• izdanja 1
  • izdanju 1
  • Jungen 1
  • nedostajalo 1
  • quote 72
  • а 310
  • А 89
  • авлије 1
  • авлији 7
  • авлију 5
  • Ако 17
  • ако 61
  • акорда 1
  • акорди 3
  • акцентом 1
  • акценту 1
  • Ал 32
  • ал 76
  • Ала 2
  • Албани 1
  • алем 1
  • алемом 1
  • алжирским 1
  • Алжиру 3
  • али 168
  • Али 50
  • алманаха 1
  • аманет 1
  • американски 2
  • американског 1
  • Америку 1
  • Анђа 5
  • Анђе 2
  • анђелу 1
  • анђелче 1
  • анђео 5
  • анђеоски 1
  • анђеоско 1
  • анђеоче 1
  • Анђи 1
  • Анђом 1
  • Анђу 3
  • антиципандо 1
  • Антон 1
  • Анџело 2
  • Ао 1
  • априла 1
  • арак 1
  • Арапи 1
  • арију 2
  • арома 1
  • асталом 1
  • асталу 4
  • АТАНАЦКОВИЋ 1
  • аустриских 1
  • африканског 1
  • Ах 20
  • ах 3
  • бадава 10
  • Бадава 5
  • Бадњи 2
  • бајонети 1
  • бајонетима 1
  • бактање 1
  • бан 1
  • Бан 1
  • Бана 1
  • бана 2
  • банака 1
  • Банат 1
  • банде 1
  • банкама 1
  • банке 4
  • Бар 1
  • бар 3
  • Баратом 1
  • барјак 2
  • барјаку 2
  • барјачић 1
  • барон 1
  • баронима 1
  • батаљон 2
  • батаљона 2
  • батаљоном 1
  • батаљону 1
  • батина 1
  • батином 1
  • батину 1
  • баца 1
  • бацало 1
  • баце 3
  • баци 7
  • бацивши 1
  • бацила 1
  • бацили 1
  • бацио 4
  • бацих 1
  • Бацише 1
  • Бачвани 2
  • Бачванин 35
  • Бачванина 2
  • Бачванину 4
  • бачванској 1
  • бачени 1
  • Бачка 1
  • бачких 1
  • бачком 1
  • Бачку 1
  • баш 32
  • Баш 9
  • башта 1
  • башти 2
  • башту 3
  • башча 1
  • бегенишу 1
  • беде 3
  • беди 2
  • бедити 1
  • бедно 1
  • беднога 1
  • беду 4
  • бедујинских 2
  • бедујинско 1
  • бедујинску 1
  • бежали 1
  • бежи 2
  • бежимо 1
  • Бежимо 1
  • Без 1
  • без 42
  • безазлености 1
  • безграничним 1
  • безгранично 2
  • безделства 1
  • безнадежно 1
  • безобразлук 1
  • бејасте 3
  • бејаху 10
  • бејаше 134
  • Бејаше 3
  • Бела 2
  • бела 3
  • беле 1
  • Беле 1
  • бели 2
  • белим 2
  • белих 1
  • бело 7
  • белог 1
  • белога 2
  • белој 1
  • белом 4
  • беломе 2
  • белу 4
  • бене 1
  • БЕО 1
  • бео 3
  • БЕОГРАДУ 1
  • бес 2
  • беса 1
  • бесан 1
  • бесмертни 1
  • бесмо 3
  • беснео 3
  • беснеше 1
  • бесни 3
  • бесну 1
  • бесомучан 1
  • беспослен 1
  • беспримерно 1
  • беху 70
  • Беч 1
  • Бечеј 1
  • Беше 1
  • беше 68
  • бешњаху 1
  • би 112
  • Би 2
  • бивало 1
  • бивао 4
  • бивши 4
  • бије 1
  • бијем 1
  • бију 1
  • Бију 1
  • била 99
  • биле 8
  • били 35
  • било 124
  • Било 2
  • биља 1
  • биљем 1
  • био 164
  • Био 3
  • бира 1
  • бирати 4
  • бисера 1
  • бисмо 3
  • бисте 5
  • бистрим 1
  • бити 116
  • битка 1
  • биткама 1
  • битке 4
  • битки 1
  • битку 1
  • Бићемо 1
  • бих 56
  • бичеве 1
  • бише 1
  • благ 1
  • блага 2
  • благајницу 1
  • благе 2
  • благи 2
  • благо 16
  • Благо 2
  • благодарећи 1
  • благородним 1
  • благосиља 3
  • благосиљао 1
  • благослов 1
  • благослова 3
  • благословена 1
  • благословио 3
  • благословити 1
  • благословом 1
  • благује 1
  • блаже 1
  • блаженство 2
  • блатњава 1
  • блед 4
  • Бледа 1
  • бледа 2
  • Бледи 1
  • бледо 10
  • бледог 1
  • бледога 1
  • бледолик 1
  • бледом 1
  • Бледоћа 1
  • бледоћи 1
  • бледу 1
  • ближе 8
  • ближег 1
  • ближње 1
  • ближњега 1
  • ближњој 1
  • близо 1
  • близу 6
  • блиста 1
  • блистања 1
  • Бог 89
  • Бога 34
  • богаство 1
  • богат 5
  • богаташа 1
  • богати 2
  • богато 2
  • богатом 2
  • богатоме 1
  • богатство 4
  • богатству 1
  • богаштина 1
  • Богме 3
  • БОГОБОЈ 1
  • боговетни 1
  • Богојављење 2
  • Богом 21
  • богослов 1
  • богословију 1
  • Богу 45
  • божанствена 1
  • божанствену 1
  • Боже 33
  • Божић 2
  • Божића 1
  • Божја 8
  • Божје 8
  • Божјег 4
  • Божјему 1
  • Божји 2
  • Божјим 2
  • Божјих 2
  • Божју 2
  • бој 3
  • боја 2
  • бојали 2
  • Бојао 1
  • бојао 4
  • бојаше 1
  • боје 2
  • бојећи 2
  • боји 1
  • Боји 1
  • бојим 2
  • бојите 1
  • бојиш 1
  • бојно 1
  • бојом 1
  • боју 4
  • бол 4
  • бола 10
  • болела 1
  • болело 2
  • болесна 1
  • болест 4
  • болестима 1
  • болешљив 3
  • боли 15
  • Болник 1
  • болним 1
  • болних 1
  • болнице 1
  • болној 1
  • боловању 1
  • болове 2
  • Болови 1
  • болови 7
  • боловима 1
  • болујући 1
  • боља 2
  • боље 18
  • бољега 1
  • бољетице 4
  • бољи 2
  • БОРБА 1
  • борбе 1
  • борби 1
  • борећи 1
  • борили 3
  • борио 4
  • борисмо 1
  • борити 1
  • борме 1
  • БОРЦИ 1
  • бос 2
  • босе 2
  • Боснић 4
  • Боснићевој 1
  • браву 1
  • брада 2
  • брака 1
  • бране 1
  • бранили 1
  • браним 1
  • бранио 2
  • бранитеља 1
  • Бранити 1
  • бранити 7
  • Бранко 7
  • Бранкових 1
  • брат 10
  • брата 22
  • Брате 4
  • брате 40
  • брати 1
  • братимити 1
  • братински 2
  • братинског 1
  • брату 6
  • браћа 2
  • браће 1
  • браћи 2
  • браћо 19
  • Браћо 4
  • браћом 3
  • браћу 2
  • Браца 1
  • браше 1
  • брдима 1
  • бреме 1
  • бремена 1
  • брже 4
  • брза 1
  • брзи 1
  • Брзо 1
  • брзо 10
  • брига 2
  • бриге 4
  • Бризне 1
  • бризне 3
  • брини 1
  • брину 1
  • бринуо 1
  • бритку 1
  • брк 1
  • брковима 2
  • брод 1
  • броја 1
  • бројем 1
  • бруку 1
  • брци 3
  • буба 1
  • будали 1
  • буде 19
  • будем 2
  • будемо 2
  • будеш 3
  • Буди 1
  • буди 2
  • будимо 1
  • буду 3
  • будући 3
  • будућност 2
  • будућности 3
  • бука 1
  • букне 1
  • букнуо 1
  • букнути 1
  • букте 1
  • буктећу 1
  • бунила 1
  • бунтовницима 1
  • буњевачким 1
  • Буњевца 1
  • Бура 1
  • бура 2
  • бурма 2
  • бурми 1
  • бурму 4
  • бутела 2
  • бутеле 3
  • бутелу 3
  • буцку 1
  • ва 1
  • вадрацко 1
  • ваздуху 1
  • Вала 1
  • ваља 1
  • Ваљада 2
  • ваљада 5
  • ваљан 1
  • ваљда 1
  • вам 26
  • вама 23
  • Вама 3
  • вампира 1
  • Ван 1
  • Варадина 3
  • варадинска 1
  • варадинској 1
  • варадинску 1
  • варала 1
  • варао 1
  • вармеђи 1
  • вармеђом 3
  • вармеђске 1
  • вармеђској 1
  • варница 1
  • варош 2
  • вароши 2
  • варошка 1
  • варошке 1
  • варошкој 2
  • варошку 1
  • вас 40
  • Ватра 1
  • ватра 5
  • ватре 2
  • ватрена 1
  • ватрене 2
  • ватрени 1
  • ватреније 1
  • ватреним 2
  • ватрених 2
  • ватрено 2
  • ватри 2
  • ватру 7
  • ваш 3
  • ваша 2
  • ваше 1
  • вашег 2
  • Вашем 1
  • вашем 4
  • вашим 1
  • вашку 1
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 6
  • ведрије 1
  • ведро 4
  • ведрог 3
  • Веже 1
  • веже 2
  • Вежите 3
  • везала 1
  • везаше 1
  • века 1
  • веки 2
  • вековечитим 1
  • вели 2
  • велика 14
  • велике 4
  • велики 4
  • великим 3
  • великих 3
  • велико 2
  • великог 3
  • великој 2
  • великом 2
  • велику 3
  • велим 3
  • величанствену 1
  • величанство 1
  • величини 1
  • Велиш 1
  • велиш 3
  • вељасте 1
  • вељаху 1
  • Вељаше 1
  • вељаше 4
  • веље 3
  • Венеција 2
  • венча 2
  • венчала 2
  • венчам 1
  • венчаница 1
  • венчања 2
  • венчати 1
  • венчаше 1
  • вера 2
  • веран 1
  • вере 1
  • Вере 1
  • вереница 1
  • веренице 1
  • вересију 1
  • вери 1
  • верна 3
  • верне 1
  • верни 1
  • верно 3
  • верност 1
  • верности 2
  • верну 3
  • веровала 1
  • веровао 2
  • веровати 4
  • вероватност 1
  • вероваху 1
  • веројатна 1
  • вером 2
  • веру 2
  • веруј 1
  • Верујем 1
  • верујем 2
  • верујеш 1
  • Верујте 1
  • весела 4
  • веселе 2
  • весели 5
  • веселије 2
  • веселила 1
  • веселим 1
  • веселио 3
  • веселих 1
  • весело 13
  • веселом 1
  • веселости 1
  • веселу 1
  • весеља 3
  • весељасту 1
  • весеље 6
  • весељем 1
  • весељу 1
  • весео 1
  • ветар 9
  • ветра 1
  • ветрић 1
  • ветру 1
  • већ 100
  • Већ 2
  • већа 4
  • веће 4
  • већем 8
  • већи 1
  • већина 1
  • већма 7
  • већу 2
  • вече 17
  • Вече 2
  • вечера 1
  • вечераске 1
  • вечерати 1
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечите 1
  • вечито 1
  • Вечна 1
  • вечни 1
  • вечност 1
  • вешала 6
  • вешалима 1
  • вешати 7
  • вештина 2
  • вешца 1
  • Ви 28
  • ви 66
  • виде 4
  • видевши 18
  • Видевши 3
  • видела 9
  • видели 6
  • видело 3
  • видео 25
  • видесмо 4
  • видесте 1
  • видети 29
  • видећи 2
  • видех 6
  • видеше 2
  • види 21
  • видим 9
  • видимо 3
  • видио 1
  • видите 1
  • Видите 8
  • видиш 14
  • Видиш 7
  • виђаху 1
  • вије 1
  • вика 4
  • викао 1
  • викне 10
  • викнем 2
  • Викну 1
  • викну 9
  • викнувши 4
  • викнух 5
  • викнуше 5
  • вилањским 1
  • вилањског 1
  • вилица 1
  • вина 6
  • винарама 2
  • винаре 1
  • вино 17
  • Вино 2
  • виноград 1
  • винограда 1
  • виноградима 1
  • вином 1
  • вину 1
  • вио 1
  • вис 3
  • виси 2
  • висину 2
  • висок 5
  • висока 2
  • високи 1
  • високим 2
  • високо 4
  • високог 1
  • високом 1
  • високоумним 1
  • витак 1
  • витка 1
  • витког 4
  • витком 1
  • вихор 1
  • вицишпана 1
  • Више 2
  • више 81
  • владала 1
  • владалац 2
  • владали 1
  • владам 1
  • владања 1
  • владању 2
  • владао 1
  • владаоцу 1
  • владаш 1
  • Владика 2
  • владика 3
  • владике 3
  • владику 1
  • владици 1
  • власи 3
  • власима 1
  • власти 1
  • властима 1
  • Властољубље 1
  • влашку 1
  • вода 5
  • воде 9
  • водена 1
  • водећи 1
  • води 6
  • водио 1
  • Водите 1
  • водити 1
  • водом 1
  • воду 7
  • вођаху 1
  • вође 2
  • вођом 1
  • вози 1
  • војводи 1
  • Војводства 2
  • Војводство 2
  • Војводству 3
  • војевао 1
  • војевати 1
  • војник 1
  • Војник 1
  • војника 2
  • војнику 1
  • војници 2
  • војницима 3
  • Војска 1
  • војска 9
  • војске 5
  • војском 2
  • војску 3
  • војсци 5
  • вола 8
  • волео 3
  • волим 2
  • волиш 1
  • волова 2
  • волове 6
  • волови 1
  • воловима 1
  • воловска 1
  • волшебни 1
  • волшебно 1
  • волшебну 1
  • воља 5
  • воље 2
  • вољи 4
  • вољом 2
  • восак 1
  • воћњацима 1
  • врана 2
  • врани 2
  • врат 8
  • Врата 1
  • врата 28
  • врате 2
  • врати 3
  • вратим 1
  • вратима 14
  • вратио 4
  • вратити 1
  • вратове 2
  • врату 2
  • враћао 1
  • враћати 1
  • врбашке 1
  • врбашки 2
  • врбашком 4
  • врбов 1
  • врвео 1
  • вредело 1
  • вреди 1
  • вредна 1
  • вређајући 1
  • вређало 1
  • вређате 1
  • вређати 3
  • врела 1
  • врели 1
  • време 25
  • Време 3
  • времена 13
  • временита 1
  • времену 1
  • врео 3
  • врзли 1
  • врискаху 1
  • врисне 3
  • вриснем 1
  • Врло 1
  • врло 55
  • вртео 1
  • врућина 2
  • врућину 1
  • врућицу 1
  • врх 1
  • Врх 1
  • врхови 1
  • врху 2
  • вунена 1
  • вунених 1
  • Г 10
  • г 53
  • га 203
  • гад 1
  • гади 1
  • гађају 1
  • Газда 1
  • газда 2
  • газде 1
  • гази 1
  • газити 1
  • галант 1
  • галантерије 1
  • галерији 1
  • гаћа 2
  • гаћама 1
  • гаће 1
  • гвожђе 6
  • гвожђем 1
  • гвоздене 4
  • гвозденим 2
  • гвоздену 1
  • Где 3
  • где 70
  • гдегод 2
  • гдекојега 1
  • Гдекоји 4
  • гдекоји 9
  • гдекојима 1
  • гдекоју 1
  • гиздав 1
  • гине 2
  • гину 1
  • гинули 1
  • гинути 1
  • глава 8
  • главе 9
  • глави 11
  • главна 1
  • главни 1
  • главног 1
  • главом 3
  • главу 24
  • Глад 1
  • глад 2
  • гладан 1
  • глади 5
  • гладује 1
  • гладују 1
  • Глас 2
  • глас 30
  • гласа 8
  • гласати 1
  • гласи 4
  • гласно 1
  • гласови 1
  • гласовитог 1
  • гласом 20
  • гласу 4
  • глатко 2
  • Гле 1
  • гле 4
  • гледај 4
  • гледајте 1
  • гледају 2
  • гледајући 12
  • гледала 1
  • гледали 1
  • гледао 6
  • гледати 2
  • гледаш 1
  • гледаше 6
  • гнездо 2
  • го 1
  • говор 6
  • говора 1
  • говораху 2
  • говораше 15
  • говоре 3
  • говорећи 9
  • говори 16
  • Говори 2
  • говорила 4
  • говорили 2
  • говорило 2
  • говорим 2
  • Говорио 1
  • говорио 13
  • говорите 2
  • говорити 14
  • говориш 1
  • говорно 1
  • говору 3
  • год 14
  • година 23
  • године 19
  • години 1
  • годино 1
  • годину 4
  • голе 1
  • голема 1
  • голи 1
  • голо 2
  • гологлав 1
  • гологлаво 1
  • голом 1
  • голубе 2
  • голубица 1
  • голубицу 2
  • гомила 1
  • гомилама 2
  • гомилу 1
  • гонећи 1
  • гони 4
  • гонили 1
  • гонитељима 2
  • гонити 1
  • гора 1
  • горама 1
  • горе 18
  • горела 1
  • гореле 1
  • горему 1
  • горео 2
  • гори 3
  • горка 1
  • горким 1
  • горких 1
  • горко 3
  • горком 1
  • горње 1
  • горњој 1
  • горопадно 2
  • гору 1
  • госпе 1
  • госпо 1
  • господа 7
  • господар 4
  • господаре 2
  • господарем 1
  • господарство 1
  • господе 5
  • господин 10
  • Господин 5
  • господина 9
  • Господине 15
  • господине 35
  • господином 2
  • господину 2
  • Господину 2
  • господо 5
  • господом 2
  • господска 1
  • господски 2
  • господско 1
  • господског 2
  • господску 1
  • господу 7
  • госпођа 2
  • госпође 4
  • госпођица 1
  • Госпођице 2
  • госпођице 5
  • Госпођо 6
  • госпођо 8
  • госпођу 1
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 2
  • гости 1
  • гостима 1
  • гостионица 2
  • гостионице 4
  • гостионици 1
  • гостионицом 2
  • гостионицу 1
  • готов 5
  • готова 2
  • готови 1
  • Готхард 1
  • Готхарда 5
  • граби 1
  • грабљив 1
  • граде 1
  • градова 2
  • грађани 3
  • Граничар 1
  • Граничара 2
  • Граничари 3
  • Граничару 1
  • граничила 1
  • грдна 3
  • грдне 2
  • грдних 1
  • гредице 1
  • Гредице 1
  • грех 2
  • греха 2
  • грехе 1
  • греши 2
  • грешник 1
  • грешно 3
  • гривне 1
  • гриву 1
  • грижа 1
  • гризао 1
  • гризе 2
  • грла 2
  • грле 1
  • грлећи 2
  • грлио 1
  • грми 1
  • Гроб 1
  • гроб 7
  • ГРОБА 1
  • гроба 7
  • гробље 3
  • гробљу 2
  • гробницу 1
  • гробова 1
  • гробове 4
  • гробовима 2
  • гробу 5
  • грозница 2
  • гром 4
  • грошића 1
  • грубо 1
  • грубог 1
  • грувају 1
  • груваху 1
  • грудва 1
  • грудвом 1
  • грудву 1
  • груди 4
  • грудима 2
  • груне 2
  • грчевито 1
  • губи 1
  • губила 1
  • губилишта 2
  • ГУБИЛИШТЕ 1
  • губилиште 3
  • губилишту 5
  • губити 3
  • гудура 1
  • гудуре 1
  • гуја 2
  • гујо 1
  • гуле 1
  • гуњ 1
  • гуњца 1
  • гуњцу 1
  • густ 1
  • густа 3
  • густих 1
  • густо 1
  • густу 1
  • гушила 1
  • д 2
  • Да 39
  • да 796
  • давале 1
  • давао 2
  • давати 2
  • давно 5
  • давори 1
  • даде 7
  • дадосмо 4
  • дадосте 1
  • дадох 1
  • дадоше 3
  • дај 6
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајете 1
  • Дајк 1
  • Дајте 1
  • дају 2
  • Дакле 4
  • дала 4
  • далека 3
  • Далеко 1
  • далеко 4
  • далеког 1
  • дали 3
  • даље 10
  • даљину 1
  • дам 5
  • дама 1
  • Дамјанић 1
  • Дамјанићевом 1
  • Дан 1
  • дан 56
  • дана 38
  • данак 5
  • Данас 4
  • данас 44
  • данаске 1
  • данашње 1
  • дангубили 1
  • дане 2
  • дани 2
  • данка 3
  • данцем 1
  • дању 1
  • дао 23
  • дар 1
  • дарива 1
  • даривао 1
  • даривати 1
  • даровао 2
  • дарове 3
  • дасака 1
  • Даске 1
  • дате 2
  • дати 14
  • даће 3
  • Даћеш 1
  • даћеш 2
  • ДВА 2
  • два 44
  • Два 6
  • Двадесет 1
  • двадесет 4
  • дванаест 2
  • две 24
  • движење 1
  • двојако 1
  • двојбом 1
  • двоје 3
  • двојим 1
  • двојица 7
  • двојици 1
  • двокрилна 1
  • двома 1
  • дворишта 1
  • дворишту 1
  • дворови 1
  • дворовима 1
  • двору 1
  • дебела 1
  • дебелом 2
  • дебео 1
  • дебљини 1
  • деве 1
  • девер 4
  • девера 1
  • Девет 1
  • девет 5
  • девета 1
  • дево 3
  • девојака 2
  • Девојка 4
  • девојка 6
  • девојкама 1
  • девојке 2
  • девојко 1
  • девојком 2
  • девојку 3
  • девојче 2
  • девојчета 1
  • девојчетом 1
  • девојчица 2
  • деву 1
  • Дед 1
  • Деда 1
  • деда 5
  • деде 1
  • дедино 2
  • дединство 1
  • декембар 1
  • декембра 1
  • дел 1
  • дела 5
  • дели 3
  • ДЕЛИЈА 1
  • делијо 1
  • делили 1
  • делим 2
  • делима 1
  • делити 1
  • дело 1
  • Дено 1
  • део 3
  • дерала 1
  • дери 1
  • дериште 1
  • десет 3
  • десети 1
  • десетка 1
  • десна 1
  • десне 3
  • десница 1
  • десницом 1
  • десницу 3
  • десно 3
  • десном 3
  • десну 4
  • дете 29
  • Дете 5
  • детенце 2
  • детенцета 1
  • детета 2
  • дететом 2
  • детету 2
  • детешце 1
  • детинства 1
  • детинство 1
  • детинству 2
  • детињства 1
  • детињству 1
  • деца 10
  • Деца 2
  • деце 5
  • деци 4
  • децо 2
  • децом 3
  • децу 14
  • ди 2
  • диван 1
  • дивана 1
  • диванио 1
  • дивану 3
  • дивили 1
  • дивио 1
  • Дивио 1
  • дивише 2
  • дивљи 3
  • дивна 2
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивно 4
  • дивота 2
  • дивоте 1
  • диже 2
  • дизале 1
  • дизали 1
  • дизао 3
  • дизаху 1
  • дијети 3
  • дим 3
  • дима 1
  • диме 1
  • димова 1
  • дира 1
  • дирајте 1
  • дирају 3
  • дирати 1
  • дирну 2
  • дирнуло 1
  • дирнути 1
  • дирнуто 1
  • дирнуше 1
  • дисати 1
  • длаку 2
  • длан 1
  • дланом 1
  • дна 1
  • дно 1
  • До 1
  • до 126
  • доба 20
  • добар 10
  • добацивати 1
  • добије 1
  • добијем 2
  • добила 1
  • добили 1
  • добио 3
  • добити 2
  • добно 1
  • добоше 1
  • добошима 1
  • Добра 1
  • добра 18
  • добре 3
  • добри 4
  • добрим 2
  • добрих 1
  • Добро 6
  • добро 67
  • доброг 1
  • добродошлицом 1
  • доброј 1
  • добром 2
  • доброта 3
  • доброте 1
  • добру 5
  • добу 2
  • довде 1
  • доведе 2
  • доведена 1
  • доведоше 1
  • довезе 1
  • довели 1
  • довео 1
  • довести 1
  • довикивати 1
  • довршила 1
  • довршио 1
  • довући 1
  • Довуче 1
  • догађа 1
  • догађаја 2
  • догађала 1
  • догађало 5
  • догађаху 1
  • догледати 1
  • договарајмо 1
  • договарају 1
  • договора 1
  • договоре 1
  • Договорисмо 1
  • догод 1
  • догодила 3
  • догодило 11
  • догодити 1
  • дода 5
  • Дође 2
  • дође 23
  • дођем 1
  • дођемо 1
  • дођосмо 1
  • Дођох 1
  • дођох 2
  • дођоше 3
  • Дођу 1
  • дођу 4
  • доживи 1
  • доживим 1
  • дозна 4
  • дознаду 1
  • дознала 1
  • дознао 1
  • дознати 2
  • дојако 1
  • дојакошњи 1
  • дојкиња 8
  • дојкиње 1
  • док 40
  • Док 5
  • докаже 1
  • Доказ 1
  • докле 2
  • долазе 5
  • Долази 1
  • долази 4
  • долазила 2
  • долазили 3
  • долазило 1
  • долазио 5
  • долазити 3
  • долазиш 1
  • доламу 1
  • доликовала 1
  • долинама 1
  • долине 1
  • Долче 1
  • дом 3
  • дома 1
  • домаћих 1
  • Домаћица 1
  • домаћица 2
  • домаћице 1
  • дому 1
  • донела 2
  • донели 1
  • донео 4
  • донесе 4
  • донеси 1
  • донесите 1
  • доносе 1
  • доноси 3
  • доњоземске 1
  • допаднуо 1
  • допали 3
  • допало 1
  • допао 1
  • допирала 1
  • допираху 1
  • допире 1
  • доплео 1
  • допрли 1
  • допру 1
  • допусти 1
  • допустивши 1
  • допуштамо 1
  • допуштењем 1
  • досада 1
  • досадио 1
  • досаду 1
  • досађује 1
  • досетио 1
  • доследан 1
  • доспе 1
  • доспели 1
  • доспео 2
  • доста 21
  • достигао 1
  • достижан 1
  • достићи 1
  • достојанство 1
  • дотерају 1
  • дотерали 1
  • дотерао 2
  • дотетура 1
  • дотле 6
  • дотрчи 1
  • доћи 14
  • дохватио 1
  • дочек 1
  • дочека 1
  • дочекају 1
  • дочекало 1
  • дочекао 2
  • дочекаше 1
  • дочекиван 2
  • дочекивасмо 1
  • дочуо 1
  • дочути 1
  • Дошавши 4
  • дошао 31
  • дошла 11
  • дошли 5
  • дошло 5
  • драга 3
  • драге 2
  • драги 6
  • драгим 1
  • драго 9
  • драговољно 5
  • драгог 1
  • драгој 1
  • драгу 4
  • дражесније 1
  • дражесно 2
  • дражесну 1
  • дражест 1
  • дражестан 1
  • дрвета 1
  • дрво 1
  • дрезданској 1
  • дрекне 4
  • дреновачом 1
  • дречао 1
  • дречећи 2
  • држ 1
  • ДРЖ 1
  • држала 3
  • држали 3
  • држаље 1
  • држања 1
  • држању 1
  • држао 6
  • држати 4
  • држаху 1
  • држе 1
  • држи 4
  • дрзновено 1
  • дрктало 1
  • дрктао 5
  • дрктаху 1
  • дрктћући 1
  • дркћући 5
  • дркћућим 1
  • друг 11
  • друга 18
  • друге 19
  • други 47
  • Други 8
  • другим 5
  • другима 4
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 13
  • другова 3
  • другове 3
  • другови 3
  • друговима 2
  • другог 18
  • другога 2
  • другој 3
  • другојачије 6
  • другом 8
  • другоме 8
  • другу 8
  • дружба 2
  • Дружбена 1
  • дружбину 1
  • дружбо 1
  • друже 1
  • дружине 2
  • дружини 3
  • дружином 1
  • друма 3
  • друму 1
  • друштва 2
  • друштво 1
  • друштвом 1
  • друштву 4
  • дубље 2
  • дубљи 1
  • дубљим 2
  • дубљине 1
  • дубљу 1
  • дубок 2
  • дубока 2
  • дубоке 4
  • дубоки 1
  • дубоким 2
  • дубоко 3
  • дубоком 1
  • дуван 3
  • дувана 1
  • дуванџија 1
  • дувао 1
  • дуг 3
  • дуга 4
  • дугачак 2
  • дугачка 2
  • дугачким 2
  • дугачком 4
  • дугачку 2
  • дуге 3
  • дуги 1
  • дуго 20
  • дугог 3
  • дугом 1
  • дугу 3
  • дугуљасту 1
  • дужан 2
  • дуже 2
  • дужни 1
  • дужност 3
  • дужности 4
  • дуката 3
  • дукате 1
  • дуљио 1
  • Дунаво 1
  • дупком 2
  • дурљиво 1
  • дух 3
  • Духове 1
  • Духовник 1
  • духовника 1
  • духовнику 1
  • душа 9
  • душама 2
  • Душаново 2
  • душе 8
  • ДУШИ 1
  • души 5
  • душманима 1
  • душманина 1
  • душманином 1
  • душо 4
  • душом 2
  • душу 23
  • ђаво 1
  • Ђаво 1
  • ђаволасте 1
  • ђаволска 1
  • ђаволски 1
  • Ђаволски 1
  • ђаволску 1
  • ђаволу 1
  • ђак 3
  • ђакон 6
  • ђакона 1
  • ђаконовица 1
  • ђакону 1
  • ђачки 1
  • ђачком 1
  • Ђено 1
  • ђеновског 1
  • ђердан 1
  • ђипи 1
  • Ђорђа 5
  • Ђорђе 11
  • Ђорђем 2
  • Ђорђу 1
  • ђубре 2
  • ђубретом 1
  • е 15
  • Е 26
  • ево 6
  • Ево 8
  • еј 2
  • Еј 2
  • еквипаж 1
  • елегант 1
  • Енглез 2
  • Енглеза 1
  • епархији 1
  • ергеле 1
  • етикета 1
  • ето 2
  • Ето 5
  • Ех 1
  • жали 1
  • жалили 1
  • жалите 1
  • жалосна 2
  • жалоснији 1
  • жалоснијим 1
  • жалосним 2
  • жалосно 7
  • жалост 8
  • жалостан 4
  • жалости 14
  • жалостимо 1
  • жао 21
  • Жао 3
  • жара 2
  • жарко 1
  • жаром 2
  • жбуна 1
  • жедан 2
  • жеђа 1
  • желе 1
  • желеле 1
  • желели 1
  • желео 3
  • желети 1
  • жели 2
  • желим 3
  • желиш 1
  • жеља 4
  • жељама 2
  • жељаху 1
  • жеље 2
  • жељне 1
  • жељни 2
  • жељно 1
  • жељу 3
  • жена 12
  • Женама 1
  • женама 2
  • жене 4
  • жени 1
  • женидбу 2
  • женио 2
  • жените 1
  • женом 1
  • женске 4
  • женским 2
  • женских 1
  • Женско 1
  • женско 11
  • женској 2
  • женску 1
  • жену 13
  • жерава 5
  • жераве 1
  • жерави 1
  • жераву 1
  • жестини 1
  • жесток 1
  • жестоки 1
  • жестоку 1
  • жети 1
  • жешће 1
  • жив 7
  • жива 2
  • живац 2
  • живе 7
  • живела 4
  • Живели 3
  • Живео 1
  • живео 12
  • живесмо 1
  • живети 4
  • живи 5
  • живили 1
  • Живили 1
  • живим 6
  • живо 3
  • живог 3
  • живога 1
  • живоме 2
  • живости 2
  • живот 11
  • живота 13
  • животом 1
  • животу 12
  • живу 3
  • жилама 2
  • жиле 1
  • жилице 1
  • житељи 1
  • Житница 1
  • житнице 1
  • жртве 1
  • жртву 1
  • жубор 2
  • жуја 1
  • журе 1
  • жуте 1
  • жутих 1
  • за 343
  • За 35
  • забава 2
  • забаве 2
  • забави 1
  • забавља 1
  • забављало 1
  • забављао 1
  • забележио 1
  • забодем 1
  • заболи 3
  • заборави 2
  • заборавим 3
  • заборавио 2
  • заборавити 9
  • заборавих 1
  • заборавиш 2
  • заборавише 1
  • заборавља 1
  • забуна 1
  • забуни 3
  • забунили 1
  • забунити 1
  • забуну 3
  • забуњен 1
  • завалио 1
  • завежљаја 1
  • завеса 1
  • завесама 1
  • завесе 3
  • завесима 1
  • завидео 1
  • завидеше 1
  • завиривајући 1
  • завист 1
  • завиче 1
  • заглавити 1
  • загладити 1
  • загледа 3
  • загледало 1
  • загледао 3
  • загледах 1
  • загледаше 1
  • заглибљиваху 1
  • загрли 5
  • загрлила 1
  • загрлим 1
  • загрлише 1
  • Загрлише 1
  • загрме 1
  • загрмели 1
  • загрози 1
  • загушим 1
  • загушише 2
  • загушљивим 1
  • зада 1
  • задајете 3
  • задала 1
  • задао 1
  • задах 1
  • задахом 2
  • задими 1
  • задиркује 1
  • задобију 1
  • задобити 1
  • задовољан 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољни 1
  • задовољства 1
  • задовољство 3
  • задовољством 1
  • задржавао 1
  • Задржаваху 1
  • задркта 1
  • задрктах 2
  • задркће 8
  • задркћу 2
  • ЗАДРУГА 1
  • задужбина 1
  • задужбине 1
  • задушног 1
  • зађакони 1
  • зађе 2
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажмуреше 1
  • зазвижди 2
  • зазвони 2
  • зазирали 1
  • зазује 1
  • зазуји 1
  • заиграју 1
  • заиграла 1
  • Заиста 1
  • заиста 5
  • заишао 1
  • заиште 1
  • заиштем 1
  • заједно 9
  • зајеца 2
  • зајецам 1
  • заклао 1
  • заклела 1
  • заклео 3
  • заклетва 3
  • заклетву 1
  • заклети 3
  • заклињао 1
  • заклињем 1
  • Заклињем 1
  • заклињете 1
  • закључа 1
  • закључана 1
  • закључао 2
  • закључи 1
  • закључила 1
  • закључујете 1
  • закон 2
  • закона 1
  • законитим 1
  • закрвављене 1
  • закука 1
  • закуне 2
  • Закуните 1
  • закуца 2
  • залогај 1
  • залогаје 1
  • Залуд 1
  • залуду 1
  • заљубљене 1
  • заманде 1
  • замане 1
  • замерате 1
  • замерити 1
  • заметао 1
  • заметати 1
  • заметнула 1
  • заметнуо 1
  • замисли 5
  • замислио 1
  • замислиш 1
  • замишљен 1
  • замоли 2
  • замолим 1
  • замолити 1
  • замотан 1
  • заната 1
  • занесе 8
  • занимању 1
  • зањија 1
  • зао 1
  • заори 4
  • заорила 2
  • заоставших 1
  • заостаде 1
  • заошијасто 1
  • запали 2
  • запаливши 1
  • запалила 1
  • запалио 2
  • запалише 1
  • запамтио 2
  • запевка 1
  • запенушен 1
  • запенушена 1
  • записао 1
  • запита 16
  • запитају 2
  • запитали 1
  • запитам 1
  • запитах 2
  • запиткиваху 1
  • запишти 2
  • заплави 1
  • заповеда 2
  • Заповедајте 1
  • заповедају 1
  • заповедала 1
  • заповедао 1
  • заповедати 3
  • заповеде 1
  • заповеди 2
  • заповедивши 2
  • заповедише 1
  • заповест 2
  • заповести 5
  • запопити 1
  • започе 1
  • започела 2
  • започеше 2
  • започне 2
  • запроси 2
  • запустио 1
  • Зар 15
  • зар 5
  • заробити 2
  • заробише 1
  • заробљена 1
  • заробљене 1
  • зароњивати 1
  • зароњује 1
  • зарумене 1
  • зарумени 3
  • засвирао 1
  • засениле 1
  • засија 1
  • засја 1
  • заслуга 1
  • заслуге 1
  • заслугом 1
  • заслуживати 1
  • заслужила 1
  • заслужим 1
  • заслужио 3
  • заслужих 1
  • заслужнијих 1
  • заслужује 1
  • заслужујем 1
  • заслужујете 1
  • заспи 1
  • застиди 2
  • застиђен 1
  • застрашили 1
  • застрашити 1
  • застрти 1
  • затварају 1
  • затворише 4
  • затежете 1
  • затеку 1
  • затиру 1
  • зато 39
  • Зато 6
  • затрепте 1
  • Затрчим 1
  • затутње 1
  • зауздати 1
  • заузела 1
  • заузет 1
  • заузима 1
  • заузме 1
  • заурлају 1
  • зауставе 4
  • заустави 5
  • зауставише 1
  • заустављала 1
  • зафалим 2
  • зафалити 2
  • зафалности 2
  • захвалности 1
  • захваљује 1
  • захранио 1
  • захрањивала 1
  • захрањивати 3
  • захује 1
  • захуји 4
  • зацени 3
  • зацрвени 1
  • зачина 1
  • зачу 4
  • зачуде 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 4
  • Зачује 1
  • зачује 7
  • зачују 1
  • Зачуше 1
  • зашкрипи 1
  • зашкрипута 3
  • зашкрипутах 1
  • заштедео 1
  • Зашто 14
  • зашто 18
  • збијао 1
  • збијаху 1
  • Збиља 1
  • због 16
  • Због 2
  • збрише 1
  • збуне 1
  • звала 2
  • звао 2
  • зваху 1
  • зваше 1
  • звеке 1
  • звеку 1
  • звиждање 1
  • звиждањем 1
  • звиждати 1
  • звижди 1
  • звиждукајући 1
  • звиждукањем 1
  • Звона 1
  • звоне 1
  • звонили 1
  • звоно 1
  • звркну 1
  • звучан 1
  • згледаше 1
  • згода 1
  • згоде 1
  • згодније 1
  • згодно 2
  • зграби 2
  • зграбих 1
  • згреши 1
  • згрешила 1
  • згрешио 1
  • згреших 1
  • згрозих 1
  • згрчи 1
  • зданија 1
  • зданију 1
  • здрава 2
  • здравља 1
  • здравље 5
  • здраво 14
  • здравог 1
  • здраву 1
  • зебао 2
  • зејтин 2
  • зеленим 1
  • зеленкаст 1
  • зеленкастог 2
  • зелену 2
  • земаљске 1
  • земља 12
  • земље 7
  • земљи 9
  • земљом 1
  • земљу 14
  • зет 1
  • зету 2
  • зид 2
  • зида 3
  • зидали 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 4
  • Зима 1
  • зима 2
  • зиме 3
  • зиму 2
  • зла 2
  • злата 2
  • златан 5
  • златна 1
  • златним 2
  • златном 1
  • златну 2
  • злато 1
  • зликовци 1
  • злих 1
  • зло 18
  • зломе 1
  • злопатнике 1
  • злоставе 1
  • злоставила 1
  • злоставили 2
  • злотвора 1
  • злотворе 1
  • злотвори 1
  • злочест 1
  • злочинца 1
  • злу 7
  • змајеви 3
  • змија 1
  • змије 1
  • змију 2
  • Зна 2
  • зна 27
  • знавши 1
  • знаде 1
  • знадеш 2
  • знадосмо 2
  • знадох 3
  • знадоше 1
  • знађаху 4
  • знађаше 2
  • знају 2
  • знајући 5
  • знак 7
  • знала 4
  • знали 5
  • знало 1
  • Знам 3
  • знам 47
  • знаменити 1
  • знамо 4
  • знао 25
  • Знате 1
  • знате 5
  • знати 6
  • знаци 2
  • значајем 1
  • знаш 21
  • зној 4
  • зоб 8
  • зоби 1
  • зове 12
  • зовете 1
  • зову 2
  • зора 1
  • Зора 3
  • зоре 2
  • зором 1
  • зору 1
  • зрак 2
  • зубе 1
  • зуби 1
  • зубима 7
  • зулума 1
  • и 1533
  • И 78
  • иа 1
  • Иван 37
  • Ивана 11
  • Иване 6
  • Иванова 8
  • Иванове 2
  • Иваново 1
  • Иваном 3
  • Ивану 3
  • иглом 1
  • Игра 1
  • игра 5
  • играла 3
  • игралиште 1
  • игралиштем 1
  • игралишту 1
  • играло 1
  • игранке 4
  • игранци 6
  • играо 3
  • играти 3
  • играчи 1
  • играчица 6
  • играчице 2
  • играчици 1
  • играчицу 1
  • игри 3
  • игру 2
  • иде 5
  • идем 2
  • идемо 2
  • идеш 1
  • иди 1
  • Иди 3
  • Идите 2
  • идите 3
  • идол 8
  • идола 1
  • ИДОЛА 1
  • идоли 1
  • идолима 1
  • идолу 2
  • иду 1
  • Идући 1
  • идући 2
  • иђаху 5
  • иђаше 1
  • ижљуби 2
  • ижљубимо 1
  • Ижљубимо 1
  • ижљубио 2
  • ижљубисмо 1
  • ижљубих 1
  • ижљубише 1
  • из 142
  • Из 7
  • иза 2
  • изабрана 1
  • изабране 1
  • изађе 2
  • изађох 1
  • изађоше 2
  • изађу 2
  • изаћи 1
  • изашао 1
  • изашли 2
  • изашло 1
  • избави 1
  • избављати 1
  • избаце 1
  • избацивасмо 1
  • избијао 1
  • избијати 1
  • избор 5
  • избора 1
  • избрише 1
  • извади 7
  • извадила 1
  • изван 9
  • изванредна 1
  • изведу 1
  • извесно 2
  • извести 1
  • изволети 1
  • извршивао 1
  • изгинути 1
  • изгинуше 1
  • изгледа 1
  • изгледала 1
  • изгледао 5
  • изгледаше 2
  • изгледе 1
  • изгледом 1
  • изговарам 1
  • изговорила 3
  • изговорио 3
  • изговорити 2
  • изгрлио 1
  • изгуби 4
  • изгубила 3
  • изгубили 2
  • изгубило 1
  • изгубим 1
  • изгубио 3
  • изгубисте 1
  • изгубих 1
  • изда 1
  • издавале 1
  • издавао 1
  • издајица 5
  • издајице 1
  • издајицом 1
  • издајицу 1
  • издајства 1
  • издајство 1
  • издајством 1
  • издају 1
  • издали 1
  • издало 1
  • издерано 1
  • издерати 1
  • издисао 1
  • издобовати 1
  • издржати 1
  • издржи 2
  • изеде 1
  • изелице 1
  • изешће 1
  • изиђу 1
  • изилазила 1
  • изилазили 1
  • изилазило 1
  • изилазим 1
  • изилазити 1
  • изићи 1
  • изишла 1
  • изјасни 1
  • изјасним 1
  • изјаснио 1
  • излазило 1
  • излечи 1
  • изманух 1
  • измеђ 1
  • између 13
  • Између 6
  • измените 1
  • Измените 1
  • измерен 2
  • измислио 1
  • измичи 1
  • измолила 2
  • измота 1
  • измрвиле 1
  • изнаћи 1
  • изневераваху 1
  • изневери 1
  • изневериле 1
  • изненада 2
  • изнео 1
  • изнесемо 1
  • изнесоше 2
  • изнети 2
  • изникла 1
  • изобилству 1
  • изобиљству 1
  • изобиљу 1
  • изопијаних 1
  • израдити 1
  • израђене 1
  • израђеном 1
  • изражај 2
  • изражаја 2
  • изражаје 1
  • изражају 1
  • изражена 1
  • изражљив 1
  • изражљивим 1
  • изражљиво 1
  • изрази 1
  • изразителни 1
  • израстао 1
  • изрезао 1
  • изрекавши 1
  • изрекао 5
  • изрекла 2
  • изрекоше 1
  • изрећи 4
  • изродила 1
  • изузимајући 1
  • изусти 1
  • изустио 1
  • изучио 1
  • ии 1
  • икад 3
  • икаквог 1
  • икона 3
  • иконама 1
  • икони 1
  • иконом 2
  • ил 1
  • Или 2
  • или 29
  • им 45
  • има 29
  • Има 4
  • имадосмо 2
  • имадох 2
  • имађаху 5
  • имађаше 10
  • имају 3
  • имала 7
  • имали 10
  • Имали 3
  • имам 11
  • имамо 1
  • имање 5
  • Имао 1
  • имао 36
  • имате 1
  • имати 9
  • имаћемо 1
  • имаш 8
  • имаше 1
  • име 16
  • Имена 1
  • имена 3
  • именима 1
  • именом 2
  • имену 3
  • Иначе 1
  • иначе 4
  • индијанске 1
  • Исака 2
  • исеку 1
  • искаже 1
  • исказати 3
  • искапи 1
  • искати 1
  • искварила 1
  • искићене 1
  • ископала 1
  • ископане 1
  • ископао 2
  • ископати 1
  • искочи 1
  • искрена 1
  • искрено 7
  • искрености 1
  • искрену 1
  • искупили 1
  • искуша 1
  • искушења 2
  • испаљивали 1
  • испасти 1
  • Испиј 1
  • испијати 1
  • испијете 1
  • Испијте 1
  • исписане 1
  • исписао 1
  • испит 1
  • исповеде 1
  • Исповеди 1
  • исповедила 1
  • исповедио 1
  • исповедити 3
  • исповедног 1
  • ИСПОВЕСТ 1
  • исповест 3
  • исповести 1
  • Испод 1
  • испод 4
  • испред 4
  • испреметати 1
  • Испреметаше 1
  • исприповеда 2
  • исприповедао 2
  • испросила 1
  • испросио 3
  • испрошена 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • испунио 2
  • испунисмо 1
  • испунити 1
  • испуњава 1
  • испустим 1
  • испушио 1
  • иста 1
  • исте 3
  • истерају 2
  • исти 21
  • Истина 6
  • истина 7
  • истини 1
  • истините 1
  • истинито 1
  • истино 1
  • истину 2
  • исто 16
  • истоветна 1
  • истог 3
  • истој 1
  • истом 3
  • источне 1
  • источном 1
  • истраживали 1
  • истраживао 1
  • истраживаху 1
  • истреби 1
  • истрчало 1
  • исту 2
  • Исусова 1
  • ић 1
  • ићи 9
  • их 68
  • Ишао 1
  • ишао 15
  • ишла 3
  • ишли 3
  • ишло 2
  • иштетио 1
  • ишчекивао 3
  • ишчекиваху 1
  • ишчекујући 2
  • Ја 139
  • ја 385
  • јабука 1
  • јави 2
  • јавили 1
  • јавим 1
  • јавио 3
  • јавите 1
  • јавише 1
  • јагње 1
  • јада 8
  • Јадан 2
  • јадан 3
  • јаде 9
  • јади 7
  • јадиковаше 1
  • јадиково 1
  • јадима 2
  • Јадна 1
  • јадна 3
  • јадне 1
  • Јадни 1
  • јаднији 1
  • јадно 1
  • Јадно 2
  • јаднога 2
  • јадној 1
  • јадном 1
  • јадноме 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јака 1
  • јаки 1
  • јаким 2
  • јако 7
  • јаком 1
  • јаку 1
  • јамачне 1
  • јамачно 19
  • Јанош 12
  • Јаноша 6
  • Јаношев 1
  • Јаношем 1
  • јао 5
  • Јао 5
  • јарак 2
  • јарко 1
  • Јарку 1
  • јасала 1
  • јасан 1
  • јасним 1
  • јасно 1
  • јастреб 1
  • јастреба 1
  • јато 1
  • јаук 1
  • Јаук 1
  • јаукну 1
  • јахање 1
  • јахао 1
  • јахач 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • је 1367
  • Је 8
  • јевтине 1
  • Један 11
  • један 150
  • Једва 1
  • једва 10
  • једини 1
  • једино 2
  • јединоме 1
  • јединца 1
  • једио 2
  • Једна 1
  • једна 24
  • једнака 1
  • једнаке 1
  • једнаки 2
  • једнако 6
  • једнаког 1
  • једнаком 1
  • једнаку 1
  • једне 17
  • Једни 1
  • једним 6
  • једних 2
  • једно 26
  • Једно 5
  • једног 31
  • једнога 1
  • једној 5
  • једном 23
  • једноме 2
  • Једну 2
  • једну 30
  • језа 2
  • језеру 1
  • језик 3
  • језиком 2
  • Јеки 2
  • Јеку 1
  • јелена 3
  • јели 1
  • јендеку 1
  • јео 1
  • јер 140
  • Јер 5
  • Јерусалим 1
  • јесам 2
  • Јесам 4
  • јесени 2
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 2
  • Јест 2
  • јест 3
  • Јесте 13
  • јесте 9
  • јесу 3
  • Јеца 1
  • јецајући 1
  • јецање 1
  • јецању 2
  • јецао 1
  • јо 7
  • Јован 2
  • Јована 1
  • Јованом 1
  • јогунству 1
  • јој 57
  • још 117
  • Још 7
  • јошт 1
  • ју 9
  • Јуда 1
  • јулија 1
  • јунак 5
  • јунака 3
  • јунаке 2
  • јунаком 1
  • Јунаци 1
  • јунаци 5
  • јунацима 1
  • јуначан 1
  • јуначе 1
  • јуначка 1
  • јуначке 2
  • јуначки 3
  • јуначко 1
  • јуначког 1
  • јуначкога 2
  • јуначком 1
  • јунаштво 2
  • јунаштвом 1
  • јунија 1
  • јурећи 1
  • јуришати 1
  • јуришио 1
  • јуришити 1
  • јуришише 2
  • јутра 2
  • јутру 4
  • јуче 1
  • К 1
  • к 56
  • Ка 1
  • кавга 1
  • кавге 1
  • кавгу 1
  • кад 223
  • Кад 91
  • Када 1
  • кадар 1
  • кадгод 3
  • Кадрил 1
  • кадрила 1
  • каже 3
  • кажем 6
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • кажу 1
  • казао 2
  • казати 1
  • казивало 1
  • казивао 5
  • казивати 1
  • казнити 2
  • казујући 1
  • кајао 2
  • кајати 1
  • кајемо 1
  • кајишима 1
  • кајишу 1
  • кајутама 1
  • кајуту 2
  • кака 1
  • Какав 1
  • какав 3
  • Каква 2
  • каква 8
  • какве 5
  • Каквим 1
  • каквим 3
  • каквима 1
  • Каквих 1
  • Какво 1
  • какво 4
  • каквог 3
  • каквој 1
  • каквом 4
  • какву 3
  • каке 3
  • Како 20
  • како 96
  • какова 1
  • каково 2
  • каког 2
  • каком 1
  • Каку 1
  • каку 2
  • календаре 1
  • калпак 1
  • калпаком 1
  • камату 1
  • камен 4
  • камена 5
  • каменим 1
  • каменито 1
  • каменом 2
  • камену 1
  • камин 1
  • камина 4
  • камину 4
  • камо 7
  • кандидирани 1
  • кандила 1
  • кандилу 1
  • Канова 1
  • канџије 1
  • као 263
  • Као 4
  • кап 1
  • капе 1
  • капи 5
  • капија 2
  • капије 2
  • капији 1
  • капијом 1
  • капију 3
  • капља 1
  • капљица 1
  • капут 1
  • караван 3
  • карактер 1
  • карактеру 2
  • карарског 1
  • Карла 1
  • Карловаца 3
  • карловачке 1
  • карловачки 1
  • карловачко 1
  • карловачкој 4
  • карловачку 1
  • Карловце 5
  • Карловци 2
  • Карловцима 5
  • каруца 1
  • каруце 1
  • каса 1
  • касарном 2
  • касније 2
  • Касно 2
  • касно 4
  • кат 1
  • каткад 1
  • кату 1
  • Кашаљ 1
  • кварим 2
  • кврчицама 1
  • кесу 1
  • кидали 1
  • кијавицу 1
  • кијамет 1
  • ким 7
  • киме 2
  • кип 2
  • кипа 1
  • киша 2
  • Кишвилагош 1
  • кишевито 1
  • кишу 1
  • клавира 1
  • класови 1
  • клекао 1
  • клекне 6
  • клекну 1
  • клекнувши 1
  • клекнути 1
  • клета 2
  • клети 1
  • клечала 1
  • клечао 1
  • клечаху 1
  • клечећи 1
  • клештама 1
  • клеште 1
  • клијента 1
  • кликтање 1
  • клин 1
  • клинце 1
  • клинчиће 1
  • клиптотеци 1
  • кључ 2
  • кључеве 1
  • књига 1
  • књигом 1
  • књигоношу 1
  • књигу 2
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижице 1
  • књижицу 1
  • ко 39
  • Ко 9
  • коврчаву 1
  • ког 22
  • Кога 2
  • кога 27
  • когод 1
  • Код 2
  • код 44
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожом 1
  • која 95
  • Које 1
  • које 104
  • којег 5
  • којега 1
  • којегод 1
  • којекакву 1
  • којему 1
  • који 237
  • Који 5
  • којим 8
  • Којима 1
  • којима 30
  • којих 3
  • којој 17
  • којом 4
  • коју 43
  • кол 1
  • кола 30
  • колача 1
  • колачу 1
  • колена 11
  • коленима 3
  • колено 3
  • колену 3
  • колика 2
  • колико 17
  • колима 10
  • количине 1
  • колонијама 1
  • Колумбу 1
  • кољена 1
  • ком 12
  • комаде 2
  • команда 1
  • коме 18
  • комешати 1
  • комодитет 1
  • комотно 1
  • компаније 1
  • Комшија 1
  • комшија 2
  • комшилуку 3
  • комшинице 1
  • комшинско 1
  • конзисторијум 2
  • констрастирао 1
  • Контрада 1
  • контраст 1
  • коњ 2
  • коња 15
  • коњаници 1
  • коње 6
  • коњи 5
  • коњима 1
  • коњма 1
  • коњу 5
  • копија 1
  • копије 1
  • копиле 1
  • Копиле 1
  • копље 1
  • копљима 1
  • копче 1
  • корака 1
  • корачаја 1
  • корачајући 1
  • коре 1
  • Кореџијо 1
  • Корзија 1
  • користи 1
  • користити 1
  • кором 1
  • кору 1
  • Коса 2
  • коса 7
  • косе 2
  • косне 2
  • Косово 1
  • косом 1
  • кости 1
  • косу 3
  • котлу 1
  • Кочијаш 2
  • кочијашу 1
  • коша 1
  • кошар 2
  • кошаре 2
  • кошари 2
  • кошаром 1
  • кошница 1
  • кошуља 2
  • кошуље 4
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • Кошут 2
  • Кошута 1
  • Кошутов 1
  • Кошутове 3
  • Кошутовим 1
  • Кошутовој 1
  • Кошутом 1
  • кошчице 1
  • крава 1
  • кравећи 1
  • краву 3
  • крађи 1
  • крађу 1
  • Крај 1
  • крај 9
  • крајеви 1
  • крајња 1
  • крајње 1
  • крајцара 1
  • крајцаре 1
  • крајцару 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљевској 1
  • крао 1
  • красан 2
  • красна 2
  • красне 2
  • красни 5
  • краснији 1
  • Красно 2
  • красно 5
  • красног 1
  • красну 2
  • красоте 1
  • красоту 1
  • кратимо 1
  • кратити 2
  • кратке 1
  • кратко 1
  • кратког 2
  • кратку 1
  • крв 20
  • крваве 2
  • КРВАВИ 1
  • крвави 2
  • крвавим 1
  • крваво 1
  • крвавом 1
  • крви 9
  • крвише 1
  • крвљу 1
  • крвници 1
  • крвожедни 1
  • кревета 3
  • кренуше 2
  • крепак 1
  • крепки 1
  • крепким 1
  • креће 1
  • крив 13
  • крива 1
  • криви 6
  • кривио 1
  • криво 4
  • кријући 1
  • крити 1
  • кров 1
  • кровове 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • кроз 22
  • крпе 1
  • Крст 1
  • крст 18
  • крста 4
  • крсташа 2
  • крстили 2
  • крстине 1
  • крсту 4
  • круг 4
  • круга 5
  • кругова 1
  • кругове 1
  • круговима 3
  • кругу 5
  • круну 1
  • крупан 1
  • крчма 1
  • крчмари 1
  • крчме 1
  • крчму 1
  • кршили 1
  • крштени 1
  • крштеница 1
  • крштења 1
  • крштење 1
  • крштењу 2
  • кћер 2
  • Кћери 1
  • кћери 2
  • КЋИ 1
  • куд 31
  • Куда 5
  • куда 6
  • кудељом 1
  • Кукаван 1
  • кукаван 2
  • кукавац 1
  • Кукавица 1
  • Кукавице 1
  • кукавна 4
  • кукавни 1
  • Кукавни 1
  • Кукавно 1
  • кукавно 2
  • кукавног 1
  • кукавном 2
  • кукавну 1
  • кукавца 1
  • кукавци 1
  • кули 2
  • кум 3
  • куме 3
  • кумче 1
  • кумчету 1
  • кундак 1
  • кундаком 3
  • кундацима 1
  • куни 2
  • купе 1
  • купи 3
  • купила 1
  • купили 1
  • купимо 1
  • купио 6
  • купите 1
  • купише 2
  • курјак 1
  • курталисао 1
  • курталисати 1
  • кута 1
  • кутија 1
  • кутијом 1
  • кутију 1
  • Кућа 2
  • кућа 3
  • кућама 2
  • куће 21
  • кућевни 1
  • кући 27
  • кућном 1
  • кућом 4
  • кућу 15
  • куцати 2
  • куцнуо 2
  • куцнуше 1
  • л 6
  • Ла 3
  • лабуд 1
  • лав 2
  • лавица 1
  • лавчиће 1
  • лагано 2
  • ладни 1
  • лађа 4
  • лађар 1
  • лађе 2
  • лађи 1
  • лађу 4
  • лаже 2
  • Лазо 2
  • лај 1
  • Лај 1
  • лајати 1
  • лак 1
  • лака 1
  • лакат 1
  • Лако 1
  • лако 10
  • лакомисленост 1
  • лакрдије 1
  • лакрдисао 1
  • лакрдише 1
  • лаку 1
  • лакше 6
  • ланаца 1
  • ланце 1
  • ланцима 1
  • ласкајући 1
  • ласкања 1
  • ласкатељу 1
  • ластавица 1
  • ластавице 1
  • лате 1
  • Лацика 4
  • Лацике 1
  • Лацики 2
  • Лацикино 1
  • Лациком 1
  • Лацику 2
  • леве 4
  • лево 3
  • леву 2
  • легосмо 2
  • легу 1
  • лед 1
  • ледено 1
  • леђа 5
  • леђима 4
  • лежала 2
  • лежао 5
  • леже 1
  • лежи 10
  • лека 1
  • лелек 2
  • лелекне 1
  • лелекну 1
  • лелекнувши 1
  • лелекнуо 1
  • лелече 1
  • лемеша 2
  • ленгер 1
  • Лене 1
  • лено 1
  • леп 10
  • Лепа 2
  • лепа 22
  • лепе 9
  • лепи 5
  • лепила 1
  • лепим 3
  • лепих 1
  • лепо 19
  • Лепо 3
  • лепојку 1
  • лепом 5
  • лепота 1
  • лепотица 4
  • лепотицама 1
  • лепотице 2
  • лепу 5
  • лепша 2
  • лепше 2
  • летела 2
  • лети 1
  • лето 1
  • летурђује 1
  • ли 64
  • ливадама 1
  • лије 2
  • лика 5
  • ликом 2
  • лику 1
  • лили 1
  • лио 1
  • липи 1
  • липо 1
  • лист 2
  • листа 1
  • листак 1
  • лица 4
  • Лице 3
  • лице 51
  • лицем 1
  • Лицем 2
  • лицу 21
  • ломити 1
  • лопе 1
  • лопов 1
  • лопова 2
  • лопта 1
  • лоша 1
  • луга 1
  • луд 2
  • лудила 1
  • лудо 4
  • луду 2
  • лула 2
  • лулу 2
  • лупа 3
  • лупи 2
  • лупу 1
  • лутке 1
  • луч 3
  • лучом 1
  • љуба 6
  • љубав 12
  • љубаван 1
  • љубави 20
  • љубављу 1
  • љубавна 1
  • љубавне 1
  • љубавника 1
  • љубавно 7
  • љубавцу 1
  • љубазнице 1
  • љубазно 1
  • Љубе 1
  • љубе 5
  • љубезника 1
  • љубезница 1
  • љубећи 4
  • љуби 8
  • љубила 3
  • љубим 7
  • љубимцима 1
  • љубио 10
  • љубите 4
  • љубити 6
  • љубиш 3
  • љубише 1
  • љубљаше 1
  • љубовцу 2
  • љубом 2
  • љубопитљиво 1
  • љубу 2
  • људа 1
  • људе 11
  • Људи 1
  • људи 41
  • људима 3
  • људина 1
  • људма 1
  • људске 1
  • љупким 2
  • љупко 1
  • љут 1
  • љута 5
  • љуте 3
  • љути 7
  • љутине 9
  • љутито 3
  • љуто 16
  • љутог 2
  • љуће 2
  • м 1
  • Ма 1
  • ма 8
  • магла 2
  • магли 1
  • маглу 2
  • магнетичног 1
  • магновење 1
  • Мадама 1
  • мађија 1
  • мај 3
  • маја 1
  • мајка 7
  • мајке 11
  • мајко 5
  • мајком 1
  • мајку 11
  • мајсторски 1
  • мајци 3
  • мајчин 1
  • мал 2
  • малаксао 1
  • мали 9
  • малим 3
  • Мало 5
  • мало 88
  • малог 1
  • малога 1
  • малодушан 1
  • малом 1
  • малу 1
  • мамуза 1
  • мане 2
  • Мани 1
  • Мантија 1
  • ману 1
  • марама 1
  • Марино 1
  • марио 1
  • Марко 1
  • Мару 1
  • Марцике 1
  • масни 1
  • матер 8
  • матере 3
  • матери 1
  • материн 1
  • материној 1
  • матерњим 1
  • матерњом 1
  • матером 1
  • Мати 1
  • мати 23
  • Мато 1
  • матроз 1
  • матроза 1
  • Матрози 2
  • матрози 3
  • матрозима 1
  • маћи 1
  • мах 18
  • махао 1
  • мачем 1
  • Маџара 5
  • Маџаре 6
  • Маџари 25
  • Маџарима 4
  • Маџаром 1
  • маџарска 1
  • маџарске 3
  • маџарски 5
  • маџарско 1
  • маџарског 1
  • Маџарској 1
  • маџарском 1
  • маџарску 1
  • машалу 1
  • маши 1
  • машина 3
  • машини 1
  • машином 1
  • ме 134
  • мегдан 1
  • меденог 1
  • меднима 1
  • Међ 1
  • међ 2
  • међе 1
  • Међу 4
  • међу 47
  • мек 1
  • мелем 1
  • мене 110
  • Мене 7
  • Мени 10
  • мени 77
  • мењали 1
  • мењао 1
  • мењати 1
  • мере 9
  • меса 1
  • месец 5
  • месеца 6
  • месеци 2
  • месојеђа 1
  • места 7
  • местима 4
  • место 16
  • месту 7
  • метали 1
  • мете 2
  • метеж 2
  • метежу 1
  • метне 4
  • метнувши 1
  • метнули 1
  • метнуо 2
  • метнути 1
  • метнуше 1
  • меће 1
  • мећем 1
  • механе 1
  • механи 1
  • механом 1
  • механџија 2
  • Механџија 2
  • ми 236
  • Ми 24
  • мила 5
  • Милан 1
  • Милану 5
  • миле 2
  • Милетић 1
  • мили 3
  • милило 1
  • милина 9
  • милине 6
  • милину 2
  • Милка 1
  • Милком 1
  • мило 15
  • миловала 2
  • Миловали 1
  • миловали 4
  • миловања 1
  • миловање 4
  • миловао 6
  • миловати 1
  • миловаху 2
  • миловаше 2
  • милога 1
  • милој 1
  • милосрдним 1
  • милост 5
  • милости 2
  • милостив 3
  • милостива 1
  • милостиви 1
  • милостивије 1
  • милостиње 1
  • милостињу 1
  • Милош 5
  • Милоша 6
  • Милошу 1
  • милу 1
  • милује 5
  • милујем 1
  • милујемо 1
  • милујеш 1
  • милују 1
  • мимође 1
  • мину 1
  • минуло 1
  • минуше 1
  • Минхену 1
  • мио 4
  • Мир 2
  • мира 1
  • мираз 2
  • мираза 1
  • мириса 1
  • мирисав 1
  • мирисаве 1
  • мирисом 1
  • мирна 1
  • мирне 1
  • Мирни 1
  • мирно 4
  • миром 2
  • миру 3
  • мисле 2
  • мислећи 1
  • мисли 9
  • мислила 4
  • мислили 2
  • мислим 4
  • мислима 1
  • Мислио 1
  • мислио 16
  • Мислите 1
  • мислите 2
  • мислити 2
  • мислиш 2
  • мислише 1
  • мису 1
  • митом 1
  • митрополиту 1
  • мицати 1
  • мичући 1
  • мишљаше 2
  • млад 21
  • Млад 3
  • Млада 1
  • млада 5
  • младе 2
  • Младен 90
  • Младена 39
  • Младене 15
  • Младенов 2
  • Младенова 1
  • Младенове 3
  • Младеновим 1
  • Младеново 2
  • Младеновог 1
  • Младеновој 1
  • Младеновом 4
  • Младеном 6
  • Младену 22
  • млади 3
  • Млади 3
  • младић 2
  • Младић 2
  • младића 2
  • младих 3
  • младо 1
  • Младо 1
  • младог 7
  • младога 2
  • младожења 1
  • младом 6
  • младости 5
  • младу 1
  • млађан 1
  • млађег 1
  • млађега 2
  • млађем 1
  • Млађи 2
  • млађи 4
  • млека 2
  • млеко 1
  • млечна 1
  • мнијах 2
  • мнијаше 2
  • многа 2
  • многе 4
  • многи 10
  • Многи 2
  • многима 2
  • многих 1
  • Много 2
  • много 36
  • многога 2
  • многогодишња 1
  • многому 2
  • многу 1
  • мном 17
  • мог 9
  • мога 23
  • могао 31
  • могасмо 1
  • могаху 5
  • могаше 13
  • могла 15
  • могли 8
  • могло 13
  • могосмо 1
  • могох 6
  • могоше 3
  • Могу 1
  • могу 28
  • могуће 1
  • Може 6
  • може 60
  • можемо 8
  • можете 8
  • можеш 6
  • можно 2
  • Мој 11
  • мој 55
  • Моја 6
  • моја 77
  • Моје 6
  • моје 79
  • моји 3
  • мојим 6
  • мојима 7
  • мојих 3
  • мојој 13
  • мојом 4
  • моју 19
  • мокро 1
  • мокрој 1
  • мокру 1
  • молбу 4
  • моле 1
  • молећи 2
  • моли 10
  • молила 5
  • Молим 1
  • молим 8
  • молио 10
  • молитва 1
  • молитву 9
  • молите 1
  • молити 8
  • Молићеш 1
  • молићу 1
  • молише 1
  • мољаху 5
  • мољаше 2
  • Мом 1
  • мом 12
  • момак 6
  • момака 2
  • Моме 1
  • моме 18
  • момка 5
  • момке 2
  • Момци 3
  • момци 5
  • момцима 2
  • Момче 1
  • момче 5
  • мора 17
  • мораде 1
  • морадох 2
  • морадоше 1
  • морађаху 1
  • морала 4
  • морали 1
  • морало 2
  • морам 13
  • морамо 1
  • морао 9
  • морате 1
  • морати 3
  • мораш 2
  • Море 1
  • море 5
  • морем 1
  • мори 4
  • морске 1
  • морски 1
  • морском 1
  • мору 4
  • Москво 1
  • мотику 1
  • мотку 1
  • мотрише 1
  • моћи 14
  • моћна 1
  • мрави 2
  • мрак 3
  • мрака 1
  • мрамора 2
  • мраморна 1
  • мрачан 1
  • мрачно 1
  • мрем 1
  • мрети 1
  • мрзе 1
  • мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрк 1
  • мрка 1
  • мрки 2
  • мрко 1
  • мрком 1
  • Мртав 1
  • мртав 5
  • мртва 1
  • мртваца 1
  • мртвачка 1
  • мртвачке 2
  • мртви 3
  • мртво 1
  • мртвог 1
  • мртвога 4
  • мртвом 2
  • мршава 1
  • мршаве 1
  • мршавије 1
  • мршаво 2
  • мрштиш 1
  • му 242
  • муж 13
  • мужа 9
  • мужем 4
  • мужу 3
  • музика 1
  • Музика 1
  • музику 1
  • мукама 3
  • муке 8
  • муко 1
  • муком 4
  • муку 1
  • мумлаху 1
  • муња 2
  • мутне 1
  • муци 1
  • МУЧЕНИЦИ 1
  • мучи 1
  • мушко 3
  • Н 13
  • На 30
  • на 531
  • набављају 1
  • набасали 2
  • навезли 1
  • навеки 1
  • навели 1
  • навео 1
  • навикао 1
  • наводио 1
  • наврзе 1
  • навукла 1
  • нагађао 1
  • нагази 1
  • нагао 1
  • нагладује 1
  • нагледа 1
  • наглије 1
  • нагло 11
  • наглоћа 1
  • наговарајући 1
  • наговарала 1
  • наговарања 1
  • наговорио 1
  • наговорити 1
  • нагомилана 1
  • нагомилане 1
  • нагоне 1
  • награда 1
  • наградно 1
  • нагрђено 1
  • нагрну 1
  • Над 1
  • над 7
  • нада 1
  • НАДА 1
  • надај 1
  • надала 3
  • надању 1
  • надао 7
  • надасмо 1
  • надати 1
  • надаху 1
  • надвлада 1
  • надвладати 1
  • надвлађујући 1
  • наде 1
  • надежду 2
  • наденути 1
  • надмећу 1
  • надницу 1
  • надокнадила 1
  • надокнадити 1
  • наду 1
  • надувена 1
  • нађе 4
  • нађем 1
  • нађемо 2
  • нађеш 1
  • нађосмо 3
  • нађох 4
  • нађоше 2
  • нађу 1
  • назад 1
  • Назад 1
  • назвати 2
  • назеба 1
  • назебе 1
  • називати 1
  • назирати 1
  • назови 5
  • наићи 1
  • наишао 1
  • нај 1
  • најближе 1
  • најбоље 6
  • најбољи 4
  • највернија 1
  • највернији 1
  • највећа 7
  • највеће 5
  • највећег 1
  • највећем 2
  • највећи 3
  • највећим 6
  • највећој 7
  • највећом 9
  • највећу 1
  • највише 1
  • најгора 1
  • најгори 1
  • најежи 1
  • најжешћему 1
  • најжешћим 1
  • најлепшем 1
  • најљуће 1
  • најљућој 1
  • најмање 6
  • најмањег 1
  • најмилија 2
  • најмио 1
  • најмлађем 1
  • најмлађи 1
  • најмудрији 1
  • најнесрећније 1
  • најнесрећнијег 1
  • најнесрећнији 1
  • најноблији 1
  • најодабранијом 1
  • најопасније 2
  • најпоноситије 1
  • најпосле 1
  • најпоследњим 1
  • најпослушнија 1
  • Најпостојанија 1
  • најпре 3
  • најприкладније 1
  • најразборитији 1
  • најсрећнији 3
  • Најстарије 1
  • најстрожем 1
  • најтеже 2
  • најтежима 1
  • најукуснији 1
  • најхуђа 1
  • најхуђе 1
  • најцрња 1
  • најцрње 1
  • најцрњи 1
  • наканили 1
  • накањивало 1
  • накостреши 1
  • налажаху 2
  • налажаше 1
  • налаже 1
  • налази 2
  • налазио 1
  • налазити 1
  • налије 1
  • наличи 3
  • наличила 1
  • налична 1
  • налични 1
  • нам 60
  • Нама 2
  • нама 32
  • намера 1
  • намере 1
  • Намером 1
  • намером 2
  • намеру 2
  • намести 1
  • наметати 1
  • наметнули 1
  • намештена 1
  • нами 1
  • намире 1
  • намирили 1
  • намирио 1
  • намисли 1
  • намислио 2
  • намолих 1
  • намргоди 1
  • намрштено 1
  • намршти 2
  • нанесе 1
  • нанишани 1
  • наоблачено 1
  • наоколо 2
  • Наопако 1
  • наопако 6
  • наочиглед 1
  • нападања 2
  • нападао 1
  • нападоше 1
  • напао 1
  • напаствовали 1
  • напасти 2
  • напастованих 1
  • напастовао 1
  • напати 1
  • напиле 1
  • напињале 1
  • напио 3
  • написали 1
  • написана 1
  • написани 2
  • написано 3
  • НАПИСАО 1
  • написао 3
  • написати 2
  • напих 1
  • напну 1
  • напоје 1
  • напоменуо 1
  • Напред 2
  • напред 7
  • напредак 1
  • напредовати 2
  • напредоваше 1
  • напрезање 1
  • наприповедао 1
  • напркосе 1
  • напуне 1
  • напуни 2
  • напунише 1
  • напуњена 1
  • напуњену 1
  • Нар 1
  • нарављу 1
  • наравно 1
  • нарасла 1
  • Нарастох 1
  • нарастоше 1
  • нарасту 1
  • наредио 1
  • народ 22
  • Народ 3
  • народа 12
  • народне 2
  • народни 2
  • народним 1
  • народних 2
  • народној 1
  • народном 1
  • народност 9
  • народности 5
  • народну 1
  • народом 2
  • народу 11
  • наружили 1
  • наручје 1
  • наручју 1
  • наруши 1
  • нас 78
  • насеље 2
  • наслада 1
  • насладе 1
  • насладом 1
  • наслађавати 1
  • наследницу 1
  • наследство 3
  • наследству 1
  • наслони 1
  • наслонивши 1
  • наслонио 3
  • наслоном 1
  • наслоњен 1
  • насмеје 1
  • насмехну 1
  • насрну 1
  • настави 1
  • настаде 1
  • настала 1
  • настане 3
  • настануло 1
  • наступило 1
  • натегне 1
  • натегом 6
  • натерају 2
  • натерале 1
  • натерао 1
  • натеривати 1
  • Натраг 1
  • натраг 3
  • натражњаке 1
  • наћи 2
  • наудити 1
  • Наука 1
  • науке 2
  • науком 2
  • наумили 1
  • наумим 1
  • наумио 2
  • научила 1
  • научили 2
  • научио 4
  • научите 1
  • наход 1
  • нахране 1
  • начин 2
  • начини 1
  • Начини 1
  • начинила 1
  • начињен 1
  • начуо 2
  • наш 16
  • Наша 1
  • наша 12
  • нашао 7
  • Наше 1
  • наше 27
  • нашег 4
  • нашега 1
  • Нашега 1
  • нашем 12
  • нашему 1
  • наши 13
  • нашили 1
  • нашим 3
  • нашима 2
  • наших 3
  • нашла 1
  • нашли 3
  • нашој 3
  • нашу 8
  • Не 33
  • не 405
  • неба 10
  • небесан 1
  • небесне 1
  • небесно 2
  • небесну 1
  • небо 4
  • небом 1
  • небројено 1
  • небу 15
  • неваљао 1
  • невесела 3
  • невесели 1
  • невеселији 1
  • невесео 1
  • невесте 2
  • невестиној 1
  • невесто 1
  • невестом 1
  • невесту 2
  • невин 1
  • невина 1
  • невино 1
  • невоља 2
  • невољан 1
  • невоље 1
  • невољи 6
  • невољни 1
  • невољу 3
  • нега 2
  • негда 1
  • негдашњим 1
  • него 69
  • неговала 2
  • неговао 1
  • негује 2
  • недара 3
  • недвижим 1
  • недеља 2
  • недеље 3
  • недељу 7
  • недрага 2
  • недрагим 1
  • недрима 1
  • нежан 3
  • нежна 4
  • нежне 1
  • нежним 1
  • нежно 6
  • нежност 2
  • нежности 2
  • незаконитог 1
  • незван 1
  • незгода 1
  • незгодни 1
  • незгодно 2
  • НЕЗНАНА 1
  • незнанству 1
  • неизмерна 1
  • неисказано 6
  • Нек 1
  • нек 5
  • Нека 1
  • нека 30
  • некада 1
  • некако 3
  • неке 2
  • неки 3
  • неким 1
  • Неко 1
  • неко 12
  • неколико 24
  • неколицина 1
  • неком 1
  • неку 2
  • некуд 2
  • некуда 1
  • нем 1
  • Нема 2
  • нема 29
  • немам 6
  • немамо 3
  • немарљивим 1
  • немарљиво 1
  • немарно 2
  • немарства 1
  • Немац 4
  • немачка 1
  • немачких 1
  • немачку 2
  • немаш 1
  • немила 2
  • немилице 1
  • немилостиви 1
  • немилостивији 1
  • немилостиво 2
  • немирно 1
  • немогуће 1
  • немој 5
  • Немој 5
  • немојмо 1
  • немојте 2
  • Немојте 3
  • Немца 1
  • ненада 1
  • необичније 1
  • необично 2
  • непознати 1
  • непоштен 1
  • непоштеним 1
  • непоштења 1
  • непоштење 1
  • неправде 1
  • неправедне 1
  • неправедних 1
  • неправедно 1
  • неправо 4
  • непрестано 12
  • Непријатељ 4
  • непријатељ 6
  • непријатеља 3
  • непријатељем 1
  • непријатељи 1
  • непријатељу 2
  • неприлично 2
  • неприродан 1
  • непроходне 1
  • неразумљиви 1
  • неразумљивих 1
  • несвест 1
  • несвести 2
  • несвестици 1
  • неслоге 2
  • несносан 1
  • несносне 1
  • неспавања 1
  • несрећа 18
  • несрећан 9
  • несреће 7
  • несрећи 3
  • несрећна 6
  • несрећни 2
  • несрећника 1
  • несрећнике 1
  • несрећници 4
  • несрећниче 1
  • несрећно 3
  • несрећнога 1
  • несрећном 1
  • несрећу 2
  • нестајати 1
  • нестала 1
  • нестало 4
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљењем 1
  • Неће 1
  • неће 38
  • нећемо 4
  • нећете 9
  • Нећеш 1
  • нећеш 10
  • Нећу 1
  • нећу 13
  • неугодно 3
  • неуредном 1
  • нехотице 2
  • нечастиви 3
  • нечему 2
  • Нешто 1
  • нешто 30
  • ни 145
  • Ни 3
  • нигде 1
  • нидерланске 1
  • низ 3
  • низа 1
  • није 186
  • Није 3
  • ниједан 1
  • ниједног 1
  • Никад 2
  • никад 42
  • никада 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никаквог 1
  • никако 2
  • Нико 1
  • нико 35
  • никог 3
  • никога 4
  • Никодију 1
  • ником 3
  • никоме 10
  • нисам 44
  • Нисам 6
  • Ниси 1
  • ниси 13
  • ниским 1
  • нисмо 6
  • нисте 6
  • нису 15
  • нити 5
  • нитков 2
  • ниткове 1
  • Ниткове 1
  • нитковом 1
  • ниткову 1
  • ничега 1
  • ничему 2
  • нишанити 1
  • Ништа 10
  • ништа 54
  • но 11
  • Но 15
  • нов 1
  • Нова 2
  • нова 7
  • новац 4
  • новаца 8
  • нове 2
  • нови 2
  • ново 5
  • новога 1
  • новом 4
  • новорођеној 1
  • нову 1
  • новце 10
  • новци 3
  • ногама 4
  • ноге 11
  • ногом 2
  • ногу 1
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножем 1
  • нокте 1
  • нос 2
  • носе 4
  • носећи 4
  • носи 2
  • носила 3
  • носим 2
  • носио 2
  • носити 5
  • носиш 1
  • носише 1
  • ноћ 4
  • ноћаске 1
  • ноћи 2
  • ноћивати 1
  • ноћном 1
  • ноћцу 1
  • ношењу 1
  • Ну 1
  • нужда 1
  • нужде 2
  • нуло 2
  • нуће 1
  • Њ 1
  • ње 14
  • њега 94
  • Његов 1
  • његов 23
  • Његова 1
  • његова 20
  • његове 14
  • Његови 1
  • његови 4
  • његовим 9
  • његовима 1
  • његових 3
  • његово 9
  • његовог 5
  • његовој 11
  • његовом 14
  • његовоме 1
  • његову 1
  • Њему 5
  • њему 59
  • Њен 1
  • њен 9
  • њена 7
  • њене 6
  • њени 1
  • њеним 4
  • њенима 1
  • њених 2
  • Њено 1
  • њено 10
  • њеног 6
  • њенога 1
  • њеној 1
  • њеном 9
  • њеноме 1
  • њену 2
  • њиве 2
  • њиву 1
  • њим 20
  • њима 38
  • њиме 18
  • Њих 1
  • њих 67
  • њихов 7
  • њихова 2
  • Њихове 1
  • њихове 2
  • њихови 5
  • њиховим 4
  • њихових 1
  • њихово 2
  • њиховог 3
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њихову 4
  • њој 13
  • њојзи 6
  • њом 7
  • њоме 1
  • Њу 1
  • њу 33
  • О 24
  • о 85
  • обавије 1
  • обадве 4
  • Обадвема 1
  • обадвема 7
  • обадвоје 4
  • обадвојица 1
  • обали 1
  • обвезао 2
  • обвезателство 2
  • обвезателству 1
  • обвезати 1
  • обвија 1
  • обвије 1
  • обвијене 1
  • обгрле 1
  • обгрли 4
  • обдаривши 1
  • обдарио 1
  • обдариће 1
  • обегенисао 1
  • обема 1
  • обеси 3
  • обесивши 1
  • обесити 4
  • обести 1
  • обећа 2
  • обећавају 1
  • обећавајући 1
  • обећавати 2
  • обећаваш 1
  • обећају 1
  • обећала 2
  • обећали 1
  • обећање 2
  • обећао 5
  • обећаше 1
  • обешењак 1
  • обзирући 1
  • обилажаше 1
  • обилазио 1
  • обистинила 1
  • обитавао 1
  • обиталишта 1
  • обиталиште 1
  • обиталишту 3
  • обичај 2
  • обичаје 1
  • обичају 5
  • обичан 1
  • обичне 1
  • обичним 3
  • обичних 2
  • обично 15
  • обичну 1
  • обишла 2
  • облада 1
  • облака 2
  • облачити 1
  • облетаху 1
  • облетели 1
  • облетело 1
  • оближњим 1
  • оближњој 3
  • облије 4
  • облити 1
  • обманути 1
  • обмањивали 1
  • обмањујеш 1
  • ободом 2
  • обожавањем 1
  • обожавао 1
  • обожавати 1
  • обожатеља 1
  • обожатељи 1
  • обојима 1
  • обојица 1
  • оболе 1
  • обори 1
  • обрадује 1
  • образ 1
  • образа 2
  • образе 3
  • образи 1
  • обране 1
  • Обранитељ 1
  • обранитељ 3
  • обрану 6
  • обрве 1
  • обрвица 2
  • обузимала 1
  • обузме 5
  • обукао 1
  • обуће 1
  • обухвати 2
  • обухватио 1
  • обучава 1
  • обучем 1
  • обучен 4
  • обучене 2
  • ова 21
  • Ова 7
  • овај 50
  • Овај 9
  • овака 1
  • овакав 2
  • оваквих 1
  • оваке 2
  • оваки 1
  • оваким 1
  • овако 28
  • Овако 8
  • овакових 1
  • оваког 2
  • Овамо 3
  • овамо 7
  • овде 34
  • ове 36
  • Ове 5
  • Ови 2
  • ови 20
  • овим 24
  • овима 10
  • ових 45
  • овладала 1
  • овладали 1
  • Ово 10
  • ово 63
  • овог 16
  • овога 18
  • овој 10
  • овоје 1
  • овојом 2
  • овоју 1
  • Овом 1
  • овом 11
  • овоме 10
  • Ову 1
  • ову 16
  • овце 1
  • ог 1
  • огањ 2
  • оглашује 1
  • огледало 1
  • оглобили 1
  • огњем 2
  • огњени 1
  • оговорио 2
  • ограда 1
  • ограде 2
  • огради 2
  • оградити 1
  • ограђено 1
  • огрев 1
  • огреши 1
  • огулио 1
  • Од 23
  • од 421
  • одавде 3
  • одавна 2
  • одавно 3
  • одахнусмо 1
  • одбаци 1
  • одбијајући 1
  • одбијало 1
  • одбијасмо 1
  • одбијати 1
  • одбијете 1
  • одбио 1
  • одбисмо 1
  • одбити 1
  • одбрањивати 1
  • одважи 1
  • одважили 1
  • одважим 1
  • одважио 2
  • одважни 1
  • одважно 5
  • одважности 3
  • одведе 4
  • одведоше 1
  • одвела 1
  • одвео 3
  • одвукло 1
  • одвучем 1
  • одговара 1
  • одговарала 1
  • одговарао 1
  • одговарати 2
  • одговор 3
  • одговора 5
  • одговори 35
  • одговорила 1
  • одговорим 2
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • одговорише 2
  • одгрејати 1
  • одгреје 1
  • оде 6
  • одевају 1
  • одевен 1
  • одевена 1
  • одевени 1
  • одела 4
  • одело 2
  • Одело 2
  • оделу 5
  • одем 2
  • одећу 1
  • одзив 2
  • одигне 1
  • одјаха 1
  • одјек 1
  • одла 3
  • одлагао 1
  • одлазите 1
  • одлазити 2
  • одлакшати 1
  • одлежала 1
  • одлежао 1
  • одма 1
  • одмарајте 1
  • одмарајући 1
  • одмарати 2
  • Одмах 2
  • одмах 34
  • одмет 1
  • одмори 1
  • одморних 1
  • однеговала 1
  • однели 2
  • однесем 1
  • однесемо 1
  • однети 1
  • одојила 2
  • одосте 2
  • Одох 1
  • одох 3
  • одоше 2
  • одрањују 1
  • одрасла 1
  • одрасном 1
  • одрасте 1
  • одрекли 1
  • Одрекох 1
  • одрећи 1
  • одрешити 1
  • одржао 1
  • одсести 1
  • одскочи 1
  • оду 1
  • одужим 1
  • одужисмо 1
  • одузето 1
  • одузимају 1
  • одујмио 1
  • одушевљен 1
  • одушевљена 1
  • одушевљено 1
  • одушевљење 1
  • одушевљењем 1
  • одушевљењу 1
  • ожалостио 2
  • оженио 2
  • ожењен 2
  • озбиљно 5
  • озбиљност 1
  • озбиљски 2
  • озбиљским 1
  • оздравим 1
  • означује 1
  • Ој 2
  • ока 4
  • окамени 1
  • Окамених 1
  • окамењен 5
  • окану 1
  • окле 1
  • оклевају 1
  • оклевала 1
  • Око 2
  • око 50
  • оковати 1
  • оковаше 1
  • околине 2
  • околини 2
  • околином 1
  • околину 1
  • околности 1
  • оком 1
  • окрене 19
  • окренем 1
  • окрену 2
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окрепи 1
  • окрепим 1
  • окрепимо 1
  • окретан 1
  • окрзло 1
  • окривио 1
  • округли 1
  • округлим 2
  • округло 1
  • оку 2
  • окују 2
  • окупани 1
  • олако 1
  • олова 3
  • ом 1
  • омакоше 1
  • омилела 1
  • омиловао 2
  • омилује 1
  • омиче 2
  • омладина 1
  • омладини 1
  • он 238
  • Он 57
  • она 122
  • Она 37
  • Онај 10
  • онај 36
  • онакве 2
  • онаке 1
  • онако 6
  • онаком 1
  • онаку 1
  • онамо 1
  • Онда 2
  • онда 71
  • онде 1
  • Онде 1
  • оне 26
  • онесвести 1
  • онесвестим 1
  • Они 13
  • они 51
  • оним 3
  • онима 7
  • оних 8
  • оно 22
  • оног 8
  • онога 12
  • оној 4
  • оном 5
  • ономад 1
  • ономе 4
  • ону 3
  • опазе 1
  • опази 5
  • опазивши 2
  • опазим 1
  • опазио 2
  • опазити 2
  • опазих 1
  • опака 1
  • опаке 1
  • опако 1
  • опаком 1
  • опале 2
  • опали 3
  • опалисмо 1
  • опаљено 1
  • опанци 1
  • опасан 1
  • опасна 1
  • опасност 2
  • опасности 7
  • опасну 1
  • опевам 1
  • опекли 1
  • опело 1
  • опет 56
  • опис 2
  • описати 1
  • опколише 1
  • опкољаваше 1
  • оплакивали 2
  • оплакивао 1
  • оплакиваху 1
  • оплакује 1
  • опојати 1
  • опоменем 1
  • опомените 2
  • опомену 2
  • опоменуће 1
  • опомињао 1
  • опомињати 1
  • опомињаху 1
  • опомињаше 2
  • опомињем 3
  • опомињеш 3
  • опомињу 1
  • опорави 1
  • оправи 1
  • оправљаху 1
  • опрезу 1
  • опровргаваше 1
  • опросте 2
  • Опрости 2
  • опрости 7
  • опростимо 3
  • опростио 5
  • Опростите 1
  • опростити 4
  • опростно 1
  • опроштају 1
  • опроштење 1
  • опустише 1
  • општа 1
  • опште 2
  • општем 1
  • општи 1
  • општој 1
  • ориђинал 1
  • орила 1
  • оркестра 1
  • оружана 1
  • Оружани 1
  • оружани 2
  • оружаног 1
  • оружаном 1
  • оружја 6
  • оружје 16
  • оружјем 1
  • осам 4
  • Освану 1
  • освестила 1
  • освестили 1
  • освета 1
  • ОСВЕТА 1
  • освете 2
  • осветио 3
  • Осветити 2
  • осветити 4
  • осветли 2
  • осветљен 1
  • осветљена 2
  • осветно 1
  • осветом 1
  • освету 2
  • освећење 1
  • освојити 1
  • осете 1
  • осети 1
  • осетише 1
  • осетљивом 1
  • осећала 1
  • осећања 1
  • осећање 2
  • осећању 1
  • осећао 1
  • Осим 1
  • осим 11
  • ослабе 1
  • ослаби 1
  • ослобађала 1
  • ослободи 1
  • осмевале 1
  • осмевало 1
  • осмеја 1
  • осмејом 1
  • осмех 1
  • осмехне 1
  • осмехну 1
  • осмехнувши 1
  • осмешкује 1
  • осми 1
  • осморо 1
  • оснажи 2
  • особите 1
  • особито 4
  • особитом 1
  • особиту 1
  • осолити 1
  • Оспедал 1
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 12
  • оставивши 2
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставило 1
  • оставим 2
  • оставио 12
  • оставити 10
  • оставиш 1
  • оставише 1
  • оставља 1
  • остављам 3
  • остављао 1
  • остављена 1
  • остаде 4
  • остај 8
  • остаје 2
  • остајем 1
  • остају 1
  • остали 2
  • осталих 1
  • остало 2
  • остане 5
  • останем 2
  • остану 1
  • остао 1
  • остарелу 1
  • остасмо 1
  • остати 13
  • осуде 2
  • осудили 1
  • осудише 1
  • осуђенога 1
  • ОТАЦ 1
  • Отац 2
  • отац 34
  • отачаство 3
  • Отачаству 1
  • отаџбина 1
  • отаџбино 2
  • отаџбину 3
  • отвара 1
  • отвараху 1
  • отворао 1
  • отворе 4
  • отворен 2
  • отворена 2
  • отвореније 1
  • отворено 1
  • отвори 9
  • отворила 2
  • отворити 1
  • отвориш 1
  • отворише 3
  • отезала 1
  • отели 2
  • отело 1
  • отео 2
  • отерао 1
  • отерати 2
  • отесте 1
  • отимајући 1
  • отимати 1
  • отићи 2
  • отишао 4
  • отишли 2
  • отказао 1
  • откидао 1
  • откидаше 1
  • откопча 3
  • открије 1
  • открити 1
  • отме 6
  • отмен 1
  • отмена 1
  • отменој 1
  • отму 1
  • отпади 1
  • отпадили 2
  • отпадник 1
  • Отпадник 1
  • отпадници 2
  • отпоји 1
  • отпуст 2
  • отпушта 1
  • Отргнем 1
  • отресох 1
  • отрести 1
  • отров 3
  • отрова 1
  • отровати 1
  • отровне 1
  • отровну 1
  • отуд 1
  • отуђе 1
  • отхранила 1
  • отхранио 2
  • отхранити 2
  • отхрањивала 1
  • отхрањивао 1
  • отхрањује 1
  • официр 1
  • Официр 1
  • официра 1
  • официри 2
  • охолост 1
  • охолости 1
  • охрабре 1
  • охрабрише 2
  • оца 22
  • оцем 1
  • оцепио 1
  • оцу 6
  • очајавање 1
  • очајања 1
  • очајањем 3
  • очајању 2
  • очајаше 1
  • оче 1
  • Очи 1
  • очи 72
  • очију 6
  • очима 12
  • очита 5
  • очитао 1
  • ошине 2
  • ошинуше 1
  • оштар 2
  • оштећена 1
  • оштра 1
  • оштрије 1
  • оштро 3
  • оштроконђе 1
  • П 15
  • Па 27
  • па 280
  • Павла 19
  • Павле 25
  • Павлом 1
  • Павлу 8
  • пад 1
  • пада 1
  • падам 1
  • падао 2
  • Паде 1
  • паде 10
  • падне 4
  • падну 2
  • падох 3
  • падоше 1
  • пажњом 4
  • пази 4
  • пазили 2
  • пазисмо 1
  • пазити 1
  • пазуха 1
  • пакао 1
  • пакла 1
  • паклене 1
  • пакосно 1
  • пакости 1
  • пала 1
  • Палацо 1
  • пале 2
  • Пали 1
  • палимо 1
  • палити 1
  • палише 1
  • пало 2
  • памет 6
  • паметан 2
  • паметно 1
  • памјат 1
  • памтисмо 1
  • пандур 1
  • панцир 1
  • панцири 1
  • панцирима 1
  • Пао 1
  • пао 3
  • паор 1
  • паорско 1
  • паору 1
  • пар 2
  • параду 2
  • парао 1
  • паре 1
  • Парисов 1
  • парк 1
  • парка 1
  • парком 1
  • парови 1
  • пароплову 1
  • парохија 1
  • парохије 1
  • парохији 1
  • парохију 3
  • пароху 1
  • парче 1
  • Пас 1
  • пас 2
  • паса 3
  • пасјем 1
  • пасји 1
  • пасти 2
  • пате 2
  • Патера 1
  • пати 6
  • патила 1
  • патили 1
  • патим 1
  • патимо 2
  • патио 2
  • патити 2
  • патиш 2
  • патње 1
  • патњу 3
  • патос 2
  • патосу 2
  • патријарка 1
  • патријарку 1
  • пашама 1
  • Паши 1
  • пашкум 2
  • пашћу 1
  • пе 1
  • Пе 1
  • Пева 1
  • певала 4
  • певао 8
  • певати 2
  • певаће 1
  • певач 1
  • Певач 1
  • певачев 1
  • пегице 1
  • педесеторо 1
  • пеку 1
  • пена 2
  • Пењаше 1
  • пепељасте 1
  • пепео 2
  • перваз 2
  • первазом 1
  • перјаницу 1
  • Перцел 1
  • песама 1
  • песковитим 1
  • песма 14
  • Песма 4
  • песмама 1
  • песме 8
  • песми 6
  • песмом 1
  • песму 26
  • песницом 3
  • песницу 1
  • пет 6
  • петак 1
  • Петар 23
  • пете 1
  • Пети 1
  • петоро 2
  • Петра 3
  • петраиљ 1
  • Петре 20
  • Петром 1
  • Петру 4
  • пешке 4
  • Пешту 1
  • пиваре 1
  • пивари 4
  • пивару 1
  • Пиј 3
  • пиј 7
  • пијане 1
  • пијаница 1
  • пијаца 1
  • пијаце 1
  • пијаци 7
  • пије 1
  • пијем 5
  • пијте 1
  • пију 1
  • пили 1
  • пио 4
  • писао 1
  • писар 1
  • писати 2
  • писка 3
  • писмено 7
  • писмо 1
  • питај 1
  • Питајте 1
  • питак 1
  • питање 1
  • питао 4
  • питаш 1
  • пити 1
  • питом 1
  • пића 1
  • пише 4
  • Пишти 1
  • пишти 2
  • пиштоља 1
  • Пјеванија 2
  • плава 2
  • плаве 4
  • плаветна 1
  • плаветникаст 2
  • плаветним 1
  • плаветног 1
  • плаветном 1
  • плаветну 1
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плавога 1
  • плавокосо 1
  • плавооке 1
  • плавооку 1
  • плакала 4
  • плакао 1
  • плакати 4
  • плакаху 1
  • плакаше 1
  • плам 1
  • пламен 2
  • пламена 1
  • пламенита 1
  • пламените 1
  • пламенити 3
  • пламену 1
  • плане 3
  • планина 1
  • планинама 1
  • плану 3
  • планух 1
  • плате 1
  • плати 2
  • платио 3
  • платити 4
  • платићеш 1
  • платна 2
  • платнене 1
  • платненог 1
  • платнену 1
  • плаћа 1
  • плаћати 1
  • плаће 1
  • Плахо 1
  • плаховитије 1
  • плаховиту 1
  • плач 8
  • плача 2
  • плачевно 1
  • плачем 3
  • плачеш 1
  • плачи 1
  • плачу 2
  • плачући 2
  • плаши 2
  • племените 1
  • племић 3
  • племића 1
  • племићи 1
  • племићима 1
  • племићко 1
  • племићког 1
  • плесноћа 1
  • пловећи 1
  • плови 1
  • пловила 1
  • пловно 1
  • плотом 1
  • пљеснувши 1
  • пљосне 1
  • По 5
  • по 95
  • побегао 1
  • победе 1
  • победио 1
  • победити 1
  • победом 1
  • побећи 1
  • Побијао 1
  • побијена 2
  • побише 1
  • побожније 1
  • побожно 4
  • побожности 1
  • побожношћу 1
  • побра 1
  • побратим 1
  • побратима 2
  • побратимисмо 1
  • побринуо 1
  • побудио 1
  • побудителне 1
  • повалио 1
  • повалити 1
  • поведе 8
  • поведу 1
  • повела 2
  • повели 1
  • повелики 1
  • повеликог 1
  • повео 4
  • поверење 1
  • поверителним 2
  • поверити 1
  • повести 3
  • повикаше 9
  • повикне 2
  • повисок 1
  • повиче 21
  • повлашио 1
  • повољно 2
  • поврати 2
  • поврви 1
  • повторише 1
  • повукавши 1
  • повукоше 1
  • повуку 1
  • повуче 2
  • погазила 1
  • погаником 1
  • погине 1
  • погинем 1
  • погинеш 1
  • погину 2
  • погинули 1
  • погинуло 1
  • Погинуо 1
  • погинуо 6
  • погинути 8
  • погинућете 1
  • поглед 16
  • погледа 32
  • Погледај 1
  • погледају 1
  • погледала 2
  • погледамо 1
  • погледао 5
  • погледасте 1
  • погледати 4
  • погледах 2
  • погледаше 3
  • погледе 4
  • Погледи 1
  • погледи 16
  • погледим 1
  • погледом 7
  • погодбу 1
  • погоди 2
  • погодиле 1
  • погодим 1
  • погодио 1
  • погодити 2
  • пограбили 1
  • погрду 1
  • погрешка 1
  • погубе 3
  • погубили 1
  • погубити 1
  • погури 1
  • под 23
  • Под 3
  • подавише 1
  • подајте 1
  • подбочио 1
  • подгризоше 1
  • поделиће 1
  • подерано 1
  • поджегу 1
  • подигао 3
  • подигла 1
  • подигло 1
  • подигне 24
  • подигнувши 1
  • подигнутом 1
  • подигох 1
  • подигоше 4
  • подиђу 2
  • подилили 1
  • подилити 1
  • подићи 1
  • подлеже 1
  • подлећи 1
  • подмете 1
  • подметнула 1
  • подмићењем 1
  • подмукла 1
  • подне 4
  • поднела 1
  • поднети 3
  • подноси 1
  • подносити 1
  • подоста 1
  • подсмејателно 1
  • подсмех 1
  • подуго 1
  • подухвати 1
  • Пође 1
  • пође 14
  • пођем 1
  • пођеш 2
  • пођох 1
  • пођоше 2
  • Пођу 1
  • пођу 5
  • пожелео 1
  • позајмио 1
  • позвах 1
  • Поздрави 1
  • поздрављаше 1
  • позив 1
  • позивао 1
  • позивљем 1
  • позлаћена 1
  • позна 1
  • познавала 2
  • познавали 1
  • познавало 1
  • познавао 1
  • познадох 1
  • познаје 3
  • познајем 2
  • познајете 1
  • познајеш 1
  • познају 6
  • познала 1
  • познали 1
  • познаника 2
  • познао 1
  • познат 1
  • познате 1
  • познати 5
  • познаћеш 1
  • позове 1
  • позову 1
  • позорно 1
  • појављивало 1
  • појао 1
  • појаса 2
  • појасом 2
  • поје 1
  • поједини 1
  • појединог 1
  • појен 1
  • појетичан 1
  • појетично 1
  • покаже 7
  • покажем 1
  • покажу 1
  • показала 1
  • показао 1
  • показати 2
  • показивала 1
  • показивао 1
  • показиваше 1
  • показуј 1
  • показујући 2
  • покајасмо 1
  • покаје 2
  • покајем 1
  • покају 1
  • покварио 1
  • покварити 1
  • поклања 1
  • поклањам 1
  • поклати 1
  • поклони 3
  • поклонивши 1
  • поклоним 1
  • поклонио 5
  • поклоњење 1
  • покојни 2
  • покојноме 1
  • покора 1
  • покорити 1
  • покраде 1
  • покрасмо 1
  • покривала 1
  • покривале 1
  • покривена 1
  • покривене 1
  • покривши 1
  • покрије 4
  • покријем 1
  • покрио 1
  • покрити 1
  • покровом 1
  • пола 2
  • полагано 2
  • полазили 1
  • полазно 1
  • полак 2
  • полете 3
  • полетети 1
  • полети 3
  • полетим 2
  • поливен 1
  • политике 1
  • полка 2
  • полке 1
  • полку 1
  • половина 3
  • половини 1
  • половину 2
  • положају 1
  • положисмо 1
  • полокали 1
  • поломио 1
  • поломљене 1
  • полу 1
  • полудео 3
  • полудети 1
  • поља 3
  • пољанама 1
  • поље 2
  • пољубац 1
  • пољубаца 1
  • пољуби 9
  • пољубила 1
  • пољубим 1
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољупцем 1
  • пољупцу 1
  • помагај 2
  • помагао 2
  • помагати 1
  • помаже 1
  • помажете 1
  • помамим 1
  • помеша 1
  • помешавши 1
  • помисли 2
  • помисливши 1
  • помислим 4
  • помислио 6
  • помислисмо 1
  • помислити 3
  • помислих 1
  • помогао 6
  • помогла 1
  • помогне 1
  • помогнем 1
  • помогну 1
  • поможе 2
  • помози 3
  • помоли 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 2
  • помоћи 20
  • помрети 1
  • помрчина 1
  • понајбоље 1
  • понајвише 3
  • понамештају 1
  • понесе 2
  • понети 2
  • понизили 1
  • понизим 1
  • поникла 1
  • понос 1
  • поносит 1
  • поносите 2
  • поносито 9
  • поноситог 1
  • поносног 1
  • поноћи 3
  • понуде 1
  • понуди 5
  • поњао 1
  • поодморимо 1
  • поотимали 3
  • поочим 3
  • поочима 1
  • поочиму 1
  • поп 1
  • попа 5
  • попадала 1
  • попадија 1
  • попалити 3
  • попева 1
  • попео 2
  • попи 1
  • попије 1
  • поплаветне 1
  • поправити 1
  • попреко 1
  • попу 2
  • попустише 1
  • попуши 1
  • поразбијала 1
  • Порваше 1
  • поребарке 1
  • поред 12
  • порез 1
  • пород 1
  • порода 2
  • породица 1
  • породице 1
  • породици 4
  • породицу 2
  • порођаја 1
  • портанска 1
  • портанских 1
  • порте 1
  • поруга 1
  • Поруга 1
  • поругателно 1
  • поругу 1
  • Поручује 3
  • порушио 1
  • посади 3
  • посао 4
  • поседаше 1
  • поскакали 1
  • поскачу 1
  • посла 6
  • послали 1
  • послао 5
  • послати 2
  • после 151
  • После 74
  • Последња 1
  • последња 2
  • последње 8
  • последњег 2
  • последњи 4
  • последњих 1
  • последњу 2
  • послетку 8
  • послове 4
  • послу 2
  • послушај 1
  • послушао 1
  • послушаше 1
  • послушност 1
  • посрне 1
  • посрнуо 1
  • постаде 9
  • постадох 1
  • постала 6
  • постане 4
  • постао 5
  • постати 1
  • посташе 1
  • постеља 1
  • постеље 3
  • постељи 3
  • постељом 1
  • постељу 1
  • постидни 1
  • постојане 1
  • постојаним 1
  • постојано 2
  • постојанства 2
  • постојанство 1
  • постојанству 1
  • постојану 1
  • постојбина 1
  • ПОСТОЈБИНА 1
  • постојбини 2
  • постојбину 2
  • пострадао 2
  • посумњали 1
  • посумњам 1
  • посумњати 2
  • потајна 1
  • потврђиваху 1
  • потеку 2
  • потетура 1
  • потече 1
  • потиљка 1
  • поткрепиш 1
  • поткрепљивао 1
  • поткупиле 1
  • поткупити 1
  • потоварисмо 1
  • потпалила 1
  • потписа 1
  • потписан 1
  • потписана 1
  • потписао 2
  • потражити 1
  • потргнувши 1
  • потребе 1
  • потребно 1
  • потресе 1
  • потрзаше 1
  • потроши 2
  • потрошити 1
  • потрудио 1
  • потрчао 1
  • потрчи 1
  • потрчим 1
  • потужи 1
  • потукли 1
  • потуцао 2
  • поћи 2
  • поћути 2
  • поуздано 2
  • поустајаше 1
  • поучителне 1
  • пофалити 2
  • похара 1
  • похватати 1
  • похитајте 2
  • похитали 1
  • поход 1
  • походио 1
  • походити 1
  • почасну 1
  • поче 7
  • почела 2
  • почели 1
  • почело 2
  • почео 3
  • почетка 2
  • почетку 4
  • почех 1
  • почеше 7
  • почиваше 1
  • почине 1
  • почини 1
  • починио 3
  • починише 1
  • почињала 1
  • почиње 2
  • почне 17
  • почнем 1
  • почну 1
  • почупана 1
  • пошаље 1
  • пошаљем 1
  • пошао 2
  • пошла 2
  • пошли 1
  • пошљи 1
  • поштанска 3
  • Поштарче 1
  • поштарче 2
  • поштарчета 1
  • поштедела 1
  • поштеди 1
  • поштен 4
  • Поштена 1
  • поштена 2
  • поштене 3
  • поштени 3
  • поштеније 1
  • поштеним 3
  • поштено 6
  • поштеног 5
  • поштеном 1
  • поштења 1
  • поштење 3
  • поштењу 1
  • поштовала 1
  • поштовање 2
  • поштовањем 1
  • поштовасмо 1
  • поштовати 1
  • поштује 1
  • поштујем 1
  • пошу 1
  • права 2
  • правда 1
  • правдању 1
  • правди 1
  • праве 2
  • праведне 1
  • праведним 1
  • прави 3
  • Правије 1
  • правилно 2
  • Правите 1
  • правицу 2
  • правиш 1
  • право 23
  • Право 5
  • правог 1
  • правом 1
  • православна 2
  • православне 4
  • православно 1
  • православном 1
  • православноме 1
  • праг 1
  • празан 1
  • Празан 2
  • празна 1
  • празник 2
  • пратише 2
  • пратња 1
  • прах 3
  • праха 5
  • Прашак 1
  • прашак 3
  • прашину 1
  • прашка 1
  • прашта 2
  • праштао 1
  • Прва 1
  • прве 8
  • први 18
  • првима 1
  • првих 1
  • Прво 2
  • првој 2
  • првом 2
  • Пре 3
  • пре 36
  • пребачен 1
  • пребледи 5
  • пребрајао 1
  • пребрајати 1
  • превара 1
  • преварен 1
  • преварили 1
  • преварљивом 1
  • преваром 2
  • превртао 2
  • превртати 1
  • превучен 1
  • прегледати 1
  • прегорео 1
  • прегорети 1
  • прегорим 1
  • Пред 6
  • пред 67
  • преда 3
  • предавати 1
  • предавши 2
  • предадоше 1
  • предаду 2
  • предам 1
  • предао 1
  • предела 1
  • предео 1
  • предива 1
  • предиво 1
  • предње 1
  • предњег 1
  • председник 1
  • Председник 2
  • представе 1
  • представити 1
  • представљало 1
  • представљам 1
  • представљати 1
  • предубоку 1
  • пређашње 2
  • пређашњих 1
  • пређе 1
  • пређем 1
  • пређох 1
  • прежалили 1
  • преживех 1
  • преживи 1
  • преживим 1
  • презрителан 2
  • презрително 3
  • презру 1
  • прејурим 1
  • прекине 4
  • прекинуо 1
  • прекјуче 1
  • преклињала 1
  • преклињао 2
  • преклињати 2
  • преклињем 4
  • преко 31
  • прекомерне 1
  • прекоравајући 1
  • прекоре 1
  • прекосутра 1
  • прекрсте 1
  • прекрсти 2
  • прекрстивши 2
  • прекрштеним 2
  • прелазак 1
  • прелазећи 1
  • прелази 1
  • прелазити 1
  • прелазу 1
  • прелепи 1
  • прелије 1
  • према 17
  • Према 2
  • преминуо 1
  • премишља 1
  • премишљао 2
  • премудрости 1
  • преноћити 1
  • препадоше 1
  • препатила 2
  • препатили 1
  • препатио 2
  • препоручиваху 1
  • препреке 1
  • преседе 1
  • преселио 1
  • пресећи 1
  • прескочи 2
  • преслуша 1
  • преспавао 1
  • престаде 1
  • престанка 2
  • престао 1
  • престати 1
  • престаће 1
  • Престаће 1
  • престрашише 1
  • пресуде 1
  • пресуди 1
  • пресуду 3
  • претајати 1
  • претварати 1
  • претворе 1
  • претвори 1
  • претворити 1
  • прети 1
  • претити 1
  • претрне 1
  • претрнула 1
  • претрпела 1
  • претрпели 1
  • претрпео 4
  • претрпети 1
  • претрчи 1
  • претурио 1
  • прећи 1
  • прешао 2
  • при 4
  • приближе 1
  • приближивши 1
  • приближити 1
  • приближује 1
  • привезали 1
  • привезан 1
  • привлачи 1
  • привукао 1
  • привучем 1
  • пригњечи 1
  • приговоре 1
  • приговором 1
  • пригрли 6
  • пригрлила 1
  • пригрлити 1
  • придобио 1
  • придода 2
  • придржан 1
  • придруживао 1
  • Приђе 1
  • приђе 11
  • приђох 1
  • призвао 1
  • призивао 2
  • пријавио 1
  • пријане 1
  • пријатељ 3
  • пријатеља 6
  • пријатеље 1
  • пријатељи 3
  • пријатељима 2
  • пријатељице 1
  • пријатељски 3
  • пријатељским 1
  • пријатељских 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • приклони 1
  • Приклоните 1
  • прикопчана 1
  • прикривен 1
  • прикрило 1
  • прилепи 2
  • прилепио 1
  • прилика 1
  • приликама 2
  • прилике 1
  • прилику 2
  • приличи 1
  • приличила 1
  • прилично 2
  • приљубила 1
  • прима 1
  • примам 1
  • примамо 1
  • примати 1
  • приме 1
  • примером 1
  • приметила 1
  • прими 6
  • примивши 1
  • примила 3
  • примили 1
  • примим 2
  • примио 8
  • примити 3
  • примих 1
  • примљен 2
  • примљени 1
  • принео 1
  • принесе 1
  • припев 2
  • припеве 1
  • припека 2
  • припеци 1
  • приповеда 1
  • приповедајући 1
  • приповедала 1
  • приповедао 4
  • Приповеди 1
  • приповеди 4
  • приповедим 1
  • приповедио 1
  • приповедити 2
  • приповетке 6
  • приповетку 2
  • припознаје 1
  • припознао 1
  • приправан 1
  • приправе 1
  • приправљали 1
  • приправљање 1
  • приправљао 1
  • приправљасмо 1
  • приправности 1
  • природа 1
  • природи 1
  • природна 1
  • природне 1
  • природну 1
  • природу 1
  • присвоји 1
  • присвојила 1
  • прислони 1
  • прислужиш 1
  • приспе 1
  • пристане 1
  • пристаништа 1
  • пристаниште 1
  • пристаништу 1
  • приступ 1
  • приступи 1
  • притаји 1
  • притворне 1
  • притисло 1
  • притисне 3
  • притрчао 1
  • притрчи 7
  • прихвате 1
  • прихвати 5
  • прихватила 1
  • прихватише 1
  • причекај 1
  • причекајте 1
  • причешће 1
  • причешћем 1
  • причешћивао 1
  • причињаваху 1
  • пркоса 1
  • Прњаворац 1
  • пробија 1
  • пробудио 1
  • проведе 2
  • проведох 1
  • провела 1
  • провео 2
  • провести 1
  • провешће 1
  • проводио 1
  • проводити 1
  • проговори 55
  • проговорила 3
  • проговорим 2
  • проговорио 2
  • проговорити 2
  • прогута 1
  • прода 2
  • продавали 1
  • продаду 3
  • Продај 1
  • продајем 1
  • продају 2
  • продамо 1
  • продао 2
  • продати 3
  • продаће 1
  • продера 1
  • продере 3
  • продрли 1
  • продро 2
  • продужи 21
  • продужите 1
  • Продужите 1
  • прође 7
  • Прођоше 1
  • прођоше 7
  • проесапљен 1
  • проживео 1
  • Прозор 1
  • прозор 5
  • прозора 1
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 3
  • проклео 1
  • проклет 1
  • Проклет 2
  • проклете 1
  • проклетиња 2
  • проклетињу 1
  • проклетник 1
  • проклетници 1
  • пролази 2
  • пролазила 1
  • пролазио 1
  • пролазити 1
  • пролевала 1
  • пролевати 1
  • пролетаху 1
  • пролетњи 1
  • пролеће 3
  • проливши 1
  • пролије 2
  • пролијем 1
  • пролило 1
  • пролио 2
  • пролити 1
  • промене 1
  • променио 2
  • промери 1
  • промисливши 1
  • промумла 3
  • пропала 1
  • пропало 1
  • пропао 2
  • ПРОПАСТ 1
  • пропаст 5
  • пропасти 6
  • пропису 1
  • пропустио 2
  • прорекао 1
  • пророчанство 1
  • просим 2
  • просио 1
  • просити 3
  • просјаком 1
  • просјаци 1
  • просјацима 1
  • проспу 1
  • прост 2
  • Простак 2
  • простак 4
  • простака 8
  • простаке 1
  • простаково 1
  • простаку 1
  • Простаци 1
  • простаци 8
  • простачке 1
  • простачкој 1
  • просте 1
  • прости 7
  • простијим 1
  • простима 1
  • Просто 1
  • просто 3
  • простотом 1
  • простоту 2
  • пространа 2
  • просули 1
  • просусмо 1
  • просуше 1
  • против 4
  • противе 2
  • противила 1
  • противити 1
  • противне 1
  • противу 7
  • проторокао 1
  • протре 4
  • проћи 1
  • Проћи 1
  • проучише 1
  • прохујаше 1
  • прохуји 1
  • прочује 1
  • Прошао 1
  • прошао 4
  • прошла 2
  • прошло 4
  • прошлост 1
  • прошлости 6
  • Прпи 1
  • прса 8
  • прси 9
  • прсију 1
  • прсима 11
  • прсне 1
  • прста 2
  • прстеновала 1
  • прстенчиће 2
  • прстенчићима 2
  • прстију 2
  • прстом 3
  • прсту 4
  • пруга 1
  • пружа 1
  • пружају 1
  • пружам 1
  • пружи 10
  • пружио 2
  • прут 1
  • пруће 1
  • пса 4
  • псе 1
  • псето 2
  • пси 4
  • псима 1
  • псује 1
  • публици 1
  • пукле 1
  • пукло 1
  • пукну 1
  • пун 5
  • пуна 6
  • пуне 12
  • пуни 1
  • пуним 3
  • пунисмо 1
  • пуних 1
  • пуно 5
  • пуној 1
  • пуном 2
  • пуну 2
  • пуст 1
  • пуста 1
  • Пуста 1
  • пустахију 1
  • Пусти 1
  • пусти 4
  • пустили 3
  • пустим 2
  • пустињама 2
  • пустињи 1
  • пустио 3
  • пустити 2
  • пустише 1
  • пут 63
  • пута 13
  • путем 1
  • пути 2
  • Путинци 2
  • путник 3
  • путника 4
  • Путници 4
  • путници 5
  • путницима 2
  • путничке 2
  • путнички 1
  • путничком 1
  • путовања 1
  • путовао 1
  • путовима 1
  • путовођа 2
  • путовођама 2
  • Путовође 1
  • путовође 5
  • путу 4
  • путује 2
  • Путујући 1
  • пуц 1
  • пуца 1
  • пуцају 1
  • пуцало 3
  • пуцњава 2
  • пушака 5
  • пушаху 1
  • пушење 1
  • пушећи 1
  • Пуши 1
  • пушити 2
  • пушка 2
  • пушкама 1
  • пушкарали 1
  • пушке 14
  • пушко 1
  • пушком 3
  • пушкомета 1
  • пушку 11
  • пушчане 1
  • Р 2
  • равница 1
  • равно 1
  • Рад 1
  • рад 3
  • рада 2
  • раде 1
  • радећи 1
  • ради 17
  • радим 1
  • радин 2
  • радини 1
  • радио 2
  • радити 6
  • Радичевић 2
  • радно 1
  • радо 3
  • радовасмо 1
  • радосним 1
  • радосно 2
  • радост 9
  • радостан 2
  • радости 20
  • радује 1
  • радујући 1
  • рађала 1
  • ражали 1
  • ражалити 1
  • ражљутило 1
  • ражљутити 1
  • разабрати 2
  • разбарушена 3
  • разберем 1
  • разбијене 1
  • разбирали 1
  • разбираху 1
  • разбише 1
  • разболим 1
  • разваде 1
  • разведри 1
  • развеселе 1
  • развеселити 1
  • Развија 1
  • развијала 1
  • развило 1
  • развуче 1
  • разгласило 4
  • разговара 1
  • разговарала 1
  • разговарао 2
  • разговарати 2
  • разговараху 2
  • разговор 8
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговором 1
  • разгоропадим 1
  • разгрејасмо 1
  • раздели 1
  • раздераним 1
  • раздражена 1
  • раздражени 1
  • разилазио 1
  • разлије 1
  • разлика 1
  • разликовали 1
  • различите 1
  • различно 1
  • размишљавања 1
  • размишљам 1
  • размишљао 1
  • размишљаш 1
  • размишљаше 1
  • разнежено 1
  • разрачунам 1
  • разређени 1
  • разређивати 1
  • разрогачи 1
  • разрушити 1
  • разум 2
  • разуме 2
  • разумевао 2
  • разумеју 1
  • разумела 2
  • разумели 1
  • разумемо 1
  • разумети 4
  • разумеш 1
  • разумеше 1
  • разумително 1
  • разумна 1
  • разумно 1
  • разумности 1
  • рајска 1
  • рајске 1
  • рају 5
  • рака 2
  • ракање 1
  • раке 2
  • раку 1
  • раме 2
  • рамена 5
  • ран 1
  • рана 5
  • ране 4
  • ранити 1
  • Рано 2
  • рано 3
  • Рану 1
  • рану 2
  • рањен 1
  • рањене 1
  • РАЊЕНО 1
  • раскршћа 1
  • распадну 2
  • распаљена 1
  • распети 1
  • распитати 1
  • распитивали 1
  • распитивао 1
  • расплакано 1
  • расплакао 1
  • расплакаше 1
  • расплетем 1
  • расплетеним 1
  • распорила 1
  • распрода 1
  • раставе 1
  • растадосмо 1
  • растајасмо 1
  • растанак 1
  • растанку 1
  • растргао 1
  • расудити 1
  • расуђење 1
  • рат 3
  • ратне 1
  • рату 1
  • Раци 1
  • рачун 2
  • рачуну 1
  • рашири 2
  • раштркану 1
  • раштркаше 1
  • рашчупати 1
  • рђа 2
  • рђав 1
  • рђави 1
  • рђавих 2
  • ребра 1
  • регалија 3
  • регалијама 1
  • регименте 1
  • регуле 1
  • ред 8
  • реда 1
  • реду 2
  • Рекавице 1
  • Рекавицу 2
  • рекавши 4
  • рекао 19
  • реке 3
  • рекла 5
  • рекне 7
  • рекнем 2
  • рекну 1
  • рекосмо 1
  • рекосте 2
  • рекох 19
  • рекоше 3
  • ремек 1
  • реп 1
  • ретко 3
  • реткост 2
  • рећи 15
  • реци 4
  • реците 2
  • реч 6
  • Рече 1
  • рече 89
  • речено 1
  • речи 69
  • речима 12
  • речце 5
  • рибари 1
  • Рибера 2
  • рис 1
  • рисови 1
  • ро 2
  • Роб 2
  • роб 6
  • роба 1
  • робе 1
  • робије 1
  • робови 1
  • роботе 1
  • роботу 1
  • рогови 1
  • род 7
  • рода 10
  • роди 2
  • родила 9
  • родио 2
  • родитеља 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • Родољубац 1
  • родољубиве 1
  • родољубивим 1
  • родољубље 1
  • роду 2
  • рођени 4
  • рођења 2
  • рођењу 2
  • рон 1
  • ронити 1
  • ропство 1
  • ропству 1
  • роптања 1
  • ропћи 1
  • рошпонт 1
  • Рскавице 1
  • рубин 2
  • рубини 1
  • руво 1
  • ружа 1
  • Ружа 57
  • руже 4
  • Руже 4
  • Ружи 7
  • Ружин 11
  • Ружина 6
  • Ружине 5
  • Ружиних 1
  • Ружино 1
  • Ружиног 1
  • Ружиној 1
  • Ружином 1
  • Ружину 4
  • ружичном 1
  • Ружо 1
  • Ружу 19
  • рујнога 1
  • рука 6
  • рукавица 1
  • рукама 29
  • руке 41
  • руком 14
  • руку 45
  • руљом 1
  • рум 2
  • румен 1
  • румена 2
  • руменило 3
  • руменилу 1
  • руменим 1
  • руменкасте 1
  • румено 2
  • румом 1
  • Рус 4
  • Руса 1
  • русвај 2
  • русваја 1
  • рускога 1
  • руци 5
  • рушише 1
  • с 185
  • С 97
  • са 225
  • Са 5
  • сабијали 1
  • сабље 2
  • сабљу 2
  • сав 9
  • Сава 1
  • Саве 2
  • Савест 1
  • савест 5
  • савести 1
  • саветима 1
  • саветовања 1
  • саветовао 2
  • саветом 1
  • саветује 1
  • савила 1
  • савладају 1
  • савршено 1
  • сагне 1
  • сагнуо 1
  • сад 101
  • Сад 7
  • сада 3
  • садашњост 1
  • садашњости 2
  • саде 1
  • сажалителним 1
  • сажалително 1
  • сажаљаваше 1
  • сажаљења 1
  • саздана 1
  • сазидана 1
  • сазрео 1
  • сајединили 1
  • Сакари 1
  • сакривао 1
  • сакривено 1
  • сакрије 2
  • сакрушен 1
  • сакрушено 2
  • салаше 1
  • саливено 1
  • Сам 1
  • сам 359
  • сама 5
  • самац 8
  • саме 1
  • сами 5
  • самима 1
  • самих 2
  • само 77
  • самовољника 1
  • самог 2
  • самога 1
  • самој 1
  • самокреса 1
  • самом 2
  • самосталности 1
  • самоћи 1
  • самоћу 1
  • самртни 1
  • Самртник 1
  • самртник 2
  • самртника 4
  • самца 3
  • самцат 1
  • самцит 1
  • санак 2
  • сандук 2
  • сандука 1
  • сандуке 2
  • сањао 1
  • сањаше 1
  • саопшти 1
  • сапутника 1
  • сапутниче 1
  • саслушавши 1
  • саслушајте 1
  • саслушала 1
  • саслушате 1
  • саспе 1
  • саставио 1
  • Саставише 1
  • састадосмо 1
  • састадох 1
  • састадоше 1
  • састајао 4
  • састајати 1
  • састају 1
  • састали 4
  • САСТАНАК 1
  • састане 1
  • састанка 1
  • састао 1
  • састати 1
  • сат 1
  • Сат 1
  • сата 12
  • сатани 2
  • сати 6
  • сатрти 1
  • саћа 1
  • саучешћем 1
  • сахранила 1
  • сахранили 3
  • сахранисмо 1
  • сахранити 3
  • сахранише 1
  • сахрањен 1
  • сахрањивао 3
  • сахрањују 1
  • сачува 3
  • сачувај 3
  • сачувам 1
  • сачувао 4
  • сачувате 1
  • сачувати 3
  • сачуваше 1
  • Сва 2
  • сва 9
  • свагда 2
  • свагде 1
  • свака 5
  • свакако 2
  • сваке 3
  • Сваки 2
  • сваки 22
  • свакидашњих 1
  • свакидашњу 2
  • сваким 1
  • сваких 1
  • Свако 1
  • свако 7
  • сваког 7
  • свакога 5
  • свакој 3
  • сваком 4
  • свакоме 1
  • сваку 1
  • свали 2
  • свалио 1
  • свати 1
  • сватове 6
  • сватови 1
  • Сватови 1
  • сватовима 4
  • сватовске 1
  • сватовског 1
  • свачега 1
  • свачем 1
  • свачему 2
  • свачим 1
  • свашта 1
  • све 137
  • Све 7
  • свег 1
  • свега 8
  • сведок 1
  • Сведок 1
  • сведока 1
  • сведоке 2
  • сведоком 1
  • Сведоци 1
  • свезан 1
  • свезаше 1
  • свезли 1
  • свеједно 1
  • свемогућан 1
  • свемогућег 1
  • свемогући 1
  • свемогућим 1
  • свему 7
  • свесрдно 1
  • свест 1
  • свести 4
  • свет 27
  • Света 1
  • света 26
  • светац 1
  • свете 2
  • Свети 2
  • свети 6
  • светим 2
  • светињом 1
  • светињу 1
  • светле 2
  • светло 4
  • светлости 1
  • светлошћу 2
  • светлу 1
  • светљаху 1
  • свето 4
  • световаху 1
  • светој 4
  • светом 2
  • светске 1
  • светско 1
  • свету 28
  • свећа 1
  • свеће 4
  • свећу 2
  • свеца 1
  • свечане 1
  • свечаним 1
  • свештеник 13
  • Свештеник 5
  • свештеника 3
  • свештенику 1
  • Свештеници 1
  • свештеници 2
  • свештеничке 1
  • Сви 3
  • сви 51
  • свију 8
  • свиле 3
  • свилена 1
  • свилених 1
  • свиленог 1
  • свилом 1
  • свилу 1
  • свим 17
  • свима 11
  • свирају 1
  • Свирка 1
  • свирка 2
  • свирке 1
  • свирком 2
  • свиснуо 1
  • свитала 1
  • свитати 1
  • свитога 1
  • свладаше 1
  • свог 10
  • свога 40
  • свој 22
  • своја 3
  • Своје 1
  • своје 153
  • својевољаца 1
  • својега 1
  • своји 2
  • својим 49
  • својима 13
  • својих 14
  • својој 21
  • својом 19
  • својствен 1
  • својствено 1
  • својствености 1
  • Своју 1
  • своју 103
  • свом 11
  • своме 35
  • свота 1
  • своту 1
  • сврати 2
  • сврне 1
  • сврх 1
  • СВРШЕТАК 1
  • сврши 3
  • свршивати 1
  • свршивши 1
  • свршила 2
  • свршили 2
  • свршио 2
  • свршити 1
  • свршише 1
  • сву 1
  • свуд 5
  • свуда 2
  • се 1100
  • себе 65
  • себи 58
  • севаху 2
  • северном 1
  • севну 3
  • севнуше 1
  • сед 1
  • седа 1
  • Седам 1
  • седе 4
  • седела 4
  • седели 3
  • седео 10
  • седеше 1
  • седи 2
  • седилу 1
  • седим 1
  • седина 1
  • седма 1
  • седми 1
  • седне 4
  • седох 1
  • сеђаху 2
  • сеђаше 9
  • секвестрирати 1
  • секиру 1
  • секоше 1
  • сектенција 1
  • секу 1
  • села 4
  • сели 2
  • селили 1
  • село 5
  • селу 12
  • сељак 1
  • сељака 2
  • сељаке 1
  • сељаци 1
  • сељацима 1
  • сељачких 1
  • семена 1
  • сен 3
  • сенку 1
  • сентименталне 1
  • сентименталну 1
  • Сентомашани 2
  • Сењаци 1
  • сеоског 1
  • сеоском 1
  • сеоцу 1
  • Сербијанце 1
  • сережан 3
  • сесију 3
  • сестрице 1
  • сестрицу 1
  • сетим 2
  • сетио 2
  • сетих 1
  • сетна 2
  • сећа 1
  • сећамо 1
  • сећао 1
  • сећати 1
  • Сећаш 3
  • си 91
  • сигурно 3
  • сиђе 1
  • сила 2
  • силазио 1
  • силазити 2
  • Силверија 1
  • силне 1
  • силније 3
  • силних 1
  • силно 7
  • силног 1
  • силнога 1
  • силом 5
  • Симо 1
  • симпатије 1
  • симпатију 1
  • син 1
  • сина 1
  • сине 1
  • синко 3
  • синовици 1
  • синовцу 1
  • синоћ 1
  • Синоћ 2
  • синоћке 1
  • сину 3
  • синуло 1
  • сипао 1
  • сиромах 4
  • сиромаха 1
  • сиромаху 2
  • сиромашак 1
  • сиромашан 1
  • сиромашки 1
  • сиромашна 2
  • сиромашни 1
  • сиромашнога 1
  • Сирота 2
  • сирота 5
  • сиротан 1
  • Сиротан 1
  • сиротану 1
  • сироте 2
  • сиротинску 1
  • сиротиња 2
  • сиротиње 2
  • сиротињи 5
  • сиротињо 1
  • сиротињу 1
  • Сиротна 1
  • сиротни 1
  • сиротној 3
  • сиротном 1
  • сирото 1
  • сирочад 1
  • сирочади 1
  • СИРОЧЕ 1
  • сироче 2
  • сируп 1
  • ситни 1
  • ситним 1
  • ситнима 2
  • ситну 1
  • сјајна 1
  • сјајне 2
  • Скала 1
  • скапа 1
  • скапала 1
  • скапао 2
  • скапати 1
  • скапаше 1
  • скине 2
  • скинем 1
  • скину 1
  • скинуо 1
  • скитао 1
  • скитница 1
  • скитнице 1
  • скитницом 1
  • склептају 1
  • склопи 6
  • склопивши 1
  • склопио 1
  • Склопите 1
  • склопљеним 3
  • скљукам 1
  • скора 1
  • скоре 1
  • скоро 18
  • скоси 1
  • скочи 3
  • скочила 3
  • скочисмо 1
  • скрао 1
  • скривили 2
  • скривио 2
  • скркља 1
  • скроз 1
  • скрсти 2
  • скрстивши 1
  • скрушити 1
  • скупа 2
  • скупи 1
  • скупили 2
  • скупио 1
  • скупити 1
  • скупише 2
  • скупља 2
  • скупљају 2
  • скупљало 1
  • скупљати 2
  • скупљаху 1
  • скупо 1
  • Скупо 1
  • скупоцено 1
  • скупоценом 1
  • скупштини 1
  • скупштину 1
  • слаб 1
  • слаба 2
  • слабији 2
  • слабо 3
  • слабост 1
  • слабости 2
  • слава 4
  • славе 1
  • слави 1
  • славио 1
  • слависмо 1
  • славна 2
  • славне 1
  • славно 1
  • славном 1
  • славу 1
  • слагао 1
  • сладак 1
  • сладе 1
  • слади 1
  • сладише 1
  • слами 1
  • сламу 1
  • сласти 1
  • слатке 1
  • слатки 2
  • Слатко 1
  • слатком 2
  • слегао 1
  • следеће 1
  • слети 2
  • Слика 1
  • слика 2
  • сликом 1
  • слику 3
  • слично 1
  • слободан 1
  • Слободно 1
  • слободно 4
  • слободњака 2
  • слободу 2
  • Словенска 1
  • словенска 2
  • словца 1
  • слог 1
  • слогове 1
  • сложно 3
  • сломијени 1
  • сломили 1
  • сломио 1
  • слуга 1
  • слугама 1
  • слуге 1
  • Слуге 2
  • Служба 1
  • службе 1
  • служби 4
  • службу 2
  • служе 2
  • служи 4
  • служила 1
  • Служио 1
  • служитеља 1
  • слузи 2
  • Слуњци 1
  • слутило 1
  • слутио 1
  • слутиш 1
  • слутња 5
  • слутњом 1
  • случај 1
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушао 6
  • слушатељима 1
  • слушати 5
  • слушаше 1
  • слушче 1
  • слушчету 1
  • смакне 1
  • сме 2
  • смеде 3
  • смедох 2
  • смедоше 1
  • смеђаше 1
  • смеђим 1
  • смеђом 1
  • смеја 1
  • смејем 1
  • смејући 1
  • смела 2
  • смели 2
  • смем 3
  • смео 3
  • сметало 1
  • сметености 1
  • смети 1
  • смеш 1
  • смешан 1
  • смешао 1
  • смешећи 1
  • смиловао 5
  • смиловати 1
  • смилује 3
  • Смиља 12
  • Смиљана 8
  • Смиљане 1
  • Смиљани 3
  • Смиљанине 2
  • Смиљаниног 1
  • Смиљано 3
  • Смиљаном 3
  • Смиљану 8
  • Смиљи 2
  • Смиљин 1
  • Смиљо 9
  • Смиљом 1
  • Смиљу 10
  • смиреним 1
  • смисао 1
  • смислио 1
  • смислу 2
  • смлати 1
  • смо 54
  • смрви 1
  • смрвио 1
  • смрвити 1
  • смрзла 1
  • смрзнуо 1
  • Смрт 1
  • смрт 18
  • смрти 18
  • смртна 2
  • смртни 2
  • смрћу 1
  • смути 1
  • смућени 1
  • смућено 1
  • сна 1
  • снага 1
  • снаге 8
  • Снаго 1
  • снагу 1
  • снажан 1
  • снају 1
  • снаха 2
  • снахом 1
  • снаху 1
  • сне 2
  • сневеселе 1
  • снег 2
  • снега 1
  • снегом 1
  • снегу 2
  • снежан 1
  • снежне 1
  • снежног 1
  • сни 2
  • сном 1
  • сноси 1
  • сносио 4
  • сносити 3
  • сносише 1
  • сну 5
  • со 4
  • соба 9
  • собама 6
  • собе 15
  • соби 26
  • собицу 1
  • собна 3
  • собним 2
  • собом 29
  • собу 27
  • сокак 1
  • сокака 1
  • сокола 1
  • соколова 2
  • Сомбором 2
  • сомборској 1
  • сорте 1
  • спавајуће 1
  • спавам 1
  • спавати 2
  • спаваћа 2
  • спада 1
  • спадам 1
  • спали 2
  • спалила 1
  • спаљивала 1
  • спари 1
  • спарили 1
  • спарити 2
  • спасао 4
  • спасе 2
  • спасени 1
  • спасења 2
  • спасимо 1
  • спаситеља 1
  • спасла 1
  • спасли 1
  • спахија 3
  • сплетем 1
  • спољашњост 2
  • спомен 6
  • споменем 1
  • споменом 1
  • споменуо 1
  • спомињала 1
  • спомињати 2
  • спомињаше 1
  • спомиње 2
  • спомињем 1
  • спомињи 2
  • спомињући 1
  • спопадне 2
  • спопадну 1
  • спопала 2
  • спор 1
  • спремити 1
  • спретан 1
  • Спретна 1
  • спретном 1
  • спусти 6
  • спустио 1
  • Спустише 1
  • срамно 1
  • срамота 3
  • срамоте 1
  • срамоту 2
  • Срб 1
  • Срба 2
  • Србаља 1
  • Србе 4
  • Срби 9
  • Србијанаца 2
  • србијанску 1
  • Србијанци 2
  • СРБИЈЕ 1
  • Србији 1
  • Србима 2
  • Србин 5
  • Србина 7
  • Србине 2
  • Србину 1
  • србљанском 1
  • Србљи 4
  • срдити 1
  • сребрн 1
  • сребрна 1
  • сребрним 1
  • сребрних 1
  • сребро 1
  • сред 1
  • среди 5
  • Срем 1
  • Сремац 3
  • Сремаца 2
  • Сремске 1
  • сремски 1
  • Сремце 2
  • Сремци 5
  • Сремцима 1
  • срески 2
  • Срећа 2
  • срећа 8
  • Срећан 1
  • срећан 6
  • среће 5
  • срећи 1
  • Срећна 1
  • срећна 5
  • срећни 4
  • срећнији 5
  • Срећно 1
  • срећно 6
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • Срећу 1
  • срећу 6
  • срљао 1
  • сродства 1
  • Срп 1
  • СРПСКА 1
  • Српска 2
  • српска 3
  • српске 5
  • Српски 1
  • српски 13
  • српским 2
  • српских 1
  • Српско 2
  • српско 3
  • српског 9
  • српскога 1
  • Српском 1
  • српском 7
  • српскоме 1
  • српску 1
  • Српство 2
  • Српству 1
  • срушио 1
  • срца 22
  • СРЦЕ 1
  • срце 72
  • срцем 6
  • срцу 50
  • срчани 1
  • стабла 1
  • ставе 1
  • стаде 13
  • стадох 1
  • стадоше 2
  • стазице 1
  • стајала 1
  • стајало 1
  • стајао 11
  • стајаху 3
  • стајаше 5
  • стакла 2
  • стакло 4
  • стаклу 2
  • стала 1
  • стане 3
  • станем 1
  • станим 1
  • становници 2
  • стану 2
  • станци 1
  • стање 1
  • стању 2
  • стао 2
  • стар 1
  • стара 3
  • старати 2
  • Старац 1
  • старац 3
  • старе 3
  • стари 7
  • старијега 2
  • Старији 2
  • старији 5
  • старијих 1
  • старих 1
  • старог 3
  • старом 2
  • старцем 1
  • старцу 1
  • стас 1
  • стаса 5
  • стасу 1
  • статуа 1
  • сташе 1
  • ствар 3
  • стварања 1
  • ствари 7
  • створа 1
  • створено 1
  • створење 5
  • створио 2
  • створитељ 1
  • створити 1
  • сте 28
  • Стеван 18
  • Стевана 1
  • Стеване 10
  • Стеванову 1
  • Стевану 1
  • стегне 2
  • стегну 1
  • стеже 1
  • стење 2
  • степен 1
  • степенима 1
  • стесни 1
  • стеснили 1
  • стеснило 1
  • Стефановић 1
  • стештавају 1
  • стешча 1
  • стешчала 1
  • стешчало 3
  • стешчаше 1
  • стигне 1
  • стида 1
  • стидљивији 1
  • стидљиво 2
  • стилу 1
  • стиска 1
  • стискајући 1
  • стисне 11
  • сто 5
  • стоје 2
  • стоји 7
  • стока 3
  • стоке 1
  • стоку 3
  • столице 2
  • столици 2
  • столицу 1
  • стопа 1
  • стотина 1
  • стотину 1
  • страва 3
  • страве 2
  • стравом 2
  • страдала 1
  • страдалнике 1
  • страдање 2
  • Страдоне 1
  • стража 3
  • стражар 4
  • Стражар 4
  • стражару 1
  • стражмештер 1
  • стражњи 2
  • Стражо 1
  • стражу 1
  • страна 2
  • Странац 2
  • странац 9
  • стране 26
  • страни 10
  • страну 8
  • странца 4
  • странцу 3
  • страсна 1
  • страсти 3
  • Стратимировића 1
  • страх 5
  • страха 6
  • страховит 1
  • страховите 4
  • страховито 2
  • страховиту 1
  • страхом 1
  • Страхота 1
  • страшан 1
  • страши 1
  • страшивији 1
  • страшили 1
  • страшио 2
  • страшљиво 1
  • страшне 1
  • Страшно 4
  • страшно 5
  • стрела 1
  • стресе 2
  • стриц 1
  • стрица 1
  • стрмени 1
  • стрмените 1
  • стрменито 1
  • стрмоглавце 1
  • стрму 1
  • строг 1
  • строга 1
  • строго 2
  • стропошта 3
  • стропоштао 2
  • стрпељивости 1
  • студене 1
  • ступивши 1
  • ступио 1
  • су 235
  • Суботица 1
  • СУБОТИЦА 1
  • Суботице 1
  • Суботици 10
  • Суботицом 3
  • Суботицу 4
  • Суботичанима 1
  • суботичка 1
  • суботичке 3
  • суботичким 3
  • суботичкој 1
  • суботичком 3
  • сув 2
  • сувише 2
  • сувишно 1
  • СУД 1
  • суд 4
  • суда 4
  • судац 15
  • Судби 1
  • суде 1
  • судија 2
  • Судије 5
  • судије 9
  • судио 3
  • Судионица 1
  • судити 3
  • судише 1
  • судишта 1
  • судишту 2
  • судовима 1
  • судом 1
  • суду 4
  • судца 1
  • судцима 1
  • судцу 5
  • судчевој 1
  • суђено 3
  • суђеног 1
  • сужне 1
  • сужни 1
  • сужника 1
  • сужнике 9
  • сужнима 1
  • сужници 1
  • Сужници 2
  • сужницима 3
  • Суза 1
  • суза 14
  • сузама 8
  • сузе 34
  • сузним 2
  • сузом 1
  • сујетан 1
  • сујете 1
  • сукоби 1
  • суме 1
  • сумнително 3
  • сумња 3
  • сумњао 2
  • сумњате 2
  • сумњом 4
  • Сумрачак 1
  • сунашце 1
  • сунца 3
  • сунце 4
  • сутон 1
  • сутра 9
  • сутрашњи 1
  • схватио 1
  • т 2
  • Та 35
  • та 48
  • тада 1
  • Тај 4
  • тај 57
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајно 2
  • тајности 1
  • тајну 3
  • така 1
  • такав 3
  • таке 3
  • таки 2
  • таким 2
  • тако 227
  • Тако 24
  • таког 2
  • таком 4
  • такоме 1
  • таласаше 1
  • таласе 3
  • таласи 2
  • Талијанац 2
  • Талијанца 1
  • талира 4
  • тама 2
  • таман 1
  • тамнији 1
  • тамница 1
  • ТАМНИЦА 1
  • тамницама 1
  • тамнице 8
  • тамници 10
  • тамницу 7
  • тамно 1
  • Тамо 2
  • тамо 23
  • танад 1
  • тане 4
  • танета 1
  • танке 3
  • танким 1
  • танких 1
  • тапета 1
  • тарући 1
  • таса 1
  • таст 1
  • татаран 1
  • твога 2
  • Твој 1
  • твој 5
  • твоја 10
  • Твоје 1
  • твоје 15
  • твоји 1
  • твојим 3
  • твојој 2
  • твојом 2
  • твоју 4
  • твом 1
  • твоме 2
  • тврдо 1
  • Те 3
  • те 79
  • театра 1
  • Тебе 1
  • тебе 30
  • Теби 1
  • теби 24
  • тегобе 1
  • тежак 4
  • теже 1
  • тежи 1
  • тежња 1
  • Тек 1
  • тек 26
  • текла 3
  • текли 1
  • тела 1
  • телесни 1
  • телесним 1
  • телетом 1
  • тело 1
  • телу 4
  • тера 2
  • терај 1
  • терали 1
  • терете 1
  • терету 2
  • тесно 1
  • тесто 1
  • тече 2
  • течено 1
  • тешећи 2
  • тешила 2
  • тешио 3
  • тешити 3
  • тешка 1
  • тешке 3
  • тешких 1
  • Тешко 1
  • тешко 15
  • тешког 2
  • тешкога 1
  • тешком 4
  • тешкости 1
  • тешку 1
  • Ти 20
  • ти 223
  • Тигриш 2
  • Тим 1
  • тим 40
  • тима 1
  • Тиме 1
  • тиме 15
  • тио 1
  • Тиса 1
  • Тисе 1
  • Тиси 2
  • Тису 4
  • тих 3
  • Тиха 1
  • тиха 2
  • тихе 2
  • тихо 17
  • тихом 1
  • тица 1
  • тице 3
  • тицу 1
  • тиче 4
  • тичицама 1
  • тишина 10
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тканица 1
  • Тко 1
  • тко 2
  • то 272
  • То 34
  • тоалет 1
  • тобом 10
  • тобџије 2
  • тог 11
  • Тог 2
  • тога 73
  • тој 5
  • толике 1
  • толики 3
  • толико 33
  • толиком 1
  • Том 1
  • том 8
  • Томаш 29
  • Томаша 2
  • Томашана 1
  • Томашани 3
  • Томашанин 4
  • Томашанина 1
  • ТОМАШКА 1
  • томашке 1
  • томашким 1
  • Томашким 1
  • томашкој 1
  • Томашу 11
  • томе 70
  • тон 1
  • топа 3
  • топло 1
  • топова 5
  • топове 1
  • топови 2
  • топовима 2
  • торби 1
  • торбу 2
  • трави 1
  • трага 3
  • траже 1
  • тражење 2
  • тражећи 3
  • Тражи 1
  • тражи 3
  • тражила 2
  • тражило 1
  • тражим 2
  • тражио 6
  • трајала 2
  • трајало 7
  • трајаше 2
  • траје 1
  • тргне 4
  • Треба 1
  • треба 19
  • требају 1
  • требало 4
  • требао 1
  • требати 1
  • Требе 1
  • тренуо 1
  • тренутак 2
  • тренутака 5
  • тренутка 1
  • тренутку 1
  • тренућа 1
  • тренуће 2
  • трепавице 1
  • трептаху 1
  • тресе 1
  • тресла 2
  • тресне 1
  • тресући 1
  • трећа 1
  • треће 2
  • Трећи 1
  • трећи 3
  • трећој 2
  • Три 1
  • три 32
  • тро 1
  • тројица 5
  • тронути 2
  • трошка 1
  • трпези 1
  • трпезицом 1
  • трпезом 3
  • трпезу 2
  • трпео 2
  • трпи 1
  • трудила 1
  • трудом 1
  • трулог 1
  • ту 47
  • Ту 9
  • туга 10
  • туге 5
  • тугом 3
  • тугу 4
  • туд 1
  • туђ 1
  • туђа 6
  • туђе 1
  • туђег 1
  • туђи 1
  • туђим 1
  • туђом 1
  • туђу 1
  • тужан 4
  • тужи 3
  • тужила 1
  • тужио 2
  • тужити 2
  • тужним 1
  • тужно 7
  • тукао 1
  • тумара 1
  • тумарајући 1
  • тумарао 1
  • тумачио 1
  • турао 2
  • тури 1
  • Турину 1
  • туробан 1
  • туробни 1
  • туробнији 1
  • туробно 2
  • туробном 1
  • туробност 1
  • Турске 1
  • турски 1
  • турског 1
  • тући 1
  • ће 135
  • ћемо 38
  • ћери 3
  • Ћери 3
  • ћерком 1
  • ћерћелије 1
  • ћесареву 1
  • ћесарски 1
  • ћете 9
  • ћеш 39
  • ћошку 1
  • ћу 63
  • ћуп 3
  • ћутања 17
  • ћутање 5
  • ћутању 1
  • ћутао 3
  • ћутаху 1
  • у 790
  • У 98
  • убавих 1
  • убаво 1
  • убавости 1
  • убадај 1
  • Уби 1
  • убија 1
  • убије 1
  • убију 1
  • убио 8
  • убити 1
  • убиће 1
  • Убица 1
  • убица 4
  • убици 1
  • убише 1
  • Убише 1
  • убојито 1
  • убојне 1
  • убојно 2
  • увалио 1
  • уваљиваху 1
  • уведоше 1
  • увек 37
  • увеле 1
  • уверавам 2
  • уверењем 2
  • уверила 1
  • уверили 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • уверих 1
  • увод 2
  • увредио 2
  • увређен 2
  • увукао 1
  • угао 2
  • угасе 1
  • угасити 1
  • угасито 1
  • углађене 1
  • углађено 1
  • углед 1
  • угледа 1
  • угледан 1
  • угледао 1
  • угледаће 1
  • угледна 2
  • угледном 1
  • угледу 1
  • углу 7
  • угљен 1
  • уговорили 1
  • уговоримо 1
  • угодно 3
  • угодном 1
  • уграбила 1
  • Уграбила 1
  • уграбише 1
  • угризају 1
  • угушиш 1
  • удадбе 1
  • удадбу 1
  • удаје 1
  • удала 1
  • удам 1
  • удар 1
  • УДАР 1
  • ударала 1
  • удараху 1
  • удараш 1
  • ударе 6
  • удари 8
  • ударила 2
  • ударили 1
  • ударим 1
  • ударио 4
  • ударити 6
  • ударише 1
  • ударом 1
  • ударцу 1
  • удати 1
  • удеси 1
  • удесио 1
  • удова 1
  • Удовица 1
  • удовица 11
  • Удовици 1
  • удовици 2
  • удовицу 2
  • удовичином 1
  • удри 2
  • удрио 1
  • уђе 19
  • уђоше 4
  • уђу 3
  • ужетом 1
  • ужива 1
  • уживају 1
  • уживала 1
  • уживао 1
  • уживати 2
  • ужинам 1
  • ужине 1
  • ужину 1
  • уз 12
  • уза 2
  • узаври 1
  • узајми 1
  • узајмио 1
  • узак 3
  • узалуд 1
  • узбере 1
  • узбрала 1
  • узвикне 2
  • уздам 1
  • уздао 1
  • уздахне 11
  • уздахну 1
  • уздахнувши 3
  • уздахнуо 1
  • уздигао 1
  • уздигнути 1
  • уздизала 1
  • уздизаше 1
  • уздисај 1
  • уздисаја 2
  • уздисајем 1
  • уздисати 2
  • уздише 1
  • уздишеш 1
  • уздиши 1
  • уздишући 4
  • уздржала 1
  • уздркташе 1
  • уздркће 2
  • узду 1
  • узе 2
  • узела 2
  • узео 11
  • узети 7
  • узеће 1
  • узеше 2
  • узидано 1
  • узили 1
  • узимају 1
  • узимала 1
  • узимам 1
  • узимао 1
  • узјаха 1
  • узмакнемо 1
  • узме 12
  • узмете 1
  • узми 1
  • Узми 2
  • узму 4
  • узраста 1
  • узрок 1
  • узрока 1
  • узроци 1
  • узудајеш 1
  • уједа 1
  • уједајући 1
  • уједаш 1
  • уједе 1
  • уједно 2
  • уједоше 1
  • уједу 2
  • ујела 1
  • ујести 1
  • укаже 2
  • укаљан 1
  • укине 1
  • укинули 1
  • укоре 1
  • укочена 1
  • укочи 1
  • украо 1
  • украс 3
  • украси 1
  • украсима 1
  • укратила 1
  • укратио 1
  • укусно 2
  • улазећи 1
  • улази 3
  • улазило 2
  • улазити 1
  • улак 1
  • улар 1
  • уласка 1
  • ули 1
  • улили 1
  • улица 1
  • улицама 3
  • улици 4
  • улицом 3
  • улицу 4
  • ултимат 1
  • уљудним 1
  • уљудно 1
  • ум 4
  • умакнемо 1
  • умела 1
  • умерена 1
  • умиљавају 1
  • умиљаваху 1
  • умиљат 3
  • умиљатим 2
  • умирати 2
  • умире 1
  • умирем 1
  • умири 1
  • умиривајући 1
  • умирим 1
  • умиру 1
  • умним 1
  • умолити 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморимо 1
  • уморити 4
  • уморна 1
  • умотано 1
  • Умре 1
  • умре 3
  • умрем 2
  • умрете 1
  • Умрети 3
  • умрети 35
  • умрећу 1
  • Умрећу 1
  • умри 2
  • Умримо 2
  • умримо 3
  • умрла 2
  • умро 7
  • умру 1
  • умудри 2
  • умукне 1
  • умукну 1
  • умуче 1
  • унели 1
  • уништи 1
  • уништити 1
  • унутра 2
  • унутрашњег 1
  • унучад 2
  • унуче 1
  • упали 1
  • упалила 1
  • упалио 1
  • уписао 1
  • упитоми 1
  • уплашено 1
  • уплашисмо 1
  • уплете 1
  • упозна 2
  • упознадох 1
  • упознао 2
  • упорног 1
  • управљене 1
  • управљени 1
  • управо 7
  • упре 1
  • упрегли 1
  • упрегнута 1
  • упрла 1
  • упропастио 3
  • упру 1
  • упустити 1
  • упуте 1
  • упути 3
  • упутила 1
  • упутили 1
  • уради 1
  • урлајући 1
  • усамљеник 1
  • усамљеном 1
  • усануле 2
  • усахнуше 1
  • уседне 1
  • усијаним 1
  • усилио 1
  • усиљавао 2
  • усиљен 1
  • усирила 1
  • уским 1
  • ускипи 1
  • усклик 1
  • усклика 1
  • ускликну 2
  • ускликоше 2
  • усклику 1
  • усколебаним 1
  • усколебано 1
  • усколебаног 1
  • ускрс 1
  • Ускрс 1
  • ускрсне 1
  • ускрснути 2
  • уску 1
  • услишао 1
  • услишио 1
  • услуга 1
  • Услугу 1
  • услугу 3
  • услузи 3
  • уснама 2
  • усне 2
  • успавано 1
  • успне 1
  • успомена 1
  • усред 1
  • уста 14
  • устаде 1
  • устадосмо 1
  • устај 2
  • Устај 3
  • устакле 1
  • устаклиле 1
  • Устане 1
  • устане 10
  • Устани 1
  • устану 1
  • устао 2
  • устати 1
  • устежете 1
  • устезао 1
  • устима 4
  • устравише 1
  • устрашени 1
  • устрашено 2
  • устрашио 1
  • устреба 2
  • устрепте 1
  • уступио 1
  • уступише 1
  • усуди 1
  • усудили 1
  • усхићењем 1
  • усхтедну 1
  • утамане 1
  • утврдио 1
  • утећи 1
  • утеха 3
  • утехе 2
  • утешен 1
  • утешена 1
  • утешенији 1
  • утеши 1
  • утешим 1
  • утешитељ 3
  • утешити 2
  • утишавала 1
  • утишати 1
  • утопљеног 1
  • утрвене 1
  • утре 1
  • утроби 4
  • утувити 1
  • утукао 1
  • ући 2
  • Ућуте 1
  • ућути 8
  • ухвати 17
  • ухвативши 2
  • ухватим 3
  • ухватио 1
  • учи 2
  • учили 1
  • учине 2
  • учини 23
  • учинивши 1
  • учинила 3
  • учинили 4
  • учиним 1
  • учинио 24
  • учинисмо 2
  • учинисте 2
  • учините 3
  • учинити 15
  • учиних 3
  • учинише 4
  • учио 4
  • учите 1
  • учитеља 1
  • учити 1
  • ушавши 1
  • ушао 7
  • ушију 2
  • ушла 3
  • ушли 1
  • фајде 1
  • фала 6
  • Фала 6
  • фалио 3
  • фантазију 1
  • Фаркаш 2
  • фата 1
  • Фате 1
  • Феделе 1
  • Фекетић 1
  • фигура 1
  • фигуре 2
  • фишека 1
  • фишеке 1
  • форинти 12
  • фортепијана 1
  • фортепијано 2
  • фортепијаном 1
  • Француз 1
  • Француза 2
  • Французи 1
  • француски 2
  • Француски 2
  • Француским 1
  • француских 1
  • фратели 1
  • фратрове 1
  • фунташа 1
  • Х 1
  • Ха 4
  • ха 6
  • хавана 2
  • Хавана 2
  • хај 1
  • Хајде 2
  • хајде 4
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • хаљини 2
  • хаљинице 1
  • хаљину 4
  • хамбуља 1
  • хамбуљице 1
  • Хамбурга 1
  • Хамбуршком 1
  • хамова 1
  • харамија 1
  • Харамија 1
  • хартија 1
  • Хартија 1
  • хартије 2
  • хартији 2
  • хартију 5
  • Хау 1
  • Хвала 7
  • хвала 9
  • хватао 1
  • хватати 2
  • Хе 3
  • хе 4
  • Хеђеша 1
  • хеј 4
  • Хеј 4
  • хиљада 4
  • Хиљаду 1
  • хиљаду 2
  • Хирондел 2
  • хладан 4
  • хладио 1
  • хладна 4
  • хладно 2
  • хладнокрвно 2
  • хладнокрвност 1
  • хладноћа 1
  • хладноћу 1
  • хлеб 1
  • хлеба 5
  • ХЛЕБАЦ 1
  • хлебац 2
  • хлебом 2
  • хлебу 2
  • Хм 1
  • Хо 1
  • ходати 1
  • ходи 1
  • Ходи 1
  • ходите 2
  • Ходите 2
  • ходнику 3
  • ходу 1
  • Хој 1
  • холба 1
  • холбу 1
  • хонведа 1
  • хонведском 1
  • хотволе 1
  • Хоће 1
  • хоће 17
  • хоћемо 1
  • хоћете 2
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 5
  • Хоћу 1
  • хоћу 6
  • храбар 3
  • храбрио 2
  • храму 1
  • Храна 1
  • храна 2
  • хране 3
  • храни 3
  • хранитељ 2
  • хранитеља 2
  • хранити 4
  • храном 1
  • храну 2
  • Хрвати 1
  • Христа 1
  • Хришћанину 1
  • хтеде 16
  • хтедосте 1
  • хтедох 5
  • хтедоше 3
  • хтела 4
  • хтели 2
  • хтео 11
  • хтети 1
  • худа 1
  • Худа 1
  • худе 2
  • худи 1
  • худно 1
  • Худо 1
  • хуђе 1
  • хукати 1
  • Хул 1
  • Хура 6
  • Ц 1
  • цар 4
  • цара 6
  • царевих 1
  • царевој 1
  • Цариграде 1
  • царске 1
  • царској 1
  • царском 1
  • царство 3
  • цару 3
  • цвале 1
  • цванцика 1
  • цвет 6
  • цвета 1
  • цветаху 1
  • цветићи 2
  • цвеће 2
  • цела 5
  • целе 5
  • цели 1
  • целим 1
  • Целим 1
  • цело 8
  • целог 2
  • целога 2
  • целој 5
  • целом 4
  • целоме 7
  • Целу 1
  • целу 5
  • целује 1
  • ценити 1
  • цењаше 1
  • цео 13
  • цепати 1
  • цепове 2
  • Цигани 1
  • цигара 3
  • цигарама 1
  • цигаре 9
  • цигаром 1
  • цигару 2
  • цикне 2
  • цикну 1
  • црвенило 1
  • црви 1
  • црква 1
  • цркве 7
  • црквеној 1
  • црквену 1
  • цркви 2
  • цркву 4
  • цркни 1
  • црн 3
  • Црна 1
  • црна 5
  • црне 8
  • црним 1
  • црних 5
  • црно 3
  • црној 1
  • црномањаста 2
  • црномањасту 1
  • црноме 2
  • црну 2
  • црта 1
  • црте 1
  • црту 1
  • цупкајући 1
  • цуре 1
  • цурела 1
  • Ч 2
  • чађаве 1
  • чађи 2
  • чаја 1
  • чакшире 1
  • чами 1
  • чамити 1
  • чамљаху 1
  • чамових 1
  • чарапа 1
  • чаролију 1
  • час 14
  • часа 2
  • часак 17
  • часи 1
  • часкова 1
  • часова 1
  • часовима 2
  • част 4
  • части 4
  • частим 1
  • частио 1
  • чаша 3
  • чаше 5
  • чаши 2
  • чашом 2
  • чашу 9
  • чврстим 1
  • чврсто 4
  • чврстоће 1
  • чеда 3
  • Чедо 2
  • чедо 25
  • чедом 1
  • чека 2
  • чекавши 1
  • чекај 2
  • Чекај 3
  • чекајући 1
  • чекала 1
  • чекали 2
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекаху 1
  • чекаше 1
  • чекић 1
  • чела 4
  • челика 1
  • челичан 1
  • челични 1
  • Чело 1
  • чело 10
  • челом 1
  • челу 2
  • чем 1
  • Чемеран 1
  • Чемерно 1
  • Чему 1
  • чему 3
  • чесму 1
  • честит 1
  • честита 1
  • честите 1
  • Честите 1
  • честито 1
  • често 1
  • честога 1
  • чета 1
  • четврт 3
  • четвртак 1
  • четвртом 1
  • Четир 1
  • четири 13
  • четници 1
  • чету 1
  • Чивутин 5
  • Чивутина 5
  • Чивутином 1
  • Чивутину 2
  • чија 1
  • Чиљаше 1
  • чим 4
  • чимгод 1
  • чиме 4
  • чине 5
  • чинећи 1
  • чини 18
  • чинила 1
  • чинило 3
  • чиним 2
  • чинио 9
  • чините 1
  • чинити 9
  • чинише 2
  • чиновници 1
  • чињаше 6
  • чирака 1
  • чирацима 1
  • чист 1
  • чиста 3
  • чисте 6
  • чистим 2
  • чистину 1
  • Чисто 1
  • чисто 9
  • чистој 1
  • чистом 1
  • чита 1
  • читао 1
  • читатељкама 1
  • читатељке 5
  • читатељко 1
  • читати 1
  • Човек 2
  • човек 77
  • човека 22
  • човеком 5
  • човеку 13
  • човечине 2
  • човечјег 1
  • човечјем 2
  • човик 1
  • чојане 1
  • чопор 1
  • чопорови 1
  • чорда 1
  • чу 3
  • чува 6
  • чувај 2
  • чувајте 1
  • чувала 1
  • чували 1
  • чувао 2
  • чувари 1
  • чувасмо 1
  • чувати 4
  • чувство 1
  • чувствовању 1
  • Чувши 1
  • чувши 3
  • чуда 2
  • Чудан 1
  • чудећи 1
  • чуди 1
  • чудили 1
  • чудим 3
  • чудите 1
  • чудише 1
  • Чудише 1
  • Чудна 1
  • чудне 2
  • чудно 6
  • чудновата 1
  • чудновато 1
  • чудноватог 1
  • чудо 6
  • чуђење 1
  • чуђењем 1
  • чује 10
  • Чујем 1
  • чујем 2
  • чујеш 1
  • чују 1
  • чула 5
  • чули 2
  • чуло 1
  • чуо 15
  • чуство 1
  • чуством 1
  • чути 4
  • Џардино 1
  • џбуну 1
  • џебана 1
  • џебане 5
  • џелат 1
  • џеп 2
  • џепу 1
  • џигерица 1
  • ш 1
  • Ш 1
  • Шајкаши 1
  • шака 3
  • шаком 1
  • шал 2
  • шала 4
  • шале 4
  • шалом 1
  • шалу 1
  • шаљиво 2
  • шампањер 5
  • шампањера 2
  • шанац 2
  • шанцу 8
  • шанчева 1
  • шанчевима 4
  • шарама 1
  • шарен 1
  • шарена 1
  • шарених 1
  • Шат 2
  • Швајцарске 1
  • швајцарски 1
  • швајцарским 1
  • Швајцарској 1
  • шебој 1
  • шенице 1
  • шест 2
  • шести 1
  • шесторо 3
  • шеталишта 1
  • шеталиште 1
  • шеталишту 2
  • шеташе 1
  • шешир 3
  • Шибај 1
  • шибали 1
  • шипчица 1
  • шире 1
  • ширити 1
  • широка 1
  • широким 2
  • широког 1
  • широм 2
  • шише 1
  • школе 1
  • школи 1
  • школовати 1
  • школско 1
  • школу 1
  • шкорпија 1
  • шкрипе 1
  • шкула 2
  • Шпањолац 2
  • Шпањолца 1
  • Шта 26
  • шта 88
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штеде 1
  • штедљив 2
  • штета 2
  • Што 12
  • што 279
  • штогод 1
  • штрангама 1
  • Штраус 1
  • Штраусове 1
  • штрецне 3
  • шћаху 4
  • шћаше 5
  • шума 1
  • шумама 1
  • шумице 1
  • шумске 1
  • шушкати 1
  • шчепа 1
  • шчепао 1
  • шчешљана 2
44152 matches
 је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа 
? на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац пр 
</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пре 
 кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах 
сно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</ 
 радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао 
ране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lang="fr">faute 
рт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад 
вши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за  
 И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несв 
а ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јеса 
се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Шт 
девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена  
 седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreig 
на; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ва 
која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он  
бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите 
и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро;  
<p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе  
а мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека да је  
 Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зат 
рах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p>  
у је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за 
огледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетн 
 боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и 
рима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p>  
ена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу  
, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двом 
шчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе поглед 
сведока колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео 
ка између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је  
це било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У др 
х <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му  
>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“< 
и бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас  
но Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта ур 
у, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широк 
стина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло поп 
вије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралишт 
јвећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости  
и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у на 
а му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроб 
 мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што 
ива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, 
, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од 
 беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> 
а, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску вој 
23" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је 
шли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре ов 
ам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S}  
свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он 
тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе реч 
да једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово  
е.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки д 
ају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, 
од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини 
 је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам тумара, <pb  
Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирк 
да, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши ту по неколико л 
 да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и ни 
нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих да 
 што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као вел 
весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, п 
ицу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као  
</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с т 
бу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им по 
тпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема ру 
 ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалос 
{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дуб 
ри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми  
с њенима меднима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После о 
p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку пот 
 <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био 
време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као листак на ружичном  
<p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак 
анашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам т 
нте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71"  
ладена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> 
игаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заи 
ажио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме н 
, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quo 
даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Мл 
до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом,  
у, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши м 
у.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невољ 
или сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите как 
туа, сеђаше на своме коњу не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обил 
одило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпиј 
а се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је  
 весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови ста 
ајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се  
е тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори 
ам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се на 
ту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би  
и у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијан 
жала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог б 
 и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у с 
од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни офици 
 по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да 
о: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго  
 у Суботици простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p> 
 многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да з 
асови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p>  
 хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у п 
бове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гро 
т брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тра 
ву треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на љу 
обио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужд 
 неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти сво 
плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора  
ритисне, крст се <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p> 
е миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао 
ико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, н 
 за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милуј 
осподин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“ 
о. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових  
„Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из дана 
ло, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У  
дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p>  
баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један др 
ити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са ве 
 Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету своји 
истаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану. 
оје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ко 
 до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек н 
орадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су и 
е бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора п 
њи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p>  
 сви, који не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у ви 
ета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака! 
м, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Ш 
 пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која бра 
>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела пок 
у па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="6 
с приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео 
дање; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од м 
ан пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, зауст 
уђу у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томаша 
ко весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју с 
</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пр 
ти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: м 
тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држа 
њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу с 
у и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст написали стајало  
не, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојб 
мена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у с 
а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</ 
и шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</ 
има матрозима њиховим матерњим језиком, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезл 
 ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који ј 
је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте 
новом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“ 
 не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као шт 
остан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у тво 
ћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја р 
гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква  
оју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у ж 
је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде од 
д — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:< 
таку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припозн 
нин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, б 
>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео 
ђице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</ 
ођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти ре 
 праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ни 
ху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано м 
 се никад састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био п 
оме сутон се хватао, свет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступ 
ано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртво 
простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао прева 
р ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно ч 
рости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са м 
ени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега п 
последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш н 
ас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувш 
то замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху ш 
 куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је  
н блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још д 
 ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то зна 
 и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по це 
де је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали 
 том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша нес 
г саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних  
ће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван по 
рпског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала  
олико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово пот 
> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а судац мени ре 
 почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудите 
га сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ По 
 ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</ 
и, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био 
 су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Р 
ји имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право. 
ехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу у 
у се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да 
 — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити,  
пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Мла 
p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28"  
 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А г 
е одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p 
> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју  
а удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малог 
адна према онима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко ко 
едну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Млад 
био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих в 
о кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео 
p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј 
 полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S}  
у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га по 
смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве с 
ондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога м 
поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <m 
хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> 
, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девој 
и мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створ 
, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд и 
јопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој 
ан пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било с 
ок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима 
 врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душ 
="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из да 
 и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и по 
ци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а  
 лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш,  
би сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виногр 
томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, 
 безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио сво 
анила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љ 
шен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и  
„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежит 
 <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћ 
 пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облете 
Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учин 
о што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</ 
кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ ни 
а; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбољ 
код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То в 
ако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу,  
ва ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два 
Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти ост 
ао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Ти 
м на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бри 
јом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито  
 сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она;  
еће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бит 
да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу от 
е, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — д 
ђе чували, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набаса 
шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нис 
писана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и ј 
топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли на С.  
<p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима 
онда ће се они сачувати, <pb n="100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њи 
е говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекне 
лу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује 
нише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где б 
екао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу б 
С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанч 
S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зов 
е и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше па се купише гомилама о 
адаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око ње 
/p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични 
 Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише —  
 је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да  
јанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за 
е на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми  
тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем. 
За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.< 
Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од ду 
ти; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам 
у оружје на обрану своје народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за свој 
 тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је 
и, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му 
зисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он 
 ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти остављао на миру поштене људе?...{S} Па по 
ости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје 
 мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p 
 куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду са 
ело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол,  
 се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесниј 
 је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један ча 
 овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и та 
цом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име пра 
ити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати, кад смо ми сиротни па ти  
 сам морао хватати себи пријатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и 
а поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће удар 
?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она из 
 мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добр 
вако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После поглед 
...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото 
есмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито к 
вори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила т 
сти, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Види 
јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини 
дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао,  
де; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим  
тима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што 
а женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати п 
а свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеш 
м никад нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беш 
де ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на н 
нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба 
 <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царс 
па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — 
ности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и ужи 
лумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упо 
јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у н 
 бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из поч 
и врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим  
 би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као 
тку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Б 
је лице покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замис 
потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у 
 собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обоји 
вај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове ј 
</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на 
ле ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p>  
амо по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200 
шке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко п 
 бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час пре 
последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете  
че Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад 
у тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је С 
 приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„ 
о неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Гос 
ез другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој стра 
ина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнак 
непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо ли напред поћи, кад у један пут нас почеше с леђ 
 гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја п 
Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а б 
већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом, — милина, милина, свуд милина. — А у гро 
о наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили  
; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад у 
 горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака ар 
ару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не мо 
ање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци  
у се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено 
 у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> < 
лањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не 
вајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; посл 
моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту  
/p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> < 
зговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепи 
</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote>  
проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по г 
аиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљ 
 маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца 
једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због мил 
ана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако  
</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна суза; твоја ће суза и  
ено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђе 
ти мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота н 
е или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни 
круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душ 
 бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до  
ше, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један  
аваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуст 
могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, к 
се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне: 
полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прош 
д од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели 
дићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крв 
, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао 
дније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се  
но у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ива 
ек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће 
не, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без прес 
у да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута 
шар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ од 
очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; м 
крипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла  
на с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у ва 
полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби дола 
е, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ о 
рављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до 
 туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е 
се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из друж 
ом лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљућ 
ри му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Мил 
писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с 
јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више 
оше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју ж 
могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме 
ео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неи 
нити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми пр 
 ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао нов 
едо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећ 
је своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам т 
едели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теб 
него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин поб 
 ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за  
ла као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном ор 
еђати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“< 
о пушити овде?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>„А ти пошљи кога, нека купи најбоље хавана регалија цига 
ре лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан па 
јанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера С 
еђу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казив 
 да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице  
заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио 
ици са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форин 
 — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал 
 наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p 
частиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја м 
 од сад узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због 
/p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n 
а је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, ка 
 преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаш 
.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јано 
наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ал 
ва починио, сеђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на ас 
јао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви  
, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена п 
заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p 
пустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала  
} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли 
 : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој  
у за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам 
 дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу 
е красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово  
ве.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу  
оме криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је  
му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад с 
 при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећ 
дити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за  
у две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрет 
е отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме 
али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запоп 
чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје 
ојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, 
то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те ка 
А ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l 
 да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S 
>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, а 
Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заб 
у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Д 
со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре  
да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не с 
„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“ 
премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу  
Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове куће неће остати камен на камену.“</p 
...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш  
Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га 
свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је н 
ћи до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од њего 
знесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеван 
ом се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пуш 
, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме об 
ичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.< 
„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, 
проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Ле 
на, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их позн 
г судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе су 
епо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је 
 треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе 
pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћем 
о си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај 
поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударит 
остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, 
ојим читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод  
 шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломит 
 плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племић 
х он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма  
 у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда храни 
доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је 
нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци иза 
 рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Б 
тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целом 
ињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио  
ету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да  
 кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе 
да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што неправо учинио, а од мене ти све просто  
сиротињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави 
ћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице о 
ици на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их ви 
ша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог 
ом морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p> 
е можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младе 
и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима 
ле тресући со проговори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> < 
каже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити 
П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који с 
еди на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер вид 
, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <di 
ван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божје 
/p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја нем 
жите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте  
ко?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене  
ом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, 
вао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та 
спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише с 
ди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после оп 
си зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, ч 
ени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда беја 
тепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју  
сто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијан 
н с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн  
е миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала 
н полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове п 
ражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за нар 
 храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више та 
ецу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их те 
шту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи,  
Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу ст 
 драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину с 
а њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очи 
нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше 
ћете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“  
ање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натерив 
чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је 
јку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је милов 
крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, 
Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одве 
ј се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима,  
са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости так 
обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора  
дети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топ 
он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јано 
к јунаштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила  
ао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од сад узети у памет; па наумим увек у авлији 
ивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, једно што су још тро 
анац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погину 
изали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, у коме се налажаху 
 јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то 
ој породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који у томе  
ца! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изм 
и дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим 
 и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан 
ети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нек 
 судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчево 
рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ј 
де, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачва 
и, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина 
био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов 
 кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове н 
а ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Б 
 те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа 
та скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летур 
> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="4 
а тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„ 
а, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p> 
судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јад 
 њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; 
имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p> 
слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, ал’ наопако по мене, кола са храном нема у авлији, а у  
ити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој 
а мојима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то би 
кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах  
/quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, к 
реву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога жи 
n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пу 
сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два во 
 ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, 
и своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура  
мци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не рас 
је лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ов 
.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и  
 да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после  
 тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да 
 Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини 
о име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’ 
 болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници  
м хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог ва 
вом лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица 
дах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пружи ми свој рум.</p> <pb n 
<p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с пош 
ао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог.. 
 истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока коли 
та, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелик 
„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, м 
 коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би  
ад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачвани 
ху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам љу 
 господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb n="30" 
 Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замисли 
иви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За 
ни нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господи 
да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — в 
; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме  
погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да 
тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type= 
аде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућнос 
да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на 
асности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од ку 
човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах,  
, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мал 
 живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и 
ни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, с 
ек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ г 
у чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: 
мпањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пије 
 врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; 
воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, а 
них новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до 
ине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спом 
.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само с 
па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И 
 Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p> 
мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се  
 си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„ 
анити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„ 
 слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> 
исам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то: овима?“</p> <pb n="96" /> < 
рана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог в 
онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бо 
</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је С 
е до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ 
писане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у  
три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица уш 
јој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле 
ection" /> <p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедуји 
 „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пр 
а после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен 
нко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се 
е!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао го 
То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и ј 
несем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{ 
био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> < 
у с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Милоша 
/p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као  
ти.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" />  
p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нес 
 она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени м 
 се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који су узроци његове смрти!“</p>  
т.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p 
као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p 
на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та 
рсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени 
„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше мног 
</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од к 
јвећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко 
лији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и 
тељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог 
нда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити  
осит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина 
је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми так 
као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе  
ј!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима  
јој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се 
удац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Ц 
а његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb  
 им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе него ради силнога народа, који се из ц 
зити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је свом 
својствено лепо појетично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изража 
није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала. 
теха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како са 
азговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њ 
икад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја би 
ом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко нај 
спода — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како 
наест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло 
еване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p>„Ми смо се обећали 
о душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад 
орао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, 
 први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер п 
ох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, при 
ватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га п 
е знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија  
сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> 
есте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа 
у по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом  
вође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за  
 неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио 
енило се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А,  
а је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје 
јега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради с 
његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</ 
правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек  
 ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продуж 
м се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, 
знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћ 
адену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво ус 
ци изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђах 
сме, коју нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао ов 
тео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај да 
у од љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се 
јано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први 
ну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па 
цу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам 
у зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова с 
зано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахра 
ужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да  
С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свак 
 нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене  
идео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика  
с да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, преда 
> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreig 
и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око вра 
 помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога  
ете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови би 
елетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за 
иди величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу д 
и.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово за 
 примамо кад нам као милостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја до 
владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава с 
ила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је  
алом.</p> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријате 
а више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом 
је било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор  
 погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>З 
и штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се об 
џари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к ша 
, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S}  
бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас 
ити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигн 
ује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи < 
 Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам  
кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега 
тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја  
воље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без  
о дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета 
ло што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 б 
о био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости 
 пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизил 
р!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као су 
е најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у  
 томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>Пос 
срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако  
/> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је н 
ам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дот 
ао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону у 
љно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да  
и говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S 
ротиву целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што  
видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити...  
ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p>  
 своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели так 
о!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> 
им винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, кој 
наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумем 
вога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави го 
пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане. 
о?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И п 
Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и шт 
101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневеравах 
е ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам т 
те!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако  
бро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити 
аше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.< 
ора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у 
ате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси кри 
ио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„ 
но било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових ре 
инти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи с 
ји је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде о 
<pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју дес 
и бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари 
{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текл 
даре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“ 
овиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који  
то бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црн 
} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава  
нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и по 
 то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад  
„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јо 
мио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не гово 
<pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај. 
 да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове ле 
/p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ј 
на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него  
 <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> 
 имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, ми 
а се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше 
го и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви 
, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о том 
и, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићк 
о су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му 
 па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту ос 
ишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело,  
обро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу  
а поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше 
ђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него само у своме одушевљењ 
напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време  
оји би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Ср 
ванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, т 
летим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете 
пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред п 
о и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да 
ад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Ла 
гла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега ост 
 му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти  
у чувари него ма каква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љу 
 су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе. 
>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше 
 ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? —  
 обично један стари француски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да ј 
p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од 
ети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови п 
је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушч 
, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и 
мових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина 
ити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав пр 
оловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро ст 
јало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај 
х прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите л 
беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао 
а црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела 
„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Л 
ети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико ре 
>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга 
лакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не ч 
је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на свој 
еби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово 
овог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрат 
њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни  
г су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили би 
 бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог  
, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жен 
 пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећ 
ај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он 
јим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не мо 
ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на кој 
било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку о 
о велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се није ништа променио у свом држању 
стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар п 
Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорил 
моћи не може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти 
попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — 
 ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„Али тај млади странац никад у кајуту није силазио; у ли 
ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а 
ац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и  
о и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после  
причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропус 
снувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше  
ао што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела  
 дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав 
; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли  
 име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере леп 
а сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били њ 
зити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја 
 дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу 
е неће остати камен на камену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој д 
ао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој уд 
ума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да 
га мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађ 
Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје 
егалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса није 
аш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што  
о комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањива 
а, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, т 
 мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви томе р 
баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је о 
ом снахом.</p> <pb n="31" /> <p>„Сирота Анђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опа 
моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми св 
ај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се м 
и се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То ј 
 Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош 
шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</ 
тац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог оп 
<p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад 
 Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је 
 у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али  
, акорди од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> 
ја беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то ј 
 красно мушко чедо, као какво плавокосо анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пр 
г Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао 
 <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у на 
кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка,  
ако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весе 
 моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио 
 она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца даде, шт 
јке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској гале 
ена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> < 
нџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном б 
стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам 
, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је  
еше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бу 
>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p 
ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, оп 
ајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслу 
нако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како 
ма.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за  
и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свећ 
ете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, за 
ном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, к 
очи к небу, а руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се св 
ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} 
 гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрај 
падања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, где се становн 
тај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Р 
ти остаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — прод 
бар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у коли 
ему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Мол 
0"> <head>X. САСТАНАК</head> <quote> <l>Ах, она мене љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и ук 
са свим остави.</p> <p>Суботица!</p> <p>Ах, овде се разбише наши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p 
мосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; 
брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско че 
ца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање с 
та њена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила 
 с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смр 
 то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради 
, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је т 
ура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> < 
адне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи по 
 младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже,  
ио у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгуби 
gn> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ дав 
и је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом 
ејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што к 
 уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме з 
а и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас 
о женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два у 
омислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који и 
 све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И т 
ти — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} 
наштвом учинити може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Ма 
право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од  
вао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо п 
оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ све бадава — никог не нађоше!</p> </div> <div type="chapter 
њала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа при 
ене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то  
 требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна  
мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни 
 па онда не поможе му његова песма; јер бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек 
мено — разумеш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни 
а, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће 
огледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово п 
оринти платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики  
није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као  
ело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџа 
исмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје п 
рајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима 
, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p>Али није тако ла 
аки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео он 
p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од 
о почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У на 
аџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, 
га, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p> 
то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од 
аном на кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коњ 
есе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „ 
ла.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међ 
ца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљути 
добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не 
утове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а ка 
 се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, н 
о.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он 
 него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb  
у ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на шт 
оследњих кола повиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишт 
овако почиње:</p> <quote> <l>Развија се барјак у Србина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и та 
ком барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око ју 
 барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи  
о верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћ 
 у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="1 
али јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У  
а него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам  
 тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху за 
раничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладај 
ари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргн 
S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обранитељ, како то види, 
ки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они  
о у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један бата 
ата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити власт 
че:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви  
ом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с он 
 море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све  
 коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере н 
ише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза  
је је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор 
каше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као 
оје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p>„Натра 
учен чисто, укусно, али просто, онда се баци у једне опште каруце — <foreign xml:lang="fr">fiac 
 анђеоче.</p> <pb n="107" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љуба 
а, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав ле 
 неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа до 
брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пригрли сво 
у и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун поглед, па пође пред  
 мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им  
 женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме  
 <pb n="156" /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p 
д године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљине; скитао  
</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{S}  
} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој,  
 разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови др 
а.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке ве 
<head>XIV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољен 
лим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у  
шљана — као што носе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, има 
вим сузама.</p> <p>После кратког ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву  
ји од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“ 
благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно  
е помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног,  
али — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто  
 кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог чове 
е и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било неш 
о је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад са 
Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад ниса 
 пази шта се око њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог 
у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља јед 
ан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац беј 
 боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био гр 
ити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је  
ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говор 
ас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора би 
> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чаш 
нош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — 
м да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не може тако на веки о 
<p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша  
уга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избор 
И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати 
хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом проду 
видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му испр 
ам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем с 
поветке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чини 
и.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који 
инити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни как 
влији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам  
вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к неб 
па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорит 
ј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери он 
шло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни свој 
>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — р 
о ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалит 
н велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а г 
који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.< 
љаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Срема 
 омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер види 
бразе слети од љутине, па поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p>  
нда устане са свог места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем  
рао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у т 
ише у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, ко 
Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема  
м самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му ј 
ања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђак 
 други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто опекли 
и не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу пружају, 
незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо  
 моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <p 
а њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба до 
адвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се  
а била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа. 
ска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p>  
ду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? 
ико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.< 
во су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И 
амници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи  
и, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Б 
н други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а сл 
си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује. 
летим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви од ове пијан 
ао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да с 
ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{ 
есеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови стари 
 замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху шир 
дарала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам  
; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам б 
ели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну  
м себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи к 
S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добр 
Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p 
оба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе А 
оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену 
мађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Србина 
дима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не сме 
ружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мисли 
други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не н 
овао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за ру 
и, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов  
а света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услуг 
му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </q 
баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хра 
еху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар 
оје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> < 
о служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао н 
беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазр 
другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо  
е ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим 
ном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјас 
љи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна тишина; човек  
постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчи 
 себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p 
не љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сва 
пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, 
већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да разде 
ад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до  
Суботицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> 
то нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му  
ов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њем 
јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини  
,— продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео т 
, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био к 
новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој си 
свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с  
, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на  
а; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И посл 
што помоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајца 
, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скор 
— и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију пролетаху.</p> <p 
<p>А странца се никад ни окрзло није ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму 
живао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у б 
 у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најма 
м могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попре 
м се од своје матере, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора. 
и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари св 
 опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да М 
 икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изр 
о од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у прост 
, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим 
би оваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ру 
о бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S 
ро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловањ 
 земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше о 
рети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му ј 
зне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>М 
Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, и 
ез обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно зна 
 обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна н 
ер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо м 
да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p 
 село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће  
де он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне 
чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ вик 
, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, св 
простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер 
 а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> 
не и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао кој 
ећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује  
подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхр 
 се становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песк 
 већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздах 
 седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — гов 
росте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена у 
ног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се уве 
> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</ 
На једној страни њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој  
петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се н 
 панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„ 
 јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху повели осам се 
о бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше с 
ве нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био 
едан блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко 
робија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио прем 
ше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то ј 
оведати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља 
идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за кој 
етре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после  
доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они б 
кавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „ 
на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме  
еправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" />  
нас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће бла 
а, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што с 
породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у авлију  
о?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој к 
а се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али 
 видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна де 
и исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено г 
е.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Ка 
аше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи приз 
 насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече 
к и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њих, као што су у јелена; они беху округ 
скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и не 
ше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, п 
и, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кров — ту бе 
.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се поведе неки разговор, који је  
оји не хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, д 
доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је нес 
 Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за  
је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може пре 
 исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се  
а та, у које авлију тај човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивш 
опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и о 
ј роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се 
 <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на  
ија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена прос 
 усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61 
„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад 
 /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме суди 
 по тихом језеру плови.</p> <p>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а п 
удо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јама 
ки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се з 
ва била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама р 
а нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости 
 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени зад 
е све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао  
<p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу  
p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, сваки се у један угао од кола увук 
зик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један  
свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао 
Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
али, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио 
тично нешто у себи, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта 
ебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} О 
e> <p>* * маја рано у јутру много света бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети 
дитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зе 
вати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, за 
p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Г 
 и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но 
рашно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p>  
и Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбис 
било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, укусно, али просто, онда се баци у 
 преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика л 
опљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и огр 
рка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" /> <div type="chap 
е човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} Т 
га учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; вл 
љу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправ 
ћ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам 
пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами пош 
н сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аус 
се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сном.</p> <p>После се м 
тра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице; путници осим себе и своји 
вио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он к 
 би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад ч 
, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатк 
4" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула;  
а слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није н 
и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ак 
жине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се о 
ео, бејаше недвижим, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад 
егод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад 
из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај моју пушку па ми реци, мож 
а; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, —  
ст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Р 
ју избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не беја 
бере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло мног 
вао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не сме 
бом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога ј 
p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а 
“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом 
немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и ол 
е назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога 
ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што ј 
о стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах с 
 на своме месту.</p> <p>Али Стеван који бејаше много немилостивији него Петар приђе к Ружи, ухв 
ио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео 
 мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, кој 
p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на колен 
убави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није  
оснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од 
у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубави према њему 
више од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљ 
точне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају све 
а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са 
 јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што 
ћни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно м 
има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше 
олете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у с 
ве уз наше народне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се 
p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно  
огућан.“</p> <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други,  
ш један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, свој 
о са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био њего 
мах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархи 
Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа он 
 срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. —  
>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета  
и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обра 
била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар ј 
П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше ве 
м и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му уд 
="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и очи, к 
д од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим 
ији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватр 
а којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> 
е.</p> <p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које и 
ља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми  
ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на  
, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом  
 и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас 
ебо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут по 
 опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше,  
је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србија 
>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену те 
 да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.< 
, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих  
опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам и 
обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плав 
е глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимци 
А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико  
" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој  
кајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћ 
еђу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима 
као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђи 
подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше о 
ногих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то б 
чице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у  
е било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са соб 
дравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће  
м батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари 
 имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајута 
p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховит 
е и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љуб 
у је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки 
. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Ма 
ого пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Р 
свестили, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p 
о обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана  
мам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у  
са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога ро 
е, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, кој 
о. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене 
на, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карлова 
е, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвиј 
А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божј 
ледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацал 
днако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена ву 
исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред ко 
С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна п 
попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уздркће  
</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах 
; а леп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величан 
ила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадо 
дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с 
ети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији  
а.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству 
х коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше  
тко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио 
гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ 
p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја п 
рна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију 
 својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено б 
, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже м 
 и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се вид 
ма камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико ог 
цуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико ни 
="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује ов 
оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они бе 
нога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а мног 
то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано 
 соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним р 
 гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, чове 
 чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, 
еху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била н 
ну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пе 
у, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној р 
 она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док ко 
ог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је 
r" xml:id="SRP18520_C16"> <head>XVI.{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote>  
варати.</p> <p>Њих метнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их  
ад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само  
угим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу д 
САО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ 
воту њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на в 
{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце д 
ћ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гони д 
оћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онд 
 чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва  
нђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба ба 
ање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо  
наче срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесиј 
нула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Дру 
море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тог 
ру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се 
ти и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је  
ли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>Маџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један  
маш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана тек 
а погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зда 
о лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак  
 сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гв 
/p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забав 
о живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сања 
е гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драговољно били ор 
еда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част  
зи, који на крову посао свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак 
е ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на оч 
и себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих би 
м приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које мог 
ацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај з 
амо без опасности, али поред свега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког пут 
двоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" / 
а глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да < 
аху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, си 
ладен подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо р 
ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је зна 
ретрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бе 
дне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа,  
зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од сво 
држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb 
 нису поразбијала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али 
 гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црн 
има беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у  
амбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, коњи п 
е ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужн 
е свега 13 путовођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је 
ио, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не веруј 
ма и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p> 
а сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та нес 
ко да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, 
ило снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај да 
као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио 
 то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли б 
таљона баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У 
 и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми ле 
 срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљ 
 посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се  
свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> 
остаде тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи  
мађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S}  
<p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p> 
још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчав 
а бејаше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је 
ност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у мукама од љуте морске бољетиц 
воме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним влас 
Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаш 
у танке у њих, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластави 
ржали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледај 
па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{ 
ено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по ново 
.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l> 
узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечи 
теника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда доби 
 преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговар 
м смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> < 
— дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени,  
тила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p 
ао да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а  
а обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за 
е и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну о 
а до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху 
лед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају з 
ути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и  
енове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним г 
дну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка. 
p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова играчица 
и:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>С 
емља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</ 
 никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на 
учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих људи уздркташе се као лис 
 пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</ 
наши хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и ост 
вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а 
чело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и за 
екавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} 
p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази  
ћи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла свој пламенити поглед.{S} Ни она се т 
жину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младе 
о зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да  
да се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско ли 
 то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, ук 
, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад ј 
 из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити јо 
 мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p 
!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у 
 Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио 
на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубо 
p>А Ружа у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним  
у, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обично прости Бачвани 
штеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је на 
и лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само ње 
о у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан н 
измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватр 
Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама  
о ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад 
 се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није до 
ј, ал’ што Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдн 
дашњост пружа.</p> <p>Једно после подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>Т 
ада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме мес 
е са три камена, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепоти 
већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.< 
 склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека об 
848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јун 
 <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече. 
доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и  
рно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба  
p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним к 
и фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђе 
их се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, снажан као арак, а питак  
дно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због  
е као што отац може миловати; мој Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како 
коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у 
 одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је  
 ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свету, у усамљеном сну без престанка 
оста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута 
ти, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку кос 
и народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој улт 
п.{S} Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачко 
ледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајање 
 лепа башта са малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од т 
ошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са с 
рца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p 
има друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и  
бог доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у 
 није надао.</p> <p>Њему овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов  
тељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>По 
траве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек  
 од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Једну собу,  
ачица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему бил 
нита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче госпо 
очисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пр 
остељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина 
ј отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних мес 
уста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљ 
ај мах уђе још неко у собу, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљ 
" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који 
из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопа 
учан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза 
о са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе ус 
и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дуг 
 увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њи 
нима устима; пољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Пет 
ти што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С 
ег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше ј 
>Ништа!{S} Ништа!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе 
 ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужн 
рија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та 
дцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, з 
e> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да 
ше путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко горе 
 — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</ 
 Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S}  
 постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и с 
настала беше смртна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо 
 узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па  
 беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мни 
од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у 
поведао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до с 
орац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би  
фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио  
и онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је  
вом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> < 
 им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и по 
е ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу со 
> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p 
м срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које  
: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван  
ар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећн 
а је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како  
х у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном н 
 и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Руж 
а је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја  
не, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње би 
> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> 
о <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та м 
ам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вам 
али, он се увек њима придруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он 
њу никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забаве пост 
 врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по 
му нико није могао разумети.</p> <p>Кад би он овако тумарајући састао се са Француским војницим 
го из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити о 
рији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти 
о: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није 
у продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа беј 
 ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом 
ити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових р 
 ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанин 
то сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на на 
} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и на 
ло забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да 
и научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити н 
а онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али  
н кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, п 
знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на о 
и — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком вес 
икад на освету нисам ни помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ј 
ве повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина? 
пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашим 
пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре т 
ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједо 
ећ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? — рече уздишу 
 полете соби с таком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостион 
 вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас дво 
јпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда  
 њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} 
 отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p> 
и самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед. 
е с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, 
а у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, 
ство, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом  
 на С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке 
 год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје 
стало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спа 
а ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала хра 
остао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на  
ашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љу 
 <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који  
е беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари о 
кући, у целом селу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој со 
рављени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Кан 
су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мил 
то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе. 
кавни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На м 
миривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, н 
амота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p> 
лаву, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да 
тар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" / 
изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ок 
да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зл 
у војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сережан — али ће лудо п 
би га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на  
јуту, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздан 
„Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — 
ио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он ж 
ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи н 
а то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа 
таци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријате 
м говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то ис 
 за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам т 
е осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака кле 
ије било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њ 
 толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију 
м сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само 
је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, н 
суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца. 
се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било с 
ом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак з 
после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта 
{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само г 
у челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“ 
 седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада до 
ло да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женс 
ог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер 
 ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак под 
Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну 
овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје деце,  
 он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се предста 
како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему так 
и од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надеж 
е разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са  
> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране дом 
акој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то м 
ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми  
пио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима  
ма одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота,  
а, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће 
/> штеде, али опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам 
алиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао 
РЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Миле 
ли у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> 
Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два т 
е се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На пос 
тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа н 
 да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, —  
и за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са 
ко исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поз 
 за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покр 
отиву њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед ка 
оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини ју 
5" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и  
у ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза. 
 иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници могоше у коли 
</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству 
аучила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, ал 
идех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се раз 
а, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као  
ало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јо 
о погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови с 
 ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету,  
врчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако 
а деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње иска 
ати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од тога човека  
е тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје 
сле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим ј 
сам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S}  
е свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је 
Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са оча 
ви — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихо 
ооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџ 
о тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сно 
д се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе кој 
ђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмева 
игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме 
 вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p 
гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S}  
или на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било велик 
 је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљка на рамена, као што свештеници правос 
уду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећ 
н сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни помислити мога 
мо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита 
аша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисм 
 играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S}  
јој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сн 
амо што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није би 
е напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други ј 
Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> < 
 лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управ 
 после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мо 
нела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако тр 
једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али  
шчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкињ 
рава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што ј 
уна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кош 
и у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим 
 је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> 
ротиву Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} 
} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може б 
исмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али о 
 знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што 
оду моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загуш 
свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицам 
адава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само дв 
ице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и сво 
а оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи 
кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда 
ам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу п 
у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло нао 
сле се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па 
 муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она ње 
це своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна ти 
 јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио не 
 праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном ста 
а добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“< 
ја је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад  
а учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, 
веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему  
шно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело 
који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и г 
Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Беј 
та је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити,  
м највећу параду претрпео; али она није била као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшиј 
ироким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче 
жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се зап 
је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам  
 постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлију тај  
 али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што  
крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у по 
амртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p 
е бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује ш 
си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бо 
.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више ко 
пи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама м 
огледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га посл 
ена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p> 
 је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она  
лити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из  
у играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном  
 човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на бра 
е бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Н 
ту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна ка 
ети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног 
собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам дон 
читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и пр 
не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене  
друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање 
крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због 
ао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био 
 што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од  
 један млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су 
рвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Срби 
 /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прв 
 змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина 
г по једног, који су се око њега у круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати св 
д зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ћ 
еш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише с 
хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детин 
Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201"  
тку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам  
ог, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на сокак из 
глед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете. 
ако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младе 
аборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од И 
 среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сока 
 <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и 
ојом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да с 
 Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху од 
ио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n 
д женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која ј 
трашан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена је 
ено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се  
а С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало в 
амоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p>А он беше у своме новом свет 
ој севну опет као негда, кад смо срећни били, па ми нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја  
 прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, вел 
ао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и 
о што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и так 
т говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема 
дговори ништа, једно што су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако 
 Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањски 
 и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли он 
его да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему т 
 један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Ов 
рпском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал 
ватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто 
то је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а 
А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војс 
дела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје 
еки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје 
сту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су 
"116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво 
ом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хлад 
 наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мо 
" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије 
све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све  
 су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај  
 дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p 
рење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је  
ина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и 
 али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свако 
на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</ 
 јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у живот 
е боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њ 
и.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мут 
оња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и  
S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови таласаше 
 Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што к 
помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим  
ад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој со 
н извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати.</p 
поведи том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне на 
 Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох п 
“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао мо 
ије дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на  
 се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од он 
, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он је 
се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо 
је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом  
 све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала 
и ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А т 
етко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему св 
XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весе 
цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођ 
. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Вр 
на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„ 
а ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био теж 
рада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не пл 
 косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи 
ош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} П 
ила разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и  
а али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушена,  
у видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилен 
во красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослов 
 људи, који се са свирком пратише: није било једног поштеног лика међу њима, половина између њи 
Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу кр 
С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага  
он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било  
х, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади ск 
ћи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пр 
а кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедош 
м наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве несреће!{ 
радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толик 
логлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, б 
</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљ 
од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен ч 
ети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на св 
о што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са 
а, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, пос 
о, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке куће и тамо рас 
е.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали мног 
 она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је д 
му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је г 
>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком с 
у према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да све 
роговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако 
 ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много ср 
50" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању 
ило благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега н 
 изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу ј 
а мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и  
опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно п 
 без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком весели 
сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад се сетим моје сироте Анђе...{ 
пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још у 
 у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало војск 
 знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били о 
во је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мо 
м.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и д 
удо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пр 
о.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете  
д би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из нед 
осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безграни 
сим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила  
ако се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу  
срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне св 
ио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд 
е ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n= 
 <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне  
о од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам з 
 он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија де 
 туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклони 
повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора 
пијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела пес 
} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у 
ер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако 
сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле о 
 побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не зна 
имо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја жени 
а своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на м 
до чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Он 
о једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не паз 
меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до ј 
ке на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је ки 
 идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свет 
е, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жал 
к мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p 
 мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без 
 рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање н 
м што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обв 
даре па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, мо 
и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам 
неправо учинио, а од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је на 
ко 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би 
науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.< 
е <pb n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у  
 до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p 
и исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала ниј 
е народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњост 
рим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „ 
гинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким ули 
 њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући д 
а, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, па 
лом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио  
и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв 
 терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављ 
се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми кр 
о учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; прекли 
ио тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатељ 
е, по којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљ 
.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нам 
и је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а  
p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путни 
седне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у м 
ледом, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај п 
/p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је  
ки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше неколи 
 како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје 
 у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па  
p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола по 
вле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та к 
мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисн 
S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још  
екоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако 
и ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу кри 
“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се о 
породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив чо 
био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је  
ћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога  
авле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост и 
есреће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је  
 се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У тре 
и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад 
дар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срц 
...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго 
 песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су  
 је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држ 
 повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно до 
 што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао сво 
ућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости љ 
им топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало св 
чевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и јунач 
ед њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао п 
ешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два  
После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су за 
брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смил 
, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и пози 
лим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био го 
гласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је том 
побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао  
ејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је  
2" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> 
ији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у к 
 што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на нес 
, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је бил 
ина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и м 
ип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна о 
клао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз ње 
њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћ 
 —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, 
д лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом в 
чки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</ 
 гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, досле 
 црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је у 
/p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи 
 роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да  
ници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну дво 
нај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази ш 
рећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ру 
и ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти пл 
сали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао св 
д кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред врати 
и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико н 
сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су м 
е овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пол 
<p>„Младен.“</p> <p>„Младене, срећан ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла. 
 није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо ср 
могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори,  
а рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолит 
м теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се над 
и зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> < 
ку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође  
и ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни  
ркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, 
ера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако  
едао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога рада и не 
 и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро с 
г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која  
„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни са 
</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бив 
p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и 
; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овог 
вце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео. 
 асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шт 
ростоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах  
 би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају  
ладен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" / 
м изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је  
се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз  
а да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је л 
>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило ка 
госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су са 
 ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руж 
 смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устрави 
ем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет заг 
ор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепиј 
 кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је  
е.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени с 
е спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наум 
ри овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се 
се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја с 
детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p 
 себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако 
од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачв 
а, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да  
надоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној  
 данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не  
прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост 
 ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p 
х речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он ј 
на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p> 
е, сваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у 
вима судцима на оног, на ког сам сумњао био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слуша 
еца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ћ 
е неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско вр 
о био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с тешком натегом продужи:</p> 
му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мал 
.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где с 
ку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује с 
еди месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљив 
„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто  
ћни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача. 
исам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећ 
p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али д 
p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и св 
дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, 
жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прек 
тељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше 
едан пут леву руку, на коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаг 
ке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>А 
ајвећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па с 
 у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он неп 
 суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ов 
си на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кукаван млад ч 
е; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубит 
 мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја ње 
бом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„ 
има у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кро 
овору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беш 
тане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на ов 
своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се  
 дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла 
ољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погин 
оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у 
 Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био ком што треба!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право! 
ејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два бра 
зражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу  
е за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни јед 
се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кру 
<p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од  
ог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на о 
ла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: 
кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, сам 
ово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била неж 
четка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да ј 
аше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, кој 
.{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Ро 
коју смо претрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 
илога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари у 
ош од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад ј 
уги, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему 
Млад, стар, — одговори Младен — смрт не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као шт 
"172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} 
Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за 
пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> 
а.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да  
мена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног кр 
 те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве р 
 бејаше један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где  
Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> 
сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сироти 
а да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам наприповедао д 
ати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови неср 
 зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> 
а вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја  
 са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стариј 
јко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб  
на суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520_C 
ако је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропа 
поћи, кад у један пут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, до 
драво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут вид 
<p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету ни 
добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри са мном; кад нисмо могли на овоме свету 
се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да ј 
бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти? 
им Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од то 
него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох  
а продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, 
’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се т 
 покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бит 
спода на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви ок 
веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом 
ени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је до 
аде, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим шт 
оштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и прав 
о се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по  
p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста  
ога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p 
м моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах 
ство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољу 
е бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; о 
е нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамо 
> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку м 
тна тишина у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад чове 
ед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу 
а води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој  
 срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним човеком.“</p> <p>Хартија она, 
се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме 
буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш с 
 примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; ос 
ван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} 
, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу  
ш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја  
p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим. 
згранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И посл 
е, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’  
 Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само 
у исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стев 
 <pb n="159" /> малодушан ; ти ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p>  
пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели 
 изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сваки начин поштанска кола са три добра ко 
 недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља 
Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах 
ми нити можемо нити ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што 
 је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је 
д њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од к 
е они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије 
е ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори н 
њем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим ас 
, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали! 
му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахр 
ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и вла 
p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам,  
ни тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и с 
,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен  
и?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада ч 
и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја  
е народности.{S} А којима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељах 
 га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагл 
г зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жа 
зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p 
оз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се 
м; кад нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме поглед 
 вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачван 
 изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу? 
 могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио 
м своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам 
а, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша нећ 
заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче доч 
ћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело? 
/p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ З 
а већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> < 
ици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — дана 
мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што рекох то учини 
 једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p 
, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што 
то опустише.</p> <p>„То није нико могао бити од наших сељака; одмах посумњам на оног, коме су с 
, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар зна 
о њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све 
 мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће 
p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце 
 намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану свој 
а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут дост 
; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана поп 
лабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ 
с виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било 
очне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро 
 добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p 
свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се  
ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом 
 своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљан 
и за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која ј 
ћи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје  
ебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко 
ама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода свој 
а сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељство, — а сиром 
, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“< 
но рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, 
/p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на ми 
 нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао  
тима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандид 
а, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој 
ић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с 
ље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и п 
стати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, 
 шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n=" 
ког пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у М 
 ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалос 
го написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се з 
о твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе п 
ели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света. 
орила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби 
тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Том 
е српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложн 
ш могао повести.{S} Али после суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој вој 
аши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се С 
 тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо! 
одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролева 
ваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као 
што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други т 
м, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; по 
упко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то памет обичних људи неће достић 
 Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети. 
ла да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе 
и, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од нас  
 реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа  
гао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да в 
ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па б 
да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени 
ртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног  
шати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш  
ажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадо 
 зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се из 
а се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни из 
е госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око  
p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па н 
 али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом пов 
дио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора  
</p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини 
м видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је ње 
е надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима отко 
{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“< 
а је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бо 
ад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију 
гинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> < 
 ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози  
ти.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих  
мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „ 
та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После  
убави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на њ 
жје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би  
о би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. 
 узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја б 
 воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, С 
ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено  
 која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кук 
четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да и 
ила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни је 
је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Ми 
у, па тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа 
знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb 
е као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све  
нем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори п 
> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а 
и зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство! 
 с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш  
ује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, 
 бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу з 
 посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири м 
ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} С 
м га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет ниј 
 се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, 
врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и од 
нско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S 
н.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге 
и пре него што се у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метну 
 то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим  
ове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још да 
 беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> < 
јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године  
рпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које 
арити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што бр 
е договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па по 
 је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалност 
и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекал 
још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад 
 за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и 
што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам в 
оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“< 
ом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте,  
де, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле суз 
 на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац ни прев 
 дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завид 
међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно  
џарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То  
сле као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш с 
 осим тога поделиће међу њима небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, о 
оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотима 
ти, па похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џеба 
лаго они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту 
га цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела  
оњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и р 
ворио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђе 
 лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен 
си патио — ал’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређ 
е.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти,  
 <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним поглед 
 и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господин 
чванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше 
ва се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не н 
 <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као 
што мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине своје ко 
„Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено оста 
асно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, ка 
лагослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него с 
је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате 
лекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао моли 
огатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој 
смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћем 
Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној пород 
м сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, је 
е ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам нам 
г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мал 
љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове свој 
јима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у 
аца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пиј 
лижње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подух 
="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три пут више 
ци <pb n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог дру 
за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао н 
младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими нашег посла, <pb  
оди.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју ј 
ожју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва мог 
ше.</p> <p>Младен подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли  
 горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p> <p>Младену се ражали; ње 
 <pb n="96" /> <p>Ружино лице, које пре бледо бејаше, облије руменило на ове Младенове речи, и  
му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, одело на њему на цепове подерано.{S} Ка 
 коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били 
зио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак 
/p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n=" 
 светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, че 
азбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне  
је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежнос 
 Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за ц 
п млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, 
, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за ко 
опет лакрдише.</p> <p>У томе један млад бледолик човек са благородним ликом, лепим високим чело 
јче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло  
 али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је г 
ла о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p>  
от ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој  
!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста 
 — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не 
!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја има 
к силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разуме 
а!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са десн 
х ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пу 
е, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламе 
век им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале 
{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за в 
да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљи 
љуби свој народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, т 
оја је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Он 
 који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацив 
несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким  
 — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне ка 
 вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако 
>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" 
ак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После оно 
ужу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје  
 или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменил 
ко се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предњ 
рв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од к 
м образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се св 
ко се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не  
 и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је срп 
зао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну 
рече сад Бачванину — та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца,  
ења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслог 
 његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом  
р она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам 
</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од сво 
p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.< 
ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сир 
{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у 
 куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо н 
ство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврст 
ија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говор 
е задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга с 
да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо  
и ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске,  
 Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповед 
мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој  
.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p 
о па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу  
е била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дет 
ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ови 
 — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми с 
теване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашњ 
свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свеште 
 ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на нов 
ска, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с н 
же било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умр 
ко лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је свак 
о што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p>  
хвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут о 
што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати ср 
ко?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћ 
, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оц 
стадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју с 
га!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру к 
ан.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би  
ових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и  
 мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам дан 
жја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће на 
је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у н 
 /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав 
се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахн 
кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми 
 претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотиц 
ља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо 
{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га прим 
г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео мило 
ивота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да м 
без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владик 
 своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислу 
ама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па од 
уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са њ 
ису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену де 
несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После 
<p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја См 
та била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики ж 
рећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслуж 
м то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S 
е, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живет 
јде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим 
амо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу.“</p> < 
ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до з 
да рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака сла 
омогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се ра 
="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо им 
 овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу 
е дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети 
или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p>  
есницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“ повторише сви Сремци са подигнутом к небу 
/p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с 
се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стра 
шитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили д 
Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и 
г одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним бор 
 <p>С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> 
молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследс 
етло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је т 
У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне стар 
че им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, 
стао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>П 
:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији. 
> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учи 
рив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и  
ава несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — да 
о ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако  
>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак као сируп, с 
е бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ниш 
и, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се насм 
ad> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли 
ти може Срби починише, ал’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према н 
сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти може 
у подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато  
не:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и  
с:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас  
тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пру 
а од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С 
 и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се не 
ве несреће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет  
ање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S 
ви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин м 
 баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нит 
 једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога б 
ћи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!< 
рашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S}  
а појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу  
мњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично  
 тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љу 
т и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а ру 
у лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умре 
да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку 
, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше 
о.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро ов 
је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може зад 
асне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово греш 
 га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{ 
жним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> 
и гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, уму 
 се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Ч 
 учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и од 
: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је  
 прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бит 
ју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше в 
авле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време,  
дин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо  
овала црна коса као угљен, у којој беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драго 
лико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже 
ан ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије  
ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од  
окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи 
лично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево 
 људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини п 
мало ћутања проговори:</p> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и ј 
омашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему го 
че опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио св 
јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p> 
аву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на с 
не ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видев 
д о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је  
, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n 
сти из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанц 
зову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго т 
ју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку п 
</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У 
 расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док  
ћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонил 
нас ред, не био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ниш 
ри:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај к 
обично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако  
p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ни 
е сви оду, ни један не рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарс 
ох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама б 
 и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин пог 
/p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </di 
ити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио,  
на дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је  
 најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Мла 
жна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све 
ити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође  
е веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</ 
, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутни 
тва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он о 
 па му пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани  
 тако миле бејасте моме срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> < 
ов.</p> <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим 
 — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте 
е веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p>  
тићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити ил 
на у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она 
а имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам цар поста 
у.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p> 
 <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мин 
ати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто  
е, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се 
тру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године  
о ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има 
ју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо жи 
омче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, 
е и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један  
ла Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p 
ри:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, 
е, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповест 
ведати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био он 
ши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао  
една жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од ра 
, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, 
 гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>После устану, окрену се свештени 
вуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај ма 
шима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопи 
крсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене р 
рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе 
а.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узуда 
и, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се  
ио у својим биткама; рекао бих самом се Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихват 
ра заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која 
ти — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборави 
а прошлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али 
аден је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме с 
 тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p>  
ожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је  
мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао  
утници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац бе 
} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. М 
а несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу  
о да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невољ 
лађавати се сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се пове 
инише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило 
, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братими 
у и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за рук 
 бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, ве 
 коме се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје  
ао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не 
ојима ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њи 
дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљ 
 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади је 
 њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лу 
е он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„Али ако она мене тако љуби  
ко лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми  
S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> 
ме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ р 
</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу о 
, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећн 
крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим сп 
 сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми 
рштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрстивши се. — 
дости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже 
 то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срц 
ља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије 
могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћ 
ом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} 
ра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред ве 
ти моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нис 
су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја б 
Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строг 
>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу 
 правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју 
орила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми дан 
....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито  
е; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хл 
n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p 
 љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ов 
коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја  
 с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог 
ост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ 
... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже 
ма речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> 
руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостиви, немој ме оставити, него умудри ме шта д 
бу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>По 
е одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост 
ате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до по 
је и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које  
обећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног  
та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату,  
арловци - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не  
Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда 
лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерн 
је нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да 
где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом 
 пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} А 
екла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртат 
лој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се. 
ндила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђе 
је.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и ист 
 Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори м 
погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк напи 
а са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао с 
— до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни 
сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје запове 
дарцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја ј 
моримо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао  
ушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на коле 
ике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у с 
своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо  
ао што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино пока 
ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</ 
е нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну дец 
ова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећниц 
а изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам  
је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога ро 
 <p>Овај свештеник бејаше један од оних Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и т 
ажа, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тр 
о изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без жив 
ета и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> 
 ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те по 
руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време 
ма су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p 
те, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачуват 
итке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити 
ти?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>О 
е последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за к 
е; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отрова 
сам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свет 
/p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод н 
ли?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер г 
има Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане 
вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „П 
нке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад 
зилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарск 
унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају. 
 те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p 
час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време не 
p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после  
 оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг,  
ити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа  
ј друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу 
да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога ца 
ред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> <p>Мало касније пут постаде неисказано тежак 
, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благо 
ти, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — ум 
цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте  
рби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао с 
 нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрт 
у стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песм 
ђа, њено срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је 
од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се  
 нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрак 
воје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада св 
ад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зац 
 год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши г 
оје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота 
н може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне она 
 чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух  
нула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас 
таде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S}  
аличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако  
ио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох 
се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е, та ви 
/p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски ро 
 свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је 
 и свом владању никад се није променио; болест која никог од путника није поштедела, као да је  
не, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у дру 
 честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џигерица губит 
 пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба 
остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, м 
и матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позове једном свога брата  
 то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје де 
обе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; н 
оје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које  
ости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, 
 прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је  
, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле ова 
кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало разберем после тога и разум 
е, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе. 
 највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — о 
оменем прошлости моје тако ме љуто срце боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још ви 
узе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један и 
човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако б 
говорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, д 
, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне ст 
са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну н 
е - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. < 
но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са свим Бачванин 
 једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су  
 страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе  
<pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало гов 
 улицу „Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. 
снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у њег 
т тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим не 
p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стај 
са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање 
к није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута своји 
авом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије сузе на очи.</p> <p 
е код своје куће.{S} Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p 
 с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде 
та!</p> <p>У његовом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима с 
раги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави  
обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плаховитије су 
лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока ра 
акомисленост.{S} Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, кој 
етинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам ни једну радост уживала, којом се деца с 
ету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на т 
е уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — које беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је од 
 Не бих могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они с 
врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим жи 
 учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само 
м изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја 
 човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада 
!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом 
о, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођ 
 свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно 
p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања проговори:</p 
ушу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што  
е Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шен 
е С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крчмари 
провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу 
из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после проговори:</p> <p>„Јеси ти, момче, полуд 
аден тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
то из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најху 
о усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и госпо 
а, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Ов 
осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефан 
војим кајутама, у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног ни 
 Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цветаху руже младости; јато обож 
p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну устрашени на кро 
 неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога к 
јбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али опет  
ашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њим 
er" xml:id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зов 
ма; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није бил 
у набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је пе 
 а лађа напредовати, која после 58 сати борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниш 
део на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед ста 
90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу мно 
е ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била нај 
оја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није пр 
једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц у Србији, кад су се оно ослобађал 
бешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, ј 
>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је в 
 једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стотину 
едан против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У једа 
> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па  
r" xml:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв ли 
агрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било др 
ани њих петоро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та 
носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџи 
н млад човек као капља; ноге су му биле босе; кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му п 
нили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет  
 мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на на 
, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће  
оповима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својев 
 и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type= 
а — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше она 
лад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког 
је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, о 
чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и 
саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до 
/p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте 
оју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се камен 
арод.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбри 
колини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би бил 
научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он  
 учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суботичке судије напиле ча 
 Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха 
„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви 
иш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не од 
да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега 
а свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S}  
котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који 
не нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учин 
е и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растана 
ом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које чов 
>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote> <quote> <l>Та ти ли си?. 
> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S 
и</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се почео хватати.{S} 
/l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младен 
l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена у Алжиру оплак 
ије био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да 
и?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб 
воје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо 
 не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како с 
о је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели 
 под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; он 
одине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу 
 ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома млад 
 кући као свети аманет.</p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли 
<p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на коле 
ти.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он  
рбина, који рода нема, ни оца ни мајку, брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом  
зим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то  
ито обадвема својим рукама стисне свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p> 
 подигне руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало заг 
а преко мере богат, позове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима  
 имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који  
после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан.. 
, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се н 
ни!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ниш 
тави!“ После тога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за 
га држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с  
ли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.</p> <p>„Ми се сви  
с. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној свој 
ац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе 
стао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје ру 
оту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може миловати; мој 
и своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Руж 
вај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као уп 
и му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љуб 
огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си м 
кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер  
Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није г 
а прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S 
на буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом  
>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети? 
 моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи 
уботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо 
ени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“ 
вео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ј 
га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти 
и!”</p> <p>„Осветити? — Мани се освете, брате; немој, молим те, немој то спомињати.“</p> <pb n= 
олико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, брате, јесте страшно то, што си претрпео; али твоја је  
лагословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше  
кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> 
и свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се  
/p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не 
ћим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда ја 
лности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом на 
се пити — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> 
му злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је м 
ота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} 
што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошло 
у томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у  
штеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин  
о је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и ко 
гледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, т 
љи, као што си ти учинио.“</p> <p>„Мир, брате, не убадај! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш 
ишта ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бит 
ени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне с 
и у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекуј 
тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него те 
х то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједа 
ао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не пита 
умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркт 
 рођени Милошу; престаће то, мој слатки брате!“ Овако хтеде тешити старији млађега, али речи му 
е опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остав 
дио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен  
ђени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога подигне свога мртвог 
али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало ћутања, — то не мо 
е чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S}  
да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех  
 пријатељски проговори:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру. 
но проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово и 
ем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући врати 
, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори пос 
бучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ 
јка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који ц 
р сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер  
е и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb 
 у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење би узалуд, само кола нађ 
му?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први н 
ачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире и 
г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље гово 
, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди  
— ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког н 
послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са с 
е мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и  
триц у Србији, кад су се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући  
сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола с 
е мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српских народних прав 
 похитајте у С. Томаш, подајте то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, ја 
ните.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих  
 <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, з 
 се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим 
ом и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише  
 ћемо на услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што  
сле са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је зд 
могао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а  
х остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење! 
нути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим 
о носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам  
тави пред себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо јед 
ојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као какв 
ер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура! 
г зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом  
p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <p 
х сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити  
друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би  
, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за 
ш дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} Та како би и би 
..{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио  
и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе лио кад на њих  
лио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас сме 
} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. 
ницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранит 
жи:</p> <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком  
вољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чинити по положају, 
 њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n=" 
.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="2 
огаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се 
ала, која пред њим празна беху.</p> <p>„Браца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жало 
ишта, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије св 
му је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виногра 
удућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није имао; он је ж 
као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао б 
ој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад 
оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{ 
 њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио св 
то више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Томаш.“ </p> <p>„У С. Томаш?!“</p> <p> 
Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паш 
; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватр 
ви туробни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У  
 <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена ув 
е, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јад 
га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока  
 био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зат 
рж’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш 
 он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, с 
и?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најср 
} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му  
 са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано  
p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.< 
и њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. П 
ио.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштроконђе  
 па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох се ни састајати, јер ка 
ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није 
кога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим прсима џ 
ја кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према др 
окојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче  
 те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје  
омаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која остане без оца и ма 
това била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакати, покривши белим рукама своје лице.</p> < 
е, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зн 
сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p> 
ачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити 
о оружје, преко рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама с 
, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу  
 <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> < 
погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом про 
 је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ј 
геле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долина 
 која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи  
и опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и вре 
ине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="1 
 вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше 
„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш з 
ј род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха 
виче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер 
и минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла;  
ом свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како 
ода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина 
 не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p>Младену бледо лице облије сла 
м Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озб 
овао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачва 
— њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових реч 
да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила С 
 о томе бринуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да м 
који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно бе 
ове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим в 
оли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдн 
зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари нас опколише као у  
, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ћ 
 намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ак 
 заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек са 
ура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после  
 била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е 
 очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што  
а и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и 
Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p 
или, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом  
, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добр 
асту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми  
као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“< 
 се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотво 
S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта уздишеш? — продужи м 
и тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега 
вори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску прол 
 нисмо могли на овоме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лиц 
е.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прс 
утра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није ка 
н поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи ок 
 пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсе 
летети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло 
обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху 
он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу  
p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је једино б 
тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
зликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју бу 
 ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чем 
раше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кр 
омили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисмо. — „Јунаци! — п 
се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја  
 ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После  
мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Пета 
воре, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> <p>„Ни 
нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати прод 
ј страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа, као што је п 
аџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком изл 
о од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе го 
> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе ка 
 Нова несрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она 
се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све 
 та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничар 
ту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„ 
} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прс 
 побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како  
иди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“< 
сну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су 
хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовет 
осле неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, 
 гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га ре 
ас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим  
ао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од про 
омак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више ни 
 као млеко.{S} Кад сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па посл 
а пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој п 
се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беш 
ем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја вид 
 оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим  
 издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не б 
 зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози, који  
uote> <quote> <l>Та ти ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жељ 
бра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види т 
би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се ле 
ако ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и  
 утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њи 
зелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — т 
добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се по 
оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разу 
е поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек са 
ела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који по 
ван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих погубити; они нису ником 
е разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Ваш 
„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и  
 није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше 
преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> 
 <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замол 
се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи з 
ом рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити 
ао, па један му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ћ 
 срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с те стране ми није бриге, 
продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p>  
рви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити 
дужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Судби није 
ао неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, је 
икне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срц 
 и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павл 
 друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p 
што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, те какве  
 да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“< 
.</p> </quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се 
жин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у  
мо наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учини 
 „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, 
 се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о том 
гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на не 
олим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и рецит 
глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је т 
{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за рук 
 коња, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — о 
S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> < 
жете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, ле 
д слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао б 
д њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење 
отајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама н 
сницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p 
исано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину 
сте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је т 
о ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p 
чекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњ 
 и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади јед 
увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела 
} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговорила.{S} Један пут после < 
д смо оно у сватовима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света,  
ан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдег 
стио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би м 
и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је 
веди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и 
а мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљи 
мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да к 
а мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одг 
 страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p 
ета, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“< 
ђице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и  
дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити  
жје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији п 
оменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чес 
арловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себ 
p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових! 
и, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У томе ш 
 <p>„Ми се растадосмо: ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{ 
аден рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Пет 
 издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С как 
е, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове њего 
задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли 
 јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n 
еднаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под вармеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре с 
д ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнак 
ан, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њим 
ш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се налазити  
дена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи 
и господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу  
дна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске  
какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се њих двојица добро вла 
е и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. М 
док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у ул 
 <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у т 
.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идућ 
<pb n="190" /> <p>Стражар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова ст 
по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око  
трашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђ 
 и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу мо 
шта не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу 
е вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад  
> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртни 
која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“ 
 Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим ш 
оворим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову р 
одине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема запове 
 парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> 
чно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да ник 
 неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви 
 вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и д 
вредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Бог 
д вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени  
вори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим. 
ти.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви  
а желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече  
стане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и свој 
и се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан 
p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам 
 нека се претвори у љути отров, који ће вас у најжешћим мукама спремити с овог света.{S} Господ 
 кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који ча 
, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи му севнуше, после љути 
 ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> 
</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас назвати својом?“</p> <p>„Питајте мога поочима, — од 
 сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учи 
вори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку к 
томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Млад 
та каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у  
орити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем ш 
им погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Иван 
дине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле 
 задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле 
мање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте 
 ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спас 
, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек  
X.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> < 
завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p>  
госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чи 
тво у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен о 
дњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњавор 
уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“< 
 се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој  
а од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у св 
кнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злот 
ирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на к 
као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>К 
моћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, 
а шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким ос 
/> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког  
ца ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања 
кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из ц 
благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким бркови 
уд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим  
човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од к 
е косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама не треба н 
удо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако праве и 
После ухвати Младена обема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим  
ри човека на својима местима у највећој ватри тврдо стајаху као каменито стење одбијајући непри 
нстрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гла 
> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над овима 
опасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове припове 
 <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С.  
и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја 
ушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају,  
, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу 
у је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце  
 мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одо 
омашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утеш 
 Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је  
жите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и п 
је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко 
почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињ 
 моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„ 
инити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме ј 
ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је  
нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем с 
ку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је  
од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал 
добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он ј 
одужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који 
 уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао 
те изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казни 
ћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ј 
њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у  
да форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на  
а вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем р 
 <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пр 
ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите м 
о га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, т 
ину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно д 
а прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни нај 
и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећ 
на, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари ја 
 његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ватреним очима то задовољс 
l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Т 
ећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити,  
високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, по  
и са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у квр 
, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју пол 
нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо 
ж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него шт 
>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знат 
анцима уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која ј 
е знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу бил 
огледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разум 
 био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем к 
добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње с 
после мало ћутања, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши 
ске Милану, прелази се преко страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхар 
ала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она т 
 је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад т 
/p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи 
 и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп 
Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фарк 
pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, 
швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске 
 врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као о 
 ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> 
крдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе ле 
 приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p> 
у врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у својим кајутама, у м 
д чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ову тишину први наруши онај, који 
је овај млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, о 
маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгуби 
у је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарч 
а и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде у болест, прса му ослабе, у његовим п 
азлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога  
игне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p>  
било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне обр 
н.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што 
 је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p 
ханџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <p 
уботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да 
 Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се један с 
чким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао  
ше са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић 
лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си рекао, нама н 
> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. 
<pb n="113" /> <p>У С. Томашу није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству. 
 мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према  
о дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“< 
е невесте, један се мали круг оцепио од великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p 
дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фрате 
а у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Јед 
} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и  
узме стакло у руку, устане па се окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече 
азала та шака људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунашт 
твом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене ниј 
су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибал 
је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу с 
ових речи устане, почне палити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и  
 ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се дв 
е му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу  
ин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти вели 
преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, на 
и као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је  
ири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било  
ем рече:</p> <p>„Ту те боли, брате? ту, велиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер 
на који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да забор 
н миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S}  
 му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо ка 
и помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо  
шебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично  
 па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од он 
<pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Виш 
 свој рум.</p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак п 
!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловци 
е</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се  
> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа 
> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти л 
 очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи п 
дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска кола, пред којима  
деле,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са три уморна поштан 
ј цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цркве; после венчања врате 
он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били 
 проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја 
>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми  
од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода См 
 девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију зем 
нча по обичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика ч 
се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба уми 
У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се венчати са својом Милком, па позивљем своје другове у с 
а, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници куп 
рпско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, ве 
о иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако  
аван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне 
 већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p 
, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са свим хладнокрвно.{S 
 идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово 
та ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:< 
 али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак 
чи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к влад 
ити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини ју 
е упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја м 
од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражен 
мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа  
 наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам ју 
те, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле  
инуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацик 
а као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро до 
жје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару 
 Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се з 
вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А  
отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље н 
>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са своји 
овао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву 
свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам  
..“</p> <p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и  
е речце проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чуд 
сподине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав 
арско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа  
утања. — У први часак ни сама не хтедох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам к 
ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало  
а и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један  
 на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од  
 као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше д 
а умрети као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за  
стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом ср 
 у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми 
ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И  
 љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p> 
„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија оваков 
у сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то та 
јеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо ов 
ване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, ал 
стане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер 
ује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић,  
је оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо! 
а сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плака 
то време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црн 
ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме.</p> <p>Младен беј 
ећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на који 
лости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји 
моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђ 
ти.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жало 
а са својом Анђом.{S} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учини 
, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> < 
ех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прв 
ратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупшти 
а би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала 
/p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се  
о игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као д 
 сата они беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осу 
 и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући б 
— и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p>Ов 
ога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и 
прошао као обично у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом ње 
евач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спас 
м ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио 
ити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети крш 
љив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости 
и друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад  
вши се с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> 
рем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их 
и, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S}  
 поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом насладом.</ 
зили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> 
енове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од кам 
 <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и поме 
омче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убаво 
е мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Млад 
 ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на ноге јуначке, а млад човек он 
 на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио 
енилу; око њих обожатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма раз 
 имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са  
?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не ква 
љинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко це 
 и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је п 
више!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису т 
лина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељ 
у ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сватовима?“</p> <p> 
ије ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младе 
а срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, п 
алажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, д 
бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један п 
а високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он ниј 
рло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекој 
ати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао 
<p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслон 
па!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а 
то стење; а кад овако нагомилане таласе ветар удари о лаку лађу, лађа одскочи, па се подигне у  
“ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха  
а се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са 
<p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози пову 
 се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше  
уној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече  
не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту 
реће!{S} Али, несрећа ова није од Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац 
ог стаса, а она се није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје мес 
 за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> 
е.”</p> <p>Младен не одговори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Ива 
 беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је ср 
ћи, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној 
д туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„ 
 је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је ско 
е нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду 
тичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, 
 дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пе 
 <p>„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>С 
 — <pb n="10" /> немој уздисати, брате, већ ходи, пиј с нама — па ће те проћи туга.“</p> <p>Бач 
ло.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сн 
ропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта с 
 би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, 
сти, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су 
рпско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати 
тинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.< 
воји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком:  
а би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div typ 
а и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од  
огаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друшт 
“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у 
сподине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву 
из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учини 
чеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане  
погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тесно прсима пр 
Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да 
н се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, госпо 
е и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допал 
> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа  
ни од кога ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе м 
ате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да 
ји издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку  
вали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју посто 
огом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад човек, који  
иво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад  
ри код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје стр 
 мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, —  
хо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам 
.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђор 
каква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога 
а?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка б 
све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни вик 
и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овим 
ашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао 
оговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена о 
већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је  
</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао? 
светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то м 
да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћ 
и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се о 
страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини 
Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> 
Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S}  
> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не мож 
 платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојим 
 него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, < 
есити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="1 
и :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно  
тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта  
и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два 
Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежн 
ако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер  
сти према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово  
ерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ му 
га сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачн 
рао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времен 
на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од ми 
рвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без из 
лишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба. 
 мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не о 
жила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћ 
одине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После,  
ка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и 
сле уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.< 
банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола повиче ми један:< 
тирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђ 
девши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, погл 
н — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе 
ан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је 
ој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем  
еку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су 
еђало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе  
опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ н 
хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Младен п 
Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није хтео собом 
>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p 
} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много мари 
 ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из ср 
 овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пр 
ри пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С.  
и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је 
е.“</p> <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти 
им гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па ме 
 знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је је 
е већ одавно бејаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу  
 час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђеног данк 
дала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча  
/l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> 
уше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она н 
оглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те 
рећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постељ 
>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа родила красно мушко чедо.< 
ело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме  
ично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове 
/p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће  
зао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници 
а била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу  
 врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да  
ене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше д 
сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш к 
="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад 
>Млади странац не хтеде у кола улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако н 
дају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам ја 
 онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини 
 је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узећ 
тит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, 
или, али су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које м 
“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове гл 
 сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, 
>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче 
; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а тице песмом,  
остан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме пр 
се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак тр 
жића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“ 
инио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где с 
но бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма п 
 до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој буд 
 се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мал 
м „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарск 
ашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика  
о, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану 
исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај г 
вали кад би на којег нашили.{S} Али ово вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако би 
 ни једне крајцаре не прими — већ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па и 
мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у  
, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч 
ро се могосмо о том уверити.</p> <p>„То вече легосмо спавати сви туробни, са неком слутњом у ср 
одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г 
молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месец 
лицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из м 
p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчи 
 <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{ 
оже, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са 
 у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим! 
м тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као сток 
ј је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове јед 
акључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја су 
нице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовал 
а.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од ко 
 био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Сми 
телни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> 
и у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати зе 
стините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака 
 био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{S} Њему се представља 
арод!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово г 
 продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели, од изд 
<pb n="158" /> мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склоп 
} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо сад код вешала, Милоша не можете обесити?“</p> <p>„Овај јо полу 
мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, п 
ако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати гос 
ао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пи 
е, хе, хе, Милош не чује, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смеј 
н је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља,  
ote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете веш 
казати како се умире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и  
више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшн 
видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погле 
</p> <p>„Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе једа 
тију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи 
оју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврш 
о.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника;  
плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу в 
запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом 
 повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја зна 
 ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али,  
а...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с киме?{S} С каквим то:  
љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини посл 
олом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право  
е, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{S} Та у часовима свога очајања и иску 
то морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који  
, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, 
сти светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити. 
 ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што с 
е беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је  
 рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’  
мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђен 
допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом 
песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом ср 
мињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суза — ал’ кад помислим на 
>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте так 
је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му ша 
, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. 
 рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата  
> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што 
е му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица  
овори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„ 
му проговори:</p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити 
ла теби!“</p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и в 
ина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова бил 
ођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb 
itle>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, с 
д, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се  
 ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па  
данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бит 
...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили 
нчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p>„Бојао сам се смрти?... 
S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{S} Ви сте се страшили?{S} Ви сте се бојали смрти?“</p> <p> 
моћи помагати, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умри 
осподине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>Посл 
> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</ 
целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и св 
се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у ва 
х ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите,  
и сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како  
 Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчев 
следње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са 
 ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одг 
шати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаш 
у је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} 
им, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и 
чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} 
ати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја с 
p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење 
родужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло доб 
радох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављ 
.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви  
о сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне 
ска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове  
ти дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После о 
ета, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали  
те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми 
ранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и то 
м рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела посумњати. 
очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш от 
Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој 
ем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несре 
м већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећници све то од сиротиње поо 
ад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S}  
дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје р 
познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година ка 
омажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако ј 
на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен ра 
> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p>Младен о 
има је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећ 
је сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срц 
 чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“ 
о не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер  
е поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу  
глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18520 
Нар.{S} П.</p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скуп 
у као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што ј 
о да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе што сад рекох? — продужи Ружа после м 
ше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене 
енске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док 
е лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама  
о погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изгов 
зи те сузе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} А 
еновом поштењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> 
ао с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p> <p>„Јесмо, хвала Богу! 
смехну; после поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пр 
о уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично д 
е руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одав 
им, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, ж 
младића, па му благо проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, 
ра, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младе 
.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади странац не  
с видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би м 
е, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и  
 миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађ 
о и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и оч 
а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га 
> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ М 
очне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас 
 више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устан 
 човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; на мојима очим 
 и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу  
осподин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по ша 
 и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове,  
рши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији видевши то стресе се, своје лице покрије обадвема рукам 
 нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Т 
и словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори:  
ли она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, 
ике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег човека, ког поштено лице поверење и 
говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ак 
а отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод  
за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи  
 знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше  
имо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар 
ише се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господи 
не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и о 
оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лиц 
 Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо мо 
ака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом? 
је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, посл 
ла да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удов 
лаву је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туробно било, 
ле тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, 
 ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен с 
 из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и вис 
је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> < 
ма Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Ј 
 други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на севе 
 свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити д 
 је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме уг 
коше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао  
 око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море и 
стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n= 
грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајев 
Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао л 
ке таласе какве још ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могл 
јаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и 
еди коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботичким тамниц 
тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ј 
 Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му  
није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бо 
а просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се  
о смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја  
 то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</ 
уће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му у 
исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за 
 матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и  
p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове  
 је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто м 
се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како сам нашао свога брата у сомборској тамници.{ 
ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестал 
рате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио с 
 сад се ни најмање не чудим од како сам видео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено  
их?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према  
 <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат 
твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео закле 
му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет об 
b n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини д 
 топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} У  
 смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је  
едно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу р 
а за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављ 
тку ове приповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који с 
 своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „ 
вет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, све се то прикрило под сенку.</p> <pb  
м законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} О 
ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим 
ага и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој с 
 широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чу 
Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то 
жњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Цел 
цу; али, пустили не пустили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисл 
<p>Младену се ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искренос 
обро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше за 
ље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте моме срц 
е па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш ни 
 суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно бил 
мам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, 
ено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у нек 
канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава 
 колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна ш 
ти свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, 
p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам зна 
ка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара,  
лео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачн 
о своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачув 
хтедоше на пијаци чамити, а ради бејаху видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред 
 који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шесторо, ко без  
оснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се к 
Кад овај крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто год 
ти благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као б 
могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Б 
а ми лагано проговори : „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" 
пре сви тако весели били, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место 
ор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, неср 
<p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на на 
 Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгину 
ушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“  
ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утре своје сузе па веселије про 
олазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет 
преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жер 
и.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али н 
о, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у  
ре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж бол 
уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђ 
ћим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пре 
ео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учи 
 Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Ан 
ло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</ 
 искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па ка 
то пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лиц 
Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал’ у нар 
и пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја прим 
 <p>„А мом брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни 
штеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не см 
ког мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клиптотеци, јер он бејаше х 
едо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се 
ако згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и п 
 пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом коле 
, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назеб 
 је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у н 
дморних хонведа; мој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ 
Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су се 
p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две с 
но одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ 
овори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на  
 јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако 
мрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а  
частиви био у мени тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отвор 
диш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" />  
њи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем 
> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе с 
бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим 
 са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, к 
оји смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја 
> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <div type="chapter 
 ли си?...</l> <l>Вала Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П 
 ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговори 
у <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добр 
ени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала 
ко у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из 
о себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако 
, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Срем 
 па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету 
оким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима  
„Како то, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господ 
нио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући тв 
вако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту чашу пред твојим ногама.“< 
p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="3 
равиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах 
и и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шт 
 <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S}  
<p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији ч 
ца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу за 
ном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се 
обратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту 
јах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао како ћу се бранити да м 
ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и  
ворити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На 
а ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана  
.“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „О 
 та не уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко у 
муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе  
ости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много п 
 пољуби; после тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми с 
: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме  
 дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много год 
 осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих 
јаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и  
о сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да в 
са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прсто 
показиваше на ону страну од куд се чула вика. </p> <p>„Од ових?{S} А тко су то?“</p> <p>„Људи,  
 <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне 
ерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пре 
> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја ника 
 спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к младом човеку —  
, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред 
толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је ж 
уби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. томашкој страни, уздахне,  
мо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у 
ачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да  
и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си т 
гове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли 
хавана регалија цигаре.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за н 
Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћ 
на своме месту.“</p> <p>„Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш о 
и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио. 
> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> < 
тру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригрли Ружу тако чврсто, рекао би: бој 
у се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, 
и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке,  
 му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> <pb n="155" /> <p>„Ништа — уђ 
у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте г 
нтомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује 
ице покрије обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути,  
p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са  
грабих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем  
ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам 
и склопи руке к небу у највећем очајању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ов 
 своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта могох учинити?{S} Шта би ти ч 
 Очи њене беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе суз 
а моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје че 
г свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама 
адрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говор 
рити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бит 
Хоће ли већ један пут томе крај бити?!“ викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим об 
ад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна в 
ити.“ —</p> <p>„Ал’ то неће тако бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако б 
но оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ов 
 пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одго 
} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош 
Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Н 
ем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали 
анџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред самца, — овај узме стакло у руку, у 
дисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја па 
="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и та 
оје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p> 
е и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом наш 
вим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда 
ву није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше 
сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много 
 видети сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али он 
а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>С 
и, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер  
 у пламену.{S} Маџари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско ј 
ужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p 
к коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и мој 
сваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карлов 
ава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p 
повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо 
 оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне п 
 пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећ 
> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, 
ца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачва 
 чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још не 
које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест 
.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца 
ше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја 
ачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једно 
оли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем  
це боли, боли, боли, боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења 
пски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али  
и купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију зем 
 планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо 
че врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „ 
адох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера;  
нице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од српске народне боје.{S} На бар 
аку лађу, лађа одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене  
а коју се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по астал 
оше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p>  
 снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обич 
 мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном т 
девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остало онако нежно као 
попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито 
ј часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, стр 
дан Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених  
n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са  
p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе 
> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдаривши са три п 
 доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се п 
ерваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, прем 
 беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p 
долик човек са благородним ликом, лепим високим челом, ватреним погледом, смеђом косом, плавим  
 малим парком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене огр 
м, а његовим нико.</p> <p>„Кад су се на високо море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и 
самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротињ 
ма и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима сит 
брота и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела  
уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвица  
ра!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса к 
да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то  
самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампи 
ругог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими наше 
м гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних 
це плане, рука се моја обвије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав 
ла, јер он обавије своје руке око њеног витког стаса, а она се није томе противила, већ полети  
p>Пред њим стајаше један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово  
у, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребач 
и ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем метеж 
9" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, је 
; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била 
 томе Маџари беху са свим нас стеснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово ск 
ања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати 
ештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остан 
, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете виш 
ад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место 
„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај  
ане, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли с 
то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садаш 
узе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том. — 
иле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо  
шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две  
“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ п 
оверителним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походит 
 ако ти у уста скљукам, нећеш ни словца више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не  
то гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумр 
ко шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и  
еизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас сву 
ом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад  
Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац —  
у по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчеку 
д преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као 
 је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па са стрпељивос 
 из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о 
после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један секиру, други  
S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на кршт 
<p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је гроб 
>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетку, видевши <pb n="1 
 је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он п 
рбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам  
амисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сирома 
> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши н 
дно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје нису никоме на жао 
мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад видети; али тебе неће вешати, нико не 
н се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на коле 
и смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни 
оре лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли п 
одом.{S} Што овај човек учини то бејаше више него јунаштво.{S} Бранити несрећнике којима су суб 
ме бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајиши 
ава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа,  
ног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p>„ 
јаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући ка 
ајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека п 
 од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је д 
брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале л 
и прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта се код нас 
у доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 
, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити шт 
тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је 
г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; она не могаше од стида ни у селу бити.</p> 
ер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала,  
сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора то 
жете сваком странцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од 
акона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Госп 
ва о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи  
му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину, коју остав 
? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> 
љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на  
ут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хтедоше на пијаци ча 
ђа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једн 
је окренувши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам с 
еру.{S} Ви ћете од овог блага узети што више можете понети, па ћете онда што брже можете у С. Т 
 у њихову благајницу, ви ћете узети што више можете понети, па похитајте у С. Томаш, подајте то 
quote> <p>Неће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли м 
то благо браћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените 
S} Ми смо наше, брате, све свршили, нас више ништа ничему не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, на 
човек, те поштарче обдаривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гос 
о.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ  
 људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље  
ни веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које тако миле бејасте мом 
 уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одговори му један Францу 
</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје 
 Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена с 
њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући били.{S} Једно вече врл 
ише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине. 
ђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n= 
ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хи 
ала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропи 
ке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју саб 
сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш више не треба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да в 
и зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ј 
рогови у њих беху као у јелена, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, 
утре своје сузе па веселије проговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје суз 
и видели тако се мало пријатељски с њим владала.</p> <p>Један пут тек кад се реч повела о његов 
ројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.</p 
најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> < 
разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудне људе 
осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је ле 
 је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте  
огледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одг 
ад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која никог од пу 
д је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то мо 
ави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милин 
највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиља 
илује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је с 
муци се познају јунаци.</l> <p>П. П. Њ. Владика.</p> </quote> <p>* * маја рано у јутру много св 
оже бити, — придода Смиљана плачевно. — Владика себе никоме неће обвезати, а камо ли такоме сир 
опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим 
етар. — Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што с 
е мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — р 
а ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакон 
 Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и мо 
 ти ниси био код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога 
сле тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама  
, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намр 
руго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа 
 моје младости седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужн 
још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на прсима носећи голо  
 упорног човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору. 
верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом ом 
ље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџар 
 свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест 
о свој оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог о 
та прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи 
 у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије во 
цише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p> 
 бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског  
ке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.< 
uote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Певач погледа оној страни од куд  
 <p>„Та шта оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који  
е горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже о 
јављење!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне  
к тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</ 
рашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p> 
е ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе о 
е међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело 
аче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о лађу поребарке се удари, цела се лађа  
е стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којим 
му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, 
ах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече мл 
уга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише 
и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати. 
повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаше бледа као смрт 
 старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злос 
> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, у којој поздрављаше С 
звони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала на 
} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакру 
саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ов 
 се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја до 
азивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отро 
не; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљ 
сао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са как 
 Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега у 
д и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био он 
{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као 
не, која — као што рекосмо — у ред соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S}  
би материној неће опростити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они  
тељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“ повикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, 
!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угле 
бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и 
 да су они хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Б 
са и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p 
х ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да 
</quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнез 
расан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, 
>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела би 
нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p>  
 градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих пр 
 мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; 
 бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даћ 
/p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А стр 
од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:< 
<p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо назива 
умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p>  
 сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p>  
ом беше више њих, сами поштени ћесарски војници са црним кајишима; ови се између себе разговара 
есму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један с 
 своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу — ја са 
вако тумарајући састао се са Француским војницима, који су међе чували, он се увек њима придруж 
>„Услугу? — рече уздишући најмлађи међу војницима — какву услугу хоћеш од нас, који овде немамо 
 кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p 
 људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није окле 
p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Мла 
начкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак па 
уд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисо 
о! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно пед 
t="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што  
 лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног  
ц и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо ли не би у в 
који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за ле 
кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Хеђ 
војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе б 
их не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама се врзли, и п 
 што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p 
но што наши удараху на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то  
чеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пу 
, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огње 
е за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад М 
 у невољи; а ако се бојиш кроз маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не  
онили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на ње 
ашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <div type="chapter" x 
ивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} П 
вица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке  
е разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш 
мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши уд 
м и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од четири  
> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким  
ном нема у авлији, а у кошари ни једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срц 
ила на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, 
и по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих 
p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици 
е кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њих беху као у јеле 
о што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p 
ала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ до 
 још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви пош 
 Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{ 
мрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима р 
ног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако им 
 ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца рад 
а села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно св 
и лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се над 
.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног 
ка?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео мој 
</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерав 
p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве м 
, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу  
 свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима 
посумњам на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; к 
поде.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби 
7" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да  
„рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, ако 
 тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од 
едујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војни 
м могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом прему 
ру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља!“</p> < 
а Божја; благословена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и у 
ине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволе 
, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и п 
 је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступи 
p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје теш 
Не бој се, брате; све ће бити по твојој вољи.{S} Ако те погубе, ти ћеш бити сахрањен по правосл 
на није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче ко 
много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло би 
аденом играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пруж 
а.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој  
да се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не зб 
ао окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет  
ма, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.< 
и ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи  
> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба ј 
тац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом  
Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је поче 
адвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помага 
— рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па сам се већ приправљао как 
 је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; в 
ина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио. 
 и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; са 
ам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително. 
тац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ викну Петар, те пригр 
С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па  
/p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи  
уча их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</ 
ебе, с највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши  
чајући остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и  
 собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако 
чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> < 
едне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима стоје друг 
 је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p>  
анина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет  
ру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у ме 
о нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рекосмо — у ред со 
а не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе врата се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао букт 
срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повика 
губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу ж 
о се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад  
а, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запит 
љубила била к њеном витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од  
а, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса м 
као.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Ка 
 одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за 
и се оног сата,</l> <l>„Кад си мени око врата </l> <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачуј 
е?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач,  
е од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па треба 
бродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри 
омка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 буте 
 не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188 
и избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу  
ви и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уго 
шио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако мо 
>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевш 
бичају православне цркве; после венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чека 
ми од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p> 
ни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.</l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Сумрачак се поч 
 скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; ал 
 Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узм 
роз њих свако може видети сужнике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме  
каменим степенима у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из  
 тако се помамим, кад видим човека пред вратима од кошаре, која су била отворена — а ја сам их  
</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба 
 никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој  
илоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак окрене се онима, кој 
 ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узм 
егова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпо 
чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у  
чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улици близу твоје тамн 
на сва претрне од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно о 
 ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка п 
ет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албан 
стимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не за 
о, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова дв 
у, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> < 
у га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбину.</p> <pb n="78" /> <p>Нова ту 
о мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га 
ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из  
ао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској породици 
У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително проговори: „Тражи их у 
на и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му 
а рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онам 
слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто 
; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том 
ше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Не 
> <p>Једни пођоше с великим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном  
догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не мо 
дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p>  
 варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="1 
 вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен н 
њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у др 
и ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће он 
ше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој ва 
г; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није  
 ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</ 
егова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако  
диш, брате, видиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрост 
ајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута 
сле дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми 
ођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте  
ар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја 
сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми ник 
земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у  
не зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који ш 
. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће с 
ече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из куће 
е, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>По 
љацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и посл 
 и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је не 
е Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити  
, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца младих љ 
реће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мни 
ео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која би трајал 
озове једном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта 
едан другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај 
p> <p>После ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, 
мењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче 
 се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на  
је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У 
ахота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, пост 
 мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у  
ј башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћ 
бејаше више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак п 
ога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и жи 
ах и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испу 
ди како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и м 
буњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово остаде код Р 
p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка; леп 
о лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху зем 
 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до  
љни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као  
стави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше пред вече; пред касарном беше више њих, са 
ојих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим  
умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} По 
но учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац  
>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; по 
 чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“< 
а и православне цркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света 
ога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S 
е ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С 
„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрет 
и потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањиват 
дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где 
 једног тог рода био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.< 
бог моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што  
вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа  
е.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичко 
тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо жи 
ити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ј 
ог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„П 
е, који су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег наши 
и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и н 
у.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љ 
је очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и пос 
лији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, т 
моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она отк 
ејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало в 
p> <p>„Фала вам, оче!{S} Ви нама много, врло много учинисте; вама ће Бог платити!“</p> <p>Свешт 
обни, са неком слутњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру  
азговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свет 
то она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у 
<p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb  
е пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори 
 </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао бих самом се Бо 
мске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом и 
те моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се т 
ога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјај 
 онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није м 
ичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Св 
ло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл 
аши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци.{S} 
азнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице  
 ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових р 
 фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико 
зати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необи 
 погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p> 
спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети,  
сле отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао  
ч проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам  
ањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да  
евет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, г 
 брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљ 
 него у својој кући били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један 
 човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим з 
ста помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно 
 И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје с 
им добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се ж 
е и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну у 
 ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом 
шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевит 
ди, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</ 
ам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече 
: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам 
ву приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а  
. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се умиљавају, а међу њ 
погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на  
ем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети  
ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно го 
 децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше 
овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може 
а ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. П 
 вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, 
 дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њ 
подину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа на 
 у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах с 
ти своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у тр 
иш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скри 
n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Петар. — Ј 
 срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — гово 
угачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој б 
а у соби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који ј 
Igen</foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори в 
правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван  
Младена уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна 
.</p> <p>Једно после подне била јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће 
ек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих др 
еног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је 
е цео тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног гр 
з једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху г 
а, али још више у шире него у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и  
 крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земљ 
ре; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље ре 
кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким  
ок са широким ободом, а на ногама преко вунених чарапа лепи сремски опанци.</p> <p>Сви ови седе 
 ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је пр 
овека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. 
 од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слу 
мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држ 
не.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти ми 
теснили; више се није могло бранити.{S} Г. Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах оп 
b n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с Богом остај, јер ме је  
Петре, па сад ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему ре 
о скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје добро својој н 
се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете 
>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна  
е ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; а 
.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је ви 
оје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — 
 приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког  
{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено 
о и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже проговори 
о оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје није  
ље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија Смиља 
опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој с 
рате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ неч 
огу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако?  
{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у нево 
вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све свој 
суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она  
 занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ п 
ранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S 
 се мало уплашисмо. — „Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на 
 не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он  
о време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од 
 њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу без вас.“ Он ме попреко погледа, очи 
авцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, 
ш већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</ 
већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у његовој кући више остати; он 
ећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, 
 <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори са 
p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у 
умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ћ 
а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је дан 
о не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, шт 
сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он  
ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не уб 
нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 
воју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где 
мници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац 
је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он 
прости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био  
ти, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p>  
де са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангуби 
арловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало у 
, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p 
ркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу 
 и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен до 
ловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедив 
ших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погин 
 дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај 
је наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом назови матером; дођу  
а, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро,  
имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постаде пред очима; сав планух од љ 
а оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда виде 
миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али 
брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. Павле, који бејаше болешљив а преко мере богат, позо 
им гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, же 
 вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ пови 
ху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да с 
о да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд 
ух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, поми 
о, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Ру 
анце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, д 
ог народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отп 
 хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године о 
еља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета  
ника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њега,  
 умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж  
га чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са св 
 <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он место  
е Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговори 
одиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p 
<p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p> 
Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољуп 
и за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу  
 теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он  
ислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и  
<p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста у 
у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен поглед постане презрите 
да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се 
</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа п 
сталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „ 
уги да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој ку 
вета, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила 
! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његово 
је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открит 
 <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> < 
у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне у прсима — то бејаше  
је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је бил 
ету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете  
за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p 
е до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје срце бејаше у тај час преко мер 
 га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају са 
смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне као свог познаника <pb n="74" /> штеде, али опет 
 узме сам један велики ћуп пун вина, па га метне пред Бачванина.</p> <pb n="11" /> <p>„На, пиј  
“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам  
ило, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати а 
или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по свој 
 ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван г 
а друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Бо 
 <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам прип 
лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; т 
аду, он ће ударити силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна < 
исана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Ж 
г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и ње 
у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би  
 Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски  
 времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се б 
о да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство  
 тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је с 
воје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји 
„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од  
ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p>  
јском својом на С. Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо 
вет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет;  
е — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене 
аше се као листак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која бе 
аним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које  
ова рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>М 
хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то ва 
</p> <p>Петар није слушао Стевана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, њ 
ана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске. 
ој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га бех 
/p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p 
ила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, лице му пребледи, очи му усахнуше, коса му с 
илине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити;  
 пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи  
а и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удов 
дан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу 
 сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <p 
својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и 
небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме м 
га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла из 
едан пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропо 
ади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен прогов 
о дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци пођу к Младену, но пре него што су до 
погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а та 
уђоше у собу, па повиче:</p> <p>„Вежите га!“</p> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах 
 а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити;  
ди неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће га ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће срп 
д је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде о 
 Томаш ударити; а кад га узму, огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и св 
> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити 
то су силом ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читате 
 а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живе 
ко бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те 
стив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досад 
 свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме с 
ас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бранили?{S} Ви нисте смели на шанчевима бити?{ 
у дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам 
pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Он 
е сад први пут на мору.</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек ме 
г богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног  
 — рече са свим пријатељски ономе, који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом 
њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене 
 сам на свету без сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љуб 
као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — бр 
ок су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском прис 
ера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти ч 
ога подигне свога мртвога брата, обгрли га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне г 
07" /> <p>Ружа се баци на њега, пригрли га својим прсима са матерњом љубави, почне га љубити и  
 већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и  
гова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква заповеда.“ 
к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис,  
име био!“</p> <p>„Јесам.“</p> <p>„Па си га оставио у невољи несрећниче!{S} Проклет био, проклет 
 што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу,  
сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће б 
сле ових речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p> 
 места, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту т 
и то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму с 
 каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек 
ад ти велим — рече му овај наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити. 
и овај унутра ступивши.</p> <p>Простаци га погледају сви, ал’ му ни један пе одговори ништа, је 
љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци 
дноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла 
гове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити. 
о време; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше 
тар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} 
од 6 цванцика те га пружи војнику; овај га погледа па као увређен проговори:</p> <pb n="72" />  
и и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челик 
 и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је  
 исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Види 
има подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он и 
есрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке  
младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са дру 
меш? — а не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; н 
 који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под ру 
решно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако  
ост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство  
е и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а ка 
дао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу за 
Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме опази од 
аки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намо 
одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену гово 
} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми  
ило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвил 
одем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он па 
>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече са 
 срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастре 
{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас 
есмо у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и  
 дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пу 
е икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед састане са сажалителним пог 
ед!“</p> <pb n="161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} 
ти која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у  
p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p 
есте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин,  
души, па га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да ж 
ва?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n 
пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван ја 
и гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи  
 пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима 
је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бит 
а побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на пр 
о куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора умрети; ако не, од његове к 
у испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе гла 
е један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ов 
на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а 
Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо,  
нео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу облије, рукам 
</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја би 
 Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен бук 
смо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне 
ињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, о 
изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слуш 
х речи пружи Стевану своју пушку, мирно га погледи чекајући од њега пресуду о своме владању.</p 
 вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, о 
 се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снег 
а своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила 
реши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти н 
мрти?...“</p> <p>Ово рече па ућути, јер га у један пут нека сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хо 
n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј а 
али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а  
<p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Он 
<p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље,  
ишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са  
врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни 
ост у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој буду 
Младена у Алжиру оплакиваху, ал’ кад су га тамо оплакивали, он се вратио међу оне, који су га в 
смо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени 
акивали, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју по 
 разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком морском пристаништу у „<fore 
два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је 
 смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно пис 
 нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; рец 
гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предад 
банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“  
{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p> 
век кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он 
тна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да г 
хранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу. 
сте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега 
 с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није до 
на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карл 
разе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разв 
нин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бо 
уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гон 
лити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p 
је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, т 
ден зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту н 
е, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да по 
та г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та не 
S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџ 
у, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавит 
тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше 
дан пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му 
у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, има 
 у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета год 
товође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, 
ика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не  
е из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изу 
ајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота но 
ај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што 
о појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо  
а се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је с 
 свију беше једнако, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх ко 
но гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се 
> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још један љубави пун 
се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срц 
 извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на тр 
колико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, прекл 
 ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још го 
{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и н 
г мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у  
дмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</p>  
трчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих обл 
оким гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капија од таког истог 
арком.{S} Све ово беше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде беја 
нажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше с 
а се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне 
.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго. 
икнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павл 
а зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потеч 
је живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканског сунца скоро сносити не може, 
фриканског сунца скоро сносити не може, где се становници по сата не могу упустити без доста по 
енталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, к 
сницом удари себе у прси са оне стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ј 
</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима свој 
Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, на 
д га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та р 
> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио.{S} Како ме  
одски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају правосл 
а, — после онај усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћу 
то смо у почетку ове приповетке навели, где се Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благос 
<p>У најпоследњим колонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, 
p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" / 
а са својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са  
p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово 
 па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад  
 ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле он 
 та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, бра 
ичари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у де 
’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би 
војом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здрав 
 овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на  
римерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p 
борили, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сн 
речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> 
Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? —  
ко место једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи  
р, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одго 
шим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје сузе од људи, али 
ом, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ 
уха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне  
о да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је б 
уљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и пог 
армеђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трп 
ао окамењен стајао.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p 
нику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто гру 
{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу  
о; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротн 
воту заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто жив 
мнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство  
и куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и  
ођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. -- 
ле венчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте пр 
 за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита моли 
идели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се  
 теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој с 
еван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за  
ћу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако 
 после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — ви 
сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{ 
 <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али 
 и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељ 
мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, 
хија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи с 
вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био  
елу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и п 
е доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или о 
ко нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског  
а и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ ње 
нкастог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђе 
!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p 
 срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“< 
 била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та 
нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух 
нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а 
Маџари опет усудили ударити на С. Томаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљ 
ма који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он и 
јмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто фор 
 а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„ 
„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писм 
ер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам. 
нао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи 
селио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на  
 без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запа 
а увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху сво 
 пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> 
о целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку. 
 <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском на 
редовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдекоји од љуте бољетице бејаху мало освестили, нагрну  
</p> <p>„Јесмо, хвала Богу!“ одговорише гдекоји. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па заш 
ре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер с 
> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang 
се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло у 
" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</ 
 већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора 
, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писк 
силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није  
шено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећ 
ојему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али 
штен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.</p> <p>Гдекој 
ше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мен 
ош и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се пр 
а пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, 
у, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — м 
ве речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој п 
и часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не 
ни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, ум 
одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа  
упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, па после крат 
 заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </d 
а чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме дога 
починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они  
ио мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сир 
 имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим с 
, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро п 
м нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га поглед 
; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шт 
о је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше шчешљана — као што носе косу обичн 
кочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држ 
реновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који 
је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која 
од које крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским обо 
, сврх кошуље шарена вунена тканица, на глави шешир мало повисок са широким ободом, а на ногама 
ре, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за о 
која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова четири вола беху тако једнака 
, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију поп 
је очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чув 
асови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра 
ди, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митрополиту, да га м 
 других народних људи подигао се светој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај др 
 да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосн 
опадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се ус 
 и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји,  
јој народности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... кр 
тану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види ка 
друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му овај  
 ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а он 
рабрише, јер он место одговора тек ману главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на  
едном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само је 
 мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је как 
а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи 
 по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама има 
те проћи туга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је са 
крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен устане на ноге, скрсти побожно св 
p>Ова сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њени 
е на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе 
ишта не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја 
, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су п 
и, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком протре своје чело, п 
да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си 
а мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто с 
Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно 
 чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, наслони своја на њена уста, рекао би свој живот  
 бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру 
ата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} За 
 за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице п 
па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову собу противу зап 
стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највеће чудо свију п 
>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, мно 
 од себе, већем своју руку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p 
за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p 
прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном 
е, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у 
дноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и пору 
тници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док 
нова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, И 
моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</ 
рктаху као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади  
оре хлеба.{S} Ми ћемо морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>М 
гу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице доша 
о данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни  
 нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој отац? — мој отац, ко 
?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселит 
.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране 
ега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаш 
ва чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалосни 
 <pb n="11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј,  
ај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на об 
> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> 
куца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>П 
нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазит 
ју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му  
види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао — то бејаше онај судац 
у покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се д 
док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са  
д постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека  
ко притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с те 
ш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побр 
 из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек 
>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S 
 Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога  
 се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то б 
, које су постељу покривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p 
осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: та 
p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста  
 ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на но 
ђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ов 
ошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време н 
е изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас за 
ачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина 
 први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“ 
и.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, нег 
ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија  
> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал 
т, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l 
 Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу уђе Ружин муж 
аш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батин 
оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Хура !{S} Ху 
 сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог 
деку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно свима судцима на оног 
 једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; 
 дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и 
е дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисн 
и своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та троји 
ас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</ 
 се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено разумевао, ал 
ла, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових не 
н“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од кл 
божности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спа 
тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једн 
о у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фа 
 глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љ 
стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсме 
доћи она му рече али са свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p 
ше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и високог  
н после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као шт 
хује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли она три ко 
се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклоните главу.“</p> <p>Младен у 
о да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази 
ванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година 
 жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си са 
ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедно 
ње овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи  
 се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала 
е може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу 
има, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе! 
ме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из нај 
p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нис 
менио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, кој 
ђу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран 
брала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати та 
, на његовом лицу не бејаше промене, на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p 
д је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га стра 
оследњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они 
 и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто  
на као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре ка 
ела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена кос 
ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне,  
 да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> < 
т дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи св 
 као ова; баш кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оруж 
 и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето т 
и има још једна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегиц 
телу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје  
гара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи 
S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г 
ладен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младене.{S} Што вам сада рекох  
а је него парохија оним људима, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то  
p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к о 
то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако б 
 тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила  
иљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта 
вши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} 
оје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бо 
а једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му  
глед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то вр 
ве последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се око њега  
 кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све 
кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на д 
ику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она ниј 
 Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много  
несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете мо 
 је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили с 
но детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се  
е ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црту с њен 
веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ух 
аву у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било 
<p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео 
над су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а  
оје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне др 
косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам довед 
да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима ј 
да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу где сузе лије низ своје бело лице због  
 које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о кој 
ен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беше тес 
ни разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, 
ењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; о 
анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудно, Младен 
 - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за кр 
огњем ће га попалити, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке и 
ри пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро 
?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћ 
<p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога гово 
ати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније ст 
атила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе  
око уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја,  
 га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна  
миљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p> 
олико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> <p>Један поведе ра 
аше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој пон 
м метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он са свим хладнокрвно пр 
. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није т 
уне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се, па једн 
pb n="126" /> <p>„Смиљано, чедо моје, — говораше јој мајка једно вече — ти мораш твоју мајку ос 
на била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај  
ује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му  
чи оштро погледи Ружу, али она ништа не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима,  
осподо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети о 
ачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p>  
а ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро д 
рода.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, с 
о ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у на 
p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат учини; није се варао —  
х.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао 
зобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чи 
 сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га нау 
мо с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао,  
све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и фран 
 који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријан 
 учини ћутање, које после Ружа прекине, говорећи с уверењем:</p> <p>„Не, не, ви нисте с овима.{ 
а његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим  
стак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог 
p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова 
 ових речи повуче Младена оближњој соби говорећи:</p> <p>„Ходите, брже, брже.“</p> <p>Младен ст 
о, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог 
 али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да 
ену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека 
 вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе у реч Младен чудећи се томе 
душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим  
бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, који 
вник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе  
ену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> < 
ену.“</p> <p>„Али...“</p> <p>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи 
сетим моје сироте Анђе...{S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па 
о живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учи 
увши се к младом човеку — овако више не говори, јер ћу те смрвити, видиш, као што сам смрвио ту 
дважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше  
молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div>  
 да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас д 
сти, учине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале,  
ња, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио 
p> <p>Болник није ни слушао шта му брат говори.{S} Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкр 
ћем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ј 
говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко м 
 шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао про 
илујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна  
 су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што 
 држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племићима, баронима 
ни слушала него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад 
ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су ови несрећници скуп 
простити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито п 
, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по пр 
с, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој па 
ле мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од св 
згранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио о 
а највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху т 
нова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са св 
гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби.“< 
у лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека 
 тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, 
/p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су се о 
 савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрк 
ио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише ма 
?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али 
го срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од страве и б 
 љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“< 
анац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама  
.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смилова 
!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> < 
м, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта  
ењу са радости рече:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком 
вести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак ви 
оћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у с 
p>Обранитељ на највеће чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="1 
а јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што 
не јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само ме 
ашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја има 
е загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није ни слушао шта му брат гово 
а, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језиком, а 
преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку 
па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад чове 
p> <pb n="101" /> <p>Он јој хтеде нешто говорити; али речи, које га у свечаним приликама увек и 
ав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити ки 
њом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму ко 
не на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме  
ачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио —  
!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивал 
остак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</ 
разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало необичније осећање хоће коме да с 
и.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, из 
х, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb  
фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам:  
ству, о племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колен 
аном не смедох се ни састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје с 
есто једне чаше омакоше се многе, а где год се много вино попије тамо се увек и многе речи прос 
ирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њего 
ам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо на р 
адо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је  
ладеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ 
ојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је јед 
е зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материн 
од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p 
ећ саливено, па сад можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као 
идруживао; а кад би овако скупа на каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; 
ст, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени  
дна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румен 
први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да  
ачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина,  
руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то  
ему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изу 
одужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више година ништа се није ни чуло о крађи, па мене сад тако  
ајстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> 
ли од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум ни 
и после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и  
ече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година мој отац бејаше најсрећнији човек на своту, онда 
И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други,  
каст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није 
овцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, 
 <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али остал 
ам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли 
е.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је 
да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје ја 
ан пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карлов 
еку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола;  
други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, ве 
e> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p 
ад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и 
с наше старе самосталности — 1 мај 1848 године.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за кар 
n" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака 
м отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; в 
<p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" 
> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао 
</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који 
зе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан  
у на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ја не 
инца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је 
рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за 
е парохију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и  
 морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније  
, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца?  
за сватове се приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена из 
сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се 
е може борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико 
 стране Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да  
Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано 
„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив 
 доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„П 
ан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју ун 
доше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више треба 
> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опе 
шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из тас 
 своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем  
ве почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веже била је плаветна пру 
Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од шенице и друг 
аше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, сад смо остали без коре хлеба.{S} Ми ћемо морати  
е беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од к 
а раздераним хаљинама, на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Ј 
и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога  
лави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој от 
ећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњ 
ио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шт 
иљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први  
себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек м 
аде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:l 
пођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са једног луга у други.</p> < 
едном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банак 
 приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо пограбили 
стаци њега одмах послушаше па се купише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и св 
а!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и  
дила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, 
кога се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше б 
ри коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као 
атре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме  
 један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предње 
стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, а кад  
 љубави пун поглед, па пође пред својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се з 
 славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томаша 
та било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и ми 
ко тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Младо Поштарче</titl 
броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим  
на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много  
 <p>„Ништа — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа му 
г грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С.  
па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај види величанствену и страховит 
а, своје време само у прелазу преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, п 
те, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и н 
страховите вековечитим снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени 
ци, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна со 
адаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се прекине ћутање, глас једне  
д Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника,  
н бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне пал 
ј соби; јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а 
 исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побу 
 пустити па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим  
аветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнак 
вала Богу, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи кр 
о тај путнички караван не приспе на врх горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла в 
S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови пр 
ан сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је пева 
ја осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која 
од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две 
у не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо в 
гао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити 
же из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби;  
пија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соб 
ила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздера 
о шћаше видети те чудне људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p> 
рти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благослово 
 како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на крштењу?! 
; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје мајке, ћ 
.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Сремци, који су пре сви тако вес 
и; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукам 
је добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> 
 кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме сво 
 спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари 
 врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p 
Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води. 
 тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стран 
> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица 
оказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра заху 
ед себе на трпезу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S 
а сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако свршише па сиротињи мора бити право, ма да 
 пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отре 
 млад човек тако био одевен, као велика господа што се одевају.</p> <p>Али онај самац, он се ни 
ну, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају  
писао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p>  
ив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши б 
њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда 
оворим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у  
е цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио,  
 са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити 
<p>Један поведе разговор:</p> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени ј 
ути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.</p> <p>„Вежите га!“ продера се Ружин муж.</p 
<p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре 
 још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера моја!{S} Бог ће  
ључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте  
проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окрене сужницима па им љ 
н човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам н 
 ћеш, кад не можемо уживати од проклете господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу ре 
е с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и к 
нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на вара 
астајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам 
>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо о 
ам једно писмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први чет 
а снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био  
е Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жен 
оје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе ч 
p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као д 
вле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми виш 
м ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се  
 да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, б 
зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат госп 
риповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто н 
овара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господин Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господи 
 Младен, наш кућевни пријатељ.“</p> <p>„Господин Лацика, Ружин младожења.“</p> <p>Млади људи по 
ује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помоћи ком  
ља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заје 
тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младе 
коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико г 
>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика 
ам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли 
p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изи 
шта, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је твој п 
ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ј 
ом кућом.</p> <p>„У првом кату, Н-ро 4, господине.“</p> <p>„Хвала!“</p> <p>„Богу хвала!“</p> <p 
оваца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божи 
д њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући  
<p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац више не може помоћи. 
а после одважно одговори:</p> <p>„Фала, господине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им пок 
 као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољн 
мање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад 
?{S} Ко си ти?“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци из 
о томе већ премишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда  
>„Јеси ти, момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и 
а, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с миром само на твоме месту, тако ћемо  
па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам мог 
здали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да с 
о ће поћи, свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог све 
ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговор 
; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу гото 
у!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 
/p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по род 
аћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p>  
 <p>„С Богом, јунаци!“</p> <p>„С Богом, господине!“</p> <p>Млад човек упути се са својим вођом, 
ближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> 
> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом 
 где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да 
одину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; а 
а невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре дола 
ех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе  
ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац 
ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверава 
 ћеш сад са мном?“</p> <p>„Јеси ли чуо, господине, на каке су муке метали наши стари своје злот 
је путничке ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ од 
че:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали от 
 обичним гласом рече:</p> <p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема 
— до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно н 
жешћим мукама спремити с овог света.{S} Господине! — викне после још силније окренувши се к мла 
е, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази 
рћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сут 
ле неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пушити овде?“</ 
јаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топов 
ато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похвата 
еника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек што учини противу заповести Божј 
је дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, г 
за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињ 
и, срце његово остаде код Руже.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панци 
 поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духов 
два кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме ј 
p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и сво 
м ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S 
х продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добр 
у бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам  
<p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а в 
ме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једни 
о живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не помож 
 </p> <p>„Мој отац приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро с 
оју чашу, па приђе са пуном чашом к том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине,  
вио ту чашу пред твојим ногама.“</p> <p>Господину том крв се у образе слети од љутине, па понос 
</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S}  
и својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа 
овор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није толико умора 
 чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — п 
ђаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на М 
сле се окрене на повиче:</p> <p>„Овамо, господо, овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једи 
ш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад чо 
о тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи неп 
, али спољашњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био 
/p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господски сватови подигоше се светој цркви, где се Иван 
чне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици и 
ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога  
са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њ 
весте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52"  
ир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се поносито уздизала међу другим с 
ипи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта оклевају т 
> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове  
ецо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ на 
 ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих до 
 ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Он 
во беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају 
па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безо 
еним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећава 
роз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом ћерком; то беше Ружа са својом  
е избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде зате 
аролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу го 
 собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата 
лемом каменом</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да ва 
ија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их пр 
Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и м 
мене вређате вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; ал 
 рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ прогов 
ују.{S} У шеталишту весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и бл 
а, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па  
у и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> 
и, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме поглед 
и.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима,  
ући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми  
ту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, 
уку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас води.“</p> <pb n="151" /> <p>Ружа бејаш 
Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p 
м.“ Ружа упре у њега своје очи. „Видиш, госпођо моја, ми <pb n="152" /> смо врло много препатил 
огом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао зна 
емена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. То 
?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не  
у светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, рец 
 за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Ружа упре у њега своје очи. „Вид 
им и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио  
ш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су  
м где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметат 
а мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од про 
ој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као какви 
им вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „И 
епијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку 
је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело.</ 
са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозо 
шутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви 
 себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим до 
ођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> 
> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски  
</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна поштанска к 
трану од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се је 
него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје п 
глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби 
 швајцарски простаци крчмари.{S} У овој гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе ка 
н на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „Бела Венеција”, стадоше једна лака кола са 
сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им 
„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од ово 
и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један мла 
него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме  
да смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„П 
аше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо  
ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не  
е онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне плакат 
> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скр 
 их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се  
им снегом покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија  
јер један путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се 
оји је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутника побудио — уп 
 па опасан пут — прелазак преко горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима с 
у, спасени смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у к 
и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="6 
ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграни 
 Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ как 
="97" /> намера, које се против ње овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p 
многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. Томаш, они то 
 <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има с 
} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет 
ма опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене, ти баш праве параду с нам 
>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш  
аничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао 
аху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, са 
у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно доче 
 један батаљон, њих један; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се мног 
 Маџарској у 13-ом хонведском батаљону; Граничари ударе на нас; нас бејаше један батаљон, њих ј 
вређен проговори:</p> <pb n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се за 
ила, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој  
љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао 
н исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један 
 у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико док си 
врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала 
 страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њи 
раха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки брци 
и кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити може  
е су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан п 
тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и 
примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи на 
 другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а 
о и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покај 
смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће п 
едио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p>  
,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не греши Богу, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S 
дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један часак, један тренутак, дете се може забо 
о, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с 
и не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац,  
?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Је 
жно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крва 
анке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше алем, 
у, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бе 
вљене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он 
и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде мо 
м душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате 
пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зл 
 зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треб 
нда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; хвала Богу, 
воју пушку као што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, 
 од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано мој 
оја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене моја мати никад није тако нежно 
његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио: 
. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до  
об...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, в 
а сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и мили 
>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не сп 
а њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</ 
а његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо 
ј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њен 
<p>С. Н. П.</p> </quote> <quote> <l>Што гроб ладни једном свати</l> <l>Назад више он не врати.< 
роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} 
својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали 
атио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га и 
520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота 
е речце.</p> <pb n="203" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и  
 мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, а сузе ми тако пале лице к 
тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина  
јим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети 
! — викне Бачванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му б 
2" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за је 
> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У п 
 сата.{S} У томе са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегн 
е него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане тр 
м, — милина, милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је 
 за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни зада 
ао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свештени 
 га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се под 
 буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.< 
 раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт  
ело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побож 
игао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — прве сузе које је про 
де ћемо се састати.“</p> <p>„На њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па  
ио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, па би ми лакше било.“</p> <p>„Не гово 
воме свету своји бити, будимо у једноме гробу.“</p> <p>Смиљана ме погледи, лице јој се разведри 
говори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Как 
а забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као ок 
га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину 
мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Р 
осле ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече т 
ође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу ос 
кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба м 
 Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како се ту заб 
/p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је 
џија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Скупо, скупо.“</p> <p>Ну п 
ила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачас 
 се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врат 
„Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџ 
b n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја  
и,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњу 
ца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све т 
е у гробове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p> 
та, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већем своју руку ме 
 у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, п 
пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта с 
ote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови д 
 бејаше му можно: срце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне 
мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом 
ндур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде бр 
 долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе, нешто потетура по 
и били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога брата па л 
својим недрима носио; али прашак тај не губи своју снагу: у чаши чисте воде он може угасити дес 
и њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p> 
уд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону страну од куд су 
ола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Ба 
литву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>П 
рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам жив 
у бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим за 
ter" xml:id="SRP18520_C18"> <head>XVIII ГУБИЛИШТЕ</head> <quote> <l>Од моје ће руке погинути!</ 
и, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, суж 
, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, субо 
о, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166" /> <p>После  
шке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати? 
а колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> < 
са му ослабе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Каша 
 се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Ка 
а и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру према целоме свету, само је ваше лиц 
х другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху 
у газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком мук 
и болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ м 
таклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се 
е ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад 
метнули господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне 
оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина ул 
чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће 
убоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју моти 
 тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</ 
ања, пред путницима се подигне као нека густа магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба гус 
е.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло наоблаче 
 имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мрш 
ене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, осветл 
</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио  
у длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, к 
ју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема Божјег благосл 
е песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми толико п 
це песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <pb n=" 
дети.{S} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ј 
оравиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да с 
оћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу 
то и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} А 
</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога дру 
путник не прође преко горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде свра 
 Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смр 
ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте 
 беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао д 
али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало  
агда срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и 
оварисмо на једна велика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце куп 
 и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане.</p> <p>„Видите, он 
и се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„ 
> <p>Врата од собе беху широм отворена, да кроз њих свако може видети сужнике, а на вратима беј 
и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног мужа,  
 засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не могаху <pb n="66" /> више предње видети,  
тписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ  
 позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуг 
ити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна д 
 молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зо 
је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост 
p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога 
 човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је  
а коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде 
, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неп 
а га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек 
 клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао  
љке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко го 
учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда м 
Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да н 
едном свога брата к себи на неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и к 
олио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и  
 у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’  
зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панцирима морали оградити против њих?“</p> <p 
спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви 
у рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо  
ује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи 
"169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; з 
ко тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме,  
ти?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„ 
сужнике, <pb n="191" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуг 
но провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit 
:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима про 
обно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, в 
та оклевају толико, што већ не воде те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорн 
лико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати к 
трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патријарка би отерао 
тио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што  
ледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за с 
ог уласка понамештају.{S} Народ поврви, да види како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S 
што маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја  
е кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите 
 су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали,  
бе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И  
рви пут у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда  
S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Ви 
има остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поред свега тога беху пов 
еднака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та див 
остиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>К 
 из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, 
ебесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе, толико пољубаца д 
ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке 
чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и ок 
пасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која  
еље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде у сва 
ох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г.  
дговори момак. — „Јесмо ли ми просјаци, да нас овако служе?“ викне он па тресне све бутеле о зе 
љан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљ 
 али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи иско 
то сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још 
 вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо д 
а ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ реч 
а.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али она није била као о 
љена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за  
сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да т 
ланух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, п 
ад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном оби 
 приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од 
 је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је п 
илно, са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за 
рбљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би с 
благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињ 
е ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао 
p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаш 
, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем 
же мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигур 
ни да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на 
ме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне  
 проклет био, Петре, кад се ниси нашао, да с њиме у невољи погинеш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} 
се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже 
 овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им  
оја би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад  
ц.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како 
састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учи 
све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив...  
ти.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали 
лу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си  
а те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове  
. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити ш 
траха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут  
, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њем 
е дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је 
то тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка с 
е, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе 
ога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да 
адвема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После 
 и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни 
снама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништ 
бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био 
а њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мисл 
<p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро 
, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ј 
груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови и 
вом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назвати својим што милује, н 
им, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покри 
у — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се освет 
ом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога смакне онда може од њега све узети?{S 
> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми  
иротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог младог господина није било, до данас би моја де 
 Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам пост 
јвећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху  
браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, 
 њенога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. То 
а знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покровом, да ће ме у сандук метнути и  
ове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осет 
 једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</ 
 ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И о 
зео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздрави 
ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Ј 
 си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском народу!{S} Боже, хвала  
ицом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва стакла нису поразбијала, која пред 
 колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били 
гледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> < 
има је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загр 
мињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа маџарска господа скупљају, д 
о болним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који  
рополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српс 
 свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лев 
пског народа, нашем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји  
 своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Ње 
ивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека 
пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура и 
водио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од бед 
о га одмах одвучем к нашем новом судцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега  
јска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="11 
ави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је 
еће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 годин 
У С. Томаш?!“</p> <p>„Јесте у С. Томаш, да С. Томаш сачувате од пропасти.“</p> <p>„С. Томаш виш 
ду за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S} Пред њима на коњу је јаха 
> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, д 
 и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, свога ближње 
хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао н 
ти; на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата п 
је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих 
те што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{ 
ге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом  
 мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, 
а услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на д 
оји су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није  
ти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио ил 
је куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" />  
е смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говор 
и Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њ 
и ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био;  
 пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се бори 
“</p> <p>„Не познајеш ме, господине?{S} Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и < 
ба чувати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ... 
нско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — 
и своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p 
ио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, 
од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим пут 
о да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас овако  
л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да  
лицу не могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га  
, да се није могло ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У су 
нству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за М 
 с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у варм 
дигло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу  
укама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући запишти:</ 
т, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, а 
 за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да. 
е његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната хран 
јатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се деве 
враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним  
азрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ово говораше, јер му се глас познат  
од стида ни у селу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она ни 
ту храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал 
 као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто  
21" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог  
з ту маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице  
ћао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венч 
Кад се још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с пош 
 са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се никад нисам смела пос 
а, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако 
 био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу би 
им живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?. 
прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог с 
путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити на њег 
ли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој пс 
„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је ув 
.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто  
и мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!.. 
ејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант 
ао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то 
онизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он  
о луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши с 
а види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} О 
Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити с 
драво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 сати продрли</p> <p>С. Томаш паде.</p> <p>М 
свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је д 
.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју мат 
уту умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је м 
, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све на 
учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несре 
џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царев 
свршише па сиротињи мора бити право, ма да јој срце пукло у грудима као што се то догодило са м 
маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али  
а.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски  
 сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и  
пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после  
могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapt 
цу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фи 
 новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена уг 
, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељима.</ 
ене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам 
 запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — Влади 
 се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе јед 
 к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила 
здајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{ 
ити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом,  
 стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари 
ан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је  
 бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа,  
<p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво 
 да си ме још на паклене муке бацио, па да си њу од тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је ј 
а, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу ми 
сле избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у 
и, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног 
да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега одмах послушаше п 
да да одем још том славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао  
вести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме 
 себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се  
 ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драгово 
 је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу д 
> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја са 
’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потро 
.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А т 
не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први пут на 
ој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па 
, немој ме оставити, него умудри ме шта да чиним?“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
н почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје гос 
 Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слушала него са 
је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци 
Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га  
све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће  
а мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити. 
ио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није обишла!...“</p> <p>После тога мало  
, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама држао о  
није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти 
ла у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете мо 
 збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама  
са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хле 
нем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат св 
ме заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац п 
несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му 
а била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти бу 
ивутина; а ако Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крст 
да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S 
 мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу; али сад се ни на 
 уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала  
знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја м 
е храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи  
парили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу м 
отиње поотимали...“</p> <p>Младен хтеде да јој нешто проговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ј 
ој бачванској породици.</p> <p>Он хтеде да говори, ал’ у тај мах Ружин се муж окрене слугама, к 
е одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оруж 
и.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану припр 
ла као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ После ових ре 
предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - 
што си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџар 
 зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ив 
 ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добр 
b n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стража  
ој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господин 
угој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се ст 
оше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки не 
{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је 
и ћеш може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити;  
д томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети. 
ако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду,  
удије саслушавши сведоке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — м 
>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, а 
де још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му  
uote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само 
верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели 
 сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она  
ити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Сми 
е и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична о 
их могао, не бих могао ни једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се  
туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам ј 
сте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар  
и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месе 
 више путника, који чекаху угодно време да би се могли пустити па опасан пут — прелазак преко г 
аху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — 
 само мало необичније осећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, нећ 
цама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад 
 људе, браћу моју сељаке, на све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило  
е распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да пође — посрне, после надвлада своју слабост па поузд 
мија, помагај!“</p> <p>Простак се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се 
такло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек 
ећем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ј 
вутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај с 
 никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити 
а је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мо 
 више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако с 
ет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — но кад се Б 
рли Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе  
озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже про 
e>Младо Поштарче</title>,“ чинило ми се да опевам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам раз 
аш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске,  
 се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одм 
 матери својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач пр 
 на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а  
рекоравајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„А 
га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p> <p>„После нам 
натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у ве 
пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се д 
загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи 
сти, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја  
е на угледу, о смрти мислите, ви хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„ 
/p> <p>„Српском народу?...{S} Ви хоћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о 
адала да ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој с 
 крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам  
зи нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“< 
ти, — продужи мало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно! 
ржати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту го 
 да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па 
ода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако т 
да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, 
а сумња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли 
оље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, ко 
а крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то  
 пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће исп 
у без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умрети.{S} Најп 
 који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме 
 на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово 
> <p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше 
г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Пав 
дан <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо п 
 кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су 
ивела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у  
 Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине 
</quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика ср 
ећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, —  
це стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Ни 
 ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да  
нокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његово 
ароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме  
<p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у 
трмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>Млади стран 
е нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брин 
ама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не беј 
варен бити.</p> <p>Судије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p> 
и, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <pb n="4 
и бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p> 
; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би об 
сподин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужи 
 би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога 
вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„ 
дих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој  
говорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љуби 
ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити,  
је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћ 
 моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</ 
д што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за с 
еко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер  
 јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно са 
аповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, 
авлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не д 
аше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебо 
ероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p 
шно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, к 
Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зат 
да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то  
Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав п 
 и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Сми 
лавном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да н 
клињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" / 
тер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p 
ворисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да 
ни се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p> 
осим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господи 
ка воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове.  
и и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не 
> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени б 
 глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb  
— запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала 
ападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећ 
уховник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао мно 
ао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе б 
стилу, господине, јер рекосте у пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи д 
рској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.< 
 њега чини, — но кад се Бачванин потужи да га на срцу боли, онда устане са свог места, приђе са 
ним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и 
и — ни један оком није тренуо а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb 
м о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} А 
ешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако др 
о се разлије на ове Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идит 
 па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били у 
ило живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би м 
јежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у субо 
</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш 
а бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њих ме 
ром обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав п 
>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи све сво 
мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несре 
уд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно гов 
ц је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p> 
д какав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био. 
 смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се 
о је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} 
зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</ 
ош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из  
 сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„ 
„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа  
’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као  
уди ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени 
аше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или н 
ије прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи 
онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па  
онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја б 
ке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, мо 
е она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спа 
свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то д 
у била сва четири мила: којег од четири да прегорим?{S} Не бих могао, не бих могао ни једног —  
 се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја 
вља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела с 
p> <p>Обадвема рукама стисне своје прси да му се не распадну од љутог бола.</p> <p>Устане да по 
тене људе?...{S} Па после, мислиш ли ти да ми простаци, који смо с вама господом имали посла, н 
измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали се 
еван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања пр 
е само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим госпо 
p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да  
ога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, 
мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ов 
че мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје 
 по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јест 
 у гостионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна  
леда.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли 
умњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ј 
моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак ка 
ао па се свачему могу надати; може бити да ће ме срамно од себе отерати.“</p> <p>„О, срамота, с 
„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може м 
вљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу виде 
 и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скочила у воду, може бити... — Та само неде 
ћути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су преварили, они су отели од н 
нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за  
у рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности. 
 још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ гов 
/p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни песма ни речи Сремаца не охрабрише, јер он мес 
зе...{S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око  
а им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби г 
 може бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љ 
ој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој от 
а, за коју нико није могао ни помислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи 
ам се већ приправљао како ћу се бранити да ме не угушиш од милине.”</p> <p>Младен не одговори м 
 све Лацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може нагов 
ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с мој 
а га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год ж 
га не чува као своје очи, него га пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско сам 
 на прсима носећи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку 
ево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу 
авали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, госп 
и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече  
ече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код 
са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, 
 изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погоди 
 Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад не 
утове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога да 
ох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пр 
ца од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал  
а и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га  
е своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећ 
 а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по шампањер,  
са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши да се Србљи неће хтети предавати, ударе на С. Томаш, да 
 више проговорити.“</p> <p>Овај видевши да се помоћи не може окрене лист па проговори: „Али шта 
имо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не в 
 видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> <p>„Господ 
иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле 
 у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи свећу видели у његовој соби, к 
>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бит 
роклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он  
Пусти, јер ако викнем...“</p> <p>„Немој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто  
<pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав зна 
ас преклињем, саслушајте ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“< 
инуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође  
н. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb  
а не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — 
ворити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене у 
д спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бру 
ет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити покро 
 <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао јо 
гу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од куд ти 
„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, 
„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако 
 зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што 
 кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој в 
доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Субот 
 не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њи 
м — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе 
ји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају 
јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех тол 
са Смиљом више пута састајао; видео сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту  
сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако л 
 заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући  
икнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одушевљењем —  
, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигар 
тај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после ма 
ра доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — прогово 
у љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S}  
аћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити 
ишта да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја св 
ве на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сиротињи, — мој 
Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помис 
овори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И пос 
 </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непошт 
... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја 
ужам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа а боље ј 
а сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише, не може ми се пити — <pb n="10" /> немој  
Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше  
ам на половини реке већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше 
н. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје та 
{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{ 
ему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које ј 
 давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатст 
ћници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су науми 
 доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, тако ми мог 
ју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и  
рема њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У 
 хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје оч 
кој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје ј 
 <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други  
На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> 
о учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царс 
проговорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе 
едом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским гласом:</p> <p>„В 
знаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, ко 
 којој он није никад ни помислити могао да она разуме како нежно чувство, — сад гледаше ту Ружу 
p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што  
 <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам  
<p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толико п 
ама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и природну 
који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људ 
ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} 
нија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све  
ло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се јо 
н се бојао смрти, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А  
трошити све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте,  
и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била з 
није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p 
 речи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији  
име, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„ 
ја никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јур 
ле је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика  
ам прогута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку п 
 ових речи Петар поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је 
ује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем 
161" /> <p>С. Томашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умр 
чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху  
бу погледа око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као  
/p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као да се опет нечему сетио, стаде, после се нагло окрене п 
 полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа мо 
дела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title 
а подиђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи. 
e> <p>Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпа 
де још ведрије, уста му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи св 
аде јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не м 
 чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим ч 
ко сати умрети, сладише се цигарама као да су на каквој части.</p> <p>У томе сутон се хватао, с 
у после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај 
огледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара проговори:</p> <p>„Моја пушко, в 
утовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само  
 задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући 
 С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе 
ато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весел 
; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни најмање не тиче.</p> <pb n="16 
 Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, 
ду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се  
p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p>  
ецне нешто у срцу, јер чињаше ми се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. —  
кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је неч 
зе облити, а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико 
и као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне 
 половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који им 
ла, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла 
> <p>Ружа сеђаше према Младену, али као да се никад нису ни видели тако се мало пријатељски с њ 
лави плаховиту ватру потпалила; очи као да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута г 
рце му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p 
вости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред соб 
 богословију, тако сам радостан био као да сам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у п 
ом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Младеновом поштењу са радости рече:</p> 
венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плак 
p>После погледа око себе сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" />  
а ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, г 
но, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и 
 тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој  
е обадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје  
азабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за  
војим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан  
 једног вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам вид 
јући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије светско створење.{S} Зато она 
оји ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене з 
ладена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш к 
овораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се з 
их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи 
 али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкањ 
 скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад б 
било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што  
и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказат 
 их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили 
ебе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија 
о продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло  
је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је так 
тичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокрој слами лежао ј 
пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а чо 
ене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p 
p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет 
њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да писмено од себе, 
е што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао,  
опоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p>  
 ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Усл 
стио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао  
е сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тр 
то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао 
ри своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме  
епа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је 
48" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о доб 
 — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа! 
и једног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један  
ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ дев 
м баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти шт 
е звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја воли 
едајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше 
огао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се бојао см 
 бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам  
помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: це 
д туд — одговори Младен — што сам видео да се не плаши пушке ни топа, ни он ни његов брат.{S} Д 
она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао д 
 сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — п 
ставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар 
и наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> < 
S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и по 
 о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а 
 Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“ 
 али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише ме 
ки.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никод 
све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао;  
 ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да дока 
му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желе 
у душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна 
и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем какву службу и 
“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у гово 
 <pb n="39" /> <p>Ал’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао  
„Хавана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога ми 
ш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач 
има се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили про 
- Шта могох учинити?{S} Шта би ти чинио да си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одго 
о он певао ову песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као ш 
леле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} К 
ропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови  
 кад обузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, 
г рода — уђе у говор Бачванин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Срб 
шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја б 
транца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побратима?“</p> <p>„Младен.“</p> <p>„М 
.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мен 
 кошуља на њему у цепове почупана, тако да су му прси са свим голе; око врата где се марама веж 
. али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да  
а допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог пла 
ице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{ 
а себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна половина лица — које је туро 
ијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре  
 до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији био.{S} То ј 
</p> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њој 
чајањем повиче:</p> <p>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге пог 
летаху.</p> <p>У оваким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p>  
ледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња п 
 где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p 
огао проводити.{S} Њему се представљало да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаш 
 поћути неко време, као да се хоће мало да одмори од тешког бремена, које му је срце тако прити 
н Француз уљудно — причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; нем 
о у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" / 
без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, а 
е кукавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан 
„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p> 
осле суботичке битке, кад се разгласило да нема Србијанаца у нашој војсци, охрабре се тако да с 
ја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, 
 много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој д 
гуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за рук 
, који смо се код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} 
 све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја  
атани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као 
ах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p 
 <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А јеси ли ти  
и пошаљем свога момка по шампањер, само да скинем беду с врата.{S} После неколико тренутака мом 
ска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала  
азивала од тога часа да сам весела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме ни 
и га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, рад 
Моја се слутња нама обистинила: не само да онаке нисмо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде 
од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само  
 и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељ 
а то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</p> <pb n="6" /> <p>Ту сеђаше о 
, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p 
 јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујета 
сподин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чини него он шта  
ити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесни од љутин 
а свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да 
а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не о 
 и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> < 
ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На ул 
 битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрости ми ако сам ти што  
 нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали просто 
оворити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} Т 
ан између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сиромах?{S} Та да сте само седели па јел 
њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћ 
о не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и 
се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати ј 
помену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p 
уплете у моје ноге, а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке п 
“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском војводи и довест 
ном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме ку 
једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на мо 
арио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што ме 
ак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> < 
илањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, ве 
оћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а господа шампа 
него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одм 
а је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде 
мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног човека видети на улици, св 
 Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам  
да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити пасји род: у главу треба бес 
 можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи свој 
помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као 
, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити својом науком: глав 
већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:< 
ут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Тома 
 своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради.  
шлости моје. — </p> <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касн 
 обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролит 
 двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Ан 
анђео утешитељ; ви сте му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му г 
живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором  
ојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише с 
 погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на 
намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> 
анас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од ц 
ризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. 
и узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о вашем рођењу?“ уђе 
 слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих остав 
исмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела бит 
лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су ба 
гато одевена госпођа, која понуди Смиљу да мене њојзи преда, обећавајући да ће ме она као своје 
к; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржа 
оговори:</p> <p>„Ми смо се обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповед 
 да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> 
о кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало  
е зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услуз 
срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи својим мирисом а т 
Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, кој 
јима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој си 
ден.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу ми 
о требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке 
 му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:< 
S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p>  
зимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз неве 
е тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово 
поручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један  
аслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој з 
м женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти 
p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се цигарама к 
ху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.< 
</p> <p>„Матрози га више пута опомињаху да сиђе у кајуту, али он увек место одговора пружио би  
удцу, да ми судац <pb n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарс 
 несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа 
у тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње. 
и нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако 
 је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије  
косутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није 
м, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од свак 
" /> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с 
е сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="136" /> <p>„Смиљо, о 
ма од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости с 
лин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</ 
о Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те  
то је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследни 
нијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам 
ек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} М 
 сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без с 
аку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“< 
е, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић-</l> </quote 
соко а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} 
<p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чу 
зило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао 
ер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовиц 
 <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити. 
p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако. 
пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узм 
јима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би б 
и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице м 
мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми  
је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за с 
ad>II.{S} РАЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код 
Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе п 
e> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quo 
 <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> 
 </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> < 
рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах б 
мо, али ту није фајде се кајати.</p> <p>Да сам могао, предао бих био себе у руке сатани и душу  
т, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, ко 
/p> <pb n="62" /> <p>„„Пиј — вељаше ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег 
 ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је б 
ог да прости!“ прихвати Стеван.</p> <p>„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чува 
зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо, где ћемо се састати.“</p> <p>„На њихов 
 времена са уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. 
довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Серби 
ловена буди његова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава њего 
ар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога 
> <p>„Требе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем;  
ти је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем још том славном г. Лацики 
 ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Да од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љ 
м да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин после мало ћутања ду 
 коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човек 
 и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш и 
да.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди 
 од мене ти све просто било !““</p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био 
} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до п 
кидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој к 
.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука б 
ете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то 
 ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа 
ме што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код куће; ти си био м 
роговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теб 
е Младене, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не 
 да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча свој 
 пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету 
>XV.{S} КРВАВИ СУД</head> <quote> <l>Ој давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало т 
андо од рајске насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се 
ц кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац беј 
 и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да 
 својим речима, али бадава, г. Павле не даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа  
смо спарили, већ никакве.{S} Бог нам не даде да будемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли  
у умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе  
 и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живе 
је пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" /> отворити а камо  
ут нас почеше с леђа бити; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане,  
ти и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судцу.</p> <p>„После ове несреће мало ода 
едо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други да 
, — рече Ружина мајка — ви већ давно не дадосте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустив 
ове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи прија 
ше судије?{S} Саставише нас овако лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не 
пуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби која на годину доноси 
; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“  
 мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. —  
во велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега м 
у прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота 
сле са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло туж 
 сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... али... али...“ Посл 
>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу поди 
лач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је 
лакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одгова 
и пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред њега истрчало б 
е ти са благословом својим смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећн 
ма, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад 
ачује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n=" 
из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под б 
че ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад  
ружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је ср 
тите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро 
знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада 
ицу му се види да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Гос 
 и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свету који није издајица или 
 је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си му се?“ викне радосно Стеван.</p> <p>„ 
енити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом св 
ња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово,  
своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И  
 била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање с 
/p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама д 
е јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку црт 
че које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самр 
ла!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полудети.“</p 
/p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо < 
ца са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Посл 
у шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта.</p> <p>Многи погледе на ону с 
е миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далеко, далеко од мене оваке мисли, јер ћу од њих полуд 
 и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима 
ви њихови старији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог м 
ули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може разговарати.</p> <p>Њ 
 и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџар 
>Кућа ова бејаше од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са мал 
то наглије можеш, само одавде, само сад даље.“</p> <p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змај 
у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стража 
 <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек 
, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи гот 
l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он пев 
Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице сви 
quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у ко 
ародне песме.</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страши 
ино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Мла 
ош ни он није пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа  
више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Ба 
ли ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо мој 
 дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зов 
одај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, зна 
p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом п 
ео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одго 
робљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа; мој обраните 
е, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде ни три корачаја, ње 
/p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео о 
и био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; после ме с 
{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“</p> <p>„Ал’ ти 
то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана. 
стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу зб 
S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у сво 
.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио сам му  
дино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум дете 
родужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођ 
 поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Б 
{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ 
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостионицом „ 
l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умота 
.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком  
Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са своји 
вши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака 
е на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу.. 
ранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја 
вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао 
 туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb  
 цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему,  
 ми се сваки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угр 
ем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могл 
 n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном 
сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој 
три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљ 
женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео. 
 већ сам га опет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетк 
 платити, што сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац  
аква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам 
 нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем 
 од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила.</p> 
Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све ч 
коро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они  
речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ крену 
ше се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шест 
лишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети  
н није могао ни Младен тужити, јер овај дан он осети наду боље будућности.</p> </div> <div type 
 попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер,  
стану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и послед 
 златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у 
е пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не бејаше му могуће наслађавати се сн 
то ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем  
 да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена 
ама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично, јер сви, који не хте 
оје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи Смиља свој  
ојој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази а он се одмах продере:</p> <p 
између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху прав 
од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитива 
одине, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам б 
 говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу гл 
ела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинц 
 љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад в 
надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и н 
 љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било  
а ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан послао сам људе, браћу моју сељаке, на све стране д 
ћи где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — 
</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља 
S} Један пут после <pb n="179" /> онога дана, кад смо оно у сватовима били, поведе се о вама ра 
one unit="subSection" /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали 
м је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о См 
ки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више  
а у воду, може бити... — Та само недеља дана још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода п 
је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему 
 побијена под Суботицом.</p> <p>Од оног дана, у ком су наши Суботицу хтели освојити, почеше се  
ем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге рад 
а Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарско 
д радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би ж 
целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Који 
аха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе проводи 
 хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је 
 и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа;  
јсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали чудише се томе; по 
и најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди;  
јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једн 
те.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је  
>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се сме 
ве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као мла 
тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што з 
борити.“</p> <p>Овако трајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не зна 
 Саве у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем 
у врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже н 
ица.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <p 
овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи  
а о себи. — После сам одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила  
дети.“</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду 
војици трећи један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другов 
е, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе ле 
 иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега  
ас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вам 
 деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и  
 сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ве 
ј служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у сл 
је био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против њ 
хове куће. —</p> <p>Један пут цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опе 
мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> <p>Осван 
га брата, нека лакше проведе свој благи данак у црној својој тамници — све ово њему, та и то је 
Р.</p> </quote> <p>Освану недеља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, ко 
уло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше старе самосталности — 1 мај 1848 годи 
="subSection" /> <p>Бејаше леп пролетњи данак 1848 године.</p> <p>У карловачкој пивари беше до  
хо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам у 
ине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Све 
То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15 
 ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у 
дио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Стари 
Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на  
руштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје 
е ми, господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Х 
о па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт 
саћа.</p> <p>„То није још давно било, а данас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђ 
на свету на мене осмевало осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је 
ти седина пробија кроз моје власи?{S} А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје и 
оварајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — 
p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти  
 од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та ј 
 више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати 
сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ак 
p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Војник прими бурму 
јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало  
 ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> < 
а сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсм 
> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се данас врло стешчало, — проговори после мало ћутања Пета 
ед вратима наше црне тамнице.{S} Она ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су  
 n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је  
иву главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се опростимо!{S} Стеване, опрост 
, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па 
 ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам срп 
 давори, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде. 
 данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајк 
ана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ко 
да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема в 
p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар да сам данас погинуо!{S} Кад нема г. Младена, на што мени овај 
не, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љ 
то ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме ж 
 да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала бил 
ете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити н 
о; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с овим 
е својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређат 
ута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и 
о година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим не 
тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безгранично љ 
 се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнес 
им банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаст 
рани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске насладе,  
то сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан ударити, опомените и 
ш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви га нисте бра 
 <head>XIX.{S} ОСВЕТА</head> <quote> <l>Данас ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погину 
његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова иг 
ња почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце т 
о да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се оп 
ном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}Они гр 
 је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да н 
 дане по старом обичају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је 
на љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја мати никад о вама није једне речце проговори 
тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморит 
 брату?! — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сун 
погинуо био; али нема смрти без суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда  
Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p 
на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши,  
ут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да на њих не насрну к 
пет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала 
х, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би  
p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е!  
хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвезателству стоји написано 
</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које  
/p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не би толи 
 песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање и прир 
није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се од с 
ене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре в 
ар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени 
 ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке 
p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ промумла у себи старији.</p> <p 
слушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће  
коју си ми данас учинио!{S} Данас си ми дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилам 
а!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућ 
Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </quot 
 написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљ 
ушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женс 
оне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљ 
бина једног младог господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња 
 и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог род 
 мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео;  
а да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје отачаство!“</p 
о према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, 
т дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и  
еп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да та 
ске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је м 
 жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела  
и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену к 
амо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снах 
 то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што  
 сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; 
 велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од с 
дови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо углађене али чађаве, црне од силног дима, 
ј свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> < 
олим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено м 
на.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подил 
/p> <p>„Ово мој брат ни по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један панду 
ео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине,  
 спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби 
е запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</p> <p>„Вама.“</p> <p>„Али овај цвет оз 
 још коме писмено обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним  
тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је 
онеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, али писмено — разумеш? — а не обећање.“< 
говори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> <p>„Је ли?{S} А  
ам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p>  
ати, кад смо ми сиротни па ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ 
 одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су нас оглобили до д 
 <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога 
те, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дати срећу!“</p> <p>„Срећу?{S} Каку може мени Бог срећу 
} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад  
е свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њи 
њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част 
најући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је  
 ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине  
тито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена 
 текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, ко 
 <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог роба у Киш 
један Рус, један Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога  
оје сам учинио; пред мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје мат 
Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести изба 
3" /> <p>Три нова гроба буду готова.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши свој 
т; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се сми 
сто својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су га искрено мило 
 сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простотом један 
 којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, вел 
оћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов 
 пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мен 
ика гледаш пред собом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p> 
 истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се  
Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> 
 опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто 
а регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико с 
е вратио, он место својих родитеља нађе два гроба; ова два гроба уграбише њему још оне који су  
ам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају д 
у преко ове горе проводио.</p> <p>После два сата оваког путовања, пред путницима се подигне као 
рних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а 
емљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био наше 
ку мете на моју главу.{S} Овако прођоше два тренућа — рајска милина!</p> <p>„Ви мене љубите, го 
 својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и диви 
 ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох 
, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог госп 
ородици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потрош 
RP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог с 
е био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио 
и је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему  
 красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре  
, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам 
напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен 
 црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„ 
н нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство и дражест 
а сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва четири мила: којег од чет 
шао новом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> 
он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на 
е, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</ 
аџара, према нашему шанцу где беху само два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што  
 један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне 
гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је било три м 
кочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само толико до 
p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су  
> <p>„У једном богатом бачком селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свеште 
 особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па до 
ито пође пред својим гонитељима.</p> <p>Два момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из  
а послетку обадвоје падну мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit= 
<p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> 
<p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се  
обожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне 
и противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свем 
етири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који с 
ердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива,  
 бадава, јунак, јунак, али један против двадесет њих тек се не може борити.“</p> <p>Овако траја 
 смрт осудили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За два 
оваца, па ове почне пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из 
.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо ка 
/p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али сви скуп 
ца танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у среди беше а 
head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> 
погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па коле 
нуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека,  
 у својој соби — која осветљена беше са две свеће, које су гореле на камину у сребрним чирацима 
нападоше на С. Томаш, они то учинише са две стране.</p> <p>Једни пођоше с великим топовима на в 
 Милан беше тада од три, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, свој 
ице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанс 
е сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и ја 
лству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу — то ј 
 открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојк 
> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" / 
а душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Млад 
 јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати гд 
, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на миру.“</p> 
 последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао к 
 њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</p> <p>„Ао, Младене 
бивши најбоље сам јој на ударцу; недељу две дана, па ће онда чудо Божје бити, ако ме смрт поште 
 прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећ 
 подигне своје светле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:< 
е од страха, јер на собним вратима беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше  
д страха.</p> <p>На собним вратима беху две грдне човечине: обадвојица беху мрка погледа, мрки  
обицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p>  
хуђе среће бејаху.{S} У томе шанцу беху две компаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих  
своје очи, руке саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму: 
е она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Пог 
чи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, а 
о несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали  
ако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар? 
 гледаше неко време, као што се гледају двоје љубавника, — после онај усамљеник оде к огради, г 
горе С. Готхарда.</p> <p>Путинци беху у двојим великим колима свега њих осморо, разговараху се  
е, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пре 
 <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се 
Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њ 
 у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно б 
„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старце 
само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало  
ј вароши било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети 
p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неколико дана пустили и 
/p> <p>С једне стране стоје лепа висока двокрилна врата, кроз која се улази у собе, према њима  
ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су поштени, радини, и да се  
а највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати < 
јући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, т 
лотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p> <p>„Шта уради!“ викну уплашено Петар.</p> 
даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа  
 и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је  
пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе 
ихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од п 
 нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> 
сто падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвене стазице;  
ху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — 
ио.</p> <p>„Пева о очима своје плавооке деве, коју он више не може гледати.</p> <p>„О, плаве оч 
је другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја к 
 ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> 
обра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После 
војку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер уз невесту?“</p> <p 
л’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен.</p>  
У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сир 
у!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило, али 
дељу сам био код куће.{S} Мој отац мене девет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме  
арловце.</p> <p>У Карловцима сам провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш к 
угове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све м 
ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у  
 и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да  
срцу?</p> <p>„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, о 
рцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао 
у.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџб 
 селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И 
е родила једног сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам у 
коло окрену.{S} То није љубав; јер која девојка љуби та не може тако одговорити, помислим ја у  
ану, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јо 
а мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мај 
ло њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, а 
дног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узи 
о загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дош 
чајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу  
а очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти св 
>„Госпођице, ви мене не љубите!“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад м 
а бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ништа не одговори, но стаде руже брати са је 
г сина волео бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; т 
оље овако бити роб него каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би  
 је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кршт 
ad>XII.{S} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> < 
S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p 
а је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољетице, на лицу моме цв 
атове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње 
и то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{ 
, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чиме год забави и 
 дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и  
ше Ружа са својом мајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и ду 
у, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у  
му његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој  
моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запи 
је се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха.</p> <p>„То ће бити о 
а које путује па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више 
јо полудео!“ рекне један момак.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим реч 
лоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Т 
} Мој отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, 
исам се од тебе ни опростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а  
 викнуше оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другом 
е зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, д 
е Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни о 
нац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сер 
 грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им 
>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве  
Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти  
ине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са  
ма су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру,  
ино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра  
поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обу 
ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем ко 
ити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан био.</p> 
а, који гину у јуначком боју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али 
а сам у срцу највећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научи 
 и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло бли 
n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету,  
е вољом омладина око њега скупља!{S} Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог 
:id="SRP18520_C6"> <head>VI.{S} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога, 
} НЕЗНАНА ДЕЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окл 
рили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намири 
— боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог 
 просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити 
Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица — мени се чини, ви сте  
воје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати  
 размишљавања као да се на какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p> 
ote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Дено млађан да се станим.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quot 
аше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто до 
 простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не пр 
ике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p 
</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи 
ма!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ —  
мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после ма 
 <p>„Овај прашак у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, у 
нагу: у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово 
<p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била 
 од велике суме потписао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропас 
ка, од данас нећете давати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повика 
 <p>Бејаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, 
ног предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на ст 
о је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке  
оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су укра 
оје је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прс 
вторише сви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живе 
ви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао!“  
 мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши 
о и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити 
{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Нек 
 „Контрада С. Марино“ па онда се сврати десно у „Корзија дел’ Џардино“, прође поред гласовитог  
од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане  
се подбочио био, нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у 
<p>Бачванин клекне, одигне три прста са десном руком к небу на повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Т 
о псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, где чо 
S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са мали 
вакидашњу молбу.“</p> <p>Младен подигне десну руку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем 
на дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господине, сваки човек  
одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега н 
, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је  
сле кроз плач проговори:</p> <p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, кој 
тац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу  
та запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему крај.{S} Исти 
 да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; 
о греши; - један часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.< 
ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему  
самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, а 
ити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби ма 
 узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да г 
сне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста 
ио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не  
 ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носи 
вило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него 
 Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да 
 ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметн 
 ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати 
ете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“ 
еда, обећавајући да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља 
аква строга стража, — али опет ко своје дете остави на Божју вересију, тај љуто греши; - један  
ну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нек 
е умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господине, — викну 
о несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; 
е научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе мој, мој Младене.“</p> <p>Младен се укочи! 
в у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко х 
не деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> < 
ла; она се ту упозна у Петра, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаш 
 Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, д 
 дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући 
 а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; он 
не суза — ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми в 
е пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се  
ушу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен 
{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је 
<p>„„Како, а како су крстили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — 
крстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очи 
 као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но 
е са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав бе 
ривале један нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десниц 
елу бити.</p> <p>„А куда да се пусти са дететом у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше 
. се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала 
ете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у великом наследству остане. 
 што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној неће опростити.</p> <p>Кад во 
 чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па лелече; имађаше 
ихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се могао од њих цепати 
, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима  
рло несрећно створење овога света.{S} У детинству <pb n="178" /> моме непрестано болујући нисам 
и.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од 
к сећа своје пријатељице, коју од свога детињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињств 
ва пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично.“</p> 
бола, а очи његове пуне беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћ 
 знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је го 
их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем 
и смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он 
вде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе ј 
зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оц 
г господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, 
и се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако прав 
нисам ни једну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом оста 
ко дарива, јер бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако  
же, свети крепки, свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на са 
жио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је о 
 одлакшати могла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је зн 
а их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстарије њено чедо бејаше дете од осам годин 
 мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме  
<p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина 
оше осам година, Бог му поклони шесторо деце, а конзисторијум никако не хтеде парохију.{S} А он 
</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља. 
отној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест 
и се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p>  
ветом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; прокле 
м, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам зати 
, куме?“</p> <pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђ 
ца остаде у највећој сиротињи са својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је 
мо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. 
која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико так 
уље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; та 
ота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код ку 
с ни ми њих; ваљада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од 
у се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у  
без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад м 
одино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кућ 
ма око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски 
во на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше  
 толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово највеће добро 
о да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута не 
ећ свако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне п 
2" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових р 
ици љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, 
оравим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да забо 
тог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“ 
а све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате 
д њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, какав леп плаветникаст д 
хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и  
вао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и 
а, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после пог 
ејаше слутња.</p> <p>На спретном једном дивану од плаветног свиленог предива са белим шарама се 
>Младен сеђаше у својој соби на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаве 
нци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где  
ворио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, 
 као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шака људи кад Маџари ударише с вел 
амокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њи 
и матроз своју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они ви 
чи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није с 
ски сережан — али ће лудо погинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га 
— ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био,  
" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жера 
ку страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, л 
копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се уз 
од милине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом ок 
епео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове циг 
себи од пепељасте свиле хаљину, која се дивно приљубила била к њеном витком стасу; преко врата  
чара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби и 
леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све  
и - Карловци са својом околином - Божја дивота.</p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за 
ичини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била. 
p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које је  
ли чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из си 
ма, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по т 
атио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p> 
у многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не мога 
дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Мла 
зли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео;  
је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или за 
има је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима о 
, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па то од сад тако мора бити.“ —</p> <p>„Ал’ то  
говори тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат посл 
езу.</p> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове госпо 
„Честите цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је с 
тима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те пр 
 поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </ 
епо углађене али чађаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра 
ра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер један путник не прође преко горе  
 <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су 
 и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и  
а знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га б 
иром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши поди 
ињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, сам 
здражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? — А особито народни с 
 га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; 
аву на моја прса, њена коса мене у лице дирну, лице плане, рука се моја обвије око њеног витког 
.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те речи, јер он се опомену првих својих јада, и х 
м ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је тако б 
>„Натраг!{S} Нико да се не усуди у њега дирнути, јер...“</p> <p>Слуге погледе своје господаре.< 
глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш продужи по 
мо ли своје отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Пору 
е срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћу 
 у јелена, а врхови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до  
н другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дуга 
 пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане вели 
 али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика ти 
ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ б 
р привезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад 
це к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и скл 
 као што песма каже, да он никога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши  
Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати не 
ћо, да овог младог господина није било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала  
ас, браћо, данас немамо ништа на свету, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња,  
 да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не  
 која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које бе 
eign xml:lang="fr">fauteuil</foreign> — до Руже један млад човек.</p> <p>„Ах, господине Младене 
 — брату мом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — ш 
људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин  
к пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, 
земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ о 
о је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти убио брата, снају, оца, децу, све 
која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у мла 
 спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па 
и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. 
аше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих  
а одмах Младен седне на своја кола која до гвоздене ограде стајаху, па повиче своме кочијашу:</ 
ћи голо чедо, које пишти да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, 
ја је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до да 
 „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедит 
скитао сам се, потуцао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а зн 
ена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима 
ођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срц 
 овамо!“</p> <p>У томе у собу се скркља до једио дванаест људи, који различно беху одевени, али 
шише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватр 
о кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} 
јаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио 
<p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао сам се од немила до недрага.{S} На п 
 околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи предста 
јаше тек два корака пред кућом, с десна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад в 
без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у прелазу преко ове горе  
сле сам пио, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја  
 сам тражио себи лека; пио сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као с 
ванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш 
вета има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина  
же и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што п 
ао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог  
 је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит уз 
ма клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> 
ћ са највећом натегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухват 
ој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Ан 
е с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а на столици са наслоном — <foreign xml:lan 
на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително  
 веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братинс 
 потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих  
моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се прит 
>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним  
не, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до ка 
 рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кр 
се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар ко 
 је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће д 
нско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати с о 
ти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв прол 
војим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задај 
te> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће  
о је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ј 
т бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од пу 
тала у суботичком гробљу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p> 
овођа.</p> <p>Њихове ноге беху обвијене до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки ј 
 мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се  
ко сам живео од дана до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам 
од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p 
она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и 
fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ ску 
танска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сат 
о се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194" /> <p>Пођу.{S} Народ с 
мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си ду 
е весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њ 
зила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири 
на беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну  
 руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S 
одине.</p> <p>У карловачкој пивари беше до 15 простака, сами Сремци, лепи високи људи, јуначког 
<p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зида, ту с 
вију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа 
риступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} 
брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помис 
 Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — 
ти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други 
ог су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мо 
ло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубав 
 то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите,  
г духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> <p>„Видите, господ 
ља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бејаше ведро, очи мирне. „Госпо 
лизо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. —  
 нашу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносит 
о сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као од 
њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не д 
>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато  
мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вре 
ре, седох на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога  
е, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камат 
 ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите,  
 жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље да 
и вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до рамена</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>После с. тома 
>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код  
у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, л 
 се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително пог 
ре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта в 
и!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> 
еисказано тежак, путовође морадоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубок 
е пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити 
и.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло  
пао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и поле 
а бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше м 
ему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега погинути,...{S} Боже, моје несреће!“</p> <p>„Не 
о било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што 
S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и д 
ши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — чов 
личи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, је 
 очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кол 
е један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младеново лице већ одавно бејаше бледо 
у услугу хоћеш од нас, који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштв 
шће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSection" />  
="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега  
рд зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца, ко преко ове горе прелазити мора, тај 
ви имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после сва ова чет 
ори му ништа, већ му руком покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли 
 сто година већ у овом крсту стоји, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим 
равити — а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Ба 
пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не дол 
 ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола, свешт 
помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: 
 сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" />  
омци пођу к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и  
бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђа 
 ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике 
марати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — 
p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крај 
 дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељст 
} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја  
"170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме 
о <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још је 
ме Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви з 
 осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, нико, ни 
 <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се 
ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> 
 које ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било  
ни није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам  
о није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна л 
ам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам 
с.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи своје руке 
а, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу б 
 лепа госпо.“</p> <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то 
оји беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јо 
да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, к 
и весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали господу.{S} Ми смо баш нашу х 
кати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а  
 И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио ј 
 с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право што ће њих п 
 се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а 
, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су  
а тога, мајко моја, који мени може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри б 
 <p>„Кукаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи б 
один љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потпис 
усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јах 
им хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p 
ђу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „Петре, бежи!“ рече ми г. Младен. — „Нећу б 
ах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Млад 
, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох 
и.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби ко 
аше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај  
 богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb n="123" /> то није тако тешко и 
 љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, кој 
 желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговор 
 добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. — Кад се још коме писмено обве 
ти:</p> <p>„Хау, хладио време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету р 
од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, на 
ли ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — тата 
и и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини се метеж по пијаци.{S} Оружани грађан 
говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — пов 
 бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обе 
 дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен ка 
јом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише ж 
оме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стев 
м и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега —  
 њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се заруме 
ма, који не гледају на то где могу више добра учинити, већем на то како ће моћи себе боље храни 
љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} О 
господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> < 
амо себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража,  
штанска кола, пред којима су летела три добра коња.</p> <p>21. декембра после поноћи „Ла Хиронд 
л’ на сваки начин поштанска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>По 
 и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже, Боже,  
селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног б 
је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислил 
 хоћете да умрете, ви који можете свету добра чинити.“</p> <p>„Млад, стар, — одговори Младен —  
 ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри  
ослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео з 
гледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе за 
а свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша јо стока славна, — али шта ћеш, кад не може 
игара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда  
рећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земљ 
они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац 
сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био  
 су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људ 
ти, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, 
о учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да одем  
били.{S} Једно вече врло се разгрејасмо добрим вилањским вином, кад у један пут мој гост А...{S 
о као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се  
 Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај 
 ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“ 
одност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром 
Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио  
 и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се ра 
 све стране да траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у 
чините што само наличи на непоштење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас 
говорити.</p> <p>Младен није веровао да добро чује.</p> <pb n="182" /> <p>„Ви се чудите томе шт 
 њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањ 
аво и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да г 
овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро служи.“</p> <p>После се окрене на повиче:</p> <p> 
свим немарљивим гласом:</p> <p>„Бледоћа добро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ов 
 било разгласило како су се њих двојица добро владали пред судом, па свако шћаше видети те чудн 
: </p> <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените  
и вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погле 
ти своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти умри 
ћи свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, —  
ке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: пре 
њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше бога 
е господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш  
,“ одговори Бачванин.</p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу,  
. Павле начини писмено у коме све своје добро својој новорођеној синовици поклања.</p> <p>„У то 
пасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли 
наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу н 
 <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p>  
пази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у  
 кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само Кошутове банке, а то сва 
роговори:</p> <p>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p 
оји му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања  
о рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе мех 
ијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то 
говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао зал 
<p>Деца његова беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе  
аки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал 
 ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p> 
 Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, ко 
— ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вик 
 су преварили, они су отели од нас наше добро па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо  
жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досад 
ет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због добро 
еше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p> 
добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом м 
овиче ми један:</p> <p>„„Баратом, чувај добро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји  
и, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из д 
.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S 
во понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се пол 
 бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могош 
аше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачвани 
 <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате све, што је од 
же, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је 
 свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу 
> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку  
ју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне  
еш.“</p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и 
о.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихови 
у све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се  
/foreign>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њ 
н ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти нећеш тамо бити, добра моја 
данас, а онај, који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће та 
ео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„Хеј, пријане — рече сад Бачванину  
ик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} Проклет био 
ад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на 
ало по том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен 
ла поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, која после 
ена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да 
а доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов нова 
ом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се н 
 више ништа на овоме свету где ти можеш добро чинити?“ прихвати озбиљно Стеван.</p> <p>„А што т 
...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се н 
арно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја  
p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећ 
.“</p> <p>„Говори, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ни 
ан свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —</p> <p>Један пође „Ружином улицом“ варошкој к 
ставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, па после да нас пошаље на њих, јер су се с 
трчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихват 
ију.{S} А он се надао одмах прве године доброј парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудр 
се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без де 
и, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоро 
 ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани 
теру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђењ 
о <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим,  
умно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима другов 
 злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красн 
да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја;  
шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст ка 
а он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја  
е без сваке напасти, ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било пог 
а је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја 
удновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зи 
ући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгу 
ужа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и  
о нам се помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка с 
 се лако дала поправити, те тако машина доведена у добро стање стаде радити а лађа напредовати, 
орити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и 
xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту беја 
а, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А 
е на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли 
 хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да,  
предње видети, већ ови тек морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колим 
е му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности ш 
 што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницим 
</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађе 
отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту је 
о — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама  
.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у суботичком крвавом суду.</p 
мере.</p> <p>Једно пет година пре овога догађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момч 
а што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их 
, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n=" 
тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је  
дан часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не забо 
билишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n=" 
о, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет с 
сту, јер се тај дан чудне ствари с њиме догађаху.{S} После мало времена са уверењем проговори:< 
идео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него бела пена, к 
.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ договарајмо се о томе како ћемо општој ствари помоћи.“< 
срећници ти у овим собама с леве стране договарају, ми ћемо овде ући у њихову благајницу, ви ће 
а су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово 
авио да га могу сахранити.{S} Сењаци се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога 
утања с тешком натегом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи  
а сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи 
н у години да нам се није каква незгода догодила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру с 
 мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику 
а неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е 
б тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о  
сле као да се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице 
 као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен оно 
ударио, тако ми би кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по 
 његовим уснама?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</ 
сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са  
 гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут јуришише на врбашки шанац,  
му се осмехну, као да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмех 
 јој срце пукло у грудима као што се то догодило са мојом кукавном снахом.</p> <pb n="31" /> <p 
екине ћутање сережан — данас се њему то догодило а сутра може нама, али — смрт тим псима који с 
они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници  
лагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у ходнику?“</p> <p>„Х 
 патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узм 
 <pb n="162" /> на небу код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ једа 
 како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За ме 
 Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти 
готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и д 
 зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала  
а други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је 
био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карло 
а стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115"  
Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> 
 зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те п 
?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она м 
 два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он на 
 дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси гр 
ђу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са три батаљона одморних хонведа 
/head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко  
рата.{S} После неколико тренутака момак дође с 10 бутела шампањера. — Како момак у собу, а овај 
 борећи се једнако са усколебаним морем дође у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађ 
<p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету, па рекоше све у глас:</p> < 
ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико момака, за 
авише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Напред!“</p> <pb n="161 
о мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица 
ди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</p> <p 
дити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнит 
е куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану  
„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Д 
ађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као  
овек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А 
не бира; онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши  
ин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред См 
Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле  
, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p> <milestone unit="subSecti 
 n="23" /> правицу да.{S} Кад пред њега дођосмо, а они почеше нешто маџарски међу собом, а суда 
бом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оц 
и на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не дођох даље од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с  
врло тешко.{S} То бејаше слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим с 
х на кола, па бежи.{S} Кад коњи до Саве дођоше, они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одл 
био.</p> <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше све 
.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостионица зид 
седе па каруца са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p>  
м га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пусти 
 се метеж по пијаци.{S} Оружани грађани дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњи 
часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, да смо се каменом могли били до њих добацивати. „ 
веком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину мртвачке сандуке с кола,  
 је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке  
 — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p 
ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао п 
арској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бунтовницима, који су у собама њеног 
S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бо 
ао да ми патимо тако љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле 
 а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати 
нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја ост 
{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља 
н се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младено 
p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милу 
ма о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на кукавно Српство у околини, из ових ј 
ћи полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овог 
 одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и  
 ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла 
 и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њена нега, те кроз пл 
о драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи жи 
жи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Мл 
оби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несре 
м, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај  
жо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отва 
сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине старе дојкиње.</p> <p>О Младену не бејаше ни гласа ни трага;  
 виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.< 
ош не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погле 
гу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако  
ти!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са 
од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n="163" /> луч у тамницу унели; ал’ се 
гаху ближе к шанцу него што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих  
долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавн 
ан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два месеца не намолих га и мога с 
83" /> али боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он  
вао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом  
 о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ј 
е волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и ве 
“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p 
 кола поседаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са 
ам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је  
о — продужи Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима 
одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје с 
 радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Ви 
 у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који с 
 која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем 
а.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у пла 
Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> <p>„„ 
га чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика варошка гостион 
 сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи своје р 
ну која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле  
 Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране догова 
 исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жалос 
<p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, дотл 
ака па почине од њих русвај.</p> <p>Али док су се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно д 
се несрећа један пут наврзе, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без св 
ио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим то 
адала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Ко 
дност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у  
>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не видимо.“</p> <p>„Срећно!“</p> </div> <di 
у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамниц 
вог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са 
„А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе 
дражена пса, али то трајаше само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те поста 
/p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад си још дериште.{S} - А кад  
 један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шт 
зне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи рук 
покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само се 
>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички ка 
о нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дув 
гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, ме 
ин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај свој 
се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњаке, лепа госпо.“</p> <p 
 ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је 
са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која се 
ако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се т 
идевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фи 
би долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога 
ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Млад 
 се у собу улазило чује се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, о 
лед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест. 
а иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао д 
та.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p 
</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим  
арошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, ј 
сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Б 
/p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на колени 
друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се  
мичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на <pb n="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћ 
, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускл 
и враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, ос 
чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо ч 
виждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које 
 <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири своје 
 ћутање, глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на к 
а, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах је 
тражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комоди 
 <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред врати 
изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју.</p> </div> <div  
е, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“< 
арске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перј 
лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше богат укра 
а.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима 
глашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о оч 
она, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном 
драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадну, као 
pb n="136" /> <p>„Смиљо, остави ти овај дом, па хајде са мном; ми ћемо у свет, па шта нам Бог д 
које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у кој 
 они скапаше од умора.</p> <p>Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрест 
ислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крс 
</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом.</p> <p>Ружа сеђаш 
с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена  
му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега 
к свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор ме 
се сад први пут видеше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад 
а преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојом шалом. 
и, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с 
Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра ду 
, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом  
 га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода  
иче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јесмо ли ми просј 
је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настал 
о су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n="29" /> млад господи 
ћ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе једно пуно стакло рујнога вина, те метне пред са 
>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин и 
ште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ев 
у — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од твога владике писмено да ће ти дати парохију, 
а рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из сви 
ноги од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа  
требало на овоме свету?{S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, к 
ам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љуб 
 писмено да сам у служби која на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на о 
на Суботицу са мало војске противу целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло вели 
тко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло није 
олазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар д 
м на оног, коме су се синоћ моји волови допали били.</p> <p>„Као бесан полетим механи; кад на с 
бро своју кућу, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола в 
година како сте отишли!{S} Вама се врло допало у Карловцима?“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођ 
ва месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаш 
ратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између к 
руговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете вељ 
ом, који не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S 
оје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ р 
но, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа 
 Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n=" 
телним разговором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њ 
 се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку:</p> 
>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичај 
овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног коња, који није  
аше мајци мојој понос... а мени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хлад 
о, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</ 
{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла,  
поведише да нико не сме долазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше И 
е!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пу 
в, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изаб 
му — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази 
 ново странац — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S}  
 ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњих кола пович 
у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врат 
се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, х 
Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кошут у оно доба бејаше мали Бог у С 
адоше увек до колена по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их  
ела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио шт 
 је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? 
te> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло ле 
е створење на овом свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што  
е насладе, толико пољубаца даде, што ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чу 
жбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на ст 
становници по сата не могу упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковит 
 вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, ве 
лико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију мо 
ирота, али толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да 
ћом.{S} После погледи око себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на з 
што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу  
дати, не смеде ни јуришити на њега, јер доста да он њој не подлеже.</p> <p>„А он беше сад први  
p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више него обично,  
о пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n 
, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па после  
гунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма  
pb n="27" /> <p>„„Видите, децо није још доста што су нам наметнули господу од туђег рода, који  
гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега ју 
“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој ота 
е размишљао, то памет обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душано 
оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено бл 
, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће п 
 а ни то, да онима, који су нас до тога дотерали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин о 
дац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у јед 
шено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти дотерао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницо 
атегом надвлађујући себе до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> 
ком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија, 
душевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сања 
а, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена  
срце лежи. </p> <p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на л 
горе одјек давале овом веселом усклику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, 
 нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и  
 сетио, стаде, после се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p>  
 <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу молити да забор 
у к Младену, но пре него што су до њега доћи могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са најве 
вораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се притисне овај мали  
ара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зач 
иротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то та 
одужи самац, — љубав у то доба већ може доћи; дете омилује дете, па се бегенишу без да знају за 
на још, како Смиљане нема; она још може доћи!“ дода после мало борбе, мислећи ме утешити.</p> < 
{S} БЕО ХЛЕБАЦ</head> <quote> <l>Она ће доћи!</l> </quote> <p>Које су на смрт осудили у Суботиц 
рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цве 
стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђо 
за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље.“</p> <p>„Ни ако Ружа буде 
 да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година како сте отишли!{S} Вама се в 
к.</p> <p>„Дед мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундако 
во грешно чедо ће до три месеца на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за свој 
ивезан, да га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не  
 понајвише од стране домаћице.{S} Ружин дочек бејаше као обично, разговор међу њима измерен, пр 
 ми се, он се надао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у п 
" /> уђоше у винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако ме 
и, ти Косово равно,</l> <l>Шта си данас дочекало тужно,</l> <l>Да Арапи сад по теби суде.</l> < 
 ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радо 
знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас в 
 нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пуст 
о сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} А 
Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му се стегне 
ћ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и изб 
 народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њ 
 шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумња 
 камину у стаклу воду, пође по воду.{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију 
ом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнит 
оје цигаре са највећом насладом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губ 
же помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први р 
овек помислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је  
ио стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром 
а бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама да вас видим, па да умрем.“</p> <p>Ружа га 
ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> < 
p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих  
<pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му р 
ме зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S 
ој породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На 
 куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда  
се догађало да по целу недељу кући није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он н 
еко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну неб 
, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео 
<p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком ра 
дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче:</p> <p 
Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још 
тељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У недељу ћу се 
 љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p> 
попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја м 
лим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја могу не 
упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је на 
инио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ј 
оту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах позн 
p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мо 
и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, сад му беше у неугодно доба досадио, и  
, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер  
чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему 
, које добро.“</p> <p>„Добро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p 
ао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, те 
лежио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејателно продужи:</p> <p 
и.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гл 
е један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, 
дан кад сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да ј 
нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код 
лико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведр 
ила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изеш 
</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страхо 
</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страх 
венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам  
 <p>„Ах, смрти!{S} Како би ми сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и  
она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене  
 том. — Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чу 
с родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у год 
>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га је 
удемо опет срећни.</p> <p>„Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост: мога брата Анђа р 
гралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку иг 
глед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог врем 
 тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они на 
ивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, он 
 другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати  
еће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</foreign>  
т политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њихову фантазију, — а игра 
 жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, кој 
/head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и д 
 продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила ти 
ње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, споми 
 да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са 
<p>„О, плаве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не 
уменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти зн 
атан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, крст 
>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути болови спопадн 
њу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си  
се од својих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били. 
гом, господо.“</p> <p>„Овамо, овамо наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — ов 
 богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој  
нда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа  
новом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ сте 
, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову  
оје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку б 
ставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини  
С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то беј 
авља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од ов 
после детинство са споменом остане тако драго. — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја м 
поклонио све своје благо, не би ми тако драго било, као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја с 
о, беху у српском народу многи, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сај 
 моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила ср 
овица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова 
ине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мој 
 суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох сн 
с, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљ 
аху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ 
l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quo 
оје се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док с 
е било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p>А то се догађало врло ретко, свега ју је  
сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, го 
 је не познају, нека себи представе што дражесније себи могу представљати.</p> <milestone unit= 
 гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшебно тако, да од како се ова песма  
е на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствен 
знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су сво 
 бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао 
којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама нап 
" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се на њима учите нишанити, а не на јуна 
есна до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> < 
 Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова  
х у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа добро сл 
орско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, а 
 се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p> <pb n="109" /> <p>„Вежите га!“</p> <p>Момци 
 хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао  
дао томе колачу, јер ме дочека с једном дреновачом <pb n="22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам  
ти. „Даћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p 
отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у хо 
ли мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умир 
ао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему до 
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d 
 познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није погледала, мени је м 
{S} Дете моје, она коју си ти као матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород 
пила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог б 
 као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком није тренуо а камо ли да се устр 
 у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска 
о двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед  
босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видет 
ао сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је 
самац, он се није ништа променио у свом држању, већ својим обичним гласом рече:</p> <p>„О терет 
о и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У то 
а својима рукама као гвозденим клештама држао о врату простака.{S} Порваше се, повукоше се овам 
 су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах 
је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом 
 смрт; очи његове пуне сузама; једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и с 
а се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га 
беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељн 
ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја 
е смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није пр 
ји могу на тебе, племићко колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о  
 Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог рода био.</ 
ини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у 
ј усамљеник оде к огради, где механџија држи своје вино, узме сам један велики ћуп пун вина, па 
и се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку  
 сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивн 
овикаше вође.</p> <p>„Непријатељ се још држи у врбашком шанцу“, повиче један улак, који је запе 
 ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, лас 
Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао  
окрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и у 
два се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама ок 
сти.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се сви 
 за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је л 
е и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво погледа, после њен пог 
збављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пруће које од страха које од глади и зиме,  
 поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате вашом сумњо 
 увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас наз 
кне пред Ружу као пред какву светињу па дркћући проговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим  
е опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. </p> < 
жа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} 
местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође 
 шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћет 
ок сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити мо 
оленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата 
ако му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени  
 да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</ 
е у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упозн 
цем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су 
.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком мест 
ачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њ 
>„Ништа, не говори ништа.{S} Ако си мој друг, а ти ми буди у невољи; а ако се бојиш кроз маџарс 
како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лиц 
лад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза. 
ену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је ј 
вом судцу, па да си њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„З 
у у тамницу, један носећи луч у руци, а друга тројица убојно оружје.</p> <p>„Где су С. Томашани 
на, од којих један у среди беше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у соб 
нусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се умор 
одно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младен 
омаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког 
и и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учи 
ке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на јед 
де свршили!“</p> <p>Петар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче 
анову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби која у а 
ладена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оц 
ештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу, — веља 
 млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два до 
ало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Младене, правиш ти календаре ?“</p> <p>М 
 која се улази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред со 
, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заост 
ао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да овог  
овор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепија 
 радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели  
х добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на 
ад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и ж 
 који нема чиме да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то д 
аких кола двојица са једне а двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и  
а местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла 
, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што 
рак био, да ова двојица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило 
одне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве не 
00" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и ја 
ти Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, 
круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других 
а од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не 
е одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са сво 
е од реда једно три фата даље ушла него друге, а пред њом беше лепа башта са малим парком.{S} С 
есело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима 
, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићево 
ме су бутеле биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори мо 
еше после састанка у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке 
са лучом, носећи са собом један секиру, други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепа 
ни дођу пред варошку кућу, стану у ред; други опет на коњима се око главног уласка понамештају. 
у једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитав 
 света.“</p> <p>Што рекох то учиних.{S} Други дан сам био на путу; био сам код владике; љубио с 
ћи: „10 бутела као каквима просјацима!“ Други умиривајући га рекну му: „Не дери се, он би и виш 
и међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овог 
 пође „Ружином улицом“ варошкој кући, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустав 
о по соби, један отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200"  
 му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени ку 
дно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p>  
егом продужи:</p> <p>„Договорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече  
и њему поклонио два — друга би два била други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече  
рпски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница,  
 је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отпади се од својих пријатеља, који су му  
> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега глав 
добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути п 
кво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече  
ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим муже 
готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игру  
д Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n=" 
ити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више нег 
ди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговор 
 приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког ист 
 у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с  
 седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу 
ви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb  
један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе м 
елу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у онак 
“</l> </quote> <p>Вељаше му као у песми други.</p> <p>Но на Бачванину се могло опазити да га ни 
ије било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а  
писано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове:  
пео безобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учи 
 народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чека 
не па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одо 
овао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и пре 
оме са шумске стране уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна к 
ако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није 
{S} Бадава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу  
и и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу 
ни један часак нисам боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најте 
исам ни један дан поштеније провео него други, ни један часак нисам боље проживео него други.{S 
p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати с 
е неговао, јер она беше остављена; нико други не бејаше до ње него само њено младо чедо, које ј 
ше се, да ни најмање не пази на то, што други чине око њега, већ само да неке мисли премишља.</ 
убицу па мало полетети са једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узро 
га така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су  
за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер 
можеш лајати колико год хоћеш!“ мумлаху други, који су немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и  
телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан на пијаци „С. Феделе,“ у Милану, пред гостион 
ним.</l> <p>Бранко Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно 
и суде.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Други дан после овога догађаја сужницима судише у субот 
обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са 
е рекавши ми ни: с Богом остај.</p> <p>„Други дан дође к мени један маџарски официр с неколико  
:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к те 
довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор повео о томе странцу  
вега њих осморо, разговараху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се по 
стоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за ру 
ку кућу, која се поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд вис 
eign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који је и 
зио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрч 
ко и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима тичицама по тихом језеру плови.</p> <p> 
ондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit= 
 петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага ни гласа.</p> <p>На све стране 
 њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи 
остаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави српског на 
вити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху тронути; после се повед 
моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу 
то су још тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велик 
е до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он 
; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то и 
кама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно в 
не носише ни пушке ни сабље, који ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара 
г дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, к 
Бог њему даде па није морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговим 
 до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</ 
их га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило.“</p> <p>„Што то?“</p> <p>„Как 
 се чуда догађала да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући с 
одине још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други и 
м ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу 
исмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисм 
довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> 
аведне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сно 
име да се храни, већем мора друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година  
или из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с њиме једнако гласати кад буде избор  
ати са својом Милком, па позивљем своје другове у сватове.{S} Ти ћеш ми бити девер уз невесту.. 
могао до њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш им 
 љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био примљен у женским  
 тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати  
разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круг 
к, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допираху:</p>  
одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p>  
во све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, 
кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја нах 
 одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У томе Маџари беху са свим нас с 
 гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу позна 
чинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле 
ругог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услугу, ми нити можемо нити ћемо на услузи коме  
е помоћи може.</p> <p>„После нам доведе другог једног младог господина, висока и витка стаса, б 
ро-шесторо, ко без капе, ко бос, ко без другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на жи 
 и они су се тако били научили један уз другог, — па онда не би ни њему толики грех био — а ова 
у није било великих топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у о 
ења.“</p> <p>Млади људи погледаше један другог, странца облије црвенило до ушију.</p> <p>Младен 
то пријатељство, јер они разумеше један другог.</p> <p>Они се гледаше неко време, као што се гл 
е више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад непријатељ гони раштркану војску, 
и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради кад треба што помо 
је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог све 
 био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, 
ити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из 
аше сад њих двојица, један туробнији од другога.</p> <p>После мало ћутања Бачванин повиче:</p>  
в; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било ј 
та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са ра 
 тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што ре 
 он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У тре 
> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ проговори Ив 
ко љуто!{S} Кад он то дозна онда ће све другојачије бити.“</p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако пати 
то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он  
ко је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учин 
гојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих један часак заборавио он 
 мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије  
латио пет пута већу камату, него што се другом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, 
>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, к 
3" /> луч у тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се п 
мах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те на 
 и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мр 
е или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; а 
ога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини двојица сеђаху, об 
у тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши х 
 јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њ 
ни, ал’ смо богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„С 
 тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође  
колено, рачун држати.“ Она мени никад о другоме није говорила него о части, богатству, о племић 
де у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост;  
 но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема своји 
и оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{ 
своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе как 
и те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„Ништа, ништ 
„А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" />  
себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајвише гледајући С. Томашу стајао је  
дан се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18" /> <p>„„Ала красна четири вола.“< 
 врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врат 
вао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви деца 
е са камина једну свећу, на га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, 
ог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опаз 
а много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времена господс 
<p>У пролеће у томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p>  
ца доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан 
друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p> <pb n="69" /> <p>„Опростите ми, господин 
То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> < 
p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код  
n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па  
 учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан умре 
/p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био д 
 згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма 
, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> < 
орио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p 
а!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне 
ели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла  
 угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</ 
а идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући  
у упустити без доста повеликог оружаног друштва, ту по пустим песковитим пустињама, по највећој 
 загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом дојак 
pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи  
к морађаху оне довикивати.</p> <p>Целим друштвом облада страх, у колима бејаше мртво ћутање, св 
се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити вашу драгу дружбину!“</p>  
, кријући своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„М 
ладен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој глави ср 
 је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд;  
 /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све  
есма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији  
; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила;  
а, — продужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српс 
ечи Бачванин протре руком своје очи, па дубљим гласом продужи:</p> <p>„У нашем селу већ од више 
д је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слабији 
, ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" 
 и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помис 
 врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.< 
ажљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга са очајањем бејаху написани на његовом лицу 
 написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је пат 
</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према  
ране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао ј 
по снегу газити, а доста пута се у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са теш 
ан угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему пре 
еразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужа 
стију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе своју песму:</p> <p>„Видите ли он 
 глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо мо 
аца Симо, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а  
 суђеног данка.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахне, па онда продужи овако свој говор:</p> < 
г и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши, продужи:</p> <p>„Ми се растадосмо: т 
 постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као к 
олико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који 
дава, нема ти тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се 
овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, 
ти тај сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајца 
реко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи, кр 
и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кров 
и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло д 
о за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су  
мљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, а 
ез својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја в 
мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{ 
собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свест 
 наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог  
аке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху та 
 ми —да се мало поткрепиш, ако пођеш на дугачак пут, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја п 
, по ногама платнене гаће, по телу бела дугачка кошуља од ћерћелије, сврх кошуље шарена вунена  
ути болови написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Стра 
ољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очи 
ватреним погледом, смеђом косом, плавим дугачким брковима, стаде пред судије на својим јасним г 
 врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо реч 
дског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро  
амцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за  
опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко вино и међ с 
 сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола 
 здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена беше 
ајало.</p> <p>Док једва један пут после дуге муке цео тај путнички караван не приспе на врх гор 
ледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Так 
е два велика плава ока, над којима беху дуге трепавице; а леп спретан нос, румена уста, ситни б 
обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у  
но миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на  
</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све 
било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују с 
атком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку  
м рукама побожно се моли.</p> <p>Она се дуго у себи Богу молила са највећом побожности, и тек ј 
и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује г 
И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени се  
p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен н 
гови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Ив 
евао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети.< 
аше ни гласа ни трага; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Роди 
си био са мном, Стеване?“</p> <p>Стеван дуго не одговори, али после уздишући проговори:</p> <p> 
оби, која би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је уша 
 врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Р 
ругоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина.{S} Мл 
е вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе,  
Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго дангубили; <pb n="119" /> Маџари ударе на нас.{S}О 
носише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут после дуг 
проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим 
лакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко тихо бактање ч 
 били, чисто се устравише.{S} Тек после дугог времена један дође к себи па повикне:</p> <p>„Нап 
много пути мислио — продужи Петар после дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем с 
Скупо, скупо.“</p> <p>Ну после прилично дугог размишљавања као да се на какво велико дело одваж 
дан пут тек кад се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са с 
асом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив ост 
.{S} Мало после узме у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да 
 натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се борио наш један стриц 
вио, овај место одговора пружи му једну дугуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, о 
 на свет доћи; ти си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како 
а, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, 
опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не ум 
 па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после  
 носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се. 
ните што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо бр 
руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко  
> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше уједно скупити и ору 
, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премиш 
ајнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећније 
 данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српс 
ећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у 
 седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде  
 врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадав 
аше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњо 
 заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђ 
оме свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се велика  
шумама које су непроходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина 
потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно бил 
p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљ 
 <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобова 
риродна његова доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледн 
 мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p> <p>Ружа се узд 
<pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек  
чем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и  
 ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га понуди да говори.</p> 
</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себе, па га по 
/p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражме 
и се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека  
риповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као 
је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер 
и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у 
бе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража, — али  
 био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте 
рихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви  
грев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о  
се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново стра 
pb n="137" /> <p>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и ра 
и, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му ми 
нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господа 
љаш о томе како ће се уздигнути царство Душаново.“</p> <p>Младен подигне своје светле очи у кој 
иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на улицу 
 изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пријатељство, јер они разумеше један друг 
Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховит 
.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу на 
>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> < 
гом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица! 
шу народност.{S} Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с 
, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, али опет зато нећ 
ш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта  
е ме један часак да вам кажем шта ми на души лежи.“</p> <p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, 
ма своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи, него га пусти да рад 
S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то ведро лице, од куд у његовим ва 
id="SRP18520_C3"> <head>III.{S} БОРБА У ДУШИ</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> < 
есрећа, нови болови у срцу, нова бура у души, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене м 
а му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. ..“ У један пут ућу 
<p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S} Ако га нађемо код куће, он мора 
хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мен 
 непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам своји 
ам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати 
} СИРОЧЕ</head> <quote> <l>Ој, девојко, душо моја,</l> <l>хоћеш ли ми љуба бити?</l> <p>С. Н. П 
оворио:</p> <p>„Рано моја, душо моја... душо моја...“</p> <p>Стеван није сам својим очима веров 
ио с њима, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна теж 
дох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему припр 
за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена. 
жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезни 
 прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом у 
и српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теб 
 срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он ре 
љам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срце пишти, крваве бих сузе ли 
тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени н 
а ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јо 
пријатеља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној ха 
да моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, д 
а ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Руж 
 милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољити 
ао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и д 
ју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — в 
 заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — 
в, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме бр 
ила од онога, кога сам љубила као своју душу, чувај то, а дај Боже да ти никад не устреба,... а 
, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао м 
ј псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ... 
удио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добро.{S} Говори ти како  
ри се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрст 
а тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му душу прости, — одговори сакрушено Петар, — дај му мира  
 благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. То 
 га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамни 
 кроз њих у собу уђе Ружин муж.</p> <p>„Ђаво, — дрекне овај опазивши Младена; — данас ме срећа  
/> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом  
ече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од уж 
луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољст 
нега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Немац улазећи у гостионицу — чов 
зео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S}  
>„Још два овако дебела клијента да могу ђаволу послати, па доста!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам ба 
 до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђак више пати него најгори пас.{S} Пас би скапао да мор 
 то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто с 
о да мора толико поднети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зим 
је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за к 
и ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам година, Бог му поклони шестор 
р он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са жен 
ено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођ 
огат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењ 
беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни љу 
 ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута саст 
аво љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше осам 
у боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> 
анко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине  
ако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пиш 
ote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> <l>А јуначке кости до раме 
у поноћи се креће брод „Ла Хирондел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а и 
купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дукат 
а један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа прос 
ј исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски чино 
осле онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитал 
 понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали  
 Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, к 
о места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, 
 жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше млађи тешећи старијега; — родио си се 
а и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му сузе ударе, ноге му  
ужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих 
се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ј 
у ходнику?“</p> <p>„Худа радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„ 
ти.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} П 
клопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега д 
етва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; јед 
 од тебе никад неће човек бити.“</p> <p>Ђорђе сеђаше у једном углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ ви 
рањен по православноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањ 
?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био  
>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је седел 
је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам к 
>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, б 
 борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гвожђе,“ дрекне  
лити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио 
 да се гади своје речи. — Дакле с таким ђубретом се дала та несрећа.“</p> <p>„Господине, доста! 
е пребрајати.</p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца мо 
 Ви вељасте да би вам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно пог 
жања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди па 
 имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео нате 
асом:</p> <p>„Велиш?{S} Проћи ће ме - - е, не пролази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком 
на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе об 
 сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба јер ће ме сузе облити, 
где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком по 
 већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на кога се несрећа један пут наврзе, онога гон 
свој пепео.{S} Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову о 
провео девет година. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што са 
е било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово гов 
м, чини ми се, одла’нуло би ми срцу.{S} Е, ал’ у мене нема суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми 
е можемо <pb n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{ 
 мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је ми 
био, ал’ нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор т 
што морадох остати са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Бо 
су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама треба 
n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два 
 и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је 
/p> </quote> <p>Прошао беше 1ви мај 1848е године.{S} Српски народ у карловачкој скупштини изрек 
жесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љуб 
{S} Та ти си ми толико пута певала.“ — „Е, добро.{S} Кад ту песму чујеш онда ми се други дан на 
а што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је да 
шта ћеш с тиме?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бит 
ј то спомињати.“</p> <pb n="148" /> <p>„Е није него још штогод! него да оставим да он слади и у 
ци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето 
 он мнијаше да то не може бити.</p> <p>„Е, мој синко, — рече он, — а од куд ћеш се ти школовати 
апита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</ 
 удовица,“ опровргаваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала ве 
оке позову сужнике да се бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још  
какво велико дело одважио рече:</p> <p>„Е, дај једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њег 
а мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јак 
бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш моја бити, а ти ум 
она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више нег 
а то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, п 
жати, што није слободно паору.“</p> <p>„Е, то није право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја са 
нин — ал’ што после с вама би?“</p> <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио тол 
уд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни 
p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не  
ачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам з 
маш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада форинти.“</p> <p>„Лепо, лепо, господине,  
, па јој рекох озбиљски:</p> <p>„Смиљо, ево сад те последњи пут молим: остави ову кућу, у којој 
 овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха! 
 овоме свету — моме српскоме роду...{S} Ево овде у овим оближњим собама скупљају се најцрњи зло 
, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја д 
о!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учинити, и што ва 
каже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<f 
ко хиљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб н 
е и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за ти 
и имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком 
 захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова 
ани?“ викнуше ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећет 
у надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, само да ме оставиш на мир 
p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом док се опет не ви 
ашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од вод 
 n="117" /> <quote> <l>„С. Томашу, Лазо еј,</l> <l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Ла 
l>„С. Томашу, српски Цариграде,</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив пес 
</l> <l>„Еј, Лазо еј.“</l> </quote> <p>„Еј!“ чу се као одзив песми од воде Рскавице.</p> <p>Пев 
ији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ак 
ји еквипаж; око тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи  
са тако чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, 
ако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талијанац, један Рус, један Немац, један  
стим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац  
јразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо д 
прегледати, по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S 
вај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела бе 
p> <p>„Двадесет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радост 
p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{S} Ето, људи, од данас нећете више плаћати данка, од данас 
ст гризе, а богатом све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, 
их, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше добро.“ </p> <p>„ 
 шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, 
ас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комши 
ко да ћеш ти у тамници чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље д 
рле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S} После се окрене с. 
ли су наши били, а тек свој свога већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не р 
 Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су само го ж 
зе па са чуством рекне:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад н 
, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих 
е певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне су 
ачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто 
ужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име Јо 
уга.“</p> <p>Бачванин подигне главу, па жалосним погледом промери онога који му је саветовао да 
и?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се  
ао да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па тихо проговори:</p> <p>„Бадава 
смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди луд 
Питајте мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама;  
 — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад са 
несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши 
јер пре него што легосмо спавати он нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови  
 је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао  
и пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p 
овати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам га питао још онај дан, он р 
 часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само  
ране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекави 
ога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало по 
т, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер ре 
од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subS 
д свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, 
сле се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а песме глас 
 водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; 
ли ништа се није страшио, а баш није ни жалостан био.</p> <p>Врата од собе беху широм отворена, 
<p>Та шта би мислили простаци, да се он жалостан показивао, како би могла бити одушевљена шака  
таде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам ва 
, а очи му се напуне суза, — — после са жалости узвикне:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам  
подигне своју лепу главу, погледи ме са жалости, па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је моји 
на у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, н 
виснуо, које од муке у тамници, које од жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да 
не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражалити.{S} 
уге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је  
и.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знад 
леда као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p> 
 коса му бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и  
осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту  
у — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од з 
 ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p>  
у дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у о 
 две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих о томе размишљао, то 
стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у 
, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им ниса 
на и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако н 
едала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој свога већма ж 
и својој око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговор 
ога крити, јер сузе моје нису никоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ  
запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпо 
еби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих  
!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јес 
ра и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све б 
иво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарс 
 она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он пр 
>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе 
} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио.“ После ових речи из 
> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, шт 
 из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас умрети па још с оном, коју сам тако безг 
ло осим ње.{S} А данас?{S} Како би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграб 
, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила,  
ио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, гос 
чају, па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник  
јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без  
 не падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обад 
d>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој  
времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разуме 
/p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за м 
а била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораш 
то љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, ал 
чи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после тога са неисказано нежним гласом проговори 
 <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, кој 
одговори, но стаде руже брати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она 
 је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме поко 
ад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седе 
ш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже м 
винаре, да поред чаше вина дочекају што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаш 
меном</p> <p>„Господине, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде,  
у дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео  
ини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашт 
 милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита С 
од Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдањ 
а не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен 
ама молићу од њега оно, што твој поочим жели; он ће се смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ј 
њег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужност 
гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади  
а да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намес 
с ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а мени тим  
ер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Да ме један од вас одведе вашем  
заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта 
ад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Кад Младена  
те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="ch 
е смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и свет 
езање Маџара одговори праведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Дух 
вољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли то бити?... да  
се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за  
ход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p> 
штини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље,  
забране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и св 
 месојеђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" />  
аше на суботичкој пијаци, који сви беху жељни видети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хлад 
ен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била нап 
свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу па мало полетети са 
на сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и диз 
оставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке  
Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“</p> <p>Бризне п 
во ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јул 
 /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од ку 
ас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо л 
} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво бл 
е се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дар 
и да му се писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 го 
га кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази д 
овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то с 
ба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и 
аше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S 
p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла  
целе околине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ  
ишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојб 
ама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом  
ј страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљинама, на 
та изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихва 
лаго на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна кр 
упише гомилама око њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за  
а и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то мора бити, нека им  
вију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слу 
сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси од 
аривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, ле 
 праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду претрпео; али  
шла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви  
ј епархији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину  
стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“  
а врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapte 
отив његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично  
ежак, али би прегорео <pb n="38" /> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</ 
говима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге,  
 мене миловаху; добро сам био примљен у женским круговима; све су се радости овога света на мен 
 пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p>Он ј 
з најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила  
ди по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и добра д 
„Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет  
наске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, 
ао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљ 
г убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као своје очи 
дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас прок 
з деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним г 
светљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p 
м обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Мл 
 <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — 
вле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је 
еговом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била 
 стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p>Музика н 
ад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девој 
 и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Ок 
 ал’ кад помислим на то сирото дете, на жену брата мог... е... е... о, не спомињи ми више гроба 
а нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја 
да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје 
хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доно 
 укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он 
ико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати,  
шчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долаз 
 тебе да си смео оставити на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачн 
ад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја  
:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <p 
ајбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, 
ејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <p 
ати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође нам наш нов суд 
 три месеца а вечераске одведе моја два жерава.“</p> <p>„„Ниткове један,— продере се на мене су 
о имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја  
 то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему једа 
сна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пре неко 
 ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док 
у, јер су се, Сакари Пишти допали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беш 
дно момче одјаха као муња на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их  
мене љубите!“ проговорим јој у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Сми 
и била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне била јо већа вр 
топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху све 
ћим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао с 
ла Богу, — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и нагр 
 до паса?. ..“ У један пут ућути, после жешће проговори: „Може бити да бих опростио.{S} Они су  
 — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„ 
, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу 
ипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога  
ку.</p> <p>„Стеване, — хвала Богу те си жив остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Пе 
 пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе сви 
одине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у 
а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока,  
слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Пр 
ла Богу, кад сам те видио,</l> <l>Те ме жива моја жеља мину.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Ка 
е отачаство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је прот 
прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади и 
а видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће 
ађемо, овде ће све у пламен букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи ош 
 нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га п 
подине, спасимо себе, јер ће нас Маџари живе похватати.“ — „Вере ми моје, неће,“ одговори ми са 
о зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима 
вове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни грађани ни други пут не смедоше на  
6" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жед 
име.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и м 
е било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, где је њен 
д мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод  
ицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући свак 
 клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долази 
на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са д 
десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Живели!“ чуо се усклик силније, к 
 <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разглас 
ромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега ј 
било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа. 
који га мало пре оговорио беше — Бог те живео са свом твојом дружином.“</p> <p>После ових речи  
} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живо 
 скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године, без части и 
ов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба 
био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов највер 
који су му тако мили били.</p> <p>Он јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватре 
а њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени 
е морао ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и млад 
Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да сам у срцу највећи непријатељ њихових дела 
онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у в 
ту треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу братински.</p> <p>„Све тражење  
о је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се 
.. ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ј 
и гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помо 
и него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, слава и бога 
S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли те 
олонијама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека афр 
ваху своје душе, јер се не надаху да ће живи прећи преко страховите горе.</p> <p>У један пут се 
који. </p> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живо 
в остао!“</p> <p>„Хвала Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам 
<l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Вој 
<quote> <l>Тко ће народу помоћи?</l> <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Ср 
 граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену, ухв 
ећ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би  
осле да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових  
роговори:</p> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти  
ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи  
ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Госпођо, 
</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бр 
а <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе поклати па још ни детету у утроби материној н 
 бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни  
гласом проговори:</p> <p>„О, мајко Бога живог, ти си саслушала моју свакидашњу молбу!“</p> <p>П 
 повикне:</p> <pb n="36" /> <p>„Тако ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мај 
атворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с ме 
е вашом сумњом.“</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас бе 
 гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други јо 
 усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су  
арастоше дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на  
е етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто живости донела беше млада домаћица у овај круг са овојо 
сима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бол с леве 
на није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени 
могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља? 
ја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојко 
може бити још молити твоје судије да ти живот опросте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу  
вога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљаду година“</l> </quote> <p>Ве 
слони своја на њена уста, рекао би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускр 
 <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџ 
нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити  
пролевати?</p> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, к 
и:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне бледу главу, 
; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p> 
ра у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ће 
ми се на ум.{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има с 
Ви мене љубите, госпођице; тако ми мога живота, ви мене љубите!“ проговорим јој у највећој жест 
остај, ти лепа нежна дево, ти рају мога живота.</p> <p>„С Богом остај, отаџбино моја, где сам о 
ставивши све своје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је 
што бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не траје</l> <l>Хиљад 
ни код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи: 
епрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене см 
њаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али да му је било да се 
у чаши чисте воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изгов 
С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво 
С Богом остај, лепа нежна дево, ти рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу п 
 „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закук 
докнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мога Младена. 
 који никад није ни једно добро у своме животу учинио, благује.{S} Али то неће тако остати, јер 
 у дому Ружине мајке, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и 
у понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у твоме животу оваке цигаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен з 
 сам као матер познавала, у целоме моме животу строго држала, како ме никад љубавно није поглед 
 се то само један пут догађа у човечјем животу.“</p> <p>„Моја се слутња нама обистинила: не сам 
ај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико ласкања није рекла, колико сад Млад 
а је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други пр 
га света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако ж 
е се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> <p>Бог га није услишао; он умре, а деци њег 
ком кругу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле 
 неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Који бес, Младене, 
 Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином?{S} За 
и, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине,  
ног пушкомета, па онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађ 
у да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, које се про 
а га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара једа 
стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно  
ости и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи 
а за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим саста 
на и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пун 
неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Ко 
 <p>Лицем на Духове пале су прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског 
ољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и м 
.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана  
о заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народом.{S} Што овај човек учини то бејаше в 
битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а 
же нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехн 
ј како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши  
ме бејаше једна гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом 
миљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину, лице јој се развило,  
ело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким глас 
есма дуго орила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није  
јаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помислити да познаје што леп 
а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било ј 
 се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коњ 
ма.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни других, али д 
, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад јед 
а једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљ 
ху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Ова 
ти припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l>  
 се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих 
вић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <pb n="114" /> пошла а камо 
, а све се некако надао да неће умрети, за које се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај све 
тила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила 
Код свога дома одлежао сам шест месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрт 
х да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих оружани грађани.</ 
је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута 
 имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли др 
/p> <p>После ових речи ућути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то она 
уверењем проговори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас 
аше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p 
зашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози,  
бџије опале с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један  
белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p 
о рамена на црноме кајишу бритку сабљу, за појасом два добра пиштоља а у рукама своју дугу пушк 
и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; — тражи од другог услу 
шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за 
; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скоч 
у две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва 
зор побегао, он мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо  
сузе на очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико 
 га, пољуби га, сузе му потеку по лицу; за тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвал 
к, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет једа 
reign xml:lang="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, дево 
ато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’- 
ћи страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужници на белом хлебу, обично им с 
, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, виде 
 овим мислима страва му срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови на 
 <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене.{S} За њеним леђима бејаше једна богато одевена госпођа, ко 
и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, кој 
или.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену  
 и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Кој 
но чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду, пође по воду. 
лицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред Ружу као пред как 
мо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; 
вих неразумљивих акорда бејаше тужан. — За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, ко 
еле године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи 
клетиња ће та престати с овим чедом!“ — За тим пролије сузе по своме беломе лицу.</p> <p>„После 
о има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма 
е оружани момци.</p> <p>„С Богом деда!“ За тим обеси се старцу о врат, после пође другоме млађе 
 ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то,  
ли тебе неће вешати, нико неће вешати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S}  
>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да 
ећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости де 
сана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и јед 
 у српским сватовима — весело.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана 
уге преко целе године дана...</p> <p>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е,  
>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња не 
вори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p 
 деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — св 
е од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га за руку па му проговори: „Не бој се, брате; све ће бити 
ста, приђе са свим Бачванину, ухвати га за руку, па са највећим саучешћем рече:</p> <p>„Ту те б 
о.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са м 
реме; после приђе Петру па ухвативши га за раме повиче:</p> <p>„Петре, хајде!{S} Ми смо наше ов 
 пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Ал 
 Мени се крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <p 
да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило  
 дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових  
 па ради како те Бог учи; али гледај да за то време коју крајцару прислужиш, ако би г. Павле ме 
од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се с 
.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој 
пели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућете на путу.“</p> <p>Странац се н 
ца за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младе 
ао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видев 
 али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Бо 
мо Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао 
машани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафал 
брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му 
шао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стеване, 
 обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, пом 
ге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</ 
е нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку 
а у собу, велика се тишина била учинила за неко време.{S} Све очи на њу беху управљене, а срца  
 <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу највећим телесним болов 
авити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не б 
шем колену нема Божјег благослова; нама за наследство од колена на колено остају јади и несрећа 
једна код толики лепи </l> <l>Мене одма за себе прилепи?</l> <p>П. П. Ш.</p> </quote> <p>Неће б 
седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Његови пријатељи, ни 
“</p> <p>После ових речи ухвати Младена за руку, узме са камина једну свећу, на га поведе у дру 
дважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке;  
p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у 
p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се роди 
ега тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај. 
наговарајући га — пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити 
ком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младо 
е знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и  
 остави собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа к 
ште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог с 
ћи Ружине мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се ус 
; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, 
ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за душу свога љубе 
> <p>Војник прими бурму, стисне странца за руку па му рече:</p> <p>„Како да споменем свог побра 
ш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га  
ме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било 
 ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао она 
 за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</ 
 себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је о 
и је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш д 
</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самр 
то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помаг 
а на једном мом жераву, а другог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, бр 
д Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перц 
не у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсци.</p> </div> <pb n="115" /> <d 
екавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> 
ј пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опа 
х, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт;  
ад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казујући 
, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може назват 
е устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> <p 
ни криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости 
вији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па 
евачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици п 
убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја пр 
их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — весело 
 не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој груб 
{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцат 
гов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред  
оста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље т 
они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда 
ладике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више  
е.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех о 
 ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па ме пољуби; после тихо прого 
 и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И 
мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни.  
те половину; друга половина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После 
</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; п 
му.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, гос 
 то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји 
шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја С 
 охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и мени так 
} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На  
и ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим горе за тебе.“</p> <p>После ових речи устане, почне палити н 
ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари тако близо дођу, д 
Младен обадвема својим рукама стисне се за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту 
 ове несреће мало одахнусмо, јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила, и ја 
ла.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања кући дошла 
мора још у авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио,  
ла; али он се сећао своје деце, која ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се  
облије слабо руменило.</p> <p>„А она ће за цело бити, драги мој друже, јер она се обећала.“</p> 
{S} Матрози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не б 
 моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто заје 
и и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо после 
 мој; ти њега ослободи од вешала!“ рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке,  
 искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељск 
>Али две године прођоше, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је  
шити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајућ 
 много убојито оружје.</p> <p>Он сеђаше за једном трпезицом; пред њиме бејаше једна гомила благ 
ити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од р 
нада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представит 
p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његовом срцу;  
и сремски опанци.</p> <p>Сви ови седеше за једном дугачком трпезом, па пише добро карловачко ви 
1" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно друг 
и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> < 
оји ништа друго <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> < 
децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p>  
 чистим народним акцентом, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањол 
очнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади 
оду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо им 
емо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад пого 
а, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с  
иротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими — ве 
Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога г 
 он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је 
убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре.</ 
ало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p> <p 
ош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после приг 
едо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим поче 
није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи 
о тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p> 
 мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> 
ли златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крс 
а небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Том 
о потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака 
н момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.</p 
ало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекива 
их је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Пет 
на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви 
 њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, 
о поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо они 
ре... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је 
е, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p> <p 
ло кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарит 
е од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu" 
е она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све своје добро.{S} Де 
бав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљ 
 n="72" /> <p>„Граничари не чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с пр 
главом, па <pb n="8" /> се после посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео 
 писка до неба чује.{S} Једна жена води за руку своје детешце, које може бити од 7 година, па л 
 тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и 
за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он није ни од једног тог 
е била божанствена наслада за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један 
 љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити 
само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> <quote> <l>Овај живот не тр 
е!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели били за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S 
е свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло  
тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, који би драгов 
 знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одој 
 ни по вољи мицати, а да ко још уђе, ни за главу није могло бити.</p> <p>У суботичким винарама  
отов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад Маџарима ни новац 
само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да  
 је био готов душу своју продати сатани за један часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак 
.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе 
/p> <p>Страхота би шта се од њега учини за кратко време.{S} Лице, које бејаше светло, бело и ру 
рце као што се многогодишња рђа прилепи за углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе 
оји су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађа 
бџије се слабо журе.“ — „Не брини се ти за то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта 
ар погледи свога друга, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па к 
е свога оружја, али човек тај га ухвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и прого 
ог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чини 
, ако се добро владам, да ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно. 
 си отац, Петре; ти си дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али  
и код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„Он није сад у селу 
ђе згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је од 
ахрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јес 
 /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покв 
 знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у ово 
е уђе у гробље један други човек водећи за узду два коња упрегнута у једна кола на којима је би 
е могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ово беху честите и 
ар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нека лакше проведе свој благи данак у цр 
</p> <pb n="9" /> <p>„О, не, први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се 
 породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — јест то м 
поштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам  
 шампањера. — Како момак у собу, а овај за кошар, у коме су бутеле биле, па повиче: „А где су д 
а није услишао; он умре, а деци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај  
дњи пут молим: остави ову кућу, у којој за нас нема спасења, па хајде са мном у свет.“</p> <p>„ 
ојим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога поједино 
атеља од шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као  
 тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачван 
 и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек  
трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, 
 не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све жене  
 кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошлости, 
дине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин;  
 Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, к 
трани у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видел 
оје, — вељаше ми она — нај ово, што сам за спомен добила од онога, кога сам љубила као своју ду 
 се њој више лепила него оној, коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи  
ебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не  
ће бити сувишно ако вам што више рекнем за ова два млада човека, који су се нашли међу простото 
 несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењ 
 вратим кад се рат сврши, шта да учиним за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати срп 
едан румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице 
ставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} О 
<p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Сведок за сведоком 
ни беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весе 
</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора, а над ов 
т обичних људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} 
а и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у се 
ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; о 
„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар 
чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та т 
p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте;  
онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџарски ч 
сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоће да плати свој дуг; али, госпођо 
падох.“</p> <p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве р 
>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне ж 
аден, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се овај Богу 
ј соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи пред 
слиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па  
иљада форинти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није  
ла да се људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике —  
 жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се весел 
а народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен погледа да види тога, који ов 
ога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше 
S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; ал 
чи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је не 
дитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две г 
а је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га  
иву заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар п 
игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен ј 
лако, спомен прошлости тако се прилепио за моје срце као што се многогодишња рђа прилепи за угл 
оји сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана 
олова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, 
дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> <p>„Слушај, бра 
ишљао.{S} Још по године, господине; ако за ово по године још останем жив — онда је на небу друг 
е може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан  
које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде 
идећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде  
 — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p> <pb n="184" /> <p>„Смиља се окрене 
, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је друг 
а очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празни 
свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гл 
ене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој 
ш већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојан 
ог тешка болест мори; но то бејаше само за један тренутак; у другоме тренутку он ђипи са столиц 
ета — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за ч 
дила.</p> <p>„Па Бадњи дан, баш кад смо за вечеру сели, учини ми се као да сам чуо где врата од 
 не мичући се, а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у кој 
ем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће б 
мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; 
 преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога,  
речи окрене се Младену, ухвати га нежно за руку па плачући продужи говор свој:</p> <p>„Видите,  
 Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је 
 је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доба за народ, на који се стешчаше 
 ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег м 
ћности.</p> <p>Ал’ се он није много тро за своју будућност, — будућност његове народности му је 
 га понуди да седне.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који ј 
оследњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и 
>„А за себе? — за мог старог оца? — што за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чвр 
е смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека подмукла боља — ко 
изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рек 
ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом што сам наумио лепим својим читатељкама пр 
е.</p> <p>„Није још, чини ми се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих  
ема другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови новци за мога брата, нек 
у сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрети?“< 
 Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n=" 
за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Францу 
аког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који с 
а и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши ј 
ем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да 
да смо га опет сломили, кад у један пут за нама С. Томаш букне у пламен.{S} Ми се мало уплашисм 
им причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане  
ли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у друго 
лати српском попу нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о  
 после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре нег 
 „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш,  
 се налажаху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на об 
 ово не могаше бити, они се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима по 
људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то свој 
танска кола са три добра коња нека буду за мене у приправности.“</p> <p>После ових речи окрене  
е мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко 
а вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, 
 да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што се другом п 
лазити да нам досађује!{S} Баш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен 
вета глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њу за срце уједоше; она подигне своју лепу главу, погледи  
 Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спу 
ти: ови ће људи бирати господу, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити 
ј дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није могао познати. — К 
у, која су за њих добра, а они, који су за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге пошт 
к и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо  
у пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га ми 
 до дворишта се дотетура.{S} У дворишту за руку га ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заус 
ху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налаж 
јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p>Али две године прођоше, нико не могаше  
великог сватовског круга у једну собицу за себе.</p> <p>У овом кругу беху две три поносите госп 
 док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и  
нац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држ 
ус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац за Немца, а Французи за Француза држаху.</p> <p>Ал’ он  
том, да га Енглез за Енглеза, Талијанац за Талијанца, Рус за Руса, Шпањолац за Шпањолца, Немац  
инули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео утешитељ; ви  
сподина Павла, а ви бисте на његову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло неср 
/p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти нас н 
 где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада 
/head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога 
ст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, тако ти  
та сад си још дериште.{S} - А кад будеш за женидбу — продужи после мало ћутања — а ти ми донеси 
ад одрасте, даће уз њу леп мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, мо 
сми овој познати припев:</p> <quote> <l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу  
<l>За ран’ Срби, за рана Хрвати,</l> <l>За рана нам славу донесите!</l> </quote> <p>А припев ов 
quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> 
quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.</p> </quote> <quot 
ио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим речима Петар обадвема својим рукама протре свој 
глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тишина у соби, која б 
и, кад се човеку на срцу стешча.</p> <p>За тим се стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је нај 
и већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред собе леп млад човек, витког и  
се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело о 
 мало борбе, мислећи ме утешити.</p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, к 
есе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата се отворе и у со 
 чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо  
{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити 
 ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара  
 од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овима речима учини се тишина.{S} После мало ћутања И 
 ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде горко уздисати.</p> <p>Ср 
груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога на две године дана робије и 50  
вер уз невесту?“</p> <p>„Хоћу.“</p> <p>„За цело?“</p> <p>„Ево руке!“</p> <p>„Добро, сад с Богом 
ћеш примити од мене за спомен?“</p> <p>„За спомен?{S} А што си ти мени, господине, да те се опо 
 и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако ј 
“ проговори више њих.</p> <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за веша 
 по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа села за фортепијано и с 
ваки обичан разговор — по природи — без забаве постао,а друге забаве не би било, онда би Ружа с 
, која браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један р 
ужба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто в 
>Сваки себи може представити како се ту забављало.</p> <p>Прво, друго, треће тренуће сви бејаху 
беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} 
 продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> 
и: „А ти цркни, псето немилостиво!“ нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место пог 
ати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио 
е моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али 
а ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, г 
 нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа, коју смо претрпели били.{S} Мој с 
83" /> <p>„Може ли то бити?... да човек заборави своје поштење, да прода своју душу, да изневер 
 ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жен 
 ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима 
а сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у највећој сирот 
лује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само д 
гојачије било, само кад бих један часак заборавио оно, што се са мном догађало. —</p> <p>„Хој,  
свештеник му рече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има свој 
дан часак, један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="13 
лити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом 
био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас до тога дот 
у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу  
нас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од  
 вече.</p> <p>„ Браћо, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која 
 пиј, кад ти велим, па за данас све ћеш заборавити.“</p> <p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин 
роговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се Богу мо 
 био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па ми лагано п 
же бити време, те ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута 
а — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме у 
>Па онда тешко поштеним душама, које се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље ов 
</p> <p>„Хој, брате, ал’ видиш то се не заборавља лако, спомен прошлости тако се прилепио за мо 
ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изг 
есноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прек 
д не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, —  
а се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са мном?“</p> <p>„ 
сле поругателно рече:</p> <p>„Ви сте се забунили у стилу, господине, јер рекосте у пресуди да с 
и, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало забунити оне који су у С. Томашу, не би ли се народ спа 
а се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је  
ве Младенове речи, али да сакрије своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце 
а изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка з 
орен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није 
омоћи ком сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не 
се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци ко 
 <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један нежан глас, а т 
 је са свију страна покривена плаветним завесама, као каквим небом, од мало отвореније свиле не 
 <p>После тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје ч 
е она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком 
изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно 
 и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко  
плакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мене.{S} Јесте, б 
вом свету, та за ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била. 
Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понајви 
 као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један п 
ма стисне страну од срца па с усхићењем завиче:</p> <p>„Она мене љуби!{S} Сад радо умирем!“</p> 
ас свуд срећно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знам 
оја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила свој 
изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче : „Слика, 
рда поред наше куће пролазила, један се загледа у авлију па рече до себе другу:</p> <pb n="18"  
американски дуван, дотле се Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гле 
мејателно продужи:</p> <p>„Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па  
после ових речи остави војника, који се загледао био за њиме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, а 
 дим у малим прстенчићима.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки  
м, који се у њу са очима пуним суза био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај погле 
много говорити, а не могох ништа, већем загледах се у девојку, која браше цвеће, само да се чим 
а лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница св 
лажаше опасна места, у која се путовође заглибљиваху.</p> <p>На послетку пут постаде тако тежак 
презрително погледи официра, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те ра 
 Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћем 
је видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли  
аде један човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав 
е га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, само ме мало пољуби, па се више нећемо никад ви 
ја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца к 
у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Пав 
 момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари 
бом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза неста 
што да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу 
е касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад се крв пролевала, онда су се ови људи јун 
чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може  
а; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S} Али одмах се умирим, помисливши на Смиљу и  
 тешити старији млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p> 
</p> <p>Мало умукне, јер јој сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи пома 
рала.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући пол 
вом? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Б 
ве очи, красне очи моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више 
амтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом ос 
ираху:</p> <p>„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом ос 
аденовом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter" xm 
ки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, 
вог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у  
га деца љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" 
ој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори  
лити на своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више. 
аруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино добро омиче.</p> <p>„ 
еђу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, подмићењем, и  
 С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опомињу, како ј 
 па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се он  
своју, те граби неправедно само да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</ 
још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштеним 
убовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењали  
 притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, св 
аженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пуни 
на гроб своје мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао  
ице, од куд у његовим ватреним очима то задовољство, од куд осмех на његовим уснама?</p> <p>Шта 
ки Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти м 
зговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љуба 
о године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем  
ромумла у себи старији.</p> <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме 
е штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје и 
Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ викнух после м 
гуљасту хартију.</p> <p>Младен погледа, задркће се, очи му се чисто устакле, у лицу још већма п 
војчета рука, која беше хладна као лед, задркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отв 
о лађу поребарке се удари, цела се лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </ 
 види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку 
 сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p>  
и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p>„Лепа девојчица,“ рече једна моја снаха 
су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на с 
и хартију судцу натраг, у целом се телу задркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се 
>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} У тај часак из б 
, на очи му сузе ударе, ноге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама ле 
type="titlepage"> <p>10 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБ 
5" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао толико 
 кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало  
 чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, који га замол 
 време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> < 
 шанчева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја 
оро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и 
елом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе да их виде, доно 
{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта ј 
опасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде ту пропаст.</p> <pb n="65" /> <p>М 
ле тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди па повиче:</p> <p>„Фаркаш, Тигриш, пуц, тражи! 
који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други чов 
мен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Председник зазвони, два момка с оружјем уђу.</p> <p>„Водите овог р 
</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше у собу те ме по судчевој запов 
уботичке битке Маџари су од Србаља љуто зазирали, бојали су се Србијанаца као живе ватре, и поч 
 њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира  
е је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил ј 
стоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две три речи, које Мла 
ед њим био, да су се сва стакла на њему заиграла.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају г 
н га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра 
ти да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> 
важи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде п 
едно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несрећан се чињаше.</p> <p>Младен подигне руке н 
="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигнути царство Ду 
у и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и 
аден је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове 
едан маџарски официр с неколико момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе некол 
аху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадош 
<p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколико дана; после ће нас извести  
но бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога, који заиста несре 
вих речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђе 
ије било, до данас би моја деца са мном заједно од глади скапала била, јер бадава, ми не знамо  
или.“</p> <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, 
з бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То н 
ам смрт добро дошла, е добро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она 
<p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена би 
 ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речим 
,... али... али...“ После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила д 
видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје м 
.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим живот 
 му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отв 
то је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говори о 
 вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут видети.{S} Г 
е, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „ј 
стао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{ 
шта о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на 
не веже!“</p> <p>„Веже нас, брате, наша заклетва, коју положисмо, да ћемо верни бити српском на 
клињао противу њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је би 
и буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња  
мела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је- 
е одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обе 
д.</p> <p>Судије код овога суда били су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њи 
ожедни судије.{S} Сведок за сведоком се заклињао противу њих, а свакога појединог заклетва била 
{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин 
уку небу, па од срца проговори:</p> <p>„Заклињем се.“</p> <p>„Хвала Богу. — ускликну радосно Ру 
ам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад 
рене вратима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у 
н дркћући отвори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше т 
 у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном с 
била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао вечерати.{S} Т 
и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз своју приповетку, којој се сви дивише; а 
> <p>„Тако, браћо, господа су на дијети закључила да сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је н 
рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважн 
тници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје бла 
 му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег приј 
и.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, али види Бог! <pb n="82" />  
ојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом с 
ило бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа сав 
шу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим 
дости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе неће говорити о  
 да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исп 
бема рукама па му ватрено рече:</p> <p>„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам  
у први кат.</p> <p>На вратима од Н-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p> 
 овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну н 
 је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склоп 
Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној п 
ведао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, синко, — одговори ми отац са сузним очима — та т 
.</p> <p>„Господине Младене, чини ми се залуду беху челични панцири око срца,“ рече му његова и 
е лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју 
едео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах познали, док су момци <pb n 
ме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други притрчи, подмет 
а са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени замерате, што сам вас наговарала да узмете одавде благо 
штење.{S} Добро!{S} То вам нико не може замерити; али ево сад вас молим: учините што можете учи 
од бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћ 
арода ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас са свим остави.</p> <p 
ше ни то мило што се у мојој кући кавга заметнула; али мој красни гост непрестано је беснео дре 
прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb 
рктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из које 
воју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>М 
е него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам м 
на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно свог друга.</p> <p>„Млад 
{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песм 
ишта не одговори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек б 
обу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се замислиш, људи?“ проговори овај унутра ступивши.</p> <p 
Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није ни жало 
огаташа.{S} Не само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до  
; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју ма 
не носим, већ сам баш вама дошао да вас замолим не би ли ми учинили услугу.“</p> <p>„Услугу? —  
гурно ваљан био.</p> <p>Али овако морам замолити оне, који познају карловачку околину, нек је с 
 пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, која се „Ружина улица“ 
е, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да може својој народности користити с 
Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његов 
лску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја  
> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Та 
 сам руку пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од с 
е знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — По 
јвећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете  
сам од јутра до вечера; па, кад ме вино занесе тако да сам био као стока, онда сам најсрећнији  
ивети.“</p> <p>Окамених се, глава ми се.занесе, сав се задрктах.</p> <p>„Умримо, умримо Смиљо!“ 
.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он овако могао проводити.{ 
ак на ружичном џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од 
есрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од 
а немојте дирати!“</p> <p>„Ха, ха, ха!“ заори се са свију страна; а Ружин муж љутито дрекне:</p 
ата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p> <p>„Бог да му душу прости! 
ркве, па после кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је 
донесите!</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодн 
о даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, лице свима плане од весеља, поустајаше сви на  
 волшебно тако, да од како се ова песма заорила била, од тог тренутка се путници охрабрише, и л 
Ми одужисмо наше! рече за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младе 
а уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу г 
е ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то  
гару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите  
игаре више нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Б 
пегице по њима.“</p> <p>После ових речи запаливши своју цигару понуди Младена:</p> <p>„Пуши, у  
амој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни беху други још гори и јад 
<pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и пол 
 врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао једног чове 
ет се разилазио, а у сужника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не з 
ачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p 
 немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви задајете вељ 
ну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекоји  
шком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и по 
 већ чуо...“ Моје очи беху крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може 
онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на ди 
на.</p> <p>Председник суда, опака људа, запита:</p> <p>„Је ли отмен?“</p> <p>„Јесте.“</p> <p>Пр 
л’ још благо теби.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Ч 
ила написана.</p> <p>„Ви се устежете? — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p 
де је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а на лицу му се види да се гади своје  
eign xml:lang="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">I 
ла, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запита дркћући.</p> <p>„Господину Лацики,“ рече Стеван. 
 га поведе у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овд 
што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода мој 
>„Па никад ниси ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одгово 
ствари.</p> <p>„Једну собу, господине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај  
ак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам 
орише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не з 
и шта то може бити што си ти претрпео?“ запита после мало ћутања Стеван.</p> <p>„Е, слушај па ћ 
</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси добио?“ запита Стеван.</p> <p>„Где бих добио? — одговори Петар. 
p>„Ал’ ти си му вратио жао за срамоту?“ запита Сремац.</p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио 
омашанин га погледи, као да се чуди, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош је умро!{S} Шта ћемо  
ала.</p> <p>„А шта си ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ни 
ито.</p> <p>„Од куд ви то закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постоја 
ли мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост п 
је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет?“</ 
есам ли вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу 
p> <p>„„Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете мо 
 човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су зн 
 не распадну од бола, па после јецајући запишти:</p> <p>„Сирота, сирота Ружа! ...{S} О, Боже, д 
ло ућути, очи своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих 
лопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} Мног 
хранисмо као што наша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стев 
зобразлук тај, да ми у мојој кући други заповеда; али кад он почне још разређивати, и учити ме  
кну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господине.“</p> <p>„Је ли нама слободно пуш 
га већма жали; али како су дошли они да заповедају, које ми не разумемо, ни они нас, од то доба 
 Бачванин на позив Сремаца — док су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинил 
ео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га  
вам, од данас вам ни спахија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рек 
је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год 
наде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету без сваког с 
био.</p> <p>„Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио,  
би ли се народ спасао.“ После ових речи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, 
га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш,  
ла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи н 
 је председник суда могао утишати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </d 
лепо, дадоше нам почасну стражу, па још заповедише да нико не сме долазити да нам досађује!{S}  
слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и  
е с топовима сви у један пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини  
 Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако 
ли ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо 
ва момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од  
осподине, сваки човек што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Бо 
у метнуо кад сам вас у ову собу противу заповести пустио, а то нисам учинио за дукате.“</p> <p> 
дика да писмено од себе, да ће ме одмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може би 
/p> <pb n="88" /> <p>А како се овај рат започе, одмах у целом Српству закуца једио срце; од тог 
своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје руке око њеног витког ст 
овека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на своме месту.{S 
јер, као што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од  
} СУБОТИЦА</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почет 
чи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, пона 
остојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам  
асни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не зат 
 проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја с 
румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без 
м лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне ране, да сте се панци 
вер уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’  
 погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на Бога!{S} Зар нема више ништа на овоме свету где ти можеш добро ч 
та не одговори.</p> <p>„Сентомашани!{S} Зар не чују С. Томашани?“ викну с поља опет.</p> <p>„Чу 
имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу  
р сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не зн 
 коју сам тако безгранично љубио?...{S} Зар за мене може бити веће блаженство него с вама умрет 
оћете да помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p>  
да се свака слика на њега осмешкује.{S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе ни 
ден мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њег 
 ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које човек милује?“</p> 
од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„В 
ујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељиц 
н зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</ 
никоме скривили.“</p> <p>„Како нису?{S} Зар ти ниси чуо да су они хтели продати нас србљанском  
а нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ниси чуо синоћке пред вратима од наше тамнице пе 
ј синко, Бог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> д 
 срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло без ране остати у овом лепом кругу и до ја 
аџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече 
та Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А 
атељу у руке.</p> <p>Али није тако лако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војс 
о муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p 
љубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; другојачије не бисмо се никад ни састали!“ пр 
 је цела наша војска које побијена које заробљена била, нас једно педесеторо нађосмо се код рек 
 ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са т 
чна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n 
 грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи,  
 кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како мрзи и како су  
зимају.</p> <p>„Кад она то чује, сва се зарумени, презрително погледи официра, дође мени, загрл 
а.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> 
д праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још ведрије, уста му се осмехну, ка 
 јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина о ла 
е тако тежак, путничке очи тако се беху засениле од једнаког снежног блистања, да стражњи не мо 
ју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује с 
сме гласи беху ови:</p> <quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Ран 
тога навео да псује Кошутов новац; лепа заслуга; 10,000 форинти што сам једног луду у беду увал 
десет форинти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити 
еселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за он 
морати помрети од глади, јер немамо чим заслуживати себи храну.“</p> <p>Младен сажаљаваше кукав 
Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи већ догова 
а срљао где се глава у торби носила, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тр 
 дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслу 
д Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је 
на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његов 
јтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино  
бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро вл 
е није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Д 
ту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не д 
упиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад се тек учини жубор међу народо 
и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> < 
ас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога пр 
чине љубави за новце.“</p> <p>Младић се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p>  
“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговори 
оља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{ 
не људе, које тако горка смрт не могаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном 
ји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветном свилом.</p> <p>Г 
 ће данас бити у овој соби где само оне затварају, који су кандидирани за царство небесно; она  
и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак к 
 момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Млад 
 собу.</p> <p>Кад се собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад  
> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранил 
 за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не затежете с озбиљским делима — рече му шаљиво удовица —  
е, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> </div> <div type="chapt 
 их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како 
јаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја м 
 није шала већ да се његове главе тиче, зато у највећој забуни викне:</p> <p>„Па шта ћеш сад са 
овце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти  
та удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S 
изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем г. Младену па му рекох: „Господине, спа 
 била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, 
није најпоноситије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад н 
 на вече радостан глас однети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Па 
које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" /> се одмах покаје за оне прекоре које 
 познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на њега кад по свом обичају сам т 
ца, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, вели 
Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни доћи, да ти не кварим весеље. 
д Бога, већ од рђавих људи.“</p> <p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатс 
жећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја врло мило 
а пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала 
тише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешк 
да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило у 
вао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити свој 
о миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p>  
> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и з 
<p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, в 
обро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију с 
Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p>„О 
ранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо,  
несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја 
дика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да г 
о доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдекој 
и; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој рек 
Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприличн 
{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви ћете ми оп 
па делили с погаником, с Чивутином; али зато смо се намирили.{S} Кад не може моја кућа бити кој 
 где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, кој 
; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. Томаш  
н њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води  
му улили надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици  
дује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и г 
p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да 
рив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p 
одскочи, па се подигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у  
ће још дуго требати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купи 
ом.</p> <p>Дошавши до кола, која бејаху зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> < 
че у себи:</p> <p>„Ништа, ништа, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ни 
 овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, 
 а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах 
онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у чов 
л’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Младен, кога  
ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се, он се надао томе кол 
кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У ред!“  
а је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам 
дству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, већем одм 
е на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, 
гу где се пази на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикет 
је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином  
њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлају два грдна раздражена пса, али то трајаше само  
ођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се мало, па први рече:</p> <p>„Да се уговоримо 
се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном кућом.</p> <p>„У првом 
 свет међу стране људе. —</p> <p>У томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Пав 
це ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле  
 <p>Дошавши до порте православне цркве, заустави се, сумнително погледа око себе, с највећом па 
ари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} После погледи о 
д, мало напред — нагази на мокру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назират 
ухвати <pb n="58" /> једна стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изгов 
а углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пред касарном „С. Анџело.“</p> <p>Време бејаше 
 на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који смо се код куће нашли, погледа 
ао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n="181" /> ал’ 
зговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме оцу.“</p> <p>„Вашем о 
ки судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што за 
 руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p> <p>Млад 
 је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била  
</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са зафалности па после одважно одговори:</p> <p>„Фала, гос 
ршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одгов 
 речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“</p 
вде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се ниј 
одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала 
е била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и куде 
својом децом, коју ни хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила 
на и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање сви 
ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо радити за оне које чо 
 за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али дубоким гласом поведе 
стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам 
 <pb n="45" /> <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штрау 
у руку.</p> <p>Свирка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:l 
на услузи готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те ј 
ешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певат 
 био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што плачеш деда?{S} Та Милош 
“</p> <pb n="166" /> <p>После ових речи зацени се у плач, погури се, своје лице покрије обадвем 
 јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„ 
 говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте р 
ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p> <p>Песма се овако почињала:</p> 
 шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше тобџије опале с топовим 
еја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на којима Цигани пратише ове ниткове, кој 
собна врата за њим затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропо 
 нисам учинио за дукате.“</p> <p>Сви се зачуде чувши то.{S} Стражар приђе к Младену ухвати га з 
и.“</p> <p>„Благо мени? запита Бачванин зачуђен, па после као увређен дода: — Чемерно ти тако б 
“</p> <p>„Смиљу ? — проговори г. Павле, зачуђено ме гледајући. — А од куд ти долазиш, момче, да 
те његов анђео утешитељ.“</p> <p>Младен зачуђено гледаше Ружу.</p> <p>„Не гледајте ме тако чудн 
Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то 
 соба вођаху.</p> <p>Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да  
бро.“ </p> <p>„Хура!{S} Хура!{S} Хура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачва 
!“</p> <pb n="35" /> <p>„Право, право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је  
од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Пета 
а за њега, али за мало, јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p>  
или за ужину, кад нека ђаволска вика се зачује са сокака.{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шт 
— За овим тишина настане; после опет се зачује јецање, које тако тужно бејаше, као да се из прс 
 га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика  
 <l>„Беле руке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су пос 
ила, после се учини тишина, за тим опет зачују се гласи нове песме, коју нико није савршено раз 
„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И посл 
а на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, пла 
еђа.</p> <p>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и  
 Болови су његови врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рука 
 не говораше.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која с 
јао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни,  
 служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мојо 
а, тако честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо се 
текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, који су  
м господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„ 
а, — то не може тако на веки остати.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од  
говори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали? 
Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под своји 
} Али шта бејаше с нашим господином?{S} Зашто си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тоб 
 томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем жи 
ително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не може бити?“</p> <p>„Кад са 
о нама љуто преседе Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нис 
ао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без 
помињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме. 
> <p>„Хе, та један пут се само живи, па зашто бисмо били невесели за овога једног живота:</p> < 
а моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него  
и; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ух 
>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> 
то је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу 
 а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањ 
екла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво о 
обру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, д 
 рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу  
на на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у ње 
илује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје го 
Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу задркће с 
> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини криво.</l> <l>Бранко Радичевић 
ш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје  
орђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто ми обећаваш оно што не мож 
ге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, очи, које так 
ај крст.“</p> <p>Ружа пребледи.</p> <p>„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љуб 
Хеј, не тако нагло, господине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је о 
дода: — Чемерно ти тако благо.“</p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку 
кумчету, па рекоше све у глас:</p> <p>„„Зашто с плачем, куме, да од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, де 
 лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</ 
 добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један 
лу арију, после тога проговори:</p> <p>„Збиља, Младене, опомињеш се кад смо заједно учили играт 
 у мукама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; беја 
 Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у који 
>Наука беше његова главна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог з 
е бејаше његово богатство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је он 
 Ружу где сузе лије низ своје бело лице због несреће српског народа, — а српски народ био је и  
ромисливши мрави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није мо 
у радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако драго 
јама алжирским, где се најопасније живи због нападања бедујинских чета, где се припека африканс 
 се бојим од како сам видео колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По у 
 кором хлеба отхранио, а умрети не смем због мога чеда.{S} Петре, ово грешно чедо ће до три мес 
амо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, госп 
у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена дође н 
ше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но, чини ми се 
... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за наро 
ј муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за 
т година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после сам пио, пио сам цео дан — од ју 
ости мио беше својима друговима.</p> <p>Због убавости мио беше у женским круговима.</p> <p>А он 
, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима д 
ема својим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уз 
аџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прости!“ прих 
је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била. 
овог роба у Кишвилагош.“</p> <p>Тако со звала најцрња тамница.</p> <pb n="156" /> <p>Кога су у  
> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама уве 
очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Ср 
лика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <di 
о држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „варадинска капија,“ наши хуђе среће бејаху.{S} У 
есела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика т 
 у несвестици била.{S} Она није чула ни звеку ланаца, ни лупу више кола, на којима су ти отпадн 
дно по сата.</p> <p>У један пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је у 
доше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Ма 
тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога проговори:</p>  
едан пут чује се звиждање као кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, ис 
гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши сведоке позову с 
своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танета, која му око ушију проле 
рањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свешт 
жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; молитва, коју свештеник чита; „Свети Боже, свети 
ње!</p> <p>„Баш кад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне харти 
 далека му се чује таман тужан глас као звоно, које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума,  
скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види 
охујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас беше Ружин, а 
ци, који су за дугачком трпезом седели, згледаше се, па један тихо рече својој дружини :</p> <p 
за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>М 
ономе свету, — а на овом? — Ако дође до згоде....“</p> <p>После погледа око себе сумнително као 
миром само на твоме месту, тако ћемо се згодније моћи разговарати.“</p> <p>„Шта ћеш?{S} Ко си т 
е киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега 
х живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром до 
 да руке од мојих ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:la 
одигне у вис к небу; но зато опет ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом 
лу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А т 
ти.{S} Зашто да кад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гри 
ворење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и сво 
ежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад  
ку дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, 
аде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена пао.{S} 
о рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак 
све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учинили.</p> <p>Ал’ св 
ине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који с 
а је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, ко 
 с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за  
 <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби,  
жу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </div> </ 
 окрене великој трпези.</p> <p>„У твоје здравље, јуначе, — рече са свим пријатељски ономе, који 
ило кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суб 
орио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров, који ће вас у на 
 добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово здравље, хај, ал’ до капи.“</p> <p>„Ни капи! — викне ст 
 са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштећена, погрешка се лако дала поправити, те та 
кама од љуте морске бољетице, која због здраво усколебаног мора ниједног није обишла; бејаше и  
тство.{S} Кад му се због какве неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи п 
 сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им је 
 ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 са 
ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити.</p> <pb  
ије горе него теби!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ј 
 је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити пр 
 му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„Видиш про 
аху заробити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бај 
оброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост, и  
Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{S} 
го више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је за 
 то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оставити.{S} 
мци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше је 
у која без роптања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S 
а?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и 
и или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја два жерава.</p> <p>„После мало времена  
 Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спав 
а сузе ми тако пале лице као да су врео зејтин.“ —</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао 
са сужнима.</p> <p>Сужници стајаху пред зеленим асталом за којим сеђаху крвожедни судије.{S} Св 
ј крст овако отвориш, у њему ћеш видети зеленкаст прашак...{S} Прашак овај преко сто година већ 
 Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После приступи камину где је била 
 /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши чисте во 
му, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а  
налије водом; цела вода добије отворено зелену светлу боју; ову чашу пружи Младену говорећи:</p 
з на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико 
друго не виђаху него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком бело 
и.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан 
 богаштина Војводства, какве нема свака земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градо 
Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну з 
свети бесмертни,“ што деца поје; хладна земља од које грудва за грудвом на сандук пада и раку п 
 свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> 
ли! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, 
шише, кад у један мах од врбашке капије земља затутње.</p> <p>„Непријатељ!{S} Непријатељ!{S} У  
ОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> < 
и груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене беја 
з топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} 
l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, ха, ха!{S} Милоша ви н 
 дати још већи пашкум; па ће све царске земље нама подилити; узеће од спахија све овце и коње,  
рмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему нал 
ља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље,</l> <l>Није тама од Бога саздана</l> <l>Већ од б 
бове, свештеник, бацивши у сваки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два чов 
 у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рого 
крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник и 
 који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> 
ога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> <p>А од тебе, лепа читатељко, једна с 
ју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„ 
разе а она па’не на колена а лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у цел 
оје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше два месеца.</p 
ажим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи  
им свет.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре,  
га, после га ухвати за две руке па га к земљи повуче викнувши:</p> <p>„Па колена, па се Богу мо 
 на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била 
оге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на себе петра 
ат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом не говорећи ни једне речце.</p> <pb n="203" /> < 
латити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти 
ринти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше и 
ад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге, а кад сам 
ашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежал 
служе?“ викне он па тресне све бутеле о земљу.{S} Мени се крв у образе слети; ухватим га за прс 
 страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју 
<p>„Што то?“</p> <p>„Како сам га лако о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошч 
у дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са  
 где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена  
>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко 
сле дугог ћутања — да пређем у ћесареву земљу па да кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја би 
сте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српс 
 овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху свет уморити.</p> <p>Хеј, ал 
и узили, па би међу собом подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" 
и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакл 
д један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„Добро, добр 
те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истин 
ама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена п 
огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији за 
скршћа где се велика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала  
о себе, приђе к доста великој огради од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескоч 
ска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.< 
да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се он није мног 
м украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> 
ким простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Даске су лепо 
на спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p>Зидови су ове собе застрти место тапета угасито плаветн 
ало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два  
на ону страну од куд су пушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, в 
 сребрна чирака горе мирисаве свеће; на зиду с једне стране виси много убојито оружје.</p> <p>О 
украси од белога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним пер 
и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мр 
ке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топл 
 из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео покрио цео пут, не бејаше једне утрвен 
е, онога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо 
p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовим 
пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки да 
ао пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади странац, 
 а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу сво 
а се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> 
сад заболи срце, сад се сетих тек свега зла, што сам учинио.{S} Копиле?{S} Та моје чедо никад д 
 па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље  
робе; на рукама више рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од 
гат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрви 
прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров и 
Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</p> <p>„Онај дан кад сам се в 
ну и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен к 
 и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа висока  
ј Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесе 
њиве, по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета, кад се на 
 башту; над овим прозорима су завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, кој 
 узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика м 
p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, 
се застиди па после скине с прста једну златну бурму.</p> <p>„Ал’ ово ћеш примити од мене за сп 
а за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p>„Господине, 
е су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињо  
о своју главу на губилишту, као највећи зликовци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају нас 
то си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста 
 ми не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад ј 
ection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан 
ељ у њиховој беди, он њих никад није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он  
 нож забодем у г. Павла прса.</p> <p>На зло сам га место погодио, међу ребра, где срце стоји, — 
ише није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху: два самрт 
 Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу ниј 
е то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер Бо 
к зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљада да о 
о те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама  
ени највећа досада. — „Ћери моја, ти се зло владаш, ти си врло хладна према онима, који ти се у 
и је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој поглед.{S} Ви мене не бисте тако запит 
том све олако прође?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није 
дан тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па о 
е знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћат 
„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} Зашто не би могао спарити онакве као што 
л’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао 
т уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци га погледаше презрително и  
и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спавати он нам жал 
„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г 
м саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег ч 
 господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“ 
е и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„К 
дали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше 
да му кажу како су Божји отпадници љуто злоставили српски народ, верну децу нашега доброг цара, 
говори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му букте дворови.“</p>  
на каке су муке метали наши стари своје злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђе 
вим оближњим собама скупљају се најцрњи злотвори српскога народа.{S} Ту се са мојим мужем саста 
рви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти главу па стаде го 
ика; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње  
ст чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових речи ућути тај човек,  
уке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, добру и верну же 
а не треба ништа од њих, јер они нама о злу раде; нама ће бити помоћи ал’ не од њих.“</p> <p>„Д 
Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако стешчала на к 
Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“</p> <p>„Бо 
тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му  
е овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису толико криви, колико су криви њихови старији,  
ани као добар јунак, а ватрени као сами змајеви — ах, каког су поносног држања били ти коњи кад 
аци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други наро 
<p>Кочијаш ошине своје коње, а коњи као змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше 
аки дан све веће, јер се сваки дан нова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — а 
, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости моје. — </p> <p>„Молиће 
тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и т 
 камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се стегну у прсима.{ 
а то, — одговори ми он осмехнувши се; — зна Боснић шта ради, чекај само мало сад ћеш видети шта 
први новци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жен 
ему рећи.{S} Док он дозна, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу на 
p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Ум 
S} Убише га као каког пустахију, па Бог зна хоће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу ко 
а и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је п 
С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али од куд зна ваш отац за мене?“</p> <p>„Би сте били његов анђео  
о на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи  
ве одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да познаје тешкости и препре 
д ме послушај још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док о 
опалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни места, а што се год живо нађе пок 
е.</p> <p>Ах, нема тога Србина, који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није б 
нин, — а како да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате 
p> <p>Је ли мајка родила Србина који не зна за Сремске Карловце — српски Јерусалим, — у ком се  
а почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зна кад треба</l> <l>За свој род умрети —</l> <l>Није С 
, а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама  
чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељим 
 очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако ра 
од мене само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да н 
ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи ск 
о како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта се овде с Маџаром догодило.{S} Маџари три пут ј 
бито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули 
ни бедујинско тане ни копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху в 
дмах запопити чим се венчам.</p> <p>„Он зна да то не може бити, — придода Смиљана плачевно. — В 
 е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изг 
о време; још могу добити кијавицу, а ко зна хоће ли бити на ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Т 
вако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> <p>У томе 
 на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може бити да ће ти још дат 
/p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си т 
<p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ружи.{S} Али Ружа то није ни слуш 
нети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p 
вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бога знадеш?“</p> <p>„„Како, а како су крстили ово грешно де 
и.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти припо 
о пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душ 
ртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за друго; али ми се нађосмо, ми се видес 
а; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити  
цне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, онесвести 
ава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико дана 
 састајао; он њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити  
ром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко бе 
ла, да заслужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у ц 
са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако мо 
.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, сладише се ци 
едан пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио  
шћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се савет 
ете омилује дете, па се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадв 
ван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они дошли.</p> <p>Петар видевши Ружу зад 
б за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћеш, тако ми 
ак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен б 
 Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум.{S} Т 
 од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l>„Сећ 
оји познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти  
а довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој  
ена данас код мене бити.“</p> <p>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е  
</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„Кака 
одности користити својом науком: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан зн 
 знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна његова доброта, пламенити његов дух, ошт 
м карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> <p>Овај знак, природна њ 
в знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш 
очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли и 
ог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуришити  
љуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исп 
, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И не 
јица нису видели оне друге; они нису ни знали шта се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то 
дан празник на миру прошао; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је 
/p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ да купи с 
драво мотрише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих 
а од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правил 
с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви 
моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љуб 
уги дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам зна 
 и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме убију, да ће ме покрити  
Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да  
.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу милов 
Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p> 
ла Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„Од к 
> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учиних, 
> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал 
што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, —  
треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче су 
и никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш мој 
еду и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увреди 
дућности, о садашњости, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на 
ти, о прошлости, не знам ни о чему — не знам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ мно 
е учини као луду стоку, да се ничега не знам опомињати.</p> <pb n="13" /> <p>„Јер кад се опомен 
то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Ш 
 жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову краву све  
 „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S}  
рата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здрав 
 сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџ 
<p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања,  
о изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здр 
д о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив б 
беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу 
и смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дала била 
че Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не зна 
говори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих воле 
аписао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарск 
да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову припо 
који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који в 
ли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, глед 
ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју тамницу; 
а ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, на улиц 
кривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу  
Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме био!“</p 
наш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен чо 
, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о садашњости, о прошл 
 па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окреп 
мам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сва 
гом поштеном човеку плаћа.“</p> <p>„„Не знам, брате, — одговори овај господин љубавно, који је  
отици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у на 
целе доњоземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под  
ико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши 
е знам — рече Бачванин одважио — али то знам да поштен човек не говори тако.{S} Дакле од оне го 
 захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке  
о каке оштроконђе девојке.{S} Овако бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="1 
 боли моје срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S}  
ила други дан у твојој авлији.“</p> <p>„Знам, знам, — рече опет Бачванин, — ал’ још онда то нис 
знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p>  
ућу дошла, од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода дог 
д глади скапала била, јер бадава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не при 
и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио,  
имам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам 
 а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац  
ад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја пре 
бар знам шта ме чека, а онако бес би га знао.“</p> <pb n="164" /> <p>Младена у срце дирну те ре 
ампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим језик 
мити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толико л 
егове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сиро 
 за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не по 
ешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао тим 
 срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се ус 
е њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила г 
раде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању ис 
, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква н 
p> <p>Његови пријатељи, нико, нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — узда 
косе, ватрених очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p 
еним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су би 
од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и 
е мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој 
з срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим дру 
За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима беху:  
а сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и пог 
борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и по 
 опет Бачванин, — ал’ још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла 
мо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки боговетни д 
n="24" /> до цара доћи?{S} Е, кад би он знао шта чине од нас, не би то тако било.{S} Та ми смо  
оћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, 
а тихо продужи:</p> <p>„Јер онда не бих знао да ви можете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је  
и са свете летурђује — е, та ви, браћо, знате како се лепо служи код нас на Богојављење!</p> <p 
 већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви шта сад рекосте, јесте ли при себи?“</p> <p 
 продера се Ружин муж.</p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та 
је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо 
</p> <p>„Продужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме 
ати!“</p> <p>„Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Ви 
 ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју А 
о ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњ 
 због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>По 
! — рече мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас об 
 као јунак.“</p> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — 
Како то?“</p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном н 
шта њему?{S} Зар да не допру до њега ни знаци братинског миловања?</p> <pb n="9" /> <p>„О, не,  
е крви, бол с леве стране у прсима беху знаци његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да  
постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај цвет ?“</p> <pb n="133" /> <p>Девојка ништ 
говорите.“</p> <p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем  
ћи. — А од куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уј 
ина. — Девет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који н 
“</p> <p>„Немој тако говорити!{S} Ти не знаш како љуто мори савест, кад човек зло учини; веруј  
он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Не.“</p> <p>„Госпођо, ти  
а друге своје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти 
ја, — продужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја  
ог високо а цар далеко.{S} Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо <pb n="24" /> до цара доћ 
</p> <p>„Своју жену.“</p> <p>„Зар ти не знаш да нама нико не сме долазити?“</p> <p>„А зар ти ни 
изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин ми 
у.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свога мужа ?“</p> <p>„Н 
а поносито рече Бачванину:</p> <p>„Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Ба 
неће ни Чивутин се по њој ширити!{S} Ти знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запали 
обадвоје није хтео собом повести.{S} Ти знаш: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости с 
же, јер она се обећала.“</p> <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје у 
н.</p> <p>„А што то, Стеване?!{S} Та ти знаш, још кад смо се ми први пут у пивари код Карловаца 
дговори ми отац са сузним очима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћ 
знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету н 
ЛИЈА</head> <quote> <l>Млад делијо, ако знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l 
је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, реци ми о њој што, кажи ми за њен гроб, так 
p> <p>„Чекај, не куни.{S} Ти врло добро знаш, кад глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад с 
јим рукама протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:< 
а трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне поплаветне, он је 
ју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у стаклу воду,  
агословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга, <pb n="26" />  
к нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да части господу.“  
 дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој грубо о 
у зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на продају.“ — „Отачаству треба, па мора бити. 
угови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кош 
то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам морао, а камо ли своје ота 
а ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу 
рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушк 
ринти у Кошутовим банкама: „Ево за вашу зоб, коју ћемо данас носити.“ — „Моја зоб није на прода 
е донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоће да 
урину, у двору, који се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља,  
ботичком улицом, која се „Ружина улица“ зове.</p> <p>Дошавши до порте православне цркве, зауста 
ле ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти 
м покривене горе, која се Свети Готхард зове.</p> <p>Од ране јесени па скоро до јунија месеца,  
</head> <quote> <l>Мене побра у сватове зове,</l> <l>Да му будем девер уз девојку.</l> <p>С. Н. 
л, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових ре 
а своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон беј 
н им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин 
 испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чекаху угодно време да  
 ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га видиш где, познаћеш га по овој бурми шт 
ити да смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, к 
 видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крште 
што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та н 
но ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> <p>„Хавана регалија.“</p> <p>„Хав 
и и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„Приповеди нам, приповеди како си пострада 
а у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до вели 
тишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор 
ведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отвор 
ти склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све непрестано се Богу моли.{S} 
деља красни данак.{S} Младен устаде пре зоре; радујући се срећи, која тај дан на њега чека, не  
 ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући до куће мога душманина г. Лацике.{S 
ћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ о 
ао змајеви полете с колима.</p> <p>Пред зору Младен бејаше код своје куће.{S} Нова несрећа, нов 
 јо већа врућина него обично, мислио си зрак се запалио, те хоће свет да уништи, ниси могао јед 
ла данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар да не допру д 
им гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце  
еп спретан нос, румена уста, ситни бели зуби као два низа бисера уздизаше још више величанство  
>С. Томашанин плану као рис, зашкрипута зубима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момц 
е.</p> <p>Стеван видевши ово зашкрипута зубима, после се окрене вратима, кроз која су у собу уш 
нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био ши 
оњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи промумла:</p> <p>„Чекај, платићеш ти  
врло љути били.{S} Он зашкрипута својим зубима, грчевито обадвема својим рукама стисне свога бр 
га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad rác 
рски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немило 
се оно ослобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p>  
ано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура 
ако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p 
, С. Томаш поносито гнездо од соколова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После  
 рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се слабо журе.“ 
е.</p> <p>Петар пође за њим, стигне га, и ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд  
и, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрм 
ата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на њега остаде ту једно по сата.</p> <p 
ети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљо 
који су се отпадили били од свога рода, и одрекли своје крви; ти се беху одавна већ отпадили и  
го му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не има 
а јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година 
 си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Ја 
кијамет света.“</p> <p>„А гле, комшија, и ти си ту? — проговори после једном оружаном, који је  
о, пио сам цео дан — од јутра до мрака, и од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа 
е руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, господине, седи с  
 млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети  
?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p 
 никад мене она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа пос 
имао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем 
сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и 
надох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то доба...“</p> <p>Ружа ућути.{S} Младен склопи св 
 јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да  
едан часак, у коме би Ружа његова била, и тај часак бејаше ту.{S} Ружа бејаше код њега са љубав 
еву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње своју отаџбину,  
ло, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је  
ме никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на 
е.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, ал 
/p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи мелем беху; она са љубави и 
а играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафалности што је с њи 
и.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, 
чица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> <p>„Ах, Бо 
овори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути 
, спомиње своју отаџбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је  
p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у тамницу, један носећи луч у руци,  
томе шеталишту отмена се дружба скупља, и уз добру музику добро се забавља.</p> <p>Чудан контра 
вати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} 
еше ограђено високим гвозденим копљима, и у среди од то гвоздене ограде бејаше опет једна капиј 
 и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево  
Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа  
у гореле на камину у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом  
слобађала браћа наша од турског зулума, и коју ми чувасмо у кући као свети аманет.</p> <p>„Ово  
</p> <p>После тога прође неколико дана, и у томе његовог простака судије пресуде, продаду му <p 
господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред њега, јер нас је ту 
љину која беше тесно прсима прикопчана, и док копче попустише, укаже се снежан врат и дивне бел 
твори капију, која није била закључана, и пође напред.</p> <pb n="84" /> <p>Бејаше тек два кора 
— је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лиц 
ред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к небу подигнувши уздахне:</p> <p>„Боже милостив 
са својом дугачком пушком преко рамена, и два добра самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и ди 
сим мене за нашу погодбу нико м не зна, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и цел 
 видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желе 
е њено чедо бејаше дете од осам година, и томе се првом нађе поочим.</p> <pb n="126" /> <p>„Сми 
инути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздрж 
њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са сво 
ј у највећој жестини после мало ћутања, и руку своју сплетем око Смиљаниног стаса, уста се моја 
мримо Смиљо!“ викнух после мало ћутања, и не знајући управо шта говорим.</p> <p>„Узми се на ум. 
 песму:</p> <p>„Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека  
и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећа досада. 
сте свиле, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и 
, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p 
 /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране д 
то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рек 
 почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за тим кажем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, изва 
видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје 
и од зида, успне се мало, скочи на зид, и преко њега прескочи у авлију.</p> <p>У авлији заурлај 
е ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И так 
 смо у овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се м 
а тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте, онд 
ах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он нико 
> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, 
а вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p 
а сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола 
као би свој живот хоће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, он 
живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамених се, гла 
 своју тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са 
о и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује 
поред своје постеље, скрсти своје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, н 
ане на ноге, скрсти побожно своје руке, и главу земљи приклони.</p> <p>Свештеник метнувши на се 
p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p> <pb n="122" /> <p>„Брате мој, мени с 
досте се код нас видети.“</p> <p>После, и не допустивши да се одговара, окрене со младом човеку 
изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надуве 
ему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се сећао своје 
младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило бејаше; млади људи ме облетаху и  
.</p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за 
капати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни један дан поштеније провео н 
</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</p> <p>На собним вратима бех 
разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жал 
ем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако 
дужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом се 
/p> <p>У тај мах собна врата се отворе, и две у црно обучене женске уђу.</p> </div> <pb n="177" 
ишта — уђе Ружа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком те 
бојали су се Србијанаца као живе ватре, и почеше губити сву надежду да ће са Србима на крај иза 
е, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђе.</p> <p>„Моја жена видевши то поче  
ељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{ 
="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукају 
у пружио рад цвета, глава ми се занесе, и падне на њене груди.{S} Она ме не одбаци од себе, већ 
атегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} Петар јој притрчи, мете своју ру 
S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим собама с леве стране дого 
Младен опет загледа у своје прстенчиће, и сањаше своје лепе сне гледајући у њима Ружину слику.< 
 се договоре, скупише међу собом новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Ње 
момака, заиште кључеве од моје житнице, и после ми донесе неколико хиљада форинти у Кошутовим б 
се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи  
, од тог тренутка се путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго т 
ст.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо као неки дух кроз њих у собу уђе један човек.</p 
<p>У томе врата се од тамнице отворише, и с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентома 
 земаљске терете.“ —</p> <p>„Они одоше, и после неколико тренутака врате се, и окују ме у гвожђ 
 <p>После мало времена путовође дођоше, и путници се подигоше на пут.</p> <p>Бејаше свега 13 пу 
јска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у руке.</p> <p 
ма.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, и ове му мисли причињаваху божанствену милину.</p> <p>„ 
е мисли, гдекоји се мољаху Богу у себи, и њему препоручиваху своје душе, јер се не надаху да ће 
говорила, мени се смути нешто у утроби, и као да ме што за срце уједе, тако ме обухвати нека по 
ајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“ 
 је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје чаше, — жив био онај, од кога нам је о 
војих пријатеља, који су му тако драги, и од женских кругова, који су му тако мили били.</p> <p 
бејаше богат господин а ми прости људи, и тако наравно да смо ми више пазили шта се код њега чи 
атоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година св 
и готов.“</p> <p>Музика на ново захуји, и други један млад човек притрчи к удовици те је на игр 
обу, чињаше да су га свуда разликовали, и лепе наде зидали о његовој будућности.</p> <p>Ал’ се  
ју што желе.{S} Али они су дуго чекали, и тако место једне чаше омакоше се многе, а где год се  
ду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вред 
Ово благо они су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, ј 
ше нећеш пушити.“</p> <p>Младен запали, и повукавши неколико димова одговори:</p> <p>„Без све ш 
оју пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господи 
ед свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама коли 
окрене се онима, који су у углу седели, и немилостиво проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ј 
споду.{S} Ми смо баш нашу храну свезли, и за сватове се приправљали, хране смо те године слабо  
 су обично вечером по улицама се врзли, и поштене људе напаствовали кад би на којег нашили.{S}  
 и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и углед 
е, као човек кад се пред светињом моли, и разнежено проговори:</p> <p>„Продужите, продужите!{S} 
: кад се ми растајасмо, он тебе загрли, и опрости се с тобом говорећи: „Стеване, ми ћемо данас  
е.</p> <p>А Ружа се пусти у неке мисли, и тако се учини ћутање, које после Ружа прекине, говоре 
би!“</p> <p>Бачванин се здраво замисли, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути 
/p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> < 
 <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне речце проговорити.</p> <p>Младен 
ладих људи, него да су поштени, радини, и да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мо 
животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере држе.</p> <p>Нешто ж 
е, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам с 
 дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са каквом радости чинише простаци, међу којима имађаш 
но почне куцати, крв му на ново узаври, и он с највећим очајањем говораше: </p> <p>„Ах, смрти!{ 
камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер је 
ик...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кај 
веда; али кад он почне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да ч 
ћ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо 
на четврт сата, па ће се стража мењати, и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба кој 
з једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С 
> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које говораху међу собом три Буњевца.</p> 
ћно прошао где сам могао био заглавити, и ово беше Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бо 
е лађа задркће, машина престаде радити, и лађа напредовати. </p> <p>„Путници, од којих се гдеко 
 вас молим: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и 
већ намисли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти да 
се соба засија од руменкасте светлости, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у 
еби Богу молила са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> < 
оме, за ким би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српс 
 он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи чуђење својих сапутн 
исте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мислише да вам се гдегод каква несрећа догодила.< 
 добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију 
стари, које ми памтисмо, беху простаци, и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му с 
одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лацикино богатство не може учинити да га ја љу 
 облије руменило на ове Младенове речи, и очи, које пре усануле већ беху, устрепте жаром, после 
Ово поврати Ружу, она отвори своје очи, и уздахне.{S} Петар видевши то, врисне од радости; посл 
ебе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја пом 
радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone uni 
>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говорите.“</p> <p> 
Они су наумили са преваром, подмићењем, и после са најодабранијом војском својом на С. Томаш уд 
у, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре него што се у Карло 
 вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Ка 
рваве бих сузе лио кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме са 
ла своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„Ви мене вређате ваш 
<p>Млад човек упути се са својим вођом, и после четврт сата зауставе се пред једном угледном ку 
>Он са сваким говораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акц 
разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњих ствари.</p> <p>О љу 
ње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p 
исмо један <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми м 
<p>„Све ћу заборавити? — рече Бачванин, и образи му се поджегу од пламена који му је у срцу бук 
мам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја н 
ке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone uni 
пати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} О 
вести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, госп 
њу исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, које од жал 
ожемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад по 
ивати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, к 
и за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од ово 
 муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут видеше после саста 
она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се  
 је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга безделства починио, сеђаше у једној соби  
опије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „ 
 господин — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до  
ге му се тако задркћу да се стропоштао, и пљеснувши својима рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, госпо 
м ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити 
pb n="67" /> <p>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слаби 
>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву других народних људи подигао се светој 
о; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после  
рани, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, један туробнији од друго 
достигао предњег онда се на њега попео, и преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи  
ај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде 
ахранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо 
ајвеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна ка 
није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван д 
д, сад му беше у неугодно доба досадио, и то први пут у животу њиховог пријатељства.</p> <p>„Ко 
г са својом премудрости за нас наредио, и докле ће нам суђено бити да смо у овој пустињи, која  
 сиротану, који се у каку беду завалио, и за ово никад ни од кога ни једне крајцаре не прими —  
 се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торби носила, да 
 само толико док си длан дланом ударио, и одмах пси умукну, те постане велика тишина као што је 
>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер 
а несрећно прошла; ти си му се осветио, и зато си се кајао као какав највећи грешник...{S} Ја,  
тера Силверија, па би нас све повлашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“< 
 радосно Ружа — Боже, ти си ме услишио, и учинио си ми на руку, да могу помоћи кукавном српском 
 ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опомињаше да свет није са свим рђав, јер ја с 
>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече 
 се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb n="127" /> нешто мало 
уже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз моје власи?{S 
>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p>  
<p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, п 
е овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где  
но неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог сачува у животу.</p> 
већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помоћи не бе 
ег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и ми се љуто покајасмо, али ту није фајде се кајати.</p 
риповетке у карловачкој пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њи 
 <p>Удовица бризне, дете с њом заједно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна  
ојима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на обрану своје народности.{S} А којима 
а је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; ал’ ако ме саслушате, ви 
n>“ бејаше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> 
од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других јој нема ни трага 
ху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господ 
оће ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу 
рећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</ 
х другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што наша православна црква запов 
товима били, поведе се о вама разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни 
, док сам жив нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу с 
ати са једног жбуна који бејаше до нас, и како који цвет узбере а она га одмах смрви.{S} Моје с 
о тебе ће се скупљати цео елегант-свет, и ако ти будеш разумна дама, ти ћеш моћи тон давати цел 
ње у свакој ствари, угледна спољашњост, и чудновата хладнокрвност у његовом младом добу, чињаше 
прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше мртав.</p> <p>Старији 
ликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом показиваше на ону страну од куд се чула вика.  
е, продаду му <pb n="86" /> кућу, њиву, и све његово добро до последње крпе, а Чивутину плате с 
ћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торбу.</p> <p>Обранитељ на највећ 
> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Младене, нас господски с 
и се мољаху Богу за своју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети з 
оме бих могла била открити тајну своју, и тако сачувати кукавно своје дете од несреће: — њега ј 
 се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с њим састали запиткиваху га од куд је 
="fr">vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, ко 
и копље.</p> <p>„Он зна волшебну песму, и његова песма њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он ј 
 полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за дев 
 преко њега јурећи уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење;  
могли, он притрчи Ружи, клекне пред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p> 
 са мојом назови матером; дођу на Тису, и на обали Тисе остави своје хаљине.</p> <p>„Други дан  
теља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих с 
и видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што ти остаје од твоје 
ју проклетињу, Лацика дође у нашу кућу, и запроси ме од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја 
 — За тиме ви сте долазили у нашу кућу, и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад ве 
у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи 
птања сноси невољу, красну здраву децу, и миловање које бејаше његово богатство.{S} Кад му се з 
га роди се женско чедо моме назови оцу, и он дође с тим радосним гласом своме брату г. Павлу.</ 
но доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити 
је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја 
радости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половин 
и, глава ми се занесе, онесвестим се... и не знадох ништа о себи. — После сам одлежала неколико 
 потребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети 
лити, него моли се Богу за моју душу... и, кад ово све пређе, ако се узудајеш, а ти ...“ — „Не, 
 си рода јуначкога.</l> <p>Пјеванија Ц. и Х.</p> </quote> <quote> <l>......нигде кута</l> <l>Де 
овог у восак утопљеног платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опа 
моћи могло, а тешио где помоћи не беше; и тако се догађало да по целу недељу кући није дошао.</ 
се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом  
света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју сам ја  
прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побр 
тобом заједно!“ рече за одговор Сремац; и бејаше мало застиђен од пријатељских речи онога, кога 
да нађе Америку — а слава <pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</ 
, Милоша нећете вешати!“ <pb n="160" /> и за овим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога 
да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш девер уз њу.{S} Хоћеш ти бити девер  
дан пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао разабрати, срце његово ос 
и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је бил 
смо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна велика воловска кола, да одн 
ставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кључ од собе кућном слузи предавши отишао и више се к 
сто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и не 
 ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је 
 сад добро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S 
на он за њу?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он  
ладика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да 
м да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни 
 да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо 
одно за оне, који чамљаху по пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало,  
оно доба бејаше мали Бог у Суботици.{S} И зато се по целоме судишту велики жубор учини.{S} Гдек 
 срце није могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, 
ити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло тешко.{S} Т 
иљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чи 
бро, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, освет 
у дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје 
 погодио, међу ребра, где срце стоји, — и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих;  
а их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако рад 
</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку  
oreign xml:lang="fr">fiacre</foreign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p> 
амо мало сад ћеш видети шта ће бити!“ — и тек што то рече, ал’ зачу се команда: „Пали!“ — Наше  
азе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па другог Маџара свали. — У то 
ће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и оп 
бина,</l> <l>У Србина, који рода нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно 
е се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика н 
астане са сажалителним погледом самца — и како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се 
устај, Србине,</l> <l>Устај на оружје — и тако даље</l> </quote> <p>Кад се ова песма заорила, л 
7" /> <quote> <l>Устај, устај, Србине — и тако даље</l> </quote> <p>После се сви упуте дворовим 
ме ово псето овде уједа — ту, ту боли — и са десном песницом удари себе у прси са оне стране, г 
у, рашири своје руке, још један часак — и на његова прса паде један човек, ког он највећом љуба 
 сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један 
јжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звиждукањем бедујинских танет 
ме па уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима п 
ш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше сла 
а убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу међу Маџаре. 
 авлији бити; за њиме, држ’те за њиме!“ И после тога, као да се брзо нечему досетио, зазвижди п 
 искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати ме за руку, подигне се мало па 
 мало кундаком; сад ће он доћи к себи!“ и за тим речима немилице удари га кундаком у леђа.</p>  
Бадава ме удараш, Милоша нећеш вешати!“ и рекавши ово пође вратима.</p> <p>У томе један момак о 
илош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим баци се на колена, подигне руке небу; после пр 
 чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим по 
> није чудо што се сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригње 
илош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n="162" /> на небу 
тили, ми ћемо се видети...{S} Чекај...“ и после ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{ 
ој да те праг нанесе, јер видиш ово...“ и покаже му нешто од платна као лопта: „Ово ако ти у ус 
камо ли такоме сиромаху као што си ти.“ И после ових речи бризне плакати: „Тешко свакој, која о 
лазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар пође за њим, с 
ио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са највећим задовољством поче скупљат 
?{S} Тако си се ти мени обећао, Петре?“ И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже 
сабијали у живац... ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијаст 
кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи обадвема рукама покрије своје лице.</ 
под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n 
на обвезателству стоји написано 7000, а и Чивутин толико тражи на вама.“ </p> <p>„Мој отац прип 
гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; ал 
 између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Мл 
<pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му да 
ина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи  
у Суботици кад се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци 
 имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутили у варош, да уживају то своје право.{S 
ре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело 
д њега био, звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљ 
нчевима догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам 
> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични б 
наштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас 
 Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад с 
 другог одела, гдекоји у самој кошуљи а и та му се на живоме телу запалила.{S} На другој страни 
је удадбе неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту св 
аху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство 
го свечане воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побож 
стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему н 
 и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице ст 
„Отачаству треба, па мора бити.“ „Треба и мени, а ако <pb n="175" /> земља треба, нека меће пор 
еше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p>Он јој хте 
еш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та ти си ми тол 
тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с тиме?“</p> <p 
у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи  
ена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разговор овог круга беше доста хладан — тако је у сва 
. јер — видиш, ћери моја, — част, слава и богатство, не могу загладити жалост за драгим.“</p> < 
, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p 
оружје на обрану српских народних права и на обрану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Мл 
коре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер 
е земља тресла.{S} За тим се почне нова и врела битка.{S} Непријатељ, видевши да су њихови већ  
ди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{S} За тим  
ом срцу љубави према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаш 
p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{ 
остане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> < 
.{S} Онај, који зна како наш народ чува и негује стоку, онај ће лако разумети узрок овим сузама 
они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном селу где је он живео у 
Ето тако, липо диванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> < 
послетку после два месеца не намолих га и мога стрица, те ми обећају да ће ме послати у Карловц 
ју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видети, спомиње сво 
и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове при 
е мајке; то бејаше велика срећа за њега и ову срећу уживати хтеде.</p> <p>По опет се устезао, и 
ернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, ка 
ог милостив био што се смиловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех  
</p> <p>Младен бејаше мало даље од њега и нешто замишљен; али ништа се није страшио, а баш није 
 народ, своју народност, свога ближњега и круну Божјег стварања, ремек Божји — жену, тај с тиме 
и се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S 
ко милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправедно само да може задовољи 
сно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бога и Христа спаситеља, моли се сину своме за њих, умудри и 
 у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од честога назеба, од велике бриге паде 
анцуза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне косе, ватрених очију, за кога нико  
писао не примивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене мо 
та, али кад се мало разберем после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлос 
у срце обузме.{S} За стравом тајна туга и љути болови.{S} А ови болови натерају му нове плахови 
вако добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак ј 
 си њега оставио, зашто му не поможе да и он с тобом овде буде?“</p> <p>„Мој брате!{S} Маџари н 
ече: „Немојте, господине, заборавити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} 
 који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево ти си се овде потписао, и ти и тв 
на, и тако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи г 
 може мени Бог срећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> 
ио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он се с 
 њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или ни 
д које грудва за грудвом на сандук пада и раку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, су 
; очи моје беху усануле од многога рада и неспавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; мн 
 отац бејаше прост човек.{S} Отац, деда и сви наши стари, које ми памтисмо, беху простаци, и та 
и и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</ 
ју браћу у боју, и жељаху да дође згода и њима показати се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен  
јима је била света глава српског народа и православне цркве, па после кратког времена песма се  
еци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на најцрње.{S} Одох Смиљани, па јој р 
учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p>Мене то није вређал 
 <p>Младен стајаше као окамењен од чуда и дивоте.{S} Он пред собом гледаше оно створење, које ј 
а им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад 
арства и с моје сметености постала туђа и тим несрећна?“</p> <p>Са овим мислима страва му срце  
 у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“ 
ху две три поносите госпе, с овима Ружа и њена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у  
а.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p> <p>„Мати, мати!... 
>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и обеси се Петру о врат.</p> <p>„Кћери, кћери моја!“ ви 
="subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне 
па читатељко, једна суза; твоја ће суза и мртвом награда бити.</p> </div> <div type="chapter" x 
дан Немац, један Шпањолац, два Француза и један млад висок човек бледога и белога лица, црне ко 
 дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да ово 
овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела шт 
 нећу заборавити тај глас, и глас смеја и веселе свирке, која се после тога зачу са кола, на ко 
ини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџаре, ма да су они и и 
ћи, нека себи набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу 
било.{S} Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца, па он не би дао да ми патимо тако љу 
рпски, да се та хартија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што са 
 завесе са златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С де 
...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама 
дао прилику да сачувам српску крв, која и у мојим жилама тече, од црних <pb n="97" /> намера, к 
ем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p> 
е сва ова четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то 
 се наша опет под њиме купе, око јунака и сокола српског Стратимировића.{S} Ми ћемо тамо, а рук 
 у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога и 
ума, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ових!“ рече младић, и прстом пок 
говој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже  
 Тигриш, пуц, тражи!“</p> <p>Два велика и љута пса, који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Ти 
м новце, и сахранише младога свештеника и беднога оца.</p> <p>Његова удовица остаде у највећој  
ом селу беху два православна свештеника и један ђакон.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и с 
ме мужу, а Ружа за душу свога љубезника и за здравље свога малога Младена.</p> <p>крај</p> </di 
 другог једног младог господина, висока и витка стаса, бледа ал’ поштена лика; овај се прими на 
 нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један другог гонили као кад неприја 
е то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча  
ви написани били; на среди чела дугачка и дубока рана, на којој се крв усирила.{S} Страшно је п 
а лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и пи 
ашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — 
кочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја од 
болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измоли 
а сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју  
pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да  
 родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила  
кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене 
<p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185"  
кад што ни пожелео, да она није дознала и да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за 
је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић!“</p>  
 а зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне поглед 
е он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“< 
ли, сневеселе се, видећи овога невесела и жалосна — и тако за мало, место звеке од чаша и весел 
ас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица и 
 живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био 
увек као своју матер поштовала и љубила и увек сам се њој више лепила него оној, коју сам за ов 
моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кук 
="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к с 
ад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, до мога кревета на коленима клечал 
икад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени се срца косне та њ 
а од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла, после ударим и с 
а.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детету подметнула, да тако у велико 
смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благосло 
ла је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још д 
ту, до једних рђавих <pb n="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог го 
стионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни у сватов 
 породици, — и осим тога купио јој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потр 
 његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ј 
p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито ц 
p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрне од страха, јер 
м лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је  
увао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и помислисмо већ да смо га опет сломили, кад у један пу 
, који није толико уморан као мој; вама и тако не требају више коњи.“</p> <p>„Немојте, — одгово 
та ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“</p> <p> 
 а коњ напредоваше лагано за путовођама и са пажњом обилажаше опасна места, у која се путовође  
 је држао млађега главу у својим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} 
олине овамо слегао био са својим женама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло ја 
ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p 
ема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњаци 
енице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око не може прегледати, по којима се о 
p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се  
 бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много више н 
ж.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ 
 <p>„Док су та тројица о мојим воловима и коњма говорила, мени се смути нешто у утроби, и као д 
 морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе милова 
рем са својим горама и долинама, брдима и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, с 
ога гони док га не обори.“</p> <p>„Зима и пролеће прођоше без сваке напасти, ми се надасмо опет 
 — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за к 
е поносито уздизала међу другим ситнима и простима кућама, као што бео лабуд високо и поносито  
те чаше подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још  
 највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом браћом, те их је храб 
иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али  
 и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дркћући отвори капију,  
 неко време, да буде код њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, је 
 нисмо стотину потукли самима кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје 
 и планинама, са својим лепим воћњацима и виноградима, са шумама које су непроходне.</p> <p>Пла 
Бачванин о својој несрећи тужи Сремцима и благосиља једног младог господина, који му помоћи шћа 
 браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примером; где беху највеће опасн 
<p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шала већ да се његове главе ти 
>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свит 
им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дал 
<p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио од вели 
 у служби.{S} Служио сам по године дана и заштедео сто талира.{S} Задржаваху ме да останем у мо 
жби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога дадоше ми писмено да сам у служби  
та се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четир 
 свију његових домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потпи 
омпаније Граничара, подоста С. Томашана и осталих слободњака, сами јунаци бољи од бољега, жива  
а и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер  
>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га 
 си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до последњег јулија,  
евета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Кад опази да сам 
идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним рукама молићу од њега оно, што твој поочим 
овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљеним рукама молећи Младена, који беше изван себ 
и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она 
и све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али ј 
 се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи дани; моја 
 тројица, која се зове: род, постојбина и владалац.“</p> <p>После ових речи поклони се па оде.< 
"SRP18520_C7"> <head>VII.{S} ПОСТОЈБИНА И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог 
д најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> 
којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство 
ва момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч 
уморити шћаше, то не беше пуста врућина и припека од сунца, већ то беше грдна и страсна ватра љ 
 прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренутака после тога врата с 
 саме од себе се ставе у движење, а она и не знајући шта чини поведе нову песму:</p> <quote> <l 
не.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље поди 
>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ откопча своју белу хаљину која беш 
све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пу 
један млад свештеник витког стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, 
уље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну 
 беху сузама.{S} Деца, видевши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их 
изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све зна 
е још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећна са непоштен 
ком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ крепким гласом рече:</p> <p>„Приклони 
с овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часов 
јања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела вер 
арод, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо свој 
по којима се одрањују силне ергеле коња и чопорови друге стоке, којој броја нема.{S} У њему је  
 око врата.{S} Удовици се да на жао, па и она удари у плач, па после кроз плач проговори:</p> < 
Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког не опомињеш!“  
м су очи биле пуне суза.</p> <p>„Био па и није, — прекине ћутање сережан — данас се њему то дог 
рекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави љ 
али како опазих Смиљу, која бејаше лепа и румена као сунце, моје се срце у мени задркће.</p> <p 
а, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не плачи, Ђорђе, — говораше мла 
био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало својевољаца.{S} А они дивно дочекаше непри 
дељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта 
ку полагано зароњује — све то срце дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли  
 сами јунаци бољи од бољега, жива ватра и огњени змајеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и д 
о је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па ухвативши га за 
ремци, лепи високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше  
л’ човек би помислио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског  
 начињен крст; а за вероватност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под 
оходне.</p> <p>Плахо Дунаво, плава Тиса и друге поносите реке јесу богаштина Војводства, какве  
 што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једним ударом нас уништити, и ово м 
p>Та сен дође к мени, ухвати ме за прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати,  
немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз другог, — па онд 
бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> < 
црној својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати. 
— повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било  
на гомила блага, све самих жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребр 
рас, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица све 
не руке небу; после пригрли свога брата и почне га љубити: „Ходи, брате, само ме мало загрли, с 
 највећом пажњом отвори портанска врата и уђе унутра.{S} Довуче се до зида, и наслонивши се на  
з собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.</p> <p>Пред њим стајаше један млад свеште 
арати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе  
ку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем 
 <p>„Молићеш се Богу да ти никад освета и на памет није пала — али, али касно. — </p> <p>„Нећеш 
"73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што 
 преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овде пушећи,  
/p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце право и поште 
ежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима зак 
уди погодим.{S} Њему пљосне крв на уста и стропошта се о патос лелекнувши:</p> <p>„Уби ме, прок 
b n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још већа, јер он тако ос 
добро срце, па га се косне наша несрећа и обећа нам се да ће гледати ако нам се помоћи може.</p 
 и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у по чела.</p> <p>Сва пратња се окамени, 
постао други човек; оставио сам се пића и заклео се њему да ћу оно чинити што ми буде заповедао 
га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки незгодни задах га с места забуни, а било је тако 
д Бога саздана</l> <l>Већ од брза праха и олова.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у  
је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице му се зарумени, чело буде још 
Судије осудише сужнике да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи ка 
"100" /> а кад узимају још к томе праха и друге ратне потребе њих нико неће моћи победити... и  
им срцем слушао молитву за отпуст греха и примио свето причешће.</p> <p>Пре него што ће поћи, с 
т.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} П 
радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{ 
 рече за тим тихо, па клекне до мртваца и склопи своје руке, да се моли Богу.</p> <p>Младен, ко 
S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне 
а има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па 
авни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док  
у љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} 
pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако ј 
, бледог лика, црне косе, црних обрвица и црних, великих, ватрених очију.</p> <p>„Право си река 
испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у жива 
агледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију земље и нешто 
 службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од 
срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А кад није био с њима, онда се давао  
е подне беше он у кругу многих лепотица и младих људи.</p> <p>То бејаше у једној отменој кући.{ 
“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је б 
а ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце п 
ати: „Тешко свакој, која остане без оца и мајке, па падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је т 
д ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нест 
т познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које сам ја не 
ставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, нити их је  
и ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме за 
орити мојој сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало х 
 приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{ 
а — и тако за мало, место звеке од чаша и веселих усклика настаде у соби велика тишина.</p> <p> 
 па ће свакоме дати један пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе прот 
p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и лепша, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страши 
 јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо 
захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а сиромашна породица коју  
у цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив, али му је  
ји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно  
су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по с 
а, комшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p 
је дужности.{S} Од најмањег до највећег и од најнесрећнијег још жели род, отаџбина и владалац д 
 прихвате други.</p> <p>„Словенска, Бог и душа, словенска,“ рече Рус поносито.</p> <p>„Од куд в 
p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p>  
 огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник  
о се одмарати, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново ст 
ако заробити јуначкога бана, кад га Бог и његова верна војска чува, војска, од које је сваки по 
о је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„ 
простио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко уздахнувши 
ко пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} 
и високи људи, јуначког стаса и здравог и ведрог лика.</p> <p>Одело у њих свију беше једнако, п 
е мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.< 
ајком.</p> <p>Красно девојче господског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и 
управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p>А како се овај 
м уђе усред собе леп млад човек, витког и високог узраста, бледог лика, црне косе, црних обрвиц 
а дел’ Џардино“, прође поред гласовитог и великог театра „Ла Скала“, уђе у улицу „Фате-бене-фра 
тима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{ 
ам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху; добро сам био пр 
е године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисат 
 „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене беху пуне сузама. — „П 
 собе уђе један човек, висок, сув, блед и болешљив.{S} Видевши тог човека, страва ме подухвати; 
b n="76" /> шеташе се обично један блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, с 
а коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и пође врбашком шанцу, да дође за леђа Боснићевој војсц 
о <pb n="91" /> не чинише за свој народ и свог цара но само Богу се молише!</p> <p>Осим тога ко 
ху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, траж 
д мојима очима беху: два самртника, суд и вешала.{S} Отргнем се од своје матере, седох на кола, 
нуо како ће онај, чија Смиља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле  
мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај к 
 за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну 
/> он би толико заслужио, да храни себе и своју децу.</p> <p>Деца његова беху њему његово најве 
 ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 тал 
едне утрвене стазице; путници осим себе и својих коња ништа друго не виђаху него бело, бело — н 
мивши ни десети део од тога и тако себе и своју породицу упропастио.</p> <p>Лене моје читатељке 
p>Неко време немирно гледајући око себе и завиривајући час на једну час на другу страну а понај 
кој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Власт 
тници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 фор 
ношу с књигом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бра 
а кућа, један сељак скине шешир с главе и са страхом покаже му једну господску кућу, која се по 
и његове <pb n="169" /> беху тако праве и побудителне, да су многима сузе на очи натерале.</p>  
трнула беше крв у слушатељима од страве и бола, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан гл 
има небројено благо, — а ако се противе и за 24 сата се не предаду, он ће ударити силом на С. Т 
това.{S} Два човека клекну пред гробове и на прса скрстивши своје руке Богу се мољаху.</p> <p>П 
Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волов 
 и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па да се лате оружја.{S} А простаци њега о 
обро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та брат брату треба да је на по 
p>„А патријарка би отерао наше фратрове и свитога Патера Силверија, па би нас све повлашио, и с 
и: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме пофали 
ести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подига 
сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедне укоре, пр 
оје лице од српског народа ради неслоге и кавге, која у њему заметати стаде.</p> <p>Срећа нас с 
ио сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да м 
и осим мога <pb n="187" /> чеда, а туге и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особит 
дну радост уживала, којом се деца сладе и због које после детинство са споменом остане тако дра 
и да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био у 
одите, брже, брже.“</p> <p>Младен стаде и Ружу оштро погледа.{S} Кад она ово опази, стаде, пуст 
Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу наро 
 добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке 
ицу хтели освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </di 
ена мајка.</p> <p>Млада домаћица доведе и Младена у овај круг.</p> <p>Дружбена забава и разгово 
ица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за њега и у ватру и у в 
 заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерат 
ева.{S} Кад нам непријатељ за леђа зађе и поче нас бити, танад су тако летела као киша, ја сам  
ги дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он б 
ижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те прогов 
 ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван 
 који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он се зацени од плача.</p> <p>„А што  
 да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу: претворити се у тицу голубицу п 
е се заборавише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш 
ло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ 
 гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере.“</p> <p>„„Та како, куме, ако Бог 
само да свакога, који га замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господин 
м имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју заслужих, а ја је одм 
ура!“ зачује се вика са друма све ближе и ближе.</p> <p>Бачванин клекне, одигне три прста са де 
нух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још  
ије, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пла 
да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После на 
 сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, 
 налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, 
вног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан поста 
адава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа 
 несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> 
 кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне бил 
ати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови нов 
е шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Субо 
 међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губилишта 
 с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма  
очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким г 
?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу.</p 
и јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је не 
<p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вино д 
лед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човек 
чините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо  
ао анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста би 
</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ру 
понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и на 
 је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мисл 
за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где помо 
ачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, скину 
српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа по 
д си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу свалио 
 је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p>  
ривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви де 
а је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од свога  
простио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам о 
присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пут ц 
же; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само з 
ну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које авлиј 
 њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао 
 у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Вик 
, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и пом 
п, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, 
тио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни млад ч 
о ма који цар, даће свима светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тог 
 МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> <l>За своју слободу.</l> <p>С. Милетић.< 
де брата мога на две године дана робије и 50 батина као упорног човека, који се смео противити  
ло је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> <p>Та сен дође к мени, ухвати ме за  
p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb  
е била, црне њене очи посташе ватреније и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама  
 кратког времена песма се заори силније и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупш 
 сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости  
има, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин  
иту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пред Божић у једном сео 
г. Павлу који се примио да те отхрањује и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити  
ас једно педесеторо нађосмо се код реке и борисмо се.{S} Нек нисам поштен човек ако нисмо стоти 
а бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ 
јим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> <p>Младен видевши овог Божјег 
е црне очи, над којима су му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк 
>Е, то су својствености тихе али дубоке и прекомерне љубави.{S} А Младенова љубав према Ружи гр 
удо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако 
 се овај Богу моли, прекрсти своје руке и очита молитву за душу свога новога друга.</p> <p>Изме 
век минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље 
 загрме добошима.</p> <p>„Склопите руке и молите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на мо 
десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она  
чу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора заплави, а удовица све не 
 ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са собом носити.“</p> <p>Маџари видевши д 
 патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> < 
 и мајку, кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина проби 
ли господу од туђег рода, који нас гуле и злоставе, већ нас хоће да отуђе и од наше красне вере 
ако ништа ми не стоји на путу да и даље и вама и целој женској публици будем на услузи готов.“< 
>Песма се ова чула дуго, и то све дубље и дубље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамниј 
се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је 
ам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у тој башти.</p> <p>Један пут бејаше угодно вре 
блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожатељи са пу 
ица свештеници купише себи сесију земље и нешто мало винограда; а који српски свештеник има сво 
српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Ал 
јко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће то, мој рођени М 
избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А ка 
 тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другога одела, а и то худно, ш 
 до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врло кратке — гол 
шку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S 
би дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је бољ 
идиш како си неправо чинио вређајући ме и уједајући твојом сумњом.“</p> <p>„Опрости.“</p> <p>„П 
Смиљу просио.{S} Како ме опази одмах ме и позна.</p> <p>„Но, које добро, момче?!“</p> <p>„Госпо 
ши Ружу задркће се, нека га језа обузме и стајаше окамењен на своме месту.</p> <p>Али Стеван ко 
на је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаг 
мо два три-фунташа топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наш 
мо онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га гази, и по њему говори и чи 
иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни трага ни гласа.</p> <p>„Одмах сам се тужно  
се неко тихо бактање чу.{S} Ружа устане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа  
љен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује а 
 уста принео Ружиној руци, она се сагне и у чело га пољуби.</p> <p>Младеново се лице крвљу обли 
И после ових речи десницу своју подигне и прстом покаже Рекавицу викнувши: „Напред!“ - Шта мого 
м круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних ни друг 
глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре као у злочинца, кога грижа савести гони.</ 
не не бисте тако запитали били, да мене и моју <pb n="105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја 
 Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија својим речима, али бадава, г. Павле не 
варати, ал’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и изде 
ја деца и моја жена угледаће се на мене и на мог старог оца, па ћемо лакше сносити сиротињу — о 
ине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала 
 се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S}  
рајцару прислужиш, ако би г. Павле мене и моје чедо од себе одбио, да не скапа од глади.{S} Пет 
ји човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као што отац може 
ој обранитељ, како то види, остави мене и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са 
— Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу од 
, пролио сузе на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је ми 
не ме и пође са мном, да ме међу рањене и заробљене одведе.{S} У томе дође од некуд Дамјанић са 
 изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и  
израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, к 
> био женске кругове ради своје дружине и својих пријатеља.</p> <p>Но Бог њему даде па није мор 
рави га подиђу, а то бејаше због милине и страве.</p> <p>„Она, за коју нико није могао ни помис 
о је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог се смиловао на мене и послушао моју мол 
ћи дошао сав сам дрктао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — р 
ицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости.</p> <p>„Кад сам кући дошао сав сам дрктао од 
остаде пред очима; сав планух од љутине и бола; к њему полетим, да га својима рукама загушим.{S 
у баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек  
о горе С. Готхарда, да се овде не сврне и мало одгреје, а који се овде сврати тај сваки попуши  
сле као да му се бол силом отео уздахне и највећом тугом поведе ону песму, која се овако почиње 
ије око њеног витког тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог  
ећно дете.“</p> <p>Младен се отме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</ 
, <pb n="181" /> ал’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу 
зано.</p> <p>„Но није само ово миловање и поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећн 
</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говоре 
гу тако лепо описати своје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између  
ветој глави српског народа на поклоњење и молбу, онда овај други зашкрипи зубима, па у себи про 
ожјег човека, ког поштено лице поверење и љубав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителн 
ецу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и славна дела наших ст 
склику, дотле се ови приближе до пиваре и помешавши се с онима, који ту беху, братински весело  
— дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се одважи да преко С. Готхарда путује 
у, врућину, неправедне укоре, приговоре и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља  
ко тренутака после тога врата се отворе и у собу уђе више њих са лучом, носећи са собом један с 
а од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти д 
нтија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{ 
даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје њему, али све бејаше бадава; 
ТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и весеље.</l> <p>С 
свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне своју главу али ништа не одговори.</p> <p>„Се 
ости.“</p> <p>После ових речи окрене се и онако у путничком оделу упути се по вароши ходати.</p 
х познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} Већ девет година  
 самокреса за појасом.</p> <p>Чудише се и дивише житељи овом младом човеку, и увек кад су се с  
ше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; д 
ј, па гледај свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утиша 
т, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви  
ичанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напати.</p> <p>На недељу дана пре 
: прекјуче су ови несрећници скупили се и уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш за 
рут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазил 
бе, у његовим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање  
" /> <p>А сваки овде пушећи, кравећи се и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде  
:</p> <p>„С Богом брате!{S} Не плаши се и умри као што С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу  
ретрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке 
 је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче хлеба.{S} Сиротна деца врискаху око мр 
у прве српске жртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> < 
е:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> 
а обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима д 
инити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камен 
вори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који бе 
гла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло не 
бејаше.</p> <p>Али на скоро укине му се и то; он не смеде ни своју жену ни децу прсима својим п 
ши га сетна и невесела, умиљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није х 
ер се милујемо.“</p> <p>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше 
ле тога приђе к постељи, развуче завесе и узме спавајуће своје чедо на руке: „Ево моје чедо; от 
д су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је о 
ј једну холбу.“</p> <p>Механџија донесе и пред њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади ј 
што потетура по соби, прозор се потресе и за тим буде тишина и мрак.</p> <p>За неколико тренута 
анош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p>  
ви к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љ 
 гостионици, која на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само 
и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба па га научите како ће нам и о 
е народности.</p> <p>А ово беху честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слобод 
 помажете српском народу?...{S} Зар сте и ви кадгод о томе мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако 
— мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Руж 
њега у гостима и да се разговоре шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаш 
н нам жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за 
оста времена, прошла била зима, пролеће и настануло лето; после студене зиме топло и тихо време 
p> <p>„Ако Бога знате, а тако вам среће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби 
г господина.{S} Бог му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> 
.{S} Младен се загледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, кој 
 то мораде одсести код свештеничке куће и тамо распитати за свог друга.</p> <pb n="80" /> <p>„О 
ова змија леже у њему, које ме све љуће и љуће угризају — ах змије су ове успомена прошлости мо 
ама подилити; узеће од спахија све овце и коње, па ће свакоме дати један пар липи коша и једно  
ак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У недељу сам био код куће.{S} Мо 
дан момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кутијом цигара.< 
је коње, коњи полете као тице ластавице и око два сата после подне зауставе се пред кућом г. Па 
ним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</ 
им пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих своји 
; у другоме тренутку он ђипи са столице и са обадвема својима рукама шчепа простака за врат, па 
27" /> нешто мало хамбуља; те хамбуљице и мајчин благослов беху њен мираз.</p> <p>Кочијаш ошине 
шча од сваког биља, а особито од шенице и друге ране, са ливадама, пашама и пољанама, које око  
а сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје непрестано овде беху где су сад!“</p> <p>„ 
из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог младића, па му благо проговори:</p> <p>„ 
 само себе најбоље чува, — поштено срце и добра душа бољи су чувари него ма каква строга стража 
 који овде немамо до своје поштено срце и своје оружје, осим тога јунаштво, постојанство и верн 
 П.</p> </quote> <p>Кад Младена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>З 
му је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби св 
 већ био онда опазим да Маџари свладаше и свезаше та два брата; а они могоше ропству утећи, ја  
ила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници к 
баног мора ниједног није обишла; бејаше и више матроза од ње напастованих.</p> <pb n="61" /> <p 
 а на њој међу другима путницима бејаше и Младен.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У најп 
у женским круговима.</p> <p>А он цењаше и једне и друге, за њега није било живота ни без једних 
; његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима ј 
 и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> 
 честите и племените душе, које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n= 
пијаци.{S} И поред свега тога, све више и више се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући  
аџари, бесни од радости, секоше, палише и рушише, кад у један мах од врбашке капије земља затут 
ам своју зоб, моји сви гости се скупише и међу собом почеше шушкати; после сви оду, ни један не 
 из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је  
ворити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> <pb n="188" /> <p>„Моје госп 
IV.{S} ТАМНИЦА</head> <quote> <l>Бацише и у тамницу црну.</l> <l>Ђено лежи вода до кољена</l> < 
ити.</p> <p>Кад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али 
ика варошка гостионица зида, ту стадоше и погледе лево у улицу.</p> <p>„Хвала Богу нећемо клекн 
д губилиште.</p> <p>Кад Младена уведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу 
 мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчеки 
„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су ту ноћ толико вина просули и по 
оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали Сремци, те чаше подигоше у вис, куцнуше се њим 
крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш  
његови пријатељи дуго га се опомињаше и и дуго га спомињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је  
ни робови у суботичким тамницама, он би и сам припознао да се то не да написати.</p> <p>На мокр 
ивајући га рекну му: „Не дери се, он би и више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека 
 нико ме не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на л 
 било благослова на њему!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега 
ло постаде још већа, јер он тако ослаби и оболе да није могао с постеље силазити.{S} Он је виде 
ајбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“ викне.{S}  
ба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе моја стара дојкиња. „Смиљо!{S} 
 <p>Господин Павле сеђаше у својој соби и бејаше му нешто неправо тај дан.</p> <p>Како ме опази 
 јер сад се лупа зачује у оближњој соби и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква 
, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да  
браше цвеће, само да се чиме год забави и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен ше 
оспођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, што је о 
ге речи њојзи мелем беху; она са љубави и захвалности погледа Петра.</p> <p>„Хвала ти, брате.“< 
ји — жену, тај с тиме управо Бога слави и поштује.</p> <p>Око 11 сати ударе у добоше.{S} Начини 
да нас пошаље на њих, јер су се сад ови и од цара отели — ето, браћо, од ових ће нама доћи наше 
 њега; али око њега беху његови другови и не дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати нова 
мо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне први и пођу.</p> <p>Дошавши до портанских врата зауставе се  
дети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не 
угом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вештина, вештина треба и ту.</p> <p>Прв 
еговој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој ку 
ледство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу смрти б 
 као пруће које од страха које од глади и зиме, која на њих стаде јуришати.</p> <p>Млади страна 
још штогод! него да оставим да он слади и ужива! нитков који никад о добру ни помислио није!... 
 ако се Бог не смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{ 
ам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него 
 <p>На ове моје речи Смиљана се застиди и своје очи земљи спусти.</p> <p>После овога прођоше дв 
 вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p>  
ни хтели продати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да 
 најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све олако про 
> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Паши људи и у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузел 
дан часак трајало, и он се одмах оснажи и постојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, 
једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путника, који чеках 
еђаше у једној соби која у авлију служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим 
е.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето  
епше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а српска је народност и м 
јању викнувши:</p> <p>„Боже, сад помози и поврати у живот ово чедо.“</p> <p>После тога подигне  
ене, по гласу му се познавало како мрзи и како су му крвави они, који се тако зову.</p> <p>„При 
убље, а глас певачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми  
ца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила 
, а он сваки дан невеселији, стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, 
евачев бејаше све слабији и све тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше неш 
 парохији, јер он бејаше најразборитији и најмудрији ђакон у целој епархији.</p> <p>Где би био  
 у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</p> <p>Она се  
аденове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа  
е Богу милило како Срби сложно, јуначки и одважно прихватише се своје праведне ствари, па их је 
у се наши у врбашком шанцу тако јуначки и срећно држали, дотле у другом шанцу, који се зваше „в 
S} Умрети?{S} Бог зна, брате, хоћемо ли и до сутра живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? 
о нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек  
ју приповетку, којој се сви дивише; али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког и 
 што сам једног луду у беду увалио; али и јесу масни ти ђаволски Раци.“ И после ових речи са на 
ре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што  
, који би драговољно били оружје дизали и са овојом се браћом сајединили, ал’ то не могаху чини 
У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га они, који су га миловали, на Хамбуршком 
, као што су у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани ка 
е, да, — дода трећи, — па би они довели и Сербијанце, да нам узму наш пашкум.“</p> <p>„А патриј 
ромах?{S} Та да сте само седели па јели и пили, не бисте могли потрошити све то, што си нам нап 
е топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћаху земљу попалити, који шћаху с 
 љубовцу, па ми с тога бесмо сви весели и задовољни. —</p> <p>„У то су доба баш у вармеђи мењал 
 су ти несрећници од сиротињо пограбили и поотимали, па сад тим хоће да победе <pb n="99" /> Ср 
је крви; ти се беху одавна већ отпадили и од Бога и свога поштења.</p> <p>Међ овима беше и — Ру 
јанци су одважни људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао гд 
јсци, охрабре се тако да су се одважили и на С. Томаш ударити.</p> <p>Но пре него што су силом  
<p>Но међу тим док су се гдекоји борили и крв лили за Српство, беху у српском народу многи, кој 
ме се неће пофалити да су ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом 
јљућој битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два 
е стране, где човеку срце лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу  
о.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било 
ан човек, ког он највећом љубави загрли и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим  
дно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : „Дете моје, ти ниси ништа о томе знала до да 
рчму, где су ту ноћ толико вина просули и полокали, колико би доста било целом нашем селу, да и 
 кола, на којима су ти отпадници отишли и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад 
ивео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих  
а.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да се такав плам упали у његов 
{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким  
 своју велику лулу; учинивши то, задими и замисли се некуда и не гледајући на мене више.</p> <p 
ог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оста 
ем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су му биле босе без обуће, а у руци је  
гоме нисам могао мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац  
огао, предао бих био себе у руке сатани и душу своју на вечите муке, само да није оно што је, и 
ине не може да нагледа, — тако су дивни и красни.</p> <p>Карловци - Карловци са својом околином 
 хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја б 
 за мало трајала, после се чули смућени и неразумљиви гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ и 
ој хаљини двојица сеђаху, обојица сужни и невољни.</p> <p>Једно бејаше млад човек са дугачким б 
беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати 
еђа.</p> <p>На Младена беху многи жељни и пламенити погледи управљени.</p> <pb n="39" /> <p>Ал’ 
о, било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова 
ерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свему један другом налични били; имали су једнаку д 
к се тргне да се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозде 
д му се да да га гази, и по њему говори и чини.</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадо 
бин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало зеленкастог праха.{S} После при 
S} На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним х 
 лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и онда смешан светац био!{S} Мени се чини да си ти већ  
о знаш за Бога,</l> <l>Кажи ми се ко си и окле си,</l> <l>Кога ли си рода јуначкога.</l> <p>Пје 
то нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, видиш како си неправо чини 
 Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене хаљине; али може бити да она није скоч 
 крв у образе слети; ухватим га за прси и хтедох га рашчупати, али дођу други да нас <pb n="174 
 морати платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 700 
один — ево ти си се овде потписао, и ти и твоја жена и твоја деца, да ћете дуг платити до после 
 може тако добар бити, као што си ми ти и мој покојни отац добри били.“</p> <p>Удовица бризне,  
и смо Слуњци, господине, а од куд си ти и које нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам,  
 изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш во 
лушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо добро бити.“</p> <p>„Али ти неће 
х да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну војевати уз ње 
н.</p> <p>Свештеници беху стари, богати и срећни људи, јер су јошт онда добили парохије кад <pb 
човек, који знаде своје болове зауздати и своме срцу заповедати.</p> <p>Он стајаше сам на свету 
Смиља закуне да ће то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.< 
 крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосмо малом судц 
жена видевши то поче молити, преклињати и обећавати дарове, да ме само не дирају; она обећа све 
ад сиромах најмање што згреши а он пати и од људи и од Бога, јер га савест гризе, а богатом све 
тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S} После мало ћутања с  
а крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле.“</p> <p>Мене тек сад заболи срце, сад се 
ла наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и 
гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S}  
добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати, а он ће тебе чувати и пазити, теби ће тамо 
 обећали њему да ћемо га свагда слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си  
кне она и као без душе к постељи полети и завесе с постеље подигне.</p> <p>Под завесима у дубок 
рашно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати сирочад без оца и хранитеља, 
ко исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер сродства и симпат 
{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник да очита молитву.“</p> <p>„Добро.“ —< 
бичају...{S} Но, браћо, они ће ме убити и оставити на губилишту као каквог пса.“</p> <pb n="166 
има са матерњом љубави, почне га љубити и кроз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну гов 
један тренутак, дете се може заборавити и зло се скоро нехотице учини.</p> <pb n="137" /> <p>Па 
боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети,... јер — видиш, ћери моја, — част, 
би; сви племићи ће око тебе се налазити и тебе обожавати; ти ћеш моћи најукуснији тоалет непрес 
 да му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као ш 
 силом на С. Томаш па га огњем попалити и тако га разрушити да му се не зна <pb n="112" /> ни м 
ју жену ни децу прсима својим пригрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од  
} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; з 
и да ће ме она као своје дете отхранити и да нас никад неће делити, ако се Смиља закуне да ће т 
и види Бог! <pb n="82" /> Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“ 
тију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S} Ове новце дадосм 
од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам морала се више ни од кога крити, јер сузе моје  
ђу онима, који се могоше уједно скупити и оружје подићи за обрану своје народности.</p> <p>А ов 
о не могаше и не смеђаше Младена тешити и рећи му: да, који љуби свој народ, своју народност, с 
 непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене  
г човека, који се смео противити власти и оружје у кући држати, што није слободно паору.“</p> < 
адве стране до пута страховите пропасти и стрмени.{S} Гдекоји од путника зажмуреше да не виде т 
 у свету, и тако знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, када 
до дана, од године до године, без части и образа; бацио <pb n="146" /> сам се у простачке хаљин 
 и од сад од кога год примати заповести и под ким год бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од ј 
е чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред својим гонитељ 
аву треба бесну вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад  
бејаше бледа као смрт, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха. 
јима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво  
 дуге; усне, чело намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама;  
ћ стегне своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом  
опасност, нити хоће да познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која  
 бејаше разбарушена, а очи пуне жалости и туге.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S 
ислити да познаје што лепше од охолости и обести, она сад тужи и гине за српском народности; а  
а сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од велике суме потписао не п 
ју га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за опасност, нити хоће да 
 ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којима женско срце толико тежи, већ ме је 
тари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио  
 момче.</p> <p>Због доброте, разумности и веселости мио беше својима друговима.</p> <p>Због уба 
а ускрснути ради постојанства, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју,  
осподине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био погинути, да ме рука Божја, која ј 
оловину света тражећи највеће опасности и смрт; и то све зато што она не могаше бити моја, коју 
а. — Господине, ко се много у опасности и близу смрти налази, онај се упозна с њима, па га оне  
и још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пружа.</p> <p>Једно пос 
ам!“</p> <p>За тим се свештеник опрости и оде.</p> <p>„Ми одужисмо наше! рече за тиме један од  
ато покајем, већ драговољно ћу погинути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су 
ити покровом, да ће ме у сандук метнути и опојати по православном обичају...{S} Но, браћо, они  
 ближе.</p> <p>После се могла лепо чути и разумети пламенита српска песма:</p> <quote> <l>Устај 
а, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог човека, ком, је прит 
ој кола и два коња.</p> <p>Овако радећи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мал 
ости, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га погледа оштро али љубавн 
ине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо 
божатељи са пуним срцем весеља; цветићи и тице се надмећу да људе још већма развеселе, цветићи  
Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“< 
н отимајући своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у  
е.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло 
аџаре.</p> <p>Бију се, као прави јунаци и Срби што се бију.{S} На послетку обадвоје падну мртви 
 простоту маџарски чиновници у Суботици и у другим буњевачким местима, и на много места им је з 
ма је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и кр 
обадвојица беху мрка погледа, мрки брци и страшно оружје бејаше у њих.</p> </div> <pb n="110" / 
има беху две грдне човечине — мрки брци и страшно оружје бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк  
:id="SRP18520_C8"> <head>VIII.{S} БОРЦИ И МУЧЕНИЦИ</head> <quote> <l>Срб се бије и крв лије</l> 
м Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта м 
ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да заху 
ру сламу; заустави се, протре своје очи и с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ст 
.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ништа ми не одговори.</p> <p>„Јесам ли вас увредио са 
 стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, али човек тај га ухвати за обад 
олите се Богу! — повиче Ђорђе клекнувши и руке на молитву склопивши. — Нашега друга воде на губ 
ећање хоће коме да саопшти.{S} Ако овај и сам већ тако није осећао, неће се разумети.</p> <p>Мл 
затворише, у соби се зачу дубок уздисај и лупа као кад се што о земљу стропошта.</p> <p>Младен  
 рају живота мог.</p> <p>„С Богом остај и ти, отаџбино Москво, где сам све, ах, све драго остав 
нам ништа, не боли ме ништа,... на, пиј и ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је  
; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, да ме преда бун 
араху о женама и деци својој, и о милој и драгој својој постојбини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци 
то је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, 
а беше госпођица од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па к 
а стрму гору полагано, пут бејаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и  
} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав 
 њима њихов отац, сед старац али крепак и јуначан као лав.{S} Ова три човека на својима местима 
ве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, које бејаху танке у њи 
е год се много вино попије тамо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде на 
 а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> <p>Сремци, који су за дугачком трпез 
се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бог да прос 
ђ овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви 
а, које осетише у срцу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити м 
е бејаше у њих, поглед њихов бејаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје леп 
грну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Гдекој 
е млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са широко 
водство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створ 
 Вино, вино бејаше мој најбољи пријатељ и моја утеха.</p> <p>Србијанци су одважни људи, али су  
ше њихов утешитељ, њихов анђео хранитељ и обранитељ у њиховој беди, он њих никад није на зло на 
девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да 
ако вам треба па га научите како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумит 
дана.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изн 
 у пивари код Карловаца састали, да сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама тв 
штеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су  
се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго моје д 
јим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом послу?“</p> <p>„У нед 
био сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поо 
асти господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући дру 
ранцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p> 
 А данас могу без бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — ср 
<p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столице, на којој је сед 
ешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслужујем себи на вино, ако не нађем смрт.</p> <p>Не 
и је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као што носе Бачвани и Шајкаши, ноге су 
људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом 
е, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>С 
авла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој тако не говори 
з цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p 
ати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гризао ми је ср 
исао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, шта да учиним 
ети Смиљи.{S} Зато се још већма понизим и на ново почнем молити г. Павла да ме преслуша, и за т 
 овде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену 
ади?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја с 
ње донео међу њих, поведе својим љупким и умиљатим гласом песми овој познати припев:</p> <quote 
ћу своје кћери са уљудним, пријатељским и скоро поверителним разговором са Младеном, шта више д 
ину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дате.“</p> <p>„Смиљу 
одужи Бачванин после мало ћутања дубљим и жалоснијим гласом — мом синовцу нису дали српско име  
од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе 
 славном г. Лацики па да му се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да 
о да може задовољити њеним безграничним и високоумним жељама...</p> <pb n="83" /> <p>„Може ли т 
убав му у срце ули, поклони се пред њим и поверителним гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја  
 сам <pb n="104" /> могла, после ударим и сама у плач, јер се и на мом срцу било стешчало — ја  
 као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре, Петре, —  
о вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу узео; — браћо, моје срц 
бу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соба. —</p> <p>Он тамо дуг 
убих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, П 
од Карловаца.{S} Ту се састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас ма 
> <p>„Госпођо, преклињем те живим Богом и светим Јованом, реци ми право од куда ти овај крст.“< 
„Закуните ми се једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не 
 Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скру 
подског и поноситог створа!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добр 
де лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући 
ао до паса, ти си мене учинио просјаком и скитницом, — човек ком си ти продао све што је имао и 
 човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био дошао, бејаше Ружин муж.</p>  
виче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шаком и батином се бранити до последње капи крви.{S} Ако се в 
ек са дугачким брковима, округлим ликом и бистрим великим очима.</p> <p>Друго бејаше један стар 
 подигне.</p> <p>Под завесима у дубоком и слатком сну почиваше красно мушко чедо, као какво пла 
 било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао м 
ла и своју остарелу мајку, све са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена,  
воје добро, које су целог живота тешком и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</ 
аведним српским жељама са мачем, пушком и — ужетом.</p> <p>Лицем на Духове пале су прве српске  
> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="54" /> < 
мо, да ћемо верни бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак ви 
хији.</p> <p>Где би био срећан са женом и шесторо деце поред сто форинти плаће на годину дана?! 
говим прсима џигерица губити се и с њом и његов живот нестајати поче.{S} Кашаљ, ракање крви, бо 
p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне говоре, кој 
 па да умрем.“</p> <p>Ружа га са сумњом и чуђењем погледа, па после мало као да се уверила о Мл 
ити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, наопако се разгоропадим.{ 
ти као што Хришћанину приличи: са вером и светим причешћем.“</p> <p>Свештеник сад већ за цело з 
ло.</p> <p>А за Младена?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, једа 
су ту весели људи, јер као с приговором и жалости рече:</p> <p>„Ви сте овде, браћо, весели!“</p 
х стештавају, кадар беше својим саветом и својом науком страдалнике и злопатнике утешити.</p> < 
љубе, јер се бојао да ће својим задахом и пољупцем своју децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>Т 
ви Сремци са подигнутом к небу десницом и на коленима клечећи.</p> <p>„Живели!{S} Живели!{S} Жи 
има, онда се давао на науке, свом душом и свом вољом.</p> <p>Наука беше његова главна тежња, ал 
— Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме учини као луду стоку, да се ничега не зн 
 доброта, пламенити његов дух, оштар ум и здраво расуђење у свакој ствари, угледна спољашњост,  
д смрти, а странац беше сад тек туробан и невесео.“</p> <pb n="63" /> <p>С овим закључи матроз  
мртви.</p> <p>Два та јунака беху Стеван и Петар.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="206 
јаше мрк и страховит.{S} То беху Стеван и Петар.</p> <p>Моје лепе читатељке знају зашто су они  
и утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро в 
а Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак 
лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској добре и јевтине, а који се од 
55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико  
ки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку Ружа устане и седне за 
право!“ зачује се са стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом  
 тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песма се ова ч 
 <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко гла 
ност потписа и количине бејаше потписан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> 
 и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, то бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ к 
p>Али кукаван ђакон бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{ 
/p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и 
о којој пише — умиљат, питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама н 
<p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у 
друга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се м 
кретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <pb n="43" /> и цело то време се није могао р 
.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут забуњен и свезан, <p 
 пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина ово 
p>„Ни капи! — викне страховито Бачванин и пуну чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говор 
оз плач говорити:</p> <p>„Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S}  
сам се напио, предам бутелу странцу, он и сам прогута неколико капи, па после, као да му је што 
 они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напас 
право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица.{S} Али од како се ђакон оженио прођоше ос 
говорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег пријавио,  
ија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“</p> <p> 
међу којима се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мис 
...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина  
ве знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му 
 сам већ више пута тако дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло н 
лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина  
ко право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио 
бра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, него да су 
с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Та 
<p>Стеван није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу нек 
пи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мртав не падох.“< 
да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао 
а веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време; после приђе Петру па  
це до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Б 
изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов, који се види у Минхену у краљевској клип 
 околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, појетичан  
 је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени 
т једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била 
.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду  
е моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из 
ој клиптотеци, јер он бејаше хладан као и онај кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив 
е и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад  
у, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано  
“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господине, ја не мог 
к; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надни 
места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако ка 
> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђе са пуном чашом к т 
 један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће п 
<p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски р 
 човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си ти уби 
онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може б 
и, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу 
е школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској галерији под бројем 404 нал 
д тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</p> <p>„Путинци сви беху у св 
о самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар као у вам 
оме што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће д 
ему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв, тако је 
— које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што други чин 
Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а његов друг до њега држао је на своме 
уч од собе кућном слузи предавши отишао и више се кући ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је 
ад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче: 
држао моју заклетву: увек сам га слушао и то драговољно, последња његова заповест ми је распори 
обити бана!</p> <p>Бана сачуваше здраво и весело.</p> <p>У најљућој битки, кад су се бајонети к 
 била као анђео с неба, њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцну 
 мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро учио, али за  
оји је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама би?“</p> < 
 прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима 
ате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог п 
е.{S} Сваки час око себе погледа и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Н 
е мајке, видела сам небесно задовољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, 
ружје, осим тога јунаштво, постојанство и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем ца 
за бисера уздизаше још више величанство и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек поглед 
м вас наговарала да узмете одавде благо и тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ 
 срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових ре 
му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на њему су љути болови написани били; на с 
шена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене и пуне ватре  
е на њему, благословио мене и моје чедо и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте  
е да такав поштен и честит народ у лудо и без обране гине, јер већина овога бејаше без оружја.< 
оку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде 
везли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре тога видео 
 <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо се ражљут 
е, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили простаци, да се о 
дице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и грабљив човек, 
а у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао 
е обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао  
спавања.</p> <p>Тај дан сам у цркви био и појао; многи су за мене распитивали јер ме нико није  
</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дотле се Младен опет загледа 
ваки се у један угао од кола увукао био и задао се у дубоке мисли, гдекоји се мољаху Богу у себ 
> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога брата, видевши где се ов 
ене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће  
49" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{ 
и беху на углед народу, који се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{ 
етрпели били.{S} Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинт 
не обећање.“</p> <p>Бадава сам га молио и преклињао, он ме више не хтеде ни слушати; на послетк 
 очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> < 
ују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, п 
еком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док има на реду ст 
 а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла би била за ње 
узети?{S} Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош уст 
p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увредио што сам дошао <pb n="95" />  
мо седео, опет се био на лакат наслонио и чињаше се да на ништа не пази шта се око њега чини, — 
е распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p>За овим  
о, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у својој кући 
а га у море баце, не би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. < 
Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је  
p> <p>„Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час дру 
 од мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>П 
остаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено без живости  
од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим негдашњим п 
 што огањ није покварио, то сам порушио и поломио...{S} Па с тим би било крај рачуну; али кад с 
који не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје  
 читатељкама приповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би с 
тињу — одла’нуће нашем срцу, јер ми ако и јесмо у свачем сиромашни, ал’ смо богати у љубави јед 
 како се њихови погледи састадоше, тако и они узеше се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изра 
ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу 
еку постане обично.“</p> <p>„Је ли тако и код вас?“</p> <p>На ове моје речи Смиљана се застиди  
у немилостиви били као пси.</p> <p>Тако и бејаше.{S} Судије осудише сужнике да умру од праха и  
е њима свима материн језик.</p> <p>Тако и јесте, јер међу њима бејаше један Енглез, један Талиј 
>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку; али то знам да су Маџари в 
о, — рече после са свим тихо али дубоко и жалосно — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад  
остима кућама, као што бео лабуд високо и поносито диже своју главу кад међу другима ситнима ти 
е своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше добро дошао, али сад, 
 љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туробном лицу суза за су 
доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чел 
 у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код свештеничке кућ 
воде он може угасити десет живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притис 
у чаши чисте воде може десет људи нагло и без бола уморити.“</p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ в 
реме.{S} Лице, које бејаше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ов 
 пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му в 
ажљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младос 
ађаја један беше добро, разумно, весело и убаво момче.</p> <p>Због доброте, разумности и весело 
баван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су цвале руже младости.{S} Би 
с онима, који ту беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote 
не разумемо, ни они нас, од то доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мо 
 године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама смет 
д то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни један празник на миру прошао; пр 
толико добра чини, колико би доста било и од каквог задушног богаташа.{S} Не само да свакога, к 
ошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиром 
 детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доб 
 губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, п 
своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, који се на Јарку 
 оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма дуго орила, после се учин 
p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то б 
ставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од  
астануло лето; после студене зиме топло и тихо време, после овога врели и жестоки дани, који шћ 
стака.{S} Порваше се, повукоше се овамо и онамо по соби, један отимајући своје руке а други урл 
неће заповедати, фала Богу; али ми ћемо и од сад од кога год примати заповести и под ким год би 
— причекајте само мало да се поодморимо и окрепимо, па ћемо сви у друштву; немојте нам кратити  
 ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелепи и у свем 
ачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву 
 вола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад она 
у, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не 
 чедо.</p> <p>„Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други  
поштовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре  
друго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он  
о и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" / 
 било, онда би Ружа села за фортепијано и свирком веселила себе и свога госта.</p> <p>Један пут 
о као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; кос 
дена у његовом обиталишту једно умотано и расплакано женско.{S} Други становници те исте куће,  
>Свештеник га погледа оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак п 
илостињу пружају, али кад овако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, 
тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</p> <p>Срби, 
ве за вас, — прихвати Младен одушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самр 
 ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових речи ухвати 
ен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђаконовица. 
дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павл 
азлично беху одевени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Е 
 тесто, јер небо бејаше врло наоблачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, т 
а, онда су се ови људи јуначки, одважно и постојано борили, јер Младен беше увек међу њима; где 
бу, руком протре своје чело, па одважно и са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек,  
p>„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени 
 из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су гласови допрли до оних, који су долазил 
 трпезом, па пише добро карловачко вино и међ собом шалу збијаху.</p> <p>На страни у једном ћош 
човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и опет!...</p> <p>А Смиља?{ 
/p> <p>Сведоци га погледаше презрително и гдекоји међу зубима промумла:</p> <p>„<foreign xml:la 
да ме не може наговорити, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „ 
о несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видев 
ше светло, бело и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне,  
ња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана,  
ој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је  
тајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њег 
рат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж р 
е љуби.</l> </quote> <p>Спретна, красно и укусно намештена спаваћа соба стоји пред нама.</p> <p 
>„Ништа! — Онај још дан умре ово красно и здраво чедо.{S} Браћо, није било благослова на њему!{ 
мога поочима, — одговори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је ме 
 певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико није могао разумети 
 ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</p> <p>А ка 
она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала  
епо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени  
аке су овде приправе.{S} Ту лежи сребро и злато на гомилама.{S} Ово су ти несрећници од сиротињ 
осле се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се човеку на срц 
ен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре са највећом нас 
 па му проговори:</p> <p>„Не бој се, то и нећеш заборавити — доћи ће може бити време, те ћеш се 
им срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>Окамени 
што о земљу стропошта.</p> <p>Младен то и не слушаше, већ са највећом натегом надвлађујући себе 
то ћутање и хладноћа његова друга, зато и устане са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам  
 а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p>„Ево ти две... три ћу ти дати, 
се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане тешко доб 
 то вама мило бити.{S} Кад би мене зато и погубили, не би ми жао било, кад сам вама мило учинио 
>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја ј 
ра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад 
реклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну 
а је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски језик, али кад је по 
вораше његовим језиком, и то тако чисто и правилно, са тако чистим народним акцентом, да га Енг 
<p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право има 
о, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> и ово потоварисмо на једна ве 
p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Рече тихо и уздишући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је науми 
укаван млад човек; он бејаше тако добар и веран друг,“ прихвати један други, ком су очи биле пу 
>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не 
 сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само м 
 шта ће и како ће са својим добром, јер и мој назови отац бејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„ 
нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох управо г. Павлу.</p> <p>Г. Павле  
за њих добри, не могу бити добри за нас и за друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше прав 
д глас дође да ће Маџари ударити на нас и кад се ми на обрану приправљасмо, господин Младен реч 
ла и свуда срећно провела, провешће нас и кроз Маџаре, да срећно дођемо до српске војске.“</p>  
га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало подсмејател 
и и пољуби.</p> <p>Човек тај бејаше бос и гологлав; осим кошуље и гаћа на њему није било другог 
ка јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећ 
ију земље и виноград, тај се зове богат и срећан човек.</p> <p>Али кукаван ђакон бејаше врло си 
к копче попустише, укаже се снежан врат и дивне беле прси.</p> <p>Младена подиђу мрави; сав се  
<head>IV.{S} НАДА</head> <quote> <l>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимо 
>Шат и мене моје сунце дође,</l> <l>Шат и мене данак не мимође </l> <p>Бранко Р.</p> </quote> < 
ори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, ви хоћете 
них Божјих служитеља, који познају свет и људе у свету, и тако знајући људске страсти и патње,  
 ништа не одговори, већем ми пружи цвет и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Мо 
а на белом хлебу држали.{S} За двадесет и четири сата они беху на углед народу, који се веселио 
дили у Суботици, оне су обично двадесет и четири сата на белом хлебу држали.{S} За двадесет и ч 
ша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> <p>С оне стране Рекавице међу путовима 
и тако за мога оца била би највећа част и срећа да му син буде попа, али он мнијаше да то не мо 
о оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима небројено  
е свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро овога света, а за друге туга и јади, — а  
 још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето  
равише!{S} Савест гризе, прође и радост и весеље овога света.{S} Они пате, пате, а баш злу нису 
јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младен 
 тако близу једно другоме, грдна жалост и највећа <pb n="202" /> радост; јер један само јарак д 
реклињао сам и молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" 
т.</p> <p>Властољубље, надувена охолост и пакосно напрезање Маџара одговори праведним српским ж 
м хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ни 
 идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакри 
пском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у ње 
и ћемо сносити с миром, ал’ у народност и веру нек нам не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p> 
је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у десну руку па му рече: </p> <p>„Господин 
е и поругу својих другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео п 
, он се вратио међу оне, који су га већ и прежалили били.</p> <p>Он се вратио у своју постојбин 
ва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се учини од  
дочекиван бивао и чисто сам се томе већ и навикао.{S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја с 
ад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно ве 
ветац био!{S} Мени се чини да си ти већ и онда роб био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је бри 
 ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по  
 једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и клинчиће, па све то метне на трпезу пред себе.</p> <p 
 Рекавице међу путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{ 
ака и девојака, који су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер 
ирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није благо?“</p> <p>„Да, ал’ ови код  
сумња прође му брзо као муња кроз главу и учини му се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним изда 
и преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом ж 
 што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје.“</p> <p>„„Како то, куме?“</p> <p 
сандуке с кола, свештеник очита молитву и тихо отпоји опело.</p> <p>Спустише мртвачке сандуке у 
ши на себе петраиљ, очита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу ис 
е снага била у одважности, постојанству и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружј 
и своје сузе од људи, али сам у друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се м 
еће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опросте живот, шта бих онда  
огло без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љуб 
икога нема, до своје оружје, своју тугу и жалост.{S} Јер, свршивши своју песму, ућути.{S} Мало  
p>Младена ове Ружине речи за срце уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприли 
 које се бише и крвише за своју слободу и драгу народност.</p> <pb n="90" /> <p>Но међу тим док 
воје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини реке већ био онда оп 
се опомињем?“</p> <p>„Твој брат по роду и по крви — од данас твој побратим по Богу.“</p> <p>Вој 
ава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим 
првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе своје послове и своје куће па  
 четири вола беху тако једнака и у ходу и у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота б 
 Смиљана, као што ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја  
зад не понесе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући,  
д је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу бити.</p> <p>Е, то су својствености тих 
н; ми се бисмо, Граничари нас савладају и на воду натерају, где се многи од наших подавише.{S}  
 Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па  
дан с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима свима матери 
ашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо гов 
радо умирем!“</p> <p>Момци га склептају и окују у тешко гвожђе.</p> <p>Младен баци на Ружу још  
народа.{S} Ту се са мојим мужем састају и Србима о злу мисле.{S} Сва несрећа, која се дојако ст 
са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, 
Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку око зданија, тражећи оне, који су то учи 
аку длаку, једнаке мршаве главе, велику и густу гриву, дугачак и пун реп, којим су шибали ноге, 
матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" />  
аше да јој чимгод могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она до 
.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опрости нам.“ Р 
о Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, па нас вод 
ен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћ 
игрлити и пољубити, јер он паде у тешку и опасну болест.{S} Од многога и тешкога рада, од често 
 али други притрчи, подмете своју пушку и сачува ме, приђе мени, подигне ме и пође са мном, да  
рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да ме смлати, али други  
говорисмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и  
.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме не убија своји 
се као да сам на њеноме лицу неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један 
ачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на гла 
ламу, на глави калпак, за калпаком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке,  
ратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој 
а нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак браним.“ У томе Маџари та 
ли одмах се умирим, помисливши на Смиљу и на моје дете којима моја нега треба.</p> <p>„Господин 
, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форинти.“</p> 
овором са Младеном, шта више допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обит 
путу; био сам код владике; љубио сам му и ноге и руке; преклињао сам и молио да ми учини милост 
д није на зло наводио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их 
путници охрабрише, и лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Д 
палио ђаволску ватру освете, која плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски н 
сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло нес 
мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> < 
 прелазити мора, тај види величанствену и страховиту природу, али се и назебе, нагладује и напа 
у да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу 
е остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће они остати, кад ј 
>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим значајем тај  
 <p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У  
 ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у том 
о.{S} У један пут чује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од 
да она много пати; он се смиловао на њу и жао му бејаше зашто да јој баш он учини криво.{S} Он  
 се реч повела о његовом дугом боловању и о његовој бледоћи она му рече али са свим немарљивим  
шњих ствари.</p> <p>О љубави, о осећању и чувствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би о 
тране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у н 
е, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стр 
аровао најбоље добро овога света, добру и верну жену која без роптања сноси невољу, красну здра 
уговорили међу собом да се свакако упру и С. Томаш задобију.{S} Они су наумили са преваром, под 
 спасао пошла би била за њега и у ватру и у воду.</p> <p>Ми видесмо у почетку ове приповетке са 
="114" /> пошла а камо ли не би у ватру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш  
.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за ње 
е главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар н 
пет молио, сваки боговетни дан, у јутру и у вече сам га напастовао, док на послетку после два м 
 али и други матрози потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко н 
роговори: „Више нећеш ни видети, ово су и прве и последње моје сузе...{S} Баш нико се неће тиме 
орње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p>Ружа га страшљиво  
 тамнији и жалоснији.</p> <p>Но у гласу и у песми тој бејаше нешто тајно дражесно, нешто волшеб 
к су нам заповедала наша господа — јесу и они многима жао учинили, али су наши били, а тек свој 
ла красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ког су пр 
одро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одбијати, који су пред нама.{S} Тиме ћемо мало за 
просим, па у вече да дођем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Госпо 
ску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p>Петар  
бе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био чов 
С. Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са  
 Он дели с њима свој огрев, своју одећу и свој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</ 
аху.</p> <p>Ови се мољаху Богу за срећу и напредак своје браће, који носе оружје на обрану српс 
ити, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрос 
тако нас осуде, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још  
бре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крст 
 платити, јер Бога ми продаће ти и кућу и земљу и све док не намире Чивутину његових 7000 форин 
оздену капију отворао, онда се отвараху и прозори оне собе, која беше осветљена и на прозору се 
јци мило бејаше; млади људи ме облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мај 
ан тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољаху.{S} У томе заори се пуцњава пушака.</p 
а баце своје пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име  
у тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који ми обећаше да ће, кад томе време 
о њега; оставише своје жене, своју децу и све своје мило и драго па пођоше за њим у српски око, 
ако вече скупи око себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне припов 
 Он ће казнити и у четвртом колену децу и унучад оних, који су криви.“</p> <p>После ових речи п 
јно поље за своју народност, за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо о 
вора!{S} К бледом и дугачком њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса 
 као презрителан; њу гледајући, по лицу и ношењу нико не би рекао да она није најпоноситије све 
нац никад у кајуту није силазио; у лицу и свом владању никад се није променио; болест која нико 
бима, очи му севну, згрчи своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто 
оду и постојбини, у верности к владаоцу и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети  
и болови њојзи минуше, али туга на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила ре 
го?“</p> <p>„Да, ал’ ови код куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развесел 
дно, и тако плакаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.< 
теља; судац, који се нама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији 
глоћа га занесе те он огреши своју душу и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у 
и!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Мла 
ју, њихова се дела славе, њихов се прах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, к 
и се веселио и забављао гледајући страх и тугу гдекојега осуђенога.{S} За то време, док су сужн 
о.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори више; мени се крв на очи навукла 
да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је 
а, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи с 
о не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако с 
н је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запамтио, — све је он 
м од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два велика плава ока 
ећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових речи Бачванин прот 
p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне к 
је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнадити муку и  
" xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће нар 
аство!“</p> <p>Ове речи дирнуше у живац и судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Ко 
лакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и поштовати,  
 сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу подигне к небу.</p> <p>„Тако нас Бог помогао! 
јеви, а међу њима Стефановић, Прњаворац и други народни официри, за којима би војска у пакао <p 
:id="SRP18520_C13"> <head>XIII.{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> 
и под своје држи.“ — Дете бризне у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немо 
би на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљи комеш 
где су сад!“</p> <p>„Тако?...{S} То баш и не верујем!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је  
 који су у авлији били, зваху се Фаркаш и Тигриш.</p> </div> <pb n="201" /> <div type="chapter" 
да купи све своје па да остави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p>  
 дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте сад чули, реците им 
аријега; — родио си се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди  
?{S} Ето ти нехотице зло учини па патиш и дан данас, а онај, који никад није ни једно добро у с 
</p> <p>„Шта, ви о мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је в 
за правицу и за свога цара!{S} Онда још и Боже помози, јер благо онима, који гину у јуначком бо 
</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаше наше себи узили, па би међу собом подилили наш 
им па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И посл 
а.{S} Мени би смрт добро дошла била још и онда кад се све, све на свету на мене осмевало осим њ 
 изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме нашем селу  
Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе  
оже назвати својим што милује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> 
отиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа к 
ћи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к  
лика воловска кола, да однесемо у варош и да продамо, па да за те новце купимо сватовске дарове 
ити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И мој мили драги дом.“</l> </quote> <p>Младена љути бол 
quote> <l>Суза засја у твом оку.</l> <l>И отвори предубоку </l> <l>Рану тешког срца мог.</l> <l 
идети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после, као бесомучан, потрчи, претрчи преко парка.{S} 
 у један мах овако два уздисаја.</p> <p>И после тога одмах Младен седне на своја кола која до г 
дох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако сам живео од дана до дана, од године до године,  
ародност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима,  
е било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био 
дузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше, већ стегне своје срце, па  
ствовању никад се није говорило.</p> <p>И кад би оваки обичан разговор — по природи — без забав 
х походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у опште на овај дан није могао ни Младен тужи 
жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно друг 
> <p>„Хура !{S} Хура !{S} Хура!“</p> <p>И док су још горе одјек давале овом веселом усклику, до 
“</p> <p>„Не говори, већ хајде!“</p> <p>И у ћутању пођу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
и одважности дај ми, мили Боже!“</p> <p>И после ових речи главу подигне поносито небу, руком пр 
о за неколико тренутака живети!“</p> <p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ у 
 ти — ал’ много пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста 
рло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо лице рукама покрије.</p>  
и дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му се напуне суза, — — посл 
не дирају; јер тако ми Бога!...“</p> <p>И ово рекавши подигне очи к небу, а руком тако силно уд 
 Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави војника, који се загледао био  
,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од леве стране, која — као што рек 
хавана регалијама“ нема цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после некол 
 их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој потеку низ образе а она па’н 
ли у њу ући тане од тешке чађи.“</p> <p>И после ових речи пружи Стевану своју пушку, мирно га п 
олази то тако брзо кад ту боли.“</p> <p>И руком покаже место, где му срце лежи. </p> <p>Док се  
мире... али Милоша неће вешати.“</p> <p>И за овим речима подигне своје чело, и као човек, који  
та, ти ћеш зато опет моја бити.“</p> <p>И после као да се с њим ништа на свету није догодило, и 
ео ове лепе пламените црне очи.“</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, л 
бра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштеног војника.</p> <p>Мл 
рости.“</p> <p>„Просто ти било.“</p> <p>И после тога та два човека се обгрле, и дуго ћутаху.</p 
ре тога морам свршити у Милану.“</p> <p>И после ових речи, поклонивши се дружини, уседне на коњ 
имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових речи пригрли своју пушку као што се најбољ 
Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, те кроз њих у собу  
 мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата.{S} Удовици се да на 
вим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p>И после ових мисли дубоким и жалосним гласом проговори: 
 блаженство него с вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S 
остала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се као да га је грозница спо 
тре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за овим речима пролије сузе низ бело своје лице.</p>  
 те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него моли се Богу за моју душу... и 
ко бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са оду 
и те песме нико није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађ 
ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити и 
је право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако 
а на послетку дође и к Младену.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен  
 су били за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосм 
ћа.“</p> <p>„Господине, доста!“</p> <p>„И мени жао бејаше?{S} Жао?{S} Ха, ха, ха!{S} У Тису с њ 
е Ђорђе.</p> <p>„Поштена душа!“</p> <p>„И он погину!{S} Па како?{S} Убише га као каког пустахиј 
 ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ рече самац и десницу п 
ите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да 
ење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље  
 сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико  
/p> <p>Стеван тек немарно погледи пушку иа одговори:</p> <p>„Добро, брате, пушка не лаже.{S} Ко 
 зато, да се на њима до губилишта вози, Иван рече:</p> <p>„Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и умори 
ем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у  
н, али утешенији него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и ск 
а учини се тишина.{S} После мало ћутања Иван почне звиждати једну веселу арију, после тога прог 
> <p>„Од куд ти то можеш знати?“ запита Иван.</p> <p>„Од туд — одговори Младен — што сам видео  
у је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мој рођени брате 
 кући?</p> <p>Ал’ његов највернији друг Иван некако прочује за њега и одмах се подигне к њему.< 
њаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</ 
 њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме 
ио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ј 
е упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван, дот 
ватови подигоше се светој цркви, где се Иван са својом невестом венча по обичају православне цр 
ства.</p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме ви 
који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг још од заманде.{S} Они су се одмах  
аш се брину за наш комодитет!“ говораше Иван Младену.</p> <p>Младен се осмехне ал’ му ништа не  
рану цара свога.</p> <p>Међу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом жив 
>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви; за тим опали трећа и Ђорђа погоди у п 
уга воде на губилиште.“</p> <p>Младен и Иван тако учинише.</p> <p>По сата клечаху и Богу се мољ 
 на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад с 
ом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Иван — а оно заиста размишљаш о томе како ће се уздигну 
бране:</p> <p>„Е, да Богме, — проговори Иван, — мени до душе неће још дуго требати моје прси, а 
е бисмо се никад ни састали!“ проговори Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване 
„Хвала Богу нећемо клекнути!“ проговори Иван и Младен у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти  
а; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за  
ту удовицу, а према њему његов пријатељ Иван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи бе 
р певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се тво 
 звао ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни  
ом углу од собе.</p> <p>„Стражо!“ викну Иван после неколико часова.</p> <p>„Заповедајте господи 
огаше застрашити.</p> <pb n="171" /> <p>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, 
м кутијом цигара.</p> <pb n="172" /> <p>Иван отвори кутију, и почне бирати цигаре:</p> <p>„Млад 
 најмање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију 
чи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па рече у себи:</p> <p>„ 
</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p>Иван окрене Младену говорити:</p> <p>„Хау, хладио време 
о да му се што повољно догодило.</p> <p>Иван разрогачи своје очи, па се насмехну; после поругат 
рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се и уздахне.</p> <p>У томе по 
 покаже место до себе на дивану.</p> <p>Иван седе, па се мало замисли, после погледа позорно св 
е како ће нам и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, 
 /> <p>После онога дана кад су Младена, Ивана и Ђорђа у Суботици пушкарали, пре него што је зор 
оносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима ни 
 Мени се чини ти си тако чинио и код г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чу 
 са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: мол 
?</p> <p>Намером и пажњом његовог друга Ивана и овог младе невесте, један се мали круг оцепио о 
ни.{S} Гдекоји потрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда мога 
славноме обичају.“</p> <p>Ђорђе погледа Ивана сумнително: </p> <p>„Зашто ме обмањујеш?{S} Зашто 
ле очи у којима беху две велике сузе на Ивана, па љупко али жалостимо рече:</p> <p>„Бадава бих  
ар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати се с пуном кути 
д је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарк 
им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци пре тога миловали, а сад ј 
 прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не верујеш да сам 
 димова одговори:</p> <p>„Без све шале, Иване, цигаре су особите.{S} Бадава над „хавана регалиј 
о се узудајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њ 
 већ вратима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к м 
цира, дође мени, загрли ме па ми рече: „Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих м 
опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p>Викну двојица у један  
нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу своме покојноме мужу, а Ружа за 
 Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Иванова љуба и т. д.“ — „Како се не бих опомињао?{S} Та 
тима од наше тамнице песму:{S} Поручује Иванова љуба и т. д.?“</p> <p>„Јесам.{S} Али шта ћеш с  
вако почињала:</p> <quote> <l>„Поручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од ра 
subSection" /> <pb n="206" /> <p>Ружа и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне г 
камењен, две у црно обучене женске беху Иванова љуба и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је М 
џбуну кад га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи  
 и на моје место ће други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговара 
reign> — и тако довезе се до обиталишта Иванове невесте.</p> <p>Ту бејаше већ скупа много госпо 
ван са једним смеђим девојчетом.</p> <p>Иванове очи беху више на Младеновој него на његовој игр 
оручује Иванова љуба.“ </l> </quote> <p>Иваново лице сине од радости, он приђе Ђорђу, ухвати га 
њем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <pb n="5 
м је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га  
то у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана погледа једним погледом, 
, верности и чврстоће српске!“</p> <p>У Ивану жилице се заиграју, срце му се стесни; ове две тр 
а буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је 
е гледајући у њима Ружину слику.</p> <p>Ивану незгодно бојаше то ћутање и хладноћа његова друга 
ј беше богат украс, придржан скупоценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких ње 
ало наличи на ову њихову фантазију, — а игра на ово понајбоље наличи.</p> <p>Зато и Иван добро  
не.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри 
“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он поклонио за знак зафално 
енове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа иг 
га детенцета, кад се на ветру гологлаво игра.</p> <p>„„ Но, хвала Богу, — рече мој отац кад смо 
ост у млада човека од 20 година.</p> <p>Игра се беше започела, парови разређени беху сваки на с 
зилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Смиљану су сви пазили, али нико тако као ја. 
оклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загушљивим уз 
рномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те Ружу замоли на 
м с кошаром не би се тако лако облетело игралиште, као што смо нас двоје сад облетели...{S} Или 
е није томе противила, већ полети с њим игралиштем.</p> <p>Кад су на своје место дошли, Иван јо 
 свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, веселио се, шале  
 бејаше у једној отменој кући.{S} Ту се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се  
у се играло, јер то беше приправљање за игранке, које ће се држати оних месојеђа.</p> <p>На Мла 
С. Н. П.</p> </quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, прол 
 три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему сваки дан све лепша и леп 
м Иваном.</p> <p>И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада 
е пуст, све обичне говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачки 
ада црномањаста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пу 
стидљивији и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није про 
онда човек мало говори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал 
својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он  
аш ни једне речце рећи.</p> <p>У трећој игранци не смеде јој се ни приближити, но тек ју је из  
а удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све обичне 
 до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио.</p> <p>Бож 
ији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: његово је < 
дене, опомињеш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’  
ој рекне:</p> <p>„Ми ћемо највише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</ 
је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јој, а Ивана пог 
реба и ту.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше  
лични панцири око срца,“ рече му његова играчица шаљиво кад се игра довршила, и кад јој се он п 
 вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Младен погледа к вратима, кроз која је 
бити веће друштво — рече Младену његова играчица — данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, р 
д га ветрић тихо зањија.</p> <p>Иванова играчица, која беше госпођица од куће, притрчи к њој и  
зати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица место мене.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће м 
не.</p> <p>Ивану свеједно беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црн 
</p> <p>И дрзновено погледа у очи своје играчице.</p> <p>„Ви, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све  
.</p> <p>Прва се фигура сврши, играчи и играчице стајаше на својима местима, и чекаше да захуји 
беху више на Младеновој него на његовој играчици.</p> <pb n="40" /> <p>„Данас ће нам бити веће  
беху сваки на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељас 
више за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да дру 
 следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis</fore 
атила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са господином Иваном Н...“ рече јо 
н млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене па реч 
говољно учини по вољи те Ружу замоли на игру.{S} Ова место одговора пружи му своју малу леву ру 
лео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је  
а замоли, помаже и саветује, не само да иде од једног до другог господина па моли, пише, ради к 
е пута тако оде не казујући никоме куда иде, и остане на страни по целу недељу дана.{S} Верујте 
, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он 
сподине!“</p> <p>„Зашто не?{S} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ј 
цем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нис 
се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним ру 
нова стража, госпође моје, похитајте да идемо, јер ако нас овде затеку, сви ћемо пропасти.“</p> 
акав празник био, увек су нас терали да идемо на роботу, на рошпонт, био на нас ред, не био.</p 
 имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја има 
 дужан се старати за своје дете!{S} Сад иди па ради како те Бог учи; али гледај да за то време  
анош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и ш 
од вас одведе вашем духовнику.“</p> <p>„Иди, Марко!“ рече најмлађем стражмештер њихов.</p> <p>„ 
— никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш.{S} За 
своју забуну весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако 
а буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи склопи с 
те их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док није касно.“ </p> <p>После ових речи с 
и, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците тамо браћи својој, што сте са 
дње капи крви.{S} Ако се ви бојите а ви идите, ми вам не кратимо; али пушке и топа нећете са со 
све, све за народност која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност 
народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала ту 
ужа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> <pb n="98" /> <p>А ово промисливши мрави га п 
 игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удовица.</p> <p>У првој иг 
ед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни има 
народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини 
 за мене, онда ће у мом срцу бити други идол, а тај ће бити света тројица, која се зове: род, п 
едаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна би 
0 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 10</p> <p>ДВА ИДОЛА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ</p> <p> 
отиву прве и друге Божје заповести „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућ 
ти своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница!“</p> <p>С 
ути и пролити своју крв на жртву мојима идолима... идоли су ти: моја народност и моја љубезница 
ности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, проливши крв за њега из осам те 
, да с њима живим, који су крвници моме идолу, јединоме, за ким би ми слободно било гинути, и к 
то?“</p> <p>„Људи, који љубе народ, они иду сад светој глави српског народа, нашем старом митро 
смама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је спо 
а је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, и пивару, поред које се пролази пре н 
ћи, а други удари правом улицом.</p> <p>Идући управо, заустави се пред једном лепом кућом.{S} П 
раживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо 
 се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с две стране око њих ор 
езали, онда се кренуше.</p> <p>Путовође иђаху пешке, поред сваких кола двојица са једне а двоји 
ји него пређашњих дана; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, он 
 двојица са друге стране, — тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> < 
а улазити, већем узјаха једног коња, па иђаше за путовођама тако немарно и без страха као да је 
арцу о врат, после пође другоме млађем, ижљуби се и с њим, па на послетку дође и к Младену.</p> 
 тиме стисне га к своме срцу па га опет ижљуби. „Хвала теби, Боже <pb n="158" /> мој; ти њега о 
 И после тога обесивши ми се око врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам в 
’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам 
 увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али н 
д мене срећнији!{S} Ти си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>Пос 
уго; али ми се нађосмо, ми се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он ме 
ати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја 
, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p>„Баш добро те нас Маџари заробише; дру 
на угодном дивану, са цигаром у устима, из које се дизао леп плаветникаст дим у малим прстенчић 
 руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека одмах могло видети, да је јадна сиро 
p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађал 
зимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброт 
 стешчала на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Млад 
?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вам 
се и уздахне.</p> <p>У томе по ходнику, из којег се улазило у тамницу, зачу се тиха песма.</p>  
их речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку ист 
а, Ивана и Ђорђа метнули на бео хлебац, из пакости њима нису дали да се ко на само с њима може  
Сад опет Младен њу зачуђено погледа.{S} Из тог се погледа могло видети да он њу не разуме.</p>  
 исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи испов 
нти! е, хвала Богу, ето нешто заслуге — из ових ћу новаца моћи нешто радости створити мојој сир 
ну књижицу, из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младен 
 — српском народу, проливши крв за њега из осам тешких рана...{S} Како би мени жао било данас у 
ао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки себи може представити како с 
p>После ових речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше —  
 послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми р 
е у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело за ту ноћ, то би Бог свети знао.</p> <p>С 
> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> < 
, и кад Маџари уступише, два слободњака из српског батаљона баце своје пушке, које поломљене бе 
чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" /> Божје моле 
у весела свирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста 
ву песму, одмах би се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каж 
 тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удови 
ојима рукама шчепа простака за врат, па из све снаге се продере:</p> <p>„Помоћ, помагај! харами 
ногу расплетем, он ме зграби за руке па из све снаге повиче: „<foreign xml:lang="hu">Illancs Pi 
ако било кад човек ни свога пса не тера из куће.</p> <pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену и 
 из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више  
и болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила; очи као да  
<p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с рад 
ави С. Томаш и спасе себе.{S} Али народ из једног гласа повиче:</p> <p>„Ми ћемо ту остати и шак 
ожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабиј 
ни и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.</p> <p>Кад Маџари нападоше на С. То 
оје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи свој 
ш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја  
ђаве, црне од силног дима, који се диже из камина, у ком без престанка ватра гори, и из силних  
 сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле  
 лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубав 
ним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом до 
а магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег дебео 
p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек, кој 
гранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије запам 
ико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нагађао 
меде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сваку  
и није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао 
ао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и  
у остане.</p> <p>„Видите, она мене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и корист 
икоме на жао биле.{S} Мој муж мене није из љубави ни узимао већ због мираза који сам ја имала,  
рво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Младен стане, акорди од клавира прохуја 
го што пушка носи, док овамо Срби опале из својих пушака па почине од њих русвај.</p> <p>Али до 
познаје тешкости и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори 
м се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре паорско, јер ћу те сад оковати у гв 
 томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</ 
} Али не оде ни три корачаја, њега тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да м 
жина се десница задркће, чаша јој падне из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ ци 
 за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам  
рађеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода доби 
ла пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар коњ баца из уста кад прек 
цање, које тако тужно бејаше, као да се из прсију са срцем заједно откидаше, тужним срцем онога 
знајући људске страсти и патње, које се из тих страсти на њих стештавају, кадар беше својим сав 
оме брату г. Павлу.</p> <p>„Г. Павле се из најпре намргоди на тај глас. „Женско, женско?...{S}  
 себе него ради силнога народа, који се из целе околине овамо слегао био са својим женама и сво 
трах ушао, да су сви бежали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} 
</l> </quote> <p>А припев овај заори се из свију груди тако силно, тако сложно и угодно, да су  
то дошао да од њега отме новце, а он се из најпре и горему надао, зато и брзо проговори:</p> <p 
-ро 4 закуца.</p> <p>„Слободно!“ чуо се из собе глас.</p> <p>Младен отвори врата и уђе у собу.< 
ш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сорте рум беше у њој: сладак ка 
ли, да су живоме зубе из вилица и нокте из прстију кидали, да су клинце сабијали у живац... нис 
и се да на њих не насрну какве скитнице из маџарске војске, који су обично вечером по улицама с 
>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срца; у свакој станци глас јој је слаб 
дигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше,  
мина, у ком без престанка ватра гори, и из силних лула, које се увек диме у овој соби; јер једа 
румено лице, из ког као <pb n="73" /> и из очију му видела се доброта и љубав; чело му је било  
p>За овим речима откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У ср 
допрли до оних, који су долазили, а ови из једног гласа као одговор весело ускликну:</p> <p>„Ху 
 наш драги сапутниче, — повикаше му ови из једног гласа — овде ћемо се одмарати, и мало одгреја 
д ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> 
ед својим гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу 
 простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пет година пре овога дога 
шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па после  
крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па проговори:</ 
то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште, чекић и 
мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче очи превртати.</p> <p>„Престаће  
> <p>У тај мах зачује се са друма, који из Варадина води, весела вика и кликтање.</p> <p>„Од ов 
 љутине.</p> <p>„Ништа нисам нашао, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окр 
 а ти си пород чисте и верне љубави,али из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва 
један, ког су пре неколико дана пустили из вармеђске тамнице, да купи своје другове, који ће с  
> <p>Срби, који су само го живот спасли из С. Томаша, оставивши све своје добро, које су целог  
и; ми се још не дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично 
ине му се пророчанство које овај говори из магнетичног сна.</p> <p>Зато се и мане шале, већ узе 
родати нас србљанском војводи и довести из Турске патријарку?!“</p> <p>„Да, Богме, да, — дода т 
и своје руке а други урлајући и дречећи из све снаге.</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из 
estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Швајцарске Милану, прелази се преко страховите веков 
 горе. — Онда певач умуче а сви путници из једног грла весело ускликоше:</p> <p>„Врх од горе; х 
овори Иван после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А к 
 сам вама мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартиј 
у код нашег оца!“ дода после уздахнувши из срца.</p> <p>„Хоће ли већ један пут томе крај бити?! 
о, да сам на колена пао.{S} У тај часак из ближње собе уђе један човек, висок, сув, блед и боле 
ене и поглед оштар као у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матроз 
одлежала неколико дана.</p> <p>„Кад сам из љуте бољетице к себи долазила и мало се освестила, д 
вим речима зацени се смејући.{S} За тим из целога грла почне певати:</p> <quote> <l>„Који не зн 
 и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше смртна тиши 
да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима  
људи кад Маџари ударише с великом силом из грдних топова.{S} Све што човек јунаштвом учинити мо 
 нагло подигне у вис, а десном песницом из све снаге тако удари по асталу, да у мало што се сва 
 име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са крштења донели, дође и крштени кум детета,  
="hu">Vad Rácz?</foreign>“ запита један из круга.</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Igen</foreign> 
си ни нашао твоје волове?“ запита један из круга.</p> <p>„Никад ни једног,“ одговори Бачванин.< 
, који су се нашли међу простотом један из родољубиве, а други из опаке намере.</p> <p>Једно пе 
ро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти овог  
>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставит 
ене није из љубави к себи примила, него из овоје сујете и користи; она мене истина никад није з 
риповедити, — па онда ако и ништа друго из мог дела не би честито било, увод би сигурно ваљан б 
 свој посао“, и после би се и сам напио из своје бутеле.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар  
еде Божић!“</p> <p>„Ал’ зашто си пустио из шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пусти 
и и девојке загледаше и венчаше, и тако из венчаница и крштеница свештеници купише себи сесију  
и; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ј 
р ме нико није могао познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех 
ечи заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова и пушака, учинисмо бруку да се земља тресла.{ 
дан пут, за тим на заповест ми просусмо из пушака огањ; у један мах учини се међу Маџарима русв 
 подигоше у вис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у  
на?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је 
иви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ватру освете, која плану и св 
а камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> 
е и пође међу друге, који се почеше већ из пушака тући са Дамјанићевом војском.{S} Али не оде н 
м име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропас 
 дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас погине, а оно да се 
род заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 беху, братински весело и сложно поведу из нова песму:</p> <pb n="37" /> <quote> <l>Устај, уста 
истаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од 
не, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше тобџије се с 
цигаре, какав леп плаветникаст дим дају из себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испу 
уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 
мешећи се, и по гдекоји пут једну арију из кадрила тихо звиждукајући.</p> <p>Судије саслушавши  
</p> <pb n="200" /> <p>У томе у ходнику из којег се у собу улазило чује се где више њих долазе  
Кад она ово опази, стаде, пусти му руку из своје руке па са жалости проговори:</p> <p>„Ви мени  
брате, пушка не лаже.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачу 
то се и мане шале, већ узе једну цигару из завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци 
ц их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p>  
" /> Маџари ударе на нас.{S}Они груваху из великих топова, тако да се земља тресла; ја погледах 
о ове гостионице дошао, путници поскачу из кола и полете соби с таком радости с каком не би ни  
 си пострадао — повикаше неколицина њих из круга — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још к 
 ти учинио после?“ запитају га више њих из дружине љубопитљиво.</p> <p>„Ништа! — Онај још дан у 
вонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српс 
на поштанска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштар 
е јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим бит 
 закључујете?“ запитају га сви.</p> <p>„Из његове одважности и постојане воље, која не зна за о 
тарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман тужан глас као звоно, које с 
<p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из које сте, браћо, регименте?“</p> <p>„Ми смо Слуњци,  
пушке, које поломљене беху и потргнувши иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за т 
ве тражење би узалуд, само кола нађосмо иза села у једном јендеку, ал’ од хране и волова ни тра 
 већ скупа много господског света, врло изабрана дружба.</p> <pb n="52" /> <p>После мало времен 
 зачина тога говора беше умерена шала и изабране чисте речи.</p> <p>На ватрене и жељне погледе  
 <p>Кад Маџарима ни новац ни превара не изађе за руком, а они почеше обећавати и претити.</p> < 
о је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећ 
„Као бесан полетим механи; кад на сокак изађох , ал’ баш онда пред механом на кола поседаше сви 
ан после мало ћутања, кад момци из собе изађоше и за собом врата затворише.</p> <p>„А кога си т 
у да се познају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише 
 како ће сужнике водити.</p> <p>Сужници изађу.{S} Ђорђе жалостан и сакрушен, али утешенији него 
е у пристаниште.</p> <p>„Путници весело изађу из лађе благодарећи Богу па милости што их је спа 
ити сву надежду да ће са Србима на крај изаћи.{S} Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је та 
.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у ово тренуће и 
м гонитељима.</p> <p>Кад су сви из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стро 
<p>Па још да су само они гинули који су изашли на бојно поље за своју народност, за правицу и з 
ас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јова 
је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то, ш 
ви њихови са тешком муком из тих гудура избављати могли.</p> <p>Путници у колима дрктаху као пр 
ђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и ж 
и одбијасмо; своје пушке брзо пунисмо и избацивасмо; не дадосмо непријатељу ока <pb n="120" />  
лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише 
ар стане, јер на варошкој кули сат поче избијати:</p> <p>„Долази нова стража, госпође моје, пох 
 је било да се морао којега год одрећи, избор би му био тежак, али би прегорео <pb n="38" /> би 
и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</p> <p>„Па никад ниси ни нашао т 
који ће с њиме једнако гласати кад буде избор господе.</p> <p>„Док су та тројица о мојим волови 
чити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладниј 
 жалосно рече:</p> <p>„„Чемеран ће и то избор бити: ови ће људи бирати господу, која су за њих  
/p> <p>„А то није добро.{S} Да си после избора одмах отишао новом судцу, па да си њему поклонио 
вих речи открије своје лице да из очију избрише две сјајне сузе.</p> <p>Лице бејаше — Ружине ст 
жем му шта желим.</p> <p>Он ме погледи, извади из уста лулу, намести се на седилу мало боље, па 
ако му крв у жилама ускипи.</p> <p>Ружа извади из својих недара један мали златан крст па прого 
вала!“</p> <p>Младић тури руку у џеп па извади један сребрн новац од 6 цванцика те га пружи вој 
мило учинио.“ После ових речи из недара извади једну књижицу, из књижице једну хартију, а из ха 
откопча своју хаљину и из својих недара извади један мали златан крст.{S} У среди тога крста би 
. ниси то никад чуо?“ И после ових речи извади из свога гуњца једно заошијасто гвожђе, клеште,  
њега метне вино.</p> <p>У томе Бачванин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрн 
 ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Петар видевши тај крст узме га у руке, 
 <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петре.{ 
вема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје подигн 
, Петре, — врисне моја мати, видевши ме изван себе, — дете моје, ти си већ чуо...“ Моје очи бех 
пљеним рукама молећи Младена, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме  
гласом Бачванина, који у ватри већ беше изван себе од љутине.</p> <p>За овим гласом уђе усред с 
{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши: „А ти цркни, псето немилостиво!“ н 
еба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Т 
</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи Ружи, загледа се у њу 
у.</p> <p>„И ви ту?{S} И ви!“ викну као изван себе.</p> <p>Младен рашири своје руке, обгрли тог 
и је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Ка 
шати народ заповедивши момцима да сужне изведу из судишта.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а цигаре.“</p> <p>И та два човека, који извесно знађаху да ће после неколико сати умрети, слади 
 роди; свако се дивио томе човеку, који извесно зна да ће скоро умрети, па опет лакрдише.</p> < 
 у друштву, неколико дана; после ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу леж 
говори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изволети овде преноћити?“</p> <p>„Може бити, ал’ на сва 
е његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се могоше ујед 
се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изгинути ако не умакнемо куд који може; зато се окренем 
је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у мало што сам бан не паде непријатељу у ру 
о и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући око себе и 
тити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на икони ко 
ице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то бејаше 
рштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гл 
ђи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина ни 
ло му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен 
> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; л 
уздигао се у висину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомил 
ика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с вешала.{S} Ово беху 
е Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по 
> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозорима су завесе са златн 
ено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ 
два што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој се занесе, и она се онесвести.{S} 
ло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{ 
љи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се поглед сукоби са Млад 
говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио томе  
нам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ нечастиви, који  
 <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пуне бејаху суза.{S} Онај, који зна 
ељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну доведоше ј 
а речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас прекли 
 којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, о 
тме од ње и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и  
вотом вашу срећу купила... али он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао,  
ајаше по године дана.{S} У један пут се изгуби тај странац, нико не знађаше што за њега куд се  
е један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је  
 криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, томе сам  
но с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила,  
 та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећн 
срећа за Србе била што су под Суботицом изгубили мегдан, јер, као што рекох, од Суботице се наш 
 најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“  
 молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи зликовци 
но, много, много, много кад пијем, онда изгубим свест, па ме не боли ништа, али кад се мало раз 
и пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању из 
е осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину света тражећи највеће оп 
ао те се није смрзнуо, и у снегу навеки изгубио, и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш  
едељу дана сваки дан тражила, ал’ ви се изгубисте; нико о вама није знао ништа рећи, и сви мисл 
 „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ После тога  
ају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба 
имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, ал’ то није ништа нама сметало, колико је 
 /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ мно 
{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на в 
ле нема човека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи  
овима беше и — Ружин муж.{S} Отпадник и издајица, Бог га убио!</p> <p>Ови, ови су много криви,  
xml:id="SRP18520_C1"> <head>Родољубац и издајица</head> <head>I.</head> <quote> <l>Тко ће народ 
била заклети да ви нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте 
е опет новци њихови бити, јер, вели, од издајице се добра одузимају.</p> <p>„Кад она то чује, с 
е имати од срца порода, него га учинити издајицом свог рода — уђе у говор Бачванин, — а како да 
 тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на и 
ња и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовима, у којима сам губити почела веру  
 Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за које благо овога света.</p> <p>Кад 
се врло веројатна.</p> <p>„Умрети њеним издајством? — мишљаше даље у себи. — Она да ми зада смр 
уком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележ 
бину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, изм 
ка клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Младена 
 њега било као у бачких самовољника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане  
а му зафалим што ме није дао повалити и издерати, као што заслужује тако ђубре вадрацко као што 
 се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се  
.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погодбу нико м не зна, 
био загледао.</p> <p>Девојка није могла издржати овај поглед, него спусти своје очи, руке саме  
лико би доста било целом нашем селу, да издржи сватове свију момака и девојака, који су били за 
ети колико сиромах ђак подноси, а човек издржи све и преживи.{S} Глад, зиму, врућину, неправедн 
углађено гвожђе.{S} Али рђа на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини 
о?{S} Ваљада што су нам на врат послали изелице, које не разумеју нас ни ми њих; ваљада што су  
не од радости, пригрли ме и мислила сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« 
с поља горопадно повикаше:</p> <p>„Нека изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога  
вла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S} Сми 
 Да како!{S} Пред тебе су многи кукавци изилазили па и <pb n="198" /> није чудо што се сваког н 
 упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он о 
видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па ми рече:</p> <p 
рађани ни други пут не смедоше на улицу изилазити баш ни дању, а камо ли у вече, бојећи се да н 
ђе вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она бејаше сетна и невесела; очи 
авно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као о 
изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи 
 <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за свој 
о беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио свој ултимат.</p> <p>Властољубље, надувена охо 
естима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботици простаци п 
а простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов се поглед са 
 чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њему пљосне 
о гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густих облака на једну небесну чистину преселио, 
о између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и свести.{S} Да се Бог на мене смиловао п 
>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак з 
мио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он је миловао  
едног поштеног лика међу њима, половина између њих тако изгледаше као да су тај дан спали с веш 
игне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, које у 
ну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је 
арски војници са црним кајишима; ови се између себе разговараху о женама и деци својој, и о мил 
а <pb n="7" /> до појаса, тако да му се између кошуље и гаћа — које беху од грубог платна и врл 
ејаше врло слаб и без деце.</p> <p>„Али између тога роди се женско чедо моме назови оцу, и он д 
очео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих рече:</p> <p>„Ал’ како то да си сад тако сир 
на врху ове стрмените и снежне горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која  
ст месеци, за то време бивши непрестано између <pb n="145" /> смрти и живота, између лудила и с 
ртве; тог дана управо се и заметнуо рат између српског и маџарског народа.</p> <pb n="88" /> <p 
Карловце у школу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла,  
итву за душу свога новога друга.</p> <p>Између тога, у другом углу тамнице на једној хаљини дво 
>После овога прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима се 
 —</p> <p>Он тамо дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу глед 
екиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник  
 тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г. Павле начини писмено у коме све своје до 
ије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће веровати да сам ја прода 
а смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине, измените, јер то вам нико неће вер 
ио штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога говора беше умерена ша 
к бејаше као обично, разговор међу њима измерен, проесапљен, и задржавао се само око свакидашњи 
а!{S} Хе, хе, хе!{S} А то сам баш добро измислио што сам тога навео да псује Кошутов новац; леп 
, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твоје учинио док су теби долазили на < 
једва отхранила и горким сузама од Бога измолила; а саде ти са благословом својим смрт пружам,  
ећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох се несносне бољ 
 из књижице једну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту  
о земљу спустио, мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да, није тако лако уморити  
них људи неће достићи, нити начин за то изнаћи, али ће царство Душаново још ускрснути.{S} Бог ј 
речи, које га у свечаним приликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и инач 
 своје поштење, да прода своју душу, да изневери своју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је он 
ликама увек изневераваху, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу иск 
н хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви о  
е иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из  
 Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господином? 
 дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу из данашње битке.{S} Ако који данас 
 момка подигоше мртвога С. Томашанина и изнесоше из тамнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч и 
мнице.</p> <p>Кад врата затворише и луч изнесоше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре  
о, али из ове куће нико неће живе главе изнети!“ За тим се окрене Петру и чудно га погледа: „Шт 
букнути, па живе главе нико одавде неће изнети.“ После ових речи оштро погледи Ружу, али она ни 
млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жиле подгризоше.</p> < 
ац, који се научио <pb n="12" /> сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године 
ких топова није било ни другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, посто 
ој хлеб — а Бог и душа ни сам га нема у изобиљу!“</p> <p>Што свештеник о Младену говораше то св 
да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са свирком пратише: није било  
 ми обећаше да ће, кад томе време буде, израдити код владике да ме зађакони, и после да ће ме з 
ише рукавица танке, од злата мајсторски израђене, две гривне са три камена, од којих један у ср 
ла једна чаша и до чаше у једном красно израђеном стаклу чиста вода.{S} Она саспе из крста прах 
шњост њена бејаше преко мере господска, изражај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан  
гласи од фортепијана; акорди дубоки ал’ изражај ових неразумљивих акорда бејаше тужан. — За ови 
илија од овог дана; јесте та песма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано о 
јаше бледо, црте на лицу већ одавно без изражаја, на <pb n="56" /> његовом лицу не могаше се ни 
 је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себ 
аху се један с другим француски, али по изражају и акценту могло се познати да то није њима сви 
oreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па спомиње  
је пао тај поглед он постаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љ 
арао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима о 
ветли му бледо лице, које у ово тренуће изражљиво беше: — нежност, доброта, љубав, дубока туга  
и њој сте се већма допали јер се једном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али о 
 се руку у руку.</p> <p>Погледи ти беху изразителни — ти погледи везаше њихове душе у вечито пр 
 бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израстао и витак као дух, а очи ватрене и поглед оштар  
ије од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип Парисов,  
и из незаконитог брака.““ —</p> <p>Ружа изрекавши ово сва се зарумени, и дуго не могаше једне р 
ден не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му сину, лице 
> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврсто за руку стисне па му прогово 
нително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; — реч 
S} Српски народ у карловачкој скупштини изрекао беше своје тегобе и своје жеље, и тим изјаснио  
 n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу му се познавало како  
опу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни ка 
ломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за подсмех морао при 
ке да умру од праха и олова.</p> <p>Кад изрекоше пресуду, Ђорђе пребледи као смрт, на очи му су 
н судац више не може помоћи.{S} Би ћете изрећи пресуду по пропису закона, по вашој дужности, ал 
само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како к 
њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега 
само очи пуне жара, а уста једва могаху изрећи:</p> <p>„Ви мене, за мене?“</p> <p>„Све за вас,  
лова, и сва друга места, која су јунаке изродила...{S} После оваког договора они су међу собом  
уго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро  
е стесни; ове две три речи, које Младен изусти, учине му се пророчанство које овај говори из ма 
запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранци он јој изјасни своју љ 
ла, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако сам радостан био као да сам ца 
и не види бела данка — до ког не допире ии слободан зрак, ни Божје сунашце — шта њему?{S} Зар д 
? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p>  
бузме сиромаха простака, ретко ко да се икад од њега излечи.“</p> <p>Бачванин га погледа, његов 
и и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили би 
 блед и висок млад човек сам самцит без икаквог свог друга, са својом дугачком пушком преко рам 
 тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал с 
латним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> <p 
жа му се најежи кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни ро 
ибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се стисне срце у прсима и кожа му се на 
ла као што Кореџијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само 
ена Ружа која у белом ноћном оделу пред иконом стоји и са прекрштеним рукама побожно се моли.</ 
жје, копија од Карла Долче.</p> <p>Пред иконом гори мирисав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та 
АШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба до земље 
еда и лево и десно.{S} Боји ли се кога, или кога изгледа?</p> <p>Неко време немирно гледајући о 
м свету, у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању 
му је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голема башча од сваког биља, а особито од 
 горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су швајцарски простаци крч 
омаш где су толико пута сломијени били, или зато што су Србљи С. Томаш оставили на мало војске, 
целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овде ће све у пламен букнути, па  
ао што смо нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„П 
он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану сах 
ај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, доне 
сваки попуши ту по неколико лула дувана или неколико цигара — дуван и цигаре су у Швајцарској д 
овека на овоме свету који није издајица или непоштен?“</p> <p>Младена ове Ружине речи за срце у 
 јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато што је Србин.  
ким приликама ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се ника 
<p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не чува као  
ил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у овој игри може једно другом исказати с 
 прозором, на улици близу твоје тамнице или ма где било, певаће когод, тако да ћеш ти у тамници 
 узети у памет; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати, јер сам у срцу зебао због моја д 
 моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, тако нас Бог помогао!“ р 
 што је свето и што човека благословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>В 
 ћу вас браћо осветити,</l> <l>Осветити или погинути.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је о 
 <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући мене, морало му се ражал 
и на степен, који у животу заузима овај или онај у дружини, и где се регуле етикета преко мере  
ударили на С. Томаш хтедоше га преваром или митом задобити.</p> <p>Моје лепе читатељке се опоми 
мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, д 
неба; човек би рекао, небо се ражљутило или зато што су се Маџари опет усудили ударити на С. То 
а ретко да који војник није или погинуо или допаднуо рана.</p> <p>А странца се никад ни окрзло  
 се, па једном мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији узд 
убим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљана земљи спусти своје очи и ниш 
вирка; лепе госпођице, којима из плавих или црних очију милина и блаженство се блиста; на лицу  
, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бијем и заслуж 
S} С. ТОМАШКА ПРОПАСТ</head> <quote> <l>Или грми ил’ се земља тресе? —</l> <l>Паде тама од неба 
иковци!{S} Многи, многи!</p> <p>Од Бога им у рају насеље!</p> <p>Од људи на земљи спомен!</p> < 
и нису изгубили битку под Суботицом, да им није пропао „жуја“ и други топови, Маџари не би смел 
д се наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војс 
ало хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге пр 
аки грудву земље, побожно рекне: „Вечна им памјат!“</p> <p>Два човека почну зароњивати земљом н 
 себе сиротинску децу и младе момке, па им приповеда лепе и поучителне приповетке, јуначка и сл 
p> <p>После тога се окрене сужницима па им љубавно проговори:</p> <p>„Браћо, мене нису судије п 
ло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да такав поштен и честит народ у лудо и б 
им буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Субо 
ад вође ову књигу проучише и видеше шта им књига каже они се мало престрашише, али не ради себе 
а секу, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застраши 
С. Милетић.</p> </quote> <quote> <l>Бог им дао у рају насеље!</l> <p>Срп.{S} Нар.{S} П.</p> </q 
а победе <pb n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао 
ити утешена, јер кад они дознаду од куд им прети пропаст онда ће се они сачувати, <pb n="100" / 
е смилује његовој сирочади и не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му  
 народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана и Ђорђа метнули 
ављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешен 
 браћи својој, што сте сад чули, реците им да ће на њих данас, сутра, прекосутра, који дан удар 
би ни њему толики грех био — а овако ће им Бог судити на ономе свету, — а на овом? — Ако дође д 
ма светло оружје и господско руво, даће им част и достојанство, осим тога поделиће међу њима не 
а; а Иван и Младен иђаху поносито; лице им бејаше ведро и скоро весело, они пушаху своје цигаре 
ини.</p> <p>„Божја помоћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, го 
 тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано рекао: „Пиј, па гледај свој посао“, и после 
у, али он увек место одговора пружио би им тек своју румом напуњену бутелу, па би им поуздано р 
нуло у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је  
ужје.</p> <p>„Ево, господо, — проговори им Ружин муж показујући руком на Младена; — ово је од о 
оћ, јунаци!“ рече им младић приближивши им се.</p> <p>„Бог ти помогао, господине!“</p> <p>„Из к 
пут јуришише на врбашки шанац, али увек им бејаше лоша срећа; они не могаху ближе к шанцу него  
S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им није суза нестало, и онда Смиља седне на кола са <pb 
 Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p>  
екао и кад су из кола сви поскакали, он им чисто Француски рече:</p> <p>„С Богом, господо.“</p> 
ека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за 
и на добро учио, али за собом ни толико им није оставио да га могу сахранити.{S} Сењаци се дого 
, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову намеру.{S} Ви ћете од овог блага уз 
осле ће нас извести пред суд; тамо ћемо им рећи што нам на срцу лежи, — за тиме на губилиште.{S 
, док су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који до 
ије му одговорише да ће оно чинити, што им закон и правда налаже.</p> <p>Кад се код последњег п 
Ха, ха, ха!{S} У Тису с њима, штета што им нисам скрао вратове!“ После тога презрително прогово 
даривши са три пут више новаца него што им се обично даје, слушчету од гостионице, које пред ње 
ађаше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај д 
 знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва о 
је злотворе?{S} Ниси никад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе и 
жали и селили се из Војводства, који су им икад најмање што скривили.{S} Да Србљи нису изгубили 
.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће вешати.“</ 
 милина и блаженство се блиста; на лицу им весеље и задовољство у лепом руменилу; око њих обожа 
е горе као између неба и земље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним шв 
p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па 
вци за њега — њему све ово, нека зна да има нас, који га се сећамо; моја деца и моја жена углед 
uote> <p>Младену мило и драго бејаше да има приступ у кући Ружине мајке; то бејаше велика срећа 
и смо!“</p> <p>На врху горе С. Готхарда има једна гостионица, или боље рећи крчма, у којој су ш 
огло бити.</p> <p>У суботичким винарама има и други пут доста људи; али тај дан бејаше много ви 
нима, који ти се умиљавају, а међу њима има племића, који могу на тебе, племићко колено, рачун  
ити да и најнесрећнији човек овог света има своје дужности.{S} Од најмањег до највећег и од нај 
у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђео утешитељ.“</p 
ви према мени, јер сродства и симпатије има у нашим душама.“</p> <p>Овако размишљаше он у себи, 
<p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, много, много,  
м за тебе?“ — „Узми новце, што код мене има, па плати српском попу нека ми очита молитву за душ 
ји не зна за карловачки предео; — ако и има кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из 
’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, које није томе криво што сам ја згрешила. 
ктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који има своје или туђе женско чедо на својој души, па га не 
и тога мириса ниједан други дуван, који има американски.{S} Баш фала Колумбу што се потрудио да 
т.“</p> <p>„Јесте, брате, у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша ј 
е.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија овакових цигара; гледај како је цр 
м песмама напоменуо изгледе, које човек има идући од Варадина Карловцима по лепом друму — да је 
мало винограда; а који српски свештеник има своју сесију земље и виноград, тај се зове богат и  
 управо ми рекао да то не може бити док има на реду старијих и од мене заслужнијих; осим тога м 
ад већ за цело знађаше с каквим човеком има посла, за то мане се саветовања и наговарања, већ к 
га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па м 
весело продужи:</p> <p>„А, идите, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па м 
а све непрестано се Богу моли.{S} Много има у своме срцу кукавна мати, која отпушта своје чедо  
 разговор, и моја мати рече: „Прво мало има света, а друго није ни племић!“ — За тиме ви сте до 
у служи и с те стране само један прозор има; на асталу пред њим у два сребрна чирака горе мирис 
земља.</p> <pb n="4" /> <p>У Војводству има белих градова, лепих и убавих села.</p> <p>У Војвод 
епих и убавих села.</p> <p>У Војводству има сваке природне красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} О 
 постељом.</p> <p>С десне стране у зиду има камин за ватру, око ког су украси од белога мрамора 
 их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати с 
 више донео, али човек нема новаца.“ — „Има зоби, нека прода зоб, па нек куни шампањер, кад хоћ 
 <p>„„Ала красна четири вола.“</p> <p>„„Има ту и два жерава,“ рече овој двојици трећи један, ко 
е дадосмо, већ удри, удри из пушке, док имадосмо џебане, а џебане бејаше прилично.{S} Погледај  
сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и продати — <pb n="17" /> 
> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, тако 
ољно се курталисао овога живота, ал’ не имадох снаге на вешалима умрети.</p> <p>У вину сам траж 
закуца једио срце; од тог дана сви Срби имађаху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло би 
вени, али сви скупоцено и богато, и сви имађаху уза се светло оружје.</p> <p>„Ево, господо, — п 
којима Цигани пратише ове ниткове, који имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштен 
 спали с вешала.{S} Ово беху људи, који имађаху право бирати господу за нас, а и беху се упутил 
 платненог одела; и они поред тога опет имађаху врео дан, јер посао и опасност бејаше велика.</ 
 које може бити од 7 година, па лелече; имађаше петоро, и сад јој остаде то једно — од других ј 
ом радости чинише простаци, међу којима имађаше он ту више познаника, све оно што им је он саве 
у туђ свет, у свет у коме она никога не имађаше!</p> <p>„Она клекне на колена поред своје посте 
је злоставила, али љубави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју та 
ђаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила  
он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни брата ни сестрице.</p> <p>Он не имађаше ни в 
аше најсрећнији човек на своту, онда он имађаше мене и мога млађег брата, које он миловаше као  
 <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава  
и на своме месту.{S} Младен за играчицу имађаше једну лепу, црномањасту младу, весељасту удовиц 
а друге поштене људе.“</p> <p>„Мој отац имађаше право, на скоро се могосмо о том уверити.</p> < 
нога мужа маџарска господа скупљају, да имају много благо, које обећавају оном ко изда С. Томаш 
ус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онд 
има.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи имају два прозора са изгледом у башту; над овим прозори 
и ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или се 
дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи, али споља 
удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је дев 
ком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рук 
тије светско створење.{S} Зато она није имала пријатеља у омладини, с њом никад нико није прого 
 друштву и пред људима увек весело лице имала.</p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код м 
дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> чеда, а ту 
, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа четири крсташа, рогови у њи 
пи и у свему један другом налични били; имали су једнаку длаку, једнаке мршаве главе, велику и  
ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестрирати моје добро, нашли сте код мене само 
би могао спарити онакве као што смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један 
 било би муке за Маџаре, ма да су они и имали многу војску, најбоље топове из царевих градова.< 
ола крсташа, и два жерава као што смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакв 
а ми простаци, који смо с вама господом имали посла, нисмо могли утувити то, да кад човек кога  
 приправљали, хране смо те године слабо имали, јер су крстине зло и мало семена издавале — е, а 
, продаду нам земљу, кућу и све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толи 
до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо имали никаквог сведока колико смо примили од Чивутина,  
е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{S} А и ови су лепи, прелеп 
ве купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо ми једну дугу србијанску пушку, с којом се бо 
г ћутања Бачванин продужи опет:</p> <p>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити 
таништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога морам свршити у Милану.“< 
глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га вид 
 За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ће о 
аш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак бран 
у у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја ва 
а заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на о 
е нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му севн 
>„Моја пушко, врло моје добро, још тебе имам, само тебе на овоме свету.“</p> <p>И после ових ре 
уз невесту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја с 
 неће одбити, кад му кажем какву службу имам.{S} И <pb n="142" /> опет моме срцу бејаше врло те 
узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад немаш в 
ћи курталисати дуга, <pb n="26" /> који имамо код Чивутина; а ако Бог на годину овакав род да,  
ћи и задужбине чинећи потроши све своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим тр 
ји беснеше у његовом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неур 
све што смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чиву 
њега тражио, предавши му све простаково имање.</p> <p>„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — ј 
<p>„Та зато — рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бо 
ног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погле 
 он беше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рам 
 дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с 
е му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и  
има.</p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, кој 
остаде одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему 
сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао С 
еговом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми срцу 
 та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био пок 
бро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубиц 
е на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље 
 да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном са 
н у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком белу 
 чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала  
рајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, као  
овно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас израст 
ац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г. П 
се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p> < 
м господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и обе 
ну ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p> <p> 
колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на душу 
рата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад  
ом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме си т 
 кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по прсим 
</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје 
еме на срцу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које сада 
ејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме  
 срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни имао, реткост, заиста реткост у млада човека од 20 годи 
и све то, што си нам наприповедао да си имао, ако вам није било несреће.“</p> <p>„Јесте, јесте, 
>„Ми бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, леп 
> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били, и које  
зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку обегенисао. 
 Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. П 
 боље проживео него други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније пос 
м срећан био што сам с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да 
>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајку, с којима се није ни опростио, ни 
икад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и хиљаду форинти!“</p> <p>После ових 
ате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате кад видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја ни 
јатељство, — а сиромашак само онда може имати пријатеља у богатоме и већем, кад му се да да га  
аше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати од срца порода, него га учинити издајицом свог ро 
<p>„Ништа, дете моје; ти ћеш место мене имати господина Павла, који ће те љубити као што те је  
S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми црн постад 
 <p>„Ал’ ти знаш да код нас није обичај имати девера кад се удаје удовица,“ опровргаваше Младен 
орећи: „Стеване, ми ћемо данас врео дан имати, а Бог би дао да сви тројица изнесемо живу главу  
 овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два жерава као што см 
 ћеш моћи најукуснији тоалет непрестано имати, најноблији еквипаж; око тебе ће се скупљати цео  
дадоше ми до њега. — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке 
Ми ћемо пешке.{S} Баш ако се и уморимо, имаћемо кад одмарати се до суда Божјег.“</p> <pb n="194 
е тога Стеван проговори:</p> <p>„Петре, имаш ли ти још што у Суботици?“</p> <pb n="204" /> <p>„ 
може окрене лист па проговори: „Али шта имаш ти са мном?{S} Ако ти новаца треба, ево ти хиљада  
 собом, а судац мени рече:</p> <p>„„Шта имаш с овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо 
 нека ми очита молитву за душу.“ — „Али имаш ли ти кога свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја 
 мени сумњате?{S} Још и то?{S} Боже, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово ј 
во што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене 
?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб н 
p> <p>„Зашто то?{S} Ти ниси сирота, још имаш старог оца, мајку, љубу и децу!{S} Зар то није бла 
хови беху бачени натраг, длаку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала  
 устрашено повиче:</p> <p>„Ви!...{S} За име Бога, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те? 
а буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — рече 
обити —; ваљада што нам хоће да утамане име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!. 
писан и један срески судац — а под овим име Ружиног мужа.</p> <p>Ми знамо већ из почетка ове пр 
ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја им 
ете и не носити на крштење него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас 
м гласом — мом синовцу нису дали српско име Јован, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“< 
а мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикну Ружа и о 
е, драге... е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Б 
те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p> <p>„Смиља!“</p> <p>„Отац мој!“ цикн 
 детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку  
 сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован.</p> <p>„Кад су га други дан из цркве са кршт 
— данас ће доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајт 
ти на само твоју жену.{S} Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комши 
и иза појаса убојне ножеве повикаше: „У име Бога!“ и за тим сами собом баце се у једну гомилу м 
 није отац господар од тога, како ће му име чедо на крштењу добити —; ваљада што нам хоће да ут 
е обвезателство у најстрожем смислу.{S} Имена простака и свију његових домаћих бејаху потписана 
х домаћих бејаху потписана и до свакога имена начињен крст; а за вероватност потписа и количине 
S} Копиле?{S} Та моје чедо никад другог имена неће имати.</p> <pb n="143" /> <p>Г. Павле цео ми 
ене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се 
ада што су нам наружили децу са њиховим именима, — та сад није отац господар од тога, како ће м 
ач могла изговорити:</p> <p>„Господине, именом Божјим вас преклињем, саслушајте ме један часак  
аса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим вас именом преклињем, ходите, и док се несрећници ти у овим 
и дао, Бог и узео; слава његовом светом имену!“</p> <p>Ућуте.</p> <p>После тога Стеван проговор 
еби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што није женско; на женској деци у нашем колену ј 
ног војника.</p> <p>Младен, кога сад по имену можемо називати, кад се већ и сам казао, и за ког 
.{S} Срећа бејаше то за њега, јер би се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да 
 долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело и 
у, и сад га беху изневериле.</p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{ 
штовање било све наше добро, ми бесмо и иначе срећни у сваком смислу.</p> <p>„Ми бесмо добре га 
огло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупан и висок, имао је ду 
" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на рукама више рукавица танке, од злат 
бе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад 
е отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти, па купио дарове Анђ 
отрзаше своје сабље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ  
амачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи г 
аљубљене; у овој игри може једно другом исказати своју симпатију, да други и не опазе; ал’ вешт 
/p> <p>А и иначе, где су речи које могу исказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сирома 
а био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо 
ружином.“</p> <p>После ових речи стакло искапи.</p> <p>„С тобом заједно!“ рече за одговор Срема 
адава, ми не знамо просити ни милостиње искати, баш ни помоћи не примамо кад нам као милостињу  
ија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} 
илом.</p> <p>Гредице су ситним украсима искићене, а између гредице и зидова свуд наоколо превуч 
ужио, ал’ све бадава — врана врани није ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас б 
љу с десне стране до великог крста беху ископане три дубоке раке.</p> <p>Један човек у црноме г 
слоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} 
о најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође шк 
чима — та ти знаш: врана врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„ 
нска коња.</p> <pb n="70" /> <p>Из кола искочи један висок, блед, млад човек, те поштарче обдар 
оме срцу се упалила тиха и потајна, али искрена и верна љубав према вама...{S} Прођоше многи да 
аше Ивана као што љубе своје пријатеље, искрено верно, жарко и постојано.{S} Њему он увек беше  
 гроба уграбише њему још оне који су га искрено миловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту 
<p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петре!“ И после ових реч 
„Мене моја мати никад није тако нежно и искрено загрлила и пољубила као моја дојкиња.{S} Мени с 
 ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са 
ити ожењен, а особито кад се двоје тако искрено и право љубе као што су се миловали ђакон и ђак 
мшинско дете, који бејаше богослов и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p> 
како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се уверио био.{S} Зато <pb n="103" />  
“</p> <p>„Али овај цвет означује верну, искрену и постојану љубав; дајете ли ми са својим знача 
 договора они су међу собом силно благо искупили.{S} Ово благо они су од сиротиње поотимали, и  
умња спопадне:</p> <p>„Ова мене хоће да искуша, — мнијаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја 
овима.{S} Та у часовима свога очајања и искушења због човечјег непоштења и издајства, у часовим 
доба за народ, на који се стешчаше часи искушења и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окр 
ад слушао да су им усијаним гвожђем очи испаљивали, да су живоме зубе из вилица и нокте из прст 
b n="99" /> Србе.{S} Ал’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо 
ио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главо 
ис, куцнуше се њима и вино из њих сташе испијати.</p> <p>У тај мах уђе још неко у собу, — чудно 
онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље нека се претвори у љути отров 
ву чашу пружи Младену говорећи:</p> <p>„Испијте половину; друга половина нека остане за мене.“< 
ги ред соба.{S} Над обојима тим вратима исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписа 
су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору,  
ог судца и молио да се Чивутин на строг испит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца про 
та грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говор 
ита свету молитву и после рече:</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Бо 
д је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на н 
</p> <p>„Исповеди се као што би се Богу исповедио, мени слузи Божјему.{S} Бог прашта грехе оним 
ас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете мој 
 и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну; мене узе у своје наручје, и  
 то у тајности држати и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се у 
 проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га посади до себ 
r" xml:id="SRP18520_C17"> <head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у 
{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се упалила тиха и потајн 
 видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p> <p>Ружа беше у њега упрла  
75" /> <p>Младен му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отп 
 вама умрети?“</p> <p>И после ове своје исповести стидљиво у земљу погледа.{S} Из њега се видел 
поценом иглом од злата и драгог камена; испод црних и танких њених обрвица светљаху се два вели 
 Ружа устане и седне за фортепијано.{S} Испод њених прстију захује акорди; после умиљатим али д 
љу дана пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше виш 
о, врисне од радости; после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је 
.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покривале један  
па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“ кренуше се једна пошт 
и нагло, не обзирући се више, изгуби се испред старе.</p> <p>А она паде на колена, и руке к неб 
 путовођа био довео, па се нагло изгуби испред својих другова у магли од снега, који је непрест 
у него бело, бело — небо, земља, све то испред њих сакривено бејаше једнаком белом бојом.</p> < 
ђо, узми се на ум.{S} Ми ћемо целу кућу испреметати, па ћемо га наћи, или ако га не нађемо, овд 
</p> <p>Маџари беху бесни од љутине.{S} Испреметаше свуд и све по новом зданију и по комшилуку  
 у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вама зафалити, ви бејасте његов анђ 
сам и онда већ желео умрети.{S} Онде ти исприповеда нама твоје страдање; сви се расплакаше тебе 
ји се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што си ти пр 
и“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило.</p> <p>„„Залуд, с 
.{S} УДАР</head> <quote> <l>Синоћ ми се испросила драга.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Младен 
шта!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бесмо 
им што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његову реч з 
то, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је  
 Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p>Сваки се 
су сужници на белом хлебу, обично им се испуни ако што зажеле, а многи од народа, који долазе д 
утњом у срцу.{S} Брзо, врло брзо нам се испунила наша слутња.</p> <p>„У јутру рано устадосмо, а 
ест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" /> <p> 
 бриге умрети, јер сам и дужности своје испунио према другоме своме идолу — српском народу, про 
за тиме један од заоставших.</p> <p>„Ми испунисмо последњу жељу г. Младена и његових другова; о 
д уверавам да ће се твоја последња жеља испунити.“</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter 
ег још жели род, отаџбина и владалац да испуњава своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о  
авише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и падох, један замане кундаком да  
ко дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S} Па после, 
ази у собе, према њима стоје друга така иста а кроз ова се улази опет у други ред соба.{S} Над  
ле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким уснама.{S 
а пред Божић у једном сеоцу, које испод исте горе лежи и које се Оспедал зове, бејаше више путн 
сплакано женско.{S} Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су 
ли чудише се томе; после ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и 
исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије?</p> <p>„Мој отац узајми од И 
 <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и  
то сам ушао вечерати.{S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} З 
то ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„  
тајну; мене узе у своје наручје, и онај исти час остави кућу г. Павла; седе па каруца са мојом  
ћ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда 
 те, да погубе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Так 
татељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у карловачкој 
 је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад смо нашег малог Јована или, као што су га 
ових речи поклони се па оде.</p> <p>Тај исти дан око поноћи, испред гостионице „Бела Венеција“  
ко боли. —</p> <p>И то све буде у један исти часак, тако близу једно другоме, грдна жалост и на 
род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из соб 
ке савила.“</l> </quote> <p>Зачује се у исти мах испод свилених завеса, које су постељу покрива 
Иван добро се нашао до своје лепотице у исти мах, кад се полка започела, јер он обавије своје р 
 се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио рад цвета, глава ми се  
јих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици загрме добошима.</p> <p>„Склопите р 
 своју песницу и полети момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жа 
дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти час страховито цикне, и на ново падне од страха.</ 
> <p>Ружа не могаше даље говорити јер у исти мах врата се отворише и стражар у собу уђе. </p> < 
ден у један мах и прекрсте се.</p> <p>У исти часак пукну две пушке; Младен и Иван падну мртви;  
вом поче скупљати своје новце.</p> <p>У исти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрен 
е се где више њих долазе соби.</p> <p>У исти часак нешто груне о патос, обадве свеће се угасе,  
, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вер 
д сто форинти плаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао 
та може бити да још није свему крај.{S} Истина, рибари су Смиљу видели на Тиси и ту нађоше њене 
рече Бачванин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја  
Што свештеник о Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А ка 
ста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат сломио, 
о, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, 
его из овоје сујете и користи; она мене истина никад није злоставила, али љубави према мени не  
. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одг 
ћ’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда још и салаш 
а пусти да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено с 
 било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично  
 кад сам моју Јеку обегенисао.“</p> <p>„Истина, брате, — продужи самац, — љубав у то доба већ м 
 осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад један судија није судио него ј 
арати; самртник не лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ј 
или да Бог и убици прашта, кад се убица истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру  
ему.{S} Бог прашта грехе онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Млад 
е које човек милује?“</p> <p>„Јесте, ва истину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да  
ге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова играчица.</p> <p>Мла 
 па с највећом двојбом повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За ти 
тина 410 форинти, па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је би 
ај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За неколико тренутака дође и 
сти „два идола“ у своме срцу подигао, и исто тако као и свемогућег Бога обожавао,... па, господ 
исину, и онда таласи тако изгледаше као исто стрменито стење; а кад овако нагомилане таласе вет 
ости; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љуб 
о био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао!“</p> <p>„Немој тако го 
p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако исто — али Младена за то доба нико није видео.</p> <p>Њ 
 песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога нема, до своје ор 
м прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране у зиду 
.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, осми дан тако и 
ро дошла!“ </p> <p>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да 
на, који беше изван себе од милине, а у исто доба и туга нека обузме га.</p> <pb n="101" /> <p> 
/p> <p>Чудан контраст кад се удеси да у исто време кога сахрањују.{S} У шеталишту весела свирка 
неколико тренутака дође и други човек у исто одело обучен као и први, те проговори:</p> <p>„Бра 
 као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Младена разбирали и оплакивали га о 
а. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је  
граде бејаше опет једна капија од таког истог посла као и ограда, само што је на неким местима  
и потврђиваху, да су и они видели таког истог чудноватог младог човека, ко на северном, ко на и 
Фате-бене-фратели,“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ 
г. Павлу.</p> <p>Г. Павле бејаше у оној истој соби, где сам га онда видео кад сам Смиљу просио. 
нас двоје сад облетели...{S} Или се сад истом доплео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је та 
 а најпосле опет један на коњу у онаком истом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда п 
 данас још и другим мојим пријатељима у истом послу у ком сам и к теби дошао.“</p> <p>„У каквом 
 рамена, као што свештеници православне источне цркве носе.</p> <p>Овај свештеник бејаше један  
ог младог човека, ко на северном, ко на источном мору.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
 и три прве путовође, који су прави пут истраживали, у највећој опасности.</p> <p>Песма бејаше  
"30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{ 
 тројица њих иђаху далеко пред колима и истраживаху прави пут.</p> <p>Последња два иђаху за кол 
ан пар липи коша и једно шише, само док истреби господу што се томе противе.“</p> <p>„Та шта ок 
 слушчету од гостионице, које пред њега истрчало беше, преда своје путничке ствари.</p> <p>„Јед 
ј бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Ми 
едну хартију, а из хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се  
ијо пише мајку Божју на икони код крста Исусова.</p> <p>Бледа, без живота, само очи пуне жара,  
ашио, и свакога би убио, који не би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> < 
искварила, а ђакон тек не може у гаћама ићи у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио с 
руги сељаци.{S} Да му није било срамота ићи на надницу, <pb n="124" /> он би толико заслужио, д 
уја“ и други топови, Маџари не би смели ићи у Бачку; а <pb n="111" /> како су се пре тога љуто  
ати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пре буде русваја, да се бије 
„Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се довући 
 неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог високо а ца 
ивши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја 
и мораш твоју мајку оставити, сутра ћеш ићи у Ч...{S} г. Павлу који се примио да те отхрањује и 
один Младен рече теби: „Стеване, ти ћеш ићи на варадинску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћ 
} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љубави к народу и постојбини, у вер 
и ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p>У винарама, које су на пијаци и око п 
S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој вароши било разгласило како су 
ио, па они зато њему и сад вероваху, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и 
желе, а многи од народа, који долазе да их виде, доносе им понуде.</p> <p>Кад су Младена, Ивана 
 један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се познају.{S} Но одмах, 
 се бегенишу без да знају зашто, али да их ко хоће да раздели, они би обадвоје готови били умре 
од куће, притрчи к њој и њеној мајци да их прими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с в 
дркће, рукама стисне груди своје као да их чува да се не распадну од бола, па после јецајући за 
едног — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз  
ребати моје прси, али опет зато нећу да их кварим у лудо говорећи.{S} Кад сте купили сведоке и  
ога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, док се ово до 
> <p>Пођу.{S} Народ се турао око њих да их види; пред њима иђаху коњаници, за њима опет, а с дв 
морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих мој  
шем старом митрополиту, да га моле нека их води цару, да му кажу како су Божји отпадници љуто з 
Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје којегод од њене деце.{S} Најстари 
 је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио 
прихватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настан 
ветар зграби о лађу разбијене таласе па их у ваздуху са собом понесе преко целе лађе; матрози,  
околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стајаше као окамењен од чуда 
жа тихо у реч — нека горе, и нека ватра их спали; ни тако овде није ништа муком течено.“</p> <p 
 кад су ми руже младости увеле и с лица их нестало, и поред моје младости седина пробија кроз м 
тима, кроз која су у собу ушли, закључа их, кључ узме са собом и кроз друга врата уђе у ред соб 
 цео месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, к 
ао ми би за четири вола — хеј, та никад их више тако нећу спарити, кад бих имао да дам за њих и 
ах учини се међу Маџарима русвај, стаде их лелек и писка, збуне се па пођу натраг.</p> <p>„А Бо 
енчања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао 
онима, који се истино покају и исповеде их.“</p> <pb n="75" /> <p>Младен му тихо говораше своју 
Видите ли она три коња, и поштарче које их пред колима гони?</p> <p>„Из далека му се чује таман 
ка и славна дела наших старих.{S} После их учи читати и писати, обучава их у светој вери, у љуб 
сио невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> прим 
бане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од к 
прекосутра, који дан ударити, опомените их да буду сваки час на опрезу...{S} Идите, идите док н 
допусти му и узме од њега обећање да ће их походити у њиховом обиталишту.</p> <p>И тако се у оп 
у, да их он и сад на добро води и да ће их и од сад од беде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад 
бе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од сваког зла, па ако усхтедну в 
о се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p> <p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ б 
од Бога нађеш?“</p> <p>„„Е, децо, убиће их Бог, ал’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркв 
 ако усхтедну војевати уз њега обдариће их боље него ма који цар, даће свима светло оружје и го 
игом, у којој поздрављаше Србе и мољаше их да се лепо предаду па ће их он чувати и бранити од с 
 С. Томашу, нема тога на свету, који би их на С. Томаш могао повести.{S} Али после суботичке би 
 непријатеља.{S} Маџари јуришише — Срби их пустише својим шанчевима до једног пушкомета, па онд 
осле тога презрително проговори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, ка 
деца врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на до 
ћи.{S} Кад сте купили сведоке и научили их шта да говоре, а ви купите и бранитеља ако вам треба 
теља, моли се сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових реч 
 ни топа, ни он ни његов брат.{S} Да си их видео на с. томашким шанчевима како су се борили.{S} 
о отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити 
јку, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вра 
 сину своме за њих, умудри их и сачувај их од те несреће.“</p> <p>И после ових речи сузе јој по 
а кога, који није био у Карловцима, тај их познаје из Бранкових песама.</p> <p>Има људи, којима 
 вама ће Бог платити!“</p> <p>Свештеник их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју ду 
су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то вама ми 
ошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што сам ушао 
миљаваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер  
иловао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасм 
угог одведе за улар.“</p> <p>„О, о убио их Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним  
 онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срцу одмах лакше бејаше.</p> <p>Али на скоро  
 красоте.</p> <p>Каквих предела?{S} Око их се од милине не може да нагледа, — тако су дивни и к 
> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су ви 
е људи претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је л 
из лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и 
е у тако дубоке гудуре уваљиваху, да су их другови њихови са тешком муком из тих гудура избавља 
>Путници могоше у колима остати, јер су их путовође уверили, да су тамо без опасности, али поре 
не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поска 
еш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом захрањивати.{S} Зар то није благо ра 
адују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш их својом заслугом 
д куће плачу и гладују.“</p> <p>„Ти ћеш их тешити па ћеш их развеселити, ти ћеш радити па ћеш и 
 путовима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у  
чуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио  
ртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ све бадава.{S} Ми нисмо  
 се с њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, 
 после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на с 
ху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико постојанства и сн 
примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примље 
па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он ј 
ћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин на 
о ће ми помоћи.{S} Два пут, три пут сам ишао г. Павлу и молио га да се смилује на мене и да ме  
</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, већ одох 
три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стан 
129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао се са Смиљаном, ко 
ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио 
pb n="196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом 
оделу упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се свра 
ко је света и века није ни једна војска ишла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен ску 
лебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под своје  
 беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је 
ног држања били ти коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вр 
аком радости с каком не би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад 
ком белу и зелену перјаницу; за овим су ишли други руљом пешке, а најпосле опет један на коњу у 
рањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и 
е кад <pb n="123" /> то није тако тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих годин 
силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици није било живе душе.{S} Мирни  
м врата затворише.</p> <p>„А кога си ти ишчекивао?“ запита Младен.</p> <p>„Своју жену.“</p> <p> 
дом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види шта ће бити са сужнима.</p 
забуна на лађи била, и свако са стравом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећ 
простаци пре тога миловали, а сад једва ишчекиваху да их виде на губилишту.</p> <p>Између тога, 
} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је страж 
ше се света скупљало, да на пијаци чами ишчекујући кад ће сужнике повести, да их погубе.</p> <p 
о, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ја другог рода немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја  
</p> <p>„Не, госпођице, живога ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, 
знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи т 
јао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако ис 
си крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После ових  
гласом проговори:</p> <p>„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким 
 <p>У то доба са оркестра захуји полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p 
p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> 
 прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb  
бра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу уве 
</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах 
Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљину и даде ми она 
<p>„Ко сте ви?“</p> <p>„Ружина дојкиња, ја сам однеговала то несрећно дете.“</p> <p>Младен се о 
 прешао још све опасности, данас сутра, ја могу њима подлећи и умрети.“</p> <p>Свештеник га пог 
то ти знаш за твоју Анђу и твога брата, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њихов 
 /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим, већ сам баш вама дошао да вас за 
ас бити, танад су тако летела као киша, ја сам њих гледао како су се држали — ни један оком ниј 
и моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом свету, та за ову крав 
p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети 
ану и, ако ви не дате да она моја буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и 
ајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе, ја ћу с овима живети или умрети!“</p> <p>„И ми сви, так 
ра као капљица крви из срца. — О, Боже, ја сам неваљао, злочест човек.“</p> <p>За овим спусти г 
 /> јест, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И 
рајало до јесени. — Дође школско време, ја с мојим оцем на кола, па у Карловце.</p> <p>У Карлов 
вори: „Хајде са мном ако хоћеш, ако не, ја ћу ићи сам.“</p> <p>„Куда?“</p> <p>„До зоре ћемо се  
атима дошао био, а она повиче : „Иване, ја мал’ не заборавих нешто ти рећи.“ — Приђе к мени па  
не са дивана говорећи:</p> <p>„Младене, ја морам данас још и другим мојим пријатељима у истом п 
огућег Бога обожавао,... па, господине, ја не могу да се зато покајем, већ драговољно ћу погину 
момче, полудео?“</p> <p>„Пе, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не 
и да говори.</p> <p>„Видите, господине, ја сам прешао многе опасности и лако сам могао био поги 
мени на одмет.“</p> <p>„Али, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже п 
н јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још све опасности, данас сутра, ја могу 
ду те речи г. Павла.</p> <p>„Господине, ја Смиљу љубим и поштујем, и зато вас опомињем да о њој 
им гласом проговори:</p> <p>„Господине, ја желим исповедног духовника.“</p> <p>Духовник га поса 
које добро, момче?!“</p> <p>„Господине, ја сам хвала Богу у стању хранити себе и своју жену; ја 
ужи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима принесе.</p>  
 тихо проговори: </p> <p>„Видиш, Петре, ја већ давно размишљам о томе што си ми сада рекао; ја  
 отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p>„Ал’ с ки 
?“</p> <pb n="204" /> <p>„Ништа, брате, ја сам се с мојом ћери опростио.{S} Кукавно чедо моје,  
овори: „Тражи их у Тиси!“</p> <p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговори 
ову реч за мене пошли без да ме љубите, ја бих с вама врло несрећан био.“</p> <p>Девојка ми ниш 
ући продужи говор свој:</p> <p>„Видите, ја сам вам најнесрећније створење на овом свету.{S} Суд 
е штрецне, и љуто заболи.{S} Ви одосте, ја не знадох шта ћу од жалости, глава ми се занесе, оне 
 га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али у исти часак, кад сам руку пружио р 
“ вељаше ми она.</p> <p>„Не, госпођице, ја сам у Карловцима несрећан био, а срце и мисли моје н 
и он паде мртав.</p> <p>Кад крв потече, ја се згрозих; ноге ми задркћу тако, да сам на колена п 
о познати. — Кад смо из цркве полазили, ја погледим у женску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она  
а умрети.{S} А кад се већ мора умирати, ја волим од пушке него од дуга времена.“</p> <p>За овим 
„Иване, кад бих знала да ће те распети, ја више не бих молила.“ — „И немој псе молити, него мол 
„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене нека секу, нек 
е, господине, ја сам при чистој свести, ја љубим Смиљану и, ако ви не дате да она моја буде, ја 
 могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих дочекао сутрашњи дан, па бих онда дошао к вама д 
 два брата; а они могоше ропству утећи, ја не знам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац 
тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} 
 маџарску војску пролазити, а ти остај, ја ћу и сам отићи.“ И не чекавши одговора пође.</p> <p> 
оју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу ника 
мог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је б 
огат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући 
ити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну д 
удма имао посла; ал’ баш да сам и знао, ја му не бих био поклонио два вола.{S} Мени су била сва 
ти.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде на науке, да ја могу поп 
 рукама лелекнуо:</p> <p>„Али, господо, ја сам невин!“</p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад  
>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{S} Има и међу нама Маџарима, који знам 
 ја никад нисам њену руку у своју узео, ја нисам њу никад пољубио, никад мене она није љубазно  
ми и опросте живот, шта бих онда радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга вр 
а, ја не бих на освету никада помислио, ја бих се на њиховом <pb n="150" /> гробу Богу молио, п 
ј, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јес 
атио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по правди и истини.{S} Правије никад  
вица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за нашу погод 
самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али нема смрти без суђен 
нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих у воду и прејурим.{S} Кад сам на половини р 
евам себе.{S} Ви мене погледасте тужно, ја сам разумела ваш поглед, срце моје штрецне, и љуто з 
а услузи коме бити.“</p> <p>„Не, браћо, ја не тражим од вас ништа што не може бити, што ја од в 
ко ко дозна шта сад учиних, али, браћо, ја чиним своје и у Бога се уздам!“</p> <p>За тим се све 
раћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што 
 мах нешто прохуји преко нас као ветар, ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муњ 
S} Не, не; не говори ништа о опроштају, ја се морам осветити!{S} - Па после, ти си видео како с 
 — рече озбиљно Иван. — Чувши ту песму, ја те сад уверавам да ће се твоја последња жеља испунит 
стаје од твоје мајке, ћери моја!“ — Ах, ја сам тај дан сувише препатила! „Ћери моја, — продужи  
ена нега, те кроз плач проговорим: „Ах, ја много патим; мене врло боли моје срце, моја мила Сми 
је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n="132" /> <p>М 
чекај, сад ћу ти приповедити.{S} Видиш, ја не знам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам  
уздиши овде, Бог те помогао, јер видиш, ја сам врло милостива срца, па кад видим да ко уздише,  
би глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који се Младен зове.{S} Ако га  
 и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> <p>И  
"105" /> прошлост познајете.{S} Видите: ја сам имао оца и мајку, који су мени врло добри били,  
слушати и све чинити, што нам заповеди: ја бих то чинио што си и ти!“</p> <p>„Видиш, брате, вид 
ичке судије напиле чашу, то шћаше рећи: ја стрмоглавце падам у беду, и мећем своју главу у торб 
{S} За тобом нико не остаје; али видиш: ја имам своју жену и једно сироче на души.{S} На киме ћ 
 једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог мило 
ени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не могу вређати.«</p> <p>„Смиљо, да ти мене так 
 у утроби твоје мајке близу смрти била; ја сам тебе једва отхранила и горким сузама од Бога изм 
еликих топова, тако да се земља тресла; ја погледах г. Младена, који до мене бејаше, лице му бе 
.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ проговори Иван после мало ћу 
но изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху усануле од многога ра 
оме и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{ 
удајеш, а ти ...“ — „Не, не, не, Иване; ја сам твоја и сад и после твоје смрти.“ — Очи њене бех 
нежно одговори:</p> <p>„Фала ти, Петре; ја видим да ти мене искрено и право љубиш; Фала ти Петр 
запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој брате, ти мене остави!“ Пос 
а чудо Божје бити, ако ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину  
; ми се пазисмо од како смо се састали; ја нисам никад што ни пожелео, да она није дознала и да 
ати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам  
ека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији свога оца.</p> <p>„Петре 
у, која ми на годину 400 талира доноси; ја вас сад молим и преклињем да ми Смиљу за љубавцу дат 
ако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој соби и плакала.{S} У собу уђе мо 
 тела, срце штрецне и поче брже куцати; ја се сав задрктах.</p> <p>Ах, Бог убио свакога, који и 
подине.{S} С мене нећете постидни бити; ја ћу им показати како се умире... али Милоша неће веша 
иште.{S} Мени Бога ми неће тим наудити; ја сам живео, сад могу и умрети.{S} А баш да ми и опрос 
 да се није трудила по вољи ми учинити; ја остављам за собом и једно сироче које сам на душу уз 
 је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју главу у торбу метнуо кад сам вас у ову соб 
осте.“</p> <p>„Они мени неће опростити; ја ћу умрети, ја ћу умрети.“</p> <p>„Кукавице!{S} Мене  
ећа догодила.</p> <p>„Не бејаше помоћи; ја сам се за Лацику венчала.</p> <p>„Кад сам с венчања  
/> <p>Међу тим прођоше неколико месеци; ја видех да нема помоћи ни од куда и зато се одважим на 
, господине, ја Смиљу преко мере љубим; ја сам за њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам  
} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, 
„Госпођо моја, ја се смрти нисам бојао; ја сам се борио на С. Томашким шанчевима догод непријат 
 размишљам о томе што си ми сада рекао; ја сам теби то давно хтела рећи, ал’ ти ниси био код ку 
руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у невољи, као што си ти учинио.“ 
8" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13 година, и мени се чини да сам ј 
и били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји другови мене миловаху;  
 ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилазио смрти; камо срећа да ни она мене није 
 срце бејаше у тај час преко мере пуно; ја сам хтео врло много говорити, а не могох ништа, веће 
ела само да утешим своју кукавну матер; ја сам плакала где ме нико није видео, кријући своје су 
немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да се за који часак б 
номад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одвела сам га на гроб своје мај 
Богу у стању хранити себе и своју жену; ја имам службу, која ми на годину 400 талира доноси; ја 
ао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја ти рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо ње 
д оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван 
децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац код куће гладује у нај 
Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном састајао сваке недеље и свеца у т 
 из руке и на комаде прсне.</p> <p>„Ах; ја сам мати!“ цикне она и као без душе к постељи полети 
а кажем суду шта учиних, ал’ не смедох; ја бих драговољно се курталисао овога живота, ал’ не им 
 у Карловце спусти, то бих <pb n="5" /> ја утешен био, јер бих овај опис метнуо за увод овом шт 
раво! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не видех.“ — Она се тргне, утр 
је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад 
p> <p>„Немој ми то спомињати, Петре!{S} Ја сам ти већ рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ј 
роговори. </p> <p>„Немојте говорити!{S} Ја видим да ви нећете ни то да учините што само наличи  
:</p> <p>„Ви мене жалите, хвала вам!{S} Ја сам то заслужила.{S} Али сад немојмо мислити о себи  
„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилишту као јунак.“</p> <p>„О 
 дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био онда тек од 13 година; али како опазих Смиљу 
уто зајецам. — „О зашто га не нађох!{S} Ја бих својим животом вашу срећу купила... али он ми се 
и никад о добру ни помислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад 
 истинито покаје!“</p> <p>„Петар?...{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> < 
сте моме оцу.“</p> <p>„Вашем оцу?...{S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> < 
чванин — гроб, о не спомињи гроба...{S} Ја никад нисам плакао, ви’ш... — а очи му беху пуне суз 
ге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи  
е кајао као какав највећи грешник...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом так 
<p>„После тога ви бејасте код нас...{S} Ја сам видела тугу на вама.{S} Кад сам за фортепијаном  
Младене, ти баш праве параду с нама.{S} Ја, кад сам се женио, мислио сам, да сам највећу параду 
слетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} Служио сам п 
ће доста бити на пут до онога света.{S} Ја се само томе чудим што још не долази.“</p> <p>„Мој б 
После ових речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" / 
ојављење заповеде ми да идем на суд.{S} Ја нисам ништа скривио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ 
емља треба, нека меће порез на људе.{S} Ја нисам дужан сам носити земаљске терете.“ —</p> <p>„О 
познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за 
p> <p>„Младене, нас господски служе.{S} Ја не верујем да у целој Суботици има још једна кутија  
к што учини противу заповести Божје.{S} Ја сам себи противу прве и друге Божје заповести „два и 
раничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам војевао у горњој Маџарској у 13-ом хонведском ба 
њиховим гробовима кад свитати почне.{S} Ја сам се побринуо, па ће тамо бити и један свештеник д 
и чути.“ —</p> <p>„Ето видиш, брате.{S} Ја проведох у тамници три недеље дана ишчекујући да чуј 
/p> <p>За мене више није било утехе.{S} Ја сам знао све зло, које сам учинио; пред мојима очима 
 бејаше од њега?“ </p> <p>Дође вече.{S} Ја сам у срцу зебао како ћу изићи пред Смиљану.{S} Она  
30" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и пођем пешке кући.{S} У неде 
ају, где се многи од наших подавише.{S} Ја добијем рану у десно раме, испустим своју пушку и па 
а асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипутах зубима и изван себе викнувши 
жаваху ме да останем у мојој служби.{S} Ја заиштем отпуст за месец дана и добијем; осим тога да 
га тане из пушке у сред прса погоди.{S} Ја му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „ 
</p> <p>„Па колена, па се Богу моли.{S} Ја сам нашао своју кћер.“</p> <p>У тај мах цела се соба 
/p> <p>„Слушај, брате, па ћеш знати.{S} Ја сам био као луд од бриге.{S} Са Смиљаном не смедох с 
вама се никад нисам смела посумњати.{S} Ја бих се смела била заклети да ви нисте ни отпадник ни 
е, ове су госпође желеле вас видети.{S} Ја сам их пропустио да вас виде, јер сам знао да ће то  
 ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дете узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу ј 
о је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало 
едајући мене, морало му се ражалити.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге;  
то не беху Србијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Су 
викне радосно Стеван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни п 
воје госте, наопако се разгоропадим.{S} Ја бих га кроз прозор бацио да сам могао до њега; али о 
>„Имали смо и једну краву с телетом.{S} Ја не знам ценити ову краву, али моја жена не би је дал 
ћу оно чинити што ми буде заповедао.{S} Ја сам одржао моју заклетву: увек сам га слушао и то др 
ам ни сам како сам до тамнице дошао.{S} Ја сам са маџарском господом врло добро живео, ма да са 
> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја бих се заклео био да ћеш ти највеће муке претрпети п 
ори.</p> <p>„Ти си се опет замислио.{S} Ја већ видим да од тебе никад неће човек бити.“</p> <p> 
</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра погинути, ако ко дозна шта сад учин 
 знаш шта <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам пор 
 помислио, те не би толико препатио.{S} Ја се моме зету нисам осветио, ја сам њему судио по пра 
е више.</p> <p>Мене то није вређало.{S} Ја сам био сиромах ђак па сам већ више пута тако дочеки 
е слутња.</p> <p>Дођох у своје село.{S} Ја нисам ишао кући, да загрлим своју матер и свога оца, 
ло; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом  
ас мало упитоми и умири моју савест.{S} Ја сам постао други човек; оставио сам се пића и заклео 
и,“ рече Стеван. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти  
{S} Маџари нас опколише као у котлу.{S} Ја видех да се дуже не можемо бранити и да ћемо сви изг 
Боснић видевши ово скочи у Рекавицу.{S} Ја позвах опет господина Младена да узмакнемо. „Нисам л 
 радио, ја сам без својих пријатеља?{S} Ја бих морао од дуга времена умрети.{S} А кад се већ мо 
ваше Младен.</p> <p>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја с 
</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато морате срдити; 
обвезао владика да ће дати парохију?{S} Ја сам срећан био што сам с поштеним човеком имао посла 
киња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча своју хаљ 
 бејаше ведро, очи мирне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближ 
 други да нас <pb n="174" /> разваде. — Ја га пустим јер ми не бејаше ни то мило што се у мојој 
те?! — рекао би гдекоји пут уздишући. — Ја никад ни једноме нисам зло учинио.“</p> <p>Сведоци г 
> <p>„Ватра, — одговори мирно Стеван. — Ја не нађох мога злотвора, а кад њега нема, нека му бук 
ад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем владици; пашћу пред њега на колена и склопљеним 
 — проговори после мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја би 
 — </p> <p>„Нећеш да заборавиш ништа? — Ја бих благосиљао Бога, да ми узме ум и разум, да ме уч 
гох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и п 
ћ господин; а господа шампањер пију.“ — Ја видевши да се не могу отрести пошаљем свога момка по 
p> <p>„Који бес, Младене, — рече Иван — ја мнијах ти ћеш ми се на врат обесити кад ме видиш, па 
ч, јер се и на мом срцу било стешчало — ја сам и онда већ врло несрећна била. „Ружо моја, драго 
хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, бра 
руги роб седео:</p> <p>„Деда, — викну — ја мал’ не одох а нисам се од тебе ни опростио.{S} С Бо 
 кад се разговор повео о томе странцу — ја сам то напред прорекао; сигурно су дивљи ти пси на њ 
исам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је 
е био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? т 
а ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад нисам за весеље, па зато нећу ти у сватове ни до 
јима написао крст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било м 
5" /> пред вас у ово необично доба; ал’ ја сам се заклео живим Богом да ћу вас још један пут ви 
{S} Ти си господар од свога живота; ал’ ја од свога нисам, јер у мојој утроби има створење, кој 
 час — велиш? све ћу заборавити!{S} Ал’ ја нећу ништа да заборавим, ја нећу да заборавим да ја  
а ти не можемо дати трошка?“</p> <p>Ал’ ја то нисам знао расудити, већ сам га опет молио, сваки 
д света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га не милујем, ја не могу бити срећна с њиме!“ говор 
ер тражио преко вилањског вина?“ — „Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем ко 
 врани неће очи ископати.“</p> <p>„„Ал’ ја ћу ићи самом цару.“</p> <p>„„Е, мој синко, Бог висок 
биш Младена, и твоје срце за њим пати.“ Ја покријем рукама своје лице и љуто зајецам. — „О зашт 
 ћеш моћи тон давати целоме хотволе-у.“ Ја одговорим да то мене ништа не привлачи, и да све Лац 
и шампањер, кад хоће да части господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук та 
о — дај још вина, данас ме мори туга, а ја кад сам врло тужан, онда сам увек и врло жедан.“</p> 
 смиловати на мене, ти ћеш бити моја, а ја ћу с тобом бити најсрећнији овог света.“</p> <p>Што  
ени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му за то платио пет пута већу камату, него што с 
 ти оде са браћом варадинској капији, а ја с г. Младеном врбашком шанцу.{S} Ми нисмо ту дуго да 
а њу готов најтеже послове свршивати, а ја сам радин; ми не можемо бити несрећни јер се милујем 
ње; сви се расплакаше тебе слушајући, а ја сам ти још завидео, јер толико си ти срећнији од мен 
и.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам којом срећом могао до њега пог 
о код куће; ти си био молити владику, а ја сам се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ 
дел“ са ђеновског пристаништа Алжиру, а ја ћу на њему бити, а имам још посао, који пре тога мор 
јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер кад они дознаду од куд им  
пасније послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој н 
што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још само за неколико тренутака живети!“</p> 
 онога скоси, који јој под косу дође; а ја, као што сам рекао, у њеном комшилуку бивши најбоље  
 просити што ћете једном морати дати; а ја могу несрећан бити ако ме ви одбијете.“</p> <p>„Тим  
на то како ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе брину 
ма од кошаре, која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву, пре него што с 
ацикино богатство не може учинити да га ја љубим.</p> <p>„Видевши она да ме не може наговорити, 
 и главу своју окрене да не види кад га ја примим.{S} Моја се рука задркће, ја примим цвет; али 
 му дао толико среће и добра, колико га ја и друга сиротиња благосиља. —</p> <p>„Ах, браћо, да  
и кукавно своје дете од несреће: — њега ја нећу видети, а њојзи Бог нека буде милостив, и нека  
м се надала да ћеш га умолити; без тога ја бих већ давно у гробу била.“</p> <p>За овим речима о 
колу.</p> <pb n="129" /> <p>Између тога ја сам сваки дан ишао код господина Павла, и састајао с 
 прођоше два месеца.</p> <p>Између тога ја сам се допао био нашем пароху и свима сељацима, који 
а стадох молити да ме даде на науке, да ја могу попа постати.{S} Мој отац бејаше прост човек.{S 
 глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одлазити, тебе оставити, од то доба ми је праз 
тија зове сектенција и <pb n="25" /> да ја морам 250 форинти платити, што сам лемеша тукао на Б 
 на послетку, видевши <pb n="135" /> да ја из собе не изилазим, устане, отвори собна врата па м 
 само Кошутове банке, а то сваки зна да ја за те банке ни своју зоб не бих дао био, да нисам мо 
очне још разређивати, и учити ме шта да ја радим са својим добром и како да частим своје госте, 
ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога.</p> <p>Смиљан 
а сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.< 
а да заборавим, ја нећу да заборавим да ја имам код куће жену и ситну децу, којима сам ја све н 
ена да узмакнемо. „Нисам ли ти рекао да ја још имам пуне фишеке? ...{S} А зашто ти не идеш кад  
 њу видим па после да умрем.{S} Чему да ја још и дуже живим, кад ми и она о глави ради?“</p> <p 
ужим себи на вино.{S} Они не знађаху да ја баш и тражим смрт.</p> <p>Кад се овде у царевој земљ 
лиже нама долазе. — „Зар ти не видиш да ја имам још пуних шест фишека,“ рече ми он, и лице му с 
 бејаше као и теби.{S} Зар ти мислиш да ја не бих у ватру и у воду ишао за њега?{S} Бога ми бих 
l> <l>Ка из ведрог неба гром.</l> <l>Да ја морам одлазити </l> <l>Тебе драгу оставити </l> <l>И 
ао што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, 
 другова и гдекоји пут и својих учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам м 
омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему другоме нисам могао мислити него о Смиљани 
е лежи; ту боли и дан данас, пет година ја нисам преспавао једну ноћцу због љутог бола; после с 
 њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку,  
еби премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајца 
. е! што да јој спомињем њено име .. та ја га са таком побожношћу изговарам као име Божје у њег 
дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па после да умрем.{S}  
 са победом самог себе рече:</p> <p>„Та ја сам човек, ја ћу и овај удар још моћи поднети.“</p>  
је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни познавала; она се ту упозна у Петра, комшин 
с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од ја 
 на души.{S} На киме ће они остати, кад ја погинем?{S} Шта ће бити од њих?“ И после ових речи о 
о:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим од тебе ту милост, коју си ми данас учинио!{S} 
ину јесте... али... видиш мене боли кад ја видим да они у сиротињи <pb n="32" /> живе...{S} Па  
е на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за Кошутове банке не дам своју зоб, моји св 
стом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам свачему приправан.“</p> <p>„Фала ти, Петре, па с 
догод непријатељ није продро; а и после ја сам последњи био, који сам уступио; ја нисам обилази 
неку маглу и завист приметила. — У томе ја упознадох вас.{S} Један пут сам вас видела, и од то  
од то доба спавам, јер кад вече настане ја више ништа не знам за себе, о мојој будућности, о са 
видите где и с ким живим!{S} Али, да се ја нисам надала да ћу народу моћи помоћи, мислите да би 
> <p>После брзо дода:</p> <p>„Па шта се ја бојим?{S} Та ја сам зато и дошао, да њу видим па пос 
 неће говорити о моме рођењу а и кад се ја удам да ће само мени смети исповедити ту своју тајну 
ва шала?{S} Зар ти не верујеш да сам се ја тебе зажелео?“</p> <p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„ 
о даривати своју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, 
Бог!“</p> <p>„Да, да, браћо, док сам се ја с једним борио, дотле тога друг, за ког ја нисам зна 
гов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио.“</p> <p>„„На поље из моје собе, ђубре  
а!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја никад уздао у врбов клин; ја познајем моју жену; ја  
тињи <pb n="32" /> живе...{S} Па ако се ја разболим, што ће онда?{S} Ко ће их онда хранити?“</p 
л’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој се кући вратим кад се рат сврши, ш 
ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа  
и к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се тако лако облетело игралиш 
 му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не имати 
јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико година м 
 никаква друга несрећа није догодила, и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи... е, беса, на к 
</p> <p>Кад се девета година свршила, и ја имадох у рукама писмено да сам изучио богословију, т 
ори више; мени се крв на очи навукла, и ја морам учинити што сам намислио.“ После тога поћути м 
ме сви презру, истерају ме из службе, и ја постадох најгора скитница и пијаница.</p> <p>И тако  
/p> <p>Један пут бејаше угодно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за с 
 после тога и разум мој радити почне, и ја се опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако н 
те га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али њега немојте дирати!“</ 
у пушку, нанишани међу Маџаре, опали, и ја видех где једног свали. — „Бежимо, бежимо, господине 
...{S} Ја, ја да сам тако био као ти, и ја бих с г. Павлом тако исто учинио, па се не бих кајао 
рекла зашто г. Павла не могу вређати, и ја остајем при своме.“</p> <p>„А тако ми никад нећемо б 
овде у царевој земљи комешати почело, и ја пређох овамо с намером ићи у Беч или у Пешту, где пр 
е ли га сахранити...{S} Браћо, браћо, и ја ћу који дан; — браћо, ја остављам за собом удовицу,  
 било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не могох помоћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја с 
дости овога света на мене осмевале... и ја сам све то оставио и изгубио; претурио сам половину  
отребе њих нико неће моћи победити... и ја ћу после тога радо умрети, ако због мог дела мрети у 
 од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим плотом мо 
да под туђим плотом морам скапати.{S} И ја преживех толике године, и у толико година нисам ни ј 
о, добро.{S} Говори ти како хоћеш.{S} И ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно 
p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја нисам имао више него 14 година, кад сам моју Јеку об 
 је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</p> <p>„О, не, не; ја немам доста снаге, 
нцу учинити, а мени тим више, јер сам и ја од вашег рода.“</p> <p>„Шта желиш од нас?“</p> <p>„Д 
вде граде, под овим кровом, под којим и ја живим...“</p> <p>После ових речи окрене се Младену,  
>„Смрт?...{S} И ви то исто жените што и ја, а сумњате се о мени?...{S} Да, да, ви и право имате 
 Томашани умиру.{S} С Богом, скоро ћу и ја за тобом!“</p> <p>С. Томашанин погледа Младена са за 
и, брате!“</p> <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости 
 бити!“ викнуше сви око њега.</p> <p>„И ја кажем да неће тако бити — прихвати Бачванин са одуше 
 право!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И ја сам тако мислио — рече Бачванин — ал’ господа тако с 
е, та он има срце од камена.“</p> <p>„И ја сам тако мислио, па ми и бејаше за чудо, од куд да с 
е него му тако име наденути.“</p> <p>„И ја, и ја!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„И јесте боље не 
ам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачванин брзо. — Видиш пре неколико го 
јаше он у себи; — хоће да види јесам ли ја на царској и на народној страни, па кад ово дозна, д 
 и он није много марио за то, плачем ли ја или се смејем.</p> <p>„Од оног дана кад смо Смиљану  
гова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="1 
ам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће Смиљана попадија бити 
 добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — татаран им мајку — ја не дам да се моје кум 
 шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам данас погинуо.“</p> <p>„Не ропћи на 
ајвећи непријатељ њихових дела био, али ја сам се од свога детинства с њима научио па нисам се  
 к себи узела, и, Бог би знао како, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она  
ислио није!...{S} Ја не знам зашто, али ја све мислим да би г. Младен сад жив био, да тога лопо 
е ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам крив.“</p> <p>После о 
 ми Бога, ја не хтедох вас вређати; али ја вас безгранично љубим, и само из чисте љубави говори 
 не знам сећати шта се догодило!{S} Али ја оздравим и окрепим се, а спомен онога што бејаше гри 
 тиме као неку крађу учините!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви одн 
 сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер поштовала и љубила и уве 
а не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ја сам дошао просити што ћете једном морати дати; а ја  
„Од оног дана кад смо Смиљану сахранили ја нисам имала друге радости осим мога <pb n="187" /> ч 
несе. </p> <p>„У општем метежу и забуни ја погледах странца - говораше приповедајући, — ал’ он  
девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих сврши 
p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодити.{S} Јеси ли чуо ту песму у  
лиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, али ти се заклињ 
 све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и сад сам дошао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>Н 
:</p> <p>„Видите, браћо, толико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце ст 
весту...{S} Но, шта се мрштиш? зар имам ја кога ближег од тебе?“</p> <p>„Не знам, ал’ ја сад ни 
срце, моја мила Смиљо...“ — „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — 
сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану чисто, невино и поштено љубио.{S} И опет? и  
и кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене увек штрецне нешто у срцу, 
, али ја сам у моме срцу осећала да сам ја њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачн 
ама се молила Богу.{S} Кад опази да сам ја к себи дошла, врисне од радости, пригрли ме и мислил 
облетаху и ласкајући говораху ми да сам ја лепа, и то бејаше мајци мојој понос... а мени највећ 
ао тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану и да сам желео да она моја буде.{S} 
ну.{S} Официр јој грубо одговори да сам ја издајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато н 
е, јер то вам нико неће веровати да сам ја продао отачаство, јер, кад сте љубав имали секвестри 
му.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створење овога света.{S} У детинс 
а.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању исказати, већ  
 мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p>„Мени после моја дојкиња приповед 
инио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да сам ја бар опростно г. Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} 
опомињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Б 
 још онда то нисам знао, та до онда сам ја тек с поштеним људма имао посла; ал’ баш да сам и зн 
— „Знам, знам ја, дете моје; видела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љу 
 могу бити срећна с њиме!“ говорила сам ја плачући. — „А да с ким ћеш бити срећна ако с њиме не 
 код куће жену и ситну децу, којима сам ја све на овоме свету; ја нећу да заборавим да мој отац 
призивао, и често их частио; с њима сам ја пио и веселио се.{S} Они су више у мојој него у свој 
д жалости.</p> <p>Видиш, брате, шта сам ја починио, па да мени није горе него теби!“</p> <p>Бач 
реди пар оваквих коња, онај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању 
људи, али су се чудили и дивили шта сам ја починио, и како сам свагда срљао где се глава у торб 
о од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама окривио, да се криво на мене заклињете?! — река 
S} То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова.{S} Затрчим се к њему, но,  
, као што добра мати негује.{S} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ј 
рекох да ће она овде бити, само кад сам ја чуо њену песму.“</p> <p>У тај мах собна врата се отв 
 оно што не може бити?“</p> <p>„Кад сам ја још слагао?{S} Што сам ти ја обећао то ће се догодит 
и једну лепу немачку песму, од које сам ја само ово запамтио:</p> <p>„„О ви очи, плаве очи! ви  
оји су мени врло добри били, и које сам ја неисказано љубио; ја сам био млад и угледан; моји др 
ећу дати?{S} Па баш да и може, чиме сам ја заслужио од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је за 
р ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> <p>После ових речи повуче Младена обл 
браз и погазила своје поштење, томе сам ја крив?{S} Још ћеш ваљада мени наметати и њено копиле. 
сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја био крив.</p> <pb n="139" /> <p>Међу тим прођоше нек 
бави ни узимао већ због мираза који сам ја имала, и он није много марио за то, плачем ли ја или 
 матер држала није теби мати — мати сам ја теби, а ти си пород чисте и верне љубави,али из неза 
седаше сви од ове пијане банде; док сам ја до механе доспео, они већ ошинуше коње, а са последњ 
 ушавши у тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и 
о она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане моја, ако је он 
 још једно.{S} Г. Павле не зна како сам ја; ја немам образа то њему рећи.{S} Док он дозна, Бог  
>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као свој 
ако љубавно и од срца дају, као што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога,  
наш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме да се храни, већем мора друге св 
“</p> <p>Девојка ме погледа као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да  
служује тако ђубре вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као 
 створење, које није томе криво што сам ја згрешила. — Петре, ако ти имаш срца оставити мене и  
сму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку сјајне сузе; али те песме нико  
их учитеља ја сам мирно сносио, јер сам ја хтео поп бити, па сам морао хватати себи пријатељств 
да немам ни по крви ни по Богу, јер сам ја наход, с ким се нико није хтео братимити..."</p> <pb 
о што она не могаше бити моја, коју сам ја врло миловао...{S} Боже мој, ја никад нисам њену рук 
 ја остављам за собом удовицу, коју сам ја љубио као што може човек љубити; ми се пазисмо од ка 
еби. — Она да ми зада смрт, за коју сам ја увек умрети био готов?{S} О Боже!...“</p> <p>После б 
Ал’ ја хоћу шампањер да пијем.{S} Нисам ја паор да пијем којекакву буцку, већ господин; а госпо 
 шака тог једног лопова?“</p> <p>„Нисам ја њега пустио, него га одмах одвучем к нашем новом суд 
викну с поља опет.</p> <p>„Чујем, чујем ја, али не чује Милош!{S} Хе, хе, хе, Милош не чује, Ми 
је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} 
ам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутито, знајући да ћу га тиме ражљутити. „Даћеш, даћ 
ра дојкиња. „Смиљо!{S} Смиљо! — вриснем ја, — ја сам несрећна, ја ћу умрети!“ — Она откопча сво 
би та не може тако одговорити, помислим ја у себи па рекох:</p> <p>„Госпођице, ви мене не љубит 
</p> <p>„Али ако она мене тако љуби као ја њу, ако сам ја пропустио што учинити да она постане  
миљану су сви пазили, али нико тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учини 
 <p>„Смиљо, да ти мене тако милујеш као ја тебе, ти не би тако мислила.“</p> <p>Ове моје речи њ 
, Стеване.{S} Ти си много срећнији него ја.{S} Г. Младен мени тако мио бејаше као и теби.{S} За 
вије никад један судија није судио него ја своме зету...{S} Бог да му душу прости!“ </p> <p>„До 
 се видесмо и ижљубисмо; он мене у чело ја њега у десницу руку; он мени исприповеда шта има вам 
вела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаше да јој чимгод могу надокнади 
бољи газда био у целоме нашем селу — то ја не смем заборавити — а ни то, да онима, који су нас  
ажим од вас ништа што не може бити, што ја од вас желим, то ви можете сваком странцу учинити, а 
Не треба чувати?{S} Да ви знате то, што ја знам, не бисте тако говорили ...{S} Видите: прекјуче 
поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја могох учинити, кад у исти час уђоше четници са пушка 
и, ако због мог дела мрети устреба, јер ја ћу знати да за народ мрем коме сам ја помогла.“ </p> 
помињаше да свет није са свим рђав, јер ја сам увек веровала да сте ви поштен човек, о вама се  
м смрт пружам, дајем ти љути отров, јер ја видим да си ти врло несрећна; ти не волиш свога мужа 
 као што су ми биле сузе Смиљанине, јер ја се отуд уверих да она мене право љуби.</p> <pb n="13 
S} Али сад ми врло незгодно бејаше, јер ја сам се надао да ћу на вече радостан глас однети Смиљ 
евну од љутине. — „Дајте полу мени, јер ја ни једнога немам.“ — „А ти сад измичи.{S} Ти си твој 
лагује.{S} Али то неће тако остати, јер ја што сам намислио то ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p 
то?{S} Зашто не може бити?“</p> <p>„Јер ја под својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и тв 
ј сузе говор загушише.</p> <p>„Од данас ја више ником нећу моћи помагати, — продужи мало по том 
’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песницом, те га у груди погодим.{S} Њ 
„Браћо, мене нису судије поткупиле, већ ја ћу вас бранити, јер ви то заслужујете.“</p> <p>Сад с 
проговори:</p> <p>„А кад ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Т 
одно време, и ја изјасним Смиљани да ју ја љубим и да ја хоћу њу за своју жену — њу или никога. 
бити српском народном и царском барјаку Ја сам јуче дочуо да се тај барјак вије, и браћа се наш 
њера!“ — „Иди не будали, — одговорим му ја. — Ко би лакрдисао и шампањер тражио преко вилањског 
го други.{S} Кад нисам имао паре у џепу ја сам радио најтеже и најопасније послове, а док коју  
 се други дан надај.“ — „Ал’ од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вр 
ајица, који продајем отачаство, и да ћу ја зато на вешала, па ће опет новци њихови бити, јер, в 
кавши јој да ја не мрзим Лацику и да ћу ја с њиме моћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја с 
="121" /> руку; сад долазе мени, сад ћу ја да своје одужим.“ — И после тога опет опали, па друг 
тамо бити, добра моја мајко!{S} Како ћу ја без тебе?“</p> <p>И обеси се матери својој око врата 
мислити него о Смиљани и о томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га 
вас увредио са својима речима?“ запитах ја дркћући.</p> <p>„Боже сачувај!“</p> <p>„Могу ли вас  
Ал’ докле ћемо ми тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> 
ог — боље да немам ни једног него да их ја делим, та и они су се тако били научили један уз дру 
 на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја овака слаба жена готова била хиљаду пута умрети...“< 
а ћу народу моћи помоћи, мислите да бих ја овде била?...“ </p> <p>Мало умукне, јер јој сузе гов 
бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И после ових мисли загрози се к 
и говорим што сам вам рекао.{S} Кад бих ја вас испросио од господина Павла, а ви бисте на његов 
у његовом свету храму...{S} Ал’ кад бих ја имао суза да пролијем, чини ми се, одла’нуло би ми с 
у ишао за њега?{S} Бога ми бих; све бих ја за њега учинио, па не могох ништа!{S} Стеване, Стева 
>„Ах, Боже мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то  
—</p> <p>„Благо теби... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге...  
Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мно 
то смо и имали.“</p> <p>„„Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари.“</p> <p>„„Иди  
о смо пре имали?“</p> <p>„„Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу. 
не беху пуне сузама. — „Право! — викнух ја. — Сад си ми лепа!{S} Ја никад још у тебе сузе не ви 
нега треба.</p> <p>„Господине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p 
. — „Бежимо, бежимо, господине!“ викнух ја опет видевши да Маџари све ближе и ближе нама долазе 
/p> <p>„Умримо, умримо заједно!“ викнух ја изван себе од радости.</p> <p>„То не може бити, Петр 
о кад на њих помислим, и опет, браћо,...ја бих лакше умро, да знам да ће ме сахранити кад ме уб 
на попадија бити.</p> <pb n="128" /> <p>Ја сам њу онда први пут видео; ја сам онда имао тек 13  
адала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову 
лице.</p> <p>Те сузе мене убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спу 
рији, који су томе прилику дали.</p> <p>Ја не знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок,  
 да ће ме за свога ђакона узети.</p> <p>Ја сам се са Смиљом више пута састајао; видео сам да он 
ља буде, себе и њу хранити моћи.</p> <p>Ја сам мислио да ме г. Павле неће одбити, кад му кажем  
е загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али 
</p> <p>Ижљубимо се и опростимо.</p> <p>Ја одох.{S} Побијао сам се од камена до камена; потуцао 
амо се увек и многе речи проспу.</p> <p>Ја ћу само неколико овде написати, и то од оних, које г 
 прса и повиче : „Убица! убица!“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У је 
ши:</p> <p>„Уби ме, проклетник!“</p> <p>Ја сам једва могао чути ове речи, јер мене ухвати нека  
росто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „См 
буде, ја ћу бити врло несрећан.“</p> <p>Ја сам врло озбиљно и жалосно говорио, и чини ми се да  
ц — ви се одмарајте ако сте доспели, ал’ја морам напред.“</p> <p>„Куда за Бога?{S} Та погинућет 
ољубац плане, а у пољупцу беше речено: „Ја те љубим!““</p> <p>После ових речи Петар поћути неко 
којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хте 
ди. „Боже шта ће бити од мога чеда!“ — „Ја ћу му бити мати!“ проговори неко за њеним леђима.</p 
 — „Продај зоб па ћеш имати новаца.“ — „Ја не дам своју зоб за Кошутове банке!“ викнем ја љутит 
: „Ми ћемо се још видети!“ — „Када?“ — „Ја не знам хоће ли ме <pb n="176" /> пустити у твоју та 
е биле, па повиче: „А где су друге?“ — „Ја више нисам донео, господине!“ одговори момак. — „Јес 
о ти не идеш кад немаш више џебане?“ — „Ја нећу без вас; ја имам још своју сабљу и кундак, да с 
динску капију.“ — „А ви, господине?“ — „Ја ћу с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</ 
га свога да му однесем о теби глас?“ — „Ја немам никога, али да... ја имам свога побратима који 
од кога ћу ја у тамници чути песму?“ — „Ја не знам: пред твојим вратима, под твојим прозором, н 
амота, срамота!“</p> <pb n="141" /> <p>„Ја морам подносити.{S} Г. Павла не могу оставити без с  
нам добро носиш?“</p> <pb n="71" /> <p>„Ја сам, браћо, из далека света, ја вам ништа не носим,  
оћи срећна бити.</p> <pb n="186" /> <p>„Ја сам се показивала од тога часа да сам весела само да 
ва своје дужности према њима.“ </p> <p>„Ја сам о томе већ премишљао.{S} Још по године, господин 
о ми никад нећемо бити своји.“ </p> <p>„Ја знам.“</p> <p>„Е добро, Смиљано.{S} Кад ти не можеш  
ро сам од вас дошао просити..."</p> <p>„Ја никоме ништа не делим.“</p> <pb n="134" /> <p>„Али ј 
p>И руку пружи за чашом отрова.</p> <p>„Ја најпре, ја!“ узвикне Ружа и чашу к својима устима пр 
, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам од тога дана слободно могла сузе ронити и нисам  
од моје матере.{S} Она ме даде.</p> <p>„Ја сам плакала, молила се и преклињала да ме не даје ње 
а нисам се могао од њих цепати.</p> <p>„Ја сам њих себи призивао, и често их частио; с њима сам 
p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја ти поклањам!“</p> <p>„Не, госпођо, ја то не примам.{ 
, и не могаше ништа одговорити.</p> <p>„Ја сам много пути мислио — продужи Петар после дугог ћу 
сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прошао где сам могао био за 
 сам лемеша тукао на Бадњи дан.</p> <p>„Ја хтедох се одговарати, ал’ велики судац дрекне на мен 
 љубом на страни се разговарао.</p> <p>„Ја дођох вама, да вам зафалим добро, које учинисте моме 
мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја сам се тужио, ал’ све бадава — врана врани није иско 
врата, ижљубимо се и опростимо.</p> <p>„Ја пођох.{S} Кад сам већ вратима дошао био, а она пович 
ћи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себ 
осподине!“ повикаше сви у глас.</p> <p>„Ја вас уверавам, од данас вам ни спахија ништа нема зап 
 код њега са љубави према њему.</p> <p>„Ја вама рекох једном да сам ја била врло несрећно створ 
 гвожђе,“ дрекне на мене судац.</p> <p>„Ја хтедох још говорити, ал’ он зазвони; два момка уђоше 
 отвори собна врата па ми рече:</p> <p>„Ја ти рекох, а шта рекох тако ће бити.{S} Ја сам то дет 
их ухвати за руке, па одговори:</p> <p>„Ја сам своју дужност чинио.{S} Ја знам да ћу сутра поги 
 уједу и зато смућено одговори:</p> <p>„Ја знам да сам неприлично учинио и вашу нежност тим увр 
својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове господе!“</p> <p>После тога се окр 
 онда продужи овако свој говор:</p> <p>„Ја ћу с вашим допуштењем, господо моја, узети једног ко 
 ухвативши га за руку рекне му:</p> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где леж 
р је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у  
од прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на ум.{S} Ми ћемо 
дважно, — а томе сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила с 
гу загладити жалост за драгим.“</p> <p>„Ја сам тешила своју матер рекавши јој да ја не мрзим Ла 
, с којег се ни вратити нећеш.“</p> <p>„Ја примих бутелу и напих се из ње.{S} Бога ми, прве сор 
ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, а 
штеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на крштење него му тако 
 али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопако? — Та ти си с њиме би 
о ћу учинити.“</p> <p>„Шта то?“</p> <p>„Ја се морам ономе ниткову осветити!”</p> <p>„Осветити?  
ма морали оградити против њих?“</p> <p>„Ја их се бојим од како сам видео колико пати због њих м 
Море знаш ли ти с ким говориш?“</p> <p>„Ја не знам — рече Бачванин одважио — али то знам да пош 
тао од зиме, љутине и срамоте.</p> <p>„„Ја ћу се свима судовима тужити“ — рекох ја у очајању ка 
е већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мојима написао крст на једну хартију, ал’ ј 
он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се с 
у у јелена; они беху округли и пуни као јабука, а брзи као тица ластавица, срчани као добар јун 
S} Зар то не бејаше леп санак?{S} Та на јави се он томе никад није надао.</p> <p>Њему овај сана 
.“</p> <p>Стражар викне, један момак се јави, прими од Ивана новце и за неколико часкова врати  
тамницу унели; ал’ се један другом нису јавили, бојећи се да их не раставе ако се покажу да се  
а је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.< 
вори.</p> <p>У другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му мож 
вет година није видео.{S} Кад сам му се јавио, он ме загрли и сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја н 
</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега.</p> <p 
еби набављају што више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити 
ознају.{S} Но одмах, чим момци изађоше, јавише се један другом, загрлише се и ижљубише:</p> <p> 
 Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаља 
свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у опасности и близу смрт 
песму:</p> <quote> <l>„Сећаш ли се оног јада </l> <l>Кад глас дође из ненада </l> <l>Ка из ведр 
акривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младена тешити и 
у молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек одлакшати могла; али он 
н под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив и 
 је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ жао ми би за четири вола — хеј, та никад 
те речи, јер он се опомену првих својих јада, и хтеде нешто да говори, но у исти часак на улици 
жно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> <p>И за ов 
се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ао свога брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био шт 
на.</p> <p>„Сад сам сам на свету, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изник 
} Кад нема г. Младена, на што мени овај јадан живот?“</p> <p>„Зна Бог, брате, шта ради.{S} Може 
почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div type="chapte 
"108" /> зато дошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наиша 
ванин који се ту с њиме упознао и своје јаде му исприповедао.</p> <p>„Али шта то може бити што  
и провести!{S} Да ти ја станем све моје јаде говорити, до сутра не бих свршио.</p> <p>Сиротан ђ 
„„О ви очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежн 
„О, ви очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа н 
моје нежне драге! ви задајете мени веље јаде.</p> <p>„Зашто вас не могу више видети, очи плаве, 
е срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан наочиглед губила — а томе сам ја 
>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би  
и је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер 
еци његовој за наследство остану: глад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његов 
што рекох, од Суботице се наши започеше јади.</p> <p>Пре суботичке битке Маџари су од Србаља љу 
А</head> <quote> <l>Ту се наши започеше јади.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је срп 
ко добро овога света, а за друге туга и јади, — а у животу радост од жалости дели врло узак јар 
у.</p> <pb n="78" /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо има 
ли освојити, почеше се наше беде и наши јади.</p> <p>Јадан, јадан српски народ!</p> </div> <div 
а наследство од колена на колено остају јади и несрећа; ти си још у утроби твоје мајке близу см 
„Шта ћу сад, шта ћемо сад, господине, — јадиковаше пред њим кукаван простак; — сад смо голи, са 
до њега један „рон појен“, на њему дрво јадиково, кад волшебни гласи зазује из куће.</p> <p>Мла 
а.{S} На послетку Бог се смилује мојима јадима.{S} Ја се нађох с оне стране Саве у служби.{S} С 
} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе 
ну, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плакаше, док им  
акаху док девојче у плачу и не заспи, а јадна мати склопи руке и помоли се Богу.</p> <p>Зора за 
лог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, крупа 
ша православна црква заповеда.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог д 
иповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али не знадосмо да је ту крив би 
стојаним али умним гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви 
 На другој страни беху други још гори и јаднији: жене са расплетеним власима, са раздераним хаљ 
ризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаго и одв 
вла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлише се, љубише се, плак 
ле подгризоше.</p> <p>„Ах, Боже!... .{S}Јадно, јадно моје срце.</p> <p>„Боже, Боже ....{S} Снаг 
ји имађаху право бирати господу, бичеве јаднога ал’ поштеног народа.</p> <p>„Онај још дан посла 
не хтеде ни слушати. — Е ко би и слушао јаднога простака, који се пред избор тужи на лемеша.“</ 
гословити или скрушити може, да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у сел 
и очи, плаве очи! ви задајете веље јаде јадном мом срцу.</p> <p>„„С Богом остај, лепа нежна дев 
и очи, плаве очи, ви задајете веље јаде јадноме мом срцу.</p> <p>„С Богом остај, ти лепа нежна  
ј сиротној породици, — колача и шарених јаја деци за Ускрс, а мојој жени нешто мало хаљинице, — 
м.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па им жао бејаше да т 
у.</p> <p>Кад су пред свака кола четири јака вола упрегли, и волове, осим обичних хамова, још ј 
иповетку; али то знам да су Маџари врло јаки били у Суботици кад се наши с њима побише, а и то  
би могла бити одушевљена шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном  
гли, и волове, осим обичних хамова, још јаким штрангама колима привезали, онда се кренуше.</p>  
мињем моје прошлости, онда, онда сам ја јако несрећан. — А ти?“</p> <p>„И ја, и ја! — рече Бачв 
бити.{S} Кажи нам: под ким ћемо бити од јако?“ _</p> <p>„Под вармеђом, сви под вармеђом, јер ће 
вармеђом, сви под вармеђом, јер ћемо од јако сви једнаки бити.“</p> <pb n="34" /> <p>„Под варме 
у шаљиво удовица — мени се чини, ви сте јако похитали.“</p> <p>„Доказ да не спадам међ’ натражњ 
рне. „Господине, — ја му рекох — Маџари јако грувају из топова, и све ближе нама долазе, а наше 
господу.“ Ја се врло чудим што сам и до јако трпео безобразлук тај, да ми у мојој кући други за 
без ране остати у овом лепом кругу и до јако?“</p> <p>„О, о, зар су тако страховите те љубавне  
ди — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом б 
 од њеног мужа, паде у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} О 
е спасла и уздржала до сад више пута од јамачне смрти.</p> <p>„Ја сам до данас свуд срећно прош 
поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити д 
одност и мени тако исто мила као и она; јамачно ће бити и у њеном срцу љубави према мени, јер с 
пресуди да смо ми продавали отаџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погл 
 у Војводству мисле да би српска војска јамачно заузела била Суботицу, само да није оклевала, в 
 кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже своје ј 
ути тај човек, за ког ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у поче 
 казао, и за ког су моје лепе читатељке јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, 
Баш ти фала у име Марцике, који се томе јамачно радује.“</p> <p>Комшија се сав зацрвени.</p> <p 
 кандидирани за царство небесно; она ће јамачно данас овде бити, да ми, антиципандо од рајске н 
ушевљено и озбиљски. — Самртник се неће јамачно претварати; самртник не лаже; његове су речи ис 
че:</p> <p>„Ви о смрти говорите,.... ви јамачно нисте с овима.“</p> <p>И руком покаже врата од  
 је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси ничему крива, и зато те ја молим опрости н 
е за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојком коју је наш  
} Госпођо, тако ми мога спасења! да сам јамачно могао знати да до сутра нећу погинути, ја бих д 
ако ће моћи себе боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како  
 не помогне им, владика и конзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се п 
ни су од сиротиње поотимали, и то благо јамачно још и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њи 
ђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи  
оружја.</p> <p>Гдекоји официри, који су јамачно знали да С. Томаш мора пасти, световаху народ д 
сти мах звркну стакло на прозору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стаја 
е обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса д 
га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео 
вином, кад у један пут мој гост А...{S} Јанош повиче: „Газда, дај шампањера!“ — „Иди не будали, 
л’ ја сам га гледао крвавим очима...{S} Јанош!{S} Јанош? та тако се звао и судац...{S} А ко је  
мајку — ја не дам да се моје кумче зове Јанош.“</p> <p>„Да, браћо моја, — продужи Бачванин посл 
г. Ивана.“</p> <p>„Ал’ ко си ти?“ викне Јанош устрашено чувши то.</p> <p>„Човек, ког си ти доте 
е икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</p> <p>„Ја волим своје дете и не носити на 
, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су свршила господа на дијети, па 
ан, као што смо ми желели, већ маџарско Јанош.“</p> <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је к 
 је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђен 
ти си од самога мене више отео.“</p> <p>Јанош се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај за 
човек прескочи, бејаше обиталиште А * * Јаноша.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стевано 
 Јована или, као што су га они крстили, Јаноша, сахранили, донесе нам једно писмо један <pb n=" 
е сваког не опомињеш!“ и за овим речима Јаноша, који хтеде опет устати, пригњечи столици: „Мир, 
ао да се с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да н 
се отме, али страх окрепи и тако оснажи Јаноша да се са својима рукама као гвозденим клештама д 
ве то метне на трпезу пред себе.</p> <p>Јаноша мртви зној спопадне, лице му пребледи, усне попл 
који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p>„Х 
 ја сам се намирио са својим душманином Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно 
свога брата па лелекне:</p> <p>„Умрећу, јао, умрећу.«</p> <p>„Бог би дао, мој слатки брате!“ пр 
 сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће боље и поче о 
о кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Та 
? — А особито народни српски батаљон! — Јао муке што почини од Маџара, који шћаху заробити бана 
и своје подигне, после опет запишти: „А јао мени, мој рођени брате; ја тебе изгубих, брате; мој 
 лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ викну млађи из најљуће  
лиш — показујући страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха п 
крваве, уста запенушена, поглед дивљи. „Јао мени, дете моје, та може бити да још није свему кра 
ћеш ти највеће муке претрпети па нећеш „јао“ рећи; а ти си тако <pb n="159" /> малодушан ; ти ћ 
ује где неко уздахну и лелекну:</p> <p>„Јао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо;  
животу радост од жалости дели врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milest 
а <pb n="202" /> радост; јер један само јарак дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у с 
родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ускрс наше с 
 пођоше за њим у српски око, који се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није  
, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима.{S} Тако нама љуто преседе Божић 
од клавира прохујаше; после се анђеоски јасан, чист, звучан ал’ жалостан глас чуо.</p> <p>Глас  
м брковима, стаде пред судије на својим јасним гласом проговори:</p> <p>„Ја сам обранитељ ове г 
и он врат ломити.“</p> <p>Иван говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се м 
ве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче, да се у тај час друго опет није догодило. 
, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rácz?</fo 
це, на лицу моме цветаху руже младости; јато обожатеља опкољаваше ме, и то мојој мајци мило беј 
и, нагрну устрашени на кров — ту бејаше јаук и запевка, — у машини се штета начинила.</p> <p>„Г 
оји се млађи матрози препадоше.</p> <p>„Јаук и писка помеша се са звиждањем ветра, који је са ш 
 <p>Млађи се задркта, прси му се напну, јаукну још један пут, и тиме се све сврши.{S} Он бејаше 
 тога беху повели осам сељачких коња за јахање, за сваког путника по једног за сваки случај.</p 
то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакши 
ца из уста кад преко мере нагло лети, а јахач га све више стиска и мамуза; таласи су један друг 
шавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај м 
е све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена планина 
 чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо јачи на несрећи!</p> <p>„А мом брату?! — брату мом, кој 
била; а њен муж, мој красни зет Лацика, је са мном свршио свој рачун.“</p> <p>„Дакле осветио си 
ајвише полку играти у својим сватовима, је ли, моја лепа невесто?“</p> <p>„Хеј, не тако нагло,  
ије дао да њима улази.</p> <p>„Младене, је л’ да су поштени људи наше судије?{S} Саставише нас  
 одбио, да не скапа од глади.{S} Петре, је л’: ти ћеш учинити што те молим?“</p> <p>Ижљубимо се 
тискајући руку овог младог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај  
иванио с њиме, питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна  
витком стасу; преко врата <pb n="42" /> је имала пребачен лак шарен шал од индијанске робе; на  
 у величини и дебљини, да <pb n="14" /> је то дивота било погледати — е та дивна ти је то стока 
одне боје.{S} На барјаку <pb n="195" /> је било написано: „Правите себи од дрвета лутке па се н 
еш се кад смо заједно учили играти ?{S} Је л’, оно су лепа времена била?...{S} Ал’ да, ти си и  
идела сам ја то на теби.{S} Ти љубиш, — је ли, душо моја? — ти љубиш Младена, и твоје срце за њ 
ти.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p 
ЊЕНО СРЦЕ</head> <quote> <l>Да каква л’ је код тебе мађија, </l> <l>Да ти једна код толики лепи 
ловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младеновом срцу љубавна стрела дубљу рану задала.</p 
ћеш се Богу молити да заборавиш, о, ал’ је нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — ж 
и, и мало одгрејати — а Бог и душа доба је већ.“</p> <p>„С Богом, — рече на ново странац — ви с 
га, ви овде!“</p> <p>„У неприлично доба је-л’-те?{S} Ја знам да то није лепо, и да се ви зато м 
је ископала очи.</p> <p>„Ал’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако; није нам ни је 
ихвати Бачванин са одушевљењем — бадава је све, ми нећемо дати сатрти нашу народност.{S} Што су 
бље, да Ивана на комаде исеку.{S} Једва је председник суда могао утишати народ заповедивши момц 
и говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа врата се отворе, 
’ бадава, сила Бога не моли!{S} А каква је била сила у Маџара, према нашему шанцу где беху само 
 кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост.{S} Звона, која на црквеној кули звоне; мо 
 било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка имала својствено лепо појетично нешто у себи 
прсту била. „Ви се зовете Младен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> < 
 он има тако исту на своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимис 
>„Али данас чувајте своје срце, јер ова је преко мере лепа па ће вам срце ранити.“</p> <p>„А, с 
ерији под бројем 404 налази.</p> <p>Ова је лепота носила на себи од пепељасте свиле хаљину, кој 
што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала најмилија од овог дана; јесте та  
ђу мрави; сав се уздркће јер, као да га је грозница спопала, тако му крв у жилама ускипи.</p> < 
И после ових мисли загрози се као да га је грозница спопала.</p> <p>„Може и бити!!!“</p> <p>Реч 
ио да он није од меса и крви, већ да га је Канова изрезао од белог карарског мрамора, као и кип 
И он бејаше на све три игранке, куда га је привукао био његов идол — она млада црномањаста удов 
свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити т 
е добро.{S} Дете то у путу умре, кад га је она г. Павлу носила да га види.{S} Она то притаји је 
а доживи унуче, мога Младена.{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од неб 
 који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p> 
 хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на свет.</p> <p>„Младене мо 
 рака клета.</l> <l>Све нестало, све га је издало.</l> <p>Бранко Радичевић</p> </quote> <p>Млад 
 опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у дом ове лопе женске.</p 
на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био 
дог човека, ком, је притрчао био док га је у соби угледао.</p> <p>У тај мах зачује се са друма, 
о у почетку ове приповетке са каквом га је љубављу дочекао Бачванин у карловачкој пивари, и са  
шао, бејаше Ружин муж.</p> <p>Младен га је одмах познао, и он Младена.{S} Они се сад први пут в 
простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи му:</p> <p>„Бог ће дати, па ће добро бити,  
шати.“ За тим устане.</p> <p>Страшно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи  
 и одмарајући се, захваљује Богу што га је срећно довде сачувао те се није смрзнуо, и у снегу н 
11" /> <p>„На, пиј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’  
т народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њега је учио и хра 
 бранио од неправедних нападања, и њега је учио и храбрио својим саветима.</p> <p>Са својим нег 
и рају живота мог.“</p> <p>„После овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била,  
стиђен од пријатељских речи онога, кога је он оговорио био.</p> <p>„Живео!“ ускликоше и остали  
 састадох с тобом и с г. Младеном, кога је Бог послао међу нас, да нас мало упитоми и умири мој 
нико није проговорио о љубави — а многа је срца она већ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је 
е.{S} Ко овако пушку из боја носи, тога је само Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео жи 
судије и цео народ у судишту.{S} Поруга је противу Кошута <pb n="170" /> доста љута била, а Кош 
ко он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу своју, те граби неправ 
 јамачно већ и до сад погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе  
 целог се човека одмах могло видети, да је јадна сирота.</p> <p>Иначе он беше здрава људина, кр 
 ће моје читатељке јамачно погодити, да је то онај исти самац, кога у почетку ове приповетке у  
а шака људи пред јаким непријатељем, да је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за соб 
е би ли дно дохватио и лађу сачувао, да је вихор са собом назад не понесе. </p> <p>„У општем ме 
мој!{S} Боже мој! шта не бих ја дао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно  
да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе од пропасти; с радости пристане на то 
 би трајала може бити још врло дуго, да је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у с 
убок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који говори, дошао је с  
ма?</p> <p>Шта се то с њим догодило, да је бацио од себе своју обичну туробност?</p> <p>Ништа!{ 
мена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас му са свим малаксао био.{S 
дао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после дрктћући проговори:</p> <p>„ 
 је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води.{S} Јадно дете, јадна мати!{S} Загрлиш 
олним гласом приповедао своју патњу, да је свима сузе на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је  
оје лепо осећање и природну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов 
слуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли му зафалити на добр 
миловао на њега и себи га примио.{S} Да је онако живео, био би на грех и досаду.{S} Не говори в 
и се, куцнуо за мене самртни час.{S} Да је мени суђено било, ја бих већ одавно погинуо био; али 
о?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих него пет девојака. — С  
воју савест?</p> <p>„Може ли бити? — Да је она моја постала, шта бих ја чинио за њу?“</p> <p>И  
Варадина Карловцима по лепом друму — да је споменуо чесму, којој путник доспе идући овим путем, 
ву и јогунству што чини јунаке.{S} А да је још доста оружја и џебане било, било би муке за Маџа 
ло се у тражење, та брат брату треба да је на помоћи у невољи, а ми живесмо са свима у селу бра 
у маглу мени се учини од тога човека да је то сен, душа <pb n="144" /> г. Павла, јер и лице у т 
већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а 
ше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, б 
уд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га занесе те он огреши свој 
е мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна ....{S} Она не може бити срећ 
} Кад сам ја одрасла, ја сам мислила да је она моја дојкиња али ја сам њу увек као своју матер  
ните!...{S} Али ја сам вам већ рекла да је то оних, којима бисте ви однели, јер су ови несрећни 
S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говорио њихов Француски јез 
ила, па ја себи то представљам и сад да је узимам као девојку, <pb n="51" /> и хоћу да ти будеш 
 знамо већ из почетка ове приповетке да је срески судац био пропаст јадне просте породице, али  
е отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах посрнуо.</p> <p>„За ово осуде брата мога  
 Ружу тако чврсто, рекао би: боји се да је ко од њега не отме.</p> <pb n="154" /> <p>У томе вра 
иљно и жалосно говорио, и чини ми се да је г. Павле то видевши смиловао се, јер он блаже прогов 
ледао у те прстенчиће и чињаше му се да је то сваки један небесан перваз, који обвија у себи Ру 
стили ово грешно детенце?{S} Мислите да је добно дедино име? — Јест да — хеј, али ја не дам — т 
ти и никоме на свету исповедити неће да је она моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпо 
 <pb n="29" /> млад господин, и рече да је то од вицишпана, и да у први четвртак ми морамо пред 
д сам га питао још онај дан, он рече да је у црквену књигу записао Јанош, јер, вели, тако су св 
Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у св 
 се сетио да та песма из срца иде, и да је и њему тако исто као што песма каже, да он никога не 
исмо се да други дан одем г. Павлу и да је себи просим, па у вече да дођем опет у башту и да јо 
p>„Мени после моја дојкиња приповеди да је она била под своје код г. Павла, који је рођени брат 
ас срце парао, и за тим ми приповеди да је она вас заустављала, да се с вама разговори, <pb n=" 
и кад погледи коју од тих икона; али да је Рибера видео како су патили кукавни робови у суботич 
> <p>„Ја ћу ићи куд ти пођеш.{S} Али да је мени знати где лежи моја Смиљана, као што ти знаш за 
рише на сваког оног, за ког су знали да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећни 
је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са свим чисто и правилно говори 
е умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г. Павла, да га покраде и похара.</p> <p>Кук 
се обрадује чувши то, јер он помисли да је тај зато дошао да од њега отме новце, а он се из нај 
на моја мати.</p> <p>„Смиљи се учини да је ту госпођу Бог из неба послао, да је избави и спасе  
н.</p> <p>„Е, слушај па ћеш веровати да је теби боље него мени.“</p> <p>После мало ћутања прого 
амо Бог и Божја мајка могла сачувати да је изнео живу главу.{S} Али шта бејаше с нашим господин 
мало оштрије Петар. — Ти можеш знати да је г. Младен већ онда нешто смислио кад нас обадвоје ни 
е волове, ал’ ја бих се смео заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и 
, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без крчме било, то мораде одсести код св 
једног луга у други.</p> <p>А будући да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у  
ражљивим погледом.</p> <p>Али будући да је са свима овакав поглед мењао, то не могаху погодити  
воме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је непрестано у несвести склопи руке к небу у највећем  
>„Е, што удовица?{S} Ја нећу да знам да је Милка имала већ једног мужа, ја сам њу миловао још к 
оземске маџарске војске; али то знам да је врло велика несрећа за Србе била што су под Суботицо 
полка, ја не знам која, само то знам да је Штраус саставио.</p> <p>Штраусове све полке имају у  
 од куда ја знам, али ти се заклињем да је тако...{S} Мој брате, — продужи Бачванин после мало  
— Молим за опроштење!{S} Ја не велим да је то несрећа бити ожењен, а особито кад се двоје тако  
ће да у њу прелије, и својим задахом да је ускрсне.{S} Ово поврати Ружу, она отвори своје очи,  
 пивари видесмо, и његов друг Стеван да је онај Бачванин који се ту с њиме упознао и своје јаде 
чи, јер мене ухвати нека страва, као да је нечастиви у мени; ја потрчим и нађох се у авлији сво 
никог од путника није поштедела, као да је знала да га неће моћи надвладати, не смеде ни јуриши 
а.</p> <p>Сва пратња се окамени, као да је гром у један пут међу њих ударио; они не знађаху шта 
а, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад сам повела песму „<title>Мл 
 јуришати.</p> <p>Млади странац, као да је какова мраморна статуа, сеђаше на своме коњу не мичу 
о где врата од кошаре шкрипе.{S} Као да је нечастиви био у мени тако се помамим, кад видим чове 
вођама тако немарно и без страха као да је, од рођења свог па до тог дана, своје време само у п 
аден хтеде рећи, и зато се тргне као да је изненада голом ногом на змију стала.</p> <p>„Шта, ви 
{S} Дошавши до камина, стресе се као да је на отровну змију стао, лице му плану, срце му се сте 
 му се стеснило у грудима, па он као да је био нем не могаше баш ни једне речце рећи.</p> <p>У  
ти и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника гледаш пред собом  
хвати за обадве руке тако чврсто као да је од челика, и проговори му: </p> <p>„Не мори се, госп 
бадвема рукама, после тога викну као да је изван себе:</p> <p>„Умре!“ Мало ућути, очи своје под 
брати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p> <p>У исто доба док су за Мла 
 боље хранити; а ја сам јамачно знао да је г. Павле само се о томе бринуо како ће онај, чија См 
хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако б 
штао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега из неба гром.</p> <p> 
 земља то Српско Војводство, - право да је Српска земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бо 
дити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам вид 
p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, 
вана регалија?{S} Одмах сам помислио да је од американског листа.{S} Бадава, нема ти тога мирис 
 се налажаше, па се усиљавао и чинио да је и весео и задовољан.</p> <p>Та шта би мислили проста 
> <p>„У томе Смиља се опорави толико да је с кревета могла силазити; љути телесни болови њојзи  
укавног тог простака; њему се чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан по 
уги дан по целоме Ч... се разгласило да је Смиљана са својим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Он 
мати се изгубила и кад се разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он 
дне просте породице, али не знадосмо да је ту крив био и Ружин муж.</p> <p>Црна душа, сујетан и 
ар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима кућама кровове иштетио.</p> <p>На улици 
ном изрази: „Кад већ није барон, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју  
о је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега, тако га у прси груне да је овај одмах  
оје руке, и кроз сузе мољаше се Богу да је узме у милост своју, не ради себе већ мене ради. „Бо 
гинути; ови дивљи пси већ га познају да је он увек међу нама, па га зато мрзе, а наићи ће на ње 
не у плач и почне молити своју мајку да је не даје од себе. „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Па 
енама и својом децом.{S} Они знађаху да је непријатељ врло јак и да С. Томаш лако може пасти па 
теван.</p> <p>„Нисам.{S} Ја ти рекох да је Бог дао да никад на освету нисам ни помислио, те не  
је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу  
>„Какав знак?{S} Од куд ти то знадеш да је то знак?“</p> <p>„Е чекај, сад ћу ти приповедити.{S} 
а нема — и тако даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би с 
питом, појетичан и дражестан.</p> <p>Да је Бранко још у својим песмама напоменуо изгледе, које  
е име, језик, народност и цркву; ваљада је то оно добро!...{S} Не треба нама ништа од њих!{S} П 
 у своје руке своју дугу пушку, погледа је љубави пуним погледом, па као да се с њоме разговара 
олубица и добра као залогај хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и слав 
и по целу недељу дана.{S} Верујте, онда је цело село у жалости кад њега нема, јер он је као анђ 
за ово по године још останем жив — онда је на небу друго написано за мене, онда ће у мом срцу б 
 је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго с 
ј оправљаху, беху сви као окупани, вода је цурела са њиховог у восак утопљеног платненог одела; 
још не долази.“</p> <p>„Мој брате, худа је твоја нада!“</p> <p>„Остави ти мене.{S} Нисам се ја  
шинице Љубе Анђу за мога брата.{S} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и  
р бадава његова смо ми сви деца, а Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако л 
 доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина, <pb n="183" /> али боље да сам јој врат слом 
 доћи и Ружа.“</p> <p>„Красно име, ружа је моје мило цвеће.“</p> <p>„Али данас чувајте своје ср 
дена оковаше и у ропство одведоше, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к с 
ебало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научила га песму, која  
 слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго тако у несвестици била.{S} Она није чула ни зве 
ожете моју пропаст желети.“</p> <p>Ружа је врло добро разумела, шта Младен хтеде рећи, и зато с 
и нам што ти жао учинисмо.“</p> <p>Ружа је тај дан много препатила, и зато ове благе речи њојзи 
<p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p 
<p>„О, не, не; ја немам доста снаге, ја је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... 
није послове, а док коју заслужих, а ја је одмах дадох за вино...{S} Вино, вино бејаше мој најб 
рчи прозору па повиче:</p> <p>„Харамија је кроз прозор побегао, он мора још у авлији бити; за њ 
е готови били умрети.{S} Најпостојанија је љубав која се у детинству започне.</p> <p>Тако је би 
 страшно то, што си претрпео; али твоја је несрећа од злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти ј 
емље да виси, има само једна соба, која је у свему налична обичним швајцарским простијим собама 
а, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спасла и уздржала до сад више пута о 
и, по лицу му ударила густа брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара  
> <p>Слуге пођу Младену; али Ружа, која је одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, 
ао био погинути, да ме рука Божја, која је моћна, и милост његова, која је неизмерна, није спас 
 је стране уза зид широка постеља, која је са свију страна покривена плаветним завесама, као ка 
“ прође поред болнице истог имена, која је на углу од „Страдоне ди С. Анџело“ па се заустави пр 
била она лепа црномањаста удовица, која је са Младеном играла; зато драговољно учини по вољи те 
ту, сам и јадан као млада шипчица, која је из трулог стабла изникла, и којој у младости црви жи 
 С. Томаш оставили на мало војске, која је зло оружана била.</p> <pb n="113" /> <p>У С. Томашу  
вославно гробље до варошке шумице, која је шеталиште.</p> <p>У пролеће у томе шеталишту отмена  
ушке пукле: на зиду од гостионице, која је у пола тек сазидана била, вио се један барјачић од с 
н јо живео у самоћи својој љубави, која је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је с 
земљи, а кад се подигао, на трави, која је поникла била на гробовима, трептаху његове сузе — пр 
 Павла, и састајао се са Смиљаном, која је изилазила у авлију и са сеоском децом се играла.{S}  
 и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голубица и добра као залогај хлеба, о 
ку на глави имаше белу и коврчаву, која је скоро до очију попадала била на глави, — па после св 
о идол његов; он сад гледаше Ружу, која је увек хладна била као камен, о којој он није никад ни 
ладеном звала, и научила га песму, која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена н 
 овога је певао једну другу песму, која је врло жалосна била, јер сам ја опазио у његовом оку с 
 у сребрним чирацима, и светлошћу, која је долазила из кандила — пред сликом мајке <pb n="94" / 
е у несвест, после у јаку врућицу, која је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“< 
е други доћи.“</p> <p>Иванова љуба која је са својим мужем и Ђорђем разговарала устане са столи 
ку потребно, баш као каква кошница која је дупком пуна меденог саћа.</p> <p>„То није још давно  
 <p>Младен погледа к вратима, кроз која је у собу ушла једна временита госпођа са својом лепом  
овој пустињи, која се свет зове, и која је за многе тако пуна јада. — Господине, ко се много у  
а после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <milestone unit="subS 
тер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала и све чула.</p> <p>„Кукавица!{ 
или.{S} Кад не може моја кућа бити која је моје дединство, баш неће ни Чивутин се по њој ширити 
оглед мењао, то не могаху погодити која је идол његовог срца.</p> <p>Он га до тог часа није ни  
/p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и која је у ближњој соби лежала 
рао онда је увек певао једну песму која је врло жалосно и дуго се отезала, а ову песму нико ниј 
} Ко нагло иде, пре долази к цели, моја је овако вера; а и иначе ја мислим с кошаром не би се т 
н ми био!“</p> <p>„Срећан?{S} Хеј, моја је срећа мени умрла.“</p> <p>И после ових речи остави в 
овори ми она жалосно и стидљиво; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио,  
о ме смрт поштеди; ја ћу умрети, а моја је жеља умрети као што Хришћанину приличи: са вером и с 
 а њојзи Бог нека буде милостив, и нека је сачува.“</p> <p>После ових речи открије своје лице д 
е на то најмио.</p> <p>Боже мој! колика је разлика између његовог и Младеновог владања, а и он  
из собе изашли, Ружа се занесе и колика је дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без св 
и другог оружја у изобиљству.{S} Српска је снага била у одважности, постојанству и јогунству шт 
 и гине за српском народности; а српска је народност и мени тако исто мила као и она; јамачно ћ 
 <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Из почетка је српски народ врло срећан био у својим биткама; рекао 
 <l>Живили! живили!</l> </quote> <p>Ала је лепа земља то Српско Војводство, - право да је Српск 
 Међу највећим телесним боловима морала је слушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео  
 и веселије.</p> <p>Света глава обећала је народну скупштину за 1-ви мај.</p> </div> <div type= 
ла, до мога кревета на коленима клечала је једна жена и склопљеним рукама се молила Богу.{S} Ка 
свиленог предива са белим шарама седела је с десне стране Ружина мајка, а с леве до ње Ружа, а  
траже моје <pb n="20" /> добро, по села је оставило своје послове и подигло се у тражење, та бр 
 њих, а свакога појединог заклетва била је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смр 
голе; око врата где се марама веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; ли 
м златним первазом.{S} Према овоме била је икона, слика мајке Божје, копија од Карла Долче.</p> 
мбра после поноћи „Ла Хирондел“ пловила је Алжиру, а на њој међу другима путницима бејаше и Мла 
а него само у своме одушевљењу говорила је овако:</p> <p>„Боже, мој драги Боже, од кад ја молим 
<pb n="94" /> Божје молећи се, наличила је у белој својој хаљини анђелу бола и туге који оплаку 
 А Младенова љубав према Ружи граничила је с обожавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Ива 
д сам се венчала са својим мужем, дошла је била у моју собу моја стара дојкиња — Бог да јој душ 
 мене на свет донела; али кукавна Смиља је тако болесна била, да се с кревета није могла маћи.{ 
S} Служба, која доноси 400 талира, боља је него парохија оним људима, који не гледају на то где 
 — запита га после мало времена. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа го 
 до више колена дебелом кожом, у рукама је носио сваки једну мотку од прилике пет стопа дугачку 
 њено срце право и поштено!</p> <p>Нама је после нашег греха одмах куцнуо час да се кајемо, и м 
ти у вече.</p> <p>По суботичким улицама је била густа помрчина као тесто, јер небо бејаше врло  
чите нишанити, а не на јунацима, којима је суђено да погину од јунака!“</p> <p>Маџари беху бесн 
омињаше.</p> <p>Родитељи његови, којима је Иван јавио био за њиховог јединца, разбираху за њега 
анкових песама.</p> <p>Има људи, којима је Бог дао да могу тако лепо описати своје лепо осећање 
аху једну намеру, једну жељу.{S} Којима је могло бити скупљаху се уједно, и дизаху оружје на об 
 томе зауставе се једна кола, на којима је дошао слуга г. Павла по Смиљану, да је са собом води 
а се код нас.{S} Кад се кола, на којима је Смиља дошла, пред капијом зауставише, ми сви, који с 
а коња упрегнута у једна кола на којима је било три мртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је 
бом кад му не би била два ока, у којима је и сад горео жесток поглед.</p> <p>Једно после подне  
>После се сви упуте дворовима, у којима је била света глава српског народа и православне цркве, 
прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила, многи се момци и девојке загледаш 
м гласом рече:</p> <p>„Јадни људи, њима је крај!{S} Хвала, господине, ту ни ви ни један судац в 
а, страва ме подухвати; на мојима очима је већ и пре магла била, а сад кроз ту маглу мени се уч 
н ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало трајала, после се чули смућени и не 
у.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по којима се класови талас 
 да ради по својој глави.</p> <p>Истина је да женско само себе најбоље чува, — поштено срце и д 
укавна мати своју тајну исповедила, она је у сузама се гушила. „Ћери моја, на нашем колену нема 
и.</p> <p>Што се мајке Ружине тиче, она је надокнадила хладноћу своје кћери са уљудним, пријате 
 састајати, јер кад год се видесмо, она је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туг 
писани на његовом лицу.</p> <p>„Ах, она је несрећна....</p> <p>„Ако сам томе и ја што крив...</ 
је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене живела.{S} То ја знадох и мило ми бејаш 
ла и све чула.</p> <p>„Кукавица!{S} Она је страшно патила за своју лакомисленост.{S} Међу најве 
 је и умори после четири дана...{S} Она је сад — тамо!“</p> <p>И прстом покаже небо, а очи му с 
’ ви се отесте од ње и одосте...{S} Она је вас после у вашем обиталишту целу недељу дана сваки  
шљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је своје дете тајно сахранила и мене мртвом своме детет 
ом, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постала удовица!“</p> <p>„Како то?“</p 
им швајцарским простијим собама.{S} Она је велика, зидови су јој од самих чамових дасака.{S} Да 
 на срцу и њена брига буде већа.{S} Она је своме срцу примила речи г. Павла; она није хтела у њ 
/p> <p>„Моја се мати утеши тиме.{S} Она је код мене и код мога мужа живела; она је само за мене 
и хлебом није могла захрањивати.{S} Она је ишла милосрдним људима, и молила их да приме под сво 
есела; очи јој пуне суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је  
 са муком и кудељом туђом, — е, ал’ она је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она 
p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа која у белом ноћном оделу пред икон 
оме беломе лицу.</p> <p>„После тога она је мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, сп 
 Анђа је и више вредна била — о, та она је тако добра, тако лепа, тако честита била....{S} Боже 
т? и опет!...</p> <p>А Смиља?{S} Та она је тако чиста и невина била као анђео с неба, њено срце 
коју сам за овоју матер држала, јер она је мене из нужде к себи узела, и, Бог би знао како, али 
говала и, тако рећи, мој худи живот она је од Бога мени измолила.{S} Нарастох девојком, отресох 
енску страну, и видех Смиљу!</p> <p>Она је дивна девојка била, за девет година нарасла у висину 
век.</p> <p>Ружа се уздркће.</p> <p>Она је могла познати овог што уђе, и зато устрашено повиче: 
е и лепше него што пре беху.</p> <p>Она је из цркве сама кући ишла, ја јој се јавим и она ме љу 
јим дететом у Тису скочила.</p> <p>„Она је мене отхрањивала и неговала, као што добра мати негу 
укаже анђеоско женско лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један ма 
оца?“ запита моја снаха.</p> <p>„Срећна је она, — придода моја мати; — господин Павле је њу на  
 — У најтежима мојима болестима дојкиња је моја мене неговала и, тако рећи, мој худи живот она  
у жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108" /> зато дошао да јој искаже  
богати у љубави једно према другоме, па је и то леп од Бога дар за нас. —</p> <p>„Сви, сви ови  
овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће С 
ји млађега, али речи му се загушише, па је једва с натегом могао говорити.</p> <p>Болник није н 
 задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност која бејаше његов и 
а.{S} Она саспе из крста прах у чашу па је налије водом; цела вода добије отворено зелену светл 
 ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за љубовцу, па ми с тога бе 
вих речи склопи своје руке.</p> <p>Лепа је она овако била, родољубивим жаром распаљена и склопљ 
с натегом почне назирати.</p> <p>Рибера је страшне ствари писао у својима иконама; човеку се ст 
 и Младена са собом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.< 
е, Ружа је била у несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{ 
сав зејтин у златном кандилу.</p> <p>Та је соба Ружина спаваћа соба, а она је красна жена Ружа  
авати ни роботе ни десетка.“</p> <p>„Та је ли можно то, господине!“ повикаше сви у глас.</p> <p 
 би тио ић’ на влашку мису.“</p> <p>„Та је ли то истина?“</p> <p>„Јест борме; па би они онда јо 
еде у другу собу.</p> <p>„Куда?“ запита је он.</p> <p>„Овамо, да вам покажем каке су овде припр 
ј удар још моћи поднети.“</p> <p>Заиста је био човек, који знаде своје болове зауздати и своме  
 које самртника оглашује.</p> <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.< 
уто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица, кад јој дирају лавчиће, према тој војсци? —  
он, бар да је племић.{S} Али овако, шта је он?“ — У томе, на моју проклетињу, Лацика дође у наш 
 а он се одмах продере:</p> <p>„Но, шта је?“</p> <p>„Господине...“</p> <p>„Говори, које добро.“ 
ладене.“</p> <p>Младен се укочи!{S} Шта је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа  
а живи бити.“</p> <p>„Умрети?{S} Па шта је то? — Је ли теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је 
<p>„Верујем, али овако.“</p> <p>„Па шта је то?{S} Бићемо овако лепо, заједно у друштву, неколик 
травом ишчекивао и изгледао да чује шта је са машином.{S} Срећом машина није била здраво оштеће 
зору; А * * Јанош се окрене да види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он  
епао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је б 
ми онај крст, који видесте; каже ми шта је у томе крсту, и зајеца горко: „Худо наследство што т 
<p>„О, гле ти њега!{S} А знаш ли ти шта је она учинила?“</p> <p>„Знам, — рекнем ја одважно, — а 
сле мало ћутања Петар. — Ја не знам шта је Бог оставио да још доживим, али ја бих волео да сам  
ем опет у башту и да јој приповедим шта је г. Павле рекао.</p> <p>Господин Павле сеђаше у својо 
 Божја воља; али ми смртни не знамо шта је Бог са својом премудрости за нас наредио, и докле ће 
ма и међу нама Маџарима, који знамо шта је поштење, па се не дајемо поткупити; ја сам своју гла 
{S} Ми скочисмо од ужине, да видимо шта је, а то беше један чопор изопијаних људи, који се са с 
пут међу њих ударио; они не знађаху шта је и од куд пушке пуцају; они још далеко беху од губили 
д куд ти долазиш, момче, да не знаш шта је учинила та несрећа.“</p> <p>Мене за срце уједу те ре 
онда шта учини верна војска.</p> <p>Шта је љуто море, шта су раздражени рисови, шта је лавица,  
на годину доноси 400 талира.</p> <p>Шта је мени више требало на овоме свету?{S} Служба, која до 
е окрене Петру и чудно га погледа: „Шта је то, Петре?!“</p> <p>Петар није слушао Стевана, није  
, и нека пуцњава зачује се:</p> <p>„Шта је то?“ викнуше у један мах Петар и Ружа.</p> <p>„Ватра 
и један глас који говораше:</p> <p>„Шта је то?{S} Каква је то бука?“</p> <p>И после овог гласа  
 лице своје земљи прислони.</p> <p>Тиха је била ноћ; у башти, у целој кући, у целом селу смртна 
ботичком крвавом суду.</p> <p>Судионица је врло пространа била, али дупком напуњена народом.{S} 
една млечна крава била.</p> <p>„Житница је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била с 
аса.</p> <p>На све стране око С. Томаша је тако било; свагде жалост, пропаст и очајавање.</p> < 
аши лепи сни.</p> <pb n="92" /> <p>Наша је војска први пут побијена под Суботицом.</p> <p>Од он 
tone unit="subSection" /> <p>Код Хеђеша је наша војска зло страдала, многи наши изгинуше, и у м 
е с тобом разрачунам.“</p> <p>На Јаноша је нападао страх све већма и већма; он види да није шал 
е покрије обадвема својима рукама а сав је дрктао као прут.</p> <p>Иван се намршти, замисли се  
ем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер ми не знадосмо једно за др 
и крајња несрећа.</p> <p>Чиљаше се, Бог је окренуо своје лице од српског народа ради неслоге и  
ова света воља!“</p> <p>„Да, брате, Бог је њега нами дао, Бог и узео; слава његовом светом имен 
 царство Душаново још ускрснути.{S} Бог је срушио српско господарство ради неслоге српске, вера 
 и није; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше, помислих у себи, ал’ ћу се о 
то за нас?</p> <p>„Е, ми смо људи — Бог је нас обдарио чврстим срцем и јаком нарављу — ми смо ј 
 тако патити?“ запитах ја.</p> <p>„„Бог је спор, ал’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је,  
адима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из душе миловала.{S} Она је данас двојако постал 
стали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац, ма да је са  
 кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваким говораше њ 
у је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и за Младена отров извадила.</p> <p>Пет 
> <p>„Како то?“</p> <p>„Погинуо јој ког је у тишини безнадежно али верно и искрено љубила; а ње 
мњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ < 
у!{S} Та како би и било благослова, кад је више горких суза пало на њега него свечане воде на к 
полке имају у себи ту чаролију, да, кад је добро свирају, онда госпође и госпођице осете жељу:  
ом однели.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.</p> <p>Но у исти  
 несвести.</p> <p>Зора је већ била, кад је к себи дошла и своје очи отворила.{S} Она сва претрн 
авна тежња, али не због тога да се, кад је присвоји, од ње као од каквог заната храни, већ да м 
е к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је село мало и без кр 
p>Брате, ја не знам шта би са мном, кад је г. Павле ово изговорио.{S} Са мном није Бог био већ  
оринти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити  
и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} Мени би смрт добро дошла била ј 
длагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видети дражесну Ружу и у њеном кругу б 
зе своје тарући.</p> <p>„Фала Богу, кад је од пушке погинуо!{S} Ја знам да се владао на губилиш 
круг били скупили, одмах у почетку, кад је почео казивати своју патњу.</p> <p>Један између њих  
Момче се ово загледало у моју жену, кад је она још девојка била, па је сад јамачно <pb n="108"  
ан, потрчи, претрчи преко парка.{S} Кад је до гвоздене капије дошао, месец, који се измеђ’ густ 
брк над руменим и танким уснама.{S} Кад је ушао у собу погледа око себе, па се намршти, као да  
/p> <p>Младен не говораше ништа.{S} Кад је судија изрекао да ће умрети од праха и олова очи му  
и су заклети српски непријатељи.{S} Кад је који Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јад 
р је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се изгубила и кад се разгласило да је она  
дело на њему на цепове подерано.{S} Кад је устао и погледао око себе, чисто се свима смрзла крв 
ан говораше јасно и разумително.{S} Кад је изговорио, у народу се метеж роди; свако се дивио то 
 беху њему његово највеће добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, ко 
 <p>„Те каково! — продужи Младен. — Кад је цела наша војска које побијена које заробљена била,  
погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на женско које пао тај поглед он постаде одмах мек,  
ко је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учинише од њеног мужа, паде у несвест, п 
о преко мере пуно болних осећања, а кад је срцу тако, онда човек мало говори.</p> <p>У другој и 
непријатељ гони раштркану војску, а кад је стражњи достигао предњег онда се на њега попео, и пр 
те господе.“</p> <pb n="16" /> <p>А кад је ову последњу реч изрекао сав се зарумене, по гласу м 
еде и напасти одбрањивати.</p> <p>А кад је касније до битке дошло, кад су топови загрмели, кад  
е у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где за коју већу несрећу на страни, ишао је и  
ао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао мислио си пресећи ће га, а кад је на ж 
го моје дете, — говораше ми дојкиња кад је до гласа могла доћи; — овај се крст отвара, кад се п 
и сирочад без оца и хранитеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи њ 
А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала, њему не бејаше мило, али је о 
 добро.{S} Кад је он код њих био, и кад је имао до себе своју љубу, која је била нежна као голу 
vis à vis</foreign> за руку узму, и кад је Младен Ружину руку ухватио, девојчета рука, која беш 
 битки, кад су се бајонети кршили и кад је крв текла као вода, и кад Маџари уступише, два слобо 
p>Последња два иђаху за колима, али кад је чему нужда била они се тамо налажаху.</p> <p>Путници 
 говорио њихов Француски језик, али кад је по пустињама онако сам тумарао онда је увек певао је 
на гласу не могаше се ништа познати кад је говорио:</p> <p>„Много си патио — ал’ још благо теби 
ене мој рођени брате!“ рече му овај кад је у собу ушао.</p> <p>Младен љубљаше Ивана као што љуб 
е сад у селу, — вељаше му свештеник кад је за Младена распитивао. — Више пута тако оде не казуј 
лад, јади и невоља.</p> <p>Онај дан кад је преминуо, у његовој кући потроши се и последње парче 
он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао.</p> <p>„Женама не би право што кум с пл 
развило, али остало онако нежно као кад је дете била, црне њене очи посташе ватреније и лепше н 
зрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема човека на овоме свет 
 —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љубе Анђу за мога брата. 
адној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} 
о беше ко ће му играчица бити, само кад је према њему била она лепа црномањаста удовица, која ј 
удио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми смо наше, брате, све свршили, 
евито, суботичка пијаца, као обично кад је киша, преко мере блатњава, свакако не згодно за оне, 
 једног мужа, ја сам њу миловао још кад је девојка била, па ја себи то представљам и сад да је  
 причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је ред на Младена дошао, он целује крст и свештеника у  
го оставио!!!“</p> <pb n="57" /> <p>Кад је Ружа ову песму певала то бејаше из дубљине свега срц 
 /> <p>Нова туга, нови јади!</p> <p>Кад је оставио своју постојбину, он јо имао оца и милу мајк 
у, која се у соби развијала.</p> <p>Кад је он гвоздену капију отворао, онда се отвараху и прозо 
вукло у дом ове лопе женске.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, не 
 и што није скапао од глади.</p> <p>Кад је наш караван до ове гостионице дошао, путници поскачу 
ка од следеће фигуре захуји.</p> <p>Кад је у игри дошло да се <foreign xml:lang="fr">vis à vis< 
ше алем, а друга два рубини.</p> <p>Кад је ова лепотица ушла у собу, велика се тишина била учин 
ца, кога грижа савести гони.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме  
једним загушљивим уздисајем.</p> <p>Кад је из друштва кући полазно рече у себи:</p> <p>„С Богом 
вањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружиној руци, она се сагне и у  
и и да сакрије своју забуну.</p> <p>Кад је један румен шебој узбрала, ја је ухватим за руку и д 
е, други пут у своме животу.</p> <p>Кад је Младен простаке са собом повео, и тако у друштву дру 
 си много срећнији од мене!“</p> <p>Кад је ово говорио, претрнула беше крв у слушатељима од стр 
мираз па још за попу удати.“</p> <p>Кад је моја мати ово изрекла, моје срце мене заболи; ја не  
терали — треба се осветити.“</p> <p>Кад је Бачванин овај последњи слог изрекао, странац га чврс 
т живота нагло и без бола.““</p> <p>Кад је Ружа ово изговорила, притисне онај мали рубин који ј 
а нам жао учине и напркосе.</p> <p>„Кад је год какав празник био, увек су нас терали да идемо н 
бави према мени не имађаше.</p> <p>„Кад је мени моја кукавна мати своју тајну исповедила, она ј 
стом оделу као и онај први.</p> <p>„Кад је ова чорда поред наше куће пролазила, један се заглед 
лаће на годину дана?!{S} Истина, каткад је имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту б 
нико није знао за њега.</p> <p>„Ах, сад је свему већ крај! — уздахне жена, која га је тражила — 
</p> <p>„То не може бити, Петре.{S} Сад је већ томе крај.“</p> <p>„Крај?{S} Зашто?{S} Зашто не  
тнуше око подне на бео хлебац.{S} Народ је врвео као на какво чудо, да их види, јер се по целој 
 толико постојанства и снаге?{S} Од куд је дошла утеха његовој болној души?{S} Од куд њему то в 
 се с њим састали запиткиваху га од куд је и од ког је рода.{S} Они су знали да је он странац,  
ане и баци свој поглед к вратима од куд је мислила да лупа долази.</p> <p>Сат у оближњој соби и 
/p> <p>Певач погледа оној страни од куд је долазио одзив његовој песми; лице му сину, рашири св 
их очију, за кога нико није знао од куд је и од ког је народа.</p> <pb n="64" /> <p>Он са сваки 
ао, муко моја!“</p> <p>Пође тамо од куд је лелек чуо; напред, мало напред — нагази на мокру сла 
казао се ње, заповедивши јој да иде куд је очи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од 
 и горком муком текли, раштркаше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На 
аже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а ову молбу поткрепљивао је ти 
у?“</p> <p>„Зна он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао 
нај зна шта сам ја изгубио.“</p> <p>Ове је последње речи скоро у јецању изговорио, а очи му пун 
 први, те проговори:</p> <p>„Брате, све је у реду сад можемо!“</p> <p>„Боже помози!“ уздахне пр 
их алманаха галантерије запамтио, — све је он то својој удовици изустио.</p> <p>У другој игранц 
ловање било.</p> <p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не пад 
х ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запита г. Павле, а 
лне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и три прве путовође, који  
 <p>„Пуста је шума, тихе су долине, где је он своју песму удесио.</p> <p>„Пева о очима своје пл 
а Богу ми остасмо живи; али, Петре, где је г. Младен?“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Шта, наопак 
 својим мужем.{S} На питање његово, где је њена кућа, један сељак скине шешир с главе и са стра 
p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са својим мужем.{S} На питање његово, гд 
то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио свачим свет.“</p> <p>„Јесте, брате,  
м младом љубом живео у таком месту, где је много више Маџара него Срба било, а Маџари здраво мо 
рно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су његов свет.</p> <p 
ли, јер Младен беше увек међу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио 
одине, — викнух ја као изван себе — где је Смиља, где је моје чедо?“</p> <p>„Твоје чедо? — запи 
и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим склопи своје руке, клекне пред 
ђом?“ рече Бачванин хладно, па седе где је и пре седео, а пуну чашу остави пред себе на трпезу. 
н њих није тражио, а они не знадоше где је он.{S} А ко би га и могао био потражити у сиротном с 
е, нико не могаше за њега разабрати где је, куд ли се део, баш као да је у земљу пропао. ---</p 
и; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не знам.“</p> <p>„Госпођо, узми се на у 
и... хеј, колико бих ја дао да знам где је њен гроб... моје, моје, драге... е! што да јој споми 
. </p> <p>„Моме мужу.{S} Ја не знам где је он.“</p> <p>„Не знаш, госпођо?{S} Ти не знаш за свог 
ле се нагло окрене па дотрчи у угао где је Ђорђе и онај други роб седео:</p> <p>„Деда, — викну  
могао био потражити у сиротном селу где је он живео у једној простачкој кући?</p> <p>Ал’ његов  
тог праха.{S} После приступи камину где је била једна чаша и до чаше у једном красно израђеном  
а сви будемо једнаки.{S} Од ове господе је нама све наше добро.{S} Хајде, људи , пијте у њихово 
ошао да јој искаже своје јаде; али худе је среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреб 
ила је за главу сужницима.</p> <p>Ђорђе је био блед као смрт; очи његове пуне сузама; једва се  
у је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она пра 
 жутих дуката и аустриских банака, које је он с особитом пажњом пребрајао.</p> <p>„Још два овак 
а стара, те га заустави са речима, које је једва кроз плач могла изговорити:</p> <p>„Господине, 
 исписане су лепе копије од икона, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, 
нежан глас, а то беше глас детета, које је у сну говорило.</p> <p>Ружина се десница задркће, ча 
н пред собом гледаше оно створење, које је некада било идол његов; он сад гледаше Ружу, која је 
амо пати.“</p> <p>После ових речи, које је у себи премишљао, стаде хукати.</p> <p>„Па ја још он 
е до ње него само њено младо чедо, које је у слатком сну успавано било.</p> <p>Ружа је дуго так 
>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да не само што оно не може наз 
оваху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху туђи.</p> <p>Он не имађаше ни б 
 видела само једна половина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни нај 
ози повуку тешке гвоздене ланце за које је био ленгер привезан, да га у море баце, не би ли дно 
гова верна војска чува, војска, од које је сваки поједини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је 
, трептаху његове сузе — прве сузе које је пролио после две године дана.</p> <p>„Сад сам сам на 
 /> се одмах покаје за оне прекоре које је рекао; срце му силно почне куцати, крв му на ново уз 
имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању нашао, распрода.</p> <p>Па п 
међу тога, док се ово догађало, сужнике је свештеник причешћивао.</p> <pb n="193" /> <p>Кад је  
дне лепотице до друге, веселио се, шале је збијао и играо толико с њима, као да се на то најмио 
 „Немој плакати, дете моје!{S} Г. Павле је самац и добар стари господин; ти ћеш га слушати и по 
као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није имао од срца порода, али је имао  
сам да она мене љуби.{S} Господин Павле је имао лепу башту уз своју кућу; ја сам се са Смиљаном 
, — придода моја мати; — господин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад о 
д кућом г. Павла.</p> <p>Господин Павле је био наш комшија; он бејаше богат господин а ми прост 
 му тихо говораше своју исповест, после је смиреним срцем слушао молитву за отпуст греха и прим 
но примљени.</p> <pb n="54" /> <p>После је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно при 
обро бити, Бог ће помоћи.”</p> <p>После је откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој 
није разумевао.</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако  
несрећна; ти не волиш свога мужа а боље је умрети него противу срца радити и с недрагим живети, 
вио, па се ништа нисам ни бојао, ал’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује —  
{S} Да се Бог на мене смиловао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је уч 
примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не знам сећати шта се догоди 
S} Баш нико се неће тиме пофалити да ме је расплакао.“ — И после тога обесивши ми се око врата, 
г вола.</p> <pb n="19" /> <p>„Као да ме је ко ножем у срце ударио, тако ми би кад сам видео шта 
ло.{S} Ја бих дао моју десну руку да ме је г. Младен са собом повео; ја њега не бих оставио у н 
 вадрацко као што сам ја.</p> <p>„Да ме је повалио, не би ме тако болело, као што ме је болела  
цао сам се од немила до недрага; гад ме је јео; и ја сам се надао смрти а знао сам да под туђим 
а као што сам ја њу био погледао кад ме је упутила своме поочиму, да је од њега просим, и после 
 с поштеним човеком имао посла, који ме је лепо примио и управо ми рекао да то не може бити док 
22" /> те ме лупи у по главе.{S} Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан, који слависмо, што мр 
 ми живог Бога, српског млека, којим ме је одојила моја мајка, и тако ми гроба моје сироте Анђе 
, а она озбиљно и оним гласом, којим ме је увек умела покорити, рече; „Ја хоћу, па тако мора би 
“</p> <p>Ја се почех отимати, ал’ он ме је чврсто држао.{S} У један пут ја некако изманух песни 
ох веровати, али после се сетим како ме је она, коју сам као матер познавала, у целоме моме жив 
валио, не би ме тако болело, као што ме је болела поруга та на наш српски род.{S} Ал’ што ја мо 
 свету.{S} Судби није доста било што ме је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до  
се јавим и она ме љубавно прими, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви јед 
могу оставити без с Богом остај, јер ме је он својом кором хлеба отхранио, а умрети не смем збо 
 којима женско срце толико тежи, већ ме је још бацила међу оне, да с њима живим, који су крвниц 
 <pb n="188" /> <p>„Моје госпође, време је да одлазите.{S} Још једна четврт сата, па ће се стра 
године око 8 сати у јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба;  
дети сужнике на губилишту.</p> <p>Време је хладно било и кишевито, суботичка пијаца, као обично 
оји Србин под њихову руку дошао, с тиме је било јада и покора, јер судије нису гледали је ли шт 
о од Бога каково добро?“</p> <p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му 
, мете своју руку на њено чело, на коме је смртни зној био.{S} За тим, опазивши на камину у ста 
че онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачванин — ал’ што после с вама  
ликим топовима на врбашки шанац, у коме је био Боснић са целим батаљоном Граничара и нешто мало 
дуг платити до последњег јулија, а томе је већ прошло две недеље дана.“</p> <p>„„Ја јесам са мо 
вати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срцу.{S} Видевши да је 
 ниси ништа о томе знала до данас; мене је моја заклетва везала, те ти исповедити не могох што  
 очи натерале.</p> <p>„Лај, лај; за оне је тане већ саливено, па сад можеш лајати колико год хо 
з сваког свога.{S} Који га миловаху оне је црна земља покривала; које је он љубио они му беху т 
о што се најбољи пријатељи грле, стисне је к себи и пољуби.</p> <p>„Ех, С. Томашу, С. Томашу!“  
 клекне до Руже, ухвати јој руку, почне је љубити, подигне је и стисне своме <pb n="153" /> срц 
о смо имали, и узму у дуг; а наше имање је још један пут толико вредело, е, ал’ нико Чивутина,  
Кад су Срби Сомбором овладали, у Маџаре је таки страх ушао, да су сви бежали и селили се из Вој 
а — та и ми патимо од њих.“</p> <p>„Пре је још како тако било — продужи Бачванин на позив Срема 
и један млад човек притрчи к удовици те је на игру узме.</p> <p>Иван се на другу страну окрене  
ми за њен гроб, тако ти млека, којим те је твоја мати одојила!“</p> <p>„Њено име, њено име!“</p 
ина Павла, који ће те љубити као што те је твој покојни отац љубио.“ „Нема тога, мајко моја, ко 
овао на мене и послушао моју молитву те је теби мушко чедо дао; фала његовом светом имену што н 
ин Павле је њу на душу примио.{S} Он ће је лепо отхранити; кад одрасте, даће уз њу леп мираз па 
се „Палацо Мадама“ зове.</p> <p>С треће је стране уза зид широка постеља, која је са свију стра 
ледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и туробно; али по томе мрком и туро 
лати свој дуг; али, госпођо, твоје лице је поштено, твоје очи су тако миле, ти јамачно ниси нич 
ико сам вам ја препатио!“</p> <p>Сремце је здраво дирнуло у срце страдање овога човека, који им 
 је увек плакала и тужила.{S} Моје срце је пуцало од туге гледајући њене јаде; она се сваки дан 
а на послетку изеде гвожђе, а моје срце је цело, цело, цело — па чини ми се сваки дан све веће, 
се с Лациком прстеновала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога 
да помогну јадној породици.</p> <p>Вече је било кад је дошао у село, где је Ружа живела са свој 
жника соби свеће запалише.</p> <p>„Вече је наступило, а ње нема; ја не знам шта да мислим!“ про 
 је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила, а Маџарима толико служила да су око 9 
лепа жена, јер у велику забуну доведоше је Младенове речи.{S} На срећу свирка зазуји и игра се  
" /> смо врло много препатили, твој муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да 
питао га и за моју Мару, је ли здрава и је ли се удала...“</p> <p>„А од куд зна он за њу?“</p>  
м ценити ову краву, али моја жена не би је дала била од себе, ја не знам за какво благо на овом 
учен у чојане маџарске чакшире, на себи је имао плаветну доламу, на глави калпак, за калпаком б 
, — чудновато беше овај обучен: на себи је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допира 
 сам изешће ме љубећи. „Рано моја, теби је боље, срце моје!« говораше грлећи ме.</p> <p>„Мене м 
и Иван после прве радости.</p> <p>„Теби је од шале, Иване?“</p> <p>„Каква шала?{S} Зар ти не ве 
ред њу, и са највећим поштовањем пољуби је у белу руку.</p> <p>Кад је он своја уста принео Ружи 
е крајеви падоше му по прсима, на глави је имао мали шешир са округлим данцем и уским ободом, к 
после ухвати Ружу испод пазуха и посади је на столицу близу камина где је лежао крст.{S} За тим 
шанчевима како су се борили.{S} У среди је био међу њима њихов отац, сед старац али крепак и ју 
д јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено место у игри: „Ти ћеш играти са госпо 
 и верност нашу — а и ово све на услузи је само нашем цару, за другог у нас овде нема ништа; —  
д својих другова у магли од снега, који је непрестано падао.</p> <p>„Ђаволски човек; — рече Нем 
чашу лупи о земљу пред ноге онога, који је говорио — свака кап коју испијете у њихово здравље н 
 Јуда напао на сиромашнога сељака, који је у својој безазлености и незнанству обвезателство од  
е она била под своје код г. Павла, који је рођени брат био мога назови оца, ког ја нисам ни поз 
ико вредело, е, ал’ нико Чивутина, који је све купио, није хтео натеривати.</p> <p>„Имали смо м 
иска помеша се са звиждањем ветра, који је са широког мора долазио.{S} Матрози повуку тешке гво 
 и убије г. Павла и његовог брата, који је своме брату у помоћ пошао...“</p> <p>Ружа не могаше  
у вампира, човек из далеког света, који је знао говорити са свима матрозима њиховим матерњим је 
јица у један мах.</p> <p>Онај роб, који је са старцем у углу седео, бејаше Иван, Младенов друг  
p>„А чиме је заслужио онај нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазил 
уста магла.</p> <p>То бејаше снег, који је из неба густо падао.</p> <p>Беше оштра зима, снег де 
ђу овима беше Иван, Младенов друг, који је са својом младом љубом живео у таком месту, где је м 
део колико пати због њих мој друг, који је сад према нама.“</p> <p>По удовичином лицу руменило  
S} Живели!“ чуо се усклик силније, који је са друма долазио све ближе и ближе.</p> <p>После се  
погодиле биле, да је он онај исти, који је по мору пловећи, и преко горе С. Готхарда прелазећи  
убе!“ викне нестрпељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањи 
е на очи натерао.</p> <p>Ал’ онај, који је увек самац седео, бејаше недвижим, на његовом лицу н 
p>Док се ово догађало, дотле онај, који је пре на само седео, опет се био на лакат наслонио и ч 
„Право, брате, право; — рече онај, који је увек сам седео, и коме је управо и приповедао Бачван 
p> <p>Ову тишину први наруши онај, који је и пре самца хтео да задиркује, говорећи да му се вин 
а ноге јуначке, а млад човек онај, који је одушевљење донео међу њих, поведе својим љупким и ум 
а изиђу Сентомашани!“</p> <p>Онај, који је свога мртвога брата оплакивао, тргне се и подигне св 
протре своје чело, да збрише зној, који је по челу му ударио.</p> <p>После уздахне:</p> <p>„Бар 
рбашком шанцу“, повиче један улак, који је запенушен на коњу дошао.</p> <p>Војска стане у ред и 
="87" /> <p>Онај други млад човек, који је међу простоту са опаком и преварљивом намером био до 
о, а кад овај несрећни млад човек, који је од бола полудео био, њему дође и проговори му, а он  
 пловно, налазио један млад човек, који је имао лице бледо као самртник, <pb n="60" /> стас изр 
је није прекинуо један млад човек, који је ушао сад у собу.</p> <pb n="33" /> <p>„О чем сте се  
пролазио.</p> <p>Један млад човек, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, п 
о кад ветар звижди.{S} Онај човек, који је уз цркву се наслонио, исто тако зазвижди.</p> <p>За  
а подигне своје чело, и као човек, који је при свести и зна да славно чини, поносито пође пред  
Песма бејаше немачка; онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од п 
бећавати и претити.</p> <p>Перцел, који је Маџаре на С. Томаш водио, оправи књигоношу с књигом, 
, а Ивана погледа једним погледом, који је казати хтео: молим вас нека она буде ваша играчица м 
— проговори после једном оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео ос 
 Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске чакшире, на себи је има 
стити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као 
дркће се у његовој.</p> <p>Младен, који је обично отворен и окретан био, постаде у један пут за 
е, да се моли Богу.</p> <p>Младен, који је међу тим устао био и стао за леђа тога несрећнога бр 
ако, тако, људи.“</p> <p>Бачванин, који је ћутао у углу као и самац, напуни своју чашу, па приђ 
, јер до данас никоме није требао, који је овај крст у својим недрима носио; али прашак тај не  
 — одговори овај господин љубавно, који је Србин био, и тако добар као да и није господин — ево 
нике, а на вратима бејаше стражар, који је чувао сужнике и никоме није дао да њима улази.</p> < 
ти; после се поведе неки разговор, који је хладан, неприродан и усиљен био.</p> <p>На послетку  
ене, погледи кућу, погледи прозор, који је осветљен био светлошћу, која се у соби развијала.</p 
 стране један нежан и умиљат глас, који је са свим констрастирао са гласом Бачванина, који у ва 
> <p>„Како се на једном пароплову, који је из Хамбурга у Хул пловно, налазио један млад човек,  
осле устану, окрену се свештенику, који је за њиховим леђима стајао, па један му проговори:</p> 
 руком тако силно удари по асталу, који је <pb n="28" /> пред њим био, да су се сва стакла на њ 
 сваком изобилству на овоме свету, који је још и пре две године најбољи газда био у целоме наше 
<p>„О терету, господине, о терету, који је на сиротињи.“</p> <p>„Нема га више, укинули смо га.{ 
а.</p> <p>А * * Јанош бивши судац, који је Стеванову породицу до паса дотерао, и многа друга бе 
е се варао — то бејаше онај судац, који је крао вратове његовим љубимцима, сиротној бачванској  
подигне руке небу.{S} Бледи месец, који је између облака изашао био, осветли му бледо лице, кој 
 други батину, трећи право оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је 
мену од Варадина до Карловаца, — а који је не познају, нека себи представе што дражесније себи  
к, који је с другима у собу ушао и који је Јаношев писар био, притрчи прозору па повиче:</p> <p 
угог за подсмех морао примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у с 
а, кад се притисне овај мали рубин који је у њему као украс.{S} Кад овај крст овако отвориш, у  
говорила, притисне онај мали рубин који је на крсту.{S} Крст се отвори и у њему се угледа мало  
ного пиј, гле овако!“</p> <p>И ћуп који је повелики био натегне, а кад га је од уста одујмио, ћ 
и се иначе био стропоштао.{S} Глас који је изненада дошао да је Ружа испрошена, бејаше за њега  
ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p>„Који је ђаво тима?“ повикаше с поља, и четири момка уђу у та 
рловачке околине у ђачком растанку таки је, као и сама природа о којој пише — умиљат, питом, по 
тионицу — човек се мора посумњати да ли је он од овог света!{S} Тог је заиста изванредна жена р 
самац; он није имао од срца порода, али је имао свога брата, мужа моје назови матере.</p> <p>„Г 
што сам ја добио — е онда се прима, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове 
 са својим трудом себе захрањивати, али је себи придобио љубав и поштовање свију у околини, а с 
 да није шала, њему не бејаше мило, али је опет обећао да нам неће кратити, ако ми владика да п 
 јада и покора, јер судије нису гледали је ли што крив или није, већ су га злоставили само зато 
 завежљаја, који беше пред њиме, запали је па се баци комотно на диван.</p> <p>„Честите цигаре, 
 одлазити, тебе оставити, од то доба ми је празан и мрачан цео свет.“</p> <pb n="67" /> <p>Песм 
јих и од мене заслужнијих; осим тога ми је обећао да, ако се добро владам, да ће се старати за  
ило гледајући Смиљанине јаде, али да ми је цар поклонио све своје благо, не би ми тако драго би 
вао па да ме је к себи примио или да ми је узео памет па да ме је учинио као стоку, да се не зн 
он ми се изгуби“ закука она, тако да ми је њен глас срце парао, и за тим ми приповеди да је она 
ад су на освећење воде звонили, онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски 
бих него пет девојака. — С девојкама ми је већ доста.{S} Једну сам узео на душу; туђа је истина 
аје њему, али све бејаше бадава; она ми је увек одговарала да је Лацика лепа прилика јер је чов 
; ја сам га већ одавна забележио, па ми је данас и незван под руку дошао.“</p> <p>После мало по 
јкиња — Бог да јој душу прости! — па ми је дала овај крст. „Дете моје, — вељаше ми она — нај ов 
своме прсту; и ова је његова била па ми је у Милану дао, кад се побратимисмо.{S} Поздрави га, ј 
тај глас. „Женско, женско?...{S} Шта ми је рађала женско?{S} Да је родила једног сина волео бих 
е и жалости сувише.{S} Од ономад Бог ми је даровао особиту радост; ја сам нашла свога оца, одве 
е знам, брате, како згреших; али Бог ми је сведок, који види у срце човеку, да сам ја Смиљану ч 
ко нагађао:</p> <p>„Сећаш ли се, кад ми је глас дошао као из ведрог неба гром, да ја морам одла 
ја још онде седим те пијем вино, кад ми је свака крајцара као капљица крви из срца. — О, Боже,  
о би мени жао било умрети данас, кад ми је једна рака клета уграбила и оца и мајку, кад су ми р 
 племићима, баронима.{S} Али кад год ми је о томе спомињала да сам ја од племићког колена, мене 
ма суза, ваљада ни срца.{S} Тамо где ми је срце било, тамо се легу отровне гујо...{S} Е, ти си  
м би ми слободно било гинути, и које ми је сад једино мило на овоме свету — моме српскоме роду. 
 једне хартије нешто маџарски; после ми је казао српски, да се та хартија зове сектенција и <pb 
ном није Бог био већ нечастиви, који ми је узео памет, узео милост из срца и упалио ђаволску ва 
е тешко.{S} Шта ћу чинити?{S} Празан ми је био цео свет; никог нисам имао ко ће ми помоћи.{S} Д 
дрекох се све радости,</l> <l>Празан ми је цео свет.</l> </quote> <p>Песма је ова само за мало  
. — Вама је жао умрети?“</p> <p>„Жао ми је умрети?{S} О, лепа госпођо, ви сте зло разумели мој  
се, а спомен онога што бејаше гризао ми је срце као шкорпија.</p> <p>Још веће јаде морадох дочу 
>„Кад сам с венчања кући дошла, тако ми је било као да ми треба умирати; ја сам седела у својој 
 тога сачувао....{S} О, Боже мој, то ми је још једна утеха била да је она срећна и задовољна .. 
е беше слутња несрећи.</p> <p>„Чисто ми је одла’нуло, кад ови прођоше и одоше у крчму, где су т 
је од мога рођења почела гонити, што ми је укратила до данаске све нежности и милости, за којим 
и кад сам видео шта се догодило; што ми је пропала храна и нестало кола, ни по јада мога, ал’ ж 
ш где, познаћеш га по овој бурми што ми је на прсту; он има тако исту на своме прсту; и ова је  
опали твоји жерави.“</p> <p>„Тај што ми је то с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио мо 
езала, те ти исповедити не могох што ми је на срцу било.{S} Дете моје, она коју си ти као матер 
<p>„Ти имаш брата.“</p> <p>„Ал’ брат ми је роб.“</p> <p>„Роб није гроб...“</p> <p>„Гроб! — викн 
е она није љубазно погледала, и опет ми је живот несносан постао, кад је она туђа постала.{S} М 
драговољно, последња његова заповест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега 
</foreign> </l> </quote> <p>У тој песми је изражена туга младог поштарчета које путује па споми 
ијанци у нашој војсци.{S} Ја не знам ни је ли било паметно што наши удараху на Суботицу са мало 
о ме никад љубавно није погледала, мени је моје срце увек казивало да сам ја њојзи туђа.</p> <p 
и теби жао умрети?“</p> <p>„Јесте, мени је жао.“</p> <p>„Ђорђе, то нисам о теби мислио.{S} Ја б 
си се опростио и ижљубио с њиме, а мени је Бог и то укратио.“</p> <p>После ових речи дубоко узд 
ало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„ 
.{S} Ја сам тако бедно изгледао; у мени је мало било снаге; ја сам био као сен; очи моје беху у 
 падне на туђу кору хлеба.“</p> <p>Мени је тешко било гледајући Смиљанине јаде, али да ми је ца 
у вашку, јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом 
 и румено, постаде тамно и бледо; власи је запустио и ове нарастоше дуге; усне, чело намрштено  
вајући старијега. — Не показуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умр 
о дивота било погледати — е та дивна ти је то стока била.</p> <p>„Имали смо и два жерава коња.{ 
злих људи; ти сам томе ниси крив, па ти је савест чиста; али ја, ја сам своме највећем злу сам  
е нећеш моћи заборавити; видиш, љута ти је то жеђа — жеља за осветом.</p> <p>„Ах, Боже мој!{S}  
б био.{S} Роб онда, роб сада, па шта ти је брига?{S} Још боље овако бити роб него каке оштрокон 
и кум детета, Сава Србин, добра душа ти је он био, ал’ сав беше сузама поливен кад је у собу уш 
срца оставити мене и своје дете, нек ти је од мене просто, али ћеш Богу одговарати.“</p> <p>Ја  
с Петром на другу страну,“ одговорио ти је он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али 
м подилили нашу земљу.“</p> <p>„А ко ти је то казивао?“</p> <pb n="192" /> <p>„Та казивао нам М 
оказуј се да ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бо 
подине?“ запита слушче.</p> <p>„Како ти је воља,“ одговори овај немарљиво.</p> <p>„Ал’ ћете изв 
а ти је тешко; трпи, како ти је тако ти је.“</p> <p>„Али умрети!...{S} Умрети?{S} Бог зна, брат 
 па ми тужно проговори:</p> <p>„Мало ти је мојих јада, Петре, да ме још и сумњом уједаш?“</p> < 
Па после, кака арома!{S} Е, та дивно ти је то пушење.{S} Младене, како се зову ове цигаре?“</p> 
и коњи кад су у колима ишли, е та то ти је милина било видети, — ко зна шта вреди пар оваквих к 
е даде се ни осолити.“</p> <p>„Та то ти је права несрећа тај твој г. Павле.“</p> <p>„Бог да му  
ин повиче:</p> <p>„Механџија! по што ти је вино?“</p> <p>„Четир грошића,“ рече овај.</p> <p>„Ск 
учини криво.{S} Он приђе к Ружи, ухвати је за руку и нежно јој проговори:</p> <p>„Госпођо, опро 
стивији него Петар приђе к Ружи, ухвати је за руку и горопадно повиче:</p> <p>„Устани, госпођо, 
тако.{S} Дакле од оне господе на дијети је наше добро?{S} Ваљада што су нам на врат послали изе 
подине, ти ниси штедљив, хиљада форинти је леп новац, али ти си од самога мене више отео.“</p>  
 врло узак јарак, и тако жалост радости је врло близу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
кад човек зло учини; веруј ми, сто пути је боље зло добрим враћати.“</p> <p>„Да како не?{S} Ваљ 
е Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано говорио:</p> <p>„Рано моја, душо моја...  
а приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја прса, њена коса м 
е.</p> <p>Млађи ућути.</p> <p>У тамници је такав мрак био, да ова двојица нису видели оне друге 
<p>После с. томашке пропасти у Суботици је био крвави суд.</p> <p>Судије код овога суда били су 
 <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>У Суботици је православно гробље до варошке шумице, која је шетали 
та се отворе, Стеван уђе у собу; у руци је имао буктећу машалу, очи његове севаху од љутине.</p 
оге су му биле босе без обуће, а у руци је држао једно држаље од канџије, из целог се човека од 
је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању изговорила; у то магновење њен се погле 
овим човеком?“</p> <p>„„Господине, овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе  
 <p>„Баш добра забава за народ!{S} Овај је као што ваља сазрео за вешала!“</p> <p>Младен поглед 
ео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега главу у својим рукама и са највећом ту 
ина лица — које је туробно било, — овај је ћутао и чињаше се, да ни најмање не пази на то, што  
адом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне наша несрећа и  
примити, али који је Ружу познавао онај је знао да <pb n="53" /> Ружа у свом животу ником толик 
 /> <p>Кога су у ту тамницу бацили, тај је брзо за тим доспео под губилиште.</p> <p>Кад Младена 
 одважи да преко С. Готхарда путује тај је заиста и дуванџија.</p> <pb n="68" /> <p>А сваки овд 
 Граничару.“</p> <pb n="189" /> <p>„Тај је Граничар мој живот спасао, господине.{S} Ја сам воје 
ко тако као ја.{S} Боже сачувај, да јој је ко најмање неправо учинио, ја бих му очи ископао био 
{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати удова.{S} Она је с 
ими са добродошлицом.</p> <p>Па кад јој је шал с врата прихватила, понуди је да заузме њено мес 
 одмах дете своје оставила била док јој је муж дошао, баци се међу слуге па са очајањем повиче: 
 опет у комшилуку са смрћу бивши он јој је најближе на руци; — господине, ја нисам прешао још с 
поглед постане презрителан, као што јој је и глас био кад је проговорила:</p> <p>„Дакле нема чо 
не свега срца; у свакој станци глас јој је слабији и дубљи бивао; последње речи је тек у јецању 
разговарала устане са столице, на којој је седела, приђе к стражару и пружи му 20 дуката.</p> < 
адену ухвати га за десну руку, на којој је имао једну златну бурму са малим алемом каменом</p>  
>Иван сеђаше за једном трпезом на којој је горела свећа, па цупкајући ногом по патосу тихо је п 
анин извади једну кесу од коже, у којој је било нешто сребрних новаца, па ове почне пребрајати. 
 Други становници те исте куће, у којој је Младен обитавао, рекоше јој да су пређашње целе ноћи 
е.</p> <p>Кад је ступио у собу, у којој је обично дочекиван бивао, нека га језа обузме, срце му 
ли за женидбу и удадбу. —</p> <p>„И мој је отац нешто зло слутио, јер пре него што легосмо спав 
 неправде здраво на срцу стешчало, увек је онда своју децу себи призивао, ижљубио их, па му срц 
е, који познају карловачку околину, нек је се опомену од Варадина до Карловаца, — а који је не  
ост и моја љубезница!“</p> <p>Свештеник је своје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од  
</p> <p>„И ово све дотле је бивало, док је највећа забуна на лађи била, и свако са стравом ишче 
ворио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љубом на страни се разговарао.</p> <p 
а; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџи 
оме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке у тамници, к 
с је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако одушевљен био и фалио американски дуван,  
се започне.</p> <pb n="41" /> <p>Кадрил је лепа игра, понајвише за ђаволасте или заљубљене; у о 
Јунаци! — повиче г. Боснић — непријатељ је продро; али ми ћемо остати на нашем месту и ове одби 
једним свемогућим Богом и свим, што вам је свето на овоме свету, да ви ништа не знате о томе, к 
: учините што можете учинити, и што вам је и дужност да чините.{S} Идите у С. Томаш и реците та 
ђе.{S} Ја њу морам оставити, а остављам је с јадима и тугом за нашим г. Младеном, ког је она из 
своје чаше, — жив био онај, од кога нам је ово добро дошло.“</p> <p>„Тако, тако, људи.“</p> <p> 
смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас осуде, прода 
 кундацима и бајонетима, јер џебана нам је нестала.{S} Кад и своје пушке покрасмо, ја се бацих  
 ми се надасмо опет добру.{S} Храна нам је лепо стајала; милина је било погледати наше њиве, по 
ица је наша пуна била хране, а кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш  
 <p>„Ја ово нисам хтео веровати кад нам је кум приповедао, али на жалост попа ми рече кад сам г 
 у ком се родила наша слава, од куд нам је синуло јарко сунце, те нам се родио красни данак, ус 
ије могли му зафалити на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена бу 
ац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — 
ма, али је срце на веки онога, који нам је помогао.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је го 
дини јунак пад јунаком.</p> <p>„Бан нам је у беди!“ викнуше од некуд, па да си видео онда шта у 
свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа, мора да се у зао час  
 <p>„Е, нашем судцу не би доста што нам је до сад учинио толико пркоса и беде, већ намисли једн 
 тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећ 
 на Суботицу ударала.</p> <p>Ја не знам је ли тако, а баш то толико и не спада у ову приповетку 
сузе му ударе па очи.</p> <p>Ја не знам је ли то било од радости или од жалости; али, гледајући 
 сам ја Смиљану опазио, од оно доба сам је омиловао као своју душу, и од тога дана ја ни о чему 
“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном Граничару.“</p> <pb n="189" 
вих речи она зајеца од плача.{S} Ја сам је себи пригрлила и тешила док сам <pb n="104" /> могла 
та <pb n="149" /> сам учинио.{S} Ја сам је запалио и, што огањ није покварио, то сам порушио и  
оћи, ја, несрећна твоја мати!“ — Ја сам је чудно гледала.{S} Она ме обухвати, обгрли и пољуби : 
повест ми је распорила срце, али ја сам је испунио и оставио њега у невољи.</p> <pb n="147" />  
своје имање, и после мало времена и сам је морао са својим трудом себе захрањивати, али је себи 
ли боље да сам јој врат сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мисли 
ј плакати, голубе мој бели, — тешио сам је кад се после тога први пут састадосмо. — Ја идем вла 
т сломио, док сам је узео, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која ј 
 себе, како дивно горе!{S} Гле, већ сам је скоро испушио а она све једнако држи свој пепео.{S}  
е наши с њима побише, а и то знам да им је врло мило било што не беху Србијанци у нашој војсци. 
 хаљинице, — јест то мора бити, нека им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко 
буњевачким местима, и на много места им је за руком излазило.</p> <p>Ђорђа и Ивана су у Суботиц 
еку, нека пеку; нек чине са мном шта им је воља; али тиме се неће пофалити да су ме застрашили  
о у срце страдање овога човека, који им је тако болним гласом приповедао своју патњу, да је сви 
 им је весеље на благ дан, та и тако им је доста туге преко целе године дана...</p> <p>„А за се 
ше он ту више познаника, све оно што им је он саветовао да чине.</p> <pb n="87" /> <p>Онај друг 
ам зашто то не учинише.“</p> <p>„Јер им је отац здраво рањен био па га не хтедоше ни мртва оста 
ро стоји на беломе лицу.“</p> <p>Каквим је гласом ово изрекла, човек би од сваког другог за под 
ћ, то би Бог свети знао.</p> <p>Са свим је другојачије било са његовим другом Иваном.</p> <p>И  
цу; тако беше дубок и тужан глас, којим је говорио, да је човек помислити морао: тај, који гово 
 посади за онај сто на страни, за којим је пре само један седео, и тако бејаше сад њих двојица, 
о оружје; који је што пре шчепао с оним је соби потрчао да види шта је.</p> <p>Јанош је на пато 
 сиромашки прост народ.</p> <p>Међу њим је живео, њега је бранио од неправедних нападања, и њег 
не убише.</p> <p>Ја приђох њој, ухватим је за руку тешећи је.{S} Она спусти своју главу на моја 
 само да није оклевала, већем одмах чим је Сомбором овладала да је на Суботицу ударала.</p> <p> 
оме мрком и туробном лицу суза за сузом је текла.</p> <p>„А јао мени!{S} Јао, мајко Божја!“ вик 
три раке наслоњен на своју мотику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четв 
о проговори:</p> <p>„Ви, тако млад, ком је свет и радости светске на угледу, о смрти мислите, в 
у, у коме се толико крви пролило, у ком је толико народа пропало!</p> <p>Па још да су само они  
те новце купимо сватовске дарове. — Мом је оцу мило било лепо даривати своју снаху, — та кад са 
p>„А, с те стране ми није бриге, на мом је срцу челичан панцир...{S} Да тога није зар би могло  
После опет жељно погледа Ружу: на њеном је лицу озбиљност била написана.</p> <p>„Ви се устежете 
 своје срце, па са стрпељивости и вером је сносио тајне болове, који беснеше у његовом срцу.</p 
ја је ухватим за руку и дркћућим гласом је запитам:</p> <p>„Госпођице, коме ћете дати тај цвет? 
 ме да ужинам с њиме; а и господар Иван је нама увек добар био.“</p> <p>„То ваљда није ни право 
ање не тиче.</p> <pb n="168" /> <p>Иван је стајао смешећи се, и по гдекоји пут једну арију из к 
де их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао као обично у српским сватовима — вес 
га брата у сомборској тамници.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се с 
амници бејаше највећа тишина.{S} Младен је непрестано на коленима клечао и Богу се молио, а њег 
<head>XII.{S} ИСПОВЕСТ</head> <p>Младен је стајао као окамењен, две у црно обучене женске беху  
 се, и — умрети за народ.</p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и п 
 белим рукама своје лице.</p> <p>Младен је био срећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био 
обро,... умримо заједно!“</p> <p>Младен је чудно погледа.</p> <p>Но она и не гледаше то, већ от 
cz, hazaáruló</foreign>.“</p> <p>Младен је стајао прекрштеним на прса рукама, мирно и тихо; лиц 
ина нека остане за мене.“</p> <p>Младен је још једнако дрктао.{S} После опет жељно погледа Ружу 
е, правиш ти календаре ?“</p> <p>Младен је вртео главом.</p> <pb n="49" /> <p>„Не? — настави Ив 
е господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа био у *...“ проговори моја мати.</p> <p>„А 
>„Миловали су се и њени родитељи, и њен је отац радин био, па шта бејаше од њега?“ </p> <p>Дође 
 гредице и зидова свуд наоколо превучен је узак златан перваз.</p> <p>С једне стране стоје лепа 
.“</p> <p>Ове последње слогове Бачванин је говорио гледајући Сремце једног по једног, који су с 
во друго, ал’ до капи.“</p> <p>Бачванин је главом махао.</p> <p>„Пиј, кад ти велим — рече му ов 
разгласило да је она у Тису скочила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је  
ин побожно прекрстивши се. — Истина, он је био грешно детенце, мало анђелче, ал’ ја сам га глед 
, лице му пребледи, усне поплаветне, он је изгледао као човек, ког тешка болест мори; но то беј 
Младену говораше то све истина беше, он је у том селу то све чинио.</p> <p>А кад је начуо где з 
а каку год бедујинску чету набасали, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у 
лико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако могао преварен бити.</p> <p>Судије  
очила, он је био као луд од жалости, он је кривио г. Павла да је томе свему крив, наглоћа га за 
аметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више ниј 
а рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинити што он рекне!“</p> <pb n= 
— он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас добар био, и зато му фала; ја њега не  
оју снаху, — та кад сам се ја женио, он је мојој Јеки купио хаљине од чисте свиле, леп златан ђ 
„Е, мислим, он је толико шкула учио, он је све научио, па кад више није овде шкула било, он је  
о, па кад више није овде шкула било, он је ишао на море, па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} О 
е било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p>„Бог ће му судити, брате!“ 
у жељу г. Младена и његових другова; он је од наше пушке погинуо, и ми га сахранисмо као што на 
 обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне небу: „Тамо <pb n 
тао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше познате; фалио јо наше цуре.“ </ 
; — моја је срећа у његовима рукама; он је мене на душу примио, он је мој отац, ја ћу оно чинит 
адости, његове очи севаху од милине; он је Ружу грлио и љубио, а грлећи и љубећи је непрестано  
говоре, које људи на игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алма 
дивљи ти пси на њега самог набасали; он је храбар био, ал’ није ни он свемогућан.“</p> <p>„Кука 
, јер су га ноћаске још људи видели; он је гдегод прикривен; реци нам где је.“</p> <p>„Ја не зн 
, Бог милостив зна шта ће он чинити; он је нагао па се свачему могу надати; може бити да ће ме  
 <p>„Госпођо, ти нас нећеш обманути; он је код куће, јер су га ноћаске још људи видели; он је г 
 <p>„Ја сам мислио да је он простак; он је у своме оделу, у животу, у говору, у свему је он так 
ли мени је жао за господарем Ђорђем; он је наш човик.“</p> <p>„Јесте; пре, кад сам код њега био 
цу било — а прошлости још није имао; он је живео садашњости и уживао сласти, које садашњост пру 
на он за све.{S} И за тебе је питао; он је чуо ди си ти добар газда; он је казивао за све наше  
{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смиловао на њу и жао  
рушено Петар, — дај му мира у гробу; он је своје платио за свога живота.“</p> <p>„Како то?“</p> 
, ха!{S} Милоша ви нећете вешати!{S} Он је умро за свој род, ал’ га ви нећете вешати!“ </p> <p> 
а.</p> <p>„Бог да му душу прости!{S} Он је претрпео!“ уздахне старац прекрстивши се и сузе свој 
p> <p>„Да, он се са мном праштао!{S} Он је нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени до 
и његове скоре смрти.{S} Страшно!{S} Он је знао да ће скоро умрети и да ће његова деца остати с 
S} Ја вашег оца и не познајем!...{S} Он је мртав...“</p> <p>„Мртав је био за мене до скора, јер 
 ће за њиме остати без хранитеља.{S} Он је знао, да ако се Бог не смилује његовој сирочади и не 
/p> <p>Младен је био међу првима.{S} Он је одмах заишао по народу и позивао људе да оставе свој 
па је и тамо учио.{S} Он све зна.{S} Он је казивао да ће Суботичанима дати још већи пашкум; па  
чи воде и да му на очи не долази.{S} Он је хтеде од себе отерати, док јо дознао да је она мене  
 га не хтедоше ни мртва оставити.{S} Он је мени сам приповедио,“ рече Ђорђе.</p> <p>„Поштена ду 
да није могао с постеље силазити.{S} Он је видео да му се последњи час приближује.</p> <p>Он се 
н бејаше врло сиротан и несрећан.{S} Он је био ожењен. — Молим за опроштење!{S} Ја не велим да  
и шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца и молио да се Чивутин 
ив био, да тога лопова није било.{S} Он је многому злу крив... он је многому злу крив.“</p> <p> 
 хлеба, онда је њему увек минуло.{S} Он је склопио своје руке и славио Бога, који му је у толик 
"192" /> <p>„Та казивао нам Мато.{S} Он је био у Кошутовој војсци и разговарао се с Кошутом.“ < 
е као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирота, али толико добра чини, колико би доста 
ећнији него ма ко други на свету.{S} Он је био готов душу своју продати сатани за један часак,  
ољство и милину на његовоме лицу.{S} Он је клекао на њен гроб, пролио сузе на њему, благословио 
им ћеш бити срећна ако с њиме не?{S} Он је у вармеђској служби; сви племићи ће око тебе се нала 
Павлу...“</p> <p>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си 
— уздахне жена, која га је тражила — он је један, коме бих могла била открити тајну своју, и та 
ог да.“</p> <p>„Не, — одговори она — он је мене својим хлебом захранио, он је мени до данас доб 
весеља и унутрашњег задовољства, ал’ он је себе победио па је све чинио, све, све за народност  
 му се привучем, да му помогнем; ал’ он је издисао. „Брате, ако Бог да те ја преживим и својој  
ка колико смо примили од Чивутина, а он је имао много пријатеља; судац, који се нама попео на д 
позајмио.</p> <p>„Ал’, господине, та он је мени обећао да ће ме чекати до Божића, а ја сам му з 
реће и здравља, не дирајте га!{S} Та он је овде у мојој соби, и ја ћу га бранити; ево мене, али 
„Шта наопако?{S} Седам хиљада ? — Та он је нама толико стотина дао!“</p> <p>„„Како то? на обвез 
у цркву!{S} Наопако за кукавца!{S} И он је сносио своју невољу као паметан човек; седео је код  
 уздахнуо:</p> <p>„Добра душа, ал’ и он је несрећан.“</p> <p>И две сузе затрепте у очима поштен 
ђу његовог и Младеновог владања, а и он је миловао своју лепојку.</p> <p>Јесте , ал’ је Младено 
е тешко било учинити се веселим, али он је знао да то тако мора бити.{S} Он се здраво усиљавао  
вом срцу бешњаху стари болови, — али он је знао околности и људе међу којима се налажаше, па се 
аста удовица.</p> <p>У првој игранци он је играо с њом и само с њом; наговорио се пуст, све оби 
и страшивији.</p> <p>У првој игранци он је с њом играо, ал’ јој једне речце није проговорио: ње 
изјасни своју љубав.</p> <p>У трећој он је запроси себи за љубовцу.</p> <p>„Хо, ви се много не  
ни.</p> <p>Кад је горње речи говорио он је и у своме гласу и у целоме своме телу дрктао.</p> <p 
ло село у жалости кад њега нема, јер он је као анђео хранитељ у овом селу.{S} Он је и сам сирот 
о и за вашу душу очитао молитву, јер он је мислио да сте ви у С. Томашу погинули.“</p> <p>„Али  
је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју песму — и његов се глас смешао са звижду 
ући.</p> <p>После нагло пође.</p> <p>Он је наумио био отићи к Ружи и њеном мужу, преклињати их  
аше што за њега куд се деде.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војни 
 њега чува,“ вељаху војници.</p> <p>„Он је храбар — рекао би обично један стари француски сереж 
, него што сам је отхранио.“</p> <p>„Он је мислио на моју матер која је исти дан мене родила и  
и нисте ни отпадник ни издајица...{S} О је-л’-те, ја се нисам варала, ви нисте с овима?“</p> <p 
осле је ишао још неколико пута, и бивао је увек свесрдно примљен, понајвише од стране домаћице. 
оје новце део, а ову молбу поткрепљивао је тим, што простак не припознаје колико је примио, а н 
е имао по нешто из таса, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђако 
ет се устезао, и од дана на дан одлагао је поход, Бог би знао зашто, кад је горео од жеље видет 
foreign>“ један морски лађар приповедао је другима:</p> <p>„Како се на једном пароплову, који ј 
војим рукама и са највећом тугом гледао је како се тај љуто мучи.{S} Лице је његово било мрко и 
 написати.</p> <p>На мокрој слами лежао је један млад човек као капља; ноге су му биле босе; ко 
гу се молио, а његов друг до њега држао је на своме срцу свога мртвога брата.</p> <p>У томе вра 
а види шта је; за његовим леђима стајао је један човек.</p> <p>Он скочи и маши се свога оружја, 
p> <p>Један човек у црноме гуњцу стајао је више те три раке наслоњен на своју мотику којом је г 
 а понајвише гледајући С. Томашу стајао је и ћутао; после као да му се бол силом отео уздахне и 
ази.</p> <p>Сат у оближњој соби избијао је дванаест.</p> <p>У тај мах врата се отворише, и тихо 
е.</p> <p>„Он је довршио своје, — рекао је стари сережан другим војницима, кад се разговор пове 
као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе до пете, ал’ баш ово нам је на  
јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је кога погледао м 
еше здрава људина, крупан и висок, имао је дугачку косу, која му с чела преко главе на рамена б 
е тога друг, за ког ја нисам знао, имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима 
је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне очи, над којима су му биле танке и црне  
/p> <p>Друго бејаше један старији; имао је седе власи, по лицу му ударила густа брада, која је  
е одмах мек, изражљив, љубаван.{S} Имао је округло бело и весело и љубавно лице, по којему су ц 
 на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, преко рамена на црноме кајиш 
бесмо добре газде у селу, отац мој имао је кућу и сесију земље, имали смо четири вола, лепа чет 
рене и жељне погледе лепотица одговарао је љупким осмејом и својим обичним изражљивим погледом. 
 скинуо, сваку црту с њеног лица уписао је у своје срце, а колико му се уздисаја из срца отело  
; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да она мене милује.{S} А кад му је она  
ла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до другог — ал’ св 
ими нашег посла, <pb n="30" /> превртао је, превртао је ствар, истраживао, ишао од једног до др 
 од кога, да од кога, господине?“ јецао је Бачванин љубећи и срцу стискајући руку овог младог ч 
ћеш, даћеш, тако ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„К 
вима, који у Фекетић и Бечеј воде, ишао је један <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега  
де за коју већу несрећу на страни, ишао је и тамо, и помагао где се помоћи могло, а тешио где п 
 њим ништа на свету није догодило, ишао је весело по игралишту од једне лепотице до друге, весе 
ртвачка сандука.{S} С тиме човеком ишао је и један свештеник.</p> <p>Дођу до гробова, стану, ск 
"196" /> <p>По оном пасјем времену ишао је један у црн гуњ замотан човек суботичком улицом, кој 
 упути се по вароши ходати.</p> <p>Ишао је нагло кроз „Контрада С. Марино“ па онда се сврати де 
 среће, јер ево тражећи голубицу наишао је на јастреба.“</p> <p>„<foreign xml:lang="hu">Vad Rác 
божавањем.</p> <p>Прпи пут после отишао је са Иваном и беху обадвоје врло лено примљени.</p> <p 
омислити морао: тај, који говори, дошао је с другог света, и тај својствен глас донео је са соб 
озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео 
„С Богом дојакошњи свете!“</p> <p>Право је рекао, јер он од овога дана постаде други човек; отп 
уји музика од друге фигуре.</p> <p>„Ево је!{S} Нисам вам истину рекла рече?“ Младену његова игр 
 златним прстенчићима, а боја и предиво је оно исто, које и над постељом.</p> <p>С десне стране 
ила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв?“ прихвате други.</p> <p>„Слов 
сле ових речи се мало замисли. „Ха, ово је слично!{S} Ти се опомињеш оне песме :{S} Поручује Ив 
жини :</p> <p>„Овом се добро омиче, ово је већ седма холба.“</p> <p>У томе механџија донесе јед 
 на руке: „Ево моје чедо; отац мој, ово је моје богаство!“ и за тиме поносито изађе из собе, у  
 муж показујући руком на Младена; — ово је од оних, који издају и продају отаџбину; ја сам га в 
е казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ових речи своје бледо ли 
тамницу.</p> <p>„Ево, ово сам ја, а ово је Милош мој брат — ког ви нећете обесити!“ и за тим ба 
лакше сносише зиму и глад.</p> <p>А ово је још дуго тако трајало.</p> <p>Док једва један пут по 
же, ти имаш право мене казнити; али ово је врло строго — ово је врло горко!“</p> <p>И после ови 
 лицу још већма пребледи.</p> <p>Но ово је само за један часак трајало, и он се одмах оснажи и  
ате, ви ћете ми опростити.“ </p> <p>Ово је био Младен, који је страшно изгледао.{S} Коса му је  
ажару и пружи му 20 дуката.</p> <p>„Ово је твоје.“</p> <p>Стражар не хтеде примити.</p> <p>„Ја  
јој једне речце није проговорио: његово је <pb n="44" /> срце било преко мере пуно болних осећа 
и по што не хтеде дати да продаду, него је обгрли, а кад дође један пандур да је отме од њега,  
ловали.</p> <p>Он паде на гробове, дуго је ту лежао с лицем к земљи, а кад се подигао, на трави 
робу.{S} Он прекрсти своје руке, и дуго је тако као окамењен стајао.{S} У један пут чује где не 
д својим срцем живо чедо носим.{S} Чедо је то и твоје, и ми смо дужни за њега живети.“</p> <p>О 
о заклети да је он; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим  
о ни једно ни друго прегорети, но живео је срећно и весело у круговима од лепотица и младића.</ 
о своју невољу као паметан човек; седео је код своје куће па радно као и други сељаци.{S} Да му 
</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео је други један мало старији.{S} Овај је држао млађега г 
.</p> <p>На страни у једном ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако д 
ругог света, и тај својствен глас донео је са собом из гроба.</p> <p>За неко време настала беше 
оћи! — Јао, Боже мој! — Мислио сам: цео је свет на мени.{S} Тако ми бејаше тешко.{S} Шта ћу чин 
лу смртна тишина; човек би помислио цео је свет умро.</p> <p>А Ружа у својој соби — која осветљ 
ама попео на душу и напио нам чашу, био је његов човек, а на оној хартији на коју смо ми крст н 
о којему су цвале руже младости.{S} Био је гиздав и поносит.</p> <p>У говору није био штедљив,  
 златан крст.{S} У среди тога крста био је драги камен као украс.{S} Овај камен она притисне, к 
ће српског народа, — а српски народ био је и његов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа 
, он је први заметао кавгу; у борби био је храбар као лав; у најжешћему боју он је певао своју  
ај <pb n="55" /> црта на њеном лику био је хладан и као презрителан; њу гледајући, по лицу и но 
д кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајна ока, којима кад је ко 
оја је беспримерно ватрена била, тражио је самоћу, где је сањао своје сне, а ти сни били су њег 
 другој игранци он јој се јавио, тражио је да јој што рекне, ал’ не бејаше му можно: срце му се 
 глас једне сентименталне песме долазио је са оне стране, где је био млади странац на коњу и тр 
ведоше и врата за њим затворише, мислио је да су га у гробницу живог сахранили; плесноћа и неки 
ка.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје из нидерланске школе, коју 
 стаде облачити.{S} У оделу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и на 
е чудо свију почне говорити.{S} Говорио је ватрено, а речи његове <pb n="169" /> беху тако прав 
а и Ружа.</p> <p>„Ви, ви овде?“ говорио је Младен љубећи Ружину руку, док је Иван са својом љуб 
онај путник, који је Немац био, тумачио је својим друговима оне речи од песме, које до њих допи 
је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала патити док је Младен говорио, јер је та 
и да су њихови већ у С. Томашу, јуришио је на нас; ми га дочекивасмо и одбијасмо; своје пушке б 
 свету, да ви ништа не знате о томе, ко је у овим собама на лево и шта се тамо ради, па ћу онда 
онда просуше међу њих живу ватру.{S} Ко је видео како Србљи згодно пушком гађају, онај зна шта  
како смеш бедити поштеног човека?{S} Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње?“</p> <p>„„ 
милина, свуд милина. — А у гробљу? — Ко је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога 
нош? та тако се звао и судац...{S} А ко је икад видео да се поштеног Србина дете Јанош зове?“</ 
ове и коње?“</p> <p>„„Ја нисам видео ко је одвео моје волове, ал’ ја бих се смео заклети да је  
је кадгод кога сахрањивао, а особито ко је кадгод свога сахрањивао, тај зна каква је ту жалост. 
 нама увек добар био, а мени.... кол’ко је он мени добро учинио, а ја њему ништа.{S} Да сам кој 
ио што учинити да она постане моја, ако је она с мог немарства и с моје сметености постала туђа 
г је заиста изванредна жена родила, ако је он од жене.“ </p> <p>„Какво је то срце, каква ли крв 
Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухвати јој руку 
нати!</p> <p>„Ах, ако он њу милује, ако је тако милује, да је ње ради заборавио Бога и душу сво 
S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га напоје, Иванова удовица за душу свом 
м повиче : „Слика, исто лице!{S} О, ако је она, ако је то...“</p> <p>За тим клекне до Руже, ухв 
ши, нова гуја у прсима.</p> <p>„Ах, ако је она мене миловала!“ мишљаше он у себи.</p> <p>„Далек 
 и Иванова удовица и данас живе.{S} Ако је ко гладан оне га нахране, ако је ко жедан оне га нап 
ео кошар?“</p> <pb n="46" /> <p>„Па ако је тако?“ рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је так 
 у усамљеном сну без престанка, или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће т 
 рече удовица мало дурљиво.</p> <p>„Ако је тако, ја то ником нећу издобовати , а осим мене за н 
 том господину, те му рече:</p> <p>„Ако је тако, господине, да нам спахија неће заповедати, фал 
се, јер он блаже проговори:</p> <p>„Ако је тако, а ти причекај мало док ти брци нарасту; та сад 
ија ништа нема заповедати.“</p> <p>„Ако је тако, онда фала Богу! — рекоше сви, и напунише своје 
по једног за сваки случај.</p> <p>Овако је путовао тај караван:</p> <p>Пењаше се на стрму гору  
ме мислили?...{S} Зар?...“</p> <p>Овако је Младен говорио зачуђено, не знавши шта да мисли о Ру 
, али дупком напуњена народом.{S} Свако је с највећим нестрпљењем ишчекивао крај суду, да види  
 био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз њега пролазио.</p> <p>Један млад човек, к 
даље</l> </quote> <p>Да је ко чуо, како је тужно он певао ову песму, одмах би се сетио да та пе 
<p>Моје лепе читатељке се опомињу, како је Ружа приповедала Младену, да се у собама њенога мужа 
 бејаше његов карактер.</p> <p>Ал’ како је то Младену тешко било дознати!</p> <p>„Ах, ако он њу 
, а моја Јеца од две годино — о та како је он још миловао ову децу, своју унучад, та волео их ј 
ов идол, истина други идол, ал’ од како је Ружа постала туђа вереница, једини његов идол.</p> < 
се на Јарку био утврдио.</p> <p>Од како је света и века није ни једна војска ишла на бој с таки 
да се у зао час родила.</p> <p>„Од како је она у кућу дошла, од то доба није прошао један знаме 
приповеди том младом господину све како је било, а овај је имао врло добро срце, па га се косне 
одужите, продужите!{S} Ви не знате како је мени драга ваша исповест.“</p> <p>„У моме срцу се уп 
 Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом о 
 а и право је; али, брате, помисли како је мени било кад сам видео да се не могу помоћи! — Јао, 
 мене заболи; ја не знам зашто, ни како је то могло бити, али ја сам се здраво ожалостио што ће 
о да буде онај наш, који не зна ни како је име правог Србина?“</p> <p>„Право, брате, право; — р 
е ражали; њему тешко бејаше видети како је ожалостио ову лепу жену, о које искрености одмах се  
дна кутија овакових цигара; гледај како је црн и сув лист, па гледај ове жуте пегице по њима.“< 
то више оружја и џебане, јавите им како је овде, опомените их, а ја ћу онда бити утешена, јер к 
вија у себи Ружину слику.</p> <p>О како је он био срећан у овом занимању!{S} Целу би вечност он 
ране све јаче долазио, у један пут како је јаче засвирао у тај мах једна нагомилана водена план 
ет година!{S} Е, брате, ти не знаш како је таком сиромаху, као што сам ја био, који нема чиме д 
оје другове да служи, — ти не знаш како је то девет година у школи провести!{S} Да ти ја станем 
ужи Смиља свој говор, — ти не знаш како је било моме срцу видећи тебе да патиш, и ја ти не мого 
 томе како ћу ја попа бити.</p> <p>Како је мој отац кући дошао, ја га стадох молити да ме даде  
ме застрашили и понизили.“</p> <p>„Лако је теби говорити.{S} За тобом нико не остаје; али видиш 
је могло поднети толики бол.{S} И опако је слаба још била од порођаја, а кад је видела, шта учи 
уди.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако је нежан, опис карловачке околине у ђачком растанку так 
ти.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лациком прстеновала, али 
 једва се држао на својима ногама, тако је дрктао од слабости и страха.</p> <p>„Шта сам ја вама 
о себе, чисто се свима смрзла крв, тако је тај поглед страшан био.</p> <p>Момци, који су дошли  
он.“</p> <pb n="118" /> <p>„Јесте, тако је било; али мени се одмах зломе слутило.{S} Ја бих дао 
а, које су на пијаци и око пијаце, тако је много људи било, да се није могло ни по вољи мицати, 
а ову краву све жене јој завидеше, тако је то мирна и угледна млечна крава била.</p> <p>„Житниц 
’ достижан, дете моје.“</p> <p>„О, тако је, тако; мој отац у свему имађаше право.</p> <p>„Ја са 
 да се милују?{S} Ништа, ништа!{S} Тако је мислио и мој отац па је испросио Анђу брату моме за  
намрштено без живости и осмеја.{S} Тако је изгледао као да је био на мукама; рекао би самртника 
нио, ја бих му очи ископао био.{S} Тако је то трајало до јесени. — Дође школско време, ја с мој 
вор овог круга беше доста хладан — тако је у сваком кругу где се пази на степен, који у животу  
аше одговор.</p> <p>„Врло добро, и тако је џелат сад беспослен!“ проговори више њих.</p> <p>„Ба 
ан није сам својим очима веровао и тако је као окамењен стајао и гледао Петра и Ружу неко време 
т која бејаше његов идол.</p> <p>И тако је он добро извршивао своју дужност међу онима, који се 
и на добру које нам је учинио, али тако је била воља Божја; благословена буди његова света воља 
и није дошао.</p> <pb n="81" /> <p>Тако је било и сад.{S} Он начуо беше да је један Јуда напао  
к дели гробље од шеталишта.</p> <p>Тако је свуд у свету, за једне највећа радост и свако добро  
 дуга о земљу се стропошта.</p> <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она 
оја се у детинству започне.</p> <p>Тако је било и са мном.{S} Од како сам ја Смиљану опазио, од 
се у другоме углу догодило.</p> <p>Тако је то дуго трајало.{S} У тамници бејаше највећа тишина. 
 ономе свету рускога чаја.“</p> <p>Тако је дуљио лакрдије док не дођоше до раскршћа где се вели 
 кад си је у полак утукао.</p> <p>„Тако је и сад с тим нитковом било.{S} Кад сам га о земљу сва 
а.“</p> <p>„Јадна услуга!“</p> <p>„Тако је, Стеване.{S} Да је Бог дао да смо другојачије могли  
 <p>„Шта то велиш, брате?“</p> <p>„Тако је као што ти ја кажем.{S} Не питај од куда ја знам, ал 
 ал’ то није ништа нама сметало, колико је нама требало, толико имадосмо, а могасмо још нешто и 
Богу се молише!</p> <p>Осим тога колико је њих изгубило своју главу на губилишту, као највећи з 
пит узме, да га нагоне да докаже колико је новаца простаку дао и куд је овај своје новце део, а 
е тим, што простак не припознаје колико је примио, а не знајући писати, он је од Чивутина лако  
ах и пепео благосиља.</p> <p>Али колико је њих погинуло, који не носише ни пушке ни сабље, који 
 <p>Тако је она без свести лежала; нико је није неговао, јер она беше остављена; нико други не  
родну красоту, да је то милина — Бранко је између ових људи.</p> <p>Његов „ђачки растанак" тако 
што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, зашто би жалили Маџари пролевати?</ 
код куће нашли, погледамо да видимо тко је дошао г. Павлу.</p> <p>Чудна ствар!{S} Ја сам био он 
} Анђа је била сиромашна девојка, тешко је себе захрањивала и своју остарелу мајку, све са муко 
 брата ни сестрицу.“</p> <p>Ах, а тешко је то осетљивом срцу, које је за миловање створено, да  
 даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да тако дарива, јер бадава његова смо ми сви 
ји на коју смо ми крст написали стајало је, да нам је Чивутин дао 7000 форинти.{S} И тако нас о 
дан <pb n="116" /> сам самцат.{S} Одело је у њега било као у бачких самовољника али издерано и  
 а и то худно, што бејаше на њему, било је скроз мокро; али имао је са собом убојно оружје, пре 
езгодни задах га с места забуни, а било је тако мрачно као и у гробу.{S} Он прекрсти своје руке 
г. Павла, јер и лице у тога човека било је баш као у г. Павла, само мршавије и милостивије.</p> 
и да је заузет за Србе.</p> <p>Али било је и Божјих несрећника, који су се отпадили били од сво 
м: главни знак у његовом карактеру било је родољубље... красан знак у човечјем карактеру.</p> < 
 n="140" /> отвори, а у томе крсту било је мало зеленкастог прашка.</p> <p>„Овај прашак у чаши  
и.</l> <p>С. Н. П.</p> </quote> <p>Било је око десет сати у вече.</p> <p>По суботичким улицама  
 и одмах се подигне к њему.</p> <p>Било је пред вече, кад је Иван у село дошао, а будући да је  
 Рад.</p> </quote> <p>Други дан тражило је Младена у његовом обиталишту једно умотано и расплак 
ом њеном лицу и високом њеном челу врло је добро доликовала црна коса као угљен, у којој беше б 
тешко ишло као сад, а од то доба прошло је много добрих година, у којима је храна лепо родила,  
quote> <p>После последње игранке прошло је доста времена, прошла била зима, пролеће и настануло 
</p> <p>Младен после Ружиних речи, само је могао ове речи с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касн 
ти почела веру према целоме свету, само је ваше лице било које ми се појављивало, и које ме опо 
мером; где беху највеће опасности, тамо је он напред ишао.</p> <p>Ал’ од куд у њему толико пост 
таџбину, а јамачно хтедосте рећи да смо је издали.“ Судије га погледаше. „Измените, господине,  
ога мрамора, а над овима у зиду узидано је велико огледало, са широким златним первазом.{S} Пре 
метнула; али мој красни гост непрестано је беснео дречећи: „10 бутела као каквима просјацима!“  
{S} Кад га је на своје руке узела, њено је лице светло било од небесне милине и радости. „Бог с 
боли. — — </p> <p>„Вино, вино, још вино је једно, које има о мени сажаљења, јер кад пијем вино, 
 с тешком натегом изрећи:</p> <p>„Касно је већ!“</p> <p>„Касно?{S} Како касно?{S} Знате ли ви ш 
ана, није га ни видео; његово срце пуно је било слатке радости, његове очи севаху од милине; он 
на, на којој се крв усирила.{S} Страшно је патио тај кукавац: прси су се напињале и дизале, рук 
ше се куд је који могао.</p> <p>Страшно је било њих видети.{S} На једној страни њих петоро-шест 
 створио за красан народ! -</p> <p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, прост 
и опростио.{S} Кукавно чедо моје, скоро је и познадох па ми сунце моје брзо зађе.{S} Ја њу мора 
ребе господаре по мало!“</p> <p>„Да, то је добро; али мени је жао за господарем Ђорђем; он је н 
 мораш и умрети.{S} Данас или сутра, то је све једно!{S} Буди човек.“ Старији уздахне. „Шта узд 
оса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога притрчи  
сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му ј 
р је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си се обвезао, па ћеш морати платити, јер 
их је после месец дана опет походио, то је било срце, које га је против његове воље одвукло у д 
одела најбоље и најприкладније било, то је на себе удрио.</p> <p>А кад бејаше обучен чисто, уку 
ла, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p> <p>Истина, ова је девојка им 
е?“</p> <pb n="173" /> <p>„Е, добро, то је знак да ће моја жена данас код мене бити.“</p> <p>„К 
о доба зло и наопако. —</p> <p>„Ето, то је баш онда било кад је мој отац испросио комшинице Љуб 
 или ако је отишао кад у општи свет, то је било у надању да ће тамо видети своју драгу.</p> <p> 
..“ проговори моја мати.</p> <p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила свој 
о лице.</p> <p>„Она је!“</p> <p>„Ах, то је он!“</p> <p>Зачуше се у један мах овако два уздисаја 
о ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке.</p> <p>Она беше њему 
ад је на једну хартију написао крст; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући.{S 
 и да сам желео да она моја буде.{S} То је чудно.“</p> <p>„Е зашто? — прекине Бачванин. — И ја  
 да се с кревета није могла маћи.{S} То је тако трајало скоро три месеца.</p> <p>„Између тога г 
 стока, онда сам најсрећнији био.{S} То је тако трајало од дана на дан.{S} Који су ме познавали 
сном.</p> <p>После се молио Богу.{S} То је тако добро и пуно утехе.{S} Богу се поверити, кад се 
ом оружаном, који је уз њега ишао. — То је баш лепо од тебе да си смео оставити на само твоју ж 
творио — изузимајући свет политике — то је лепотицама све добро дошло што мало наличи на ову њи 
м Јаношем, осветно му се, судио му — то је мени све једно само кад је он своје платио.{S} Ми см 
у и његовим законитим властима.{S} А то је милина видети с каквом се вољом омладина око њега ск 
 ће се старати за мене.“ </p> <p>„Па то је лепо,“ рече Стеван озбиљно.</p> <p>„Лепо и јесте а и 
 рече опет Сремац — толико имање, та то је богатство, па још тамо у вас, где је Бог благословио 
те; фалио јо наше цуре.“ </p> <p>„Та то је врло паметан господар.“</p> <p>„Е, мислим, он је тол 
="15" /> кола и два мршава коња, а и то је задужбина једног младог господина.{S} Бог му дао тол 
 својој тамници — све ово њему, та и то је тако мало, кад помислим да он за пас тамо пати.“</p> 
страну од срца, — онда јао теби, јер то је љут бол, који кад обузме сиромаха простака, ретко ко 
удно, Младене.{S} Што вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте он 
ad>XX.{S} СВРШЕТАК</head> <quote> <l>То је било кад се и чинило,</l> <l>Нама дружбо здравље и в 
ам цар постао.</p> <pb n="130" /> <p>То је било у петак у вече.{S} Ја одмах оставим Карловце и  
децу отровати.</p> <pb n="125" /> <p>То је њему љута несрећа и туга била, а за мало постаде још 
 која је њему најмилија била.</p> <p>То је била божанствена наслада за њега, али за мало, јер с 
подина, који му помоћи шћаше.</p> <p>То је био Младен.{S} Он је ишао од једног до другог судца  
туге који оплакује овај свет.</p> <p>То је тако још дуго трајало; у један пут као да се неко ти 
а С. Томаш, да га силом отму.</p> <p>То је било 2 априла 1849 године око 8 сати у јутру.</p> <p 
ћавају оном ко изда С. Томаш.</p> <p>То је све тако и било, али у Срба не могаше наћи издајицу; 
ми, јер ме је одмах познала.</p> <p>„То је чудо да сте се и ви један пут наканили кући доћи!{S} 
„Зашто питаш?“ рече дркћући.</p> <p>„То је крст моје љубазнице, госпођо.{S} Ако знаш за њу, рец 
нуше, коса му се накостреши.</p> <p>„То је, то је!“ викну после као изван себе.{S} После тога п 
о што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ја сам је поклонио у Милану једном  
о а камо ли да се устрашио.“</p> <p>„То је јуначко колено.“</p> <pb n="165" /> <p>„Те каково! — 
кућа нам је тако пуна била свачега, што је човеку потребно, баш као каква кошница која је дупко 
 топа!{S} Па још томе и та несрећа, што је ветар нашима прах у очи сипао, наше је здраво бунила 
<p>„Ах, то је та кукавна девојчица, што је тако рано изгубила својега оца?“ запита моја снаха.< 
оследње крпе, а Чивутину плате све, што је од њега тражио, предавши му све простаково имање.</p 
ламенити поглед.{S} Ни она се томе, што је чула, јамачно није надала; а страшио је много морала 
?“ уђе у реч Младен чудећи се томе, што је од Руже чуо.</p> <p>„Ја вам рекох да је она родила к 
амо не дирају; она обећа све новце, што је за зоб примила, само да ме се окану.{S} Официр јој г 
ио!</p> <p>Ови, ови су много криви, што је српски народ тако љуто пострадао; ови су много криви 
о с кола викао, тај беше онај исти, што је фалио моје волове пређашње вече.</p> <p>„ Браћо, док 
у се поклоним и да му руку пољубим, што је помогао мојим душманима да нас дотерају до паса?. .. 
м мужу, преклињати их Богом и свим, што је свето и што човека благословити или скрушити може, д 
а игранци говоре; он је проторокао, што је из пет немачких и француских алманаха галантерије за 
пропасти; с радости пристане на то, што је она хтела, закуне јој се да никоме до моје удадбе не 
ћеш ти, да већ ја обучем тај капут, што је на теби?“ —</p> <p>Кад С. Томашанин чу те речи, као  
тињства пази?“</p> <p>„Да Богме!{S} Што је у детињству мило, то одрасном човеку постане обично. 
 сте ви криви.“</p> <p>„Ја крив?{S} Што је она изгубила свој образ и погазила своје поштење, то 
а радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то  
„Хвала ти, брате.“</p> <p>Али једва што је ове речи са највећом натегом изговорила, глава јој с 
сумнително као да се страши од тога што је изрекао.</p> <pb n="21" /> <p>„Е, било па и није; —  
молио да ми учини милост и да ми да што је Смиљин поочим желео.“</p> <pb n="138" /> <p>„Па ниси 
 да је ово мало немогуће, из узрока што је прошло време, у ком су се чуда догађала да се људи п 
 Ружа! — Што је год она чинила, све што је на њој и око ње било, то је било њему дражесно.</p>  
о брата, снају, оца, децу, све, све што је имао, све си му ти упропастио; тај сам човек ја, и с 
и, ласкатељу!“</p> <p>То бејаше све што је могла изговорити та лепа жена, јер у велику забуну д 
ницом, — човек ком си ти продао све што је имао и <pb n="199" /> огулио си га до кошуље, коме с 
 отаџбино моја, где сам оставио све што је срцу моме било мило и драго.“</p> <p>Ова се песма ду 
воде на крштењу?!“</p> <p>„А и боље што је умро, Боже опрости, — рече Бачванин побожно прекрсти 
а, а и сахрањивао је; али и ту боље што је, то је ишло попи у џеп, а ђакону увек најхуђе, као ш 
е чинило да је и он нешто крив томе што је простак тако несрећан постао и тешио га је говорећи  
ећ присвојила била.</p> <p>Ово беше што је и Младена одбијало од њихове куће. —</p> <p>Један пу 
ј се он поклонио за знак зафалности што је с њим играла.</p> <p>Младен јој одговори једним загу 
ст на једну хартију, ал’ ја не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> < 
 бити.{S} Он се здраво усиљавао тим што је морао на свом лицу носити притворне изражаје весеља  
> <p>„А ми сви поштовасмо њега, као што је он нас љубио — неисказано.</p> <p>„Но није само ово  
ко Бог на годину овакав род да, као што је сад, то ћемо имати опет четири вола крсташа, и два ж 
а, који су у собама њеног мужа, као што је пре она сама рекла.“</p> <pb n="102" /> <p>Ова сумња 
то вам сада рекох то је истина, као што је један Бог на небу...{S} Ви сте онај, за кога бих ја  
тру и обрану тако милога места, као што је нашима С. Томаш био.</p> <p>Дивио со показала та шак 
 лаже; његове су речи истините, као што је и створитељ света — вечни Бог; а ја... ја ћу још сам 
њој туђа и да она мене не љуби, као што је то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к 
и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p> <p>„Смиљо, моја мила Смиљо!{S} Немој плака 
мукну, те постане велика тишина као што је и пре била.</p> <pb n="197" /> <p>Кућа та, у које ав 
ладен, а ова је бурма истоветна као што је та на вашем прсту!“</p> <p>„То је моја бурма била, ј 
ари бесни од радости; вино тече као што је крв тог дана текла!{S} Та српско је и једно и друго, 
в и њу искрено и верно миловаше као што је и она њега.</p> <p>„Г. Павле је био самац; он није и 
} Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај, а ми смо све учинили да се заборави ов 
ше, у тамници постаде опет мрак као што је и пре био.</p> <p>„Иване!“</p> <p>„Младене!“</p> <p> 
м наш нов судац.{S} Бог га убио као што је он нас убио!</p> <p>„У томе мој се брат венча са сво 
па купио дарове Анђи, исто тако као што је купио био мојој Јеки; обукао је био у свилу од главе 
хартије измота онаку исту бурму као што је на Младеновом прсту била. „Ви се зовете Младен, а ов 
ћу, па тако мора бити.“</p> <p>„Као што је она хтела, тако је морало бити.{S} Ја сам се с Лацик 
ао, да је мом срцу другојачије него што је, — а то би сигурно другојачије било, само кад бих је 
ебом, од мало отвореније свиле него што је она по зидовима.</p> <pb n="93" /> <p>Према постељи  
орђа у Суботици пушкарали, пре него што је зора свитала у суботичком гробљу с десне стране до в 
остио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио, он место својих родитељ 
а је њему више требало дознати него што је знао?{S} Ружа је своје чедо Младеном звала, и научил 
тронути били од приповетке, а друго што је овај млад човек тако био одевен, као велика господа  
>„Па шта би било?{S} Он је крив био што је твоја Смиљана несрећно прошла; ти си му се осветио,  
а му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамачно не знаш да се он оженио с девојк 
аког истог посла као и ограда, само што је на неким местима и позлаћена била.</p> <p>Младен дрк 
 <p>„Бог хоће; али хоћу и ја за оно што је мени и мојима учинио.“</p> <p>„Опрости му; видиш да  
ју на вечите муке, само да није оно што је, и да учини да Смиља буде весела као што је била.</p 
надежду да ће му Бог опростити зато што је згрешио; ви сте му говорили да Бог и убици прашта, к 
ије, већ су га злоставили само зато што је Србин. — Том суду предадоше Младена.</p> <p>Председн 
о честита била....{S} Боже, Боже, зашто је таке худе среће!!!</p> <p>„Пред вече ми смо сели бил 
зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку да никоме не <pb n="185" /> говор 
то јамачно и било...“</p> <p>„Али зашто је она вас к себи узимала и зашто је заклела вашу мајку 
већа, па цупкајући ногом по патосу тихо је певао различите веселе припеве уз наше народне песме 
тегне, а кад га је од уста одујмио, ћуп је до пола тек пун био.</p> <p>„Испиј ово друго, ал’ до 
!“</p> <pb n="131" /> <p>„Зашто?{S} Зар је то тако чудно кад се човек сећа своје пријатељице, к 
.</p> <p>„Бура се није утишавала, ветар је од противне стране све јаче долазио, у један пут как 
ко море навезли, бура се подигла, ветар је беснео и дизао таке таласе какве још ни он није пре  
облачено и на кишу се накањивало; ветар је силно дувао, силно, тако силно да је на гдекојима ку 
јутру.</p> <p>Време је љуто било; ветар је беснео и прашину дизао до неба; човек би рекао, небо 
{S} Ја сам то Петру говорио...{S} Петар је ваш отац?“</p> <p>„Јесте!“</p> <p>„Ја сам мислио да  
дуго заостаде.</p> <p>Између тога Петар је непрестано Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је д 
 љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаше.</p> <p>Страхота би ш 
о вече не бејаше ни њих по улицама, јер је време онако било кад човек ни свога пса не тера из к 
ј кип, а краснији још од кипа оног, јер је био жив.</p> <p>Био је жив, имао је и два црна сјајн 
о и други простаци!“</p> <p>„Јесте, јер је он непрестано с њима живео.{S} Кад је моја мати се и 
не знам што је било на тој хартији, јер је то било маџарски.“</p> <p>„„Хм, то је зло.{S} Ти си  
л’ сад им то неће испасти за руком, јер је мени Бог вас послао, и ми ћемо им покварити њихову н 
орала патити док је Младен говорио, јер је тако изгледала као што Кореџијо пише мајку Божју на  
да оштро али љубавно и сажалително, јер је он из ово неколико речи у полак поњао срце и страсти 
, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> <p>„Пао?...{S} А ви?{S} Ви  
дговарала да је Лацика лепа прилика јер је човек од света, галант, богат и племић. — „Ал’ ја га 
осила да га види.{S} Она то притаји јер је видела да јој је муж болешљив и да ће скоро остати у 
сказати необично чуство?{S} Та разговор је врло сиромашан, кад човек у говору неко само мало не 
 заклао као курјак јагње.</p> <p>Прозор је био широм отворен, и крви укаљан, како је убица кроз 
та се тамо ради, па ћу онда рећи да вас је сам Бог послао овамо мени, на моју свакидашњу молбу. 
, а рука Божја, <pb n="205" /> која нас је до сад чувала и свуда срећно провела, провешће нас и 
„Да, брате, с нама Бог бејаше, који нас је и до сад чувао!{S} Ми три пут одбисмо непријатеља и  
pb n="50" /> и дебелом Никодију што нас је упознао са овим биљем.“</p> <p>Док је Иван овако оду 
и четвртак ми морамо пред њега, јер нас је тужио Чивутин због оних новаца што нам је позајмио.< 
господине, — одговори непознати — данас је 19 декембар, 21ог у поноћи се креће брод „Ла Хиронде 
у нико није савршено разумевао, али Рус је из целога по гдекоју реч схватио и смисао овако нага 
и ни враћао није.</p> <p>Трећи дан опет је долазило оно исто женско.</p> <p>Пети, шести, седми, 
са највећом побожности, и тек један пут је уздахнувши гласно проговорила:</p> <p>„Ах, мајко Бог 
ла себе и свога госта.</p> <p>Један пут је певала сентименталну немачку песму која се овако поч 
не хтеде у своме правдању исказати, већ је трпео док је могао, и док није свиснуо, које од муке 
>„Видиш продужи после мало ћутања — већ је томе много година, како ме ово псето овде уједа — ту 
свој род умрети —</l> <l>Није Србин већ је буба,</l> <l>Тог ће земља клети.</l> </quote> <p>Ха, 
ући да чујем песму, па никако.{S} Синоћ је стражар певао пред вратима наше црне тамнице.{S} Она 
мало још живела, у најлепшем своме добу је умрла, спомињући сваки дан мога оца.</p> <p>„Ја сам  
ћошку седео је један сам за себе, главу је наслонио на руку, тако да му се видела само једна по 
p>А то се догађало врло ретко, свега ју је видео три пута; то је било у три ноћи на три игранке 
и дражест њеног красног лика.{S} Кад ју је човек погледао, мислио је да види слику мајке Божје  
лушати жестоку погрду г. Павла, који ју је проклео и отказао се ње, заповедивши јој да иде куд  
је видела жалост и тугу на оном који ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити 
е смеде јој се ни приближити, но тек ју је из далека гледао, није целу ноћ око с ње скинуо, сва 
 је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо певала.</p> <p>Ружа, Ружа! — Што је год он 
 је била добра и поштена, а мој брат ју је миловао и она њега — па шта треба двома младих људи, 
, леп златан ђердан око врата, и још ју је даривао са двадесет дуката, па требало је и другу да 
ла на бој с таким весељем као ова, коју је Младен скупио.</p> <p>Та Младен беше њихов утешитељ, 
је се ништа видело него бела пена, коју је до дна усколебано море из себе бацало, као што добар 
еним човеком.“</p> <p>Хартија она, коју је судац показао Младену, бејаше обвезателство у најстр 
 мајке Божје из нидерланске школе, коју је Антон Ван Дајк написао и која се сад у дрезданској г 
и и препреке; — па после из песме, коју је певао, и која је словенска,“ одговори овај.</p> <mil 
 ноћи свећу видели у његовој соби, коју је зором оставио, закључао за собом,<pb n="59" /> и кљу 
 пре тога видео; у мору на даљину, коју је око тек догледати могло, није се ништа видело него б 
год могу надокнадити муку и патњу, коју је у своме животу поднела.</p> <p>„Она доживи унуче, мо 
моја снаха.</p> <p>„То ће бити она коју је господин Павле узео под своје.{S} Њен је отац попа б 
ју у околини, а сиромашна породица коју је он бранио и од крајње нужде и пропасти спасао пошла  
, које од слабости и тешке жалости коју је претрпела, које опет од страха.</p> <p>„Куда?“ запит 
не знаш да се он оженио с девојком коју је наш господин миловао и хтео узети.“</p> <p>„Шта то в 
Ја вам рекох да је она родила кћер коју је г. Павле себи за наследницу узео оставивши јој све с 
 за тиме поносито изађе из собе, у коју је густ дим почео долазити, носећи своје чедо у наручју 
Чедо моје, он и у сну говори песму коју је научио од своје мајке.{S} Слатко моје дете, голубе м 
 дира и стеже, сузе тера на очи, човеку је жао, жао — и боли га, то како боли. —</p> <p>И то св 
ја плану и свег ме занесе.{S} На асталу је стајао један турски нож.{S} Ја га зграбих, зашкрипут 
е могаше се ништа опазити.{S} Ал’ да му је ко у срце могао погледати?</p> <p>Домаћица га понуди 
вота ни без једних ни других, али да му је било да се морао којега год одрећи, избор би му био  
ј — рече му, а глас га је издавао да му је срце здраво дирнуто — пиј, пиј ал’ много.“</p> <p>„В 
гута неколико капи, па после, као да му је што повољно, почне певати једну лепу немачку песму,  
леда око себе, па се намршти, као да му је неугодно било, што су ту весели људи, јер као с приг 
и момцима, — но у исти часак, као да му је нешто на памет пало, стаде, жалосно погледа момке па 
Младена љути болови спопадну, као да му је варница из пакла у глави плаховиту ватру потпалила;  
да су му се устаклиле, а срце као да му је ујела љута гуја.</p> <p>Обадвема рукама стисне своје 
мљу погледа.{S} Из њега се видело да му је врло тешко било изрећи исповест. <pb n="106" /></p>  
пељиво онај исти, који је говорно да му је жао за Ђорђа.</p> <p>Тако су обмањивали простоту маџ 
е грдна и страсна ватра љубави, која му је срце спаљивала, јер је он у свом срцу претајати шћаш 
па спомиње своју плавооку деву, која му је врло драга и мила била, и коју он више не може видет 
је имао кратку платнену кошуљу, која му је једва допирала <pb n="7" /> до појаса, тако да му се 
: прси су се напињале и дизале, рука му је укочена била.</p> <pb n="157" /> <p>Чело главе седео 
г стаса; црна и пуна брада обузимала му је његово бело и румено лице, из ког као <pb n="73" />  
ми Бога даћеш!“ дречао је он, а пена му је на устима од љутине била.</p> <p>„Кад ја рекох да за 
 нитков, који је мене упропастио, па му је опет све за руком изилазило што је хтео?{S} Ти јамач 
ма веже била је плаветна пруга; коса му је била црна у кврчицама; лице бледо и ледено али на ње 
трашно га је било погледати.{S} Коса му је била разбарушена, очи мутне, лице бледо као смрт, од 
н, који је страшно изгледао.{S} Коса му је била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо  
 Кошутом.“ </p> <p>„Е гле!{S} Па шта му је казивао још Кошут?“ </p> <p>„Ето тако, липо диванио  
 било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S} Простак га је зубима заклао као курјак ј 
ивши се дружини, уседне на коња, ког му је један путовођа био довео, па се нагло изгуби испред  
 истина да она мене милује.{S} А кад му је она право одговорила, и кад је он видео да није шала 
муж је моме другу много скривио; сад му је до руке дошло да му врати жао за срамоту, па сад хоћ 
И ДВА ГРОБА</head> <quote> <l>Та све му је . . . . овог свота</l> <l>Уграбила ова рака клета.</ 
ло да одмори од тешког бремена, које му је срце тако притисло, да је престао био дисати и глас  
говом срцу.</p> <p>Своје имање, које му је од оца остало, и које је у доста неуредном стању наш 
ајми од Исака опет 250 форинти, које му је он тек онда дао, кад је на једну хартију написао крс 
а брада, која је сва седа била, лице му је било мршаво, очи без жара и пуне суза.</p> <p>„Та не 
осе косу обично прости Бачвани, лице му је било мршаво и од сунца опаљено, имао је велике црне  
Јанош је на патосу мртав лежао, лице му је било нагрђено, на уста и на нос крв му је ударила.{S 
е била разбарушена као у вешца; лице му је било бледо и глатко као у самртника; очи закрвављене 
ника али издерано и све крваво; лице му је било црно од пушчане чађи; коса му бејаше разбарушен 
м на прса рукама, мирно и тихо; лице му је ведро било, очи светле као да се њега цела ствар ни  
но Ружу гледао.{S} Њу гледајући срце му је дрктало; он је видео да она много пати; он се смилов 
лопио своје руке и славио Бога, који му је у толиком злу даровао најбоље добро овога света, доб 
жалосним погледом промери онога који му је саветовао да пије, после му рече са свим ниским глас 
образи му се поджегу од пламена који му је у срцу букнуо у тај час — велиш? све ћу заборавити!{ 
е за чело, баш као да се сумња да ли му је глава на месту, јер се тај дан чудне ствари с њиме д 
p> <p>У говору није био штедљив, али му је говор био умиљат, измерен, доследан, а зачина тога г 
ћност, — будућност његове народности му је једино бреме на срцу било — а прошлости још није има 
итеља, које кад је год погледао увек му је срце пуцало од бола, а очи његове пуне беху сузама.{ 
{S} ОТАЦ И КЋИ</head> <quote> <l>Жао му је, срце пуца живо. </l> <l>Зашто он баш да јој чини кр 
ли једним ударом нас уништити, и ово му је скоро за руком изашло.</p> <p>„Онај исти дан, кад см 
му овај санак мио беше — хеј, а како му је неугодно било кад га је његов друг Иван пробудио на  
новала, али моје срце је знало ,како му је.</p> <pb n="180" /> <p>„После тога ви бејасте код на 
у му видела се доброта и љубав; чело му је било глатко и високо, тим, више што му је његова сви 
онзисторијум јамачно неће.{S} И зато му је све теже било, и све се побожније молио да га Бог са 
лује, него још и оно му се отме, што му је радост и миловање било.</p> <p>Младеновом срцу све ј 
лу свом учинио је најбољи избор; што му је од свега одела најбоље и најприкладније било, то је  
џбину, коју оставља, и у њој све што му је срцу мило и драго.</p> <p>Ова је песма њему постала  
 било глатко и високо, тим, више што му је његова свилена коса с чела шчешљана била преко потиљ 
 му биле танке и црне обрве, као што му је од исте боје био и дуги брк над руменим и танким усн 
 џеп, а ђакону увек најхуђе, као што му је и срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст куп 
p>Младеновом срцу све је одузето што му је год драго било.</p> <p>И он не паде више у очајаше,  
 срећа најхуђа.</p> <p>Мантија, коју му је таст купио, дерала се и искварила, а ђакон тек не мо 
воме оделу, у животу, у говору, у свему је он тако био као и други простаци!“</p> <p>„Јесте, је 
воје сузе сакривао, да ко не види; њему је срце од јада пуцало што не могаше и не смеђаше Младе 
оје се по цео дан Богу молио.{S} А њему је овај свет био пун јада и невоље, и смрт би му тек од 
есма пуна изражаја и нежности, али њему је зато тако неисказано омилела што ју је Ружа радо пев 
<p>Лепо је то Српско Војводство, у њему је Бачка и Банат, пространа равница, или боље рећи голе 
руге стоке, којој броја нема.{S} У њему је Срем са својим горама и долинама, брдима и планинама 
е имађаше ни веренице љубе.</p> <p>Њему је баш приличила она песма:</p> <pb n="79" /> <p>„У Срб 
радост, — рече Ђорђе сакрушено; — песму је ту стражар певао.“</p> <p>„Ма ко, — рече озбиљно Ива 
ји ју је повео за собом?</p> <p>Младену је тешко било учинити се веселим, али он је знао да то  
 женско; на женској деци у нашем колену је до данас проклетиња била; проклетиња ће та престати  
рце му се стегну у прсима.{S} На камину је лежао онај мали златан крст из ког је Ружа за себе и 
не суза бејаху.{S} Она је све знала; њу је г. Павле к себи призвао и питао је је ли истина да о 
ју то своје право.{S} Пред њима на коњу је јахао један, који је био обучен у чојане маџарске ча 
ђу њима; где је била највећа невоља, ту је био он међу њима и сносио невољу заједно са својом б 
ш и сад у овој соби до нас лежи, јер ту је њихова општа каса...{S} Ходите, ходите!{S} Божјим ва 
ику којом је гробове ископао.</p> <p>Ту је тако стајао једну четврт сата.{S} У томе са шумске с 
рло кратке — голо тело видело, на врату је имао црну уску пошу, од које крајеви падоше му по пр 
ст, свети благи и свемогући Боже, ја ћу је још видети, ал’ не сад... не сад!!!“ </p> <p>И после 
 је не могу, не смем видети...{S} Ја ћу је још видети... <pb n="85" /> јест, свети благи и свем 
 узео на душу, па хоћу да знам, коме ћу је дати; она није мени на одмет.“</p> <p>„Али, господин 
д сам за фортепијаном седела, моме срцу је тако тешко било, као да је на њему велика гора; кад  
ба не могаше наћи издајицу; у С. Томашу је свако готов био на смрт а на издајство нико ни за ко 
 откидао залогаје од својих уста, па их је давао овој сиротној породици, — и осим тога купио јо 
хватише се своје праведне ствари, па их је зато и помагао.</p> <p>Али на скоро за тим настане т 
о месец дана није био код њих, а кад их је после месец дана опет походио, то је било срце, које 
ања врате се сви невестиној кући где их је велика част чекала.</p> <p>Дан је за госте прошао ка 
 невољу заједно са својом браћом, те их је храбрио својим речима и својим <pb n="89" /> примеро 
а врискаху око мртвог свог оца, који их је тако право и неисказано љубио, отхрањивао и на добро 
, с којима се није ни опростио, нити их је изгрлио, пре него што је пошао.</p> <p>Кад се вратио 
аваху му се и шћаху га љубити.{S} Он их је турао од себе; он није хтео да га деца љубе, јер се  
вао ову децу, своју унучад, та волео их је него све друге у кући.</p> <p>„А ми сви поштовасмо њ 
уди претворе у друго што него за што их је Бог створио — изузимајући свет политике — то је лепо 
лађе благодарећи Богу па милости што их је спасао од смрти, а странац беше сад тек туробан и не 
би ни у сватове ишли.</p> <p>Странац их је пред гостионицом чекао и кад су из кола сви поскакал 
> <p>Ја падох њојзи око врата и ижљубих је чистом душом: „Смиљано, с тобом и за тебе ја сам сва 
а на кукавно Српство у околини, из ових је соба изишла — ватра их спалила!“</p> <p>Младен стаја 
она, које је Албани исписао, и од којих је ориђинал сад у Турину, у двору, који се „Палацо Мада 
покраде и похара.</p> <p>Кукавни старац је знао да сам ја био убица и не хтеде у своме правдању 
ростио.{S} С Богом деда!“</p> <p>Старац је и пре тога већ у сузама био, а кад овај несрећни мла 
ш веће јаде морадох дочути.{S} Мој отац је умро у тамници, јер беху посумњали да је он убио г.  
земља, ал и јесте гнездо соколова - баш је Бог красну земљу створио за красан народ! -</p> <p>Л 
ци.{S} Јадан је био и невољан...{S} Баш је Бог милостив био што се смиловао на њега и себи га п 
>Сумрачак се почео хватати.{S} С. Томаш је све једнако у пламену.{S} Маџари бесни од радости; в 
говори:</p> <p>„Да госпођо, за С. Томаш је сад већ све касно, јер је С. Томаш данас пао.“</p> < 
{S} Та Милоша неће обесити ...{S} Милош је умро, деда; он је већ тамо ...“ и руку своју подигне 
и, па запита:</p> <p>„Куда?{S} Та Милош ј