| у много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, п |
| оменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p |
| ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учин |
| о и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа в |
| ао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га |
| не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше |
| end="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, |
| гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто св |
| постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу |
| , а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником |
| азуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па д |
| истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокоп |
| ри, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="T |
| ропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови д |
| дног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p r |
| Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и |
| е очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, |
| а пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Te |
| и, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се п |
| добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се |
| овно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, п |
| мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљи |
| т као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На м |
| о, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му п |
| а хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као пам |
| е, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, т |
| кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буд |
| од појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” |
| дају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, до |
| ekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— |
| вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас |
| рина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила. |
| добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком др |
| неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="T |
| Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отре |
| тац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао |
| емљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst |
| Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштин |
| ве трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде ма |
| очеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки к |
| тиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамиј |
| Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што с |
| ику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p |
| два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађан |
| Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру |
| Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што |
| з своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време руч |
| као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, |
| ћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај прест |
| и свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним е |
| Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то |
| и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво де |
| </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи |
| озиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p |
| а исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сир |
| прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, п |
| је књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите |
| осно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, дод |
| ови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да |
| ="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он |
| го путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Ч |
| су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </ |
| ан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, |
| ="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нов |
| p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p r |
| послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина |
| ћи и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан кака |
| S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми |
| добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! |
| а крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један л |
| и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра дец |
| ekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst"> |
| н из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Teks |
| ло и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра дец |
| ј на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме п |
| остепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој |
| ји од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И п |
| ица, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— |
| ости; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодне |
| ора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупш |
| што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ шт |
| Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове |
| у прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни но |
| жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели |
| ук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="T |
| ати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње |
| ekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах п |
| чну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне |
| ју признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{ |
| смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све рад |
| еш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p ren |
| неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш |
| ш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко |
| ју и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабри |
| јна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако се |
| > <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нароч |
| убивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љу |
| но добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, |
| своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку |
| о је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела ин |
| Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним |
| укне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опаснос |
| ина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве в |
| бис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} По |
| у њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек |
| p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он би |
| ста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је |
| .{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} С |
| но дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и |
| } Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле |
| енути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он о |
| слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је |
| ђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p |
| ити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше те |
| удећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а ми |
| е, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. < |
| илина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да пома |
| сме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. < |
| ekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог луд |
| тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак н |
| а многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди |
| Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изглед |
| d="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти чи |
| та једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негд |
| аиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има м |
| вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и |
| ико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, п |
| имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покре |
| их идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хип |
| мају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта |
| е рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу г |
| што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште и |
| никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког св |
| истар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те |
| с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима |
| уд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мал |
| егде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S |
| оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају б |
| зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати с |
| st">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас |
| о изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. |
| "Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</ |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа |
| а сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, |
| ="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. |
| а луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </ |
| end="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst" |
| вне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, |
| d="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хи |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јар |
| смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна су |
| мпромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не |
| kst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањир |
| а јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не |
| !...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато |
| и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па је |
| а уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што |
| ekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Te |
| /p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— П |
| е, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, |
| чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p re |
| непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста |
| и савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред н |
| еница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се |
| би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> < |
| и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне шк |
| ако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам призн |
| рво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. < |
| </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, |
| о мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне о |
| ти.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете у |
| т уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> |
| да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишља |
| ина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основн |
| p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законс |
| о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење наруша |
| не, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ова |
| , тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што |
| ишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неко |
| хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног пок |
| тавци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с |
| /p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рек |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p |
| без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чу |
| и) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговор |
| , чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) |
| увај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекр |
| е да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, к |
| >— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> < |
| ekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p re |
| p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја |
| , не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst"> |
| ици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, б |
| стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, ко |
| стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква ни |
| а најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам |
| к што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за |
| ело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишље |
| ош се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прођ |
| смена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те |
| о, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Остави |
| ти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласн |
| p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама |
| у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, к |
| p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, може |
| е се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образо |
| , јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновн |
| како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију |
| рапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од по |
| е предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његов |
| на?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први |
| ="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарад |
| ">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогл |
| површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне зем |
| ризнати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} С |
| х на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим т |
| ици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као пос |
| ћом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Па |
| nd="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с буква |
| поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а друг |
| есту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend |
| ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утиц |
| уу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад |
| шле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли и |
| сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те компози |
| х песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p |
| екиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а |
| е све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, |
| >Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у г |
| ло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у |
| S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много доп |
| бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили саве |
| , шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем |
| баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend |
| ути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бака |
| не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема |
| а очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{ |
| end="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а иск |
| t">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у сме |
| ко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо |
| нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико сли |
| в 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p r |
| kst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и |
| е, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина м |
| p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> |
| st">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, ал |
| поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрве |
| ка остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је т |
| ачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати |
| е, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво |
| ">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши гр |
| му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' |
| о своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гла |
| име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{ |
| тру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукерв |
| алакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не занос |
| ли су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, к |
| (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио |
| читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господин |
| >Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупре |
| ekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луд |
| } Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него |
| грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </ |
| ји је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, м |
| ти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Ст |
| kst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно |
| поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и по |
| ла!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко |
| ам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак пр |
| о не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где |
| не грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали м |
| Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и |
| Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'а |
| уги. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве. |
| тички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у с |
| — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника |
| и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, |
| опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! < |
| везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се с |
| ари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случ |
| кама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tek |
| — Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! |
| при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше |
| ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски г |
| уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, гру |
| ваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рука |
| тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бри |
| реба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово ис |
| ата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S |
| дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаш |
| p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не |
| слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад |
| </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и |
| штво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опас |
| р, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над |
| бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Та |
| добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну к |
| у главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
| кве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се б |
| ањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари |
| ореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изр |
| би, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дрем |
| е где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био р |
| ве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није |
| </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада |
| уде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, |
| неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst" |
| шта. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може |
| паст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилег |
| а се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну пов |
| } Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија |
| оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">С |
| друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког мес |
| ице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за пла |
| ајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаруг |
| за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} |
| онари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрс |
| а, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — уп |
| ра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и по |
| као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди |
| ли читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је т |
| етио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њи |
| ије горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Цело |
| nd="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и |
| та, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје |
| >— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрик |
| ">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окре |
| ekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, |
| ="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У мно |
| тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код на |
| Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </ |
| rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по |
| Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те |
| е тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим ист |
| {S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту |
| какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих н |
| често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским |
| слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади |
| Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, |
| , молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже |
| , каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре |
| , какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве |
| к се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора |
| t">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{ |
| ма и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, |
| да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као |
| револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револу |
| гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p r |
| промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник н |
| гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p ren |
| мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би |
| начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и т |
| збори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти каж |
| е многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву ( |
| Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање |
| руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун к |
| а, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се о |
| преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби |
| ако иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чо |
| кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако |
| ује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend=" |
| наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p |
| ">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику по |
| збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
| , паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Кит |
| . </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{ |
| што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухап |
| представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полит |
| позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвиде |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече ироничн |
| а дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. < |
| и ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! |
| еше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као |
| ће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уо |
| </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу су |
| мати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</ |
| слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst"> |
| једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Teks |
| ребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетош |
| од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или гд |
| } Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба ш |
| d="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна ж |
| чи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније |
| kst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </ |
| доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како |
| у. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу напад |
| t">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима |
| едњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу н |
| комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе |
| и исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили пр |
| p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да оста |
| аћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — пит |
| е мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде |
| но да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ства |
| на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p ren |
| рина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што с |
| а јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађен |
| макне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно не |
| ?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} К |
| .{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота |
| rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог паме |
| Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и |
| кочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак ш |
| ику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фаб |
| ekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, |
| ијатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не ода |
| научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на |
| ловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у |
| раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </ |
| пео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио |
| наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst" |
| о сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постој |
| — Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно пожив |
| најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота де |
| дити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опози |
| оже видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале |
| оста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли о |
| е, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном с |
| по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S |
| врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобраз |
| има.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се вл |
| праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно |
| м, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} |
| воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend=" |
| к мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале |
| трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> < |
| збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали |
| дно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хла |
| дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу у |
| еваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра вла |
| .{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уостал |
| би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, |
| ду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били см |
| много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, про |
| ца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножи |
| ди научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да |
| S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против |
| било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да |
| иција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. |
| не и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, ве |
| мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Teks |
| >— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p |
| и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пос |
| уме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tek |
| end="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим до |
| меј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о на |
| еме вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p |
| зи право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Мн |
| тњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после веч |
| е боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек |
| хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина |
| говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Te |
| иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћ |
| ој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито |
| чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не |
| личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно т |
| ца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седа |
| ком, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, б |
| емежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једно |
| мне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хука |
| а виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара |
| смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту пр |
| <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли буд |
| шту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, п |
| опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице |
| ао дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му |
| правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је н |
| на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst" |
| и и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мор |
| омном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чи |
| јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозици |
| о пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу друг |
| Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи при |
| долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тро |
| </p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: |
| ekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути др |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да |
| соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из |
| да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личн |
| аменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одг |
| опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> < |
| згуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажа |
| ари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трч |
| ића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри |
| године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити та |
| влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у пита |
| о мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изг |
| у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто |
| {S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опст |
| онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе |
| ди образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, с |
| .{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао к |
| , па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене |
| и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По сврше |
| тим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend=" |
| ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа |
| далу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће д |
| ркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо |
| крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лис |
| грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst"> |
| о против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> < |
| кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, |
| нда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а т |
| монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем |
| е извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Доб |
| ри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полиц |
| с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе |
| х напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{ |
| Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и ле |
| адан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: |
| како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S |
| ка политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха |
| о!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите ње |
| своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Мил |
| је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички р |
| може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из |
| ну пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="T |
| ј који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелн |
| неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао сво |
| е био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И до |
| оводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> |
| st">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и |
| га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи |
| д буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терам |
| пети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у д |
| сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начел |
| kst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео |
| у, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали вик |
| е куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас |
| ка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па пос |
| а мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој сл |
| Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да кр |
| ">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, |
| kst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend |
| мо разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт п |
| лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. < |
| а дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све |
| ности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно |
| нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима по |
| t">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tek |
| d="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло доб |
| ни не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо |
| као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви мо |
| оварају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају |
| ер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уостало |
| отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину |
| звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нит |
| рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће |
| и! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао |
| дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ уч |
| нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кућ |
| е у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а пос |
| аче добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих к |
| rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш |
| руштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје н |
| идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале |
| не, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје поко |
| само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, по |
| крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и |
| нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки кр |
| игне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> |
| дитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, |
| а и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| ам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, |
| брењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tek |
| а ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 |
| ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по св |
| ији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи |
| ко је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мот |
| као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, свако |
| з дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, |
| ај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица |
| улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочита |
| рене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само |
| kst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чем |
| .{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начин |
| добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме |
| Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="T |
| рио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Ник |
| авник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког |
| end="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи |
| ="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="T |
| опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p re |
| Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сут |
| а грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равноду |
| <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале |
| p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Te |
| </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника |
| весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури |
| {S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентн |
| Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Д |
| чајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, |
| земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, |
| ко њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што |
| ба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, раз |
| аман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових компози |
| бо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је кри |
| ећ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> |
| оре, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа в |
| се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озб |
| не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко |
| пала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговор |
| ам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst"> |
| чало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке б |
| ан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, |
| >— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да ј |
| и је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Ка |
| м ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не |
| се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква |
| ишта више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. < |
| му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту |
| беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци |
| ија! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опо |
| вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— |
| овек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у |
| е исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да |
| так да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он неш |
| аком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текл |
| поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља |
| kst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, |
| што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, не |
| ело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{ |
| носно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst" |
| остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређ |
| ко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начи |
| p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дод |
| могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о б |
| , без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако д |
| о, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно с |
| ше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми |
| еше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки кој |
| тра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса. |
| но да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га |
| end="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица |
| е, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете испл |
| с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби |
| и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша |
| ње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Срби |
| у приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с то |
| уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по |
| горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погле |
| де се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спав |
| ло, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путу |
| е ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни д |
| еко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> < |
| д петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај |
| ажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си лу |
| ође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Te |
| Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с |
| узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е |
| нију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="T |
| амо му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сла |
| мо, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша |
| е него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету |
| е стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакални |
| подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, |
| е, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме к |
| тиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике н |
| kst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се |
| Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пи |
| да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право |
| у, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, за |
| p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив |
| , затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) |
| , који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан пр |
| , и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромн |
| .{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, па |
| бате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник обја |
| убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде к |
| га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst"> |
| } Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу |
| реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као ш |
| ише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утица |
| и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовн |
| учерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила ј |
| будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима шт |
| као: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледа |
| еднику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— |
| рсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине |
| лути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џан |
| му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива сме |
| то својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово о |
| утито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек заши |
| коле право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође ку |
| т тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижи |
| , рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> < |
| два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву |
| ели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак |
| самаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на |
| ="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не |
| Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не рем |
| га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина |
| "Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар |
| >— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst" |
| "Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба чести |
| </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend |
| трина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> < |
| ђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </ |
| ном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p |
| љда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји хр |
| rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити |
| рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крст |
| наче, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај дет |
| </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. |
| на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тај |
| Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго |
| де као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта |
| и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута |
| вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек г |
| шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Teks |
| <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав |
| /p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може |
| но ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опози |
| тељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разг |
| и испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и |
| p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице |
| м дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst |
| а су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га доч |
| друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је |
| не службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га пр |
| је читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури ли |
| kst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког нар |
| ри, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није |
| t">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ |
| Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Ср |
| смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обе |
| баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда |
| и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да |
| предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције |
| а има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst |
| анашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланов |
| ном из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га |
| оби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голу |
| расни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гл |
| еле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам |
| Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше |
| творене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче |
| ји, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} На |
| кодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни |
| а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудо |
| ово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси |
| тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend= |
| се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p re |
| оли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника у |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађ |
| ез ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. |
| да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљу |
| ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да |
| и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst |
| ус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручк |
| ет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да |
| т дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас |
| : </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Te |
| о младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којека |
| овник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презим |
| d="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је |
| стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубо |
| ек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сирот |
| S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечит |
| о коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима |
| ашинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst |
| са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{ |
| земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да с |
| ичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стој |
| а својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — го |
| здане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начел |
| легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, ка |
| — Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst" |
| чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> < |
| ">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје служ |
| Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао св |
| d="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је |
| >— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе прич |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} М |
| ekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend=" |
| утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем д |
| е знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани |
| во-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба полити |
| по, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и р |
| се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелни |
| овор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, п |
| њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар |
| више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> |
| рузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како |
| ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му |
| енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз |
| бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опе |
| ве и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, |
| ипа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не |
| пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се чест |
| жавни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви мог |
| да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само |
| .{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пу |
| ди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хуу |
| еђутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повије |
| , стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стој |
| гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она |
| end="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— |
| устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> |
| му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш |
| олио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је т |
| едај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако |
| ла прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, мла |
| е с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владин |
| аквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, је |
| а се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако |
| калницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми усп |
| о, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend |
| /p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси |
| о неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленил |
| аш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политичк |
| вај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари |
| вај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
| дао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај |
| ekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend=" |
| и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Teks |
| и, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на |
| вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И оп |
| Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији |
| зе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у осн |
| <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неп |
| је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послуш |
| нађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже нар |
| ај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа |
| <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чи |
| /p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши кака |
| то добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо |
| ено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и при |
| жност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— В |
| .{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ поч |
| бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и |
| ичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности |
| довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То |
| rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала |
| чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне слу |
| е такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што мо |
| ш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; |
| је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук |
| опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. < |
| у!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она |
| и легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трља |
| се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И мл |
| >— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, бори |
| ице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се к |
| те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — гов |
| ика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке пој |
| то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што р |
| асања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје у |
| ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Te |
| ујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко |
| а и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе н |
| и за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по |
| док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је г |
| а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с т |
| Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеал |
| и ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, г |
| последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју к |
| е ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и и |
| нањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче н |
| та уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место |
| nd="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> < |
| ко други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на |
| ану, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Уз |
| rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласа |
| рво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџаци |
| </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја т |
| ким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српск |
| га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћ |
| ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">П |
| о је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, |
| увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{ |
| адиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне |
| kst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend= |
| S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механ |
| ут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> |
| а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> |
| пе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу |
| ише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном све |
| школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука мн |
| сало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио са |
| али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он п |
| коле па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадниц |
| веком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: н |
| ekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми |
| се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише м |
| ме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радос |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала дец |
| се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Ниг |
| ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што ј |
| о нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и па |
| је што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек зако |
| ази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' |
| дала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко |
| окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, са |
| </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрин |
| rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst |
| хових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спре |
| друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријате |
| сања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и |
| ами тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли |
| ући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Ва |
| не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујућ |
| е више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Упот |
| данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бор |
| а раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми |
| е збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречи |
| њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И понови |
| себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешт |
| сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, |
| ни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst" |
| азно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Ост |
| "Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о |
| р сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан |
| етна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. |
| руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend=" |
| ла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмук |
| !...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се на |
| ту добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst"> |
| рко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што |
| ">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend |
| еде тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку |
| даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> |
| на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као ка |
| крсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гл |
| рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p re |
| ју очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{ |
| омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је |
| еже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: |
| , не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред |
| st">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, |
| . </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити |
| каст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tek |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. |
| олике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кон |
| па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана |
| плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и г |
| мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, п |
| где по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређе |
| реди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> |
| ио тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао |
| г часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње дин |
| е га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend |
| Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
| праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао смета |
| куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја |
| дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— |
| не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{ |
| </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. |
| ? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, м |
| мејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је |
| кају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћур |
| </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам |
| ">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Зат |
| боду, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже |
| оји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, ј |
| сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst" |
| гао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као |
| је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име То |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p r |
| адак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst |
| к објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у поједин |
| средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо |
| класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend |
| о данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји |
| ovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика м |
| на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> |
| а тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли |
| p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p r |
| иште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други |
| злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним |
| задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! |
| а нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве леп |
| оја се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst" |
| а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend |
| на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друшт |
| етном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и ст |
| није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p r |
| у били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликам |
| {S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и |
| rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окр |
| е, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала н |
| нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Ториче |
| о растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна дру |
| Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друг |
| т затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да |
| ! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо ш |
| до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Про |
| ебе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као |
| <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{ |
| на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, пе |
| подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с ом |
| ави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, |
| слушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p |
| rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам |
| и имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на |
| ни мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p |
| све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. |
| .{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> |
| S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребит |
| а и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје к |
| екипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја |
| име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ће |
| га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале г |
| е ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које са |
| За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом плато |
| јавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и |
| </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не порем |
| ајвише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просвет |
| сталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као |
| дузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше |
| ортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само |
| т пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и |
| Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гл |
| аправи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет х |
| ичице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{ |
| морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету |
| е да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p ren |
| а лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба по |
| за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један |
| м на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она |
| не под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко |
| S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Teks |
| и принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су |
| мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у нач |
| лећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, ј |
| ње поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по њего |
| опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало нака |
| н кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> < |
| еме да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend=" |
| Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд чо |
| ало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p re |
| сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шам |
| end="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом |
| ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, |
| о један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никак |
| очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе ма |
| d="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; |
| њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не рад |
| о негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: |
| rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбиј |
| само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та |
| Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и |
| у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без о |
| а седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди |
| rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> < |
| rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p |
| о сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и |
| p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се |
| ! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађ |
| а!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend=" |
| <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега |
| p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне |
| ба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гл |
| е. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ |
| у владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорит |
| покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и |
| о два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, п |
| ивући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улаз |
| седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p |
| ање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </ |
| так добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација |
| ко треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, |
| обра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Teks |
| обра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p r |
| </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па и |
| е добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете |
| </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби |
| о ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисм |
| слушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрв |
| end="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгаја |
| што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst"> |
| рнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и |
| ај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садрж |
| послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим |
| и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички проти |
| неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="T |
| овне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, |
| ="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до |
| е, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p |
| ог и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то |
| досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фа |
| ти, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend=" |
| трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend= |
| >Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend |
| нолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tek |
| ј, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке |
| им да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао |
| ти.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако ср |
| говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} |
| ора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан |
| ао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верује |
| нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на |
| t">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође глас |
| д носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="T |
| мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар |
| ете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје |
| каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу г |
| су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> < |
| један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар д |
| уги с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело |
| н! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод |
| чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се ком |
| мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend= |
| p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш |
| ок се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво гово |
| Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} М |
| звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком и |
| лужбе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песни |
| с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по је |
| што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли |
| rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман п |
| више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна д |
| послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} |
| ekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да ј |
| раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p |
| чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend |
| радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако с |
| дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају |
| и своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташн |
| деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у |
| гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: |
| непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете св |
| nd="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из |
| и бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али м |
| о у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину сва |
| корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца |
| а и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се |
| је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађа |
| дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p re |
| а ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то б |
| Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, |
| rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио д |
| к срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака |
| го што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање доса |
| лију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби |
| и ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џанда |
| други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице в |
| њу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7 |
| <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет |
| тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="T |
| опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда |
| еко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нане |
| ај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој |
| м: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне го |
| t">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, п |
| и и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па с |
| воју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, |
| други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефиц |
| се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо. |
| се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред но |
| nина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из по |
| p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Ду |
| ну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби влад |
| задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, д |
| пак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слуш |
| лија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S |
| е у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно де |
| ива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p |
| rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво |
| /p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар да |
| застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар |
| е додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли |
| „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од |
| st">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу |
| st">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси |
| чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао |
| — Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst |
| од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p ren |
| а.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више |
| разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, |
| ју, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и |
| не дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник |
| и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, |
| еда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије |
| начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> |
| итао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листов |
| и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљав |
| ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на свој |
| ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне тр |
| рима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те |
| а слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој гла |
| у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ |
| ">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процв |
| пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђ |
| у протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене харм |
| те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, |
| а: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку лел |
| уу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Te |
| } Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и д |
| аки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преве |
| државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар |
| онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легн |
| ила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фра |
| ну, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка по |
| . </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту |
| не, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, уда |
| ер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику |
| елник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим г |
| нском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend=" |
| ам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је б |
| . </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеал |
| kst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку |
| добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управ |
| алимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже вре |
| послетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> |
| "Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend |
| обар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst"> |
| и учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p |
| p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? < |
| rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— |
| } Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да |
| аквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и |
| познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од |
| био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име |
| . </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су у |
| Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Teks |
| њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово зб |
| ао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па х |
| м: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— |
| > <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело ова |
| "Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође |
| и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и |
| S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p re |
| ећ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од |
| хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче |
| nd="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био ду |
| м тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору |
| е.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зат |
| нстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као |
| еала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити |
| ав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште |
| га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што |
| о у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба |
| реношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} |
| ковање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p |
| .{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том |
| спава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због |
| несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века |
| и, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко и |
| не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у |
| d="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против |
| ло једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако ц |
| огунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а |
| де да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Пад |
| и, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: |
| ђани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а |
| ду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем |
| доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласањ |
| вољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је п |
| ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми |
| ора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уст |
| >Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа ни |
| м на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђ |
| ојих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозби |
| пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мње |
| у из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p ren |
| вога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не |
| ала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби с |
| може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p |
| е, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латин |
| Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p |
| би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овог |
| године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више |
| мах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школ |
| то, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протерив |
| елник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати |
| Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, |
| ите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смире |
| ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">П |
| о подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и д |
| ћ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам т |
| па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tek |
| же, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S |
| алине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком |
| хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као памет |
| p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — |
| дине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! |
| оће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два |
| "Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узм |
| поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врл |
| nd="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него д |
| оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре. |
| лати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, |
| човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја |
| . </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из прин |
| јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да |
| и, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend= |
| те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, ми |
| ете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не |
| и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у |
| државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{ |
| > <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, с |
| мука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава |
| а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. |
| литичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, |
| ва грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин |
| ар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, к |
| rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од |
| , које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одјед |
| с посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције проти |
| ње задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким |
| р на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— П |
| е готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима |
| p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао н |
| ок се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један чо |
| сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да |
| борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник |
| </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научник |
| од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче |
| , непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дре |
| ле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst"> |
| тко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади компо |
| је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас |
| ања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није чит |
| ка ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и ста |
| о и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend=" |
| во је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад |
| и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, про |
| мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се п |
| е све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. |
| гове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst |
| /p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог ма |
| ...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, |
| баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, как |
| словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не у |
| итати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (т |
| рану и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква |
| но, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти лу |
| p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst |
| мамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљи |
| st">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког |
| а и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули кр |
| ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље. |
| ако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend=" |
| ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Не |
| разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте |
| ушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру |
| <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има |
| ве живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend |
| . </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tek |
| му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га ви |
| га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми п |
| rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену |
| воју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао |
| у дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам д |
| новато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред |
| rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину |
| <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst |
| оримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као |
| и почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па |
| на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а лев |
| Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tek |
| Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Te |
| од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога |
| вих композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљ |
| "Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро |
| је оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по др |
| о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало н |
| илане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још јед |
| предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> |
| штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{ |
| изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србиј |
| једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза |
| могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала |
| везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има |
| ђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па |
| опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра |
| занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може ви |
| је научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опе |
| човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p |
| о ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно |
| е чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био р |
| ад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се н |
| . </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнак |
| премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо |
| сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> |
| .{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је памет |
| то нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш? |
| али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад |
| аре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да |
| вника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али |
| ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програ |
| Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала |
| nd="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи |
| та стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од |
| ља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на |
| end="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге п |
| <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} |
| тно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очаја |
| /p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог |
| t">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанс |
| ик не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негод |
| S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој н |
| са по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих гов |
| ekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло бр |
| ојавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вр |
| , ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> |
| д истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме |
| ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} У |
| уте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава |
| што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да |
| 000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у |
| и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и та |
| ом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај |
| чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један |
| ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима |
| коване папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом |
| а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на |
| исто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Х |
| фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слат |
| ошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао |
| {S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за |
| калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и пл |
| огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за |
| аки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни |
| у, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гл |
| kst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случа |
| не танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} |
| е.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јо |
| и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила |
| ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у ов |
| часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих |
| да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више такви |
| опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне к |
| си се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али |
| ије било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи д |
| на тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судб |
| ала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p re |
| , хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој у |
| где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је до |
| да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на в |
| раза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на и |
| не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst"> |
| какви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да |
| р је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Бата |
| ћ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p r |
| је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савет |
| ише пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend |
| рним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и зак |
| један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборав |
| end="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог та |
| опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p re |
| као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради нек |
| вања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па |
| /p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник |
| ж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, |
| о, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Зборо |
| е.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му |
| rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> |
| апочео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало до |
| е год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочек |
| д, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете на |
| </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} |
| та имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не |
| kst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у на |
| дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и зас |
| етној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p |
| у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече |
| милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају |
| о би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из С |
| одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дод |
| едлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p |
| дан предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst" |
| о да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио н |
| а на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јес |
| ко, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, |
| ђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="T |
| ке пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома |
| гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. |
| дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у гл |
| и у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама как |
| ремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи |
| о он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека |
| глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, |
| ..{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па с |
| ериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш |
| па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Та |
| > <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код |
| ио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не зн |
| ј је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом |
| сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p re |
| kst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одго |
| и ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом до |
| лу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чист |
| , тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tek |
| Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против |
| и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева |
| остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend |
| ену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p |
| уте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, у |
| ком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешт |
| rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: |
| Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пак |
| — Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> < |
| , не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи ле |
| е, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
| мају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; за |
| уже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; |
| пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређ |
| бе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: < |
| мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица ( |
| победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, зат |
| у и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. |
| а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је на |
| екић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отреса |
| „Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, п |
| ајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, п |
| да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуз |
| оји је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што |
| је него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико др |
| вољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољст |
| ра од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, ст |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се сво |
| Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — шт |
| p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, дод |
| м очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к' |
| време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа држав |
| Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су бил |
| м збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се |
| ки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање |
| на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p |
| них и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошт |
| упили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам д |
| S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себ |
| kst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend=" |
| к свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су т |
| оумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— М |
| тиван и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, ал |
| p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. |
| е тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да на |
| не. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га з |
| а устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунц |
| као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: < |
| начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, под |
| ши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— З |
| м се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно |
| нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Каже |
| p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, |
| оче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало |
| извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом с |
| мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, сам |
| м убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. < |
| помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све |
| о, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво св |
| па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему на |
| дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">Посл |
| То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је д |
| nd="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се |
| једљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst"> |
| ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend= |
| оги су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хар |
| низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да |
| е некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не |
| рдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жуде |
| них услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозици |
| и. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе |
| еза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} |
| е ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst |
| више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко |
| ину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда |
| а онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има |
| Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим чов |
| после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} |
| ности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, јед |
| могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео та |
| руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сази |
| nd="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима |
| омислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хук |
| старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дрем |
| p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки п |
| а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Te |
| врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијо |
| важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после т |
| о будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело цел |
| гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше |
| чи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине |
| бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много бољ |
| слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend |
| м их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни |
| и на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, |
| трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма |
| ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето |
| ш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао с |
| појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, узд |
| као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јад |
| једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— В |
| и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, мол |
| о научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! |
| } Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при та |
| о исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, уп |
| искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и |
| st">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend=" |
| ионаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре оп |
| у кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и |
| >— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tek |
| нам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и сл |
| nd="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ура |
| ече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи |
| ачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> |
| нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Ба |
| хов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми |
| ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код на |
| Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоће |
| рице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трг |
| ће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге |
| бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst"> |
| прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, |
| Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта ј |
| он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ра |
| но, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце д |
| е луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend |
| , мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се |
| тит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не м |
| пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst |
| тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst"> |
| ив владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend |
| ик власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збо |
| руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин |
| затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важни |
| (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Т |
| да, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према ко |
| некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да |
| kst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек |
| је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после |
| о се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки пом |
| ="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, п |
| доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p |
| љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend= |
| бне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни |
| ој, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки д |
| удре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Са |
| гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у |
| чувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако исп |
| наде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те сп |
| мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно |
| у воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, бил |
| ваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мањ |
| st">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву |
| атрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од |
| рајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од се |
| ..{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да |
| то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју |
| а, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у ст |
| али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па м |
| nd="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. |
| му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p re |
| и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђ |
| о што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдил |
| ти какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend= |
| живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> |
| ако је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари |
| квих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалн |
| јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> < |
| севи морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у бу |
| јних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на к |
| де предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p |
| Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst" |
| у присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — р |
| роз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није в |
| ликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бис |
| с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„ |
| напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућам |
| опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После св |
| љен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити |
| орити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум |
| rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, заста |
| <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу |
| тито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tek |
| Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} |
| е посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина |
| t">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост прон |
| Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засме |
| је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи |
| који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао |
| цати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p r |
| ису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| пао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови дру |
| Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се |
| Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао з |
| 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем а |
| рбији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с други |
| ело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и о |
| власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p |
| тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква из |
| ваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — реч |
| </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присут |
| } Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не м |
| зразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— |
| ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана по |
| а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S |
| е укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то в |
| ekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{ |
| а до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у П |
| зиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нит |
| ло само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи т |
| тало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке |
| ачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се пре |
| кројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој |
| Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Пови |
| а увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи |
| а не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добр |
| и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tek |
| девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p |
| ">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то |
| о су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, п |
| ади наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да |
| емљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и |
| Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта |
| огледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> |
| ту што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ух |
| ме моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се |
| , кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst |
| {S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане |
| везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупшти |
| S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, оп |
| да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; т |
| ле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књиг |
| м опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се з |
| ак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!... |
| говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али |
| што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p |
| и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{ |
| Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је глед |
| чнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих с |
| с само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је |
| на поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду |
| ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поук |
| и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из |
| село, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурн |
| вако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато ј |
| ђе ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хуу |
| ише, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p |
| обра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све в |
| јој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и |
| ма хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> |
| /p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти пл |
| и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — р |
| атио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не |
| kst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју |
| све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst" |
| /p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. |
| "Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност ј |
| јоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="T |
| оји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота ма |
| {S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се у |
| а и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, сл |
| за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокре |
| вар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Teks |
| и Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tek |
| а, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на д |
| ..{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор |
| за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор против |
| ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи |
| да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му |
| литиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst" |
| у, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а |
| d="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p re |
| Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечер |
| владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољ |
| ви се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве. |
| ите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мал |
| када доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </ |
| st">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те но |
| ну министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. |
| ом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај |
| ело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p |
| а је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити |
| >Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли |
| олитички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, |
| љи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честита |
| преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући на |
| , има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се та |
| скоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено |
| ибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да |
| кала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра де |
| {S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Teks |
| о гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико н |
| (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стр |
| ла, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан |
| напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после |
| st">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стри |
| и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљ |
| rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће с |
| <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми о |
| рати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend |
| а га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколици |
| ротивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племен |
| Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у |
| много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добр |
| ој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у са |
| ">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и |
| чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” |
| Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| не, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет |
| ју свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фот |
| е у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако ис |
| и.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање оп |
| <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао |
| , онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно на |
| андидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Доб |
| ан и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја |
| есника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend=" |
| лој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једн |
| о из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и |
| е, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо раз |
| ћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> |
| љ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p re |
| оде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала |
| d="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и нева |
| га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа ниј |
| и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с |
| rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили др |
| што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Б |
| но време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно оствар |
| м из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од стариј |
| бра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p re |
| тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви он |
| .{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, пе |
| ” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио |
| дела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као д |
| вна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински јези |
| рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило с |
| итане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад |
| kst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају д |
| ekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Teks |
| но поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада |
| прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво |
| триотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Ус |
| ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? |
| ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу сам |
| е неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Teks |
| и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима |
| чно и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Н |
| пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Х |
| дне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне |
| етне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види нек |
| Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле х |
| Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p ren |
| ионе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тог |
| наре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А |
| бора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре |
| за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако |
| главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за о |
| азда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и т |
| против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} |
| итица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> |
| добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему |
| ладог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао н |
| ете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад м |
| интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из |
| и.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се |
| р и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ак |
| ">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и |
| јавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p re |
| t">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p |
| какав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од |
| се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свим |
| ње шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="T |
| сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели с |
| ено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити |
| аставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно |
| да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начел |
| новило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, |
| — Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам г |
| и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и |
| ност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој ид |
| доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ в |
| ве причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са с |
| гунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо д |
| сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи |
| у? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! |
| исла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла |
| потребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречи |
| тне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађ |
| халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под свако |
| и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје |
| ре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p |
| но бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне |
| ">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, |
| а је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend= |
| у владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против в |
| ве што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} З |
| беђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend= |
| д ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице |
| дно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог |
| борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгу |
| га деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, |
| ог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Так |
| као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике инди |
| . </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо м |
| <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лиц |
| овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће |
| о да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p ren |
| ајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти |
| е мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разум |
| , будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима |
| </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича |
| </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра д |
| t">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. < |
| .{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади |
| ву.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Te |
| отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике ни |
| а њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за б |
| или добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst"> |
| "Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло |
| ан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласа |
| о његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом |
| већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто в |
| ој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција по |
| и? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — б |
| оду, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан на |
| место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за с |
| пет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже |
| диш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао |
| теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а |
| је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прош |
| алом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање |
| ик овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромит |
| rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред |
| , а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан ј |
| онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубив |
| о да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. |
| зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, п |
| трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у |
| може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. |
| {S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба |
| алеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише |
| ки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend= |
| ак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend=" |
| срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су проти |
| с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом |
| им узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да ч |
| вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара исп |
| сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек |
| зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> < |
| крене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} |
| е умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те в |
| ekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар |
| ) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затв |
| а и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких |
| рина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила ва |
| нђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јар |
| спричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционар |
| је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазд |
| на.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у то |
| ат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер |
| ле с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које с |
| по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и |
| Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји |
| оже да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, |
| с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) |
| {S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармони |
| ађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p |
| није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучн |
| ела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори с |
| и оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се жур |
| е одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече др |
| о у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све жи |
| а јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се |
| .{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поре |
| ло и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p |
| сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав пред |
| мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим ј |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p r |
| p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се |
| полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође |
| да се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не зв |
| о на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долаз |
| ч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и с |
| адати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа п |
| е предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ћ |
| ад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, |
| kst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у м |
| нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекл |
| аква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. |
| жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло |
| лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу |
| нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало и |
| време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре |
| аре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</ |
| арод!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина |
| го проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p |
| опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш |
| оду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="T |
| еца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не |
| танемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не в |
| ли смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више |
| упе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се |
| одне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сена |
| громном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анар |
| Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан |
| ањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а |
| !{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а пос |
| боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. |
| и: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда |
| t">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p |
| учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били |
| одољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прв |
| t">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају доб |
| а овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се |
| морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доб |
| само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуд |
| nd="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињућ |
| да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, д |
| не земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрц |
| амо зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да |
| а, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело |
| из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из на |
| ако је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа п |
| и провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под п |
| ти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушнос |
| </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема пос |
| овника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend=" |
| не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. |
| ли где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је м |
| а грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта |
| у у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три |
| влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу п |
| kst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извешт |
| ка се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и п |
| ма, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговара |
| з Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није вер |
| измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се т |
| пено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам |
| јеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да в |
| ене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Ко |
| не, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S |
| научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p re |
| ладог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p |
| озница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да бе |
| лада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p |
| наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох |
| ме, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти |
| . </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tek |
| ири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецим |
| се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако |
| >— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а |
| је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за |
| ="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане сме |
| провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле |
| kst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за |
| не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набро |
| , сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа влас |
| времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нис |
| каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Te |
| о бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и у |
| аку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да см |
| S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. |
| гледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе кли |
| се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти |
| не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, |
| нђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да |
| очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало мод |
| њом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар |
| и другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> |
| пруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S |
| ом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а |
| прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом |
| одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити |
| случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tek |
| жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет сме |
| о. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у де |
| ох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушај |
| ам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst"> |
| аног чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> < |
| одине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете |
| итам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем |
| аковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина м |
| д кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: |
| ји и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и о |
| лан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру вл |
| је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, в |
| анина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Или |
| S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </ |
| <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав |
| џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” < |
| } И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, |
| им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две гр |
| од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево |
| едан другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{ |
| којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.< |
| {S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције |
| st">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> < |
| Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend=" |
| </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору |
| kst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је |
| то се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако н |
| е све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква |
| "Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако |
| ају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Te |
| век боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора м |
| > <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst"> |
| ви другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвал |
| оја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, |
| на била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васп |
| ? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst"> |
| е годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо ов |
| им се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста им |
| Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно з |
| оје сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај |
| и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају ве |
| и, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе |
| Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: је |
| с није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Ваш |
| о сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружи |
| његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом пе |
| реврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му с |
| — Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и посл |
| ооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противн |
| подину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајен |
| доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не тр |
| и у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улиц |
| Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико |
| урчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње |
| а меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу |
| јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не |
| да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Te |
| и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), |
| какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="T |
| мао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту поја |
| о чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу мор |
| ересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из држ |
| на, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S |
| м пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже ра |
| > <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, |
| ојој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полет |
| дог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао нау |
| ива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој |
| ој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће ик |
| м причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђ |
| ekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело др |
| ваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tek |
| узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из |
| <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> |
| зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у меха |
| ли му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је |
| зивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, |
| ронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше |
| прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књи |
| ем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник би |
| песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, зд |
| би неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто н |
| ekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Teks |
| па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Te |
| о шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Уст |
| > <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише че |
| о у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица к |
| ред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој |
| јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајн |
| дне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час |
| песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који |
| rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — у |
| Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгл |
| поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="T |
| нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове пе |
| квим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и |
| {S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама |
| маћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, и |
| ала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи |
| >„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим |
| је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; |
| ..{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би |
| оди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— |
| тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч |
| у пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, упр |
| послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend |
| rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста |
| ма се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно н |
| ња.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте ник |
| е које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се |
| rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим |
| мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој |
| о паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, п |
| "Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије ника |
| ног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не |
| ута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а |
| nd="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p ren |
| — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве груп |
| асао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тр |
| азговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нис |
| — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — ре |
| лабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. < |
| ="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!. |
| опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> |
| из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst" |
| се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst |
| е па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, |
| у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан |
| /p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми |
| хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије |
| ли се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми |
| их, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на кра |
| у чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, са |
| ">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина |
| </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо мес |
| ="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву |
| е разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и |
| у нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима |
| } Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— |
| ују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао не |
| ек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p re |
| тао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе |
| га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш св |
| оре, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, к |
| треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је |
| та срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто ма |
| , срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, |
| ог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! |
| позициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били у |
| двикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало |
| пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојч |
| е се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу |
| с не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара |
| из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма |
| нако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак |
| сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их ка |
| не службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> |
| p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песм |
| ачин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је |
| мева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у о |
| бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиља |
| нђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем на |
| ан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} |
| покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од ка |
| rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Пок |
| део да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у т |
| ало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне |
| уу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истрешт |
| азе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на |
| {S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиром |
| занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим |
| Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, к |
| е, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како |
| да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто |
| ас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. |
| је му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, а |
| егли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају |
| По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, |
| о вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p |
| је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, |
| а: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и со |
| тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и има |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, о |
| а стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p |
| од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и |
| ље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p |
| >Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а |
| т. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst" |
| шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p |
| слутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним оч |
| а.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист прот |
| е да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год н |
| не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend |
| недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst"> |
| , па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му |
| у леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Се |
| ?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајс |
| ушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је |
| Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, сол |
| <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, памета |
| је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције |
| еца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро на |
| и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само ма |
| се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те |
| читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прек |
| ке не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спре |
| нар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend=" |
| е на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сирома |
| ам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна чо |
| ука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо на |
| ју везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| ас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали |
| ико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима |
| га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Пов |
| ојих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и пос |
| о и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаг |
| по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му |
| d="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем |
| ну. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се |
| end="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадуј |
| одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По сврше |
| и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p ren |
| стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан с |
| намо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али п |
| Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толи |
| г Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше св |
| евој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst |
| тичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног |
| њене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле ш |
| отпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ст |
| еници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и про |
| батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S |
| "Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири та |
| а се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али са |
| појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше |
| и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може н |
| од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог б |
| егодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направ |
| лас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор про |
| </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком |
| у земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи |
| о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> < |
| помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? |
| никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, б |
| с за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? < |
| ило име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваља |
| ђанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био нев |
| е, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Мно |
| ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> |
| ло с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну |
| а тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поу |
| сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбу |
| без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p |
| Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је |
| позиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући о |
| ="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да |
| гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за свој |
| има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац |
| прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, |
| кан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} |
| ао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног |
| це још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га поз |
| теран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је тол |
| те исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако |
| p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а |
| ује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами |
| онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опоз |
| асни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун |
| младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушк |
| аге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прос |
| еба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је ше |
| сту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, |
| Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p |
| } Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га ни |
| >— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p |
| тво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође д |
| политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tek |
| ла ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend= |
| ekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у |
| изу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему н |
| о је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="T |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Teks |
| се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу пох |
| ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавид |
| крене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, |
| у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочит |
| неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврће |
| јавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу ут |
| де мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познаје |
| је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и |
| > <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прођ |
| девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име |
| <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— |
| p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опа |
| и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, ј |
| стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим |
| аче био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришка |
| хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико |
| о ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p r |
| о ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, ми |
| р је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити мона |
| оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, |
| а ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се |
| , једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њ |
| а шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обич |
| ађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из |
| неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан |
| ао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада з |
| е могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, пам |
| редујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео н |
| p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — в |
| а сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смет |
| рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, поја |
| p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друшт |
| — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па |
| нистру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цук |
| и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођо |
| ко мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч уч |
| Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете |
| слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и ина |
| ло-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким |
| енуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p re |
| у гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> |
| н друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композициј |
| ="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговор |
| не хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> |
| е могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархи |
| је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити пр |
| дина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p |
| Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — |
| >— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, |
| Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend=" |
| оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет зат |
| израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо |
| ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p ren |
| е улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — ја |
| беђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у |
| послетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити вел |
| t">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он с |
| ем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је ус |
| и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек |
| у башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” |
| ек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провал |
| је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад чо |
| су биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Пон |
| да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} |
| ије свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење |
| у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности |
| но и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst"> |
| а ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, |
| дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок ми |
| и будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа |
| , дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </ |
| ко иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечу |
| на садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се |
| таде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало |
| учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ки |
| добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго де |
| раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухват |
| ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам |
| цали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. |
| пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. < |
| nd="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори |
| ">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди шт |
| е на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледа |
| отив те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p |
| кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог |
| оји не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра |
| rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био |
| end="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, д |
| е разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не к |
| kst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та при |
| о пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милан |
| } Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Јед |
| дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом |
| ="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Teks |
| радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tek |
| матрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кр |
| и, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10 |
| удили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме ш |
| да државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни п |
| st">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tek |
| ће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би |
| деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и с |
| пора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један изме |
| t">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </ |
| — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и |
| о улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као |
| боко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки |
| /p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам |
| p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тр |
| еш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те |
| колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљ |
| бро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — |
| nd="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је т |
| већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни л |
| ли, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом |
| едује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло |
| агње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрин |
| не.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} |
| Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Тр |
| зрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... |
| чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук ус |
| На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка с |
| еља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читав |
| ена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и |
| вашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тум |
| зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина ху |
| много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p |
| го ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, |
| ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Teks |
| пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром М |
| не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да |
| "Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; ког |
| а будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и не |
| први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личн |
| оликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p re |
| а зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— |
| рло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend= |
| ала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то |
| рице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирн |
| не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> |
| обар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази |
| риц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стр |
| да је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пр |
| су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских го |
| елник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p |
| без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивн |
| диних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Teks |
| ој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, такв |
| сто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за |
| беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако |
| ојој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испа |
| ата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих изва |
| и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по |
| могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни |
| од нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се сла |
| окојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено |
| има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде |
| мије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вече |
| рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има лу |
| азиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="T |
| је, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} |
| . </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend |
| е каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, п |
| rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане |
| а преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби ста |
| о, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p re |
| ="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за с |
| м! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она ув |
| ре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Сапл |
| како занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он |
| да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tek |
| d="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очи |
| на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, |
| правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— |
| <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред |
| Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не |
| ekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? |
| > <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> |
| > <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема х |
| <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?. |
| та! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем |
| ђанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како |
| и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
| их, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се |
| ekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је |
| rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </ |
| јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдук |
| дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst" |
| и.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p |
| ву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, с |
| ле с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматра |
| иди неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> |
| kst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p ren |
| . </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend |
| ном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буд |
| Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а |
| елом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> < |
| сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, а |
| искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ов |
| али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> |
| .{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико к |
| end="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p re |
| довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? < |
| st">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— |
| ојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији |
| итет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем |
| на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се |
| па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p r |
| паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда |
| ише не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Д |
| и сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} |
| жак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Teks |
| ' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учинил |
| по објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p |
| } Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког гр |
| је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла ст |
| ости као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике |
| но тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. |
| ћи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти г |
| {S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете |
| овуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, |
| карактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да ј |
| ити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да |
| посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина о |
| на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет ја |
| /p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улиц |
| да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они |
| S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор |
| </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. < |
| речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом |
| ше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, ш |
| и, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански си |
| <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да чо |
| ">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара |
| другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ног |
| за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скрој |
| не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете |
| ко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p re |
| — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Сед |
| потакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на л |
| ј прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлет |
| ">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове |
| ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га за |
| свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енг |
| ослом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Ми |
| ру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Или |
| и буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Te |
| нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено пр |
| зизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst" |
| а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пр |
| то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче |
| спитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, |
| сања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правич |
| end="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте м |
| , јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш в |
| ки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посл |
| нске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под с |
| ekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредн |
| бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије |
| о је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име |
| шем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање п |
| таде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још ва |
| паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђа |
| хати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p re |
| st">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је |
| рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог ка |
| алин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па с |
| раво револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и ре |
| говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p |
| end="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p |
| свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tek |
| — Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, |
| ekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p |
| имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, е |
| лика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста ре |
| и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве св |
| још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: < |
| квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презре |
| ове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе ка |
| ом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар |
| , пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; у |
| ekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научни |
| прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Ал |
| није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> < |
| је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с |
| трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хо |
| ekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, |
| и с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мад |
| ожити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно б |
| и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па дод |
| кцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p re |
| ерно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и п |
| "Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љут |
| композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме с |
| јаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бу |
| списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер |
| да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричава |
| школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p r |
| , мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов м |
| му и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лу |
| н...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, с |
| ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, |
| {S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико о |
| е компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти |
| .{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у св |
| {S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си лу |
| ас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнут |
| у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p ren |
| ри места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најод |
| .{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непо |
| S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весе |
| ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штикован |
| м груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изнен |
| укао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} |
| и, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. |
| ! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ства |
| d="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p re |
| да, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав бил |
| ме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа лис |
| ав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све |
| у смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ |
| и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају |
| трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, |
| кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се |
| азом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти |
| полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађа |
| ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а |
| kst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p r |
| сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бо |
| ем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Te |
| ирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабач |
| st">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио нек |
| /p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хте |
| и ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p ren |
| его овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразо |
| као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, о |
| шчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти |
| — Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Teks |
| крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p |
| а се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на |
| {S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место |
| аче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, г |
| вачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко |
| т.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас |
| о био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена |
| е управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ |
| <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! |
| </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у |
| .{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при |
| — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="T |
| , како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђ |
| а ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама по |
| амо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњава |
| та има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} О |
| тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, |
| рисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добр |
| зиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива |
| не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо пр |
| и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше жел |
| end="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора за |
| end="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног призн |
| ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај |
| ога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрс |
| па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе |
| ади лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се пре |
| <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научни |
| не!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мње |
| брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </ |
| прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Б |
| луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се д |
| пет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паме |
| био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend=" |
| а.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, окра |
| сто!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара |
| </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, п |
| м да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фра |
| ">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене н |
| лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p rend="Tek |
| ад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад поста |
| ekst">— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, у |
| династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на распол |
| ас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њих |
| трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по ц |
| , </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет ко |
| шта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не |
| <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не |
| .{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви л |
| о: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има |
| чића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p re |
| ка!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — ка |
| човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја |
| .{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p |
| прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> |
| ајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време |
| д овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је на |
| rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p |
| о време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ет |
| Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Tekst">— Бекићка! </p> <p rend=" |
| напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао |
| а жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Ј |
| размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој поко |
| ребало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да |
| "Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и е |
| /p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Ч |
| rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p re |
| да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз |
| е остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државно |
| е и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити |
| атрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други у |
| ршини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило некол |
| ду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На ми |
| "Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пу |
| отпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst" |
| зи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да |
| ekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? < |
| е!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Как |
| "Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? |
| ину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то н |
| ак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, ш |
| </p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући |
| је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, прету |
| d="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће свако |
| м учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако да |
| алаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер б |
| драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуциона |
| најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p r |
| млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безоб |
| легла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади ком |
| у.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или |
| стан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама |
| и, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, |
| ца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бе |
| лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да паз |
| ="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p |
| </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p |
| ричица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна |
| о, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити не |
| рочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају у |
| Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst"> |
| ђоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како |
| „Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из с |
| ем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна ст |
| и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ на |
| е знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима постављ |
| служујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја поко |
| бором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је |
| како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво нек |
| чинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Ј |
| е, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлог |
| не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде |
| ажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p |
| в. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави |
| end="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву |
| ожаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспр |
| {S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ва |
| — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Te |
| — Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која |
| и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу |
| 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад гов |
| дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Пес |
| црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. < |
| "Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p r |
| глеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми д |
| о.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало не |
| га друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, и |
| d="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, |
| еких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, сла |
| р. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би |
| како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, |
| ић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend |
| омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од в |
| причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основн |
| љато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,, |
| пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко |
| ницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут |
| оба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је посла |
| о.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу |
| end="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда |
| се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили |
| је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по б |
| ровали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под поја |
| е, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у ру |
| моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року о |
| дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. |
| пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Или |
| у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и л |
| ">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пен |
| ="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера |
| уке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему вид |
| и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он |
| толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогу |
| оску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће |
| авише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне пр |
| рије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да с |
| добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо ми |
| љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и привед |
| st">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{ |
| приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с п |
| у пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књ |
| рена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске гла |
| жицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{ |
| се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под |
| слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му пов |
| аве климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути |
| о својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од |
| } После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се уми |
| па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она |
| ам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на |
| зан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под |
| шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” |
| е у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре. |
| својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвал |
| ј деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно |
| удала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S |
| ама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p |
| набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Teks |
| <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </ |
| ори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </ |
| сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жа |
| у, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан наче |
| > <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да |
| из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p r |
| . </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рад |
| и политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помисл |
| свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки |
| о се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tek |
| — Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst">— Има још. </p> <p re |
| ењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим |
| но друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљи |
| астане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајду |
| p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p |
| rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којеш |
| > <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну |
| шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: ј |
| о је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда са |
| али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита |
| ekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као |
| нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— И |
| .. — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Teks |
| важити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с доса |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта |
| да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend= |
| , љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Ча |
| нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговор |
| ури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од |
| уку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да глед |
| учице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту ту |
| стију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом до |
| жи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић зн |
| Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје к |
| ознајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину |
| kst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што сам |
| бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне та |
| ли коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропип |
| рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала |
| га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешно |
| ="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p r |
| сању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и |
| едају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изнен |
| се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </ |
| главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p re |
| о не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се |
| ekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задат |
| ла ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У дет |
| ољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst" |
| им, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p |
| о: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поре |
| господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије |
| гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама |
| ндари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Teks |
| ="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="T |
| Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њег |
| >— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и |
| те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? |
| "Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} |
| rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, |
| <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да и |
| рко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} |
| р власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Вла |
| у. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p re |
| о!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допа |
| </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било |
| боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој |
| крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га н |
| аука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може |
| ”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он с |
| <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође у |
| уги веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом |
| а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а о |
| ам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пи |
| оким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може |
| посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармо |
| ам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, |
| {S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у |
| о лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одјед |
| човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико д |
| ве Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли с |
| , а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда у |
| тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врх |
| ве то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па |
| ан човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико |
| а се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то |
| еној Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи |
| реговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционар |
| укнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што |
| цом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и р |
| </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Ник |
| st">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога др |
| родужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада |
| аква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради |
| че било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим о |
| пет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па за |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— |
| вољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хо |
| Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? |
| носи се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, а |
| отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја до |
| ело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође п |
| о целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p |
| пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst |
| „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се |
| е син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млати |
| "Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... |
| > <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочек |
| слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не ост |
| гну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S |
| сак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној п |
| грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом |
| а неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу н |
| нутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе н |
| у, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке ме |
| rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тич |
| оле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају т |
| свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове пес |
| брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те ко |
| ричај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим т |
| па која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција з |
| васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа м |
| то их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, пре |
| ије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али |
| ekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследи |
| рава, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p ren |
| ви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали |
| је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, |
| прављамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ ка |
| ја је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пив |
| t">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: |
| {S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> |
| ика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— |
| ист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам |
| био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, ма |
| рној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочи |
| полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа в |
| .{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> |
| тељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После ду |
| окрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак |
| Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме к |
| ране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, са |
| у, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend=" |
| да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подић |
| т, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend= |
| вато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да |
| ма и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох п |
| њирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, пор |
| а, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућ |
| ио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође п |
| ">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, |
| слиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири ру |
| {S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за |
| трину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме |
| ва није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p |
| окојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку с |
| су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу |
| ан за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих |
| био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица шт |
| а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар н |
| ekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прог |
| rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst"> |
| ашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на р |
| седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p |
| ком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди |
| природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе |
| дивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што |
| дали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">М |
| уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држа |
| ице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, |
| е тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу |
| ним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="T |
| е озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била |
| ољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школ |
| нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза |
| ави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst"> |
| , наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на ш |
| ...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке |
| е.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бака |
| t">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p |
| нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не |
| /p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија |
| ази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта чо |
| , груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мот |
| левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом п |
| после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане |
| ђанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој ку |
| вој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет |
| лог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се т |
| а се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења |
| — Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништ |
| читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па ш |
| ро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, |
| d="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а |
| "Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p r |
| nd="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— |
| нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, |
| по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, |
| .{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни |
| ад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста она |
| е, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине |
| ипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо |
| , као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, |
| а, јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S |
| у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на мо |
| ро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у рок |
| што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове бас |
| И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. < |
| t">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек до |
| и то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана пост |
| ам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од полит |
| Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки |
| ик. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? |
| rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиц |
| > <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Teks |
| да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— |
| Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, |
| ико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} |
| чи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако |
| шта власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваш |
| у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p |
| !...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, |
| иче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати о |
| еда да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне пр |
| ин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини с |
| ити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то с |
| nd="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири |
| ити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом |
| end="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. |
| номе било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и |
| и добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </ |
| ан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је б |
| ла тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан |
| дидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри |
| па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно |
| лом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у рук |
| и те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи |
| а стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужује |
| ај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна |
| иметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет н |
| адити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у |
| тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst |
| од се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жало |
| државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из др |
| његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам забо |
| У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као ко |
| : </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принци |
| жио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољ |
| : срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмав |
| а тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је |
| по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали |
| има познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дрема |
| пасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио |
| ња.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђ |
| t">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево |
| ини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend=" |
| упи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљ |
| ђе у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> < |
| це уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади |
| зи од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у шк |
| онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако не |
| и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутра |
| мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме |
| <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети р |
| p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, од |
| своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спреми |
| време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, о |
| и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво з |
| вео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој |
| ратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас в |
| и хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ак |
| о владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви так |
| чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чека |
| ије, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, мес |
| p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9. |
| блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно |
| >Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од |
| то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврш |
| месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Teks |
| Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишље |
| начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа ту |
| се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну тр |
| а чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико |
| ез нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p |
| ебе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па сед |
| сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и |
| st">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мње |
| S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend= |
| уштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. |
| а одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га |
| иције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револ |
| исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако дос |
| апасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после то |
| у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо |
| тво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p |
| о и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких |
| и сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико |
| нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убе |
| kst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а лу |
| гове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> < |
| ="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписива |
| <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Св |
| е што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други |
| ли последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да |
| тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боло |
| , и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милин |
| хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко |
| путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чуд |
| с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив.. |
| </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p |
| у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну |
| политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремај |
| живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи |
| главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гл |
| ; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњењ |
| {S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ д |
| асвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се |
| ekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, |
| хапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend=" |
| {S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај до |
| и, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p |
| а.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету ч |
| д нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не в |
| зе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стере |
| увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” ли |
| ст по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p |
| {S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као стран |
| тила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беш |
| шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну |
| оже да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све |
| авне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог |
| вуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно |
| бе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend |
| без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без |
| врши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, |
| негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек |
| упреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усме |
| тивници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племенит |
| .{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да |
| што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новина |
| , с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличи |
| е та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од на |
| едва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих |
| тајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> < |
| тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар |
| а њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> |
| Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до тр |
| } Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нис |
| ешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се |
| Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође п |
| нски језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско пи |
| азним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу |
| у вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад |
| го гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина ( |
| Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> < |
| а!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом раз |
| некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="T |
| арода? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Teks |
| устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остав |
| о се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што има |
| сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend |
| и су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst" |
| јатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се иј |
| ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк но |
| , нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одго |
| тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начи |
| st">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, из |
| жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, |
| да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би д |
| ekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, |
| ви трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што |
| Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend= |
| ј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! |
| а музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три овак |
| стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; п |
| не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише |
| ни: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p |
| Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> < |
| емљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад н |
| /p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово п |
| kst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, мили |
| крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst" |
| ко дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала |
| тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву о |
| удим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Нар |
| овек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} |
| нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вра |
| риповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, бе |
| је пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој с |
| е, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио пр |
| да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој |
| ага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели сра |
| крет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се наси |
| се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend=" |
| чајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком |
| лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу |
| аша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству м |
| тине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је |
| — Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p ren |
| — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend=" |
| едузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend=" |
| па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tek |
| челник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће дру |
| гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p re |
| p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. < |
| а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чинов |
| st">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет |
| kst">— да клечи! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tek |
| г мање ког више. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst |
| пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend |
| kst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Б |
| kst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst |
| атим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним |
| Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника |
| међу њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> |
| који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p r |
| и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар к |
| хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend |
| ишта, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пи |
| t">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, |
| штина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} |
| rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по |
| чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{ |
| биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко |
| </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овак |
| еда државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне служ |
| нама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Од |
| ар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног по |
| сле он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пи |
| , упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се |
| одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> < |
| >— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо о |
| ext> <body> <div> <p rend="Glava">МРТВО МОРЕ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б< |
| овек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, н |
| јас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Н |
| читељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би с |
| Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, |
| 0"> <text> <body> <div> <p rend="Glava">МРТВО МОРЕ </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
| убило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком |
| </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нем |
| ваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!.. |
| а и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="T |
| тав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ј |
| сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да |
| су.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="T |
| луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од см |
| којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му |
| > <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа |
| у отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре пра |
| лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њи |
| ву.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било |
| d="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Б |
| нам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и п |
| ижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца) |
| о да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му с |
| и, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, |
| путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека |
| ега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода |
| ше га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш |
| ио рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, п |
| > <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у др |
| але. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend |
| свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш. |
| да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се та |
| иромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по ш |
| адоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужа |
| ма младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осу |
| чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу |
| или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, не |
| тко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ћ |
| ноги од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи |
| /p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </ |
| а се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђа |
| и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растури |
| ве то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">П |
| боравио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и са |
| заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и |
| е дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво ши |
| х направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалите |
| њем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се јед |
| nd="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опас |
| заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја п |
| га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га та |
| ти трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p re |
| плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, |
| ка као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, |
| аше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја х |
| нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p ren |
| > <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">П |
| ти се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: |
| , погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње! |
| и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања |
| } Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке |
| ћ (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и |
| ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све т |
| де и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштв |
| њижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од ку |
| искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео са |
| мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напаст |
| оче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p |
| мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубо |
| ="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог дру |
| ице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> |
| ду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излаз |
| ледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи |
| и! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: |
| ј, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </ |
| рича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један |
| позиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После сврш |
| ционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити |
| из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и о |
| успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по |
| егне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је би |
| а мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, сла |
| ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили |
| кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ј |
| е.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око |
| и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да о |
| тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће |
| а наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињств |
| кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прођ |
| <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? |
| у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опас |
| га — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p r |
| kst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер |
| Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. |
| ву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p |
| асно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| ="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је за |
| ом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се |
| <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p re |
| ам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опоз |
| d="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у см |
| а изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где |
| вицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот |
| аво умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и такв |
| и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом |
| „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и так |
| колу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend |
| у од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и из |
| лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, пр |
| {S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми и |
| твар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst"> |
| мо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако |
| "Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p ren |
| ор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења подели |
| исак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви с |
| рије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: |
| ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стри |
| ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала б |
| > <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам |
| провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по ко |
| end="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити |
| ет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бр |
| збрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и л |
| уму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени так |
| они, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудн |
| Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и |
| узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у пос |
| па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се |
| како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">С |
| нда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — |
| ти као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се |
| камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Е |
| ако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова си |
| Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, |
| та ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо |
| ку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту |
| </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању |
| у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем д |
| никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су з |
| ојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај |
| а да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није |
| а, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање |
| и и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мисле |
| ту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остал |
| артије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу |
| шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особ |
| ама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао нека |
| противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац поли |
| е. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свир |
| Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак. |
| . </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном |
| се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и к |
| Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> |
| отињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst"> |
| , к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </ |
| постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Teks |
| е сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— |
| st">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Tekst">— Добар д |
| енијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </ |
| према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет |
| ом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд би |
| атак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и п |
| м новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше напис |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S |
| а, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар н |
| >У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p re |
| . </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба но |
| р уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst" |
| мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. |
| оштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај |
| е уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: |
| rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му мас |
| и.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло |
| л. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења пол |
| рно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам усп |
| Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само лич |
| изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урад |
| итати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места |
| Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> |
| ака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одо |
| е још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигне |
| аучнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се |
| <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успева |
| То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} |
| тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоно |
| узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и |
| саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> < |
| слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог с |
| p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљи |
| е да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </ |
| <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одгово |
| и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мор |
| > <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотск |
| о уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst |
| певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разиш |
| и и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље |
| како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} |
| екуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађ |
| .{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p |
| ему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава с |
| то нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш |
| итог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p ren |
| учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst |
| учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и нева |
| еца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много |
| по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари д |
| ушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њих |
| труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по |
| end="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли чит |
| rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се |
| S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење о |
| е?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> < |
| е у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић |
| и: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-т |
| пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан |
| t">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! |
| ријих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна де |
| ekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p re |
| опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да |
| рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича у |
| мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на свој |
| ји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор |
| ли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој зем |
| ао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Б |
| p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> |
| е ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst"> |
| е из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, уп |
| олу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, |
| rend="Tekst">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми неприј |
| у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш в |
| исе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разу |
| Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим |
| Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tek |
| >— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су |
| Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend= |
| паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? </p> <p rend="Te |
| ојави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука! |
| а ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па |
| и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа виш |
| ном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматр |
| >Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> < |
| ђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> < |
| "Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{ |
| е може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друшт |
| есником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних |
| разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем д |
| ита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море |
| вило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, уп |
| "Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је с |
| позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су |
| , чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се з |
| и паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="T |
| . </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се по |
| х говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат |
| асање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уо |
| нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— |
| rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује пре |
| p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, господ |
| Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу |
| >— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други л |
| ">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути |
| ом крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p r |
| и кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем п |
| ајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објект |
| пречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p ren |
| розивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке |
| ма по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учи |
| дносно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква проме |
| ико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је п |
| начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у |
| ">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у о |
| "Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам |
| уве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали |
| ом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Х |
| ко више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је |
| !{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend= |
| Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекак |
| ји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим ок |
| остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл. |
| > <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну с |
| све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, а |
| човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а |
| могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> < |
| био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају |
| а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно |
| да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички п |
| на да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијал |
| } Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst" |
| би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој р |
| е може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе |
| несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дош |
| ом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање ј |
| овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, по |
| к у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, д |
| звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни спи |
| погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе |
| > <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубок |
| њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао |
| , не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, н |
| у, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и |
| end="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не |
| в!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, п |
| илика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави јед |
| ети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месе |
| ст помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на |
| </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну |
| ће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то на |
| а деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну вод |
| rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, је |
| не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накрат |
| ш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. < |
| и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и н |
| иси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> |
| ади ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код |
| писао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато так |
| едаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто свој |
| ирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво |
| као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На мој |
| ти; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневн |
| ">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему х |
| } Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио |
| креће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме лу |
| дне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! < |
| даци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав по |
| ри да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; л |
| </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. |
| ише и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употреб |
| упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. < |
| p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл |
| а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа н |
| Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, |
| <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише |
| рно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend |
| и.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи обр |
| ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска прав |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend |
| S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав в |
| не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде |
| деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Св |
| деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend=" |
| а деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, |
| ">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до |
| с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у д |
| а ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита он |
| ико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власт |
| .{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што |
| ко се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну |
| љиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нит |
| >— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </ |
| st">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и вас |
| бе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. |
| једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> |
| све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p ren |
| а више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах |
| ekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend |
| ађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у п |
| ви од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p |
| st">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} |
| Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, |
| деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, с |
| ао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато |
| ="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="T |
| ати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чин |
| — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> |
| рнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора |
| а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад |
| породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опо |
| а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комед |
| а, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не б |
| у. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше нека |
| ан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао |
| <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> < |
| и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, |
| уди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, н |
| ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> |
| ="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend=" |
| удибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свог |
| р да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти |
| зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ра |
| талом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло мно |
| грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да |
| ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједан |
| ="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се бор |
| стави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, |
| S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p re |
| смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пиш |
| аква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три о |
| свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и |
| nd="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па з |
| нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позелен |
| научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, греш |
| Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве |
| о странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с |
| Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив |
| ма, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p r |
| не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра |
| прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас |
| е шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта рад |
| ">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека |
| огаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицо |
| t">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју по |
| > <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плат |
| бар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, |
| оју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао |
| поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', |
| есма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. < |
| и човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: |
| јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, |
| p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Та |
| н, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи пр |
| е се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје. |
| сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, |
| л' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао с |
| вно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црве |
| разовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари |
| рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од |
| ве басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да падне |
| аше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело |
| end="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати |
| логуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу |
| о! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу |
| кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што |
| t">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend= |
| м, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па д |
| ете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Че |
| ашно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst" |
| Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи |
| на лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цве |
| неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис |
| последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угл |
| х најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек увр |
| није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека |
| едном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцка |
| а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— К |
| ="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупи |
| шта није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} |
| тује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} |
| ему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="T |
| и грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворе |
| ни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. не |
| {S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови. |
| упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки з |
| >Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја т |
| ј да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, и |
| луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! |
| ="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавно |
| хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога м |
| аја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S |
| и се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један и |
| ему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хт |
| пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend |
| ре, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остал |
| учника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тим |
| rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њ |
| бро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда св |
| односи образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди |
| {S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се |
| отрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у двори |
| хвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? |
| о.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ј |
| ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини уст |
| Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне |
| ијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. < |
| једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, о |
| цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беше написао некакав путопис |
| му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи сл |
| Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор п |
| ра крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова бру |
| из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажња |
| хватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд в |
| ју равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, доте |
| о исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, |
| е непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало |
| kst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно п |
| таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све |
| ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="T |
| Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и |
| p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Б |
| једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend= |
| ле пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. |
| е куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у |
| меј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас |
| ног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— |
| p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а |
| е авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па те |
| не: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, п |
| лужбе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а кам |
| леног таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно |
| ама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушн |
| нију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се |
| е!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрић |
| 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна |
| кад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, боја |
| на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичк |
| ки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде ј |
| ан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одм |
| дрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотрен |
| S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне нед |
| друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, |
| ца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка |
| ржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакн |
| је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p re |
| ди нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њи |
| у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи |
| end="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све |
| их немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну |
| > <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то |
| оће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Teks |
| о за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражи |
| вим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— К |
| d="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотеж |
| и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже р |
| убе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, |
| божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стри |
| е књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хап |
| ника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учин |
| нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... < |
| из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих |
| да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се |
| о: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst |
| вао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, |
| олубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} |
| end="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их н |
| у о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омалова |
| дим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какв |
| end="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем ка |
| } Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, |
| д бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— |
| а, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и посл |
| три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после мног |
| ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стран |
| л. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузима |
| лутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад оп |
| чником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар |
| Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сази |
| уписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио |
| неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим |
| ан, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што о |
| а по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Ни |
| и по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} |
| ости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог |
| d="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала |
| сла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради на |
| омичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| спут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледа |
| rend="Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако о |
| p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда |
| све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су |
| па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не |
| акве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од сви |
| Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му |
| а знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, п |
| био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не рад |
| вор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испра |
| и један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Чов |
| авнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одг |
| ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а кам |
| ентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{ |
| Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад |
| апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте с |
| дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до р |
| и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— С |
| раде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном г |
| оворили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али е |
| више његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend |
| владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против вла |
| е противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошал |
| посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ |
| њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња |
| , држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађан |
| е како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то |
| end="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинкти |
| Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> |
| оје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исп |
| у човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам |
| много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац д |
| Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он с |
| пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се о |
| ме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки с |
| е, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уз |
| узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми |
| а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">У |
| ети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину у |
| о мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу |
| челника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, н |
| и чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се с |
| ћни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мир |
| . </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како ј |
| да свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жа |
| елише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По |
| друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год д |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети |
| ="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! </p> <p ren |
| 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst"> |
| ац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песнико |
| ника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Te |
| н нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан чов |
| се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудор |
| с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend= |
| , али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! |
| !{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, |
| е положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих н |
| топис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека зем |
| уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име |
| којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помисли |
| rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p r |
| ихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="T |
| зе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— |
| рави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?! |
| како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> < |
| читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst |
| к спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала |
| ви као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком д |
| е јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први |
| ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. |
| рини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је |
| остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда |
| на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер |
| опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и ош |
| опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!. |
| и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и глед |
| о да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није |
| у кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим ус |
| аква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начел |
| све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга де |
| а.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа н |
| у с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах н |
| лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолу |
| м погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревно |
| власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме |
| исмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да |
| дају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, ник |
| нтелигентнији, ал' некако занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у г |
| ст протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. |
| нио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико в |
| nd="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што буд |
| шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{ |
| и.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, |
| учник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — д |
| st">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Њ |
| ама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. |
| то рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путов |
| >Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">С |
| ује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви |
| љан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода |
| S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Мо |
| ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке |
| је, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није ни говорио. </p> <p r |
| првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend |
| ленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. |
| к се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! |
| доше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете д |
| о дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? |
| ликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сли |
| ислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије |
| један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научн |
| ијатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде ду |
| ознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само |
| ече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело свој |
| ава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а з |
| д идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав! |
| ро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно |
| уће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, ос |
| е из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад д |
| у, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје |
| рво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Te |
| дук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, |
| обива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно |
| } Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га |
| рађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно |
| уме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Бољ |
| nd="Tekst">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Ж |
| дравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p ren |
| болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања д |
| ела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Ни |
| Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра |
| појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| ви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да как |
| p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да |
| rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећ |
| рио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби |
| ем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамил |
| р, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме |
| <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
| лник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију п |
| и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> |
| и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакал |
| ekst">— Бекићка! </p> <p rend="Tekst">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Крити |
| вом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песник |
| човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад |
| о десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна л |
| жбу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он |
| ставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, без |
| ше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери |
| акав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, |
| добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, |
| а, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, |
| огли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи |
| владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашњ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није ра |
| шем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је жива |
| стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на св |
| ова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцве |
| право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али |
| st">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, св |
| лица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} |
| је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па |
| </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмев |
| ако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, |
| ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била |
| </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема |
| но око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане |
| у пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе ко |
| лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузе |
| у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, про |
| ни су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— |
| велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести р |
| {S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако занесе |
| и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој |
| о горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлач |
| нари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их |
| мном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархис |
| као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као |
| допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање |
| и, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Ота |
| знам!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Н |
| само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази с |
| н гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедо |
| о добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опе |
| земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и луд |
| end="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сва |
| ачелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> |
| ="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> < |
| d="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог до |
| о позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да с |
| ога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим г |
| ?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и пред |
| — Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. |
| њ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, он |
| ез смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна |
| начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква |
| нске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, н |
| законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p re |
| </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац. |
| ину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добр |
| огу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смис |
| свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опаснос |
| ачелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде |
| политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављу |
| езултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која ј |
| аке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се в |
| ричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари |
| се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на сл |
| јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend |
| е утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p |
| један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владави |
| тио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много п |
| ље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Te |
| ст. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеа |
| а ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је о |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онд |
| о ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Се |
| </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју покој |
| и очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврш |
| Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Teks |
| ој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, к |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клеч |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p re |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </ |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пр |
| ао да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењ |
| </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прст |
| а се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst |
| {S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем |
| нати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све |
| цније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ вла |
| е!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst |
| ио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p |
| шао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па у |
| песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p rend="Tekst"> |
| ено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Госпо |
| S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песм |
| ције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме при |
| и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да по |
| лим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </ |
| о остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend="Tekst">Ко з |
| "Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље о |
| бро.{S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан сва |
| дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пр |
| е: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p |
| узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој с |
| Tekst">„Господине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с ко |
| композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљају |
| на, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злос |
| везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти |
| Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко врем |
| о сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуциона |
| ож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био |
| ика удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tek |
| новнику.{S} Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе |
| мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, |
| бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прич |
| <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с мн |
| не, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубим |
| ним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у с |
| . </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасв |
| о: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да г |
| о беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав |
| >Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покој |
| е дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> |
| ="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар у |
| 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се |
| </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, |
| револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових ошт |
| тина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да |
| тима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага мој |
| а сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што ј |
| морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како |
| еше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог ск |
| да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовим |
| ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се к |
| end="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ства |
| уно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствар |
| ослушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер |
| ури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — ре |
| у шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што не |
| ="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> |
| p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што |
| ељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причиц |
| еле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек |
| есто.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред н |
| <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: с |
| ог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао |
| p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли |
| "Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, |
| е његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst |
| ашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Teks |
| оставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора |
| пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као д |
| ијатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} С |
| је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико |
| ико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' нека |
| , и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Ср |
| , то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми |
| паметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с |
| а гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене |
| рно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p r |
| амоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, |
| адан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи б |
| nd="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend= |
| Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p r |
| о мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ј |
| итанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> |
| би и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> < |
| ст хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и |
| ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним послови |
| м, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p ren |
| Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p |
| е рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџб |
| , па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца |
| да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причи |
| p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, п |
| окобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst"> |
| ја? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend= |
| /p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — одговори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је стар |
| </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда ни |
| <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> |
| себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p r |
| упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на |
| , па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка |
| новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом с |
| дњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц |
| д постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран |
| успешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и пог |
| учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да |
| . 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из па |
| амо и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те |
| хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три |
| и, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба влада |
| е у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или би |
| у, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беш |
| емљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и |
| nd="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим ма |
| рне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на |
| ушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p re |
| могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> < |
| акође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. < |
| и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако нег |
| ="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </ |
| ложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се м |
| неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и |
| то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у најв |
| и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако |
| S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се гото |
| шеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког |
| : „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме |
| авете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у по |
| че! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, здраво! |
| ко да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је с |
| Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и о |
| ор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </ |
| погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Teks |
| бри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који |
| је таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са |
| као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јет |
| адоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опо |
| начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опоз |
| ече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет сл |
| ” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија |
| одили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су |
| , па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крај |
| ј гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњ |
| асти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. < |
| — Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту |
| ете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде бо |
| окопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' |
| ти трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на ж |
| p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље |
| ди и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? < |
| год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Teks |
| рику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којеш |
| заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и |
| више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазн |
| еда у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збо |
| да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S |
| задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, тро |
| ц му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао н |
| љице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst"> |
| исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиром |
| и по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да ј |
| од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И пон |
| а избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти |
| !{S} Ми га излечисмо од буба, а како је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Не |
| st">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве п |
| <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одгово |
| рти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће н |
| екивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме с |
| то да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst |
| јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се н |
| чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па ч |
| мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири |
| > <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, |
| p> <p rend="Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљад |
| тера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопал |
| очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, п |
| p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, |
| rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p ren |
| њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) д |
| еланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шт |
| и, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p r |
| снијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беш |
| > <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, ра |
| . 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tek |
| p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> |
| данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мис |
| ше него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање |
| чима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућка |
| започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађ |
| м га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је кр |
| тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и преп |
| акле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p |
| право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно |
| S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
| , тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, та |
| ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како |
| и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом п |
| ekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој поса |
| м је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у |
| еба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све |
| во неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шт |
| ва, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право св |
| и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје |
| изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав? |
| глуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и ов |
| је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем вла |
| гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико ниј |
| љској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се |
| /p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат |
| те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна |
| и близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Че |
| е што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А |
| з ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p re |
| е фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му |
| мен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане дов |
| постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењак |
| о пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst">Да је |
| ...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне |
| олеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— |
| о у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити б |
| био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у |
| /p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? |
| /p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра дец |
| ди? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а как |
| јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати |
| акав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне с |
| трина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много |
| чин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свак |
| оја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу |
| збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће |
| аде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта м |
| де на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, л |
| ући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, гр |
| рве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И т |
| сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче |
| ли, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хв |
| кажем: можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита прв |
| бра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека |
| е на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни |
| nd="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда |
| говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читат |
| хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst"> |
| kst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tek |
| >— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по стол |
| rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђ |
| rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан к |
| ућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tek |
| као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst |
| ругог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Мно |
| јаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе |
| што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: |
| кање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо |
| одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друш |
| чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије ка |
| <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— |
| Врло добро! </p> <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али дру |
| ише, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, |
| наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог науч |
| одине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ов |
| није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. |
| /p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет г |
| ушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција? </p> <p rend="Tekst">— Опозиција! — одговори |
| оду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем он |
| другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, |
| и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га |
| > <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. < |
| kst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме пр |
| Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужн |
| и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и |
| ај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, |
| уги лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, им |
| ј, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ств |
| јаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> |
| . </p> <p rend="Tekst">Грађани, односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим |
| Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </ |
| да динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па |
| ењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, к |
| ваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што с |
| ера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да з |
| е и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мир |
| тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мер |
| одиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуш |
| ме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво доч |
| <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} В |
| а, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја |
| исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p r |
| х личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, за |
| е звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па |
| у, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а руч |
| rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буд |
| човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> < |
| Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} |
| „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице бе |
| , падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било једно неваљал |
| ка што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један |
| француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у сакс |
| и пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend= |
| се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако |
| рво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p rend="Tekst">— Какво је |
| у, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже са |
| бог угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би долико |
| >Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални пол |
| моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и иск |
| end="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили друг |
| , наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достиг |
| буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи |
| них, да владу нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и |
| писивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као |
| је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у |
| о мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по |
| васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика д |
| се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки помен |
| заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="T |
| дини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и н |
| у био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натр |
| на кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сва |
| во трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се |
| а учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му б |
| скочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; з |
| младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђив |
| интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно |
| прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке! |
| , немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек ра |
| онео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и |
| ; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? < |
| ију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе позна |
| ица, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у |
| мен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта |
| разну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног |
| на метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој н |
| погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p |
| као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне |
| се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S |
| дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-десно, горе-доле |
| ом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и да |
| је.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку в |
| и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> |
| рветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре по |
| е да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешниц |
| злук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> |
| {S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради бо |
| пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, |
| S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend= |
| има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај |
| ју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких н |
| тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ћ |
| тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} |
| ли: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији |
| а закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда |
| ишта!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, |
| Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у ку |
| и и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p r |
| анин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче |
| ода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као |
| купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ о |
| , па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао које |
| луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="T |
| аше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стан |
| е знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p |
| а не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} М |
| ар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме к |
| стар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпус |
| не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне с |
| ">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све |
| овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збо |
| а за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— За |
| ао пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га мно |
| него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчин |
| "Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — п |
| читали како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете р |
| <p rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало го |
| rend="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и слом |
| е још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан по |
| еба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри |
| и дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не |
| а онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избо |
| улуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p re |
| стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!.. |
| дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ фина |
| а је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, |
| ритичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природно |
| ке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој зем |
| ! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— |
| <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја те |
| уштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли |
| о, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p |
| ранке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тог |
| руга тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада |
| {S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} |
| на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него |
| ој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичар |
| да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа |
| е по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: |
| ца, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да |
| е слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и |
| се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па |
| st">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p |
| p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га рад |
| да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска п |
| Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја |
| то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p re |
| м пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p ren |
| ладу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на т |
| ="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси |
| слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку сит |
| <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на веш |
| то — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посл |
| >— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође к |
| , а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, кој |
| о хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби има |
| <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Вр |
| {S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако |
| ра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си д |
| тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| о своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад пол |
| Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Ст |
| аху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако |
| спава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право |
| ишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, тре |
| и се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима г |
| е чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! |
| разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Te |
| псити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst" |
| тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај |
| бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шт |
| ије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из сво |
| њао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта |
| "Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — о |
| Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Ништа...{S} Будалаштине! </p |
| и ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом |
| Ништа — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Так |
| ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, |
| колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!. |
| ! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, |
| столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при ч |
| нђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да |
| ђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равн |
| ekst">— Нисам. </p> <p rend="Tekst">— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, |
| ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи вер |
| као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> |
| рчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, |
| се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </ |
| и, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати |
| а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” |
| ј пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је |
| што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки |
| лево и десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне |
| љи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, |
| едмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али јед |
| , па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме |
| м из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров не |
| ојасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пук |
| ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него |
| Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио |
| које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не |
| дговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас п |
| ко то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и гр |
| без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.< |
| </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... м |
| о будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p |
| хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, |
| јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повука |
| end="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љут |
| , разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правил |
| и наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у |
| оси завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Teks |
| усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „С |
| ст, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам |
| ала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где |
| тким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас |
| аде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да |
| и добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Св |
| хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једн |
| rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари |
| утим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже не |
| обар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом пла |
| а одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре |
| вакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} |
| тећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи |
| е рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst" |
| е скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), |
| у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="T |
| rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. |
| бина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst |
| еца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, |
| >Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend |
| овао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може ос |
| ?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend= |
| дан човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне д |
| ње доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и |
| > <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме о |
| p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели је |
| исао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p re |
| изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?!...{S} Којешта!... </p> <p rend="Tekst">— Ко зна |
| ни зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не поднос |
| Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend |
| до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему |
| могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па ч |
| рку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и ид |
| оше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави г |
| факцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега |
| поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, |
| ћи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није н |
| >Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у доб |
| и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се т |
| ри, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, </p> <p rend= |
| е он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, зајед |
| била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете м |
| ту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пр |
| st">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може |
| рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из пр |
| авља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора оп |
| акције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, |
| зиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend= |
| Tekst">— Нећемо, — вичу други — боле је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пи |
| ="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и со |
| rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst"> |
| .{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тог |
| ек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ниш |
| пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут |
| у је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она троји |
| ад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога врем |
| rend="Tekst">— А ја, опет, из начела не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише мно |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="T |
| е опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, оп |
| и, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним сл |
| не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — в |
| ког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, |
| ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико да |
| озбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Го |
| име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend="Tekst">„Господине, |
| о тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала бо |
| ом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен о |
| <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је |
| . </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту но |
| ! — одговори опет не гледајући ни ко га пита. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозиц |
| би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на |
| ш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— П |
| /p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} |
| <p rend="Tekst">— Какав је ово збор? — питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — од |
| осле тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> |
| ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, зати |
| nd="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже ра |
| p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме |
| длогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst"> |
| маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам |
| ?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst |
| претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> |
| часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три час |
| rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино |
| нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак |
| руго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, |
| rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још д |
| уде.{S} Каква наука, кад је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и с |
| акве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може |
| _Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје |
| добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутн |
| ојена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој шт |
| рота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели сво |
| еш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с |
| ежима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног |
| ђанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” |
| >Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне пот |
| ekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p |
| t">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="T |
| end="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди з |
| танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међ |
| ач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђ |
| мати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p rend=" |
| вај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, ов |
| ту државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор з |
| беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћ |
| је дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог прим |
| ; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему |
| купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док с |
| у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, |
| шан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако ми |
| из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> < |
| к, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба |
| злике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, ве |
| удале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била |
| ом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst"> |
| ти одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложи |
| мата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба |
| површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило не |
| ити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} О |
| насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора |
| "Tekst">Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та |
| већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало |
| љишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и ос |
| не даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није |
| путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није сни |
| rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држ |
| носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гл |
| kst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа |
| било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> |
| го допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко м |
| први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове т |
| , такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо |
| и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему |
| о у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним |
| st">— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мал |
| (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се |
| еступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте м |
| еку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале |
| ло уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком паж |
| > <p rend="Tekst">Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Ч |
| је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестад |
| о време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухв |
| ћа што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно прод |
| ав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могл |
| маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не |
| озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи. |
| } Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толик |
| жуто; очи готово исте боје као и лице, поглед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, м |
| мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет м |
| ш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, |
| јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се н |
| ле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима гр |
| ла руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </ |
| а, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, мест |
| презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се |
| епа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: |
| ло голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у проз |
| о, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и ост |
| t">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слу |
| Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита с |
| и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго |
| коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро |
| ладавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопасн |
| па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, |
| и јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи н |
| е потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, |
| <p rend="Tekst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуо |
| ина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Нико више ни |
| ише не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах ус |
| S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14. |
| и пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, |
| принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p r |
| силно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових оштрих и дрских говора уви |
| а иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} По |
| Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p |
| Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати |
| ева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рука |
| слушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани |
| rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> |
| и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја п |
| ава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво |
| ознајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst |
| Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако напр |
| ао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и |
| не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p r |
| и и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— Познајеш ли Мику? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — ве |
| а личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с |
| и. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p |
| о дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки |
| и то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у |
| p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако |
| p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше |
| ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није |
| таде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. |
| : </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влад |
| ене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се о |
| им истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друш |
| ем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна де |
| о за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе |
| изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па т |
| ј уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на св |
| трина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, |
| t">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц |
| чети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћер |
| у, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} |
| пште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, |
| — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и д |
| ва, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако |
| идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасно |
| или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш |
| етку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за |
| наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намуч |
| оја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста |
| модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче.{S} Међутим је неп |
| аквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst" |
| мила нам и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, |
| <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је |
| } А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела |
| ка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да |
| е тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји |
| } Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист — кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко |
| кажете му. </p> <p rend="Tekst">— Марко покреће лист!?...{S} Будала!{S} Као да га не знам!..{S} |
| се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав с |
| зраза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит |
| јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно и |
| Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу |
| своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу |
| а би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти |
| из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, т |
| еколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило о |
| и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Све |
| st">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> |
| — Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tek |
| оји год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пр |
| главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не из |
| ="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет с |
| Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и мо |
| , баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p rend="Tekst">„Лепо, бога ми; ку |
| желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p re |
| у нападнете најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. < |
| тно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све |
| епо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, |
| ним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави резултат |
| ову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи грађани др |
| слао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} Извештај гласи: </p> <p rend="Teks |
| 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend=" |
| сади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите |
| не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend=" |
| !{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Дод |
| Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим |
| спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево-де |
| ође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> < |
| ом Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p |
| очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} |
| и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> |
| , као голубови.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни лу |
| шње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прс |
| бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између |
| ekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту |
| а ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србиј |
| њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за буд |
| лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево н |
| ла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, |
| </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу |
| то може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p r |
| — Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питање још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— |
| дао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, |
| е: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> |
| Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу |
| ирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се доб |
| или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </ |
| >Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији |
| а!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, |
| посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, |
| о да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индиви |
| с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су |
| грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече |
| позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend |
| end="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> < |
| 5.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако |
| , нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="T |
| t">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића шт |
| ди, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илиј |
| ју, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки он |
| о и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, |
| Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend= |
| мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека вр |
| где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за сво |
| е на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице |
| Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади п |
| ="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; |
| тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто |
| е и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне |
| ем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није оволико би |
| заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst" |
| критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst"> |
| и.{S} Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа |
| указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} |
| p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком зб |
| живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, |
| d="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве т |
| ликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи свој |
| буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор р |
| </p> <p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи |
| многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре род |
| олази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S |
| уме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до |
| , долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tek |
| пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Teks |
| , само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вод |
| rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе |
| /p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник |
| t">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p |
| а говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst" |
| хе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изл |
| ме се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p r |
| ега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни |
| d="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, |
| оји је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком |
| еде у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по |
| приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудори |
| ђе, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">На |
| зни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tek |
| од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и изми |
| не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљару, а камоли једном |
| причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са сво |
| nd="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред с |
| а другом Илија.{S} Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је |
| ији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих ста |
| само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је ге |
| поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst">Добра деца не иду, |
| оро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено в |
| ла какву опасност.{S} Људи образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као дец |
| поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада в |
| саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се ве |
| ekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p rend="Tekst">— Дужност је |
| а у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образов |
| оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хи |
| окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нист |
| т пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Ч |
| пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је |
| мо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку |
| љубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва д |
| кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозицио |
| ти га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је мног |
| t">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је |
| и му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише |
| појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” П |
| ло својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst |
| о да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, је |
| идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жар |
| оука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас греш |
| огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом |
| авне касе, изузимајући ванредне државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst |
| државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за с |
| /p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се м |
| почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p rend="Tekst">Грађани, одн |
| ако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. < |
| били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој |
| мо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији |
| трине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добр |
| причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пит |
| и тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно неста |
| > <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. < |
| оварали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два гр |
| опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} За |
| р, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве в |
| ињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како |
| > <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диж |
| присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — реч |
| сан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспоз |
| један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне |
| власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „ |
| ед кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хуу |
| rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{ |
| жа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst |
| „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{ |
| сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год т |
| м те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учин |
| осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, |
| хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учи |
| ерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пр |
| проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван |
| им, јер је могло бити велике опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборит |
| Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви шт |
| ђење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те |
| ј кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> |
| штрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tek |
| <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав с |
| ас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, |
| вориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то |
| е могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Чо |
| ви нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. < |
| овек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst |
| представник власти, држао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања |
| му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми |
| ју луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста |
| >— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механ |
| p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не |
| механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у пос |
| воје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> <p |
| ас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Ва |
| себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> |
| уго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а камен |
| суђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пор |
| </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="Tekst"> |
| принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p> <p rend="Tekst">— А ја, опет, из начел |
| ао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tek |
| ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узви |
| Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, к |
| ога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да б |
| таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом |
| а је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p ren |
| удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека |
| ли други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Т |
| државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако |
| ="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. < |
| </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, ка |
| аметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким |
| ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода п |
| ше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни |
| сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </ |
| да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— |
| и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких н |
| отив себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла добре, поуздане, верне људе. </p> <p |
| ох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као |
| nd="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане |
| и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту м |
| о сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје |
| те иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} |
| школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави |
| шу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, |
| раво кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, ос |
| исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и с |
| класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест |
| у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад |
| ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образовани и послушн |
| ="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући |
| обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} С |
| свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и с |
| и, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с лог |
| , Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, паме |
| и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механ |
| ега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Так |
| ажним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом обј |
| t">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову о |
| <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично.{S} Нич |
| вагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то |
| овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индуст |
| те и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p |
| , ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst |
| а каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по наш |
| о пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десит |
| нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Teks |
| министру: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н |
| S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst" |
| ве грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један д |
| гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend="Tekst"> |
| најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> |
| бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Бак |
| певати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, |
| Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје пр |
| омах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула |
| ог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме р |
| разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљењ |
| ече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да |
| удно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— П |
| се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви д |
| оје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту. |
| nd="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом |
| Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Који је? |
| p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре при |
| рави.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премести. </p> <p rend="Tekst">Али, на жалост, земља ма |
| набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се |
| то смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Бил |
| st">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend=" |
| за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="T |
| књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и до |
| тем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине |
| пасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести република |
| у да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p r |
| p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође н |
| ође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као |
| трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало |
| начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} |
| ожда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прек |
| rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже рук |
| а контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, |
| да доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> |
| .{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их |
| Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван п |
| </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, ј |
| p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав прог |
| да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели |
| год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. < |
| одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упи |
| >И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронес |
| меј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То п |
| и.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције |
| предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tekst">Начелник |
| народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали да |
| rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младо |
| е посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као последњи човек, |
| истем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак н |
| ачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена |
| ="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне држ |
| у те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend |
| ekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tek |
| гласању, начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође |
| } Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после |
| е је пиво! </p> <p rend="Tekst">— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. </p |
| опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збо |
| p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p r |
| е песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а |
| hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне с |
| е вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не вид |
| То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, |
| рно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. |
| /p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одвр |
| ом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажа |
| end="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што рад |
| у нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла |
| нам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— |
| где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је |
| </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не |
| поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђе |
| свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па |
| једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| те! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба |
| та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— |
| ционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, |
| а га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто |
| мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто |
| м нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову |
| прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука |
| {S} Кажи! </p> <p rend="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој |
| nd="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p |
| у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина |
| ионара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опо |
| кве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говори |
| ekst">— Ја знам, молим господине, једну причу о опозиционару. </p> <p rend="Tekst">— Е, деде пр |
| ом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако г |
| еш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњу, |
| тигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној површ |
| ереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх |
| помислио да какав посао предузме, одмах прогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још в |
| к и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, |
| иведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst" |
| ави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, |
| где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја |
| м у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га |
| , па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај н |
| дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, |
| <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend |
| ле толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Тама |
| тајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst" |
| мала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало |
| ији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда |
| ово добро друштво, не остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који и |
| и од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Teks |
| акве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква |
| /p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И по |
| било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Застане, климне главом с през |
| ма младом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на др |
| де ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са и |
| мо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше |
| тних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече пос |
| rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се за |
| t">— Молим, господине, овај гледао кроз прозор! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! </p> <p rend=" |
| S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако д |
| st">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако леп |
| опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје |
| је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако |
| ав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амби |
| (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе |
| породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и свој |
| и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити раду |
| еко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање променише луди према младом песнику. </p> <p rend="Teks |
| rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више и |
| end="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да проспава |
| другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пијаница, коцкар, не |
| се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна х |
| p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, кр |
| киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? |
| а је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му |
| економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаник |
| је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење пошт |
| ало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласо |
| ло, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне |
| војка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није јавно мњење поштедело. </p> |
| ујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, шко |
| е власт (и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ |
| о она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела |
| неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као |
| амење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и |
| ту.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњо |
| слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандидата.{S} И добра влада зовне к себ |
| олест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам уп |
| >— Власт! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори |
| а пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и н |
| да, мало доцније, поче говорити како је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозици |
| е округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата |
| би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не мо |
| , да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као противника владиних, да владу нападнете најоштрије и да |
| рам; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда |
| заборавих напоменути, био започео говор противу владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти |
| лике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дан |
| ане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад чи |
| челник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му нек |
| али постепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у |
| к, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја зн |
| рупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкуј |
| опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да |
| само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може |
| На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свач |
| прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> < |
| ше ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да ј |
| ош једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуб |
| ери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче |
| S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на |
| а му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође |
| це му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да |
| његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако |
| сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољн |
| /p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. </p> <p rend=" |
| t">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="T |
| од појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p ren |
| ма под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговор |
| затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице, погле |
| си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с боло |
| "Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> |
| ма Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend=" |
| том.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде |
| ју успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету држа |
| то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да покрене и један лист против себе.{S} З |
| и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p |
| удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стр |
| у дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, свако |
| ="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учите |
| Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек в |
| </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, |
| ешног Енглеза који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгл |
| путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енгле |
| <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, |
| рло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну |
| колико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је |
| према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно д |
| "Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно д |
| d="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда није опозиција |
| на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се |
| , тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Мла |
| ђе сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и индустријалац, сваки ј |
| што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="Tekst">Прође поред бакалнице.{S} Зас |
| е најоштрије и да осудите њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p ren |
| и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, на |
| пако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не ш |
| родицом.{S} Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиц |
| уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, опет, не |
| рича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао од пиљара крушке.{S |
| вају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам |
| .{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о |
| други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на сва |
| t">— Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га |
| <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на ди |
| омах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' |
| другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па к |
| трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде ули |
| се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tekst">— Не знам га, бр |
| о, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га грешног! </p> <p |
| ekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tek |
| о што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради |
| е, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуна |
| > <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="Tekst">Прич |
| му хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. |
| ш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћ |
| а тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна с |
| још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у ин |
| длештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некакв |
| ако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа |
| rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост проту |
| обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала, јер ни њу није ј |
| Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништа, као да начелник ништа није н |
| >Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпит |
| одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око |
| удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и |
| Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових |
| Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право |
| ="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пи |
| p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p r |
| end="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p re |
| ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p re |
| пих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понам |
| у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник |
| {S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, |
| p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском |
| <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и такви |
| и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешир |
| t">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чу |
| ицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансиј |
| товима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што т |
| а те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворе |
| ломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно |
| ош љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Прв |
| олуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњењ |
| о што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, је |
| ојешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сва |
| е школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам иш |
| ">— Његова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијен |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p |
| ебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли чи |
| ekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа д |
| <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибоксн |
| ">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тич |
| ари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, б |
| могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозици |
| олази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p ren |
| тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасности, пошто је |
| </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш н |
| ти, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у стр |
| kst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта ов |
| леда тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p |
| ци, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане |
| по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича |
| че: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети |
| d="Tekst">Али, на жалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, ш |
| са...{S} Жао ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад г |
| ника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> < |
| ше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од д |
| пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овак |
| end="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио |
| и им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се |
| озитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, ш |
| о су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју ј |
| зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су св |
| и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док |
| end="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде н |
| рајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петн |
| ког збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: </p> <p rend="Tekst">— Објављујем да |
| е раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не реч |
| слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим г |
| еду похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом п |
| образио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно ј |
| ица, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за дру |
| nd="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек бо |
| > <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њег |
| Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветр |
| како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У |
| м, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S |
| да зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и |
| ри свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што п |
| вака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим пр |
| аф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} |
| а.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на о |
| разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на д |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!. |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече начелник. </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим, г |
| да сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и сле |
| ти. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Tekst">Нач |
| st">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселиј |
| t">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом уб |
| бокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога д |
| један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} |
| "Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваља |
| службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Ми |
| опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чу |
| већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним п |
| ојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути з |
| иње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} |
| боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Te |
| kst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! < |
| > <p rend="Tekst">— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </ |
| ли срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, госпо |
| најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гаји |
| а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником т |
| d="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злоко |
| rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — |
| укнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потег |
| куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Паз |
| еђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишт |
| уком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слу |
| е затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! |
| ви се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита |
| по, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend=" |
| стреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с др |
| end="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда |
| ко и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже как |
| ћам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас |
| t">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му |
| овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су |
| ок се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst |
| ти је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-кисело, претури листове, на дв |
| пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„К |
| кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— |
| е тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да |
| оришта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Пол |
| књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="Tekst">Видите ђа |
| у, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их |
| опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад |
| овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај пе |
| осла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и ру |
| end="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним зло |
| <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? |
| ице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посвети |
| штину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише њег |
| ик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, па |
| данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За члан |
| жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мој |
| вати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на |
| , право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, ал |
| траше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Це |
| вијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан из |
| камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из двориш |
| еко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да |
| е прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима глав |
| књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, п |
| ра природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролаз |
| ekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, |
| улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{ |
| би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко |
| ву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p |
| хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а пот |
| ину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. |
| укавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по закон |
| p> <p rend="Tekst">— Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} |
| з куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} П |
| И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">За младог научника, ча |
| о несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог ве |
| тићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није |
| о је он био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, п |
| ="Tekst">— Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихва |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исм |
| Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бор |
| ад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало би |
| </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — вели с досадом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? |
| p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Бољ |
| гим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изн |
| st">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику |
| и живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, ти |
| ед бакалнице.{S} Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: </p> <p rend="Tekst">„Б |
| довољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома |
| >— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песм |
| овукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S |
| заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Не |
| у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни д |
| жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Te |
| ај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p re |
| rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео чита |
| и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну |
| индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић шт |
| рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело св |
| го гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p |
| се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати |
| мо, поред гвожђара, и застане.{S} Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: </p> <p rend |
| онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Свак |
| свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не рад |
| е читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић |
| а од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, раз |
| овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитов |
| и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то |
| а, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад и |
| „Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохват |
| моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је проду |
| а се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд |
| учник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а |
| тање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, |
| оволико било. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друшт |
| су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре |
| сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба |
| у му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како |
| ењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, |
| ми га јадника!{S} Није био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} |
| њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јад |
| оја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно |
| Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} |
| Е, доброоо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као |
| ekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву сам |
| Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, |
| ајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Teks |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Св |
| н у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? |
| не списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет нико, |
| је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њим? </p> <p rend="Tekst">— Лепо!...{S} Сад |
| е поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад ч |
| ? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало с |
| тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend="Tekst">„Било једно несташно дет |
| <p rend="Tekst">— Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав. </p> <p rend="Tek |
| , понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће |
| та. </p> <p rend="Tekst">— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — уп |
| љда га зову окружни начелник, а он је и сазивач политичког збора. </p> <p rend="Tekst">Многи гр |
| изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — го |
| ије ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само га |
| ку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике оп |
| верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што река |
| тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много путовао. </p> <p rend="Tekst">Путујући п |
| > <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и уд |
| мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте |
| оварају луди. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису ч |
| срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало |
| рећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а м |
| опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend=" |
| м дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да ј |
| тије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу |
| , као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највиш |
| у: </p> <p rend="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чино |
| иотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Уста |
| оги помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="Tekst">— Како сад луди с њ |
| да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На мирној п |
| анак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их и |
| d="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="Tekst">— Зар код вас нема |
| камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска ш |
| о некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му ник |
| з њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно |
| завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том кра |
| мљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни |
| дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ћ |
| мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како |
| ана друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ при |
| омислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и уче |
| у!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све ми |
| рећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протица |
| ање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није та |
| жила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Шк |
| ури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p |
| значај. </p> <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> < |
| на, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлиј |
| џацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде кук |
| неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге ка |
| опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради ни |
| "Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p |
| ">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> |
| >— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p ren |
| нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
| ли да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади науч |
| </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако |
| st">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те |
| ико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, одмах прогласи |
| и, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова |
| о је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. |
| Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </ |
| зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p rend="T |
| х. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и |
| пити каву.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за ж |
| а (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="T |
| и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако |
| ; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако мимо њега в |
| емој да зеваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Ко |
| о, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Е, сад је већ сасвим. </p> <p rend="Tekst">Почеше по друштвима да пра |
| сној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и |
| м, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачк |
| . </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не |
| и ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — реч |
| свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказ |
| Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко и |
| требљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим |
| е, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p |
| ekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, та |
| ића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst">Прође, рецимо, поред |
| ушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће уск |
| ">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се п |
| слушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. </p> <p rend="T |
| и где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корис |
| рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и про |
| год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужн |
| И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се |
| рана пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мир |
| ику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него д |
| огли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је |
| е хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да |
| </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Је |
| "Tekst">Да је жива, јадница, она би, на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опаснос |
| З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) |
| rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политича |
| м за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па оде |
| st">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p ren |
| је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом нес |
| у.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. |
| rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. |
| о, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно |
| под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француск |
| rend="Tekst">Нико за њега не вреди.{S} Сваког, ако би само и помислио да какав посао предузме, |
| порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умн |
| оћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst">— П |
| ја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја б |
| де како и поред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да |
| видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом пород |
| овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми |
| иљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чист |
| вој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузи |
| певају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по на |
| ekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и пр |
| требе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљишту, сваког месеца, у ра |
| е махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађош |
| ао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз г |
| чи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гун |
| ије хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним |
| ара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак |
| фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из шко |
| ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од д |
| и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слаб |
| nd="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан мо |
| што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та гро |
| Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да с |
| талице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку з |
| рам уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада оства |
| зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема |
| ицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, св |
| а” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> <p rend=" |
| укала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске |
| е код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, |
| из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добит |
| направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p |
| о ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, приву |
| шњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у |
| помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, |
| е на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, |
| мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политич |
| >Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и гл |
| азе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављ |
| две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сва |
| о крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чуднов |
| она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у стра |
| луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p r |
| данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао |
| с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend=" |
| али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никак |
| аучник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с н |
| сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не |
| е својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и |
| ло по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend="Tekst">После сваке п |
| е непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и |
| шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасност |
| дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав ка |
| {S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру |
| итам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — По |
| е будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, |
| а ни лево ни десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити мож |
| пољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, једа |
| ! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе с |
| д себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изгов |
| , а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције против данаш |
| Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не |
| све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не само што |
| а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба ова |
| товао. </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, |
| nd="Tekst">Ја сам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе д |
| } Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верн |
| и ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памт |
| земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на том |
| поче прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p ren |
| д је још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде |
| к!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кућ |
| ">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Te |
| им мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви |
| данпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). |
| ј: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то |
| латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињск |
| це и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Te |
| и покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се |
| ма што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки у |
| крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтелигентнији, ал' некако |
| ути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче проз |
| У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жао, али сам је крив... </p> <p rend="T |
| врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту |
| и, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. </p> <p rend= |
| и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend="Tek |
| ну, а разбуди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst" |
| ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> |
| шту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend |
| то се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="T |
| друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу |
| — Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— В |
| та, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} П |
| о је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то п |
| асности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ |
| огледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!... |
| зиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где че |
| им, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је з |
| друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприл |
| а учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један пр |
| а се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: |
| м, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законо |
| ице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће |
| умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог |
| у, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” </p> <p rend="T |
| нин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па п |
| зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти |
| али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погоди га.{S} Голуб одлете весело, а |
| > <p rend="Tekst">— Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, |
| а преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опр |
| е борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштв |
| После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> |
| м, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S |
| десно.{S} Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје |
| е чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
| рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја |
| шна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас с |
| буди га један млади композитор свирањем својих нових композиција. </p> <p rend="Tekst">— Е, ово |
| олико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама, да, због угледа државне служб |
| Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, |
| и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и |
| Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је си |
| Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окр |
| ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ручка попије каву, опере з |
| кој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни грађани не раде к |
| храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица пог |
| који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим |
| ки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! — рече |
| лија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и ниј |
| у, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних кандид |
| ог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази св |
| елник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Ник |
| ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запитао сам био једног: </p> <p rend="T |
| дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је предлог примљен |
| највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лиц |
| аве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати |
| </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била прилегла да |
| > <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у м |
| су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, запит |
| d="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водил |
| дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па уз |
| упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у |
| ила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете ф |
| <p rend="Tekst">Замислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Teks |
| е не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и васпитавају нарочитим машинама.{S} Ако от |
| све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="T |
| <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! < |
| t">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tek |
| з ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend="Tekst"> |
| ли жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет |
| ст је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| st">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални |
| о зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, гени |
| шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: |
| сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и |
| е то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, ник |
| </p> <p rend="Tekst">Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу ви |
| о и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам с |
| ом.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није |
| , искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси |
| игде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памет |
| а, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко виш |
| бор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише |
| га, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише |
| тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао де |
| аса хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династ |
| било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома |
| бјави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединост |
| анас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на |
| ући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.{S} Кад дође кући, остави п |
| иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа ми |
| ћ знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помич |
| о је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу |
| се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га |
| се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то |
| име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst" |
| како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра дај да крене непоми |
| има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поу |
| озиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада дина |
| ремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, |
| авно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави.{S} Он се негде |
| а!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а |
| st">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! |
| нам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p re |
| {S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме које |
| остаде једина.{S} Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне спис |
| пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи |
| d="Tekst">„Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи н |
| лушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и па |
| end="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради у |
| "Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузе |
| о дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде |
| де, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, |
| свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама |
| прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа |
| nd="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> |
| Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако их однекуд буде, да се одгајају и |
| површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како |
| а стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди к |
| аше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst |
| ву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па он |
| ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаметио, ал' доцкан!{S} Ми га излечисмо од буба, а |
| младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека |
| лужбе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” </p> <p rend="Tekst">Министар га премес |
| ова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема чове |
| пехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само гаји). </p> <p rend="Teks |
| упим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ре |
| оме гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p |
| о!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам |
| и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прић |
| итивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, |
| ари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збо |
| су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бру |
| буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одб |
| на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S |
| мпозиције драже народ на буну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као р |
| о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају |
| тије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се пр |
| ар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задов |
| е ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је ко |
| </p> <p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са д |
| , васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у шк |
| ова жена? </p> <p rend="Tekst">— Разуме се.{S} Критиковала га дивно.{S} Сад носи завијену главу |
| <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу раз |
| ље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будн |
| по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом јед |
| ekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлешт |
| но мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким д |
| шој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте по |
| ад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и со |
| џбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p re |
| купштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воћ |
| онети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сл |
| о имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити. </p> <p ren |
| у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend=" |
| <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник |
| редупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове у |
| ekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити |
| вршину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљиц |
| а свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, |
| /p> <p rend="Tekst">— Добар дан! — јави се он. </p> <p rend="Tekst">— Добар дан, песниче! — одг |
| end="Tekst">После неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд ја |
| алаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао |
| ругог питам?! </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тим |
| ом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажа |
| ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Te |
| p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="T |
| одобрењу оба дома, веома добро, и множи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend=" |
| своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, п |
| сли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној |
| и да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну |
| деала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипноти |
| се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </ |
| "Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака |
| ао да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, уме |
| јадника! </p> <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} У |
| Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. </p> <p |
| а смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно |
| више многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst">Неки поменуше кав |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </ |
| ад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо |
| то рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и |
| end="Tekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог |
| а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. < |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај се разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p |
| устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико та |
| p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p rend="Tek |
| Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tek |
| гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и пр |
| адовољно. </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задово |
| савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> |
| а буде!... </p> <p rend="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њег |
| твари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и н |
| ет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле |
| отицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштвене хармониј |
| ове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, пос |
| ,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, а |
| ади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{S} Збором руководи представник власти у том крају з |
| лим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа |
| } Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућо |
| н другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.{S} |
| напаст? </p> <p rend="Tekst">Али с њим се брже сврши.{S} Пронађе власт (и она је мало била при |
| — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као |
| ао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста |
| а своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу ми |
| штај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противника дан |
| јој кући.” </p> <p rend="Tekst">— Потом се влада окрете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти |
| спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође вр |
| е причај. </p> <p rend="Tekst">Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати такви |
| е песма младог песника не појави.{S} Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати |
| праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га јадника!{S} Н |
| човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У си |
| уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоћ |
| му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нес |
| едњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прич |
| обро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, раз |
| кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индиви |
| гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, |
| е подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, |
| ко испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> |
| дмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде |
| асположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио н |
| ако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног поли |
| пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна |
| еним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа |
| авестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бајаги пес |
| забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Teks |
| по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да п |
| домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се |
| ада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у |
| аквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, |
| Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја с |
| чи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу |
| И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ств |
| купштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла. |
| p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни р |
| , па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министа |
| ија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде |
| end="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тог |
| отле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а др |
| већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изи |
| ротериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Вид |
| жавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се |
| ржавне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни пиљар |
| и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један про |
| е било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> |
| и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем |
| та је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p |
| , рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по за |
| st">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и |
| климата лево-десно, горе-доле; занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, |
| ладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, |
| вно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком з |
| t">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења |
| е иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не из |
| ш и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у |
| ади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Су |
| , није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно мње |
| ушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на з |
| у на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S} Н |
| ко себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </ |
| ..{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти |
| <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па |
| еваш него гледај пред ноге.{S} Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Ту |
| може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p |
| било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?! </p> <p rend="Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан. |
| т! </p> <p rend="Tekst">— Па зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с д |
| и начина да покрене и један лист против себе.{S} Зато је већ почела водити преговоре и нашла до |
| орне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечис |
| леда квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с п |
| друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend |
| <p rend="Tekst">Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду |
| и, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају и отима |
| S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешт |
| них кандидата.{S} И добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst" |
| овеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — |
| е диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни |
| а да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвик |
| им дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.” < |
| азе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако |
| ду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> <p rend= |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака |
| свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотог |
| rend="Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуб |
| rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно |
| end="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p r |
| ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хуу |
| ekst">Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга |
| воје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst">„Кад полази |
| се га из дворишта. </p> <p rend="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="T |
| rop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима с |
| наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сва |
| , коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нис |
| трого је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболел |
| поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst |
| ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње |
| Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет |
| ких побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, |
| лаву, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да куп |
| је морао пропасти. </p> <p rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих |
| тре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пре |
| rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изи |
| час — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа с |
| штва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. |
| е, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други вел |
| </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и доби |
| ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу |
| Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити |
| зар против себе? </p> <p rend="Tekst">— Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици |
| су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, |
| ст сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! < |
| о га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али посл |
| ом се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S |
| њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не |
| } Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти лев |
| што нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> < |
| е у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.{S} П |
| У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без б |
| ци, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и пропла |
| за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је жа |
| борити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. |
| бре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком друг |
| ској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама ( |
| уда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на об |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај скакао! </p> <p rend="Tekst">— Без ручка! </p> <p rend= |
| оја јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља |
| , трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га |
| ва ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, |
| d="Tekst">Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуд |
| по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати ка |
| Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда |
| пропе на прсте и диже руку, па процвиле слабачким гласом: </p> <p rend="Tekst">— Ја знам, молим |
| /p> <p rend="Tekst">Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило у |
| .{S} Повукао се готово сâм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи пом |
| Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у стр |
| <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатн |
| во задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика ш |
| другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди |
| име се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p ren |
| и она је мало била прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и |
| е да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у на |
| додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, |
| ала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, |
| љици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео |
| За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за ме |
| </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Буд |
| "Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме |
| о и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не |
| ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадни |
| а лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти |
| упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} Т |
| осле неког времена, појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S |
| .{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике б |
| ење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{ |
| слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини |
| , појави се неки млад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле |
| ником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне прилике као и с песником. </p> <p rend="Tekst">З |
| акони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је |
| фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рек |
| правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозволио је да ми |
| rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете |
| , помало нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико |
| вакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за с |
| у, из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита |
| о на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p re |
| во теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи д |
| бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним пос |
| ме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мора |
| промитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи. |
| вном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење доби сатисфакц |
| о је, сиромах.{S} Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду...{S} Будала!{S} Његови друго |
| сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: </p> < |
| гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горк |
| ас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tek |
| рестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђ |
| мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ |
| , и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се т |
| <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванр |
| ekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Teks |
| е, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p r |
| "Tekst">„Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји |
| ин, а Илија опак и неваљао.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваља |
| у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју добру владу, већ је гласао против владиних |
| е сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што |
| ј посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се |
| штином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, |
| само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовање |
| nd="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допуштења полицијског, јер м |
| end="Tekst">На првом месту, полиција не сме апсолутно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 1 |
| ет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и дру |
| вора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га н |
| ="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новос |
| на критику. </p> <p rend="Tekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво п |
| устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некип |
| изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде |
| аука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама уз |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди од смеја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек он |
| о нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми она |
| S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а зна |
| ављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> |
| етати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му |
| акав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер св |
| , наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за задата |
| ком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сан |
| ело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тог |
| це, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), г |
| о ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — |
| е све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати с |
| ти само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког см |
| мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на дру |
| ле.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много |
| лкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо с |
| ни таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-ви |
| ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили |
| мо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tek |
| то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те см |
| је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину |
| тали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шета |
| изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучн |
| nd="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, пој |
| к ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато |
| ек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у је |
| аспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst">Паметни луди: каква музика, |
| rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор свирањем своји |
| свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао |
| <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се при |
| kst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом |
| st">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљ |
| ећином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вин |
| господин министар не пије никад вино и соду. </p> <p rend="Tekst">Наједанпут се опозиција поко |
| </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу други — бол |
| х пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опр |
| учка попије каву, опере зубе и легне да спава.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде |
| ечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиционара испри |
| тају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Мног |
| kst">Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, оч |
| стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш |
| ега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и по |
| под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа он |
| едан млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Кој |
| ">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и искрен |
| . </p> <p rend="Tekst">— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело |
| е њен политички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало- |
| су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пас |
| ост. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву |
| пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst"> |
| истичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после м |
| аквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и о |
| ригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да пл |
| дства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо рев |
| шали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p rend="Tekst">Начелник после |
| ан. </p> <p rend="Tekst">— Како га није срамота?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку п |
| ама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана д |
| о поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постане |
| је веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвал |
| земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцани |
| трине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. </p> <p rend |
| себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јав |
| који беше написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста |
| <p rend="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има пр |
| .2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. </p> <p rend="T |
| rend="Tekst">Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst |
| т година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> |
| љавао сам све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово |
| не направише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет с |
| рло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике н |
| с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам из Србије д |
| нешто посла гледају.{S} Једним словом: срећни луди.{S} Ништа не ремети дубок мир, нико не квар |
| оликог свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја сам врло много |
| ан и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и послушни |
| штења полицијског, јер мишљење нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst" |
| Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst |
| тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна ништа. </p> <p rend="Tekst">— Бекић и на |
| >Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубав |
| да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </ |
| тпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре прашта |
| се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети |
| уди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S} Жао ми га |
| је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </p> <p ren |
| је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и об |
| </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком м |
| и, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend= |
| пролази сваки онај који не слуша свога старијега и своју владу. </p> <p rend="Tekst">— Врло до |
| ало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја с |
| а и слушали смо и памтили савете својих старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зач |
| уги. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend="Teks |
| вола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат. |
| их покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, ал |
| S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам вр |
| дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршеног збора, |
| маловажавањем. </p> <p rend="Tekst">Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који |
| што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овак |
| е књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу стран |
| и.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно |
| rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и |
| они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И т |
| шио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> < |
| у будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не поја |
| друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, нарав |
| nd="Tekst">— Ко зна?{S} Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p |
| ворио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. </p> <p rend="Tekst |
| јима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, по |
| добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у |
| познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} |
| и преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према Вама вратили тиме што с |
| него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз |
| мо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко вр |
| па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па малакса...{S |
| мљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава и |
| играо лопте! </p> <p rend="Tekst">— да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, д |
| укама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на |
| моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се у |
| rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне |
| rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напред |
| "Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p> <p rend="Te |
| и, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове триц |
| Ако се иде на колима, она опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој |
| хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио |
| Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи |
| десно, иако мимо њега врви свет на све стране.{S} Никакав предмет не сме, нити може, привући њ |
| оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне, које с |
| S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} П |
| о, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник не |
| а, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но |
| овољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. |
| вету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: </p> <p rend="Tekst">— Песме?! |
| аја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кол |
| о дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама |
| рекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, пог |
| вни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најја |
| какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна |
| > <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле раз |
| ! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих покојних, милих и драгих, т |
| рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо иск |
| земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Љ |
| радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} |
| а је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} Сад, кад ово пишем, као да је гледам очима и |
| ству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, |
| је продужила васпитање исто онако као и стрина, само мало савршеније, батинама. </p> <p rend="T |
| из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапато |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, с рукама под појасом, гледа |
| рам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке како се |
| аза ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота. |
| мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју о |
| едали да смо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли п |
| сним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи значај. </p> <p rend="Tekst">Замислит |
| и напаћена земља” личи на моју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре шко |
| /p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одгово |
| </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стр |
| јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, пр |
| ки гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, п |
| <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утв |
| У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа |
| а за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — наб |
| се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозниц |
| се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p |
| их оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремај |
| е одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред на |
| ке индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић |
| p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} |
| з батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни |
| стадоше осуђивати, а ситне махне, које су му пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше |
| >— Има још. </p> <p rend="Tekst">— Које су? </p> <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије |
| олазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов ст |
| ојих песама. </p> <p rend="Tekst">Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. |
| rend="Tekst">Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су |
| е прозивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="T |
| још и Бекић пише! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само |
| влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. </p> <p rend="Tekst" |
| се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гла |
| "Tekst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend= |
| ост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. </p> <p rend="Tekst">Јавно |
| ђаво говорио. </p> <p rend="Tekst">Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели ч |
| оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, |
| "Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </ |
| и класу.{S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p r |
| <p rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, по |
| покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне н |
| прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног |
| остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst" |
| арни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су |
| ер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предуз |
| идају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећ |
| према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше |
| ино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчи |
| лад сликар.{S} Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења.{S} Слике нису биле рђаве.{S} Ја сам и |
| смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p rend="Tekst"> |
| шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” </p> <p rend="Tek |
| ! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је б |
| , као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цв |
| âче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступи |
| горчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и напи |
| , какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам, као |
| и прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, г |
| по разишли кућама. </p> <p rend="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јуч |
| пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="T |
| у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и |
| ас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Te |
| мо били сасвим добра деца.{S} Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по |
| па. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како |
| ру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја уб |
| вој слатки дремеж. </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не |
| атком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке |
| озиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа |
| иционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{ |
| г одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозицио |
| да, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то о |
| нове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, |
| ше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај |
| реди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p ren |
| ције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара. |
| оложењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагл |
| утито: </p> <p rend="Tekst">„Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...” </p> <p rend="T |
| не странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога |
| ре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А в |
| ра опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре о |
| опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако в |
| лавног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опо |
| да: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај |
| ротив данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За |
| ица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: </p> < |
| кав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Е |
| е „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи наслови и лепа поучна садржина: |
| отиву владе, али му маса заглуши грајом тај детињасти испад.{S} Он онда, мало доцније, поче гов |
| kst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели ми. </ |
| ан глас за меланж. </p> <p rend="Tekst">Тај је и иначе, заборавих напоменути, био започео говор |
| о сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} На |
| ..{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.{S} |
| ајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. </p> <p r |
| узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја су |
| еби чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не |
| есати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики |
| на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца. |
| ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрин |
| } Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркива |
| кашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако ка |
| игу врхом од прстију још даље од себе с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљ |
| </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и неће дуго п |
| једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, |
| сто, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сли |
| има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. </p> <p rend="Tekst">Први се прекрсти |
| сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашњ |
| главе. </p> <p rend="Tekst">Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, упр |
| азбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” </p> <p |
| ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стиг |
| , па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим да праве ш |
| умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца.” </p> <p rend="Tekst">„Једно, |
| ве снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу |
| ме, нити може, привући његову пажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и |
| не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што |
| ао револуционар. </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавн |
| о вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави не |
| d="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p |
| своју породицу.” </p> <p rend="Tekst">— Тако пролази сваки онај који не слуша свога старијега и |
| не причице: </p> <p rend="Tekst">— Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Ил |
| ! </p> <p rend="Tekst">Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како тре |
| потом дода: </p> <p rend="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend=" |
| о на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф с |
| ца, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на сво |
| наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. </p> <p ren |
| о се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо |
| p rend="Tekst">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљс |
| Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— |
| ола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у |
| ем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам |
| дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Би |
| ије тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног |
| а не пијем вино. </p> <p rend="Tekst">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се |
| полицији. </p> <p rend="Tekst">— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — |
| д основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина б |
| бећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће |
| о школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је б |
| само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди с |
| доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило |
| власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту посл |
| </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећ |
| Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе |
| ekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и |
| на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар чо |
| искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на српски) не зна |
| ше, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузет |
| саме прилике наше. </p> <p rend="Tekst">Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се је |
| којекакве будале!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма |
| без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба д |
| вршину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се |
| мећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини |
| еленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али |
| rend="Tekst">— Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци! </p> <p rend="Tekst">— Кој |
| учник критичара! </p> <p rend="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="T |
| ућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од и |
| је слатко дремање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади |
| мља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, ве |
| дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. |
| <p rend="Tekst">Ја сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што |
| изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако поко |
| ао да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука |
| енат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, п |
| у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} После ру |
| у се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи др |
| , иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} |
| >— Е па? </p> <p rend="Tekst">— Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!...{S} А |
| вљени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање |
| ст, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло ради |
| ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </ |
| екакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} |
| ="Tekst">„(Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надл |
| ли трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у |
| е јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова |
| ми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и ожалостио своју породицу.” </p> <p |
| прилегла да проспава слатко и мирно) да те композиције драже народ на буну и, разуме се, млади |
| и за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредујемо, и |
| наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећа |
| а сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади |
| стаде се бунити и борити очајно против те опасности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шт |
| где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млад |
| иматају ревносно и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} М |
| време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> |
| азумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ј |
| rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта ј |
| p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не разумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Te |
| </p> <p rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то јед |
| ар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tek |
| х. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst" |
| о: </p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst" |
| бода збора, па избори...{S} Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— |
| ="Tekst">— Не знам га, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p |
| ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </p> <p rend="Tekst">Ја сам и |
| S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је |
| Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је |
| азумем те. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта |
| додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend= |
| књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књи |
| бро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а теби пукне гоч о ледину! </p> <p rend="Tekst">Ако се ид |
| е, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с |
| и је, морам признати, била много гора и тежа од стрине.{S} Одмах, још с букваром, почеше поуке |
| тави, молим те, бар њега знам колико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p ren |
| есме?...{S} Као да га не знам колико је тежак! вели један. </p> <p rend="Tekst">— Како га није |
| Тако.{S} Знам ја сваки од нас колико је тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p re |
| л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне ст |
| по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буд |
| е, мало-помало, поче прибирати, док се, тек, један пропе на прсте и диже руку, па процвиле слаб |
| ош као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с ру |
| nd="Tekst">Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: </p> <p rend="Tekst">— Полако једи, можеш да |
| Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли ус |
| 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло мно |
| Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све сна |
| а њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: </p> <p rend="Tekst">— Закољ |
| â што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не рад |
| "Tekst">Први се опет прекрсти, па после тек додаде: </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе сад: ј |
| <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. </p> <p rend="Teks |
| у мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај ш |
| Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Ма |
| зимати? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном |
| Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам пао на теме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, |
| екакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем |
| би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} |
| н ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је многе ноћи бдил |
| у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је |
| ћи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и д |
| можда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љути |
| ње још љутитије. </p> <p rend="Tekst">— Ти, разуме се; кога другог питам?! </p> <p rend="Tekst" |
| ђен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="Tekst">— Ја? — опет понови онај питањ |
| пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познајеш? </p> <p rend="Tekst">— Познајем! — изго |
| па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књи |
| можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из куће на коњ |
| што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </ |
| под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — б |
| ко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Мож |
| сти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа |
| p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— Може неки 'ајдук д |
| end="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> < |
| nd="Tekst">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта. |
| p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је |
| t">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чу |
| — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst"> |
| грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљаним |
| питам једног. </p> <p rend="Tekst">— Ко ти га зна! — одговори ми равнодушно. </p> <p rend="Teks |
| аучне списе. </p> <p rend="Tekst">— Ето ти сад: наука!{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">Опет ни |
| јешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му ка |
| ете Илији и рече: </p> <p rend="Tekst">„Ти си, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапс |
| — Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p rend="T |
| ину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његов |
| у устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице. </ |
| х испитивања, крао од пиљара крушке.{S} Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смеј |
| ком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tek |
| посветио својој вереници, мислећи да је тиме обрадује; али је сирота девојка, место радости, мн |
| слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно н |
| оверење и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражи |
| нанство.{S} Неки красни луди.{S} Мирни, тихи, кротки, као голубови.{S} Једу, пију, дремају, пом |
| ом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држим да сам врло много |
| аде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пиј |
| ашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи д |
| и ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? < |
| и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tek |
| ионарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари |
| st">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst |
| да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера н |
| ори други. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је старо, него добио научник критичара! </p> <p rend |
| /p> <p rend="Tekst">— Батали, молим те, то код нас не може да буде!... </p> <p rend="Tekst">Нау |
| и; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: </ |
| у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од смеја.{S} И да |
| ">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпорт |
| d="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати мој |
| теље. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, то је прва дужност.{S} Има ли још која? </p> <p rend="T |
| апредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома добро, и множи се в |
| ати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу |
| си! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би о |
| rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-чет |
| значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз вл |
| штине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> <p rend="Tekst">Јавно |
| оје службе још једну с болом платом.{S} То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.{S} |
| а, брате?!{S} Молим те, каква наука?{S} То код нас не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? |
| во прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да буде.{S} Каква наука, кад је још |
| ње дугова и порезе строго је кажњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ |
| ! — говоре луди, а сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету. |
| акар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли |
| , а многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, |
| ете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљат |
| ">„Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер са |
| у и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту п |
| љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале н |
| лио. </p> <p rend="Tekst">И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког |
| у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо преплављени |
| опет предвиди стотину опасности, и све то набраја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и |
| тај и тај, па мирна крајина.{S} Не може то овако више.{S} А влада је већ нашла пута и начина да |
| х старијих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послуш |
| а своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га онда одузимати? </p> |
| да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p |
| о је. </p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је не |
| још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. </p> <p rend="Tekst">— Ти га познај |
| за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуд |
| и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписало и измирило, па нема човек с |
| испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p |
| , са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којо |
| , пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после са |
| ">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву п |
| ви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџе |
| , што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, |
| , могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је и иначе познат као послед |
| ам врло много путовао по свету.{S} Неки то верују, а многи не верују, већ држе да сам ја то уоб |
| отисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.{S} Тад сам видео да и ми Срби имамо дис |
| лушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеал |
| разуме се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend=" |
| ако је противан и оваквом збору, и како то и није збор опозиције, већ власти пало на ум да се п |
| и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p |
| — Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p> <p rend="Tekst"> |
| ="Tekst">— Таман посла!{S} Која је опет то будала? </p> <p rend="Tekst">— Богме, паметан критич |
| екају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу углед |
| се не опажа никаква промена.{S} Нити их то изненађује, нити буни, нити радује, — апсолутно ништ |
| вост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst"> |
| тни луди: каква музика, какви бакрачи! „То код нас не може да буде!” </p> <p rend="Tekst">Још с |
| на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и поза |
| уну и, разуме се, млади композитор због тог свирања би затворен као револуционар. </p> <p rend= |
| егово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. </p> <p rend="Tekst">О |
| а часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретн |
| остављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу к |
| јд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} |
| од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког в |
| каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. </p> <p rend="Tekst">Дођ |
| ри. </p> <p rend="Tekst">Начелник после тога поћута мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што |
| Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: тај и тај, тај и тај, па мирна крајина.{S} Не мож |
| тиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и тога. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— |
| атим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Н |
| цкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Tekst">— Нисам з |
| ри о научнику. </p> <p rend="Tekst">Сем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где |
| ан народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стр |
| емља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим |
| од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком |
| p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше не |
| не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слат |
| ред њих и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца |
| ке!”, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Толики луди паметнији од њега, па се не направише научн |
| </p> <p rend="Tekst">— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. </p> <p rend="Tekst">— |
| бар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком својих као бај |
| ина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као дете, стајао пред кућом, док ће, т |
| вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; не м |
| то нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од на |
| јена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан изра |
| S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он |
| је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао н |
| ћемо од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе |
| иционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Tekst">После свршено |
| дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p rend= |
| > <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и бо |
| промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што с |
| > <p rend="Tekst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst" |
| те ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, инач |
| ти на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p ren |
| ного више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро |
| ногих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Tekst">Начелник се, |
| против те нове напасти.{S} Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно |
| еђао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме свака мука!” </p> <p rend="Tekst"> |
| три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којешта!...{S} Изедоше ме којекакве будал |
| t">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. < |
| раг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, п |
| па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони |
| ају нарочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> |
| > <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. </p |
| е доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај |
| обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и |
| rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p r |
| х, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из |
| јасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца. </p> <p rend |
| nd="Tekst">— Из ове причице видимо како треба бити веран и послушан свакој влади, па да човек с |
| м везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице |
| твима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој посао, сваки који му је мог |
| "><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се |
| метан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Teks |
| <p rend="Tekst">— Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем. </ |
| погледа и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{ |
| укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреби и више пута, како то већ |
| бакалин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме |
| у.{S} Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу глав |
| p rend="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} К |
| ви лице-кисело, претури листове, на два-три места и пропипа листове као да гледа квалитет харти |
| буде!” </p> <p rend="Tekst">Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. </p> <p rend="T |
| и: </p> <p rend="Tekst">„Бакалин!...{S} Трице!{S} То ми је бакалин, као да га не знам!{S} Наређ |
| st">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од се |
| икну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свест |
| осподине, </p> <p rend="Tekst">Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера |
| Tekst">— Сликар, будалаштине!{S} Остави трице, молим те!...{S} То код нас не може да буде! </p> |
| а чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, |
| ћ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— Откуд сад ова напа |
| фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најз |
| ж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта да |
| не ради. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. |
| >Тако су протицали дани мирно, нечујно, тромо, док се једног дана не поремети равнотежа друштве |
| неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све п |
| од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p re |
| остигли и остварили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p re |
| цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без п |
| , гуши.{S} Ветра дај да крене непомичну трулу масу! </p> <p rend="Tekst">Нигде ветрића... </p> |
| ављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи бр |
| аљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан вет |
| p rend="Tekst">— Молим, господине, овај трчао путем! </p> <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди |
| > <p rend="Tekst">Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну во |
| та ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њ |
| аву. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да |
| а их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измил |
| аписмена, паметна лектира за младеж.{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, |
| би и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни пред |
| си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с такв |
| а се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупшти |
| радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, с |
| лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим |
| к смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у т |
| дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„То је диван и обра |
| <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зе |
| ао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрст |
| kst">— Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта с |
| да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо |
| асти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спречише да говори. </p> <p re |
| на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S |
| Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не |
| t">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p rend="T |
| се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> |
| јчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име њего |
| розивати. </p> <p rend="Tekst">— Сви су ту! — рече после прозивке задовољно. </p> <p rend="Teks |
| министру списак најопаснијих личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „ |
| хану на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате.{S |
| х је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле и |
| шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бора, жуто; очи готово исте боје као и лице |
| абачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и дворишту мотрећи на сваку ситниц |
| ре се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи |
| там. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да |
| а паднеш на месту мртав!...{S} Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло |
| прича има, к'о бајаги, неког смисла.{S} Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде как |
| о ми га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И |
| онако био рђав. </p> <p rend="Tekst">— Тхе, ко му је крив. </p> <p rend="Tekst">После неког вр |
| ">— Не познајем. </p> <p rend="Tekst">— Тхе!...{S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе маха |
| ре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли |
| бимо. </p> <p rend="Tekst">Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у |
| генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне |
| о.{S} Сад носи завијену главу.{S} Ваљда ће доћи до памети.{S} Боље му критике не треба. </p> <p |
| им што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове |
| лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: </p> <p rend="Tekst">— Ти си луђи него ова |
| — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, |
| влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: </p> <p rend="Tekst">„Добри Милане, ти си доба |
| и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и |
| а шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у ме |
| сподине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend="Tekst">— Добро.{S} Каж |
| ницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предви |
| отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p |
| а, још као дете, стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање |
| д хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и омаловажити. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="Tekst">— Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!...{S} Почињао је то један! </p |
| ним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо били добра и |
| излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} Накратко речено, били смо препл |
| што је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем |
| е кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво |
| >— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— |
| а Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: |
| там ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и у |
| е донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином |
| с овом причом? </p> <p rend="Tekst">Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, |
| уу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у наш |
| љењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: </p> |
| ужио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудо |
| не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас није пружио прста, |
| решног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо се п |
| Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску б |
| <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад в |
| ти и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Д |
| . море, какве такве песме? — Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам |
| ку од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, господине, пребити као мачку, насред улице, или |
| и, Илија, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу |
| Метне отров неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему |
| ног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а нек |
| /p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутни |
| и зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати |
| браја, гунђајући за свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше к |
| ekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend |
| Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра покојна стрина мора наћи неке опасно |
| ом и на сваком земљишту, сваког месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шеш |
| ерујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, ш |
| и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио. </p> <p rend="Tekst">И |
| брооо! — рече с осмехом на лицу. — Сад, у име бога, да почнемо!...{S} Ваш је задатак, као проти |
| решио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> |
| ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не по |
| у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како м |
| ричи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и г |
| који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирк |
| то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу м |
| нда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча.{S} |
| хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чи |
| Tekst">— Није сваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! |
| âм за се, па се слабо с ким и дружи.{S} У сиротињи је, али га многи помажу.{S} Свима нам га је |
| ог дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме прилике наше. </p> <p ren |
| и дворишту мотрећи на сваку ситницу, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав |
| тепено напредујемо, и неће дуго проћи а у изгледу је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој са |
| следњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу |
| део сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} |
| /p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и |
| д бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја пр |
| > <p rend="Tekst">Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с |
| ше после дугог и мучног политичког рада у механу. </p> <p rend="Tekst">Пило се, певало, напијан |
| јски гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, |
| челник. </p> <p rend="Tekst">Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију |
| рађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој |
| авне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. </p |
| само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наш |
| Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, но ће тако негде да истре |
| Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету.{S} За вођу крајње и оштре опозиције про |
| послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> |
| ekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зач |
| Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, |
| ?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, скупио неколико њих, држали нек |
| правише научници а он да се нађе: срећа у кућу! </p> <p rend="Tekst">И поновише се опет сличне |
| одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим груписа |
| ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Нек |
| kst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе? |
| оре него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом све |
| време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: </p> <p rend |
| је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а о |
| p> <p rend="Tekst">— Добра деца не седе у соби где има прозора! </p> <p rend="Tekst">Свака се п |
| свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази оп |
| едлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се |
| е добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, дол |
| ше маха, тако да се ја бојим да не дође у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао са |
| пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје мес |
| ну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S |
| војчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име ње |
| његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио. </p> <p rend="Tek |
| и пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” </p> <p rend="Tekst"> |
| ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, |
| ш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски |
| ој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. </p> <p rend="Tekst">Многи од опозиц |
| вати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.{S} Његова сирота мати је мн |
| ра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала |
| негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан! |
| то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То код нас не може да бу |
| Нико више није дремао.{S} Дође гласање у начелу.{S} По свршеном гласању, начелник објави да је |
| ојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љуб |
| {S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није ве |
| у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у ј |
| озор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” |
| Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се дале не може трпети.{S} Све саме |
| /p> <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гле |
| апијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. |
| тније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законском наређењу само |
| нтересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из д |
| их од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатко |
| } Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне махне |
| е, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p |
| и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.{S} Из њихових о |
| нели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфакцију, иначе ћу Вас, гос |
| 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајућ |
| о свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити.{S} Чит |
| е, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.{S} Та грозница трај |
| Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама |
| .{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако |
| </p> <p rend="Tekst">Начелник се затури у наслону од столице и протрља руке од задовољства. </p |
| </p> <p rend="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог |
| .{S} Збором руководи представник власти у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а |
| реним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у |
| пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, н |
| где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакал |
| оли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штамп |
| </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше |
| о је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао |
| молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.” |
| је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.{S} Ту, ваљда, |
| ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ одв |
| ..{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањ |
| , начелник објави да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес |
| .{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. </p> <p rend="Te |
| ита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} Неће да пазе, н |
| — Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. </p> <p rend="Tekst">— Можда је збор |
| етна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програ |
| ајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и за |
| односно опозиционари, гледају дремљиво у начелника и на њиховим лицима се не опажа никаква про |
| истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с |
| ање. </p> <p rend="Tekst">Таман друштво у најслађем сну, а разбуди га један млади композитор св |
| то беше све. </p> <p rend="Tekst">Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети как |
| јазан за све и свашта.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне п |
| Tekst">„Било опет једно дете, па седело у соби крај прозора, али друго дете гађало голуба камен |
| ekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst">— Оно је нев |
| ? </p> <p rend="Tekst">Гласање је текло у највећем реду. </p> <p rend="Tekst">По свршеном гласа |
| то, као и све друго, може да буде само у страном свету. </p> <p rend="Tekst">И млади научник н |
| де.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и |
| таријих. </p> <p rend="Tekst">Све је то у нас само зачетак добра.{S} Били смо добра и послушна |
| уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tek |
| ајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.{S} Напослетку, после мучних и тешких напора, ј |
| та преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме се, по потреб |
| у кесу с новцима.{S} Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” </p> <p rend="Tekst"> |
| о.{S} Милан је слушао своју добру владу у свему, а Илија је био неваљао и није слушао своју доб |
| да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишље |
| ваки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="T |
| rend="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погле |
| леду је да стигнемо ову идеалну земљицу у којој сам провео неко време. </p> <p rend="Tekst">На |
| жу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе н |
| p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>аш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми |
| d="Tekst">После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на |
| систем владавине. </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак |
| а увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” |
| ју покојну стрину. </p> <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, |
| } Извештај гласи: </p> <p rend="Tekst">„У мом се округу појавила јака политичка струја противни |
| {S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и принципе. </p> <p rend="Tekst">Један предложи |
| st">И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. </p> <p rend="Tekst" |
| ">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно |
| ламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато |
| ика, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад |
| — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. </p> <p rend="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико нећ |
| потегне озго ћерамида, ћок у главу, па уби на место!” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која ј |
| за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, |
| јну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео |
| nd="Tekst">— Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend |
| ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! </p> <p rend= |
| претио како ће они оборити монархију и увести републикански систем владавине. </p> <p rend="Te |
| р.{S} Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности с |
| "Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p rend="Tekst">— Ти! </p> <p |
| t">— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. </p> <p rend="Tekst">— О |
| ислите, само, каква се мени будалаштина увртела у главу. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела |
| ењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да исправљ |
| рком својих као бајаги песама, да, због угледа државне службе, исти не може остати, јер се бави |
| Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд.{S} Нико о њему |
| те што пише песме, министар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јав |
| је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па удави зачас.” Сећам се како сам толико пута, још као де |
| стра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле г |
| ју се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим поглед |
| kst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прог |
| ме.{S} Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а р |
| оди га.{S} Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око |
| е ми онај, и засмеја се тако да му сузе ударише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с |
| ане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци.{S} Пронађоше одједном како је подлац, пи |
| nd="Tekst">Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа |
| огао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметн |
| не може трпети.{S} Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако |
| ом руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пу |
| ао бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огро |
| уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се племените желе не могу никада остварити |
| .{S} Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је мило |
| дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Ш |
| узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да чит |
| тње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти ј |
| , нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и |
| идео да плаче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све |
| е покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже. </p> <p rend=" |
| о не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле |
| се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бр |
| н се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, и |
| {S} Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да ти |
| си ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: </p> <p |
| у њега и ћути мирно, равнодушно.{S} Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, |
| Име и презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који |
| вај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испал |
| е тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогун |
| бије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, к |
| Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то је |
| ="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања |
| је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. </p> <p rend="Tekst">— Врло ле |
| о, и то два пута преко године, а ако се укаже дефицит у буџету државном, онда и три, па, разуме |
| утку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине.{S} Ис |
| емо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, а |
| end="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, св |
| тво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање. </p> <p rend="Tek |
| их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако |
| „Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{ |
| ажњу.{S} Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо |
| с, господине, пребити као мачку, насред улице, или где Вас нађем.” </p> <p rend="Tekst">Из те п |
| ">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” |
| о неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашчерупа. </p> <p |
| удорије, с којима тера свет комедију по улици, могли сте посветити Вашем оцу, јер би то њему и |
| p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љути се на с |
| меја.{S} Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. </p> <p rend="Tekst">„На |
| дом песнику. </p> <p rend="Tekst">Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. |
| ете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те |
| није збор опозиције, већ власти пало на ум да се прошали, али га и ту остали виком и грајом спр |
| важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесре |
| е, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постав |
| <p rend="Tekst">— Да се грађанин обуче, умије и доручкује! </p> <p rend="Tekst">— Па онда? </p> |
| ва.{S} Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време |
| друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, исп |
| ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p |
| ="Tekst">Научник се борио, борио, па се уморио.{S} Савлада друштво и њега, савлада га ради угле |
| док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе укло |
| и плакала.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде доб |
| итички рад и правац политике и спољне и унутрашње. </p> <p rend="Tekst">Свет се, мало-помало, п |
| презиме сам заборавио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је ин |
| многи не верују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, це |
| д се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), |
| Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати басно |
| ви да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима |
| тички противници, ако би овакав програм уопште и могао имати противника.{S} Све узаман, наше се |
| да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништ |
| путем дâ свој глас за своје убеђење.{S} Уосталом, сваком је то право и законом дато и нашто га |
| тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате сатисфак |
| ало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара свуда по кући и |
| </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било |
| ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. </p> <p ren |
| p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имамо научника! — о |
| st">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— |
| ekst">— Можда је збор противу народа? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Можда — одговори онај на |
| ију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. </p> <p rend="Tekst">— Власт! </p> <p rend="Tek |
| p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме погледа тупо, безизр |
| /p> <p rend="Tekst">— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на крити |
| сности. </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Teks |
| е у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писм |
| о и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери.{S} На моју кућу нико до данас н |
| олицина њих се праћају и отимају. неке, упорне, дотерују везане. </p> <p rend="Tekst">— Какав ј |
| опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: </p> <p rend="Tekst">— Сликар, будалашт |
| у питање опстанак данашње династије.{S} Употребљавао сам све мере које сам могао и сва средства |
| ко крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и класу.{S} Сви они |
| али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.{S} Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, |
| доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, п |
| им ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, т |
| утујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Пр |
| и једно друго и не виде.{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје мес |
| андури носе на леђима грађане.{S} Сваки упртио по једног па га Носи на збор.{S} Неки, мирни, ћу |
| уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, а |
| је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Ч |
| варили, поред толиког свог труда, то су урадили други, срећнији од нас. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче |
| а: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па сл |
| орисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута |
| а.{S} Повијена мало у леђима, груди јој уске, слабачке, упале; руке метне под појас, па тумара |
| ерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне гра |
| ">Начелник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио од |
| и нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира |
| глед изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако |
| жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком земљиш |
| опште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, |
| после мучних и тешких напора, једва сам успео да збор растурим, јер је могло бити велике опасно |
| ">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инстинктивно за дуж |
| авице и остале ситније ствари могу се с успехом гајити и у саксијама (односно све се по законск |
| за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басама |
| ти! </p> <p rend="Tekst">— Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, от |
| дбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата |
| од смеја.{S} И данас му остало име Тома Устав! рече ми онај, и засмеја се тако да му сузе удари |
| нако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори. |
| му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек |
| ане смеј. </p> <p rend="Tekst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, шт |
| мо комедију, па га још ђаволи прозваше „Устав”.{S} Тако данас, тако сутра, па почеше луди с њим |
| и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница |
| /p> <p rend="Tekst">По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што долик |
| </p> <p rend="Tekst">На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зел |
| уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дал |
| не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредит |
| <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{S} Дави, гуши.{S} Ветра |
| да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S} Од данас да н |
| сулудој књизи.{S} Од данас да нисте се усудили преступити преко прага моје куће, јер сте повер |
| жњиво, а то вреди за сваког, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа |
| паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p re |
| ца, у Просветном савету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто она |
| јективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину дозвол |
| меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од |
| удрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.{S} Мање-више, сви смо |
| ас више не подиже. </p> <p rend="Tekst">Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче!{ |
| ста, у знак народног признања и љубави, ухапси! </p> <p rend="Tekst">Диван програм; то морају п |
| ја, рђав и неваљао грађанин, зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дат |
| </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је много патио и |
| т, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” </p> <p rend= |
| ајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико талас |
| ла.{S} После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родитеље.{S} Тако не раде добра деца |
| ији већ одвикао од политичких зборова и учешћа у јавним пословима.{S} Све се то једно с другим |
| у причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на своја убеђења и п |
| ча? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако ј |
| прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала |
| ">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> <p rend=" |
| о дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас учи да не т |
| черупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас прича учи к |
| у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији |
| то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да |
| ог, сем ако се утврди да је тај преступ учинила умно оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл |
| н био дурашан, ништа власти не би с њим учиниле.{S} Него ми почесмо да терамо комедију, па га ј |
| овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S} Неки красни луди.{S |
| одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовање и кла |
| end="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ништа — вели |
| о више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више. </p> <p rend="Tekst" |
| t">После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. </p> <p rend="Te |
| а деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро! </p> <p rend |
| > <p rend="Tekst">— да клечи! — пресуди учитељ. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај г |
| нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави |
| "Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се п |
| премио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето |
| <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих личности |
| на треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend= |
| </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! < |
| } Он и фабрика!...{S} Е, то ће тек бити фабрика.{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">— Марко покре |
| ом, кисело. </p> <p rend="Tekst">— Диже фабрику? </p> <p rend="Tekst">— Будала!{S} Он и фабрика |
| хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p |
| се, по потреби и више пута, како то већ финансијски одбор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst"> |
| мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.{S} Ту туве сваку реч учите |
| мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласала тројица (двојиц |
| ино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За к |
| месеца, у разним бојама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније с |
| </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отп |
| да па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу! |
| ке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.{S} Па, онда, за опозиционаре округа тога и тога: |
| ekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички |
| kst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, |
| о неколико њих, држали неке зборове.{S} Хапсише га, кажњаваше, протериваше.{S} Кажем му ја једн |
| е поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже |
| о и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са с |
| ог дана не поремети равнотежа друштвене хармоније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда н |
| ишта не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, |
| и пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију |
| а има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај д |
| тако!{S} Није му нико крив.{S} Додуше, хвале га да је био од свију њих најспремнији и најинтел |
| а данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да не д |
| ај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе |
| сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој речениц |
| ном, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst |
| мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче год |
| о улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке боле |
| њу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко |
| ам га, па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он м |
| ди. </p> <p rend="Tekst">Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело.{S} Љу |
| , ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури носе на |
| е дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, раз |
| е тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће вино и соду. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, — вичу |
| равља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га ми не знамо.{S} Сиромах! |
| >Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружит |
| </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, |
| ико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и с |
| да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм! </p> <p rend="Tekst">Стрина нешто својски гунђа, |
| </p> <p rend="Tekst">То постаде душевна храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се |
| но и даље.{S} Многи легли те спавају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуш |
| помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна пандури н |
| транац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с пес |
| ако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад.{S} И политичар, и економ, и |
| p rend="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, |
| иче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква изра |
| , овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} |
| довањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи л |
| ао објективно и правично.{S} Ничим није хтео утицати на слободу гласања.{S} Свакоме грађанину д |
| t">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити вр |
| ра наћи неке опасности.{S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, а |
| аче.{S} Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.{ |
| Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.{S} Људи образован |
| стајао пред кућом, док ће, тек, стрина хукнути и почети своје злогуко гунђање с рукама под пој |
| после да буде куку леле, ал' доцкан!{S} Хууу!...{S} Вода је гора од ватре.{S} Повуче дубина, па |
| S} Ако спаваш — ху!{S} Ако пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећ |
| ко пијеш воду — хууу!...{S} Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> |
| едвиди опасност. </p> <p rend="Tekst">— Хууу!...{S} Спотакне се дете, па удари главом у овај ка |
| о стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. </p> <p ren |
| ама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу!{S} Пази добро!{S} Ђаво коњ, па само док презне, а |
| , ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! </p> <p rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у ц |
| свој рачун, лутита, у страху и бризи: „Хууу, врдне коњ у страну, па одоше кола у јаругу!...{S} |
| злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хууу!...{S} Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок |
| rend="Tekst">— Закољу к'о јагње!...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Јест, таква је била моја по |
| одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tekst">Стриц се, сиромах, баш се с |
| па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S |
| ек иде како иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, к |
| е? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! — беше њен одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљд |
| арочитим гласом: </p> <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p r |
| ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: </p> <p rend="Tekst">— Хууу! |
| st">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у |
| една, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, |
| г калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жу |
| учак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај.{S} Све лепи на |
| kst">— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. </p> <p rend="Tekst">И, разуме се |
| Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Главно је да ја држи |
| kst">„Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то н |
| сам у једним енглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Ен |
| зе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина |
| лаву. </p> <p rend="Tekst">У многоме ми цела ова наша „мила нам и напаћена земља” личи на моју |
| вољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. </p> <p rend="Tekst">— То ко |
| атко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend=" |
| пет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари |
| осећања и идеала. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво дочека књигу с негодовањем.{S} Нико је ниј |
| дочека ту појаву. </p> <p rend="Tekst">Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест |
| а се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.” </p> <p rend="Tekst">„Било је |
| у.{S} Нашао се он да исправља нешто.{S} Целом свету добро, а он хоће нешто нарочито, као да га |
| ле!” </p> <p rend="Tekst">Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и м |
| окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. </p> <p rend="Tekst |
| с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда |
| ко једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! </p> <p rend="Tekst">Пође ко из ку |
| н одговор. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме |
| rend="Tekst">Једне недеље пошао стриц у цркву. </p> <p rend="Tekst">— Хууу! — учини стрина, с р |
| оловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били |
| /p> <p rend="Tekst">За младог научника, чак, пронеше глас како је, ради неких научних испитивањ |
| се младог научника, а сваки са дубоким, чак и искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се зв |
| окрете фронт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, с |
| р, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустит |
| земљи.{S} Назвали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари д |
| у, а у свему види неко зло.{S} Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди |
| в мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији. </p> <p rend="Tekst"> |
| о од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој з |
| ekst">Диван програм; то морају признати чак и политички противници, ако би овакав програм уопшт |
| ке опасности, пошто је један између њих чак претио како ће они оборити монархију и увести репуб |
| лада указом постављати опозиционаре.{S} Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. |
| Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде во |
| ивника данашњој влади.{S} Покрет сваког часа хвата све више и више маха, тако да се ја бојим да |
| леда и рече: </p> <p rend="Tekst">— Три часа и пет минута!{S} Ни ја сад не могу пити каву.{S} Ј |
| } Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. < |
| ="Tekst">И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог талас |
| заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. </p> <p rend="Tekst">Ту се мишљења поделише |
| , нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.{S |
| ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку. у подне тачно долази опет мирно својо |
| ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst" |
| nd="Tekst">— Ја знам, молим, господине, чему нас учи ова прича! — рећи ће други грађанин. </p> |
| ло и опако дете! </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи прича? </p> <p rend="Tekst">— Прича нас уч |
| дете рашчерупа. </p> <p rend="Tekst">— Чему нас учи та прича? </p> <p rend="Tekst">— Та нас пр |
| једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.{S} Затим опозиционари пређоше на |
| "Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не сме мислити, без нарочитог допу |
| ...” </p> <p rend="Tekst">Причајте му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предуз |
| {S} Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. </p> <p rend="Teks |
| па се смејем.{S} Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прич |
| измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Tekst">Изненадио сам се.{ |
| t">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао зами |
| ekst">И опет смеј. </p> <p rend="Tekst">Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешн |
| алин, као да га не знам!{S} Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.{S} Изеде ме сва |
| nd="Tekst">„И он гвожђар!{S} Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац...{S} Којеш |
| ед сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: </p> <p rend="Tekst">„ |
| {S} Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, |
| рно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на |
| т да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми с |
| љала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца не с |
| прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло...{S} Такве... море, какве такве песме? — Мног |
| ио, те се мора узети уобичајено Н. Н.), чиновник овога надлештва, који је иначе добар и савеста |
| ви шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину ми |
| одина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог мест |
| вао ни пиљару, а камоли једном државном чиновнику.{S} Молим Господина Министра да овога компром |
| ем тога, наравно да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене.{S} Сваки је сматрао за |
| ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. </p> <p rend="Tekst">— и ја, али није овол |
| ници, у свакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим н |
| затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.{S} За каву су гласа |
| це да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тиш |
| rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места у место, агитује нешто, |
| очи.” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала не |
| rend="Tekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, т |
| kst">Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања. </p> <p rend="Te |
| ане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом за |
| уку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читал |
| пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете, па шетало само |
| > <p rend="Tekst">— Па зар ове трице да читам!{S} Макар да полудим, а при чистој свести ја то н |
| а полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тог |
| нио, а камоли будан могао замислити.{S} Читао сам у једним енглеским новинама како је цела енгл |
| написао некакав путопис кроз Србију.{S} Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али |
| ка књигу с негодовањем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, |
| а се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? </p> <p rend="Tekst">— Питам ја тебе: јеси |
| е тежак! </p> <p rend="Tekst">— Јеси ли читао? </p> <p rend="Tekst">— Боже сачувај; ваљда сам п |
| жда је добро!...{S} А јеси ли, опет, ти читао? </p> <p rend="Tekst">— Ја?! — упита први љутито, |
| ="Tekst">— Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу? </p> <p rend="Tekst">— Нисам. </p> <p r |
| — Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно |
| ="Tekst">Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки са дубоким, чак и |
| о разговарали, а, разуме се, нису хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме |
| ем.{S} Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице-к |
| ређењу само гаји). </p> <p rend="Tekst">Чл. 13.</p> <p rend="Tekst">Деца се не рађају.{S} Ако и |
| ржавним пословима. </p> <p rend="Tekst">Чл. 9.</p> <p rend="Tekst">Ни о чему се, напослетку, не |
| ту од 5000 динара. </p> <p rend="Tekst">Чл.{S} З.</p> <p rend="Tekst">После пет година сваки Ср |
| ико не ради ништа. </p> <p rend="Tekst">Чл.2.</p> <p rend="Tekst">Сваки пунолетан Србин има поч |
| оболела индивидуа. </p> <p rend="Tekst">Чл. 16.</p> <p rend="Tekst">Укидају се све непотребне с |
| е државне потребе. </p> <p rend="Tekst">Чл. 8.</p> <p rend="Tekst">Казни се сваки онај који мис |
| ор за сходно нађе. </p> <p rend="Tekst">Чл. б.</p> <p rend="Tekst">Стока, свака могућа, без раз |
| 00 динара годишње. </p> <p rend="Tekst">Чл. 5.</p> <p rend="Tekst">Мора се донети одлука Народн |
| е се фабрика деце. </p> <p rend="Tekst">Чл. 14.</p> <p rend="Tekst">Порез не плаћа нико. </p> < |
| тно ништа мислити. </p> <p rend="Tekst">Чл. 11.</p> <p rend="Tekst">Ко би се хтео, тек вица рад |
| заједно с логиком. </p> <p rend="Tekst">Чл. 17.</p> <p rend="Tekst">Ко уједини Српство, да се с |
| ножи се врло брзо. </p> <p rend="Tekst">Чл. 7.</p> <p rend="Tekst">Стока не може ни у ком случа |
| рез не плаћа нико. </p> <p rend="Tekst">Чл. 15.</p> <p rend="Tekst">Плаћање дугова и порезе стр |
| : на динар хиљаду. </p> <p rend="Tekst">Чл. 12.</p> <p rend="Tekst">Женске халине, огрлице, нар |
| а на пуну пензију. </p> <p rend="Tekst">Чл. 4.</p> <p rend="Tekst">Пензија има периодске повиши |
| ње нарушава срећу. </p> <p rend="Tekst">Чл. 10.</p> <p rend="Tekst">На првом месту, полиција не |
| политички програм: </p> <p rend="Tekst">Чл.1.</p> <p rend="Tekst">Нико не ради ништа. </p> <p r |
| платом од петнаест хиљада динара.{S} За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, т |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником ништа. </p> <p ren |
| ти веран и послушан свакој влади, па да човек срећно поживи са својом породицом.{S} Добри и пос |
| с другим груписало и измирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. </p> <p rend="Teks |
| обода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зна човек?! — рекох. </p> <p rend="Tekst">— Остави, молим т |
| еки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра пок |
| p> <p rend="Tekst">— Па и није био рђав човек. </p> <p rend="Tekst">— Није, али ето, кад га ђав |
| занесењак.{S} Ништа није горе него кад човек уврти себи неке бубе у главу.{S} Нашао се он да и |
| ати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst">— Па и није |
| ође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. </p> <p rend="Teks |
| а шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко ј |
| е гледаш свог посла?{S} Видиш да си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> |
| st">— Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? </p> <p rend="Tekst">— Којешта.{S} Не |
| трина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који |
| и.{S} Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, п |
| о, пошто је и иначе познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплеће |
| моније. </p> <p rend="Tekst">Млад један човек изда на јавност збирку својих песама. </p> <p ren |
| био рђав!...{S} Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.{S} Повукао се готово сâм з |
| подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p r |
| се, неће да ради лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све |
| бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из свој |
| </p> <p rend="Tekst">Путујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камо |
| мамо таквих доста. </p> <p rend="Tekst">Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задово |
| звали су га занесењаком, па чак и лудим човеком.{S} Ето, сад, нека виде критичари да се у свету |
| урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, б |
| ?! — вели други. </p> <p rend="Tekst">— Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло. |
| но, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. </p> <p rend="Tekst">„ |
| чник се изгуби некуд.{S} Нико о њему не чу ништа више. </p> <p rend="Tekst">— Жалим га, грешник |
| же, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. </p> <p rend="Tekst" |
| лучајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако ми |
| ко ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и |
| су хтели читати: </p> <p rend="Tekst">— Чудне бруке!...{S} Песме?...{S} Као да га не знам колик |
| њигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет прекрсти, па п |
| ују, већ држе да сам ја то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ства |
| кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог да јој душу прости! |
| Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!” — помислим у себи, и би ми непријатно, јер сам с |
| ју и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа д |
| ” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. </p> <p rend="Teks |
| d="Tekst">Боже сачувај!{S} Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање |
| вакој речи, у сваком слову.{S} Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим |
| кад ово пишем, као да је гледам очима и чујем оно њено злослутно гунђање. </p> <p rend="Tekst"> |
| а храна друштва. </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ |
| авају, а хркање се разлеже да је милина чути.{S} Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зева |
| окушаја. </p> <p rend="Tekst">Одједном, чух неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то знач |
| <p rend="Tekst">— Хууууу!...{S} Дотрчи џандар, па у'апси зачас! </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
| ваљанима.” </p> <p rend="Tekst">„Дођоше џандарми и ухапсише рђавог и неваљалог Илију, те је мно |
| уче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затворено |
| nd="Tekst">Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав свој по |
| ко сутра, па почеше луди с њим да праве шале где стигну, где стану.{S} Он се бори, бори, па мал |
| цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испреврћемо од см |
| о сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. </p> <p rend="Tekst">— Може, — |
| . </p> <p rend="Tekst">У прилог под ./. шаљем учтиво господину министру списак најопаснијих лич |
| е разговарао! </p> <p rend="Tekst">Пљус шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај ск |
| , овај певао! </p> <p rend="Tekst">Опет шамар. </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине, овај иг |
| несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за млад |
| у шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Лице јој тужно, пуно бор |
| апињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.{S} Тако је чудновато она увек говорила.{S} Бог |
| а? </p> <p rend="Tekst">— добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. </p> <p rend="Tek |
| али како је било неко неваљало дете, па шетало само по улици, а искрсне нека зверка и дете рашч |
| end="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и опако |
| end="Tekst">„Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га ра |
| Tekst">— Та нас прича учи како не треба шетати. </p> <p rend="Tekst">— Тако је. </p> <p rend="T |
| добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долаз |
| ама и по најновијој француској моди.{S} Шешири, рукавице и остале ситније ствари могу се с успе |
| ала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.” Оде ко из куће да се купа, а она ч |
| end="Tekst">Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.{S} |
| ekst">Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник, то његов |
| авету и имала најјачи утицај.{S} Дакле, школа је продужила васпитање исто онако као и стрина, с |
| ршеније, батинама. </p> <p rend="Tekst">Школа ми је, морам признати, била много гора и тежа од |
| ле сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-да |
| <p rend="Tekst">У детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као па |
| </p> <p rend="Tekst">„Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се |
| итељеву, и опет на исти начин измиле из школе.{S} Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сас |
| ко као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: </p> <p rend="Teks |
| даду...{S} Будала!{S} Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако!{S} Није му |
| ред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место |
| > <p rend="Tekst">„Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа |
| на жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми |
| стор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и запо |
| .{S} Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и се |
| луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе с таквим |
| , пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун а, сем тога, и како је луцкаст. </p> <p rend="Te |
| опште има луди који се и таквим опасним шпортом баве), мора мојој покојној стрини дати дубљи зн |
| особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и м |
| ке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким ч |
| </p> <p rend="Tekst">— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно |
| га грешног! </p> <p rend="Tekst">— Тхе, шта ћеш?{S} Ко му је крив! </p> <p rend="Tekst">И брзо |
| ко иде, те га тамо још горе дочекају и, шта се друго могло радити, већ то чудовиште што пише пе |
| дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој з |
| ну, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? </p> <p rend="Tekst">Једни хоће ви |
| кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта да му кажем?{S} Гледам га, па се смејем.{S} Знам ње |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има да учини?!...{S} Знамо га сви: и ко је и откуда |
| ти читао ту књигу песама, или ниси.{S} Шта је ту као чудно? </p> <p rend="Tekst">Први се опет |
| .{S} Сиромах!... </p> <p rend="Tekst">— Шта сад ради? </p> <p rend="Tekst">— Море, сад се опаме |
| ритике не треба. </p> <p rend="Tekst">— Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво |
| аше свога друга. </p> <p rend="Tekst">— Шта се крстиш?{S} Питам те јеси ли ти читао ту књигу пе |
| t">— Ни ја тебе. </p> <p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те |
| ама под појасом. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је? — пита стриц. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! |
| горко и дубоко. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? </p> <p rend="Tekst">— |
| уша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{S} Човек се бави науком и не ради ником н |
| ротолкује поуку. </p> <p rend="Tekst">— Шта смо сад читали? — пита. </p> <p rend="Tekst">— Ми с |
| неки љутит глас: </p> <p rend="Tekst">— Шта то значи?{S} Нико жив неће у опозицију!{S} То се да |
| >— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{S} Чита неке књиге, трчи из места |
| си луд човек?!” </p> <p rend="Tekst">— Шта му други веле? </p> <p rend="Tekst">— Пукоше луди о |
| иционар. </p> <p rend="Tekst">— Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађаnина? </p> <p re |
| неваљала деца. </p> <p rend="Tekst">— А шта чине добра деца? </p> <p rend="Tekst">— Добра деца |
| и опако дете. </p> <p rend="Tekst">— А шта раде добра деца? </p> <p rend="Tekst">— добра деца |
| на исти начин. </p> <p rend="Tekst">— А шта ти мислиш? — упитам. </p> <p rend="Tekst">Он ме пог |
| ов неки, па тек заковрнеш као ћуре.” Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра |
| у, шта ли. </p> <p rend="Tekst">Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зо |
| нцао којешта! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му ти кажеш? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!{S} Шта д |
| је то један! </p> <p rend="Tekst">— Па шта учини? </p> <p rend="Tekst">— Луд човек!{S} Шта има |
| арише на очи. </p> <p rend="Tekst">— Па шта је било с њим? </p> <p rend="Tekst">— Пропао је, си |
| ико је тежак. </p> <p rend="Tekst">— Па шта уради? </p> <p rend="Tekst">— Шта ће да уради?!...{ |
| о, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла.{S} Бар код нас је, хвала богу, а |
| а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? </p> <p rend="Tekst">— Можда зн |
| то су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним прил |
| p rend="Tekst">— Шта имаш да разумеш, и шта се ишчуђаваш?...{S} Питам те: јеси ли читао књигу? |
| ви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.{S} Отац му био мајстор, али последњи ч |
| а брука. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ли шта је ново? — упита један. </p> <p rend="Tekst">— Имам |
| </p> <p rend="Tekst">Једног сам упитао шта му је учинио тај научник. </p> <p rend="Tekst">— Ни |
| менима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” </p> <p rend="Tekst">Оставим га и хтед |
| види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...{S} Песме, е, чекај да вид |
| нглеским новинама како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза који беш |
| е могао сазнати. </p> <p rend="Tekst">— Штета, млад човек! — говорили су. </p> <p rend="Tekst"> |
| рогласи за будалу. </p> <p rend="Tekst">Штета те још више таквих немамо, али постепено напредуј |
| опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву ша |
| погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с ов |
| ало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у |
| а га неко, а цела улица у смеј. — Море, што је било шале с њим, то нема.{S} Некипут да се испре |
| то уобразио.{S} Чудновато!{S} Уосталом, што рекао неко, цела ме се ствар не тиче ништа.{S} Глав |
| м!..{S} Којешта!{S} Марко и лист!{S} О, што ме луге којекакви лудаци! </p> <p rend="Tekst">Нико |
| на скупштина и Сенат.{S} Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и сми |
| ! </p> <p rend="Tekst">Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бој |
| ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.{S} Метне отров неки, па тек заковрнеш као |
| p rend="Tekst">— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.{S} Сећати се својих поко |
| {S} Будалаштине! </p> <p rend="Tekst">— Што будалаштине? </p> <p rend="Tekst">— Остави се, моли |
| не може да буде. </p> <p rend="Tekst">— Што? </p> <p rend="Tekst">— Тако.{S} Знам ја сваки од н |
| мало, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин мин |
| рочитим машинама.{S} Ако отаџбина треба што више грађана, подићи ће се фабрика деце. </p> <p re |
| све мере које сам могао и сва средства што сам их имао на расположењу да спречим ово зло; али |
| и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). </p> <p rend="Tekst">— Ја нећ |
| додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? </p> <p rend="Tekst">— Не поз |
| ник је одмах, после тако крупних услуга што је учинио земљи и управи земаљској, добио одликовањ |
| </p> <p rend="Tekst">Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина.{S} |
| о да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.{S} Погледам, кад са свију страна панду |
| Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и |
| та — вели ми. </p> <p rend="Tekst">— Па што толико вичеш на њега? </p> <p rend="Tekst">— Тако; |
| рмонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале |
| рвасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да пр |
| о иде. </p> <p rend="Tekst">— Хууууу! в што рекла стрина. </p> <p rend="Tekst">Али, кад се чове |
| једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради. </p> <p rend="Tekst"> |
| д њих на свагда утврђено правило за све што би се предузело: </p> <p rend="Tekst">— Батали, мол |
| рави зловољно кисело.{S} Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. </p> <p ren |
| наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да је |
| задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он |
| ње и добро моје према Вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту.{S} Уосталом, тражим да |
| /p> <p rend="Tekst">— Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора? </p> <p rend="Tekst |
| p> <p rend="Tekst">— А какво је то дете што је шетало? </p> <p rend="Tekst">— Оно је неваљало и |
| те му о чему хоћете и о коме год хоћете што нешто ради и предузима, он ће сваког наружити и ома |
| се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме, министар, у интересу угледа државне слу |
| аче познат као последњи човек, као и Ви што сте, а не да у Ваше лудорије уплећете име моје ћери |
| Није, али ето, кад га ђаво носи да ради што нико не ради. </p> <p rend="Tekst">— Жао ми га греш |
| <p rend="Tekst">— Зар код вас нема луди што се баве политиком? </p> <p rend="Tekst">— Било је и |
| ада остварити. </p> <p rend="Tekst">Али што нисмо ми достигли и остварили, поред толиког свог т |
| <p rend="Tekst">— Ти си луђи него овај што пише ове трице! — Ту шорне књигу врхом од прстију ј |
| и (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она т |
| аде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена.{S} Учинио сам с многима познанство.{S |
| која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати с |
| ">Укидају се све непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, л |
| али не подноси образ да се брукам, као што може неко. </p> <p rend="Tekst">Па и понашање проме |
| начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важниј |
| ти моја стрина и цела ова ствар?{S} Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.{S} Али, ето т |
| моје покојне стрине.{S} Иста онака као што, јадница, беше за живота.{S} На њој жућкаста рекла |
| ише изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали п |
| жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.{S} Убрађена шамијом затвореножуте боје.{S} Л |
| ани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учите |
| <p rend="Tekst">И млади научник не само што није имао успеха већ све живо сматраше некако инсти |
| да стоји! </p> <p rend="Tekst">Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бо |
| онт према младоме песнику.{S} Чак и оно што су му отпре приписивали у добре стране, сад му стад |
| оји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.{S} Назвали су га занесењаком, |
| е иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му р |
| го дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, |
| ујући по свету човек види свашта, често што ни у сну није снио, а камоли будан могао замислити. |
| не хте нико отићи.{S} Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако н |
| амо зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће д |
| таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом дода: </p> <p rend="Tekst" |
| ), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, |
| зато ћу те ухапсити и одузети ти плату што је примаш, па ћу је дати добрима и ваљанима.” </p> |
| умемо ми и овако!” </p> <p rend="Tekst">Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници |
| е, протериваше.{S} Кажем му ја једном: „Што се заносиш као дериште, те не гледаш свог посла?{S} |
| "Tekst">— Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући и |
| воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.{S} |
| ки дан Бадњи дан...{S} У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца...{S} Хуууу! </p> <p rend="Tek |
| ко; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто. </p> <p rend="Tekst">— Шта се прави?{ |