је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа |
? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац пр |
</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пре |
кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах |
сно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</ |
радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао |
ране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">faute |
рт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад |
вши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за |
И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несв |
а ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јеса |
се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Шт |
девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена |
седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreig |
на; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ва |
која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он |
бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите |
и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; |
<p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе |
а мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је |
Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зат |
рах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> |
у је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за |
огледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетн |
боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и |
рима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> |
ена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу |
, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двом |
шчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе поглед |
сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео |
ка између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је |
це било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У др |
х <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му |
>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“< |
и бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас |
но Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта ур |
у, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широк |
стина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло поп |
вије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралишт |
јвећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости |
и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у на |
а му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроб |
мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што |
ива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, |
, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од |
беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> |
а, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску вој |
23" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је |
шли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре ов |
ам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} |
свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он |
тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе реч |
да једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово |
е.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки д |
ају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, |
од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини |
је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb |
Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирк |
да, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико л |
да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и ни |
нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих да |
што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као вел |
весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, п |
ицу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као |
</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с т |
бу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им по |
тпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема ру |
ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалос |
{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дуб |
ри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми |
с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После о |
p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку пот |
<p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био |
време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном |
<p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак |
анашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам т |
нте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" |
ладена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> |
игаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заи |
ажио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме н |
, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quo |
даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Мл |
до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, |
у, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши м |
у.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невољ |
или сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите как |
туа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обил |
одило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпиј |
а се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је |
весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови ста |
ајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се |
е тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори |
ам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се на |
ту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би |
и у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијан |
жала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог б |
и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у с |
од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни офици |
по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да |
о: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго |
у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p> |
многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да з |
асови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> |
хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у п |
бове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гро |
т брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тра |
ву треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на љу |
обио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужд |
неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти сво |
плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора |
ритисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p> |
е миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао |
ико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, н |
за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милуј |
осподин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“ |
о. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових |
„Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из дана |
ло, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У |
дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> |
баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један др |
ити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са ве |
Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји |
истаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану. |
оје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ко |
до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек н |
орадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су и |
е бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора п |
њи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> |
сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у ви |
ета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака! |
м, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Ш |
пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која бра |
>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела пок |
у па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="6 |
с приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео |
дање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од м |
ан пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, зауст |
уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томаша |
ко весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју с |
</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пр |
ти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: м |
тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држа |
њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу с |
у и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало |
не, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојб |
мена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у с |
а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</ |
и шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</ |
има матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезл |
ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који ј |
је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте |
новом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“ |
не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као шт |
остан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у тво |
ћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја р |
гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква |
оју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у ж |
је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде од |
д — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:< |
таку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припозн |
нин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, б |
>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео |
ђице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</ |
ођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти ре |
праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ни |
ху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано м |
се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био п |
оме сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступ |
ано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртво |
простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао прева |
р ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно ч |
рости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са м |
ени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега п |
последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш н |
ас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувш |
то замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху ш |
куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је |
н блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још д |
ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то зна |
и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по це |
де је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали |
том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша нес |
г саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних |
ће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван по |
рпског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала |
олико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово пот |
> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени ре |
почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудите |
га сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ По |
ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</ |
и, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био |
су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Р |
ји имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право. |
ехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу у |
у се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да |
— колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, |
пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Мла |
p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" |
бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А г |
е одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p |
> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју |
а удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малог |
адна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко ко |
едну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Млад |
био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих в |
о кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео |
p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј |
полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} |
у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га по |
смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве с |
ондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога м |
поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <m |
хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> |
, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девој |
и мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створ |
, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд и |
јопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој |
ан пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било с |
ок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима |
врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душ |
="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из да |
и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и по |
ци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а |
лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, |
би сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виногр |
томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, |
безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио сво |
анила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љ |
шен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и |
„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежит |
<pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћ |
пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облете |
Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учин |
о што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</ |
кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ ни |
а; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбољ |
код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То в |
ако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, |
ва ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два |
Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти ост |
ао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Ти |
м на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бри |
јом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито |
сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; |
еће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бит |
да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу от |
е, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — д |
ђе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набаса |
шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нис |
писана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и ј |
топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С. |
<p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима |
онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њи |
е говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекне |
лу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује |
нише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где б |
екао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу б |
С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанч |
S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зов |
е и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама о |
адаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око ње |
/p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични |
Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — |
је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да |
јанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за |
е на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми |
тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем. |
За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.< |
Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од ду |
ти; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам |
у оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за свој |
тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је |
и, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му |
зисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он |
ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па по |
ости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје |
мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p |
куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду са |
ело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, |
се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесниј |
је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један ча |
овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и та |
цом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име пра |
ити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти |
сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и |
а поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће удар |
?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она из |
мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добр |
вако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После поглед |
...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото |
есмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито к |
вори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила т |
сти, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Види |
јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини |
дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, |
де; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим |
тима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што |
а женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати п |
а свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеш |
м никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беш |
де ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на н |
нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба |
<pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царс |
па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — |
ности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужи |
лумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упо |
јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у н |
бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из поч |
и врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим |
би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као |
тку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Б |
је лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замис |
потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у |
собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обоји |
вај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове ј |
</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на |
ле ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> |
амо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200 |
шке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко п |
бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час пре |
последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете |
че Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад |
у тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је С |
приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„ |
о неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Гос |
ез другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој стра |
ина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнак |
непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђ |
гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја п |
Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а б |
већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гро |
о наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили |
; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад у |
горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака ар |
ару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не мо |
ање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци |
у се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено |
у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> < |
лањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не |
вајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; посл |
моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту |
/p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> < |
зговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепи |
</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по г |
аиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљ |
маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца |
једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због мил |
ана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако |
</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и |
ено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђе |
ти мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота н |
е или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни |
круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душ |
бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до |
ше, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један |
аваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуст |
могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, к |
се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне: |
полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прош |
д од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели |
дићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крв |
, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао |
дније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се |
но у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ива |
ек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће |
не, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без прес |
у да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута |
шар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ од |
очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; м |
крипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла |
на с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у ва |
полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби дола |
е, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ о |
рављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до |
туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е |
се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из друж |
ом лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљућ |
ри му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Мил |
писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с |
јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више |
оше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју ж |
могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме |
ео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неи |
нити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми пр |
ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао нов |
едо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећ |
је своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам т |
едели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теб |
него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин поб |
ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за |
ла као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном ор |
еђати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“< |
о пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цига |
ре лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан па |
јанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера С |
еђу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казив |
да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице |
заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио |
ици са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форин |
— друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал |
наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p |
частиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја м |
од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због |
/p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n |
а је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, ка |
преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаш |
.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јано |
наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ал |
ва починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на ас |
јао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви |
, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена п |
заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p |
пустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала |
} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли |
: „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој |
у за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам |
дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу |
е красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово |
ве.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу |
оме криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је |
му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад с |
при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећ |
дити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за |
у две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрет |
е отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме |
али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запоп |
чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје |
ојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, |
то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те ка |
А ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l |
да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S |
>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, а |
Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заб |
у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Д |
со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре |
да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не с |
„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“ |
премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу |
Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p |
...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш |
Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га |
свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је н |
ћи до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од њего |
знесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеван |
ом се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пуш |
, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме об |
ичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.< |
„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, |
проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Ле |
на, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их позн |
г судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе су |
епо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је |
треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе |
pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћем |
о си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај |
поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударит |
остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, |
ојим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод |
шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломит |
плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племић |
х он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма |
у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда храни |
доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је |
нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци иза |
рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Б |
тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целом |
ињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио |
ету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да |
кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе |
да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто |
сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави |
ћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице о |
ици на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их ви |
ша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог |
ом морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p> |
е можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младе |
и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима |
ле тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> < |
каже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити |
П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који с |
еди на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер вид |
, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <di |
ван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божје |
/p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја нем |
жите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте |
ко?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене |
ом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, |
вао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та |
спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише с |
ди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после оп |
си зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, ч |
ени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда беја |
тепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју |
сто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијан |
н с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн |
е миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала |
н полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове п |
ражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за нар |
храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више та |
ецу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их те |
шту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, |
Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу ст |
драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину с |
а њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очи |
нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше |
ћете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ |
ање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натерив |
чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је |
јку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је милов |
крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, |
Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одве |
ј се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, |
са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости так |
обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора |
дети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топ |
он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јано |
к јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила |
ао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији |
ивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тро |
анац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погину |
изали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху |
јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то |
ој породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе |
ца! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изм |
и дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим |
и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан |
ети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нек |
судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчево |
рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ј |
де, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачва |
и, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина |
био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов |
кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове н |
а ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Б |
те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа |
та скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летур |
> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="4 |
а тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„ |
а, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p> |
судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јад |
њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; |
имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p> |
слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у |
ити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој |
а мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то би |
кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах |
/quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, к |
реву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога жи |
n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пу |
сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два во |
ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, |
и своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура |
мци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не рас |
је лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ов |
.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и |
да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после |
тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да |
Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини |
о име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’ |
болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници |
м хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог ва |
вом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица |
дах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n |
<p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с пош |
ао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог.. |
истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока коли |
та, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелик |
„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, м |
коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би |
ад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачвани |
ху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам љу |
господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" |
Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замисли |
иви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За |
ни нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господи |
да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — в |
; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме |
погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да |
тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type= |
аде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућнос |
да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на |
асности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од ку |
човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, |
, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мал |
живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и |
ни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, с |
ек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ г |
у чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: |
мпањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пије |
врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; |
воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, а |
них новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до |
ине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спом |
.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само с |
па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И |
Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p> |
мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се |
си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„ |
анити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„ |
слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> |
исам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> < |
рана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог в |
онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бо |
</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је С |
е до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ |
писане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у |
три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица уш |
јој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле |
ection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедуји |
„Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пр |
а после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен |
нко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се |
е!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао го |
То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и ј |
несем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{ |
био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> < |
у с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша |
/p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као |
ти.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> |
p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нес |
она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени м |
се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p> |
т.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p |
као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p |
на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та |
рсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени |
„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше мног |
</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од к |
јвећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко |
лији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и |
тељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог |
нда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити |
осит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина |
је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми так |
као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе |
ј!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима |
јој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се |
удац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Ц |
а његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb |
им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из ц |
зити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је свом |
својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изража |
није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала. |
теха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како са |
азговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њ |
икад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја би |
ом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко нај |
спода — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како |
наест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло |
еване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали |
о душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад |
орао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, |
први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер п |
ох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, при |
ватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га п |
е знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија |
сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> |
есте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа |
у по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом |
вође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за |
неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио |
енило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, |
а је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје |
јега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради с |
његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</ |
правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек |
ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продуж |
м се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, |
знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћ |
адену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво ус |
ци изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђах |
сме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао ов |
тео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај да |
у од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се |
јано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први |
ну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па |
цу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам |
у зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова с |
зано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахра |
ужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да |
С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свак |
нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене |
идео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика |
с да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, преда |
> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreig |
и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око вра |
помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога |
ете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови би |
елетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за |
иди величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу д |
и.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово за |
примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја до |
владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава с |
ила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је |
алом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријате |
а више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом |
је било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор |
погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>З |
и штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се об |
џари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к ша |
, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} |
бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас |
ити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигн |
ује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи < |
Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам |
кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега |
тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја |
воље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без |
о дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета |
ло што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 б |
о био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости |
пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизил |
р!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као су |
е најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у |
томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>Пос |
срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако |
/> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је н |
ам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дот |
ао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону у |
љно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да |
и говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S |
ротиву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што |
видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... |
ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> |
своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели так |
о!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> |
им винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, кој |
наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумем |
вога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави го |
пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане. |
о?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И п |
Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и шт |
101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневеравах |
е ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам т |
те!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако |
бро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити |
аше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.< |
ора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у |
ате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси кри |
ио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„ |
но било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових ре |
инти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи с |
ји је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде о |
<pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју дес |
и бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари |
{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текл |
даре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“ |
овиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који |
то бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црн |
} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава |
нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и по |
то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад |
„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јо |
мио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не гово |
<pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај. |
да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове ле |
/p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ј |
на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него |
<p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> |
имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, ми |
а се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше |
го и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви |
, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о том |
и, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићк |
о су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му |
па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту ос |
ишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, |
обро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу |
а поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше |
ђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењ |
напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време |
оји би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Ср |
ванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, т |
летим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете |
пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред п |
о и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да |
ад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Ла |
гла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега ост |
му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти |
у чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љу |
су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе. |
>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше |
ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — |
обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да ј |
p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од |
ети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови п |
је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушч |
, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и |
мових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина |
ити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав пр |
оловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро ст |
јало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај |
х прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите л |
беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао |
а црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела |
„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Л |
ети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико ре |
>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга |
лакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не ч |
је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на свој |
еби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово |
овог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрат |
њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни |
г су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили би |
бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог |
, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жен |
пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећ |
ај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он |
јим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не мо |
ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на кој |
било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку о |
о велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању |
стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар п |
Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорил |
моћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти |
попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — |
ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у ли |
ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а |
ац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и |
о и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после |
причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропус |
снувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше |
ао што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела |
дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав |
; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли |
име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере леп |
а сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били њ |
зити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја |
дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу |
е неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој д |
ао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој уд |
ума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да |
га мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађ |
Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје |
егалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса није |
аш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што |
о комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањива |
а, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, т |
мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе р |
баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је о |
ом снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опа |
моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми св |
ај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се м |
и се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То ј |
Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош |
шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</ |
тац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог оп |
<p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад |
Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је |
у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али |
, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> |
ја беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то ј |
красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пр |
г Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао |
<p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у на |
кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, |
ако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весе |
моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио |
она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, шт |
јке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској гале |
ена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> < |
нџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном б |
стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам |
, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је |
еше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бу |
>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, оп |
ајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслу |
нако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како |
ма.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за |
и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свећ |
ете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, за |
ном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, к |
очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се св |
ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрај |
падања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становн |
тај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Р |
ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — прод |
бар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у коли |
ему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Мол |
0"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и ук |
са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p |
мосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; |
брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско че |
ца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање с |
та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила |
с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смр |
то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради |
, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је т |
ура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> < |
адне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи по |
младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, |
ио у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгуби |
gn> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ дав |
и је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом |
ејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што к |
уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме з |
а и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас |
о женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два у |
омислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који и |
све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И т |
ти — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} |
наштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Ма |
право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од |
вао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо п |
оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter |
њала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа при |
ене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то |
требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна |
мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни |
па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек |
мено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни |
а, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће |
огледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово п |
оринти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики |
није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као |
ело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџа |
исмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје п |
рајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима |
, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако ла |
аки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео он |
p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од |
о почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У на |
аџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, |
га, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p> |
то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од |
аном на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коњ |
есе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „ |
ла.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међ |
ца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљути |
добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не |
утове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а ка |
се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, н |
о.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он |
него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb |
у ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на шт |
оследњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишт |
овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и та |
ком барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око ју |
барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи |
о верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћ |
у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="1 |
али јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У |
а него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам |
тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху за |
раничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладај |
ари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргн |
S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, |
ки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они |
о у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један бата |
ата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власт |
че:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви |
ом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с он |
море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све |
коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере н |
ише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза |
је је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор |
каше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као |
оје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натра |
учен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiac |
анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љуба |
а, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав ле |
неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа до |
брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли сво |
у и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред |
мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им |
женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме |
<pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p |
д године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао |
</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S} |
} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, |
разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови др |
а.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке ве |
<head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољен |
лим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у |
шљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, има |
вим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву |
ји од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“ |
благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно |
е помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, |
али — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто |
кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог чове |
е и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било неш |
о је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад са |
Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад ниса |
пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог |
у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља јед |
ан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац беј |
боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био гр |
ити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је |
ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говор |
ас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора би |
> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чаш |
нош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — |
м да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки о |
<p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша |
уга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избор |
И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати |
хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом проду |
видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му испр |
ам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем с |
поветке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чини |
и.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који |
инити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни как |
влији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам |
вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к неб |
па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорит |
ј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери он |
шло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни свој |
>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — р |
о ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалит |
н велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а г |
који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.< |
љаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Срема |
омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер види |
бразе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> |
нда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем |
рао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у т |
ише у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, ко |
Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема |
м самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му ј |
ања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђак |
други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли |
и не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, |
незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо |
моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <p |
а њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба до |
адвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се |
а била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа. |
ска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> |
ду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? |
ико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.< |
во су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И |
амници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи |
и, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Б |
н други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а сл |
си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује. |
летим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијан |
ао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да с |
ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{ |
есеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови стари |
замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху шир |
дарала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам |
; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам б |
ели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну |
м себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи к |
S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добр |
Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p |
оба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе А |
оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену |
мађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина |
дима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не сме |
ружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мисли |
други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не н |
овао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за ру |
и, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов |
а света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услуг |
му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </q |
баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хра |
еху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар |
оје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> < |
о служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао н |
беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазр |
другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо |
е ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим |
ном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјас |
љи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек |
постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчи |
себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p |
не љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сва |
пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, |
већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да разде |
ад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до |
Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> |
то нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му |
ов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њем |
јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини |
,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео т |
, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био к |
новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој си |
свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с |
, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на |
а; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И посл |
што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајца |
, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скор |
— и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p |
<p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму |
живао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у б |
у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најма |
м могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попре |
м се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора. |
и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари св |
опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да М |
икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изр |
о од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у прост |
, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим |
би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ру |
о бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S |
ро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловањ |
земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше о |
рети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му ј |
зне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>М |
Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, и |
ез обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно зна |
обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна н |
ер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо м |
да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p |
село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће |
де он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне |
чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ вик |
, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, св |
простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер |
а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> |
не и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао кој |
ећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује |
подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхр |
се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песк |
већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздах |
седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — гов |
росте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена у |
ног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се уве |
> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</ |
На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој |
петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се н |
панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„ |
јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам се |
о бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше с |
ве нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био |
едан блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко |
робија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио прем |
ше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то ј |
оведати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља |
идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за кој |
етре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после |
доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они б |
кавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „ |
на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме |
еправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> |
нас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће бла |
а, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што с |
породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију |
о?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој к |
а се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али |
видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна де |
и исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено г |
е.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Ка |
аше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи приз |
насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече |
к и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округ |
скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и не |
ше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, п |
и, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бе |
.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је |
оји не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, д |
доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је нес |
Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за |
је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може пре |
исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се |
а та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивш |
опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и о |
ј роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се |
<p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на |
ија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена прос |
усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61 |
„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад |
/> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме суди |
по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а п |
удо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јама |
ки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се з |
ва била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама р |
а нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости |
13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени зад |
е све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао |
<p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу |
p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увук |
зик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један |
свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао |
Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
али, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио |
тично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта |
ебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} О |
e> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети |
дитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зе |
вати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, за |
p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Г |
и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но |
рашно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> |
и Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбис |
било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у |
преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика л |
опљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и огр |
рка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chap |
е човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} Т |
га учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; вл |
љу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправ |
ћ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам |
пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами пош |
н сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аус |
се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се м |
тра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и своји |
вио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он к |
би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад ч |
, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатк |
4" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; |
а слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није н |
и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ак |
жине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се о |
ео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад |
егод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад |
из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, мож |
а; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — |
ст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Р |
ју избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не беја |
бере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло мног |
вао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не сме |
бом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога ј |
p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а |
“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом |
немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и ол |
е назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога |
ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што ј |
о стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах с |
на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухв |
ио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео |
мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, кој |
p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на колен |
убави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није |
оснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од |
у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему |
више од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљ |
точне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају све |
а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са |
јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што |
ћни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно м |
има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше |
олете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у с |
ве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се |
p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно |
огућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, |
ш један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, свој |
о са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њего |
мах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархи |
Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа он |
срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — |
>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета |
и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обра |
била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар ј |
П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше ве |
м и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му уд |
="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, к |
д од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим |
ији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватр |
а којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> |
е.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које и |
ља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми |
ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на |
, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом |
и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас |
ебо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут по |
опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, |
је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србија |
>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену те |
да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.< |
, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих |
опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам и |
обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плав |
е глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимци |
А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико |
" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој |
кајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћ |
еђу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима |
као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђи |
подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше о |
ногих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то б |
чице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у |
е било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са соб |
дравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће |
м батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари |
имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајута |
p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховит |
е и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љуб |
у је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки |
. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Ма |
ого пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Р |
свестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p |
о обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана |
мам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у |
са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога ро |
е, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, кој |
о. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене |
на, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карлова |
е, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвиј |
А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божј |
ледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацал |
днако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена ву |
исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред ко |
С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна п |
попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће |
</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах |
; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величан |
ила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадо |
дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с |
ети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији |
а.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству |
х коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше |
тко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио |
гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ |
p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја п |
рна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију |
својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено б |
, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже м |
и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се вид |
ма камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико ог |
цуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико ни |
="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује ов |
оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они бе |
нога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а мног |
то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано |
соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним р |
гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, чове |
чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, |
еху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била н |
ну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пе |
у, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној р |
она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док ко |
ог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је |
r" xml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> |
варати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их |
ад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само |
угим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу д |
САО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
воту њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на в |
{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце д |
ћ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони д |
оћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онд |
чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва |
нђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба ба |
ање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо |
наче срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесиј |
нула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Дру |
море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тог |
ру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се |
ти и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је |
ли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један |
маш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана тек |
а погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зда |
о лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак |
сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гв |
/p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забав |
о живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сања |
е гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били ор |
еда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част |
зи, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак |
е ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на оч |
и себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих би |
м приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које мог |
ацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај з |
амо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког пут |
двоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" / |
а глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да < |
аху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, си |
ладен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо р |
ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је зна |
ретрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бе |
дне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, |
зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од сво |
држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb |
нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али |
гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црн |
има беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у |
амбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи п |
е ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужн |
е свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је |
ио, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не веруј |
ма и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p> |
а сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та нес |
ко да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, |
ило снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај да |
као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио |
то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли б |
таљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У |
и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми ле |
срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљ |
посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се |
свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> |
остаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи |
мађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} |
<p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p> |
још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчав |
а бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је |
ност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетиц |
воме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним влас |
Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаш |
у танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластави |
ржали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледај |
па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{ |
ено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по ново |
.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l> |
узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечи |
теника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда доби |
преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговар |
м смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> < |
— дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, |
тила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p |
ао да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а |
а обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за |
е и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну о |
а до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху |
лед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају з |
ути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и |
енове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним г |
дну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка. |
p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица |
и:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>С |
емља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</ |
никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на |
учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као лис |
пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</ |
наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и ост |
вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а |
чело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и за |
екавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} |
p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази |
ћи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се т |
жину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младе |
о зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да |
да се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско ли |
то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, ук |
, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад ј |
из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити јо |
мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p |
!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у |
Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио |
на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубо |
p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним |
у, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани |
штеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је на |
и лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само ње |
о у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан н |
измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватр |
Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама |
о ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад |
се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није до |
ј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдн |
дашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>Т |
ада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме мес |
е са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепоти |
већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.< |
склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека об |
848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јун |
<p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече. |
доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и |
рно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба |
p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним к |
и фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђе |
их се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак |
дно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због |
е као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како |
коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у |
одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је |
ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка |
оста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута |
ти, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку кос |
и народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој улт |
п.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачко |
ледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајање |
лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од т |
ошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са с |
рца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p |
има друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и |
бог доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у |
није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов |
тељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>По |
траве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек |
од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, |
ачица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему бил |
нита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче госпо |
очисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пр |
остељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина |
ј отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних мес |
уста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљ |
ај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљ |
" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који |
из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопа |
учан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза |
о са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе ус |
и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дуг |
увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њи |
нима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Пет |
ти што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С |
ег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше ј |
>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе |
ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужн |
рија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та |
дцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, з |
e> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да |
ше путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе |
— продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</ |
Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} |
постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и с |
настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо |
узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па |
беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мни |
од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у |
поведао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до с |
орац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би |
фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио |
и онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је |
вом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> < |
им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и по |
е ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу со |
> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p |
м срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које |
: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван |
ар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећн |
а је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како |
х у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном н |
и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Руж |
а је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја |
не, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње би |
> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> |
о <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та м |
ам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вам |
али, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он |
њу никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве пост |
врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по |
му нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницим |
го из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити о |
рији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти |
о: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није |
у продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа беј |
ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом |
ити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових р |
ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанин |
то сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на на |
} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и на |
ло забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да |
и научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити н |
а онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али |
н кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, п |
знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на о |
и — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком вес |
икад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ј |
ве повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина? |
пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашим |
пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре т |
ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједо |
ећ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишу |
полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостион |
вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас дво |
јпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда |
њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} |
отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p> |
и самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед. |
е с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, |
а у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, |
ство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом |
на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке |
год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје |
стало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спа |
а ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала хра |
остао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на |
ашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љу |
<p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који |
е беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари о |
кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој со |
рављени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Кан |
су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мил |
то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе. |
кавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На м |
миривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, н |
амота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p> |
лаву, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да |
тар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" / |
изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ок |
да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зл |
у војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо п |
би га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на |
јуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздан |
„Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — |
ио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он ж |
ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи н |
а то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа |
таци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријате |
м говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то ис |
за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам т |
е осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака кле |
ије било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њ |
толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију |
м сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само |
је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, н |
суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца. |
се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било с |
ом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак з |
после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта |
{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само г |
у челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“ |
седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада до |
ло да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женс |
ог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер |
ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак под |
Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну |
овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, |
он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се предста |
како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему так |
и од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надеж |
е разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са |
> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране дом |
акој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то м |
ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми |
пио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима |
ма одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, |
а, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће |
/> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам |
алиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао |
РЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Миле |
ли у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> |
Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два т |
е се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На пос |
тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа н |
да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — |
и за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са |
ко исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поз |
за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покр |
отиву њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед ка |
оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини ју |
5" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и |
у ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза. |
иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у коли |
</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству |
аучила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, ал |
идех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се раз |
а, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као |
ало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јо |
о погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови с |
ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, |
врчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако |
а деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње иска |
ати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека |
е тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје |
сле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим ј |
сам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} |
е свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је |
Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са оча |
ви — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихо |
ооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџ |
о тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сно |
д се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе кој |
ђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмева |
игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме |
вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p |
гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} |
или на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било велик |
је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници правос |
уду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећ |
н сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити мога |
мо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита |
аша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисм |
играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} |
јој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сн |
амо што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није би |
е напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други ј |
Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> < |
лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управ |
после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мо |
нела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако тр |
једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али |
шчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкињ |
рава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што ј |
уна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кош |
и у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим |
је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> |
ротиву Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} |
} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може б |
исмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али о |
знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што |
оду моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загуш |
свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицам |
адава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само дв |
ице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и сво |
а оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи |
кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда |
ам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу п |
у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло нао |
сле се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па |
муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она ње |
це своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна ти |
јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио не |
праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном ста |
а добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“< |
ја је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад |
а учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, |
веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему |
шно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело |
који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и г |
Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Беј |
та је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, |
м највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшиј |
ироким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче |
жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се зап |
је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам |
постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај |
али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што |
крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у по |
амртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p |
е бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује ш |
си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бо |
.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више ко |
пи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама м |
огледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га посл |
ена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p> |
је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она |
лити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из |
у играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном |
човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на бра |
е бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Н |
ту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна ка |
ети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног |
собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам дон |
читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и пр |
не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене |
друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање |
крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због |
ао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био |
што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од |
један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су |
рвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Срби |
/> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прв |
змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина |
г по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати св |
д зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ћ |
еш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише с |
хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детин |
Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" |
тку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам |
ог, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак из |
глед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете. |
ако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младе |
аборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од И |
среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сока |
<p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и |
ојом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да с |
Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху од |
ио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n |
д женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која ј |
трашан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена је |
ено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се |
а С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало в |
амоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свет |
ој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја |
прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, вел |
ао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и |
о што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и так |
т говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема |
дговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако |
Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањски |
и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли он |
его да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему т |
један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Ов |
рпском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал |
ватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто |
то је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а |
А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војс |
дела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје |
еки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје |
сту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су |
"116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво |
ом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хлад |
наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мо |
" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије |
све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све |
су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај |
дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p |
рење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је |
ина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и |
али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свако |
на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</ |
јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у живот |
е боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њ |
и.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мут |
оња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и |
S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше |
Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што к |
помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим |
ад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој со |
н извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p |
поведи том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне на |
Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох п |
“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао мо |
ије дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на |
се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од он |
, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је |
се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо |
је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом |
све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала |
и ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А т |
етко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему св |
XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весе |
цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођ |
. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Вр |
на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„ |
а ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био теж |
рада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не пл |
косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи |
ош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} П |
ила разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и |
а али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, |
у видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилен |
во красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослов |
људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њи |
Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу кр |
С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага |
он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било |
х, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади ск |
ћи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пр |
а кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедош |
м наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{ |
радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толик |
логлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, б |
</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљ |
од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен ч |
ети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на св |
о што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са |
а, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, пос |
о, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо рас |
е.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали мног |
она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је д |
му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је г |
>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком с |
у према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да све |
роговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако |
ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много ср |
50" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању |
ило благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега н |
изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу ј |
а мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и |
опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно п |
без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком весели |
сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{ |
пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још у |
у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војск |
знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били о |
во је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мо |
м.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и д |
удо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пр |
о.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете |
д би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из нед |
осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безграни |
сим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила |
ако се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу |
срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне св |
ио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд |
е ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n= |
<p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне |
о од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам з |
он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија де |
туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклони |
повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора |
пијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела пес |
} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у |
ер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако |
сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле о |
побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не зна |
имо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја жени |
а своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на м |
до чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Он |
о једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не паз |
меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до ј |
ке на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је ки |
идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свет |
е, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жал |
к мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p |
мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без |
рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање н |
м што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обв |
даре па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, мо |
и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам |
неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је на |
ко 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би |
науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.< |
е <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у |
до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p |
и исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала ниј |
е народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњост |
рим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „ |
гинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким ули |
њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући д |
а, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, па |
лом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио |
и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв |
терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављ |
се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми кр |
о учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; прекли |
ио тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатељ |
е, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљ |
.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нам |
и је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а |
p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путни |
седне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у м |
ледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај п |
/p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је |
ки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколи |
како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје |
у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па |
p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола по |
вле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та к |
мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисн |
S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још |
екоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако |
и ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу кри |
“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се о |
породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив чо |
био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је |
ћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога |
авле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост и |
есреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је |
се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У тре |
и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад |
дар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срц |
...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго |
песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су |
је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држ |
повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно до |
што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао сво |
ућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости љ |
им топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало св |
чевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јунач |
ед њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао п |
ешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два |
После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су за |
брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смил |
, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и пози |
лим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био го |
гласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је том |
побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао |
ејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је |
2" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> |
ији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у к |
што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на нес |
, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је бил |
ина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и м |
ип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна о |
клао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз ње |
њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћ |
—</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, |
д лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом в |
чки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</ |
гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, досле |
црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је у |
/p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи |
роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да |
ници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну дво |
нај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази ш |
рећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ру |
и ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти пл |
сали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао св |
д кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред врати |
и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико н |
сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су м |
е овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пол |
<p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла. |
није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо ср |
могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, |
а рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолит |
м теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се над |
и зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> < |
ку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође |
и ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни |
ркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, |
ера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако |
едао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и не |
и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро с |
г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која |
„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни са |
</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бив |
p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и |
; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овог |
вце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео. |
асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шт |
ростоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах |
би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају |
ладен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" / |
м изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је |
се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз |
а да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је л |
>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило ка |
госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су са |
ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руж |
смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устрави |
ем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет заг |
ор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепиј |
кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је |
е.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени с |
е спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наум |
ри овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се |
се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја с |
детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p |
себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако |
од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачв |
а, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да |
надоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној |
данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не |
прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост |
ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p |
х речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он ј |
на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p> |
е, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у |
вима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слуша |
еца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ћ |
е неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско вр |
о био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> |
му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мал |
.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где с |
ку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује с |
еди месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљив |
„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто |
ћни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача. |
исам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећ |
p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али д |
p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и св |
дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, |
жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прек |
тељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше |
едан пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаг |
ке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>А |
ајвећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па с |
у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он неп |
суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ов |
си на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад ч |
е; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубит |
мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја ње |
бом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„ |
има у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кро |
овору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беш |
тане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на ов |
своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се |
дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла |
ољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погин |
оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у |
Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право! |
ејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два бра |
зражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу |
е за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни јед |
се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кру |
<p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од |
ог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на о |
ла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: |
кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, сам |
ово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била неж |
четка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да ј |
аше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, кој |
.{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Ро |
коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина |
илога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари у |
ош од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад ј |
уги, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему |
Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као шт |
"172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} |
Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за |
пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> |
а.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да |
мена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног кр |
те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве р |
бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где |
Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> |
сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сироти |
а да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао д |
ати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови неср |
зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> |
а вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја |
са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стариј |
јко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб |
на суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C |
ако је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропа |
поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, до |
драво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут вид |
<p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету ни |
добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету |
се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да ј |
бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти? |
им Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од то |
него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох |
а продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, |
’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се т |
покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бит |
спода на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви ок |
веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом |
ени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је до |
аде, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим шт |
оштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и прав |
о се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по |
p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста |
ога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p |
м моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах |
ство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољу |
е бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; о |
е нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамо |
> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку м |
тна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад чове |
ед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу |
а води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој |
срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, |
се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме |
буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш с |
примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; ос |
ван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} |
, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу |
ш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја |
p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим. |
згранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И посл |
е, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ |
Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само |
у исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стев |
<pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> |
пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели |
изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра ко |
недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља |
Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах |
ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што |
је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је |
д њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од к |
е они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије |
е ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори н |
њем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим ас |
, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали! |
му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахр |
ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и вла |
p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, |
ни тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и с |
,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен |
и?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада ч |
и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја |
е народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељах |
га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагл |
г зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жа |
зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p |
оз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се |
м; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме поглед |
вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачван |
изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу? |
могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио |
м своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам |
а, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша нећ |
заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче доч |
ћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело? |
/p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ З |
а већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> < |
ици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — дана |
мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учини |
једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p |
, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што |
то опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су с |
, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар зна |
о њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све |
мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће |
p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце |
намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану свој |
а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут дост |
; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана поп |
лабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ |
с виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било |
очне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро |
добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p |
свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се |
ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом |
своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљан |
и за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која ј |
ћи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје |
ебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко |
ама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода свој |
а сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиром |
, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“< |
но рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, |
/p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на ми |
нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао |
тима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандид |
а, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој |
ић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с |
ље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и п |
стати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, |
шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n=" |
ког пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у М |
ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалос |
го написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се з |
о твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе п |
ели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света. |
орила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби |
тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Том |
е српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложн |
ш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој вој |
аши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се С |
тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо! |
одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролева |
ваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као |
што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други т |
м, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; по |
упко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достић |
Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети. |
ла да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе |
и, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас |
реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа |
гао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да в |
ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па б |
да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени |
ртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног |
шати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш |
ажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадо |
зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се из |
а се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни из |
е госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око |
p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па н |
али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом пов |
дио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора |
</p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини |
м видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је ње |
е надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима отко |
{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“< |
а је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бо |
ад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију |
гинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> < |
ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози |
ти.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих |
мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „ |
та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После |
убави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на њ |
жје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би |
о би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. |
узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја б |
воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, С |
ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено |
која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кук |
четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да и |
ила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни је |
је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Ми |
у, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа |
знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb |
е као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све |
нем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори п |
> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а |
и зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство! |
с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш |
ује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, |
бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу з |
посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири м |
ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} С |
м га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет ниј |
се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, |
врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и од |
нско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S |
н.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге |
и пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метну |
то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим |
ове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још да |
беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> < |
јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године |
рпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које |
арити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што бр |
е договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па по |
је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалност |
и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекал |
још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад |
за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и |
што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам в |
оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“< |
ом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, |
де, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле суз |
на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни прев |
дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завид |
међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно |
џарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То |
сле као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш с |
осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, о |
оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотима |
ти, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џеба |
лаго они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту |
га цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела |
оњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и р |
ворио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђе |
лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен |
си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређ |
е.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, |
<p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним поглед |
и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господин |
чванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше |
ва се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не н |
<p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као |
што мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје ко |
„Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено оста |
асно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, ка |
лагослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него с |
је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате |
лекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао моли |
огатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој |
смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћем |
Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној пород |
м сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, је |
е ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам нам |
г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мал |
љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове свој |
јима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у |
аца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пиј |
лижње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подух |
="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више |
ци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог дру |
за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао н |
младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb |
оди.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју ј |
ожју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва мог |
ше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли |
горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; ње |
<pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и |
му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Ка |
коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били |
зио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак |
/p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n=" |
светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, че |
азбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне |
је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежнос |
Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за ц |
п млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, |
, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за ко |
опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим чело |
јче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло |
али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је г |
ла о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> |
от ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој |
!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста |
— Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не |
!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја има |
к силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разуме |
а!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десн |
х ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пу |
е, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламе |
век им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале |
{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за в |
да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљи |
љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, т |
оја је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Он |
који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацив |
несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким |
— Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне ка |
вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако |
>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" |
ак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После оно |
ужу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје |
или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменил |
ко се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предњ |
рв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од к |
м образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се св |
ко се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не |
и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је срп |
зао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну |
рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, |
ења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслог |
његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом |
р она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам |
</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од сво |
p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.< |
ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сир |
{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у |
куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо н |
ство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврст |
ија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говор |
е задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга с |
да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо |
и ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, |
Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповед |
мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој |
.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p |
о па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу |
е била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дет |
ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ови |
— што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми с |
теване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашњ |
свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеште |
ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на нов |
ска, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с н |
же било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умр |
ко лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је свак |
о што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> |
хвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут о |
што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати ср |
ко?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћ |
, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оц |
стадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју с |
га!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру к |
ан.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би |
ових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и |
мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам дан |
жја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће на |
је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у н |
/> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав |
се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахн |
кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми |
претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотиц |
ља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо |
{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га прим |
г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео мило |
ивота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да м |
без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владик |
своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислу |
ама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па од |
уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са њ |
ису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену де |
несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После |
<p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја См |
та била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики ж |
рећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслуж |
м то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S |
е, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живет |
јде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим |
амо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> < |
ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до з |
да рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака сла |
омогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се ра |
="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо им |
овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу |
е дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети |
или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> |
есницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу |
/p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с |
се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стра |
шитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили д |
Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и |
г одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним бор |
<p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> |
молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследс |
етло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је т |
У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне стар |
че им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, |
стао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>П |
:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији. |
> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учи |
рив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и |
ава несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — да |
о ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако |
>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, с |
е бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ниш |
и, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насм |
ad> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли |
ти може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према н |
сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти може |
у подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато |
не:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и |
с:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас |
тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пру |
а од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С |
и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се не |
ве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет |
ање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S |
ви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин м |
баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нит |
једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога б |
ћи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!< |
рашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} |
а појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу |
мњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично |
тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љу |
т и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а ру |
у лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умре |
да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку |
, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше |
о.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро ов |
је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може зад |
асне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово греш |
га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{ |
жним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> |
и гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, уму |
се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Ч |
учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и од |
: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је |
прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бит |
ју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше в |
авле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, |
дин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо |
овала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драго |
лико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже |
ан ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије |
ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од |
окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи |
лично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево |
људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини п |
мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и ј |
омашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему го |
че опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио св |
јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p> |
аву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на с |
не ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видев |
д о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је |
, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n |
сти из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанц |
зову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго т |
ју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку п |
</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У |
расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док |
ћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонил |
нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ниш |
ри:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај к |
обично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако |
p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ни |
е сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарс |
ох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама б |
и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин пог |
/p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </di |
ити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, |
на дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је |
најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Мла |
жна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све |
ити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође |
е веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</ |
, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутни |
тва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он о |
па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани |
тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> < |
ов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим |
— а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте |
е веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> |
тићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити ил |
на у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она |
а имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар поста |
у.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p> |
<quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мин |
ати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто |
е, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се |
тру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године |
о ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има |
ју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо жи |
омче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, |
е и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један |
ла Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p |
ри:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, |
е, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповест |
ведати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био он |
ши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао |
една жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од ра |
, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, |
гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештени |
вуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај ма |
шима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопи |
крсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене р |
рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе |
а.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узуда |
и, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се |
ио у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихват |
ра заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која |
ти — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборави |
а прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али |
аден је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме с |
тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> |
ожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је |
мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао |
утници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац бе |
} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. М |
а несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу |
о да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невољ |
лађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се пове |
инише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило |
, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братими |
у и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за рук |
бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, ве |
коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје |
ао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не |
ојима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њи |
дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљ |
4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади је |
њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лу |
е он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби |
ко лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми |
S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> |
ме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ р |
</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу о |
, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећн |
крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим сп |
сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми |
рштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — |
дости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже |
то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срц |
ља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије |
могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћ |
ом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} |
ра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред ве |
ти моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нис |
су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја б |
Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строг |
>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу |
правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју |
орила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми дан |
....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито |
е; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хл |
n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p |
љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ов |
коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја |
с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог |
ост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ |
... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже |
ма речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> |
руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта д |
бу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>По |
е одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост |
ате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до по |
је и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које |
обећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног |
та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, |
арловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не |
Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда |
лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерн |
је нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да |
где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом |
пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} А |
екла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртат |
лој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се. |
ндила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђе |
је.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и ист |
Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори м |
погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк напи |
а са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао с |
— до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни |
сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје запове |
дарцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја ј |
моримо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао |
ушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на коле |
ике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у с |
своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо |
ао што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино пока |
ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</ |
е нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну дец |
ова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећниц |
а изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам |
је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога ро |
<p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и т |
ажа, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тр |
о изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без жив |
ета и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> |
ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те по |
руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време |
ма су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p |
те, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачуват |
итке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити |
ти?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>О |
е последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за к |
е; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отрова |
сам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свет |
/p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод н |
ли?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер г |
има Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане |
вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „П |
нке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад |
зилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарск |
унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају. |
те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p |
час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време не |
p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после |
оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, |
ити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа |
ј друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу |
да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога ца |
ред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак |
, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благо |
ти, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — ум |
цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте |
рби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао с |
нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрт |
у стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песм |
ђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је |
од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се |
нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрак |
воје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада св |
ад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зац |
год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши г |
оје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота |
н може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне она |
чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух |
нула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас |
таде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} |
аличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако |
ио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох |
се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви |
/p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски ро |
свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је |
и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је |
не, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у дру |
честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губит |
пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба |
остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, м |
и матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата |
то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје де |
обе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; н |
оје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које |
ости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, |
прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је |
, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле ова |
кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум |
е, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе. |
највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — о |
оменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још ви |
узе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један и |
човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако б |
говорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, д |
, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне ст |
са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну н |
е - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. < |
но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванин |
једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су |
страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе |
<pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало гов |
улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. |
снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у њег |
т тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим не |
p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стај |
са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање |
к није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута своји |
авом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p |
е код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p |
с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде |
та!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима с |
раги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави |
обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије су |
лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока ра |
акомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, кој |
етинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца с |
ету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на т |
е уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је од |
Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они с |
врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим жи |
учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само |
м изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја |
човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада |
!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом |
о, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођ |
свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно |
p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p |
ушу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што |
е Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шен |
е С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари |
провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу |
из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полуд |
аден тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
то из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најху |
о усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и госпо |
а, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Ов |
осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефан |
војим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног ни |
Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обож |
p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кро |
неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога к |
јбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет |
ашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њим |
er" xml:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зов |
ма; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није бил |
у набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је пе |
а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниш |
део на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед ста |
90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу мно |
е ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била нај |
оја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није пр |
једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађал |
бешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, ј |
>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је в |
једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину |
едан против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У једа |
> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па |
r" xml:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв ли |
агрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било др |
ани њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та |
носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџи |
н млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му п |
нили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет |
мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на на |
, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће |
оповима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својев |
и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type= |
а — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше она |
лад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког |
је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, о |
чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и |
саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до |
/p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте |
оју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се камен |
арод.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбри |
колини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би бил |
научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он |
учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле ча |
Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха |
„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви |
иш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не од |
да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега |
а свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} |
котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који |
не нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учин |
е и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растана |
ом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које чов |
>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?. |
> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S |
и</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} |
/l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младен |
l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплак |
ије био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да |
и?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб |
воје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо |
не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како с |
о је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели |
под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; он |
одине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу |
ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома млад |
кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли |
<p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на коле |
ти.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он |
рбина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом |
зим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то |
ито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p> |
подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало заг |
а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима |
имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који |
после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан.. |
, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се н |
ни!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ниш |
тави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за |
га држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с |
ли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви |
с. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној свој |
ац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе |
стао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје ру |
оту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој |
и своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Руж |
вај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као уп |
и му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љуб |
огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си м |
кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер |
Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није г |
а прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S |
на буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом |
>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети? |
моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи |
уботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо |
ени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“ |
вео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ј |
га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти |
и!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n= |
олико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је |
лагословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше |
кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> |
и свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се |
/p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не |
ћим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда ја |
лности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом на |
се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> |
му злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је м |
ота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} |
што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошло |
у томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у |
штеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин |
о је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и ко |
гледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, т |
љи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш |
ишта ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бит |
ени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне с |
и у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекуј |
тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него те |
х то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједа |
ао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не пита |
умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркт |
рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му |
е опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остав |
дио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен |
ђени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвог |
али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не мо |
е чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} |
да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех |
пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру. |
но проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово и |
ем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући врати |
, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори пос |
бучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ |
јка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који ц |
р сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер |
е и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb |
у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађ |
му?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први н |
ачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире и |
г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље гово |
, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди |
— ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког н |
послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са с |
е мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и |
триц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући |
сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола с |
е мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних прав |
похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, ја |
ните.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих |
<p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, з |
се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим |
ом и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише |
ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што |
сле са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је зд |
могао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а |
х остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење! |
нути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим |
о носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам |
тави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо јед |
ојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као какв |
ер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура! |
г зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом |
p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <p |
х сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити |
друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би |
, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за |
ш дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и би |
..{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио |
и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих |
лио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас сме |
} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. |
ницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранит |
жи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком |
вољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, |
њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n=" |
.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="2 |
огаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се |
ала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жало |
ишта, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије св |
му је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виногра |
удућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је ж |
као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао б |
ој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад |
оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{ |
њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио св |
то више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p> |
Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паш |
; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватр |
ви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У |
<p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена ув |
е, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јад |
га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока |
био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зат |
рж’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш |
он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, с |
и?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најср |
} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му |
са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано |
p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.< |
и њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. П |
ио.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе |
па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер ка |
ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није |
кога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џ |
ја кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према др |
окојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче |
те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје |
омаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и ма |
това била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> < |
е, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зн |
сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p> |
ачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити |
о оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама с |
, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу |
<p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> < |
погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом про |
је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ј |
геле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долина |
која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи |
и опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и вре |
ине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="1 |
вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше |
„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш з |
ј род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха |
виче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер |
и минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; |
ом свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како |
ода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина |
не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије сла |
м Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озб |
овао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачва |
— њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових реч |
да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила С |
о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да м |
који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно бе |
ове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим в |
оли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдн |
зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у |
, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ћ |
намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ак |
заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек са |
ура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после |
била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е |
очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што |
а и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и |
Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p |
или, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом |
, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добр |
асту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми |
као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“< |
се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотво |
S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи м |
и тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега |
вори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску прол |
нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лиц |
е.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прс |
утра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није ка |
н поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи ок |
пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсе |
летети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло |
обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху |
он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу |
p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино б |
тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
зликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју бу |
ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чем |
раше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кр |
омили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — п |
се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја |
ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После |
мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Пета |
воре, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ни |
нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати прод |
ј страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је п |
аџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком изл |
о од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе го |
> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе ка |
Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она |
се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све |
та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничар |
ту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„ |
} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прс |
побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како |
иди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“< |
сну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су |
хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовет |
осле неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, |
гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га ре |
ас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим |
ао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од про |
омак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више ни |
као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па посл |
а пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој п |
се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беш |
ем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја вид |
оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим |
издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не б |
зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који |
uote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жељ |
бра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види т |
би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се ле |
ако ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и |
утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њи |
зелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — т |
добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се по |
оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разу |
е поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек са |
ела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који по |
ван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ником |
е разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Ваш |
„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и |
није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше |
преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> |
<p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замол |
се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи з |
ом рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити |
ао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ћ |
срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, |
продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> |
рви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити |
дужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није |
ао неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, је |
икне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срц |
и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павл |
друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p |
што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве |
да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“< |
.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се |
жин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у |
мо наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учини |
„Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, |
се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о том |
гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на не |
олим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и рецит |
глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је т |
{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за рук |
коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — о |
S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> < |
жете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, ле |
д слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао б |
д њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење |
отајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама н |
сницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p |
исано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину |
сте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је т |
о ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p |
чекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњ |
и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади јед |
увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела |
} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после < |
д смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, |
ан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдег |
стио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би м |
и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је |
веди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и |
а мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљи |
мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да к |
а мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одг |
страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p |
ета, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“< |
ђице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и |
дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити |
жје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији п |
оменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чес |
арловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себ |
p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових! |
и, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе ш |
<p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{ |
аден рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Пет |
издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С как |
е, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њего |
задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли |
јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n |
еднаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре с |
д ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнак |
ан, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њим |
ш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити |
дена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи |
и господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу |
дна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске |
какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро вла |
е и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. М |
док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у ул |
<p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у т |
.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идућ |
<pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова ст |
по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око |
трашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђ |
и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу мо |
шта не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу |
е вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад |
> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртни |
која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“ |
Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим ш |
оворим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову р |
одине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема запове |
парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> |
чно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да ник |
неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви |
вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и д |
вредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Бог |
д вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени |
вори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим. |
ти.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви |
а желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече |
стане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и свој |
и се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан |
p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам |
нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господ |
кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који ча |
, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љути |
ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> |
</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — од |
сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учи |
вори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку к |
томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Млад |
та каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у |
орити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем ш |
им погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Иван |
дине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле |
задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле |
мање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте |
ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спас |
, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек |
X.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> < |
завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> |
госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чи |
тво у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен о |
дњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњавор |
уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“< |
се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој |
а од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у св |
кнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злот |
ирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на к |
као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>К |
моћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, |
а шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким ос |
/> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког |
ца ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања |
кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из ц |
благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким бркови |
уд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим |
човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од к |
е косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба н |
удо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и |
После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим |
ри човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непри |
нстрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гла |
> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима |
опасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припове |
<pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. |
и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја |
ушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, |
, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу |
у је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце |
мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одо |
омашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утеш |
Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је |
жите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и п |
је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко |
почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињ |
моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„ |
инити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме ј |
ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је |
нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем с |
ку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је |
од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал |
добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он ј |
одужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који |
уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао |
те изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казни |
ћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ј |
њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у |
да форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на |
а вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем р |
<p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пр |
ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите м |
о га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, т |
ину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно д |
а прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни нај |
и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећ |
на, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари ја |
његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољс |
l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Т |
ећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, |
високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по |
и са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у квр |
, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју пол |
нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо |
ж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него шт |
>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знат |
анцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која ј |
е знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу бил |
огледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разум |
био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем к |
добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње с |
после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши |
ске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхар |
ала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она т |
је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад т |
/p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи |
и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп |
Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фарк |
pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, |
швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске |
врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као о |
ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> |
крдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе ле |
приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p> |
у врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у м |
д чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који |
је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, о |
маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгуби |
у је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарч |
а и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим п |
азлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога |
игне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> |
било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обр |
н.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што |
је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p |
ханџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <p |
уботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да |
Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с |
чким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао |
ше са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић |
лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама н |
> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. |
<pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству. |
мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према |
о дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“< |
е невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p |
дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фрате |
а у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Јед |
} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и |
узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече |
азала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунашт |
твом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене ниј |
су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибал |
је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу с |
ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и |
ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се дв |
е му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу |
ин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти вели |
преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, на |
и као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је |
ири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било |
ем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер |
на који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да забор |
н миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} |
му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо ка |
и помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо |
шебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично |
па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од он |
<pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Виш |
свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак п |
!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловци |
е</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се |
> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа |
> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти л |
очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи п |
дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима |
деле,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштан |
ј цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате |
он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били |
проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја |
>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми |
од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода См |
девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију зем |
нча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика ч |
се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба уми |
У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у с |
а, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници куп |
рпско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, ве |
о иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако |
аван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне |
већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p |
, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S |
идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово |
та ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:< |
али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак |
чи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к влад |
ити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини ју |
е упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја м |
од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражен |
мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа |
наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам ју |
те, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле |
инуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацик |
а као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро до |
жје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару |
Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се з |
вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А |
отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље н |
>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са своји |
овао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву |
свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам |
..“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и |
е речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чуд |
сподине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав |
арско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа |
утања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам к |
ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало |
а и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један |
на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од |
као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше д |
а умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за |
стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом ср |
у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми |
ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И |
љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p> |
„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија оваков |
у сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то та |
јеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо ов |
ване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, ал |
стане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер |
ује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, |
је оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо! |
а сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плака |
то време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црн |
ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен беј |
ећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на који |
лости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји |
моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђ |
ти.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жало |
а са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учини |
, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> < |
ех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прв |
ратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупшти |
а би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала |
/p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се |
о игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као д |
сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осу |
и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући б |
— и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ов |
ога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и |
прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом ње |
евач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спас |
м ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио |
ити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети крш |
љив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости |
и друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад |
вши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> |
рем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их |
и, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} |
поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</ |
зили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> |
енове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од кам |
<p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и поме |
омче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убаво |
е мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Млад |
ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек он |
на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио |
енилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма раз |
имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са |
?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не ква |
љинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко це |
и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је п |
више!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису т |
лина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељ |
у ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p> |
ије ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младе |
а срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, п |
алажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, д |
бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један п |
а високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он ниј |
рло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекој |
ати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао |
<p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслон |
па!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а |
то стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у |
“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха |
а се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са |
<p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози пову |
се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше |
уној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече |
не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту |
реће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац |
ог стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје мес |
за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> |
е.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Ива |
беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је ср |
ћи, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној |
д туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„ |
је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је ско |
е нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду |
тичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, |
дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пе |
<p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>С |
— <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бач |
ло.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сн |
ропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта с |
би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, |
сти, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су |
рпско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати |
тинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.< |
воји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: |
а би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div typ |
а и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од |
огаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друшт |
“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у |
сподине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву |
из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учини |
чеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане |
погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима пр |
Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да |
н се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, госпо |
е и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допал |
> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа |
ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе м |
ате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да |
ји издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку |
вали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју посто |
огом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који |
иво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад |
ри код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје стр |
мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — |
хо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам |
.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђор |
каква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога |
а?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка б |
све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни вик |
и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овим |
ашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао |
оговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена о |
већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је |
</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао? |
светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то м |
да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћ |
и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се о |
страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини |
Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> |
Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} |
> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не мож |
платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојим |
него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, < |
есити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="1 |
и :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно |
тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта |
и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два |
Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежн |
ако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер |
сти према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово |
ерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ му |
га сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачн |
рао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времен |
на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од ми |
рвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без из |
лишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба. |
мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не о |
жила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћ |
одине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, |
ка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и |
сле уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.< |
банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:< |
тирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђ |
девши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, погл |
н — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе |
ан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је |
ој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем |
еку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су |
еђало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе |
опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ н |
хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен п |
Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом |
>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p |
} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много мари |
ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из ср |
овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пр |
ри пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. |
и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је |
е.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти |
им гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па ме |
знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је је |
е већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу |
час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данк |
дала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча |
/l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
уше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она н |
оглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те |
рећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постељ |
>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.< |
ело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме |
ично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове |
/p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће |
зао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници |
а била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу |
врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да |
ене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше д |
сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш к |
="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад |
>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако н |
дају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам ја |
онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини |
је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узећ |
тит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, |
или, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које м |
“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове гл |
сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, |
>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче |
; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, |
остан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме пр |
се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак тр |
жића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“ |
инио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где с |
но бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма п |
до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој буд |
се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мал |
м „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарск |
ашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика |
о, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану |
исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај г |
вали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако би |
ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па и |
мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у |
, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч |
ро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у ср |
одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г |
молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месец |
лицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из м |
p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчи |
<pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{ |
оже, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са |
у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим! |
м тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као сток |
ј је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове јед |
акључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја су |
нице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовал |
а.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од ко |
био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Сми |
телни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> |
и у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати зе |
стините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака |
био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представља |
арод!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово г |
продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од изд |
<pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склоп |
} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полу |
мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, п |
ако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати гос |
ао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пи |
е, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смеј |
н је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, |
ote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете веш |
казати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и |
више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшн |
видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погле |
</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе једа |
тију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи |
оју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврш |
о.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; |
плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу в |
запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом |
повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја зна |
ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, |
а...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: |
љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини посл |
олом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право |
е, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и иску |
то морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који |
, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, |
сти светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити. |
ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што с |
е беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је |
рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ |
мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђен |
допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом |
песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом ср |
мињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на |
>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте так |
је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му ша |
, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. |
рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата |
> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што |
е му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица |
овори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„ |
му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити |
ла теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и в |
ина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова бил |
ођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb |
itle>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, с |
д, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се |
ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па |
данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бит |
...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили |
нчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?... |
S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p> |
моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умри |
осподине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>Посл |
> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</ |
целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и св |
се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у ва |
х ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, |
и сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како |
Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчев |
следње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са |
ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одг |
шати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаш |
у је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} |
им, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и |
чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} |
ати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја с |
p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење |
родужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло доб |
радох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављ |
.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви |
о сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне |
ска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове |
ти дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После о |
ета, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали |
те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми |
ранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и то |
м рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати. |
очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш от |
Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој |
ем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несре |
м већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поо |
ад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} |
дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје р |
познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година ка |
омажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако ј |
на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен ра |
> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен о |
има је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећ |
је сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срц |
чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“ |
о не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер |
е поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу |
глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 |
Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скуп |
у као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што ј |
о да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после м |
ше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене |
енске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док |
е лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама |
о погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изгов |
зи те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} А |
еновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> |
ао с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу! |
смехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пр |
о уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично д |
е руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одав |
им, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, ж |
младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, |
ра, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младе |
.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не |
с видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би м |
е, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и |
миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађ |
о и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и оч |
а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га |
> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ М |
очне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас |
више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устан |
човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очим |
и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу |
осподин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по ша |
и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, |
рши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукам |
нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Т |
и словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: |
ли она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, |
ике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и |
говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ак |
а отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод |
за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи |
знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше |
имо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар |
ише се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господи |
не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и о |
оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лиц |
Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо мо |
ака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом? |
је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, посл |
ла да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удов |
лаву је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, |
ле тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, |
ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен с |
из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и вис |
је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> < |
ма Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Ј |
други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на севе |
свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити д |
је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме уг |
коше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао |
око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море и |
стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n= |
грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајев |
Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао л |
ке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могл |
јаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и |
еди коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамниц |
тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ј |
Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му |
није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бо |
а просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се |
о смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја |
то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</ |
уће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му у |
исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за |
матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и |
p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове |
је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто м |
се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{ |
ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестал |
рате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио с |
сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено |
их?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према |
<p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат |
твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео закле |
му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет об |
b n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини д |
топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У |
смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је |
едно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу р |
а за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављ |
тку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који с |
своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „ |
вет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb |
м законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} О |
ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим |
ага и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој с |
широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чу |
Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то |
жњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Цел |
цу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисл |
<p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искренос |
обро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше за |
ље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срц |
е па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш ни |
суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно бил |
мам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, |
ено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у нек |
канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава |
колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна ш |
ти свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, |
p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам зна |
ка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, |
лео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачн |
о своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачув |
хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред |
који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без |
оснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се к |
Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто год |
ти благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као б |
могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Б |
а ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" |
пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место |
ор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, неср |
<p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на на |
Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгину |
ушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ |
ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије про |
олазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет |
преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жер |
и.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али н |
о, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у |
ре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж бол |
уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђ |
ћим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пре |
ео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учи |
Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Ан |
ло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</ |
искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па ка |
то пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лиц |
Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у нар |
и пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја прим |
<p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни |
штеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не см |
ког мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше х |
едо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се |
ако згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и п |
пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом коле |
, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назеб |
је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у н |
дморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ |
Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се |
p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две с |
но одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ |
овори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на |
јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако |
мрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а |
частиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отвор |
диш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> |
њи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем |
> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе с |
бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим |
са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, к |
оји смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја |
> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter |
ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П |
ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговори |
у <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добр |
ени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала |
ко у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из |
о себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако |
, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Срем |
па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету |
оким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима |
„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господ |
нио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући тв |
вако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“< |
p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="3 |
равиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах |
и и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шт |
<p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} |
<p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији ч |
ца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу за |
ном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се |
обратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту |
јах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да м |
ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и |
ворити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На |
а ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана |
.“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „О |
та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко у |
муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе |
ости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много п |
пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми с |
: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме |
дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много год |
осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих |
јаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и |
о сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да в |
са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прсто |
показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, |
<p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне |
ерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пре |
> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја ника |
спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку — |
, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред |
толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је ж |
уби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне, |
мо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у |
ачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да |
и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си т |
гове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли |
хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за н |
Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћ |
на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш о |
и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио. |
> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> < |
тру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: бој |
у се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, |
и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, |
му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђ |
у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте г |
нтомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује |
ице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, |
p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са |
грабих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем |
ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам |
и склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ов |
своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти ч |
Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе суз |
а моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје че |
г свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама |
адрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говор |
рити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бит |
Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим об |
ад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна в |
ити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако б |
но оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ов |
пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одго |
} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош |
Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Н |
ем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали |
анџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, у |
дисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја па |
="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и та |
оје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p> |
е и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом наш |
вим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда |
ву није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше |
сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много |
видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али он |
а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>С |
и, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер |
у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско ј |
ужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p |
к коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и мој |
сваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карлов |
ава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p |
повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо |
оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне п |
пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећ |
> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, |
ца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачва |
чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још не |
које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест |
.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца |
ше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја |
ачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једно |
оли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем |
це боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења |
пски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али |
и купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију зем |
планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо |
че врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „ |
адох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; |
нице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На бар |
аку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене |
а коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по астал |
оше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> |
снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обич |
мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном т |
девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као |
попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито |
ј часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, стр |
дан Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених |
n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са |
p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе |
> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три п |
доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се п |
ерваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, прем |
беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p |
долик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим |
малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене огр |
м, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и |
самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротињ |
ма и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима сит |
брота и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела |
уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица |
ра!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса к |
да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то |
самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампи |
ругог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими наше |
м гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних |
це плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав |
ла, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети |
p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово |
у, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребач |
и ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метеж |
9" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, је |
; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била |
томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово ск |
ања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати |
ештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остан |
, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете виш |
ад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место |
„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај |
ане, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли с |
то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садаш |
узе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — |
иле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо |
шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две |
“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ п |
оверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походит |
ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не |
то гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумр |
ко шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и |
еизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас сву |
ом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад |
Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — |
у по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчеку |
д преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као |
је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивос |
из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о |
после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други |
S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на кршт |
<p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гроб |
>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="1 |
је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он п |
рбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам |
амисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сирома |
> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши н |
дно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао |
мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико не |
н се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на коле |
и смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни |
оре лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли п |
одом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суб |
ме бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајиши |
ава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, |
ног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„ |
јаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући ка |
ајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека п |
од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је д |
брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале л |
и прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас |
у доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 |
, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити шт |
тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је |
г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> |
ер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, |
сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора то |
жете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од |
акона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Госп |
ва о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи |
му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју остав |
? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> |
љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на |
ут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци ча |
ђа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једн |
је окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам с |
еру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Т |
у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то |
quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли м |
то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените |
S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, на |
човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гос |
о.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ |
људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље |
ни веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте мом |
уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Францу |
</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје |
Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена с |
њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врл |
ише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине. |
ђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n= |
ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хи |
ала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропи |
ке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју саб |
сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да в |
и зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ј |
рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, |
утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје суз |
и видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његов |
ројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p |
најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> < |
разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе |
осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је ле |
је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте |
огледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одг |
ад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од пу |
д је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то мо |
ави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милин |
највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиља |
илује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је с |
муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много св |
оже бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сир |
опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим |
етар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што с |
е мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — р |
а ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакон |
Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и мо |
ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога |
сле тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама |
, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намр |
руго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа |
моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужн |
још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо |
упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору. |
верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом ом |
ље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџар |
свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест |
о свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог о |
та прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи |
у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије во |
цише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p> |
бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског |
ке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.< |
uote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд |
<p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који |
е горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже о |
јављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне |
к тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</ |
рашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p> |
е ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе о |
е међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело |
аче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа |
е стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којим |
му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, |
ах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече мл |
уга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише |
и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати. |
повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт |
старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злос |
> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше С |
звони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала на |
} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакру |
саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ов |
се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја до |
азивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отро |
не; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљ |
сао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са как |
Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега у |
д и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био он |
{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као |
не, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} |
би материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они |
тељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, |
!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угле |
бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и |
да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Б |
са и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p |
х ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да |
</quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнез |
расан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, |
>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела би |
нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> |
градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих пр |
мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; |
бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даћ |
/p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А стр |
од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:< |
<p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо назива |
умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> |
сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> |
ом беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговара |
есму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један с |
своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја са |
вако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруж |
>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо |
кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p |
људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није окле |
p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Мла |
начкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак па |
уд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисо |
о! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно пед |
t="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што |
лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног |
ц и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у в |
који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за ле |
кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђ |
војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе б |
их не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и п |
што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p |
но што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то |
чеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пу |
, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огње |
е за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад М |
у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не |
онили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на ње |
ашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapter" x |
ивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} П |
вица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке |
е разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш |
мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши уд |
м и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири |
> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким |
ном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срц |
ила на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, |
и по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих |
p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици |
е кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јеле |
о што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p |
ала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ до |
још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви пош |
Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{ |
мрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима р |
ног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако им |
ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца рад |
а села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно св |
и лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се над |
.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног |
ка?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео мој |
</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерав |
p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве м |
, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу |
свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима |
посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; к |
поде.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби |
7" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да |
„рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, ако |
тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од |
едујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војни |
м могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом прему |
ру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> < |
а Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и у |
ине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволе |
, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и п |
је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступи |
p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје теш |
Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по правосл |
на није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче ко |
много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло би |
аденом играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пруж |
а.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој |
да се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не зб |
ао окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет |
ма, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.< |
и ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи |
> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба ј |
тац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом |
Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је поче |
адвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помага |
— рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао как |
је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; в |
ина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио. |
и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; са |
ам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително. |
тац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригр |
С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па |
/p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи |
уча их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</ |
ебе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши |
чајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и |
собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако |
чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> < |
едне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друг |
је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> |
анина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет |
ру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у ме |
о нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред со |
а не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао букт |
срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повика |
губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу ж |
о се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад |
а, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запит |
љубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од |
а, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса м |
као.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Ка |
одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за |
и се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачуј |
е?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, |
е од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па треба |
бродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри |
омка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 буте |
не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188 |
и избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу |
ви и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уго |
шио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако мо |
>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевш |
бичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чека |
ми од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p> |
ни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се поч |
скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; ал |
Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узм |
роз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме |
каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из |
тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их |
</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба |
никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој |
илоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, кој |
ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узм |
егова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпо |
чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у |
чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамн |
на сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно о |
ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка п |
ет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албан |
стимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не за |
о, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова дв |
у, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> < |
у га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова ту |
о мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га |
ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из |
ао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици |
У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у |
на и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му |
а рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онам |
слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто |
; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том |
ше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Не |
> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном |
догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не мо |
дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> |
варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="1 |
вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен н |
њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у др |
и ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће он |
ше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој ва |
г; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није |
ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</ |
егова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако |
диш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрост |
ајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута |
сле дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми |
ођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте |
ар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја |
сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми ник |
земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у |
не зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који ш |
. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће с |
ече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће |
е, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>По |
љацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и посл |
и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је не |
е Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити |
, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих љ |
реће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мни |
ео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајал |
озове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта |
едан другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај |
p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, |
мењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче |
се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на |
је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У |
ахота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, пост |
мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у |
ј башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћ |
бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак п |
ога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и жи |
ах и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испу |
ди како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и м |
буњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Р |
p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; леп |
о лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху зем |
1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до |
љни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као |
стави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, са |
ојих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим |
умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} По |
но учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац |
>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; по |
чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“< |
а и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света |
ога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S |
е ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С |
„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрет |
и потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањиват |
дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где |
једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.< |
бог моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што |
вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа |
е.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичко |
тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо жи |
ити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ј |
ог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„П |
е, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег наши |
и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и н |
у.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љ |
је очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и пос |
лији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, т |
моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она отк |
ејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало в |
p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свешт |
обни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру |
азговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свет |
то она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у |
<p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb |
е пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори |
</quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Бо |
мске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом и |
те моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се т |
ога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјај |
онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није м |
ичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Св |
ло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
аши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} |
азнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице |
ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових р |
фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико |
зати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необи |
погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p> |
спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, |
сле отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао |
ч проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам |
ањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да |
евет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, г |
брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљ |
него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један |
човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим з |
ста помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно |
И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје с |
им добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се ж |
е и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну у |
ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом |
шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевит |
ди, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</ |
ам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече |
: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам |
ву приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а |
. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њ |
погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на |
ем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети |
ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно го |
децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше |
овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може |
а ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. П |
вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, |
дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њ |
подину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа на |
у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах с |
ти своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у тр |
иш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скри |
n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ј |
срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — гово |
угачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој б |
а у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који ј |
Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори в |
правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван |
Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна |
.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће |
ек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих др |
еног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је |
е цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног гр |
з једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху г |
а, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и |
крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земљ |
ре; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље ре |
кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким |
ок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седе |
ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је пр |
овека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. |
од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слу |
мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држ |
не.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти ми |
теснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах оп |
b n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је |
Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему ре |
о скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој н |
се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете |
>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна |
е ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; а |
.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је ви |
оје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — |
приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког |
{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено |
о и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори |
о оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није |
ље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља |
опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој с |
рате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ неч |
огу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? |
{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у нево |
вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све свој |
суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она |
занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ п |
ранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S |
се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на |
не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он |
о време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од |
њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи |
авцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, |
ш већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</ |
већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; он |
ећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, |
<p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори са |
p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у |
умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ћ |
а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је дан |
о не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, шт |
сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он |
ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не уб |
нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од |
воју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где |
мници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац |
је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он |
прости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био |
ти, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> |
де са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангуби |
арловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало у |
, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p |
ркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу |
и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен до |
ловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедив |
ших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погин |
дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај |
је наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу |
а, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, |
имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љ |
а оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда виде |
миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али |
брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позо |
им гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, же |
вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ пови |
ху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да с |
о да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд |
ух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, поми |
о, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Ру |
анце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, д |
ог народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отп |
хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године о |
еља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета |
ника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега, |
умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж |
га чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са св |
<p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место |
е Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговори |
одиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p |
<p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p> |
Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољуп |
и за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу |
теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он |
ислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и |
<p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста у |
у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрите |
да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се |
</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа п |
сталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „ |
уги да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој ку |
вета, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила |
! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његово |
је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открит |
<p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> < |
у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше |
је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је бил |
ету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете |
за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p |
е до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мер |
га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају са |
смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет |
узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј |
“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам |
ило, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати а |
или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по свој |
ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван г |
а друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Бо |
<p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам прип |
лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; т |
аду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна < |
исана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Ж |
г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и ње |
у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би |
Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски |
времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се б |
о да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство |
тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је с |
воје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји |
„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од |
ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> |
јском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо |
вет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; |
е — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене |
аше се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која бе |
аним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које |
ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>М |
хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то ва |
</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њ |
ана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске. |
ој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га бех |
/p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p |
ила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му с |
илине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; |
пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи |
а и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удов |
дан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу |
сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <p |
својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и |
небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме м |
га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла из |
едан пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропо |
ади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен прогов |
о дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до |
погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а та |
уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах |
а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; |
ди неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће срп |
д је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде о |
Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и св |
> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити |
то су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читате |
а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живе |
ко бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те |
стив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досад |
свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме с |
ас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{ |
у дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам |
pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Он |
е сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек ме |
г богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног |
— рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом |
њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене |
сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љуб |
као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — бр |
ок су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском прис |
ера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти ч |
ога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне г |
07" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и |
већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и |
гова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“ |
к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, |
име био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет |
што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, |
сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће б |
сле ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p> |
места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту т |
и то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму с |
каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек |
ад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити. |
и овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, је |
љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци |
дноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла |
гове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити. |
о време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше |
тар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} |
од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" /> |
и и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челик |
и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је |
исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Види |
има подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он и |
есрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке |
младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са дру |
меш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; н |
који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под ру |
решно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако |
ост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство |
е и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а ка |
дао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу за |
Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази од |
аки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намо |
одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену гово |
} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми |
ило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвил |
одем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он па |
>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече са |
срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастре |
{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас |
есмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и |
дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пу |
е икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним пог |
ед!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} |
ти која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у |
p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p |
есте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, |
души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да ж |
ва?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n |
пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван ја |
и гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи |
пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима |
је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бит |
а побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на пр |
о куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове к |
у испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе гла |
е један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ов |
на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а |
Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, |
нео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукам |
</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја би |
Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен бук |
смо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне |
ињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, о |
изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слуш |
х речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p |
вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, о |
се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снег |
а своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила |
реши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти н |
мрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хо |
n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј а |
али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а |
<p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Он |
<p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, |
ишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са |
врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни |
ост у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој буду |
Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га в |
смо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени |
акивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју по |
разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<fore |
два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је |
смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно пис |
нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; рец |
гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предад |
банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ |
{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p> |
век кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он |
тна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да г |
хранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу. |
сте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега |
с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није до |
на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карл |
разе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разв |
нин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бо |
уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гон |
лити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p |
је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, т |
ден зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту н |
е, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да по |
та г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та не |
S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџ |
у, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавит |
тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше |
дан пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му |
у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, има |
у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета год |
товође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, |
ика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не |
е из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изу |
ајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота но |
ај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што |
о појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо |
а се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је с |
свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх ко |
но гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се |
> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун |
се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срц |
извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на тр |
колико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, прекл |
ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још го |
{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и н |
г мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у |
дмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p> |
трчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих обл |
оким гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог |
арком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде беја |
нажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше с |
а се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне |
.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго. |
икнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павл |
а зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потеч |
је живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, |
фриканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста по |
енталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, к |
сницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ј |
</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима свој |
Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, на |
д га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та р |
> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме |
одски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају правосл |
а, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћу |
то смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благос |
<p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, |
p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" / |
а са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са |
p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово |
па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад |
ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле он |
та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, бра |
ичари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у де |
’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би |
војом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здрав |
овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на |
римерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p |
борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сн |
речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> |
Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — |
ко место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи |
р, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одго |
шим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али |
ом, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ |
уха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне |
о да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је б |
уљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и пог |
армеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трп |
ао окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p |
нику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто гру |
{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу |
о; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротн |
воту заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто жив |
мнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство |
и куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и |
ођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. -- |
ле венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте пр |
за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита моли |
идели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се |
теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој с |
еван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за |
ћу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако |
после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — ви |
сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{ |
<p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али |
и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељ |
мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, |
хија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи с |
вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био |
елу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и п |
е доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или о |
ко нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског |
а и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ ње |
нкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђе |
!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p |
срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“< |
била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та |
нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух |
нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а |
Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљ |
ма који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он и |
јмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто фор |
а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„ |
„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писм |
ер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам. |
нао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи |
селио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на |
без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запа |
а увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху сво |
пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> |
о целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку. |
<pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском на |
редовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну |
</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па заш |
ре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер с |
> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang |
се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло у |
" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</ |
већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора |
, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писк |
силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није |
шено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећ |
ојему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али |
штен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекој |
ше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мен |
ош и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се пр |
а пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, |
у, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — м |
ве речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој п |
и часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не |
ни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, ум |
одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа |
упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после крат |
заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </d |
а чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме дога |
починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они |
ио мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сир |
имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим с |
, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро п |
м нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га поглед |
; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шт |
о је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обичн |
кочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држ |
реновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који |
је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која |
од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским обо |
, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама |
ре, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за о |
која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака |
, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију поп |
је очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чув |
асови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра |
ди, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га м |
других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај др |
да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосн |
опадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се ус |
и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, |
јој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... кр |
тану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види ка |
друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај |
ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а он |
рабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на |
едном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само је |
мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је как |
а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи |
по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има |
те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је са |
крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно св |
p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њени |
е на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе |
ишта не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја |
, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су п |
и, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, п |
да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си |
а мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто с |
Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно |
чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот |
бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру |
ата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} За |
за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице п |
па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу зап |
стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију п |
>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, мно |
од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p |
за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p |
прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном |
е, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у |
дноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и пору |
тници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док |
нова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, И |
моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</ |
рктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади |
оре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>М |
гу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице доша |
о данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни |
нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, ко |
?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселит |
.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране |
ега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаш |
ва чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалосни |
<pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, |
ај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на об |
> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> |
куца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>П |
нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазит |
ју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му |
види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац |
у покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се д |
док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са |
д постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека |
ко притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с те |
ш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побр |
из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек |
>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S |
Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога |
се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то б |
, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p |
осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: та |
p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста |
ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на но |
ђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ов |
ошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време н |
е изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас за |
ачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина |
први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“ |
и.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, нег |
ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија |
> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал |
т, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l |
Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж |
аш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батин |
оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Ху |
сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог |
деку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног |
једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; |
дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и |
е дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисн |
и своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та троји |
ас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</ |
се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, ал |
ла, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових не |
н“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од кл |
божности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спа |
тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једн |
о у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фа |
глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љ |
стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсме |
доћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p |
ше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог |
н после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као шт |
хује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три ко |
се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен у |
о да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази |
ванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година |
жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си са |
ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедно |
ње овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи |
се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала |
е може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу |
има, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе! |
ме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из нај |
p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нис |
менио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, кој |
ђу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран |
брала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати та |
, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p |
д је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га стра |
оследњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они |
и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто |
на као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре ка |
ела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена кос |
ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, |
да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> < |
т дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи св |
као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оруж |
и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето т |
и има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегиц |
телу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје |
гара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи |
S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г |
ладен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох |
а је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то |
p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к о |
то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако б |
тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила |
иљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта |
вши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} |
оје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бо |
а једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му |
глед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то вр |
ве последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега |
кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све |
кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на д |
ику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она ниј |
Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много |
несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете мо |
је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили с |
но детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се |
е ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њен |
веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ух |
аву у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било |
<p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео |
над су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а |
оје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне др |
косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам довед |
да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима ј |
да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због |
које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о кој |
ен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тес |
ни разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, |
ењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; о |
анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младен |
- право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за кр |
огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке и |
ри пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро |
?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћ |
<p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога гово |
ати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније ст |
атила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе |
око уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, |
га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна |
миљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p> |
олико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе ра |
аше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој пон |
м метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пр |
. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није т |
уне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једн |
pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку ос |
на била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај |
ује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му |
чи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, |
осподо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети о |
ачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> |
а ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро д |
рода.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, с |
о ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у на |
p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — |
х.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао |
зобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чи |
сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га нау |
мо с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, |
све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и фран |
који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријан |
учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{ |
а његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим |
стак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог |
p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова |
ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен ст |
о, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог |
али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да |
ену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека |
вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе |
душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим |
бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који |
вник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе |
ену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> < |
ену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи |
сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па |
о живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учи |
увши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту |
дважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше |
молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> |
да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас д |
сти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, |
ња, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио |
p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкр |
ћем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ј |
говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко м |
шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао про |
илујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна |
су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што |
држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима |
ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад |
ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скуп |
простити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито п |
, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по пр |
с, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој па |
ле мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од св |
згранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио о |
а највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху т |
нова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са св |
гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“< |
у лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека |
тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, |
/p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се о |
савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрк |
ио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише ма |
?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али |
го срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и б |
љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“< |
анац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама |
.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смилова |
!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> < |
м, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта |
ењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком |
вести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак ви |
оћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у с |
p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="1 |
а јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што |
не јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само ме |
ашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја има |
е загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат гово |
а, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а |
преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку |
па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад чове |
p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек и |
ав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити ки |
њом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму ко |
не на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме |
ачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — |
!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивал |
остак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</ |
разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да с |
и.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, из |
х, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb |
фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: |
ству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колен |
аном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје с |
есто једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи прос |
ирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њего |
ам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на р |
адо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је |
ладеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ |
ојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је јед |
е зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материн |
од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p |
ећ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као |
идруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; |
ст, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени |
дна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румен |
први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да |
ачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, |
руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то |
ему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изу |
одужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако |
ајстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> |
ли од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум ни |
и после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и |
ече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда |
И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, |
каст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није |
овцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, |
<p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остал |
ам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли |
е.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је |
да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје ја |
ан пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карлов |
еку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; |
други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, ве |
e> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p |
ад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и |
с наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за кар |
n" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака |
м отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; в |
<p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" |
> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао |
</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који |
зе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан |
у на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не |
инца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је |
рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за |
е парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и |
морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније |
, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? |
за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена из |
сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се |
е може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико |
стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да |
Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано |
„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив |
доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„П |
ан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју ун |
доше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више треба |
> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опе |
шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из тас |
своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем |
ве почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пру |
Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друг |
аше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати |
е беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од к |
а раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Ј |
и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога |
лави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој от |
ећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњ |
ио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шт |
иљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први |
себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек м |
аде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:l |
пођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> < |
едном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банак |
приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили |
стаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и св |
а!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и |
дила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, |
кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше б |
ри коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као |
атре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме |
један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предње |
стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад |
љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се з |
славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томаша |
та било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и ми |
ко тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</titl |
броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим |
на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много |
<p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа му |
г грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. |
па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховит |
а, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, п |
те, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и н |
страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени |
ци, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна со |
адаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне |
д Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, |
н бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне пал |
ј соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а |
исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побу |
пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим |
аветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнак |
вала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи кр |
о тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла в |
S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови пр |
ан сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је пева |
ја осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која |
од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две |
у не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо в |
гао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити |
же из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; |
пија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соб |
ила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздера |
о шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p> |
рти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благослово |
како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?! |
; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћ |
.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако вес |
и; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукам |
је добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> |
кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме сво |
спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари |
врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p |
Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води. |
тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стран |
> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица |
оказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра заху |
ед себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S |
а сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да |
пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отре |
млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се ни |
ну, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају |
писао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> |
ив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши б |
њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда |
оворим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у |
е цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, |
са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити |
<p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени ј |
ути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p |
<p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре |
још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће |
ључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте |
проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љ |
н човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам н |
ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу ре |
е с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и к |
нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на вара |
астајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам |
>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо о |
ам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први чет |
а снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био |
е Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жен |
оје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе ч |
p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као д |
вле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми виш |
м ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се |
да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, б |
зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат госп |
риповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто н |
овара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господи |
Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи по |
ује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком |
ља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заје |
тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младе |
коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико г |
>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика |
ам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли |
p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изи |
шта, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој п |
ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ј |
ом кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p |
оваца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божи |
д њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући |
<p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи. |
а после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им пок |
као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољн |
мање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад |
?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци из |
о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда |
>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и |
а, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо |
па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам мог |
здали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да с |
о ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог све |
ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговор |
; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу гото |
у!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, |
/p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по род |
аћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> |
<p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, |
ближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> |
> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом |
где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да |
одину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; а |
а невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре дола |
ех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе |
ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац |
ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверава |
ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злот |
је путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ од |
че:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали от |
обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема |
— до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно н |
жешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к мла |
е, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази |
рћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сут |
ле неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</ |
јаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топов |
ато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похвата |
еника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божј |
је дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, г |
за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињ |
и, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панци |
поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духов |
два кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме ј |
p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и сво |
м ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S |
х продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добр |
у бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам |
<p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а в |
ме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једни |
о живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не помож |
</p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро с |
оју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, |
вио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па понос |
</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} |
и својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа |
овор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико умора |
чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — п |
ђаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на М |
сле се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једи |
ш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад чо |
о тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи неп |
, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био |
/p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван |
чне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици и |
ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога |
са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њ |
весте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" |
ир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим с |
ипи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају т |
> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове |
ецо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ на |
ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих до |
ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Он |
во беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају |
па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безо |
еним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећава |
роз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом |
е избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде зате |
аролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу го |
собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата |
лемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да ва |
ија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их пр |
Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и м |
мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; ал |
рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ прогов |
ују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и бл |
а, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па |
у и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> |
и, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме поглед |
и.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, |
ући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми |
ту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, |
уку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаш |
Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p |
м.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатил |
огом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао зна |
емена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. То |
?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не |
у светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, рец |
за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Вид |
им и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио |
ш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су |
м где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметат |
а мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од про |
ој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као какви |
им вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „И |
епијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку |
је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</ |
са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозо |
шутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви |
себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим до |
ођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> |
> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски |
</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска к |
трану од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се је |
него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје п |
глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби |
швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе ка |
н на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са |
сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им |
„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од ово |
и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један мла |
него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме |
да смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„П |
аше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо |
ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не |
е онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакат |
> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скр |
их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се |
им снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија |
јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се |
оји је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — уп |
па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима с |
у, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у к |
и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="6 |
ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграни |
Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ как |
="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p |
многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то |
<pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има с |
} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет |
ма опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нам |
>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш |
аничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао |
аху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, са |
у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно доче |
један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се мног |
Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих ј |
вређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се за |
ила, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој |
љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао |
н исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један |
у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си |
врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала |
страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њи |
раха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци |
и кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може |
е су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан п |
тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и |
примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи на |
другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а |
о и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покај |
смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће п |
едио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> |
,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S |
дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може забо |
о, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с |
и не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, |
?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Је |
жно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крва |
анке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, |
у, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бе |
вљене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он |
и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде мо |
м душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате |
пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зл |
зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треб |
нда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, |
воју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, |
од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано мој |
оја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно |
његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио: |
. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до |
об...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, в |
а сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и мили |
>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не сп |
а њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</ |
а његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо |
ј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њен |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.< |
роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} |
својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали |
атио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га и |
520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота |
е речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и |
мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице к |
тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина |
јим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети |
! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му б |
2" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за је |
> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У п |
сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегн |
е него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане тр |
м, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је |
за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни зада |
ао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештени |
га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се под |
буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.< |
раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт |
ело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побож |
игао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је про |
де ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па |
ио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не гово |
воме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри |
говори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Как |
а забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као ок |
га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину |
мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Р |
осле ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече т |
ође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу ос |
кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба м |
Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту заб |
/p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је |
џија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну п |
ила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачас |
се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врат |
„Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџ |
b n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја |
и,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњу |
ца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све т |
е у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p> |
та, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку ме |
у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, п |
пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта с |
ote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови д |
бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне |
мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом |
ндур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде бр |
долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по |
и били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па л |
својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити дес |
и њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p> |
уд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су |
ола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Ба |
литву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>П |
рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам жив |
у бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим за |
ter" xml:id="SRP18520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</ |
и, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, суж |
, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, субо |
о, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После |
шке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати? |
а колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> < |
са му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Каша |
се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Ка |
а и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лиц |
х другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху |
у газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком мук |
и болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ м |
таклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се |
е ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад |
метнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне |
оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина ул |
чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће |
убоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју моти |
тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</ |
ања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба гус |
е.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблаче |
имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мрш |
ене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветл |
</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио |
у длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, к |
ју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благосл |
е песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико п |
це песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n=" |
дети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ј |
оравиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да с |
оћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу |
то и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} А |
</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога дру |
путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде свра |
Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смр |
ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте |
беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао д |
али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало |
агда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и |
оварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце куп |
и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, он |
и се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„ |
> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима беј |
и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, |
засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, |
тписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ |
позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуг |
ити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна д |
молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зо |
је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост |
p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога |
човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је |
а коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде |
, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неп |
а га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек |
клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао |
љке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко го |
учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда м |
Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да н |
едном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и к |
олио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и |
у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ |
зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p |
спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви |
у рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо |
ује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи |
"169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; з |
ко тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, |
ти?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„ |
сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуг |
но провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit |
:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима про |
обно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, в |
та оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорн |
лико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати к |
трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао |
тио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што |
ледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за с |
ог уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S |
што маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја |
е кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите |
су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, |
бе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И |
рви пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда |
S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Ви |
има остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху пов |
еднака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та див |
остиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>К |
из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, |
ебесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца д |
ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке |
чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и ок |
пасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која |
еље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сва |
ох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. |
дговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о зе |
љан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљ |
али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи иско |
то сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још |
вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо д |
а ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ реч |
а.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као о |
љена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за |
сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да т |
ланух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, п |
ад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном оби |
приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од |
је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је п |
илно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за |
рбљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би с |
благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињ |
е ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао |
p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаш |
, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем |
же мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигур |
ни да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на |
ме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне |
проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} |
се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже |
овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им |
оја би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад |
ц.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како |
састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учи |
све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... |
ти.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали |
лу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си |
а те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове |
. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити ш |
траха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут |
, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њем |
е дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је |
то тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка с |
е, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе |
ога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да |
адвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После |
и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни |
снама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништ |
бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био |
а њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мисл |
<p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро |
, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ј |
груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови и |
вом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, н |
им, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покри |
у — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се освет |
ом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S |
> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми |
иротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја де |
Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам пост |
јвећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху |
браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, |
њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. То |
а знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и |
ове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осет |
једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</ |
ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И о |
зео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздрави |
ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Ј |
си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала |
ицом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред |
колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били |
гледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> < |
има је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загр |
мињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, д |
о болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који |
рополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српс |
свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лев |
пског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји |
своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Ње |
ивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека |
пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура и |
водио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од бед |
о га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега |
јска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="11 |
ави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је |
еће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 годин |
У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш виш |
ду за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јаха |
> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, д |
и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближње |
хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао н |
ти; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата п |
је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих |
те што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{ |
ге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом |
мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, |
а услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на д |
оји су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није |
ти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио ил |
је куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> |
е смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говор |
и Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њ |
и ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; |
пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се бори |
“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и < |
ба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ... |
нско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — |
и своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p |
ио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, |
од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим пут |
о да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако |
л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да |
лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га |
, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У су |
нству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за М |
с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у варм |
дигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу |
укама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</ |
т, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, а |
за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да. |
е његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната хран |
јатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се деве |
враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним |
азрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат |
од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она ни |
ту храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал |
као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто |
21" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог |
з ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице |
ћао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венч |
Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с пош |
са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела пос |
а, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако |
био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу би |
им живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?. |
прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог с |
путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њег |
ли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој пс |
„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је ув |
.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто |
и мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!.. |
ејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант |
ао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то |
онизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он |
о луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши с |
а види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} О |
Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити с |
драво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>М |
свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је д |
.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју мат |
уту умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је м |
, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све на |
учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несре |
џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царев |
свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са м |
маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али |
а.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски |
сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и |
пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после |
могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapt |
цу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фи |
новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена уг |
, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</ |
ене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам |
запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Влади |
се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе јед |
к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила |
здајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{ |
ити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, |
стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари |
ан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је |
бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, |
<p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво |
да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је ј |
а, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу ми |
сле избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у |
и, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног |
да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше п |
да да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао |
вести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме |
себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се |
ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драгово |
је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу д |
> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја са |
’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потро |
.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А т |
не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на |
ој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па |
, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
н почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје гос |
Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него са |
је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци |
Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га |
све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће |
а мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити. |
ио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало |
, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о |
није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти |
ла у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете мо |
збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама |
са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хле |
нем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат св |
ме заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац п |
несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му |
а била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти бу |
ивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крст |
да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S |
мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни на |
уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала |
знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја м |
е храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи |
парили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу м |
отиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ј |
ој бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, к |
е одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оруж |
и.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану припр |
ла као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових ре |
предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - |
што си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџар |
зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ив |
ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добр |
b n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража |
ој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господин |
угој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се ст |
оше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки не |
{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је |
и ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; |
д томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети. |
ако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, |
удије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — м |
>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, а |
де још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му |
uote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само |
верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели |
сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она |
ити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Сми |
е и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична о |
их могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се |
туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам ј |
сте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар |
и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месе |
више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко г |
аху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — |
само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, нећ |
цама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад |
људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило |
е распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поузд |
мија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се |
такло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек |
ећем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ј |
вутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај с |
никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити |
а је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мо |
више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако с |
ет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Б |
рли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе |
озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже про |
e>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам раз |
аш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, |
се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одм |
матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач пр |
на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а |
рекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„А |
га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам |
натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у ве |
пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се д |
загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи |
сти, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја |
е на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„ |
/p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о |
адала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој с |
крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам |
зи нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“< |
ти, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно! |
ржати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту го |
да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па |
ода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако т |
да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, |
а сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли |
оље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, ко |
а крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то |
пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће исп |
у без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најп |
који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме |
на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово |
> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше |
г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Пав |
дан <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо п |
кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су |
ивела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у |
Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине |
</quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика ср |
ећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — |
це стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Ни |
ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да |
нокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његово |
ароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме |
<p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у |
трмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади стран |
е нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брин |
ама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не беј |
варен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p> |
и, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="4 |
и бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p> |
; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би об |
сподин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужи |
би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога |
вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„ |
дих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој |
говорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љуби |
ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, |
је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћ |
моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</ |
д што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за с |
еко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер |
јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно са |
аповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, |
авлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не д |
аше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебо |
ероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p |
шно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, к |
Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зат |
да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то |
Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав п |
и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Сми |
лавном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да н |
клињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" / |
тер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p |
ворисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да |
ни се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p> |
осим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господи |
ка воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. |
и и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не |
> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени б |
глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb |
— запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала |
ападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећ |
уховник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао мно |
ао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе б |
стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи д |
рској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.< |
њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са |
ним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и |
и — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb |
м о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} А |
ешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако др |
о се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идит |
па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били у |
ило живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би м |
јежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у субо |
</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш |
а бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих ме |
ром обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав п |
>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све сво |
мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несре |
уд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно гов |
ц је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p> |
д какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био. |
смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се |
о је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} |
зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</ |
ош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из |
сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„ |
„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа |
’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као |
уди ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени |
аше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или н |
ије прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи |
онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па |
онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја б |
ке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, мо |
е она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спа |
свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то д |
у била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — |
се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја |
вља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела с |
p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да по |
тене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, н |
измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали се |
еван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања пр |
е само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим госпо |
p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да |
ога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, |
мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ов |
че мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје |
по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јест |
у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна |
леда.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли |
умњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ј |
моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак ка |
ао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, с |
„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може м |
вљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу виде |
и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само неде |
ћути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од н |
нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за |
у рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности. |
још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ гов |
/p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он мес |
зе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око |
а им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби г |
може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љ |
ој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој от |
а, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи |
ам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори м |
све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може нагов |
ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с мој |
а га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год ж |
га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско сам |
на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку |
ево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу |
авали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, госп |
и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече |
ече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код |
са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, |
изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погоди |
Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад не |
утове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога да |
ох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пр |
ца од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал |
а и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га |
е своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећ |
а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер, |
са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да |
више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта |
имо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не в |
видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господ |
иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле |
у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, к |
>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бит |
роклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он |
Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто |
<pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав зна |
ас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“< |
инуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође |
н. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb |
а не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — |
ворити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене у |
д спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бру |
ет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покро |
<p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао јо |
гу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти |
„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, |
„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако |
зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што |
кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој в |
доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Субот |
не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њи |
м — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе |
ји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају |
јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех тол |
са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту |
сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако л |
заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући |
икнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — |
, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигар |
тај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после ма |
ра доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — прогово |
у љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} |
аћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити |
ишта да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја св |
ве на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој |
Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помис |
овори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И пос |
</p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непошт |
... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја |
ужам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље ј |
а сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој |
Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше |
ам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше |
н. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје та |
{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{ |
ему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које ј |
давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатст |
ћници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су науми |
доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мог |
ју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и |
рема њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У |
хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје оч |
кој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје ј |
<l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други |
На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> |
о учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царс |
проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе |
едом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„В |
знаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, ко |
којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу |
p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што |
<p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам |
<p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико п |
ама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну |
који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људ |
ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} |
нија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све |
ло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се јо |
н се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А |
трошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, |
и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била з |
није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p |
речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији |
име, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„ |
ја никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јур |
ле је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика |
ам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку п |
ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је |
ује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем |
161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умр |
чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху |
бу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као |
/p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене п |
полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа мо |
дела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title |
а подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи. |
e> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпа |
де још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи св |
аде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не м |
чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим ч |
ко сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, с |
у после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај |
огледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, в |
утовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само |
задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући |
С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе |
ато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весел |
; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="16 |
Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, |
ду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се |
p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> |
ецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — |
кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је неч |
зе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико |
и као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне |
половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који им |
ла, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла |
> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њ |
лави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута г |
рце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p |
вости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред соб |
богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у п |
ом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> |
венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плак |
p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> |
а ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, г |
но, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и |
тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој |
е обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје |
азабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за |
војим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан |
једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам вид |
јући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она |
оји ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене з |
ладена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш к |
овораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се з |
их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи |
али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкањ |
скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад б |
било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што |
и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказат |
их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили |
ебе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија |
о продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло |
је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је так |
тичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао ј |
пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а чо |
ене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p |
p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет |
њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, |
е што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, |
опоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> |
ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Усл |
стио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао |
е сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тр |
то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао |
ри своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме |
епа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је |
48" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о доб |
— па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа! |
и једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један |
ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ дев |
м баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти шт |
е звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја воли |
едајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше |
огао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао см |
бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам |
помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: це |
д туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Д |
она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао д |
сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — п |
ставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар |
и наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> < |
S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и по |
о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а |
Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“ |
али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише ме |
ки.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никод |
све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; |
ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да дока |
му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желе |
у душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна |
и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу и |
“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у гово |
<pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао |
„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога ми |
ш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач |
има се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили про |
- Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одго |
о он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као ш |
леле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} К |
ропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови |
кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, |
г рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Срб |
шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја б |
транца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„М |
.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мен |
кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веж |
. али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да |
а допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог пла |
ице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{ |
а себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туро |
ијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре |
до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То ј |
</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њој |
чајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге пог |
летаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> |
ледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња п |
где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p |
огао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаш |
поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако прити |
н Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; нем |
о у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" / |
без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, а |
е кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан |
„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p> |
осле суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да с |
ја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, |
много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој д |
гуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за рук |
, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} |
све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја |
атани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као |
ах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p |
<p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти |
и пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака мом |
ска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала |
азивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме ни |
и га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, рад |
Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде |
од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само |
и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељ |
а то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше о |
, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p |
јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујета |
сподин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта |
ити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутин |
а свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да |
а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не о |
и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> < |
ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На ул |
битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што |
нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали просто |
оворити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} Т |
ан између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јел |
њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћ |
о не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и |
се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати ј |
помену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p |
уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке п |
“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довест |
ном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме ку |
једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на мо |
арио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што ме |
ак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> < |
илањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, ве |
оћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампа |
него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одм |
а је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде |
мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, св |
Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам |
да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бес |
можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи свој |
помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као |
, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: глав |
већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:< |
ут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Тома |
своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. |
шлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касн |
обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролит |
двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Ан |
анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му г |
живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором |
ојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише с |
погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на |
намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> |
анас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од ц |
ризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. |
и узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе |
слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих остав |
исмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела бит |
лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су ба |
гато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје |
к; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржа |
оговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповед |
да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> |
о кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало |
е зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услуз |
срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а т |
Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, кој |
јима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој си |
ден.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу ми |
о требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке |
му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:< |
S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> |
зимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз неве |
е тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово |
поручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један |
аслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој з |
м женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти |
p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама к |
ху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.< |
</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би |
удцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарс |
несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа |
у тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње. |
и нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако |
је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије |
косутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није |
м, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од свак |
" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с |
е сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, о |
ма од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости с |
лин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</ |
о Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те |
то је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследни |
нијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам |
ек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} М |
сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без с |
аку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“< |
е, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote |
соко а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} |
<p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чу |
зило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао |
ер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовиц |
<p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити. |
p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако. |
пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узм |
јима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би б |
и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице м |
мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми |
је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за с |
ad>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код |
Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе п |
e> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo |
<l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> |
</l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> < |
рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах б |
мо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу |
т, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, ко |
/p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег |
ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је б |
ог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чува |
зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њихов |
времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. |
довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Серби |
ловена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава њего |
ар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога |
> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; |
ти је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики |
ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љ |
м да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања ду |
коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човек |
и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш и |
да.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди |
од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био |
} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до п |
кидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој к |
.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука б |
ете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то |
ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа |
ме што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био м |
роговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теб |
е Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не |
да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча свој |
пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету |
>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало т |
андо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се |
ц кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац беј |
и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да |
својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа |
смо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли |
у умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе |
и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живе |
је пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо |
ут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, |
ти и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало ода |
едо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други да |
, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустив |
ове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи прија |
ше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не |
пуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси |
; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ |
мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — |
во велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега м |
у прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота |
сле са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло туж |
сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ Посл |
>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу поди |
лач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је |
лакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одгова |
и пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало б |
е ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећн |
ма, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад |
ачује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n=" |
из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под б |
че ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад |
ружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је ср |
тите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро |
знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада |
ицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Гос |
и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или |
је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„ |
енити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом св |
ња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, |
своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И |
била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање с |
/p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама д |
е јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црт |
че које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самр |
ла!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p |
/p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо < |
ца са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Посл |
у шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону с |
е миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полуд |
и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима |
ви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог м |
ули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њ |
и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџар |
>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са мал |
то наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змај |
у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стража |
<p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек |
, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи гот |
l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он пев |
Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице сви |
quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у ко |
ародне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страши |
ино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Мла |
ош ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа |
више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Ба |
ли ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо мој |
дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зов |
одај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, зна |
p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом п |
ео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одго |
робљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обраните |
е, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, ње |
/p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео о |
и био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме с |
{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти |
то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана. |
стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу зб |
S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у сво |
.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му |
дино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум дете |
родужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођ |
поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Б |
{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ |
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „ |
l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умота |
.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком |
Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са своји |
вши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака |
е на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу.. |
ранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја |
вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао |
туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb |
цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, |
ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угр |
ем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могл |
n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном |
сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој |
три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљ |
женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео. |
већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетк |
платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац |
аква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам |
нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем |
од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> |
Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све ч |
коро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они |
речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ крену |
ше се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шест |
лишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети |
н није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type |
попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, |
стану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и послед |
златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у |
е пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сн |
то ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем |
да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена |
ама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хте |
оје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој |
ојој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p |
између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху прав |
од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитива |
одине, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам б |
говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу гл |
ела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинц |
љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад в |
надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и н |
љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било |
а ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране д |
ћи где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — |
</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља |
S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама ра |
one unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали |
м је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о См |
ки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више |
а у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода п |
је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему |
побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се |
ем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге рад |
а Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарско |
д радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би ж |
целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Који |
аха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводи |
хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је |
и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; |
јсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; по |
и најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; |
јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једн |
те.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је |
>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се сме |
ве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као мла |
тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што з |
борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не зна |
Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем |
у врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже н |
ица.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <p |
овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи |
а о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила |
дети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду |
војици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другов |
е, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе ле |
иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега |
ас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вам |
деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и |
сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ве |
ј служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у сл |
је био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против њ |
хове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опе |
мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Осван |
га брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је |
Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, ко |
уло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 годи |
="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до |
хо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам у |
ине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Све |
То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15 |
ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у |
дио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Стари |
Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на |
руштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје |
е ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Х |
о па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт |
саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђ |
на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је |
ти седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје и |
оварајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — |
p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти |
од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та ј |
више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати |
сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ак |
p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму |
јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало |
ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> < |
а сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсм |
> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Пета |
ед вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су |
n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је |
иву главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрост |
, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па |
ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам срп |
давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде. |
данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајк |
ана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ко |
да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема в |
p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај |
не, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љ |
то ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме ж |
да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала бил |
ете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити н |
о; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим |
е својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређат |
ута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и |
о година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим не |
тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љ |
се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнес |
им банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаст |
рани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, |
то сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените и |
ш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бра |
<head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погину |
његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова иг |
ња почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце т |
о да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се оп |
ном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они гр |
је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да н |
дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је |
на љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговори |
тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморит |
брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сун |
погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда |
Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p |
на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, |
ут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну к |
пет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала |
х, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би |
p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! |
хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано |
</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које |
/p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толи |
песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и прир |
није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од с |
ене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре в |
ар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени |
ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке |
p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p |
слушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће |
коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилам |
а!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућ |
Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quot |
написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљ |
ушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женс |
оне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљ |
бина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња |
и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог род |
мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; |
а да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p |
о према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, |
т дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и |
еп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да та |
ске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је м |
жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела |
и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену к |
амо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снах |
то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што |
сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; |
велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од с |
дови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, |
ј свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> < |
олим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено м |
на.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подил |
/p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један панду |
ео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, |
спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби |
е запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет оз |
још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним |
тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је |
онеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“< |
говори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А |
ам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> |
ати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ |
одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до д |
<p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога |
те, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу |
} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад |
е свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њи |
њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част |
најући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је |
ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине |
тито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена |
текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, ко |
<p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Киш |
један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога |
оје сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје мат |
Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести изба |
3" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши свој |
т; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се сми |
сто својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено мило |
сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један |
којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, вел |
оћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов |
пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мен |
ика гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p> |
истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се |
Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> |
опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто |
а регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико с |
е вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су |
ам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају д |
у преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као |
рних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а |
емљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био наше |
ку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, го |
својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и диви |
ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох |
, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог госп |
ородици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потрош |
RP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог с |
е био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио |
и је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему |
красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре |
, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам |
напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен |
црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„ |
н нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест |
а сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од чет |
шао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> |
он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на |
е, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</ |
аџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што |
један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне |
гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три м |
кочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико до |
p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су |
> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свеште |
особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па до |
ито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из |
а послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit= |
<p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> |
<p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се |
обожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне |
и противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свем |
етири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који с |
ердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, |
бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако траја |
смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За два |
оваца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из |
.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо ка |
/p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скуп |
ца танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше а |
head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> |
погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па коле |
нуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, |
у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима |
нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на в |
Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, свој |
ице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанс |
е сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и ја |
лству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ј |
открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојк |
> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" / |
а душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Млад |
јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати гд |
, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> |
последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао к |
њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене |
бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поште |
прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећ |
подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:< |
е од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше |
д страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки |
обицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> |
хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих |
своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму: |
е она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Пог |
чи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, а |
о несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали |
ако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар? |
гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, г |
горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се |
е, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пре |
<p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се |
Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њ |
у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно б |
„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старце |
само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало |
ј вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети |
p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили и |
/p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима |
ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се |
а највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати < |
јући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, т |
лотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> |
даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа |
и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је |
пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе |
ихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од п |
нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> |
сто падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; |
ху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — |
ио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве оч |
је другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја к |
ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> |
обра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После |
војку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p |
л’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p> |
У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сир |
у!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али |
дељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме |
арловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш к |
угове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све м |
ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у |
и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да |
срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, о |
рцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао |
у.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџб |
селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И |
е родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам у |
коло окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у |
ану, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јо |
а мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мај |
ло њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, а |
дног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узи |
о загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дош |
чајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу |
а очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти св |
>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад м |
а бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са је |
г сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; т |
оље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би |
је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кршт |
ad>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> < |
S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p |
а је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цв |
атове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње |
и то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{ |
, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и |
дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и |
ше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и ду |
у, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у |
му његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој |
моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запи |
је се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити о |
а које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више |
јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим реч |
лоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Т |
} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, |
исам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а |
викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другом |
е зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, д |
е Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни о |
нац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сер |
грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им |
>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве |
Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти |
ине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са |
ма су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, |
ино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра |
поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обу |
ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем ко |
ити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> |
а, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али |
а сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научи |
и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло бли |
n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, |
е вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог |
:id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога, |
} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окл |
рили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намири |
— боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог |
просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити |
Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте |
воје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати |
размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p> |
ote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quot |
аше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто до |
простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не пр |
ике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p |
</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи |
ма!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — |
мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после ма |
<p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, у |
нагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била |
од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропас |
ка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повика |
<p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, |
ног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на ст |
о је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке |
оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су укра |
оје је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прс |
вторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живе |
ви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ |
мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши |
о и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити |
{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Нек |
„Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог |
од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане |
се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у |
<p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Т |
о псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где чо |
S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са мали |
вакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем |
на дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек |
одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега н |
, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је |
сле кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, кој |
тац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу |
та запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Исти |
да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; |
о греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.< |
ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему |
самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, а |
ити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби ма |
узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да г |
сне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста |
ио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не |
ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носи |
вило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него |
Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да |
ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметн |
ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати |
ете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“ |
еда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља |
аква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један |
ну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нек |
е умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викну |
о несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; |
е научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи! |
в у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко х |
не деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> < |
ла; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаш |
Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, д |
дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући |
а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; он |
не суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми в |
е пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се |
ушу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен |
{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је |
<p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — |
крстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очи |
као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но |
е са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав бе |
ривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десниц |
елу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше |
. се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала |
ете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане. |
што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад во |
чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше |
ихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати |
, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима |
рло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам |
и.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од |
к сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињств |
ва пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> |
бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћ |
знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је го |
их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем |
и смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он |
вде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе ј |
зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оц |
г господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, |
и се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако прав |
нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом оста |
ко дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако |
же, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на са |
жио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је о |
одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је зн |
а их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам годин |
мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме |
<p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина |
оше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он |
</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља. |
отној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест |
и се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> |
ветом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; прокле |
м, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам зати |
, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђ |
ца остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је |
мо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. |
која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико так |
уље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; та |
ота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код ку |
с ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од |
у се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у |
без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад м |
одино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кућ |
ма око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски |
во на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше |
толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро |
о да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута не |
ећ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне п |
2" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових р |
ици љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, |
оравим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да забо |
тог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“ |
а све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате |
д њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст д |
хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и |
вао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и |
а, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после пог |
ејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама се |
>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаве |
нци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где |
ворио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, |
као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с вел |
амокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њи |
и матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они ви |
чи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није с |
ски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га |
— ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, |
" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жера |
ку страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, л |
копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уз |
од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом ок |
епео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове циг |
себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата |
чара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби и |
леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све |
и - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за |
ичини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била. |
p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је |
ли чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из си |
ма, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по т |
атио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p> |
у многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не мога |
дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Мла |
зли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео; |
је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или за |
има је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима о |
, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то |
говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат посл |
езу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове госпо |
„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је с |
тима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те пр |
поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </ |
епо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра |
ра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе |
<p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су |
и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и |
а знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га б |
иром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши поди |
ињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, сам |
здражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни с |
га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; |
аву на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког |
.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и х |
м ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако б |
>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.< |
глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи по |
мо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Пору |
е срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћу |
у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до |
н другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дуга |
пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане вели |
али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика ти |
ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ б |
р привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад |
це к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и скл |
као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши |
Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати не |
ћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала |
ас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, |
да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не |
која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које бе |
eign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене |
— брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — ш |
људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин |
к пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, |
земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ о |
о је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све |
која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у мла |
спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па |
и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. |
аше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих |
а одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</ |
ћи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, |
ја је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до да |
„Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедит |
скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а зн |
ена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима |
ођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срц |
овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али |
шише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватр |
о кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} |
јаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио |
<p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На п |
околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи предста |
јаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад в |
без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе |
сле сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја |
сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као с |
ванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш |
вета има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина |
же и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што п |
ао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог |
је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит уз |
ма клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> |
ћ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухват |
ој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Ан |
е с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lan |
на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително |
веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братинс |
потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих |
моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се прит |
>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним |
не, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до ка |
рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кр |
се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар ко |
је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће д |
нско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с о |
ти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв прол |
војим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задај |
te> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће |
о је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ј |
т бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од пу |
тала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p> |
овођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки ј |
мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се |
ко сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам |
од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p |
она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и |
fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ ску |
танска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сат |
о се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ с |
мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си ду |
е весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њ |
зила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири |
на беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну |
руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S |
одине.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког |
<p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту с |
вију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа |
риступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} |
брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помис |
Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — |
ти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други |
ог су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мо |
ло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубав |
то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, |
г духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господ |
ља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Госпо |
лизо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — |
нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносит |
о сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као од |
њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не д |
>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато |
мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вре |
ре, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога |
е, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камат |
ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, |
жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље да |
и вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. тома |
>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код |
у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, л |
се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително пог |
ре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта в |
и!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> |
еисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубок |
е пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити |
и.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло |
пао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и поле |
а бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше м |
ему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не |
о било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што |
S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и д |
ши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — чов |
личи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, је |
очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кол |
е један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо |
у услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштв |
шће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> |
="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега |
рд зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај |
ви имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова чет |
ори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли |
сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим |
равити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Ба |
пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не дол |
ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свешт |
помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: |
сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> |
омци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и |
бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђа |
ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике |
марати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — |
p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крај |
дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељст |
} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја |
"170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме |
о <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још је |
ме Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви з |
осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, ни |
<p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се |
ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> |
које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било |
ни није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам |
о није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна л |
ам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам |
с.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке |
а, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу б |
лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то |
оји беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јо |
да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, к |
и весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу х |
кати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а |
И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио ј |
с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих п |
се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а |
, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су |
а тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри б |
<p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи б |
один љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потпис |
усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јах |
им хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p |
ђу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу б |
ах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Млад |
, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох |
и.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби ко |
аше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај |
богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко и |
љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, кој |
желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговор |
добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обве |
ти:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету р |
од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, на |
ли ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — тата |
и и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађан |
говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — пов |
бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обе |
дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен ка |
јом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише ж |
оме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стев |
м и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — |
њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се заруме |
ма, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље храни |
љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} О |
господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> < |
амо себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, |
штанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хиронд |
л’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>По |
и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, |
селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног б |
је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислил |
хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен — |
ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри |
ослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео з |
гледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе за |
а свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не може |
игара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда |
рећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земљ |
они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац |
сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био |
су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људ |
ти, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, |
о учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем |
били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S |
о као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се |
Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај |
ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“ |
одност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром |
Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио |
и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се ра |
све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у |
чините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас |
говорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе шт |
њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањ |
аво и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да г |
овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p> |
свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ов |
било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудн |
: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените |
и вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погле |
ти своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри |
ћи свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — |
ке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: пре |
њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше бога |
е господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш |
,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, |
. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У то |
пасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли |
наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу н |
<p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> |
пази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у |
кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сва |
роговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p |
оји му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања |
о рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе мех |
ијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то |
говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао зал |
<p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе |
аки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал |
ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p> |
Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, ко |
— ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вик |
су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо |
жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досад |
ет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због добро |
еше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p> |
добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом м |
овиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји |
и, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из д |
.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S |
во понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се пол |
бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могош |
аше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачвани |
<pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од |
же, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је |
свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу |
> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку |
ју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне |
еш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и |
о.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихови |
у све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се |
/foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њ |
н ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја |
данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће та |
ео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину |
ик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био |
ад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на |
ало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен |
ла поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после |
ена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да |
а доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов нова |
ом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се н |
више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што т |
...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се н |
арно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја |
p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећ |
.“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ни |
ан свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој к |
ставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се с |
трчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихват |
ију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудр |
се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без де |
и, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоро |
ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани |
теру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђењ |
о <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, |
умно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима другов |
злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красн |
да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; |
шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст ка |
а он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја |
е без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било пог |
а је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја |
удновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зи |
ући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгу |
ужа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и |
о нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка с |
се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, |
орити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и |
xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту беја |
а, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А |
е на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли |
хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, |
предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колим |
е му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности ш |
што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницим |
</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађе |
отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту је |
о — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама |
.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p |
мере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момч |
а што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их |
, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n=" |
тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је |
дан часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не забо |
билишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n=" |
о, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет с |
сту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:< |
идео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, к |
.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“< |
срећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ће |
а су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово |
авио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога |
утања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи |
а сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи |
н у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру с |
мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику |
а неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е |
б тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о |
сле као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице |
као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен оно |
ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по |
његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</ |
сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са |
гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, |
му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмех |
јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p |
екине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који с |
они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници |
лагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Х |
патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узм |
<pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ једа |
како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За ме |
Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти |
готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и д |
зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала |
а други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је |
био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карло |
а стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" |
Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> |
зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те п |
?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она м |
два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он на |
дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси гр |
ђу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа |
/head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко |
рата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај |
борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађ |
<p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> < |
ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, за |
авише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161 |
о мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица |
ди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p |
дити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнит |
е куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану |
„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Д |
ађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као |
овек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А |
не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши |
ин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред См |
Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле |
, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSecti |
n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а суда |
бом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оц |
и на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с |
врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим с |
х на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одл |
био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше све |
.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зид |
седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> |
м га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пусти |
се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњи |
часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „ |
веком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, |
је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке |
— Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p |
ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао п |
арској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног |
S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бо |
ао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле |
а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати |
нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја ост |
{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља |
н се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младено |
p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милу |
ма о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових ј |
ћи полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овог |
одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и |
ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла |
и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз пл |
о драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи жи |
жи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Мл |
оби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несре |
м, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај |
жо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отва |
сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; |
виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.< |
ош не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погле |
гу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако |
ти!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са |
од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се |
гаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих |
долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавн |
ан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога с |
83" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он |
вао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом |
о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ј |
е волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и ве |
“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p |
кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са |
ам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је |
о — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима |
одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје с |
радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Ви |
у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који с |
која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем |
а.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у пла |
Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„ |
га чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостион |
сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје р |
ну која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле |
Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране догова |
исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалос |
<p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотл |
ака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно д |
се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без св |
ио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим то |
адала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Ко |
дност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у |
>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <di |
у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамниц |
вог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са |
„А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе |
дражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те поста |
/p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад |
један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шт |
зне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи рук |
покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само се |
>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички ка |
о нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дув |
гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, ме |
ин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај свој |
се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <p |
ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је |
са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се |
ако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се т |
идевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фи |
би долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога |
ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Млад |
се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, о |
лед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест. |
а иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао д |
та.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p |
</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим |
арошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, ј |
сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Б |
/p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на колени |
друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се |
мичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћ |
, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускл |
и враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, ос |
чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо ч |
виждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које |
<p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје |
ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на к |
а, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах је |
тражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комоди |
<p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред врати |
изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div |
е, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“< |
арске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перј |
лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат укра |
а.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима |
глашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о оч |
она, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном |
драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као |
pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог д |
које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у кој |
они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрест |
ислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крс |
</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаш |
с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена |
му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега |
к свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор ме |
се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад |
а преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом. |
и, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с |
Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра ду |
, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом |
га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода |
иче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просј |
је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настал |
о су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господи |
ћ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред са |
>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин и |
ште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ев |
у — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, |
а рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из сви |
ноги од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа |
требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, к |
ам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љуб |
писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на о |
на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло вели |
тко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није |
олазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар д |
м на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на с |
бро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола в |
година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођ |
ва месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаш |
ратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између к |
руговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете вељ |
ом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S |
оје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ р |
но, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа |
Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n=" |
телним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њ |
се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> |
>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичај |
овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није |
аше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хлад |
о, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</ |
{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, |
поведише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше И |
е!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пу |
в, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изаб |
му — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази |
ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} |
ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола пович |
у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врат |
се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, х |
Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у С |
адоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их |
ела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио шт |
је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? |
te> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло ле |
е створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што |
е насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чу |
жбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на ст |
становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковит |
вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, ве |
лико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију мо |
ирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да |
ћом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на з |
што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу |
дати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први |
p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, |
о пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n |
, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после |
гунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма |
pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који |
гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега ју |
“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој ота |
е размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душано |
оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено бл |
, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће п |
а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин о |
дац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у јед |
шено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницо |
атегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> |
ком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија, |
душевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сања |
а, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена |
срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на л |
горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, |
нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и |
сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> |
<p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да забор |
у к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са најве |
вораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали |
ара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зач |
иротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то та |
одужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају за |
на још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> < |
{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботиц |
рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цве |
стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђо |
за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде |
да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се в |
к.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундако |
во грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за свој |
ивезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не |
понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, пр |
ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у п |
" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако ме |
и, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> < |
ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радо |
знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас в |
нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пуст |
о сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} А |
Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне |
ћ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и изб |
народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њ |
шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумња |
камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију |
ом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнит |
оје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губ |
же помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први р |
овек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је |
ио стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром |
а бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га |
ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> < |
p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих |
<pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му р |
ме зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S |
ој породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На |
куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда |
се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он н |
еко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну неб |
, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео |
<p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком ра |
дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p |
Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још |
тељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се |
љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p> |
попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја м |
лим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу не |
упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је на |
инио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ј |
оту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах позн |
p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мо |
и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и |
, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер |
чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему |
, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p |
ао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, те |
лежио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p |
и.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гл |
е један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, |
дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да ј |
нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код |
лико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведр |
ила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изеш |
</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страхо |
</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страх |
венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам |
<p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и |
она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене |
том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чу |
с родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у год |
>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га је |
удемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа р |
гралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку иг |
глед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог врем |
тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они на |
ивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, он |
другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати |
еће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> |
т политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра |
жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, кој |
/head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и д |
продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила ти |
ње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, споми |
да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са |
<p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не |
уменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти зн |
атан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст |
>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадн |
њу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си |
се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били. |
гом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — ов |
богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој |
нда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа |
новом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ сте |
, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову |
оје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку б |
ставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини |
С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то беј |
авља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од ов |
после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја м |
поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја с |
о, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сај |
моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила ср |
овица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова |
ине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мој |
суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох сн |
с, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљ |
аху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ |
l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quo |
оје се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док с |
е било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је |
сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, го |
је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit= |
гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма |
е на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствен |
знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су сво |
бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао |
којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама нап |
" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јуна |
есна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> < |
Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова |
х у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро сл |
орско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, а |
се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци |
хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао |
дао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам |
ти. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p |
отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у хо |
ли мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умир |
ао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему до |
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је м |
{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород |
пила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог б |
као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устр |
у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска |
о двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед |
босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видет |
ао сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је |
самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терет |
о и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У то |
а својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овам |
су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах |
је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом |
смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и с |
а се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га |
беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељн |
ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја |
е смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није пр |
ји могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о |
Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</ |
ини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у |
ј усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па |
и се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку |
сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивн |
овикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запе |
ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, лас |
Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао |
окрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и у |
два се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама ок |
сти.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се сви |
за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је л |
е и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен пог |
збављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, |
поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњо |
увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас наз |
кне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим |
е опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> < |
жа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} |
местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође |
шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћет |
ок сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити мо |
оленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата |
ако му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени |
да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</ |
е у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упозн |
цем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су |
.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком мест |
ачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њ |
>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарс |
како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лиц |
лад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза. |
ену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је ј |
вом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„З |
у у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани |
на, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у соб |
нусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се умор |
одно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младен |
омаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког |
и и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учи |
ке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на јед |
де свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче |
анову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у а |
ладена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оц |
ештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — веља |
млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два до |
ало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>М |
која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред со |
, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заост |
ао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог |
овор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепија |
радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели |
х добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на |
ад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и ж |
који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то д |
аких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и |
а местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла |
, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што |
рак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило |
одне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве не |
00" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја |
ти Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, |
круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других |
а од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не |
е одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са сво |
е од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} С |
есело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима |
, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићево |
ме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори мо |
еше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке |
са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепа |
ни дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају. |
у једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитав |
света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио с |
ћи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и виш |
и међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овог |
пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустав |
о по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" |
му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени ку |
дно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> |
егом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече |
и њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече |
рпски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, |
је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му |
> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега глав |
добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути п |
кво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече |
ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим муже |
готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру |
д Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n=" |
ити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више нег |
ди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговор |
приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког ист |
у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с |
седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу |
ви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb |
један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе м |
елу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онак |
“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни |
ије било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а |
писано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: |
пео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учи |
народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чека |
не па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одо |
овао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и пре |
оме са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна к |
ако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није |
{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу |
и и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу |
ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најте |
исам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S |
p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати с |
е неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које ј |
ше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</ |
убицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узро |
га така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су |
за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер |
можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и |
телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостион |
ним.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно |
и суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у субот |
обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са |
е рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико |
:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к те |
довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу |
вега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се по |
стоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за ру |
ку кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд вис |
eign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је и |
зио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрч |
ко и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p> |
ондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit= |
петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране |
њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи |
остаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског на |
вити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се повед |
моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу |
то су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велик |
е до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он |
; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то и |
кама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно в |
не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара |
г дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, к |
Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговим |
до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</ |
их га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Как |
се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући с |
одине још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други и |
м ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу |
исмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисм |
довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> |
аведне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сно |
име да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година |
или из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор |
ати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту.. |
могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш им |
љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским |
тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати |
разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круг |
к, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> |
одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> |
во све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, |
кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја нах |
одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас с |
гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу позна |
чинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле |
ругог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме |
е помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, б |
ро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на жи |
и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а ова |
у није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у о |
ења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младен |
то пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гл |
е више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, |
и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помо |
је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог све |
био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, |
ити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из |
аше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> |
в; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било ј |
та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са ра |
тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што ре |
он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У тре |
> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Ив |
ко љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако пати |
то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он |
ко је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учин |
гојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио он |
мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије |
латио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, |
>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, к |
3" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се п |
мах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те на |
и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мр |
е или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; а |
ога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, об |
у тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши х |
јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њ |
ни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„С |
тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође |
колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племић |
де у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; |
но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема своји |
и оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{ |
своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе как |
и те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништ |
„А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> |
себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је |
дан се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“< |
врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врат |
вао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца |
е са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, |
ог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опаз |
а много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господс |
<p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> |
ца доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан |
друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господин |
То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> < |
p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код |
n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па |
учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре |
/p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био д |
згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма |
, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> < |
орио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p |
а!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне |
ели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла |
угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</ |
а идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући |
у упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој |
загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојак |
pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи |
к морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, св |
се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> |
, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„М |
ладен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави ср |
је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; |
/> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све |
есма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији |
; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; |
а, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српс |
ечи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више |
д је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији |
, ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" |
и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помис |
врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.< |
ажљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу |
написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је пат |
</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према |
ране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао ј |
по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са теш |
ан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему пре |
еразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужа |
стију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли он |
глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо мо |
аца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а |
суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> < |
г и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: т |
постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као к |
олико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који |
дава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се |
овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, |
ти тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајца |
реко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кр |
и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кров |
и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло д |
о за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су |
мљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, а |
ез својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја в |
мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{ |
собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свест |
наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог |
аке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху та |
ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја п |
, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена |
ути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Стра |
ољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очи |
ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним г |
врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо реч |
дског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро |
амцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за |
опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ с |
сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола |
здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше |
ајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх гор |
ледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Так |
е два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни б |
обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у |
но миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на |
</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све |
било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују с |
атком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку |
м рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек ј |
и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује г |
И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се |
p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен н |
гови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Ив |
евао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.< |
аше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Роди |
си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p> |
оби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је уша |
врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Р |
ругоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Мл |
е вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, |
Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}О |
носише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуг |
проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим |
лакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање ч |
били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Нап |
много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем с |
Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одваж |
дан пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са с |
асом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив ост |
.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да |
натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц |
вио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, о |
на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како |
а, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, |
опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не ум |
па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после |
носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се. |
ните што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо бр |
руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко |
> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и ору |
, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премиш |
ајнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећније |
данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српс |
ећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у |
седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде |
врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадав |
аше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњо |
заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђ |
оме свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика |
шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина |
потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно бил |
p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљ |
<p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобова |
риродна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледн |
мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се узд |
<pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек |
чем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и |
ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> |
</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га по |
/p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражме |
и се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека |
риповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као |
је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер |
и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у |
бе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али |
био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте |
рихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви |
грев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о |
се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново стра |
pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и ра |
и, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му ми |
нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господа |
љаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у кој |
иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу |
изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један друг |
Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховит |
.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу на |
>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> < |
гом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица! |
шу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с |
, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећ |
ш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта |
е ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, |
ма своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да рад |
S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ва |
id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> < |
есрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене м |
а му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућу |
<p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора |
хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мен |
непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам своји |
ам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати |
} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П |
оворио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веров |
ио с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна теж |
дох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему припр |
за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена. |
жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезни |
прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом у |
и српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теб |
срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он ре |
љам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе ли |
тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени н |
а ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јо |
пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној ха |
да моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, д |
а ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Руж |
милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити |
ао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и д |
ју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — в |
заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — |
в, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме бр |
ила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... а |
, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао м |
ј псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ... |
удио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како |
ри се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрст |
а тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира |
благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. То |
га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамни |
кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа |
/> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом |
ече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од уж |
луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољст |
нега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — чов |
зео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} |
>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам ба |
до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мор |
то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто с |
о да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зим |
је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за к |
и ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шестор |
р он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са жен |
ено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођ |
огат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењ |
беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни љу |
ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута саст |
аво љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам |
у боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> |
анко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине |
ако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пиш |
ote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до раме |
у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а и |
купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дукат |
а један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа прос |
ј исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чино |
осле онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитал |
понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали |
Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, к |
о места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, |
жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се |
а и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му |
ужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих |
се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ј |
у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„ |
ти.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} П |
клопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега д |
етва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; јед |
од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ ви |
рањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањ |
?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био |
>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седел |
је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам к |
>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, б |
борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне |
лити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио |
да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста! |
е пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца мо |
Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно пог |
жања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди па |
имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео нате |
асом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком |
на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе об |
сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, |
где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком по |
већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гон |
свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову о |
провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што са |
е било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово гов |
м, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми |
е можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{ |
мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је ми |
био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор т |
што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Бо |
су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама треба |
n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два |
и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је |
/p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрек |
жесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љуб |
{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан на |
а што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је да |
шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бит |
ј то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и у |
ци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето |
он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати |
апита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</ |
удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала ве |
оке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још |
какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њег |
а мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јак |
бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти ум |
она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више нег |
а то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, п |
жати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја са |
нин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио тол |
уд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни |
p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не |
ачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам з |
маш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, |
, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој |
овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха! |
овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи зло |
, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја д |
о!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што ва |
каже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<f |
ко хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб н |
е и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за ти |
и имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком |
захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова |
ани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећет |
у надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на мир |
p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не ви |
ашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од вод |
n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Ла |
l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив пес |
</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Пев |
ији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ак |
ји еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи |
са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, |
ако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један |
стим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац |
јразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо д |
прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S |
вај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела бе |
p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радост |
p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас |
ст гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, |
их, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„ |
шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, |
ас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комши |
ко да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље д |
рле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. |
ли су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не р |
Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го ж |
зе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад н |
, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих |
е певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне су |
ачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто |
ужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јо |
уга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да |
и?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се |
ао да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава |
смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди луд |
Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; |
— рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад са |
несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши |
јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови |
је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао |
и пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p |
овати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он р |
часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само |
ране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекави |
ога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало по |
т, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер ре |
од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subS |
д свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, |
сле се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме глас |
водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; |
ли ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, |
<p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака |
таде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам ва |
, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам |
подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је моји |
на у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, н |
виснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да |
не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} |
уге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је |
и.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знад |
леда као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p> |
коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и |
осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту |
у — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од з |
ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> |
у дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у о |
две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то |
стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у |
, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им ниса |
на и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако н |
едала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма ж |
и својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговор |
ога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ |
запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпо |
еби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих |
!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јес |
ра и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све б |
иво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарс |
она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он пр |
>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе |
} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из |
> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, шт |
из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безг |
ло осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграб |
, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, |
ио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, гос |
чају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник |
јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без |
не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обад |
d>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој |
времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разуме |
/p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за м |
а била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораш |
то љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, ал |
чи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори |
<p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, кој |
одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она |
је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме поко |
ад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седе |
ш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже м |
винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаш |
меном</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, |
у дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео |
ини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашт |
милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита С |
од Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдањ |
а не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен |
ама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ј |
њег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужност |
гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади |
а да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намес |
с ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим |
ер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем |
заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта |
ад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена |
те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="ch |
е смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и свет |
езање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Дух |
вољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да |
се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за |
ход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p> |
штини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, |
забране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и св |
месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> |
аше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хлад |
ен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била нап |
свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са |
на сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и диз |
оставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке |
Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне п |
во ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јул |
/> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од ку |
ас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо л |
} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво бл |
е се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дар |
и да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 го |
га кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази д |
овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то с |
ба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и |
аше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S |
p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла |
целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ |
ишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојб |
ама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом |
ј страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на |
та изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихва |
лаго на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна кр |
упише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за |
а и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им |
вију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слу |
сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од |
аривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, ле |
праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али |
шла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви |
ј епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину |
стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ |
а врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapte |
отив његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично |
ежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</ |
говима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, |
мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мен |
пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он ј |
з најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила |
ди по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра д |
„Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет |
наске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, |
ао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљ |
г убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи |
дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас прок |
з деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним г |
светљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p |
м обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Мл |
<p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — |
вле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је |
еговом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била |
стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика н |
ад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девој |
и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Ок |
ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба |
а нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја |
да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје |
хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доно |
укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он |
ико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, |
шчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долаз |
тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачн |
ад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја |
:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <p |
ајбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, |
ејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <p |
ати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов суд |
три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене су |
о имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја |
то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему једа |
сна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неко |
ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док |
у, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беш |
дно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их |
мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Сми |
и била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа вр |
топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху све |
ћим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао с |
ла Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и нагр |
до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су |
— рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„ |
, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу |
ипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога |
ку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Пе |
пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе сви |
одине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у |
а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, |
слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Пр |
ла Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Ка |
е отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је прот |
прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади и |
а видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће |
ађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи ош |
нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га п |
подине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са |
о зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима |
вове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на |
6" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жед |
име.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и м |
е било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њен |
д мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод |
ицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући свак |
клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долази |
на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са д |
десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, к |
<p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разглас |
ромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега ј |
било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа. |
који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи |
} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живо |
скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и |
ов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба |
био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највер |
који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватре |
а њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени |
е морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и млад |
Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела |
онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у в |
ту треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење |
о је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се |
.. ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ј |
и гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помо |
и него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и бога |
S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли те |
олонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека афр |
ваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се |
који. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живо |
в остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам |
<l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Вој |
<quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Ср |
граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухв |
ећ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би |
осле да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових |
роговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти |
ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи |
ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, |
</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бр |
а <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној н |
бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни |
гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>П |
повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мај |
атворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с ме |
е вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас бе |
гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други јо |
усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су |
арастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на |
е етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојо |
сима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве |
на није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени |
могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља? |
ја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојко |
може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу |
вога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Ве |
слони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускр |
<pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџ |
нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити |
пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, к |
и:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, |
; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p> |
ра у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ће |
ми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има с |
Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жест |
остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам о |
ставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је |
што бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљад |
ни код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи: |
епрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене см |
њаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се |
у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изгов |
С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво |
С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу п |
„О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закук |
докнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена. |
који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер |
у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и |
у понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен з |
сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није поглед |
се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не сам |
ај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Млад |
а је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други пр |
га света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако ж |
е се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њег |
ком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле |
неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, |
Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} За |
и, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, |
ног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађ |
у да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се про |
а га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара једа |
стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно |
ости и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи |
а за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим саста |
на и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пун |
неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Ко |
<p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског |
ољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и м |
.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана |
о заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше в |
битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а |
же нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехн |
ј како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши |
ме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом |
миљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, |
ело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким глас |
есма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није |
јаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што леп |
а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било ј |
се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коњ |
ма.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али д |
, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад јед |
а једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљ |
ху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Ова |
ти припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> |
се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих |
вић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо |
, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај све |
тила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила |
Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрт |
х да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</ |
је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута |
имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли др |
/p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то она |
уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас |
аше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p |
зашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, |
бџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један |
белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p |
о рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушк |
и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услу |
шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за |
; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скоч |
у две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва |
зор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо |
сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико |
га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвал |
к, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет једа |
reign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, дево |
ато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’- |
ћи страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им с |
, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, виде |
овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови на |
<pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, ко |
и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, кој |
или.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену |
и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Кој |
но чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду. |
лицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред как |
мо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; |
вих неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, ко |
еле године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи |
клетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После |
о има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма |
е оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађе |
ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, |
ли тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} |
>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да |
ећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости де |
сана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и јед |
у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана |
уге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, |
>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња не |
вори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p |
деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — св |
е од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити |
ста, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те б |
о.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са м |
реме; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше ов |
пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Ал |
Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <p |
да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило |
дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових |
па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле ме |
од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се с |
.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој |
пели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се н |
ца за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младе |
ао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видев |
али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Бо |
мо Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао |
машани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафал |
брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му |
шао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, |
обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, пом |
ге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</ |
е нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку |
а у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца |
<p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним болов |
авити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не б |
шем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа |
једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће б |
седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, ни |
“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у дру |
дважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; |
p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у |
p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се роди |
ега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај. |
наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити |
ком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младо |
е знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и |
остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа к |
ште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог с |
ћи Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се ус |
; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, |
ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубе |
> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побра |
ш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га |
ме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било |
ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао она |
за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</ |
себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је о |
и је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш д |
</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самр |
то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помаг |
а на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, бр |
д Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перц |
не у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <d |
екавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> |
ј пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опа |
х, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; |
ад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући |
, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назват |
е устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p |
ни криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости |
вији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па |
евачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици п |
убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја пр |
их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело |
не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој груб |
{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцат |
гов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред |
оста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље т |
они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда |
ладике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више |
е.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех о |
ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо прого |
и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И |
мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. |
те половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После |
</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; п |
му.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, гос |
то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји |
шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја С |
охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени так |
} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На |
и ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити н |
ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, д |
Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту |
ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја |
ла.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла |
мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, |
ла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се |
облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> |
{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не б |
моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто заје |
и и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо после |
мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, |
искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељск |
>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је |
шити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајућ |
много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила благ |
ити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од р |
нада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представит |
p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; |
и сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко ви |
1" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно друг |
и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> < |
оји ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> < |
децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> |
чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањол |
очнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади |
оду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо им |
емо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад пого |
а, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с |
иротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — ве |
Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога г |
он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је |
убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</ |
ало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p |
ош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после приг |
едо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим поче |
није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи |
о тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p> |
мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> |
ли златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крс |
а небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Том |
о потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака |
н момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p |
ало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекива |
их је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Пет |
на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви |
њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, |
о поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо они |
ре... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је |
е, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p |
ло кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарит |
е од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu" |
е она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Де |
бав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљ |
n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с пр |
главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео |
писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па л |
тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и |
за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог |
е била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један |
љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити |
само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не тр |
е!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S |
е свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло |
тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драгов |
знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одој |
ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама |
отов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац |
само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да |
је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак |
.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе |
/p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и ру |
рце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе |
оји су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађа |
бџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта |
ар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па к |
е свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и прого |
ог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чини |
, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно. |
си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али |
и код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу |
ђе згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је од |
ахрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јес |
/> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покв |
знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у ово |
е уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је би |
е могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и |
ар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у цр |
</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се |
породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то м |
поштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам |
шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су д |
а није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај |
дњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„ |
ојим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога поједино |
атеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као |
тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачван |
и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек |
трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, |
не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене |
кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, |
дине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; |
Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, к |
трани у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видел |
оје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју ду |
се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи |
ебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не |
ће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простото |
несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењ |
вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати срп |
едан румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице |
ставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} О |
<p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком |
ни беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весе |
</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над ов |
т обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} |
а и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у се |
ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; о |
„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар |
чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та т |
p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; |
онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски ч |
сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо |
падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве р |
>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне ж |
аден, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу |
ј соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи пред |
слиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па |
иљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није |
ла да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — |
жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се весел |
а народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ов |
ога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше |
S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; ал |
чи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је не |
дитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две г |
а је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га |
иву заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар п |
игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен ј |
лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за угл |
оји сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана |
олова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, |
дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, бра |
ишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друг |
е може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан |
које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде |
идећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде |
— „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене |
, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је друг |
а очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празни |
свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гл |
ене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој |
ш већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојан |
ог тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столиц |
ета — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за ч |
дила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од |
не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у кој |
ем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће б |
мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; |
преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, |
речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, |
Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је |
је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше |
ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег м |
ћности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је |
га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који ј |
оследњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и |
>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чвр |
е смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — ко |
изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рек |
ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама пр |
е.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих |
ема другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нек |
у сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“< |
Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n=" |
за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Францу |
аког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који с |
а и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши ј |
ем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да |
да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисм |
им причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане |
ли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у друго |
лати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о |
после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре нег |
„И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, |
се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на об |
ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима по |
људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то свој |
танска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене |
е мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко |
а вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, |
да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом п |
лазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен |
вета глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи |
Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спу |
ти: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити |
ј дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — К |
у, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге пошт |
к и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо |
у пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га ми |
до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заус |
ху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налаж |
јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше |
великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госп |
док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и |
нац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држ |
ус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он |
том, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац |
инули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви |
сподина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло неср |
/p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас н |
где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада |
/head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога |
ст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти |
та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси |
ад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, мо |
сми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу |
<l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев ов |
quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> |
quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quot |
ио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре свој |
глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која б |
и, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је нај |
и већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и |
се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело о |
мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, к |
есе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у со |
чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо |
{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити |
ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара |
од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања И |
ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Ср |
груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 |
вер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом |
ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опо |
и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако ј |
“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за веша |
по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и с |
ваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа с |
, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један р |
ужба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто в |
>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху |
беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} |
продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> |
и: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место пог |
ати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио |
е моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али |
а ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, г |
нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој с |
83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневер |
ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жен |
ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима |
а сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сирот |
лује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само д |
гојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, |
свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има свој |
дан часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="13 |
лити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом |
био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дот |
у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу |
нас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од |
вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која |
пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин |
роговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу мо |
био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано п |
же бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута |
а — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме у |
>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље ов |
</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за мо |
ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изг |
есноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прек |
д не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — |
а се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„ |
сле поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да с |
и, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спа |
а се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је |
ве Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце |
а изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка з |
орен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није |
омоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не |
се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци ко |
<p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а т |
је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле не |
<p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје ч |
е она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком |
изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно |
и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко |
плакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, б |
вом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била. |
Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајви |
као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један п |
ма стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> |
ас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знам |
оја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила свој |
изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, |
рда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" |
американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гле |
мејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па |
после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, а |
дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки |
м, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај погле |
много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чим |
а лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница св |
лажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак |
презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те ра |
Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћем |
је видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли |
аде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав |
е га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад ви |
ја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца к |
у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Пав |
момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари |
бом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза неста |
што да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу |
е касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јун |
чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може |
а; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и |
тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p> |
</p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи пома |
рала.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући пол |
вом? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Б |
ве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више |
амтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом ос |
ираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом ос |
аденовом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter" xm |
ки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, |
вог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у |
га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" |
ој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори |
лити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више. |
аруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„ |
еђу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и |
С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како ј |
па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он |
своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</ |
још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним |
убовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали |
притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, св |
аженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуни |
на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао |
ице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта |
ки Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти м |
зговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љуба |
о године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем |
ромумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме |
е штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје и |
Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после м |
гуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма п |
војчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отв |
о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </ |
види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку |
сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> |
и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха |
су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на с |
и хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се |
>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из б |
, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама ле |
type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБ |
5" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико |
кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало |
чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замол |
време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> < |
шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја |
оро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и |
елом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доно |
{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта ј |
опасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>М |
ле тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи! |
који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други чов |
мен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог р |
</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој запов |
уботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и поч |
њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира |
е је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил ј |
стоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Мла |
ед њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају г |
н га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра |
ти да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> |
важи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде п |
едно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке н |
="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Ду |
у и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и |
аден је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове |
едан маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе некол |
аху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадош |
<p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести |
но бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несре |
вих речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђе |
ије било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо |
или.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, |
з бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То н |
ам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она |
<p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена би |
ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речим |
,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила д |
видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје м |
.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим живот |
му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отв |
то је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о |
вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Г |
е, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „ј |
стао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{ |
шта о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на |
не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском на |
клињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је би |
и буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња |
мела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је- |
е одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обе |
д.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њи |
ожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била |
{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин |
уку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ру |
ам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад |
рене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у |
н дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше т |
у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном с |
била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} Т |
и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; а |
> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је н |
рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважн |
тници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје бла |
му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег приј |
и.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> |
ојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом с |
ило бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа сав |
шу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим |
дости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о |
да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исп |
бема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам |
у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p> |
овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну н |
је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склоп |
Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној п |
ведао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та т |
.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова и |
е лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју |
едео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n |
ме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмет |
а са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо |
штење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учи |
од бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћ |
арода ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p |
ше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дре |
прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb |
рктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из које |
воју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>М |
е него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам м |
на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Млад |
{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песм |
ишта не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек б |
обу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p |
Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жало |
огаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до |
; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју ма |
не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — |
гурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је с |
пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ |
е, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити с |
Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његов |
лску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја |
> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Та |
сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од с |
е знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — По |
јвећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете |
сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији |
ивети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ |
.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{ |
ак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од |
есрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од |
а немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p |
ата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости! |
ркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је |
донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодн |
о даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на |
волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и л |
Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младе |
а уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу г |
е ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то |
гару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите |
игаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Б |
пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у |
амој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јад |
<pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и пол |
врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног чове |
ет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не з |
ачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p |
немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете вељ |
ну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји |
шком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и по |
већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може |
онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на ди |
на.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Пр |
л’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Ч |
ила написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p |
де је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје |
eign xml:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">I |
ла, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. |
га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овд |
што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода мој |
>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одгово |
ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај |
ак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам |
орише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не з |
и шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћ |
</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. |
p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио |
омашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо |
ала.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ни |
ито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постоја |
ли мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост п |
је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</ |
есам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу |
p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете мо |
човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су зн |
не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, д |
ло ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих |
лопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Мног |
хранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стев |
зобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме |
кну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пуш |
га већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба |
Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинил |
ео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га |
вам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рек |
је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год |
наде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког с |
био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, |
би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, |
га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, |
ла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи н |
је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </d |
лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} |
слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и |
е с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини |
Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако |
ли ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо |
ва момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од |
осподине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Бо |
у метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p> |
дика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може би |
/p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог |
своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког ст |
овека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S |
јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од |
} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почет |
чи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, пона |
остојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам |
асни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не зат |
проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја с |
румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без |
м лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панци |
вер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ |
погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро ч |
та не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чу |
имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу |
р сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не зн |
коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрет |
оћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> |
да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе ни |
ден мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њег |
ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> |
од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„В |
ујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељиц |
н зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</ |
никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском |
а нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице пе |
ј синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> д |
срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до ја |
аџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече |
та Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А |
атељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војс |
о муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p |
љубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ пр |
је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код рек |
ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са т |
чна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n |
грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, |
кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су |
зимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрл |
а.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> |
д праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, ка |
јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о ла |
е тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не мо |
ју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује с |
сме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Ран |
тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увал |
десет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити |
еселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за он |
морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукав |
Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ догова |
а срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тр |
дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслу |
д Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је |
на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његов |
јтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино |
бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро вл |
е није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Д |
ту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не д |
упиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народо |
и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> < |
ас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога пр |
чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> |
“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговори |
оља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{ |
не људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном |
ји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Г |
ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она |
и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак к |
момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Млад |
собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад |
> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранил |
за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — |
е, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapt |
их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како |
јаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја м |
није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са |
овце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти |
та удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S |
изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спа |
била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, |
није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад н |
на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Па |
које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које |
познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам т |
ца, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели |
Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље. |
д Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатс |
жећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло мило |
а пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала |
тише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешк |
да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило у |
вао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити свој |
о миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> |
> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и з |
<p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, в |
обро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију с |
Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О |
ранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, |
несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја |
дика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да г |
о доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекој |
и; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рек |
Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприличн |
{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми оп |
па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити кој |
где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, кој |
; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш |
н њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води |
му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици |
дује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и г |
p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да |
рив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p |
одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у |
ће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купи |
ом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> < |
че у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ни |
овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, |
а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах |
онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у чов |
л’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога |
ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе кол |
кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ |
а је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам |
дству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одм |
е на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, |
гу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикет |
је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином |
њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само |
ођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо |
се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом |
свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Пав |
це ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле |
<p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом па |
ари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи о |
д, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назират |
ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изгов |
а углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше |
на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледа |
ао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ |
зговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем о |
ки судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што за |
руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Млад |
је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била |
</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, гос |
ршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одгов |
речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p |
вде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се ниј |
одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала |
е била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и куде |
својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила |
на и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање сви |
ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које чо |
за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе |
стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам |
<pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штрау |
у руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:l |
на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те ј |
ешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певат |
био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милош |
“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвем |
јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„ |
говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте р |
ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> |
шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовим |
еја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, кој |
собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропо |
нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га з |
и.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако б |
“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да |
те његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудн |
Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то |
соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да |
бро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачва |
!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је |
од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Пета |
а за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> |
или за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шт |
— За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прс |
га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика |
<l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су пос |
ила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено раз |
„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И посл |
а на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, пла |
еђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и |
Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рука |
не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која с |
јао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, |
служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојо |
а, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо се |
текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су |
м господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„ |
а, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од |
говори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали? |
Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под своји |
} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тоб |
томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем жи |
ително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад са |
о нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нис |
ао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без |
помињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме. |
> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> < |
а моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него |
и; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ух |
>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> |
то је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу |
а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањ |
екла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво о |
обру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, д |
рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу |
на на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у ње |
илује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје го |
Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће с |
> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић |
ш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје |
орђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не мож |
ге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које так |
ај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љуб |
Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је о |
дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку |
кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, де |
лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</ |
добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један |
лу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играт |
у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; беја |
Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у који |
>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог з |
е бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је он |
Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и |
ромисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није мо |
у радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго |
јама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканс |
се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По у |
кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три мес |
амо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, госп |
у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође н |
ше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се |
... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за наро |
ј муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за |
т година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од ју |
ости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он |
, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима д |
ема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уз |
аџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прих |
је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била. |
овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у |
> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама уве |
очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Ср |
лика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <di |
о држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У |
есела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика т |
у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадн |
дно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је у |
доше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Ма |
тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> |
едан пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, ис |
гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову с |
своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију проле |
рањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свешт |
жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети |
ње!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне харти |
далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, |
скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види |
охујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а |
ци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p |
за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>М |
ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као |
миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си т |
е киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега |
х живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром до |
да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:la |
одигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом |
лу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А т |
ти.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гри |
ворење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и сво |
ежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад |
ку дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, |
аде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} |
о рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак |
све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ св |
ине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који с |
а је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, ко |
с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за |
<p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, |
жу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </ |
окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који |
ило кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суб |
орио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у на |
добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне ст |
са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те та |
кама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и |
тство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи п |
сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је |
ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 са |
ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb |
ије горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ј |
је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити пр |
му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш про |
аху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бај |
оброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и |
Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} |
го више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је за |
то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} |
мци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше је |
у која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S |
а?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и |
и или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена |
Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спав |
а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао |
са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Св |
ј крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ |
Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била |
/> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте во |
му, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а |
налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p |
з на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико |
друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком бело |
и.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан |
богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градо |
Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну з |
свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку п |
свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> |
ли! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, |
шише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У |
ОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> < |
и груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене беја |
з топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} |
l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви н |
дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње, |
рмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему нал |
ља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од б |
бове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два чов |
у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рого |
крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник и |
који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> |
ога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна с |
ју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„ |
разе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у цел |
оје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p |
ажим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи |
им свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, |
га, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу мо |
на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била |
оге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петра |
ат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> < |
латити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти |
ринти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше и |
ад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам |
ашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежал |
служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прс |
страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју |
<p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошч |
у дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са |
где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена |
>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко |
сле дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја би |
сте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српс |
овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал |
и узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" |
и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакл |
д један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добр |
те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истин |
ама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена п |
огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији за |
скршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала |
о себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескоч |
ска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.< |
да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није мног |
м украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> |
ким простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо |
на спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветн |
ало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два |
на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, в |
сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>О |
украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним пер |
и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мр |
ке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топл |
из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвен |
е, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо |
p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовим |
пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки да |
ао пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, |
а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу сво |
а се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> |
сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад д |
па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље |
робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од |
гат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрви |
прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров и |
Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се в |
ну и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен к |
и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока |
ј Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесе |
њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на |
башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, кој |
узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика м |
p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, |
се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за сп |
а за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, |
е су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо |
о своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају нас |
то си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста |
ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад ј |
ection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан |
ељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он |
нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — |
ише није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самрт |
Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу ниј |
е то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бо |
к зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да о |
о те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама |
ени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се у |
и је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запит |
том све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није |
дан тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па о |
е знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћат |
„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што |
л’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао |
т уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и |
и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жал |
„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г |
м саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег ч |
господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“ |
е и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„К |
дали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше |
да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, |
говори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> |
на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђе |
вим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем саста |
рви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде го |
ика; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње |
ст чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек, |
уке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну же |
а не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Д |
Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на к |
Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бо |
тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му |
е овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији, |
ани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад |
аци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други наро |
<p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше |
аки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — а |
, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молиће |
тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и т |
камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{ |
а то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта |
први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жен |
ему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу на |
p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Ум |
S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу ко |
а и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је п |
С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео |
о на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи |
ве одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препре |
д ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док о |
опалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе пок |
е.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није б |
нин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате |
p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се |
а почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није С |
, а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама |
чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељим |
очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако ра |
од мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да н |
ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи ск |
о како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут ј |
бито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули |
ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху в |
дмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — В |
е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изг |
о време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Т |
вако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе |
на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дат |
/p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си т |
<p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слуш |
нети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p |
вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно де |
и.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти припо |
о пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душ |
ртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видес |
а; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити |
цне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвести |
ава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана |
састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити |
ром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко бе |
ла, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у ц |
са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако мо |
.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се ци |
едан пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио |
шћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се савет |
ете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадв |
ван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу зад |
б за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми |
ак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен б |
Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Т |
од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећ |
оји познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти |
а довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој |
ена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е |
</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Кака |
одности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан зн |
знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, ошт |
м карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна њ |
в знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш |
очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли и |
ог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити |
љуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исп |
, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И не |
јица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то |
дан празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је |
/p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи с |
драво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих |
а од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правил |
с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви |
моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љуб |
уги дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам зна |
и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити |
Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да |
.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу милов |
Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p> |
ла Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од к |
> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, |
> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал |
што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — |
треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су |
и никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш мој |
еду и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увреди |
дућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на |
ти, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ мно |
е учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опомен |
то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Ш |
жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све |
„Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} |
рата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здрав |
сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџ |
<p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, |
о изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здр |
д о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив б |
беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу |
и смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била |
че Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не зна |
говори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих воле |
аписао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарск |
да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову припо |
који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који в |
ли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, глед |
ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; |
а ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улиц |
кривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу |
Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p |
наш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен чо |
, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошл |
па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окреп |
мам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сва |
гом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је |
отици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у на |
целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под |
ико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши |
е знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне го |
захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке |
о каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="1 |
боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} |
ила други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нис |
знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> |
ућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода дог |
д глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не при |
и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, |
имам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам |
а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац |
ад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја пре |
бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те ре |
ампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језик |
мити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико л |
егове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сиро |
за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не по |
ешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим |
срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се ус |
е њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила г |
раде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању ис |
, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква н |
p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — узда |
косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p |
еним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су би |
од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и |
е мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој |
з срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим дру |
За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: |
а сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и пог |
борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и по |
опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла |
мо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни д |
n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо |
оћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, |
а тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је |
и са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p |
већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p |
продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та |
је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо |
</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме |
ати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Ви |
ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју А |
о ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњ |
због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>По |
! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас об |
као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — |
Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном н |
шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, |
е крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да |
постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништ |
говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем |
ћи. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уј |
ина. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који н |
“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј |
он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти |
а друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти |
ја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја |
ог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћ |
</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ни |
изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин ми |
у.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Н |
а поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Ба |
неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запали |
обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости с |
же, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје у |
н.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца |
дговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћ |
знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету н |
ЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l |
је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, так |
p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад с |
јим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:< |
а трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је |
ју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, |
агословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> |
к нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ |
дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо о |
у зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити. |
угови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кош |
то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје ота |
а ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу |
рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушк |
ринти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на прода |
е донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да |
урину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, |
ботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, зауста |
ле ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти |
м покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, |
</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. |
л, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових ре |
а своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон беј |
н им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин |
испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да |
ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми шт |
ити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, к |
видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крште |
што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та н |
но ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хав |
и и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострада |
а у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до вели |
тишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
ведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор |
ти склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} |
деља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не |
ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S |
ћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ о |
ао змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нов |
јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао јед |
ла данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру д |
им гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце |
еп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство |
>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момц |
е.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу уш |
нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био ши |
оњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти |
врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога бр |
га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rác |
рски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немило |
се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> |
ано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура |
ако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p |
, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После |
рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ |
е.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд |
и, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрм |
ата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p |
ети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљо |
који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и |
го му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не има |
а јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година |
си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Ја |
кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је |
о, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа |
е руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с |
млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети |
?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p |
никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа пос |
имао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем |
сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и |
надох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи св |
јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да |
едан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубав |
еву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, |
ло, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је |
ме никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на |
е.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, ал |
/p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и |
а играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њи |
и.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, |
чица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Бо |
овори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути |
, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је |
p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци, |
томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контра |
вати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} |
еше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капиј |
и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево |
Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа |
у гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом |
слобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово |
</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <p |
господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је ту |
љину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне бел |
твори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два кора |
— је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лиц |
ред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостив |
са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и ди |
сим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и цел |
видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желе |
е њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Сми |
инути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздрж |
њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са сво |
ј у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја |
мримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум. |
песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека |
и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. |
сте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и |
, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p |
/> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране д |
то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рек |
почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, изва |
видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје |
и од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлај |
е ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И так |
смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се м |
а тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онд |
ах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он нико |
> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, |
а вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p |
а сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола |
као би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, он |
живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, гла |
своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са |
о и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује |
поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, н |
ане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на се |
p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени с |
досте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку |
изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надуве |
ему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје |
младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и |
.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за |
капати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео н |
</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима бех |
разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жал |
ем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако |
дужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом се |
/p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" |
ишта — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком те |
бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај иза |
е, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче |
ељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{ |
="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукају |
у пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већ |
атегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју ру |
S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране дого |
Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.< |
се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Ње |
момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим б |
се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи |
, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго т |
ст.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p |
<p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентома |
земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђ |
<p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 пу |
јска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p |
ма.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„ |
е мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће |
говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека по |
ајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“ |
је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је о |
војих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p |
бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чи |
атоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година св |
и готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игр |
обу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се |
ју што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се |
ду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вред |
Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, ј |
ше нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све ш |
оју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господи |
ед свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама коли |
окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ј |
споду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо |
су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} |
и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и углед |
е, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} |
: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас |
е.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говоре |
би!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути |
/p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> < |
<p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен |
ладих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мо |
животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто ж |
е, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам с |
дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаш |
но почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{ |
камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер је |
ик...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кај |
веда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да ч |
ћ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо |
на четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба кој |
з једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С |
> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> |
ћно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бо |
е лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдеко |
вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и |
већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти да |
се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у |
еби Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> < |
оме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српс |
он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутн |
исте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.< |
добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију |
стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му с |
одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љу |
облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после |
Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; посл |
ебе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја пом |
радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone uni |
>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p> |
Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш уд |
у, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карло |
вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Ка |
рваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме са |
ла своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате ваш |
<p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном ку |
>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акц |
разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љу |
ње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p |
исмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми м |
<p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу бук |
мам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја н |
ке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone uni |
пати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} О |
вести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, госп |
њу исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жал |
ожемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад по |
ивати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, к |
и за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од ово |
муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после саста |
она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се |
је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби |
опије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „ |
господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до |
ге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, госпо |
м ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити |
pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слаби |
>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој |
о; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после |
рани, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од друго |
достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи |
ај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде |
ахранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо |
ајвеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна ка |
није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван д |
д, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Ко |
г са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која |
сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — |
се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да |
само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је |
>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер |
а несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, |
тера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“< |
радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском |
ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја с |
>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече |
се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало |
уже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S |
>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> |
<p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, п |
е овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где |
но неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> |
већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не бе |
ег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p |
риповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њи |
<p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна |
ојима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима |
а је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви |
n>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> |
од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага |
ху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господ |
оће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу |
рећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</ |
х другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква запов |
товима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни |
, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу с |
ати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје с |
о тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати цел |
ње у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше |
прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији |
ликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика. |
е, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате с |
ћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највећ |
> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски с |
и се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети з |
оме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ј |
се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је |
="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, ко |
и копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он ј |
полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за дев |
преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; |
могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p> |
са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан |
теља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих с |
и видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје |
ју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја |
— За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад ве |
у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи |
птања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се з |
га роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</ |
но доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити |
је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја |
радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половин |
и, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико |
потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети |
лити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, |
си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Де |
овог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опа |
моћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</ |
се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом |
света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја |
прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побр |
тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога |
да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</ |
, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога |
да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер |
дан пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово ос |
и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је бил |
смо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да одн |
ставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се к |
сто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и не |
ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је |
сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S |
на он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он |
ладика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да |
м да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни |
да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо |
одно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, |
оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдек |
срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, |
ити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} Т |
иљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чи |
бро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, освет |
у дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје |
погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; |
а их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако рад |
</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку |
oreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p> |
амо мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше |
азе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У то |
ће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и оп |
бина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно |
е се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика н |
астане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се |
устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, л |
7" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовим |
ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, г |
у, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љуба |
сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један |
јжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танет |
ме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима п |
ш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше сла |
а убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре. |
авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди п |
искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па |
мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> |
Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак о |
илош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пр |
чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим по |
> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригње |
илош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу |
тили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{ |
ој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у ус |
камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која о |
лазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, с |
ио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљат |
?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже |
сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијаст |
кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</ |
под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n |
на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац прип |
гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; ал |
између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Мл |
<pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му да |
ина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи |
у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци |
имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S |
ре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело |
д њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљ |
нчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам |
> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични б |
наштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас |
Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад с |
другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни |
је удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту св |
аху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство |
го свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побож |
стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему н |
и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице ст |
„Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће пор |
еше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хте |
еш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми тол |
тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <p |
у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи |
ена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сва |
. јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> < |
, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p |
оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Мл |
коре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер |
е земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ |
ди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим |
ом срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаш |
p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{ |
остане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> < |
.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама |
они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у |
Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> < |
послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловц |
ју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње сво |
и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове при |
е мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и |
ернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, ка |
ог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех |
</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није |
народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме |
и се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S |
ко милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољи |
сно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри и |
у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде |
анцуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико |
писао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене мо |
та, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлос |
у срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плахови |
вако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак ј |
си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари н |
ече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} |
који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и тв |
на, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи г |
може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> |
ио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се с |
њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или ни |
д које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, су |
; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мн |
отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и та |
и и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</ |
ју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен |
јима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се |
еци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој р |
учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређал |
<p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које ј |
а им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад |
арства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце |
у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“ |
ху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у |
а.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!... |
>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ ви |
="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне |
па читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" x |
дан Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне ко |
дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да ово |
овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела шт |
нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на ко |
ини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и и |
ћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу |
било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љу |
рпски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што са |
завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С де |
...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама |
дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, к |
ем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p> |
е сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то |
се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рук |
у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога и |
ума, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом пок |
говој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже |
Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Ти |
м новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој |
ом селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и с |
ме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </di |
другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими на |
нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад неприја |
е то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча |
ви написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је п |
а лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и пи |
ашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — |
кочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја од |
болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измоли |
а сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју |
pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да |
родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила |
кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене |
<p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" |
кад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за |
је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> |
а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне поглед |
е он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“< |
ли, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и весел |
ас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица и |
живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био |
увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за ов |
моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кук |
="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к с |
ад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечал |
икад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њ |
а од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и с |
а.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у велико |
смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благосло |
ла је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још д |
ту, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог го |
стионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватов |
породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потр |
његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ј |
p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито ц |
p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер |
м лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је |
увао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пу |
, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одгово |
та ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p> |
а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође |
је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} |
олине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло ја |
ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p |
ема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњаци |
енице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се о |
p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се |
бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више н |
ж.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ |
<p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као д |
морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе милова |
рем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, с |
ога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет |
— тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за к |
е поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито |
те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још |
највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храб |
иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али |
и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, |
неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, је |
нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје |
и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Пла |
Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћа |
браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасн |
<p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе ти |
>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свит |
им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дал |
<p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од вели |
у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мо |
жби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби |
та се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четир |
свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потпи |
омпаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива |
а и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер |
>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га |
си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, |
евета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам |
идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим |
овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себ |
и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она |
и све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али ј |
се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја |
тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.< |
"SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог |
д најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> |
којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство |
ва момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч |
уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љ |
прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата с |
саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l |
не.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље поди |
>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беш |
све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пу |
један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, |
уље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну |
беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их |
изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све зна |
е још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштен |
ком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклони |
с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часов |
јања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела вер |
арод, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо свој |
по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је |
око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> < |
Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“ |
м су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то дог |
рекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави љ |
али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p |
а, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше мла |
био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непри |
дељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта |
ку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли |
сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и д |
о је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за |
ремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше |
л’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског |
начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под |
оходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве |
што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово м |
p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, |
немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онд |
бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> < |
црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати. |
— повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било |
на гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребр |
рас, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица све |
не руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, с |
највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на |
з собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свеште |
арати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе |
ку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем |
<p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш |
"73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што |
преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, |
/p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поште |
ежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима зак |
уди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прок |
b n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ос |
добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p |
и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, |
постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао |
га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако |
д Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у |
је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још |
Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи ка |
"100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и |
им срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, с |
т.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} П |
радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{ |
рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, ко |
S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне |
а има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па |
авни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док |
у љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} |
pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако ј |
, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си река |
испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у жива |
агледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто |
службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од |
срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао |
е подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{ |
“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је б |
а ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце п |
ати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је т |
д ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нест |
т познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја не |
ставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је |
и ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме за |
орити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало х |
приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{ |
а — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p> |
па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе прот |
p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страши |
јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо |
захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју |
у цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је |
ји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно |
су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по с |
а, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p |
је дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац д |
прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд в |
p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> |
огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник |
о се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново ст |
ако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки по |
о је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„ |
простио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши |
ко пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} |
и високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, п |
е мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.< |
ајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и |
управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај |
м уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвиц |
а дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фра |
тима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{ |
ам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био пр |
е године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисат |
„Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „П |
собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; |
b n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, с |
а коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсц |
о <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога ко |
ху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, траж |
д мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, |
нуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле |
мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај к |
за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну |
/> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово најве |
ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 тал |
едне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — н |
мивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке |
p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понај |
кој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Власт |
тници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 фор |
ношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бра |
а кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се по |
и његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> |
трнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан гл |
има небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Т |
това.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>П |
Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волов |
и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега о |
обро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на по |
p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и с |
и: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофали |
ести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подига |
сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, пр |
оје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас с |
ио сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да м |
и осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особит |
дну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако дра |
и да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био у |
одите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пуст |
Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу наро |
добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке |
ицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </di |
ена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разгово |
ица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у в |
заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерат |
ева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам |
ги дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он б |
ижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те прогов |
ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван |
који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што |
да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу п |
е се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш |
ло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ |
гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бог |
само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господин |
м имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одм |
ура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са де |
нух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још |
ије, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пла |
да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После на |
сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, |
налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, |
вног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан поста |
адава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа |
несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> |
кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне бил |
ати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови нов |
е шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Субо |
међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта |
с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма |
очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким г |
?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p |
и јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је не |
<p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино д |
лед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човек |
чините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо |
ао анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста би |
</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ру |
понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и на |
је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мисл |
за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помо |
ачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину |
српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа по |
д си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио |
је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> |
ривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви де |
а је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога |
простио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам о |
присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут ц |
же; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само з |
ну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлиј |
њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао |
у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Вик |
, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и пом |
п, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, |
тио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад ч |
о ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тог |
МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.< |
де брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити |
ло је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за |
p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb |
е била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама |
кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупш |
сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости |
има, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин |
иту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сео |
г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити |
ас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стоти |
а бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ |
јим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег |
е црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк |
>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гр |
удо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако |
се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Изме |
век минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље |
загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на мо |
десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она |
чу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све не |
ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши д |
патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> < |
и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина проби |
ли господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере |
ако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“< |
>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамниј |
се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је |
ам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно вре |
блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пу |
ица свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има сво |
српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Ал |
јко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени М |
избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А ка |
тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, ш |
до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — гол |
шку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S |
би дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је бољ |
идиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„П |
Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Госпо |
ши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван ко |
на је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаг |
мо два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наш |
мо онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чи |
иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно |
се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа |
љен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује а |
уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу обли |
И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта мого |
м круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни друг |
глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</ |
не не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја |
Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не |
варати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и изде |
ја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — о |
ине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала |
се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} |
рајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Пет |
ји човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може |
ој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са |
— Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу од |
, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је ми |
не ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са |
изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и |
израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, к |
> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није мор |
рави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помис |
о је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју мол |
ћи дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — р |
ицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од |
остаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S |
у баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек |
о горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши |
сле као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње |
ије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог |
ећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</ |
, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу |
зано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећн |
</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говоре |
гу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између |
ветој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи про |
ожјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителн |
ецу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших ст |
склику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело |
— дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује |
у, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља |
ко тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један с |
а од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти д |
нтија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{ |
даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; |
ТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С |
свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Се |
ости.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p |
х познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година |
самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с |
ше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; д |
ј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утиша |
т, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви |
ичанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пре |
: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш за |
рут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазил |
бе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање |
" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде |
:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу |
ретрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке |
је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мр |
у прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> < |
е:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> |
а обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима д |
инити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камен |
вори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који бе |
гла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло не |
бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим п |
ши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није х |
ер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше |
ле тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; от |
д су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је о |
ј једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади ј |
што потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренута |
анош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> |
ви к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љ |
гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само |
и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и о |
е народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слобод |
помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако |
— мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Руж |
њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаш |
н нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за |
оста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време |
p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби |
г господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> |
.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, кој |
то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„О |
ова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости мо |
ама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно |
ак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мо |
дан момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.< |
је коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Па |
ним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</ |
им пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих своји |
; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па |
27" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине |
шча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око |
а сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„ |
из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„ |
само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража |
који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верн |
П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>З |
му је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби св |
већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја |
ила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници к |
баног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p |
а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најп |
у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних |
; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима ј |
и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> |
честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n= |
пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући |
аџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затут |
ам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не |
из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је |
ворити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госп |
IV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> < |
ити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али |
ика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекн |
д губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу |
мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчеки |
„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и по |
оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њим |
крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш |
његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је |
ни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокр |
ивајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека |
нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на л |
било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега |
ло постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је виде |
ајбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} |
ба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} |
<p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази |
јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква |
, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да |
браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен ше |
оспођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је о |
ге речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“< |
ји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини |
да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше |
њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати нова |
мо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се |
дети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не |
угом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прв |
еговој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој ку |
ледство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти б |
као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади страна |
још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!... |
ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{ |
ам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него |
<p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше дв |
вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> |
ни хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да |
најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако про |
> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузел |
дан часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, |
једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чеках |
еђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим |
е.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето |
епше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и м |
јању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне |
ене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„При |
убље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми |
ца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила |
, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, |
евачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше неш |
парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био |
у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се |
аденове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа |
е Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је |
у се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „в |
S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? |
о нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек |
ју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког и |
што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са на |
ре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што |
, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чини |
У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком |
, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани ка |
е, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патриј |
ромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам нап |
е топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху с |
љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењал |
су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Ср |
је крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ру |
јанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао гд |
јсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом |
<p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, кој |
ме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом |
јљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два |
е стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу |
о.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било |
ан човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим |
дно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до да |
рчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да и |
кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад |
ивео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих |
а.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његов |
{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким |
своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p |
ог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оста |
ем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је |
гоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац |
огао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и |
ине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином |
хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја б |
за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ и |
ој хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким б |
беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати |
еђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ |
о, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова |
ерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку д |
к се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозде |
д му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадо |
бин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После при |
S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним х |
лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ |
о знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пје |
то нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чини |
Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скоч |
крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174 |
морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 700 |
один — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до после |
може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, |
и смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, |
изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш во |
лушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти неће |
х да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз ње |
н.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb |
човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету |
Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.< |
крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судц |
жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све |
ад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све |
тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с |
а крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се |
ла наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и |
гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} |
добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо |
обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си |
кне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубок |
рашно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, |
ко исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпат |
{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —< |
бичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166 |
има са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну гов |
један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па |
боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, |
би; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрес |
да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као ш |
силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни м |
ју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од |
} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; з |
и да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће т |
и види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“ |
тију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосм |
од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје |
ђу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ов |
о не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, с |
непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене |
г човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> < |
адве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде т |
у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, када |
до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљин |
и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од ј |
е чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељ |
аву треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад |
бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха. |
јима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво |
дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; |
ћ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом |
опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која |
бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S |
ислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а |
а сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не п |
ју га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да |
ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је |
тари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио |
момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због уба |
а ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, |
осподине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која ј |
оловину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју |
а. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне |
и још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно пос |
ам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од |
ато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су |
ити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они |
ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај |
а, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је прит |
ој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мал |
ости, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавн |
ине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо |
божатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи |
Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“< |
н отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у |
е.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло |
аџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви |
простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је з |
ма је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кр |
обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" / |
има беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк |
:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> |
м Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта м |
ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да заху |
ру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ст |
.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са |
стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обад |
олите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губ |
ећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Мл |
затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен |
рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго остав |
нам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је |
; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бун |
араху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци |
то је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, |
а беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па к |
а стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и |
} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав |
њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима |
ве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њи |
е год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде на |
а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпез |
се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прос |
ђ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви |
а, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити м |
е бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје леп |
грну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекој |
е млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широко |
водство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створ |
Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су |
ше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло на |
девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да |
ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумит |
дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изн |
у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама тв |
штеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су |
се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје д |
јим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У нед |
био сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поо |
асти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући дру |
ранцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p> |
А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — ср |
<p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је сед |
ешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не |
и је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су |
људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом |
е, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>С |
авла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говори |
з цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p |
ати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је ср |
исао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним |
ети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за т |
овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену |
ади?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја с |
ње донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote |
ћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више д |
ину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу |
одужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име |
од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе |
славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да |
о да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли т |
убав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја |
сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја |
као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — |
о вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срц |
бу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуг |
убих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, П |
од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас ма |
> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“< |
„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не |
Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скру |
подског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добр |
де лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући |
ао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и |
човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> |
виче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се в |
ек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стар |
подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво пла |
било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао м |
ла и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, |
воје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</ |
аведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске |
> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> < |
мо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак ви |
хији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?! |
говим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бо |
p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, кој |
па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Мл |
ити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{ |
ти као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело з |
ло.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, једа |
су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p |
х стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> < |
љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>Т |
ви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Жи |
има, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, ал |
— Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не зн |
доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, |
д смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз |
мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206 |
јаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они |
и утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро в |
а Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак |
лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се од |
55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико |
ки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за |
право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом |
тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова ч |
<p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко гла |
ност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> |
и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ к |
p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{ |
/p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и |
о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама н |
<p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у |
друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се м |
кретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао р |
.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <p |
пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина ово |
p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говор |
оз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} |
сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што |
они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напас |
право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше ос |
говорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио, |
ија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p> |
међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мис |
...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина |
ве знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му |
сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло н |
лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина |
ко право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио |
бра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су |
с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Та |
<p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу нек |
пи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“< |
да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао |
а веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па |
це до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Б |
изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клип |
околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан |
је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени |
т једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била |
.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду |
е моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из |
ој клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив |
е и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад |
у, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано |
“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не мог |
к; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надни |
места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако ка |
> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к т |
један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће п |
<p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски р |
човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти уби |
онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може б |
и, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу |
е школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 нал |
д тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у св |
о самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вам |
оме што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће д |
ему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је |
— које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чин |
Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме |
уч од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је |
ад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче: |
држао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распори |
обити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети к |
била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцну |
мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за |
оји је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> < |
прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима |
ате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог п |
е.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Н |
е мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, |
ружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем ца |
за бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек поглед |
м вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ |
срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових ре |
му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на с |
шена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре |
е на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте |
е да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.< |
оку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде |
везли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео |
<p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљут |
е, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се о |
дице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, |
а у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао |
е обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао |
спавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није |
</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа |
ваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себ |
> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се ов |
ене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће |
49" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{ |
и беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{ |
етрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинт |
не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетк |
очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> < |
ују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, п |
еком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду ст |
а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за ње |
узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош уст |
p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> |
мо седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — |
е распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим |
о, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући |
а га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. < |
Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је |
p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час дру |
од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>П |
остаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости |
од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим п |
што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад с |
који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје |
читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би с |
тињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави јед |
како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изра |
ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу |
еку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди |
у немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и |
е њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талиј |
>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари в |
о, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад |
остима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима ти |
е своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, |
љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за су |
доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чел |
у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке кућ |
воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притис |
у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ в |
реме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ов |
пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му в |
ажљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младос |
ађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и весело |
баван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Би |
с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote |
не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мо |
године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама смет |
д то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; пр |
толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, к |
ошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиром |
детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доб |
губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, п |
своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку |
оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учин |
p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то б |
ставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од |
астануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћ |
стака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урл |
неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год би |
— причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити |
ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свем |
ачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву |
вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад она |
у, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не |
чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други |
поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре |
друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он |
о и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" / |
било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут |
о као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; кос |
дена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, |
>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак п |
илостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, |
тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, |
ве за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самр |
ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати |
ен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица. |
дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павл |
азлично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Е |
тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, т |
а, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где |
бу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, |
p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени |
из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазил |
трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћош |
човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{ |
/p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:la |
да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „ |
о несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видев |
ше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, |
ња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, |
ој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је |
тајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њег |
рат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж р |
е љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p |
>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{ |
мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је ме |
певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети |
ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А ка |
она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала |
епо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени |
аке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињ |
осле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срц |
ен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом нас |
па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се |
им срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамени |
што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе |
то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам |
а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, |
се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доб |
то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио |
>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја ј |
ра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад |
реклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну |
а је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по |
вораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енг |
<p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право има |
о, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна ве |
p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је науми |
укаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пу |
>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не |
сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само м |
шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„ |
нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле |
за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше прав |
д глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен реч |
ла и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> |
га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејател |
и и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другог |
ка јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећ |
ију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло си |
к копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се |
<head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимо |
>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < |
ори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете |
них Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, |
ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Мо |
а на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио |
дили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и ч |
ша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима |
и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не мо |
о оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено |
е свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а |
још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето |
равише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису |
јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младен |
тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак д |
реклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" |
т.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским ж |
м хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ни |
идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакри |
пском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у ње |
и ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p> |
је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господин |
е и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео п |
, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбин |
ва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од |
дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја с |
ад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно ве |
ветац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је бри |
ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по |
једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p |
Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{ |
ака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер |
ирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код |
сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним изда |
и преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом ж |
што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <p |
сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у |
ши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу ис |
е снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружј |
и своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се м |
еће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда |
огло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љуб |
икога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало |
p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприли |
које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док |
воје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда оп |
се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Вој |
ава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим |
првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па |
четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота б |
Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја |
зад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, |
д је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тих |
н; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} |
Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па |
дан с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима матери |
ашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо гов |
радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још |
народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако ст |
са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, |
Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учи |
аку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, |
матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> |
аше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она до |
.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Р |
о Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас вод |
ен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћ |
игрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од често |
али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да |
рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други |
говорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и |
.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија своји |
се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један |
ачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на гла |
ламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, |
ратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој |
а нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари та |
ли одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господин |
, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> |
овором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обит |
путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост |
д није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их |
путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Д |
палио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски н |
сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло нес |
мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> < |
прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напа |
у да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу |
е остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ј |
>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај |
<p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У |
ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у том |
о.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од |
да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он |
се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим |
шњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би о |
тране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у н |
е, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стр |
аровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здра |
уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, под |
спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са |
="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш |
.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за ње |
е главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар н |
пет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два м |
али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко н |
роговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме |
орње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво |
тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшеб |
к су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој |
ла красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пр |
одро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало за |
просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Госпо |
ску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар |
бе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био чов |
С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са |
Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</ |
аху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српс |
ити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрос |
тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још |
бре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крст |
платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форин |
оздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се |
јци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мај |
ан тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p |
а баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име |
у тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време |
о њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, |
ако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне припов |
Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи п |
јно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо о |
вора!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса |
као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије све |
нац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која нико |
бима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто |
оду и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети |
и болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила ре |
го?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развесел |
дно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.< |
теља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији |
глоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у |
и!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Мла |
ју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, к |
и се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужн |
о.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла |
да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је |
а, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи с |
о не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако с |
н је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он |
м од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока |
ећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин прот |
p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне к |
је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и |
" xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће нар |
аство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Ко |
лакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, |
сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао! |
јеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <p |
:id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> |
и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немо |
би на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комеш |
где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је |
који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" |
да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> |
дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им |
аријега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди |
?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у с |
</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је в |
за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком бо |
</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили наш |
им па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И посл |
а.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим њ |
изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу |
Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе |
оже назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> |
отиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа к |
ћи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к |
лика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове |
ити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути бол |
quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l |
идети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} |
у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до г |
дох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, |
ародност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, |
е било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био |
дузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па |
ствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забав |
х походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужи |
жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно друг |
> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, до |
“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком пр |
о за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ у |
ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста |
рло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> |
и дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — посл |
не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно уд |
Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био |
,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рек |
хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после некол |
их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’н |
ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га п |
олази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се |
мире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који |
та, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, и |
ео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, л |
бра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Мл |
рости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p |
ре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коњ |
имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољ |
Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу |
мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на |
вим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори: |
блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S |
остала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спо |
тре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> |
те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и |
ко бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са оду |
и те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађ |
ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити и |
је право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако |
а на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен |
су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосм |
ћа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њ |
е Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахиј |
ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу п |
ите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да |
ење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље |
сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико |
/p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко |
зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и умори |
ем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у |
н, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и ск |
а учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога прог |
> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео |
у је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате |
кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.< |
њаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</ |
њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме |
ио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ј |
е упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дот |
ватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цр |
ства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме ви |
који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах |
аш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не |
рану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом жив |
>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у п |
уга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољ |
на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад с |
ом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигну |
бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, а |
е бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване |
„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти |
а; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за |
ту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи бе |
р певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се тво |
звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни |
ом углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господи |
огаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, |
м кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Млад |
најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију |
чи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„ |
</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време |
о да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругат |
рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по |
покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно св |
е како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, |
/> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зор |
оносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима ни |
Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чу |
са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: мол |
?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио о |
ни.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда мога |
славноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто |
ле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих |
ар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кути |
д је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарк |
им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад ј |
прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам |
димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалиј |
о се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њ |
већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к м |
цира, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих м |
опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један |
нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за |
Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та |
тима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с |
вако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од ра |
subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне г |
камењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је М |
џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи |
и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговара |
reign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много госпо |
ван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој игр |
оручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га |
њем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="5 |
м је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га |
то у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, |
, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две тр |
а буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је |
е гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга |
ј беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких ње |
ало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро |
не.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри |
“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафално |
енове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа иг |
га детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо |
ост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на с |
зилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја. |
оклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уз |
рномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на |
м с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или |
е није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јо |
свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале |
бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се |
у се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Мла |
С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, прол |
три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и леп |
м Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада |
е пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачки |
ада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пу |
стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није про |
онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал |
својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он |
аш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из |
а удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне |
до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Бож |
ији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је < |
дене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ |
ој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</ |
је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана пог |
реба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше |
лични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он п |
вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је |
бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, р |
д га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и |
зати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће м |
не.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црн |
</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све |
.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји |
беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће |
беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељас |
више за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да дру |
следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fore |
атила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јо |
н млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па реч |
говољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву ру |
лео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је |
а замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради к |
е пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте |
, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он |
сподине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ј |
цем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нис |
се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним ру |
нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> |
акав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p |
имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја има |
дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време |
анош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и ш |
од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„ |
— никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} За |
своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако |
а буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи с |
те их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи с |
и, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте са |
дње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са со |
све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност |
народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала ту |
ужа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га п |
игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој иг |
ед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни има |
народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини |
за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, п |
едаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна би |
0 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p> |
отиву прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућ |
ти своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>С |
ути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница |
ности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам те |
, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и к |
то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митро |
смама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је спо |
а је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре н |
ћи, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} П |
раживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо |
се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих ор |
езали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двоји |
ји него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, он |
двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> < |
а улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је |
арцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> |
тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега о |
И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам в |
’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам |
увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али н |
д мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>Пос |
уго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он ме |
ати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја |
, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; дру |
на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчић |
руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сиро |
p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађал |
зимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброт |
стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Млад |
?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вам |
се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> |
их речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку ист |
а, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може |
Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> |
исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи испов |
нти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сир |
ну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младен |
— српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас у |
ао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како с |
p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — |
послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми р |
е у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>С |
> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> < |
, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене бе |
чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје моле |
у весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста |
ву песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каж |
тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удови |
ојима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харами |
ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pi |
ако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену и |
из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више |
и болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да |
<p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с рад |
ави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шак |
ожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабиј |
ни и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. То |
оје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи свој |
ш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја |
ђаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних |
сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле |
лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубав |
ним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом до |
а магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео |
p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, кој |
гранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запам |
ико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао |
меде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку |
и није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао |
ао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и |
у остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и корист |
икоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, |
рво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохуја |
го што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али до |
познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори |
м се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гв |
томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</ |
} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да м |
жина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ ци |
за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам |
рађеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода доби |
ла пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад прек |
цање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога |
знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим сав |
оме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} |
себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и сво |
трах ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} |
</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су |
то дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p |
-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.< |
ш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак ка |
ли, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... нис |
и се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама с |
>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слаб |
дигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, |
мина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер једа |
румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било |
p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У ср |
допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Ху |
наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгреја |
д ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> |
ед својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу |
простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога дога |
шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после |
крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</ |
то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и |
мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће |
> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ов |
љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окр |
а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва |
један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с |
> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог |
и; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично |
ине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе |
родати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода т |
и своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из |
estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите веков |
горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; х |
овори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А к |
сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартиј |
у код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?! |
о, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и боле |
ене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матроз |
одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, д |
вим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зн |
и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тиши |
да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима |
људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити мо |
нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва |
име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, |
="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign> |
си ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.< |
, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пе |
ро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог |
>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставит |
ене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није з |
риповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан б |
свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар |
еде Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пусти |
и и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију |
и; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ј |
р ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех |
ечи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{ |
дан пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русв |
подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у |
на?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је |
иви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и св |
а камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> |
е и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде н |
м име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропас |
дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се |
род заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, уста |
истаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од |
не, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се с |
цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испу |
уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет |
мешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши |
</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе |
Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени |
брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачу |
то се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци |
ц их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> |
" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах |
о ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни |
си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још к |
ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан у |
вонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српс |
на поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштар |
е јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим бит |
закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за о |
тарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које с |
<p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, |
пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за т |
ве тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни тра |
већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времен |
зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе |
<p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> < |
о је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећ |
„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви |
ан после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си т |
у да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише |
како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него |
е у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спа |
ити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је та |
.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће и |
м гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стро |
<p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и з |
ас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јова |
је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, ш |
ви њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пр |
ђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и ж |
и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> |
лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише |
ар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, пох |
је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> би |
и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао т |
који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим волови |
чити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладниј |
жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих |
/p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио |
вих речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине ст |
жем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па |
ако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па прого |
вала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи вој |
мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из ха |
откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста би |
. ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, |
њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрн |
ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, |
<p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{ |
вема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигн |
, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи бех |
пљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме |
гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред с |
{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ н |
еба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Т |
</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу |
у.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тог |
и је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Ка |
шати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, слади |
роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> < |
у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу леж |
говори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сва |
е његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше ујед |
се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем |
је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у ру |
о и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и |
тити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони ко |
ице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше |
рштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гл |
ђи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина ни |
ло му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен |
> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; л |
уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомил |
ика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху |
е Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по |
> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златн |
ено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ |
два што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} |
ло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{ |
љи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Млад |
говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе |
нам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који |
<p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна |
ељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше ј |
а речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас прекли |
којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, о |
тме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и |
вотом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, |
ајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се |
е један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је |
криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам |
но с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, |
та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећн |
срећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наш |
најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ |
молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци |
но, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало раз |
и пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању из |
е осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће оп |
ао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш |
едељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мисл |
„А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога |
ају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба |
имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је |
/> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ мно |
{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на в |
ле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи |
овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, |
xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народ |
била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте |
е опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, с |
е имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да |
тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на и |
ња и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру |
Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад |
се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смр |
уком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележ |
бину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, изм |
ка клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена |
њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане |
а му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што |
се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се |
.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, |
био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме |
лико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за |
ети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедн |
углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини |
о?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су |
не од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« |
с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога |
вла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Сми |
Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког н |
упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он о |
видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p |
рађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да н |
ђе вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи |
авно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као о |
изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи |
<p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за свој |
о беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охо |
естима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци п |
а простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед са |
чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне |
о гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, |
о између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао п |
>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак з |
мио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао |
едног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с веш |
игне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у |
ну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је |
арски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о мил |
а <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врл |
ејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он д |
очео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сир |
на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која |
ст месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и с |
ртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p |
Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, |
итву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини дво |
>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима се |
—</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу глед |
екиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник |
тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје до |
ије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја прода |
а смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће вер |
ио штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена ша |
к бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњи |
а!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; леп |
, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на < |
једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, |
ећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољ |
из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту |
о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити |
них људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог ј |
речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и инач |
своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је он |
ликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу иск |
н хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о |
е иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из |
Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином? |
дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас |
момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч и |
мнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре |
о, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шт |
букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ни |
млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> < |
ац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године |
ких топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, посто |
ој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то св |
да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било |
ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме з |
ише рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у ср |
ла једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах |
шњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан |
гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За ови |
илија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано о |
јаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ни |
је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себ |
аху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима сви |
oreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње |
је пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љ |
арао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима о |
ветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга |
и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али о |
се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пр |
бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар |
ије од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, |
и из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне р |
ден не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице |
> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му прогово |
нително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — реч |
S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио |
n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како |
опу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни ка |
ломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао при |
ке да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му су |
н судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, ал |
само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како к |
њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега |
само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, |
лова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом |
уго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро |
е стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из ма |
запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љ |
ла, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам ца |
и не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар д |
? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> |
бузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов |
и и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили би |
блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рам |
тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал с |
латним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p |
жа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни ро |
ибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се на |
ла као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само |
ена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</ |
жје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та |
АШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље |
еда и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући о |
м свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању |
му је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од |
горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крч |
омаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, |
целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па |
ао што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„П |
он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сах |
ај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, доне |
сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској д |
овека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце у |
јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. |
ким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се ника |
<p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као |
ил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати с |
прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници |
узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја д |
моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ р |
што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>В |
ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је о |
<p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражал |
и на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере |
ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опоми |
мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, д |
неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. То |
а ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло |
се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији узд |
убим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ниш |
вирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу |
, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслуж |
S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба |
иковци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> < |
и нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смел |
д се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војс |
ало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге пр |
аки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом н |
себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и сл |
p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије п |
ло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и б |
им буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Субо |
ад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе |
а секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застраши |
С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </q |
а победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао |
ити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" / |
е смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му |
народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули |
ављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешен |
браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан удар |
би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође д |
ма светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима не |
а; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре |
ини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, го |
тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после |
у, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано р |
нуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је |
ужје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од о |
оћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из к |
пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него |
S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb |
Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> |
екао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> |
ека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за |
и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се дого |
, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага уз |
осле ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S |
, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који до |
ије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег п |
Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително прогово |
даривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред ње |
ађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај д |
знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва о |
је злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе и |
жали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили |
.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</ |
милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожа |
е горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним шв |
p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па |
вци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена углед |
uote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа |
и смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су ш |
огло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много ви |
нима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун |
ити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од нај |
у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p |
ви према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, |
<p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, |
м за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душ |
ји не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из |
’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. |
ктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не |
и тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да |
т.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша ј |
е.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је цр |
м песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је |
мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и |
управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога м |
ад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ к |
га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па м |
весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па м |
а све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо |
разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте до |
у служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирис |
земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војвод |
епих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} О |
постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора |
их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати с |
више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоћ |
<p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ко |
е дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај |
сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> |
> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако |
ољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам траж |
закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло би |
вени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — п |
којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштен |
спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутил |
платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</ |
које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других ј |
ом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саве |
у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје посте |
је злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју та |
ђаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила |
он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни в |
аше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као |
<p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава |
и на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовиц |
а друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> < |
нога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш |
ус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онд |
има.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозори |
и ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се |
дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али споља |
удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је дев |
ком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рук |
тије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није прого |
друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код м |
дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а ту |
, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њи |
пи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и |
ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само |
би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један |
било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.< |
ола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакв |
а ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога |
приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, а |
, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толи |
до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина, |
е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелеп |
ве купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се бо |
г ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити |
таништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“< |
глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га вид |
За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће о |
аш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак бран |
у у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја ва |
а заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на о |
е нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севн |
>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових ре |
уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја с |
неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло те |
узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш в |
ћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, |
ћи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим тр |
ји беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неур |
све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чиву |
њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — ј |
<p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бо |
ног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погле |
он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рам |
дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с |
е му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и |
има.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, кој |
остаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему |
сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао С |
еговом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу |
та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био пок |
бро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубиц |
е на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље |
да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном са |
н у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу |
чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала |
рајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као |
овно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израст |
ац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. П |
се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> < |
м господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обе |
ну ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p> |
колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу |
рата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад |
ом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си т |
кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсим |
</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје |
еме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које сада |
ејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме |
срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 годи |
и све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, |
>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, леп |
> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које |
зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао. |
Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. П |
боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније пос |
м срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да |
>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, ни |
икад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових |
ате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја ни |
јатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га |
аше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог ро |
<p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је |
S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постад |
<p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен |
орећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу |
овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што см |
ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео |
дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке |
Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194 |
е тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„ |
може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада |
собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо |
нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја |
мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово ј |
во што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене |
?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб н |
p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није бла |
хови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала |
устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те? |
а буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече |
обити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!. |
писан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове пр |
ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја им |
ете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас |
м гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“< |
а мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и о |
е, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Б |
те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикн |
детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку |
сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са кршт |
— данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајт |
ти на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комши |
и иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу м |
није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да ут |
е обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана |
х домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине |
S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми |
ене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се |
ада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће м |
ач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак |
аса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим |
и дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговор |
еби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену ј |
ног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког |
.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да |
долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело и |
у, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{ |
штовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре га |
огло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је ду |
" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злат |
бе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад |
е отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђ |
отрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ |
амачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи г |
аљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вешт |
/p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сирома |
а био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо |
ружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Срема |
адава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу |
ија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} |
илом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превуч |
ужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас б |
љу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме г |
слоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} |
о најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође шк |
чима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„ |
нска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдар |
оме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи да |
аше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше |
гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту |
<p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових реч |
„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени с |
ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са |
ити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђак |
мшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p> |
како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> |
“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим знача |
договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и |
умња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја |
овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовим |
доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окр |
ад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прст |
b n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо |
ио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главо |
ис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудно |
онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров |
ву чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“< |
ги ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписа |
су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, |
ог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца про |
та грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говор |
ита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Бо |
д је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на н |
</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе оним |
ас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете мој |
и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и |
то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се у |
проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себ |
r" xml:id="SRP18520_C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у |
{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајн |
видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла |
75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отп |
вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видел |
поценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два вели |
Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али д |
љу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше виш |
о, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је |
.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један |
па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна пошт |
и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к неб |
путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрест |
у него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> < |
ђо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овд |
</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку |
у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђ |
сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе |
ји се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти пр |
и“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, с |
.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младен |
шта!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо |
им што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч з |
то, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је |
Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки се |
су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе д |
утњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, а |
ест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p> |
бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, про |
за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; о |
д уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter |
ег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о |
авише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да |
ко дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, |
ази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над |
ле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S |
а пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путн |
сплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су |
ли чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и |
исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од И |
<p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и |
то сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} З |
то ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ |
тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом |
ћ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда |
те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Так |
татељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој |
је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га |
ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ |
ко боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и на |
род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из соб |
ке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покрива |
Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје р |
се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се |
јих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите р |
своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жа |
дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</ |
> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> < |
ден у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; |
вом поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрен |
е се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, |
, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вер |
д сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао |
та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене |
рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја |
Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А ка |
ста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, |
о, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, |
его из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не |
. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одг |
ћ’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаш |
а пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено с |
било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично |
кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ м |
осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ј |
арати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ј |
или да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру |
ему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Млад |
е које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да |
ге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Мла |
па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За ти |
тина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је би |
ај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и |
сти „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господ |
исину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе вет |
ости; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љуб |
о био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако го |
p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Њ |
песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје ор |
м прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду |
.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако и |
ро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да |
на, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p> |
/p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка |
неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Бра |
као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га о |
а. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је |
граде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима |
и потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на и |
Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ |
г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио. |
нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је та |
а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда п |
данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом |
рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један |
ог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше |
"30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{ |
тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за кол |
ан пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта ок |
слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Јед |
ј бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Ми |
едну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се |
ијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, |
ашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> < |
искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио с |
руги сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, д |
уја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто |
ати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бије |
„Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући |
неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а ца |
ивши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја |
и мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и |
один Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћ |
} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вер |
и ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око п |
S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су |
ио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и |
желе, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана |
један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, |
се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умре |
од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с в |
дркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући за |
едног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз |
ребати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и |
ога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово до |
> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с дв |
морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој |
шем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто з |
Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстари |
је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио |
прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настан |
ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, |
околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда |
жа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p |
кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз м |
тима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соб |
цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, к |
ао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и |
ах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бо |
енчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао |
онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју |
Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман |
ка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љуб |
сио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> прим |
бане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од к |
прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док н |
допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у оп |
у, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад |
бе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну в |
о се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ б |
од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркв |
ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и го |
игом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од с |
С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке би |
непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онд |
осле тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, ка |
деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на до |
ћи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба |
теља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових реч |
ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} |
о отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити |
јку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вра |
сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој по |
а кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима |
вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју ду |
су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама ми |
ошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао |
миљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер |
иловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасм |
угог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним |
онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро |
красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и к |
> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су ви |
е људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је л |
из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и |
е у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избавља |
>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поре |
не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поска |
еш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо ра |
адују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом |
д куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш и |
путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у |
чуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио |
ртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо |
се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, |
после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на с |
ху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и сн |
примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примље |
па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он ј |
ћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на |
о ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме |
</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох |
три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стан |
129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, ко |
ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио |
pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом |
оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се свра |
ко је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен ску |
лебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје |
беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је |
ног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вр |
аком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад |
ком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у |
рањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и |
е кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих годин |
силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни |
м врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p> |
дом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p |
забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећ |
простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, |
} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је страж |
ше се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p |
о, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја |
</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, |
знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи т |
јао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако ис |
си крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових |
гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким |
<p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p |
p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> |
прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb |
бра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу уве |
</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах |
Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми она |
<p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се о |
прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га пог |
то ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њихов |
/> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас за |
ас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком ниј |
и моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову крав |
p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети |
ану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и |
ајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, так |
ра као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти г |
/> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И |
рајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карлов |
вори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се |
атима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па |
не са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом п |
огућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погину |
момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не |
и да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био поги |
мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже п |
н јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу |
ду те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој |
им гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га поса |
које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја |
ужи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> |
тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја |
отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с ки |
?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје, |
овори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговори |
ову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ниш |
ући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Суд |
е штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, оне |
га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио р |
“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје н |
и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена п |
о познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она |
а умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овим |
„Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него мол |
„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нек |
е, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја |
могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама д |
два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац |
тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} |
маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p> |
оју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу ника |
мог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је б |
огат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући |
ити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну д |
удма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва |
ти.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу поп |
рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад |
>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знам |
ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно |
ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга вр |
а, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, п |
ј, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јес |
атио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад |
вица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погод |
самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђен |
нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини р |
евам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто з |
а услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од в |
ко ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се све |
раћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што |
мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муњ |
S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како с |
— рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунит |
стаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи |
ена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Сми |
је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>М |
чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам |
уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, |
би глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га |
и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И |
"105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, |
слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, вид |
ичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торб |
{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ћ |
једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог мило |
ени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене так |
у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога изм |
еликих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бе |
.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћу |
но изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога ра |
оме и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{ |
удајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене бех |
нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петр |
запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ Пос |
а чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину |
; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да |
ати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам |
ека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре |
у, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дат |
ако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе мо |
тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који и |
подине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће веша |
иште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опрос |
да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу уз |
је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову соб |
осте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене |
ећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања |
/> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на |
, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам |
} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, |
„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријат |
размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код ку |
руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“ |
8" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ј |
и били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; |
ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није |
срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, веће |
ела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје су |
немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак б |
номад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мај |
Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја |
ао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо ње |
д оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван |
децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у нај |
Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у т |
из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети |
а кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не им |
у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом шт |
раво! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утр |
је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад |
p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ј |
роговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи |
:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи |
„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„О |
дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу |
уто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се |
и никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад |
истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> < |
сте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> < |
чванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суз |
ге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи |
е кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом так |
<p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном |
Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду |
слетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам п |
ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој б |
После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" / |
ојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ |
емља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„О |
познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за |
p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија |
к што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два и |
раничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском ба |
њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник д |
и чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чуј |
/p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима |
бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она |
30" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У неде |
ају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и па |
а асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши |
жаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога да |
га тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „ |
</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба |
/p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох с |
вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни |
е, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то |
ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу ј |
о је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало |
едајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; |
то не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Су |
викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни п |
воје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али о |
>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дал |
ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то др |
ам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да са |
> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети п |
ори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p> |
</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учин |
знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам пор |
помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по пра |
е више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочеки |
е слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, |
ло; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом |
ас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео |
и,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти |
{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изг |
Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам л |
радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мо |
ваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја с |
</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; |
обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла |
киња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљ |
бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближ |
други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој |
те?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци г |
> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му бук |
ад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним |
— проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја би |
— </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме уч |
гох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и п |
ћ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по |
p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па |
ч, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго |
хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, бра |
руги роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Бо |
кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њ |
исам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је |
е био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? т |
а ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни до |
јима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било м |
5" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут ви |
{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, кој |
час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја |
а ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки |
д света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говор |
ер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем ко |
врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог висок |
биш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашт |
ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лац |
и шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук та |
о — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> |
смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што |
ени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што с |
ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго да |
а њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујем |
ње; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мен |
и.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега пог |
о код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ |
дел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога мор |
јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им |
пасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој н |
што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> |
онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље |
просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим |
на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе брину |
ма од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што с |
ацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, |
и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али |
му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да |
и кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека |
м се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима о |
колу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао с |
прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који |
а стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S |
глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је праз |
тија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Б |
на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па м |
само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам мо |
очне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, |
ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљан |
а сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.< |
а да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све н |
ена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад |
њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p |
ужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљ |
лиже нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му с |
бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих |
l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И |
ао што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, |
другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам м |
омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани |
е лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после с |
њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, |
еби премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајца |
. е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у њег |
дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} |
са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> |
је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшин |
с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од ја |
на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи о |
о:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} |
ину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па |
е на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји св |
стом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па с |
догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилази |
неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то |
од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о са |
видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да би |
> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па пос |
неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну |
ва шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„ |
о даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, |
Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам зна |
гов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре |
а!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја |
тињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p |
л’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, ш |
ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа |
и к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиш |
му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати |
јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година м |
никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на к |
</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, т |
ори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути м |
ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако |
/p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за с |
после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако н |
те га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</ |
у пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине |
...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао |
рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо б |
овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пр |
е ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, |
било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја с |
дости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину |
отребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети у |
од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом мо |
да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни ј |
о, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно |
p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку об |
је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, |
нцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Д |
вде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, |
>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате |
Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са за |
и, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости |
бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одуше |
право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако с |
е, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да с |
е него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не |
ам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико го |
јаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, д |
и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану |
гова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="1 |
ам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити |
добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кум |
шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на |
ајвећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се |
к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она |
ислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопо |
е ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После о |
ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говори |
не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гри |
тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви одн |
сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и уве |
а не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја |
„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> ч |
несе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он |
девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих сврши |
p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у |
лиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињ |
све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>Н |
:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце ст |
весту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад ни |
срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — |
сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и |
и кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, |
, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачн |
ама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислил |
облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећ |
ао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} |
ну.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато н |
е, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестри |
му.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинс |
а.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ |
мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповед |
инио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} |
опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Б |
још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и зн |
— „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љу |
могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не |
код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац |
призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у свој |
д жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бач |
реди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању |
људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торб |
о од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — река |
S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, |
, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ј |
рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отв |
оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодит |
и једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви |
оји су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји др |
ећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је за |
р ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена обл |
браз и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле. |
сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше нек |
бави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или |
матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из неза |
седаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњ |
ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и |
о она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је он |
још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог |
>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као свој |
ако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, |
наш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге св |
“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да |
служује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као |
створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и |
сму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико |
их учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељств |
да немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb |
о што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену рук |
ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од ка |
еби. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После б |
Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а госпо |
шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом суд |
викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Ми |
је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} |
ам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћ |
ра дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча сво |
би та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубит |
</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане |
миљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учини |
<p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њ |
, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} За |
вије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„До |
се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вам |
вела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнади |
бољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас |
ажим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а |
Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче |
поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушка |
и, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> |
помињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се |
м смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа |
као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="13 |
S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљ |
евну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твој |
лагује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p |
то?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и тв |
ј сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том |
’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њ |
„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад с |
проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Т |
одно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога. |
бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наш |
њера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског |
го други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју |
се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вр |
ајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, в |
кавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја с |
="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па друг |
тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата |
мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га |
вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас |
Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> |
ог — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз дру |
на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“< |
а ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе гов |
бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се к |
и говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његов |
у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми с |
у ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стева |
>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то |
—</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... |
Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мно |
то смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди |
о смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу. |
не беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не ви |
нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p |
. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе |
/p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петр |
о кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме уб |
на попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 |
адала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову |
лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спу |
рији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, |
да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да он |
ља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем |
е загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али |
</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао |
амо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које г |
прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У је |
ши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека |
росто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „См |
буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да |
ц — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућет |
ољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко |
којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хте |
ди. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p |
— „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутит |
: „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју та |
е биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јес |
о ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да с |
динску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</ |
га свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који |
од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, н |
амота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с |
нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, |
оћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да |
ва своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господин |
о ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш |
ро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ј |
p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима пр |
, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам |
од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје ње |
а нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам |
p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{ |
, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћу |
сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био за |
сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мен |
љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме |
мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није иско |
врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она пович |
ћи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себ |
осподине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема зап |
код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створ |
гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше |
отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дет |
их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра поги |
уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увр |
својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окр |
онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног ко |
ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где леж |
р је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у |
од прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо |
дважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила с |
гу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Ла |
, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сор |
ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, а |
штеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако |
али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме би |
о ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити? |
ма морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих м |
Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да пош |
тао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању ка |
е већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ј |
он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се с |
у у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јун |
S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај сана |
.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати |
тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се |
а је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.< |
вори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му мож |
вет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја н |
</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p |
еби набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити |
ознају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p> |
Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаља |
свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрт |
песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведр |
акривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и |
у молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он |
н под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив и |
је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад |
те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици |
жно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за ов |
се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био шт |
на.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изник |
} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може |
почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapte |
"108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наиша |
ванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што |
и провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђ |
„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежн |
„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа н |
моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, |
е срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја |
>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би |
и је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер |
еци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његов |
што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љу |
А</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је срп |
ко добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јар |
у.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо има |
ли освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div |
а наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу см |
„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, са |
до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Мла |
а.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} С |
} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе |
ну, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им |
акаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора за |
лог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупа |
ша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог д |
иповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив би |
стојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви |
На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљ |
ризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одв |
вла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плак |
ле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаг |
ји имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан посла |
не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</ |
гословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у сел |
и очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дев |
и очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна |
ј сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — |
м.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да т |
у.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још ј |
иповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то |
би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном |
гли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p> |
мињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачв |
бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ће |
вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под варме |
у шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњ |
рне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше |
господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други за |
без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне |
ди — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом б |
од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} О |
е спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прош |
поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити д |
одност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер с |
пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погл |
у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, в |
кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје ј |
ути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у поче |
казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, |
Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p |
кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске н |
ушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи ис |
че:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од |
је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости н |
е за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш |
} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих д |
ако ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како |
не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се п |
ни су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њи |
ђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи |
оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ д |
сти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стаја |
е обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса д |
га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео |
вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, |
л’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је |
мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин посл |
г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти доте |
е икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на |
, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па |
ан, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је к |
је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђен |
ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај за |
човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стевано |
Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n=" |
е сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, |
ао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да н |
се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама д |
ве то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне попл |
који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Х |
ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно |
свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ пр |
сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче о |
о кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Та |
? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана |
и своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој |
лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће |
лиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха п |
крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему кра |
ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћ |
ује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; |
животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milest |
а <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у с |
родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше с |
пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није |
, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић |
од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас |
м брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове г |
и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се м |
ве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило. |
, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?</fo |
це, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило беј |
и, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Г |
оји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са ш |
<p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше |
тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p |
то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакши |
ца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један друг |
шавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај м |
е све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина |
чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, кој |
била; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си |
ајвише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, |
ије дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас |
одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се |
тискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај |
иванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна |
витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на |
у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока |
одне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се н |
еш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и |
идела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њ |
ти.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p |
ЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи |
ловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p |
ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — ж |
и, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви с |
га, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато м |
је ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни је |
ихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су |
бље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момц |
и говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, |
’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само |
кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; мо |
било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи |
прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> < |
он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимис |
>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с |
ерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, кој |
што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та |
ђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> < |
И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Реч |
ио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип |
И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удов |
свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити т |
е добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји је |
а доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од неб |
који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p> |
хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мо |
рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Млад |
опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p |
на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био |
дог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, |
о у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са |
шао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут в |
простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, |
шати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи |
и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу н |
11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ |
т народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и хра |
бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим нег |
и рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, |
стиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали |
састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири мој |
нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је |
е.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео жи |
судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кош |
ко он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправ |
јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе |
целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, кр |
ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у |
а шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за соб |
е би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем ме |
мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно |
да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то |
би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у с |
убок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с |
ма?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{ |
мена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S |
дао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„ |
је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлиш |
олним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је |
оје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов |
слуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добр |
миловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори в |
и се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али |
о?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С |
воју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И |
Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, |
ву и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџа |
ло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу бра |
у маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у т |
већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а |
ше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, б |
уд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши свој |
е мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећ |
} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер |
ните!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећни |
S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски јез |
ила, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш |
знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али |
е отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога |
Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе вра |
иљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже прогов |
ледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ру |
стили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — т |
ти и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпо |
<pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред |
д сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су св |
Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у св |
се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога не |
исмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јо |
p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат |
ас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n=" |
и кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботич |
> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за |
рише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећни |
је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говори |
е умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кук |
се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из нај |
на моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе |
н.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања прого |
амо Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господин |
мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје ни |
е волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и |
, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код св |
једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у |
ражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити |
воме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем |
>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још к |
оземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицо |
полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у |
од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало |
— Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако |
ће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, |
пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде |
чи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији сво |
никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуриши |
а.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта |
а, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Мл |
јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичу |
о где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим чове |
вођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у п |
аден хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви |
{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се сте |
му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У |
ти и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом |
хвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, госп |
бадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје под |
брати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Мла |
боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија См |
хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако б |
штао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p> |
земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бо |
дити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам вид |
p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, |
вана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мирис |
се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили проста |
> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи |
укавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан по |
уги дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Он |
мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он |
дне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и |
ар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици |
ном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју |
о је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах |
оје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Бо |
гинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на ње |
не у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Па |
енама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па |
теван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не |
је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу |
>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} |
а нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би с |
питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које |
е име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} П |
у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара |
олубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и слав |
и по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђ |
за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу б |
је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго с |
ј оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; |
још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја |
шинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и |
р бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако л |
доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат слом |
доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје ср |
дена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к с |
ебало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која |
слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни зве |
ожете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато с |
и нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи |
<p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p |
<p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... |
није послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најб |
рчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њ |
е готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је би |
страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти ј |
емље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама |
а, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута о |
и, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара |
> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, |
ао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спас |
је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као ка |
“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пр |
била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те |
ту, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жи |
С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу |
вославно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена |
ушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од с |
н јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је с |
земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — пр |
Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} |
и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, о |
ку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после св |
о идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни |
ладеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена н |
овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку с |
у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" / |
е у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“< |
е други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столи |
ку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно |
<p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом |
овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у |
а после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subS |
тер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{ |
или.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити |
оглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни |
/p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала |
рао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико ниј |
} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се т |
н ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави в |
овори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, |
о ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и с |
а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице д |
е на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он |
из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без св |
и другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству шт |
и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ћ |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао |
<l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српск |
Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео |
и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type= |
ла, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Ка |
свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а |
траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та бр |
њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смр |
голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; ли |
м златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> |
мбра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Мла |
а него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим |
<pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплаку |
А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Ива |
д сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душ |
мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{ |
S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где |
— запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа го |
до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку |
њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и м |
ти у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло |
чите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесн |
омињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега |
анкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање |
аху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на об |
томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води |
а се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који с |
а коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је |
бом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне |
>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, |
прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаш |
м гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац в |
а, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се уч |
н ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и не |
у.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови талас |
да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и д |
укавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема |
и.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријате |
састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туг |
писани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</ |
је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаш |
ла и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу најве |
је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му с |
’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки |
шљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детет |
ом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p |
им швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Да |
на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њ |
/p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене |
и хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под сво |
есела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је |
са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она |
p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред икон |
оме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, сп |
Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже |
т? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце |
коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али |
говала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох |
енску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину |
век.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче: |
е и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љу |
јим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негу |
укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један ма |
оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на |
— У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она |
у жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже |
богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови |
овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће С |
ји млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није н |
задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов и |
а.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светл |
ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бе |
вих речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљ |
с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се ст |
и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.< |
е, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{ |
сав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа |
авати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p |
би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда јо |
еде у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде припр |
ј удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме |
које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.< |
уто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — |
он, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у наш |
а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“ |
ладене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа |
а живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је |
<p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколик |
травом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштеће |
зору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он |
епао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је б |
ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што т |
<p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а |
сле мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам |
ем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својо |
Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће |
ма и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју гла |
{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са с |
пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губили |
д куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те ре |
онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, |
на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која до |
е окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није |
, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра |
и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа |
лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна |
ботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} |
една млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била с |
аса.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> < |
аши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од он |
tone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у м |
е с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шал |
е покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се |
ем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за др |
и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и |
ова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имен |
царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера |
и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се о |
то за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо ј |
тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, |
адима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постал |
стали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са |
кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њ |
у је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Пет |
> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а ње |
мњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ < |
у!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на к |
полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: |
ом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти |
несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрн |
авна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да м |
е к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без кр |
p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ |
оринти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити |
и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била ј |
длагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу б |
зе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилиш |
круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих |
Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" |
ан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густ |
брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да |
/p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му |
и су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јад |
р је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она |
дело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв |
ан говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио то |
беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, ко |
<p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, |
погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, |
ко је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, п |
о преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој и |
непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и пр |
те господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу м |
еде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад |
е у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и |
ао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на ж |
го моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се п |
и сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њ |
А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је о |
добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голу |
vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беш |
битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слобо |
p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници |
говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао је |
на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби |
ене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љуб |
е сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казуј |
лад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче |
он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с пл |
развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше н |
зрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свет |
—</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата. |
адној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} |
о беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која ј |
удио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, |
евито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, |
једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је |
причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у |
го оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срц |
/> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајк |
у, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозо |
вукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, не |
и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу |
ка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis< |
ше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учин |
ца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме |
једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом |
вањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у |
и и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и д |
е, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву дру |
си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од стр |
мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не |
терали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврс |
т живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који ј |
а нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо н |
бави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она ј |
стом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се заглед |
лаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту б |
нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — |
</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не |
тнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој |
толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то в |
се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, |
ане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби и |
/p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири св |
их очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваки |
ао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сла |
казао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од |
и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На |
аже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је ти |
у?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао |
нај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пун |
први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне пр |
их алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранц |
ловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не пад |
х ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а |
лне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који |
<p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје пл |
а Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопак |
својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са стра |
p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, гд |
то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, |
м младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мо |
рно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p |
ли, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио |
одине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запи |
и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред |
ђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу. |
н њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном с |
е, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p |
и; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на у |
и... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој споми |
. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свог |
ле се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну |
могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов |
тог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном |
а сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово |
ошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреб |
ила је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се |
у је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она пра |
жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овак |
а стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, |
исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, |
нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, ча |
н пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је |
амо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још он |
е до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго так |
>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може наз |
оваху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни б |
видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни нај |
ози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно |
гова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је |
, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на |
/> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново уз |
имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па п |
међу тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је |
дне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио |
„Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и по |
као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао |
сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном |
, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад о |
д кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прост |
му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и прим |
но примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно при |
обро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој |
није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако |
несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети, |
вио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — |
{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је уч |
примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догоди |
S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, |
г вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта |
ло.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у н |
вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела |
цао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим |
а као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после |
с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док |
22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мр |
ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе |
, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора би |
“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песни |
ох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме жив |
валио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја мо |
свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до |
се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви јед |
могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем збо |
којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвниц |
<pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стра |
године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; |
дети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично |
оји Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли шт |
о од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му |
, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у ста |
че онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама |
ликим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало |
дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мо |
вати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је |
ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што |
очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хо |
з сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху т |
о што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ |
клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срц |
о смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, |
Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Вој |
а — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Срема |
и један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене |
ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p |
ина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, ко |
овао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што н |
ин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па |
се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију стра |
ледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туро |
лати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси нич |
ико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им |
је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан |
а на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, |
се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога |
да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са свој |
жника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ про |
је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 |
лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се |
" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да |
питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> |
м ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом |
учен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком б |
, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допира |
сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене м |
и Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не ве |
ред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружи |
е крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, к |
после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим |
шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и ју |
д јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са госпо |
и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — |
д својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Нем |
чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље н |
Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од |
е она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни поз |
ико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо м |
иска помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гво |
и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше |
у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим је |
јица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг |
p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазил |
уста магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег де |
ђу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је м |
део колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило |
S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се |
погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи |
убе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањи |
е на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу н |
p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и ч |
„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачван |
p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вин |
а ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и ум |
а изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне св |
протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар |
рбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и |
="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био до |
о, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он |
пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас изр |
је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се |
пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, п |
о кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За |
а подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред |
Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од п |
бећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, |
, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица м |
— проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео ос |
Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је има |
стити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као |
дркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут за |
е, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога бр |
ако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђ |
, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не |
— одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево |
нике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> < |
ти; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку |
ене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p |
стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ва |
> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, |
осле устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> |
руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њ |
сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме наше |
<p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{ |
а.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга бе |
е се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској |
подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, кој |
други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је |
мену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи |
к, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p |
угог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у с |
а, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у |
говорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало |
ного пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћ |
и се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега |
ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у та |
рловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, по |
тионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена р |
самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г |
што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове |
са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а с |
да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да п |
јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато |
завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, |
одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песм |
јих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за |
ило гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго би |
вао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не зн |
он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она |
ад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски |
бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина |
аје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је чов |
; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало по |
јкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ов |
своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ј |
тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих |
е и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одве |
е знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану ч |
ко нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одла |
ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, |
о би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми р |
племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене |
ма суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си |
м би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду. |
једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb |
ном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ва |
е тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Д |
дрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало |
. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој |
се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочу |
>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој |
тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна .. |
е беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су т |
је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којим |
и кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ ж |
ш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је |
опали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио мо |
езала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер |
<p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викн |
е она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} М |
драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега |
</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па споми |
ијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало |
о ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p |
и теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја б |
си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко узд |
ало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„ |
.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху у |
падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је ца |
у вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом |
и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено |
вајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умр |
о дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{ |
злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам |
е нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} |
б био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштрокон |
и кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу уш |
срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја |
с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али |
м подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам М |
оказуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бо |
подине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изв |
а ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брат |
па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> < |
Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> |
и коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих к |
е даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му |
ин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Ск |
учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опро |
стивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, |
тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изе |
подине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> |
врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљ |
е Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... |
а приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса м |
е.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге |
<p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су |
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шетали |
та се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p |
оге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека од |
је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се погле |
овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе |
<p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен поглед |
ео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом ту |
ина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што |
адом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и |
примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толик |
/> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена |
одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овд |
Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам воје |
ко тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био |
{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је с |
ими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено мес |
одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче: |
опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још с |
поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема чо |
не свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању |
разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> < |
адену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> |
>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је п |
анин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати. |
Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи |
е.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му |
ли за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спав |
неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срц |
е, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не |
ост и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од |
</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишче |
ворио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p |
а; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџи |
оме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, к |
с је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, |
се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у о |
Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одби |
једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, к |
: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците та |
ђе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из |
своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p> |
смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, прода |
кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих |
ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по |
ица је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш |
<p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам г |
у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ус |
ије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена бу |
ац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — |
ма, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је го |
дини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта у |
свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час |
<p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једн |
тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећ |
на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку |
сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући |
сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему |
“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" |
вих речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла |
та <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и |
оћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : |
повест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> |
своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи |
ли боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мисли |
ј плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем вла |
т сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која ј |
себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} |
е наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци. |
хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко |
буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботиц |
еку, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили |
о у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је сви |
им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за се |
ше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај друг |
ам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оста |
ро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за под |
ћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И |
цу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који гово |
посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, |
о оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на пато |
сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њег |
не убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја |
само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p> |
оме мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ вик |
три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четв |
о проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, в |
у, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они |
те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад са |
p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло |
После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете |
своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p |
ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет? |
ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право |
ање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из к |
де их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — вес |
га брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се с |
амници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а њег |
<head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху |
се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и п |
белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био |
обро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ от |
cz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лиц |
ина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу |
е, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Ив |
е господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„А |
>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође |
гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа |
.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су с |
во друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му ов |
разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је |
ин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га глед |
, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то беј |
Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где з |
а каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у |
лико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије |
очила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га за |
аметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више ниј |
а рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n= |
— он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не |
оју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђ |
„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је |
о, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} О |
е било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“ |
у жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што на |
обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n |
тао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </ |
; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинит |
адости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано |
говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алма |
дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кука |
, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не зн |
, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме |
<p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је г |
<p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он так |
ли мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био |
цу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пру |
на он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше |
{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао |
рушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> |
, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p> |
а.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе свој |
p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени до |
и његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати с |
S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер |
ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не |
/p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе свој |
па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па |
чи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене |
га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена ду |
да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се |
н бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да |
и шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин |
ив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p> |
хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толик |
"192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ < |
е као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста |
ећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, |
ољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио |
им ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се нала |
Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си |
— уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и та |
ог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас доб |
весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност |
му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој |
ка колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на д |
позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му з |
реће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али |
„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвез |
у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код |
уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштен |
ђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младено |
е тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао |
вом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се |
аста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све оби |
и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: ње |
изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не |
ни.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p |
ло село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирот |
о и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али |
је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звижду |
ући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их |
аше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војни |
њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сереж |
, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и |
и нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p |
осле је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице. |
оје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а н |
е имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђако |
ет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видет |
foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који ј |
војим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и |
написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; ко |
гу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе вра |
а види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, |
p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је г |
а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и |
ази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо |
е.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор пове |
као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на |
јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао м |
еше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена б |
е тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима |
је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне |
/p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је |
е одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су ц |
на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајиш |
бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа чет |
рене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом. |
скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело |
; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она |
ла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ св |
ими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до др |
од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог ч |
ћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„К |
вима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега |
де за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где п |
њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, весе |
ртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, ск |
"196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, кој |
упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати де |
среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rác |
божавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <p |
омислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са соб |
озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео |
„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отп |
уји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова игр |
златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране |
ила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Слов |
сле ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ив |
жини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе јед |
на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у |
муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га в |
е казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо ли |
тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим ба |
лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут по |
же, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ови |
лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и |
ате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је |
ажару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја |
јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећа |
и по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, |
ловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави |
робу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где не |
д својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>О |
о заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим |
о ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</ |
о своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му |
</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега г |
.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако д |
ругог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше |
оћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чин |
лу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљ |
ама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст н |
о којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, |
златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, к |
ће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа |
, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју |
ај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и но |
д кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је ко |
оја је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су њег |
другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се |
глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и тр |
ведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки |
ка.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју |
стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и на |
е чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако прав |
а и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љуб |
онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допи |
је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је та |
и да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке б |
свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда |
онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта |
како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„ |
милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога |
нош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</ |
ове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је |
је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост. |
нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам кој |
ио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа |
г је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв |
Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку |
нати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу сво |
S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу свом |
м повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухв |
ши, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далек |
и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га нап |
ео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је так |
у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће т |
рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за н |
том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фал |
се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад |
ија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје |
по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору |
ме мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ру |
, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види |
био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, к |
даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та пе |
<p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа |
бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу |
, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их ј |
ов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> < |
се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таки |
да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаме |
приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне |
одужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се уп |
Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом о |
а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, |
мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће |
о да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — р |
е ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се |
дна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“< |
то више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер к |
вија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он |
ране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена план |
ет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме д |
оје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем |
ужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не мого |
томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде |
ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш |
је могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учи |
уди.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку так |
ти.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али |
једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама |
о себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли |
он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао |
а, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, |
а ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житниц |
’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја са |
да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за |
намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника |
нио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мој |
вор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу |
аше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Ба |
ан није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време |
т која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се |
и на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља |
и није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао |
к дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро |
дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она |
оја се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од |
се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина. |
ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се вели |
кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу сва |
а.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли |
<p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, ал |
ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и |
Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи з |
пит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а |
е тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако |
ах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који |
<p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не |
родну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако |
што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</ |
код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био он |
} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муко |
брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да |
даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви |
ји на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас о |
дан <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и |
а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, пре |
езгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке |
г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> |
и да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од сво |
м: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> < |
n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши |
и.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама |
и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је |
Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплак |
ом њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше б |
тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, |
quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло |
</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касн |
ти почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опо |
мером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико пост |
таџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, |
ога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Пре |
метнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ |
{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог с |
боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, |
с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви ш |
ана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он |
на, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рук |
ше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шест |
створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, прост |
и опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу мора |
ребе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је н |
мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта узд |
оса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи |
сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му ј |
р је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер |
их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у д |
одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, уку |
ла, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка им |
е?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„К |
о доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љуб |
или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p> |
..“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила свој |
о лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја |
о ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему |
ад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S |
и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја |
да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г |
стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали |
сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се |
ом оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју ж |
творио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њи |
м Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми см |
у и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега ск |
ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и |
рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио |
те; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је тол |
="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао тол |
својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> |
страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко |
удно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте он |
ad>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и в |
ам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и |
децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још |
која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер с |
подина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца |
туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко ти |
а С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p |
ћавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; |
ми, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} |
„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, рец |
нуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога п |
о што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном |
о а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — |
кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупко |
топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила |
<p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.< |
оследње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p |
ламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала |
?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила к |
амо не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој г |
ио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви |
о с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док |
у се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. .. |
м мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, д |
а игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије за |
пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе не |
ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као |
тињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично. |
сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, то |
а радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то |
„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој с |
сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — |
молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси |
да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи п |
Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> |
о брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и с |
и, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну д |
ницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме с |
отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма ду |
воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрсти |
а, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као ш |
е чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи |
ећ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пу |
ј се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загу |
ст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> < |
бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља |
> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово |
ко Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два ж |
а, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња |
то вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја |
тру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шак |
лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још сам |
њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к |
и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плака |
мукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које ав |
ладен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ј |
ари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, |
в и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није и |
} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ов |
ше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p> |
м наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са сво |
па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе |
хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ов |
ћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лацик |
ао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих је |
ебом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи |
орђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до в |
остио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитељ |
а је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научил |
тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа |
>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио, |
а му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојк |
аког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дрк |
<p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да |
ју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p |
надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, к |
ије, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председн |
о честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели бил |
зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говор |
то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку |
већа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме |
тегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до |
!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, к |
.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут как |
ко море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре |
облачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима ку |
јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо |
{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да |
дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је д |
љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би ш |
о вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из к |
ј кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајн |
о и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се и |
не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си |
л’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову н |
орала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на |
да оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти |
, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви |
дговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га |
осила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати у |
сказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало не |
заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз |
та се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу. |
, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и |
„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и |
pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако оду |
и четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.< |
господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хиронде |
у нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нага |
и ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, |
са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бог |
ла себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако поч |
не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке |
>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту |
свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, |
ући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она |
мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам |
ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна по |
p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке |
и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје |
лушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд |
је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити |
е смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сва |
је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год он |
је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, |
, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да |
ла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, |
је се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар |
еним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстр |
мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској г |
и и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <mil |
ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кљу |
пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него б |
год могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мо |
моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа б |
ју у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла |
, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запит |
не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то в |
Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све с |
за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју |
Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе м |
дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то св |
ја плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипут |
е могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди |
вота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био |
ј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„В |
гута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму, |
леда око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приг |
и момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па |
Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; |
да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје |
мљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> |
пељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџ |
е грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаш |
па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видет |
је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се |
: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео |
г стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> |
ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за |
нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамач |
ма веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на ње |
трашно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, од |
н, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо |
Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио |
било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак ј |
ивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред |
истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала |
муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоћ |
И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</ |
ло да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас |
говом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању наш |
ајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крс |
а брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не |
осе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне |
Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S |
е била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене |
ника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушен |
м на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни |
но Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смилов |
лопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, доб |
жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским глас |
образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{ |
е за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме д |
p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога г |
ћност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није има |
итеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{ |
{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини кр |
ли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад см |
му овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на |
новала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код на |
у му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова сви |
онзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог са |
лује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све ј |
лу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је |
џбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала |
било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљ |
му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким усн |
џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст куп |
p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, |
срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не мо |
воме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, је |
воје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младе |
оје се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек од |
есма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо пев |
<p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голе |
руге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама |
е имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Срб |
радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Ива |
ји ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то |
женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати |
рце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и |
не суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да о |
ју то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске ча |
ђу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом б |
ш и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим ва |
ику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске с |
рло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по пр |
ст, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после |
је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свем |
узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господин |
д сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад |
ба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за ко |
откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јо |
хватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане т |
о месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које |
ања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао ка |
невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примеро |
а врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро |
, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио |
аваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се |
вао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њ |
уди претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепо |
лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и не |
би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакал |
> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам сва |
а на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стаја |
она, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мада |
покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању |
ростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни мла |
ш веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. |
земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Л |
ци.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га п |
>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; в |
говори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> < |
{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне |
и, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош ј |