| “, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Го |
| и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у хо |
| } Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S |
| nd="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst" |
| ekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми |
| омоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — реч |
| .{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њ |
| } На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend=" |
| чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са свет |
| њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде |
| гледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је |
| ху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње изб |
| четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се ос |
| Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да |
| end="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi |
| у, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> |
| ажим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб |
| да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p r |
| изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала |
| /p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам з |
| але.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много пр |
| иш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свј |
| и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим де |
| ли смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили |
| Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Te |
| } Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} |
| отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. |
| и задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолут |
| ти!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ п |
| уди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје |
| сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је |
| ?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да |
| t">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богам |
| Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи |
| а су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут н |
| олим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на пра |
| } На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је о |
| пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води ко |
| d="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— |
| мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти ко |
| rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— |
| ="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend=" |
| бешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко п |
| х тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка |
| , јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео ст |
| е што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно |
| ну телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу |
| већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напо |
| nd="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tek |
| ка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко |
| ekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, |
| ципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поно |
| {S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; |
| {S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „морало |
| хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво |
| у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и нев |
| d="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам |
| е нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то |
| ет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> |
| један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пр |
| ekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst" |
| S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те поз |
| тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтов |
| удио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се про |
| ">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој |
| да од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио |
| И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својак |
| нај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гл |
| кле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst"> |
| љиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="T |
| сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час по |
| kst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О |
| ekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, |
| као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки с |
| а ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми р |
| Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у |
| гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tek |
| ака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти з |
| те се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! |
| ?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у к |
| облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?.. |
| да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, ис |
| ише ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем ва |
| ја камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одгов |
| њу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она |
| затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. |
| дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја из |
| .{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрст |
| е једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у |
| оста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> |
| јући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате |
| i> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стај |
| њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> |
| и оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу |
| е ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мо |
| м може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом |
| је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се |
| муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ак |
| ршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она м |
| рани?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се и |
| Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst"> |
| зен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто |
| ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да с |
| а:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </ |
| д рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и пон |
| и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила неве |
| е: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случ |
| S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам пос |
| боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А п |
| кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као м |
| да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке к |
| еч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично |
| емена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. |
| — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног друго |
| е.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело н |
| из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежн |
| те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лек |
| ћам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, с |
| ечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да |
| цу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати |
| S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано |
| его се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Се |
| Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{ |
| по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено |
| } Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас в |
| јзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај |
| м како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мисл |
| <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а ч |
| о.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, преда |
| овим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst" |
| е, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се п |
| И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у |
| едах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, |
| ли у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштов |
| p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор с |
| емо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> < |
| <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се |
| анем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{ |
| ан човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst |
| име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, повер |
| овори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спу |
| гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И |
| у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Te |
| о на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, раз |
| орђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с дев |
| се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџ |
| о! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам с |
| амбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опаз |
| не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и њ |
| ј, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче п |
| ам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, м |
| на, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата |
| и и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било сврш |
| ише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен по |
| а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив |
| м вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим п |
| олници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ? |
| јом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван к |
| еш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да |
| огами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда с |
| иру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst"> |
| вљеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претвара |
| хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не? |
| е она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала |
| и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. |
| ила је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме ру |
| за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срц |
| ећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{ |
| и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуб |
| о да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом ви |
| рку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио |
| акав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по гл |
| чи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је |
| : „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као д |
| остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тад |
| а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то |
| Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим д |
| гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не |
| етету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додав |
| д узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематск |
| што ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже рук |
| , немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то |
| } Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја се |
| јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, блед |
| ">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти с |
| ђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан |
| а „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна |
| поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и |
| м слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И |
| ="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем п |
| ам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst |
| да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђев |
| ар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него јед |
| ете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина док |
| сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја ож |
| /p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend=" |
| а ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам јо |
| ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па |
| а још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо њего |
| оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и ис |
| женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од |
| каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Госп |
| а?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врс |
| . — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране б |
| епчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добр |
| >Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише |
| из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и |
| о којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешт |
| мао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео |
| и не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је |
| да ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим др |
| слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, |
| ечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од в |
| Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend |
| жете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим пор |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако прича |
| га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто м |
| лушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, |
| еоградски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају” |
| послетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више н |
| везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице м |
| илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто |
| на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећ |
| к уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p re |
| ретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је |
| Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">По |
| ио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане |
| да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?. |
| ди, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам г |
| на ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend= |
| ије бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места и |
| у </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јо |
| ати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још |
| d="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се ос |
| пно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло о |
| kst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да ми |
| Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Te |
| м свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="T |
| велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Te |
| >— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телегр |
| је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме |
| тири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p r |
| p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума |
| t">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tek |
| екога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend= |
| врћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, позна |
| еца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} |
| где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљат |
| ј, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi ren |
| једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend=" |
| рироде, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се |
| све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком |
| предовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери |
| {S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде |
| ило свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта гово |
| , шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећа |
| ву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива |
| дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац |
| , онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се д |
| нама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и |
| да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се та |
| , као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да |
| живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само |
| да казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, и |
| снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линиј |
| , чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, |
| ки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, н |
| ортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p re |
| само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још уте |
| ивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни |
| italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S |
| ан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкр |
| видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми в |
| </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па за |
| аше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без |
| гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио |
| а бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: |
| о стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, |
| â, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с м |
| н ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше изда |
| а је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </ |
| н не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? |
| једини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах |
| >Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу |
| S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Teks |
| ло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео с |
| и као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био м |
| nd="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом |
| нко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, к |
| и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Шваб |
| с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Ка |
| хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног к |
| на решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена нек |
| се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! |
| ек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао д |
| чајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто |
| ста крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговар |
| — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко |
| вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао |
| зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изг |
| иђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром |
| укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црн |
| </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чв |
| дојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави |
| се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се поче |
| „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. |
| ства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би п |
| м ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како |
| инио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто уч |
| у и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или т |
| ојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје |
| зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi ren |
| као за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара шт |
| > <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — п |
| као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био т |
| а вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p |
| ристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа |
| кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћ |
| ити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који с |
| д сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих |
| исто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, |
| том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с ка |
| е, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибира |
| отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше |
| али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању с |
| да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с му |
| стрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто пр |
| /p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с |
| ло, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је по |
| st">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} |
| ственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Б |
| ричати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су |
| t">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутр |
| давала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере |
| т, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> |
| оворити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почес |
| лела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни |
| ”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, ка |
| ара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} |
| ! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се о |
| ћној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме о |
| ог питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} |
| ам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, |
| су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, |
| се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и м |
| к!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим сво |
| томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то л |
| е!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод ру |
| удем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну мо |
| боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он |
| је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задр |
| ако је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења |
| st">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Te |
| спођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, су |
| же господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче м |
| то, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> |
| шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала |
| а усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst" |
| те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst"> |
| спах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst" |
| то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend= |
| а пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst" |
| да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а |
| .{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао |
| „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као д |
| и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај |
| о онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је |
| , богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бо |
| rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Teks |
| , опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала с |
| чије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, |
| е срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благослов |
| лова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми |
| шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најно |
| <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи |
| велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и ш |
| ска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однек |
| ла у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје св |
| но, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она |
| је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на |
| више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему |
| стаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p |
| лницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свр |
| <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама |
| а имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!. |
| аздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tek |
| свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш |
| нио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби |
| ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју |
| а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен |
| ва црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле о |
| ност... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна м |
| је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p |
| p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бл |
| .{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било |
| у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ств |
| t">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? |
| тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — |
| теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела |
| имер, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајк |
| <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Ид |
| тарих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у ње |
| узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту |
| ислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p |
| ="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} |
| мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњ |
| и ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend |
| атраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је го |
| м расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и |
| е псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила |
| м ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио |
| Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плат |
| а, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћ |
| че у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле |
| е она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:< |
| идајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га оч |
| ”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p |
| d="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч |
| е се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упам |
| утра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна вели |
| !</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, с |
| ење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин пом |
| , па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} А |
| а не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућута |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend |
| окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он глед |
| ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара |
| е нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипа |
| овор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па |
| од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су им |
| а она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| же бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код б |
| ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па |
| end="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Даб |
| ekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! < |
| rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари н |
| ако си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, покл |
| у? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— В |
| а код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p r |
| нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p r |
| st">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а |
| {S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како |
| роди</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А |
| три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе |
| никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, |
| вати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по |
| се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али |
| егов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} |
| ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, а |
| како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати |
| авао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао |
| к они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али она |
| Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревет |
| ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја с |
| а! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он с |
| де је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му |
| док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} |
| руго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан |
| мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <h |
| <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам д |
| ражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у |
| >— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> |
| обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ до |
| близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га |
| хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{ |
| слити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бо |
| а уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst"> |
| влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ај |
| </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} |
| ekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, пл |
| наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здр |
| у и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p |
| ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, |
| авање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме |
| дина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој пла |
| Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује инд |
| ин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљ |
| Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада |
| ироди” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за |
| сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих |
| мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је не |
| ако да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} |
| ло!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде |
| у руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно |
| ег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример |
| p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око |
| rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst"> |
| ежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манасти |
| и он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да |
| st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога. |
| st">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </ |
| је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј с |
| бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас |
| кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене к |
| и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} |
| Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Ј |
| /p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради” |
| !{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са |
| лиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </ |
| чала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кра |
| </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на |
| ина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p re |
| цао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом |
| и погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у на |
| азивљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ј |
| е да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао б |
| } Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином. |
| он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, |
| важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — |
| то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не да |
| ивих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву |
| огу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не бо |
| е Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Виде |
| {S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак чо |
| га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да |
| — Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, |
| ла богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Te |
| : мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова |
| осте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало коке |
| и лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S |
| к удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја |
| end="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише |
| <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку ру |
| е прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради |
| ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, и |
| рио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болн |
| надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, |
| >— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst" |
| чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гл |
| .{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много прича |
| ">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама |
| господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Нем |
| ест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, так |
| Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> |
| — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше г |
| на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јак |
| усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар |
| њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, |
| се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински |
| ка, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас ов |
| ” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то |
| а, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика у |
| "Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим |
| ад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна у |
| раде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обр |
| ку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, |
| едно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{ |
| али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, м |
| шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! |
| као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та |
| други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала |
| боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} |
| .. али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати ч |
| е у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из |
| пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно д |
| у што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади о |
| ри на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирн |
| end="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја |
| ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, |
| ењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и |
| ница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање |
| ке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлеба |
| асвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја са |
| што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог в |
| зикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам |
| што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> |
| } Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је сед |
| <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, |
| kst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека пром |
| ед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак д |
| ље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана не |
| али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у |
| оја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку |
| јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst |
| е, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо в |
| о, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као |
| м лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да |
| а. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кре |
| ати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="T |
| е укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да |
| } Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година |
| ако се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... |
| пазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> < |
| пет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох т |
| да почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и |
| italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst" |
| ирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не |
| рђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst" |
| па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} |
| е отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и у |
| <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћ |
| д пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око м |
| испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и |
| чи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву |
| смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм от |
| пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о |
| ="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} |
| га дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозо |
| etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="18">ВЕТАР</hi> <hi meTypesetSize="18"> </hi> </head> <p ren |
| она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и о |
| да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је бил |
| ве је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас |
| х: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p |
| S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така |
| да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где че |
| у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна |
| ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јо |
| авати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде |
| е судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} И |
| на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па |
| ко је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори савето |
| ојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на |
| но, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он |
| хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend |
| и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменим |
| Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослоб |
| /p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати < |
| , мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, |
| то сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике с |
| } А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S |
| ан слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> |
| но — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замиш |
| , — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изг |
| > <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком рас |
| е знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не |
| ара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> < |
| !“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Ид |
| и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у |
| ипаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да и |
| ом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чуд |
| не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} |
| и да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Ме |
| је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> |
| c">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, |
| ворити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не |
| <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трж |
| и!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљ |
| дно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по |
| сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви свет |
| службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковч |
| шао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је поч |
| а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p ren |
| ?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за чи |
| , да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала к |
| мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни м |
| лавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући |
| о, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао |
| што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на |
| и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупиц |
| то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађен |
| t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича |
| да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend= |
| st">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула |
| „Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стрел |
| p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљно |
| сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно п |
| га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајан |
| остао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја с |
| t">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, з |
| ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао |
| м како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и тавани |
| се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под |
| е, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против |
| Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племен |
| </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend |
| ..{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам |
| ">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} |
| исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до п |
| </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснут |
| и преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! |
| ">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: < |
| а изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и ј |
| рђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} |
| који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и |
| А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог мес |
| , да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у гр |
| места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, |
| тока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам |
| Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филоз |
| овој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја |
| јају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја ви |
| >онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="T |
| p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан по |
| дим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помо |
| <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— |
| ледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! |
| болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико |
| мо тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </ |
| ако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм с |
| се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она |
| сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она |
| је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ип |
| а погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „бо |
| ">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p |
| , и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав све |
| се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> о |
| је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испр |
| "Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опе |
| ао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је о |
| чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">О |
| ekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ј |
| да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одем |
| ="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затвори |
| истајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао са |
| а је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „мал |
| увао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклоб |
| в ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и |
| ар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам |
| девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Она |
| d="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то мо |
| огућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошапт |
| rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањ |
| идео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у рук |
| уо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst |
| једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S |
| роз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног. |
| олутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend=" |
| глед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче кле |
| писани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез |
| "Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом про |
| поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања |
| st">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</h |
| о је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окре |
| пуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и р |
| и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало к |
| се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На |
| ав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се ш |
| кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао |
| а, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву |
| итав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. < |
| {S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и |
| обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе |
| епаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њег |
| d="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господ |
| „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу |
| p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латински |
| оје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је |
| ља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по лист |
| вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег к |
| собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде ј |
| се ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди |
| ји си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> < |
| о где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су |
| само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како с |
| со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S |
| био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смеја |
| да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао |
| ик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је |
| ским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst"> |
| а слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам п |
| т! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ј |
| </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно п |
| ао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Наша |
| им вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је р |
| d="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти |
| и још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{ |
| је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јунач |
| зофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим |
| ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и |
| rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та ов |
| kst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке ка |
| у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} |
| t">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! |
| <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi |
| ј момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, све |
| само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији |
| м њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — стр |
| чајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, п |
| и се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} М |
| end="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата ш |
| н поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени |
| и ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим |
| Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога |
| видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек |
| Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом |
| им визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским |
| "Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред |
| причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству |
| о је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењ |
| ега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двад |
| p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, це |
| послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан |
| ај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе |
| што јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао ј |
| </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, и |
| је матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. |
| е он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам заш |
| </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не мак |
| му време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем о |
| у се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гл |
| данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па пос |
| у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Ла |
| p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на |
| сица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лиму |
| с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неод |
| — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње т |
| да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео о |
| те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој |
| и то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нис |
| S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак т |
| жим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају |
| лим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе дале |
| лупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, ко |
| атка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним т |
| p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. |
| пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретиса |
| мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p |
| а га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пр |
| је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га |
| е на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, |
| мову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и п |
| инут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим |
| време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти оп |
| ући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Te |
| е, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија ка |
| оји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst"> |
| че издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он ј |
| га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био |
| његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p |
| аже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који |
| а неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> |
| не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарим |
| о што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако бри |
| ekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитв |
| а уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова |
| има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца |
| > <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш ви |
| а и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно посл |
| о сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, уч |
| ем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, срето |
| на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун |
| пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога ве |
| о лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао |
| та? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се |
| мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждр |
| еч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске ме |
| о, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми |
| аљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и з |
| rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо |
| не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до креве |
| својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а док |
| ли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено де |
| м тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престравље |
| ... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца |
| уке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће би |
| м слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечер |
| амо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека |
| мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend= |
| , потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купањ |
| <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километр |
| >И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> |
| о, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто |
| свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због |
| бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p re |
| купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио |
| ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разгова |
| ла већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе |
| но.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ћ |
| ленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога ди |
| одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шета |
| ицу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти |
| лозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с |
| шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не |
| раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, |
| д ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у |
| о бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} С |
| едао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама д |
| трану и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одгов |
| есуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки зано |
| d="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским реч |
| {S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини м |
| убити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверењ |
| м у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти с |
| неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p re |
| више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зел |
| е ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом вр |
| једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и го |
| >Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе |
| раховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — |
| како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћнико |
| st">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> < |
| ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он н |
| .. </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p |
| kst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуз |
| едајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу |
| н, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ |
| обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко |
| десет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не |
| > <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и на |
| м.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S |
| што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S |
| ном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хар |
| ио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се проси |
| рва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p re |
| на нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руц |
| >Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да н |
| nd="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ пов |
| рси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је он |
| је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед бе |
| о је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено |
| Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта ј |
| и под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Једа |
| ипелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам |
| оћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече |
| искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини |
| о да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме |
| ну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да |
| ма, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћуј |
| е у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не зна |
| рђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је неш |
| је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим д |
| ао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, |
| а!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из |
| ик је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} |
| орена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас ка |
| вана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} |
| ек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> |
| ="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништ |
| не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он |
| зати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} |
| али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је је |
| као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} |
| знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата |
| о!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код |
| н израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање не |
| чане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, таја |
| end="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S |
| , и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке ми |
| ом, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p re |
| и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Ал |
| ?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> |
| Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само не |
| ца.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шт |
| н, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку ка |
| о.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас ма |
| изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за |
| ј муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај тв |
| ="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњ |
| разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, |
| ој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данаш |
| каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан |
| </p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је ч |
| аке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значаја |
| или ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу д |
| овор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је орт |
| атраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и |
| веним молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или |
| удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, бо |
| рђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, |
| и мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би |
| донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све |
| ривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима |
| } И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И |
| а један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет |
| иво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и |
| их послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} |
| Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="ital |
| е кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она |
| итав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И |
| њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и |
| о уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам |
| што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу |
| лео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Teks |
| А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје мате |
| узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично по |
| ">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p |
| у! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми |
| реба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p |
| иш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају |
| а што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они ка |
| изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну с |
| <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst" |
| евојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У ов |
| ла се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја ма |
| ш вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> < |
| фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме ос |
| богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабам |
| ешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> |
| st">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у |
| елу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут! |
| оси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво |
| емљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Н |
| рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?... |
| о сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу |
| мена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и |
| ак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{ |
| распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се н |
| врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, |
| она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара |
| st">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и с |
| Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни ми |
| су удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извад |
| дао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао |
| та је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога |
| на: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све поч |
| вљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то |
| који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик |
| и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је до |
| прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претур |
| о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима наче |
| S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно до |
| да срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} |
| ило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је |
| ерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко вр |
| nd="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно |
| осле, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја |
| лим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Teks |
| јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, |
| кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање |
| черамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та |
| тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у р |
| абица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо |
| .{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталиц |
| слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како |
| р!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Ј |
| м, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, ил |
| теглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе д |
| је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен |
| p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{ |
| end="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленш |
| ије, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка |
| ваца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владик |
| зухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst" |
| с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рек |
| чи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!. |
| те, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакш |
| сто је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је бил |
| , састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! < |
| акне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу не |
| и знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> < |
| нам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend=" |
| иш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учи |
| абогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђ |
| много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао би |
| еј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто |
| н глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, |
| Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — |
| t">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назир |
| p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, |
| Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављењ |
| t">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не нау |
| nd="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Мол |
| , а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам с |
| ?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим |
| о одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Te |
| аједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позе |
| задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутни |
| телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу з |
| знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерко |
| „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медиц |
| она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда к |
| ен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар |
| ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пр |
| ној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! |
| d="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута |
| rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с мес |
| за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} |
| исам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И |
| а неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи т |
| наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш |
| се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где |
| сутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакак |
| .{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче х |
| же учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци крас |
| ити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. |
| да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p |
| хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend |
| p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, |
| </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгал |
| откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ни |
| уштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то |
| st">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Д |
| д онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и с |
| t">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млата |
| прли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и |
| бу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: < |
| судно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само за |
| сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend=" |
| га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— |
| подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у |
| ти свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен н |
| ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не з |
| а конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tek |
| равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се |
| н, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас |
| јеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још |
| ђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> |
| мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу. |
| , опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учини |
| Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S |
| око лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само са |
| а и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај |
| ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад |
| тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— |
| а? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад поглед |
| казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је оп |
| rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ |
| јку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су |
| је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се |
| ледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се |
| ипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино че |
| и сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зн |
| би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: |
| шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst" |
| х.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. |
| ви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго |
| га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтрет |
| ви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Р |
| робудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну вел |
| да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што баб |
| .{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ј |
| ле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chap |
| леди, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве |
| што крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није |
| да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> |
| о да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и |
| само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">П |
| шици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу беог |
| nd="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он |
| а, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је |
| ечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено ста |
| у му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њ |
| е браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између |
| сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону ис |
| на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљиви |
| о срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </ |
| ћу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак |
| и рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> |
| атер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени |
| е главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му приско |
| м се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже к |
| амо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојиц |
| и јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Б |
| она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће |
| >— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто |
| еда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Ј |
| kst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно сме |
| ико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио о |
| и се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и ин |
| се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, |
| ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! |
| оф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе |
| о је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозо |
| а, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. < |
| ило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала |
| и језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купањ |
| инуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом |
| још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешт |
| дим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, а |
| поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="ita |
| и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто л |
| е видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога |
| нутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се |
| rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, |
| везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам |
| да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам |
| ти и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... |
| : да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, |
| даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без |
| било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Te |
| {S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да |
| боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја |
| ом пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst"> |
| послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” м |
| на књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу |
| лога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело к |
| ново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на ме |
| и!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се м |
| о лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, п |
| начајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је об |
| да мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> |
| као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> < |
| е разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! |
| .{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, |
| п!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst" |
| ене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме дру |
| шта није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Te |
| као, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те |
| и очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе н |
| е замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да с |
| капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их нос |
| kst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе гово |
| вање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео |
| то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} |
| Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Та |
| ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му ма |
| онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко г |
| играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стак |
| алеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразго |
| остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе |
| непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом |
| ог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа |
| ог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда |
| а се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја в |
| чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак |
| Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{ |
| им. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} |
| идео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћн |
| го сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам с |
| мевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst"> |
| чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p r |
| сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, |
| а минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тра |
| мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у |
| учио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми ч |
| } Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам |
| ле, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, п |
| t">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{ |
| оворила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало |
| девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах |
| и виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу |
| љење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} В |
| умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом |
| ца </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка им |
| где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из |
| ћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих сту |
| сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина |
| , али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до |
| кало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекн |
| вно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где |
| знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend |
| још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p |
| омоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буд |
| <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p re |
| онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео |
| м ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад |
| end="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{ |
| ик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично |
| ору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести |
| ма? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, к |
| ишта говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. |
| да мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станк |
| ветски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па и |
| а то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, о |
| ко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти |
| ">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, |
| омоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tek |
| био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брз |
| могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на |
| се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „отк |
| хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p r |
| S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} |
| те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</ |
| стем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове ту |
| тајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend= |
| у. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу пра |
| леште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с ку |
| Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто з |
| правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави |
| ога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — ч |
| и пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је вели |
| и општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у ма |
| ед матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бит |
| ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизл |
| само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? |
| о викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! < |
| се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— |
| и ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви |
| ене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tek |
| Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала |
| чно после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситије |
| d="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и по |
| да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревет |
| } Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја |
| и нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хлад |
| ниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његов |
| дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, |
| че из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мисте |
| вати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све т |
| е...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. |
| слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме |
| јете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „свет |
| кар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, |
| ећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она до |
| сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартиј |
| ам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш ње |
| мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије |
| ало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је о |
| неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак |
| им и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Кароли |
| рашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p r |
| ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све |
| ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напре |
| рас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend |
| — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не з |
| ену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у да |
| жати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо |
| животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом |
| с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то |
| у.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи вет |
| е око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst" |
| „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем |
| сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. |
| возан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека му |
| ок је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што |
| уних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дош |
| биђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена и |
| богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. |
| етра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S |
| ознанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто |
| боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{ |
| и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох вес |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши |
| бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви |
| } Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну |
| </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни |
| ао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан у |
| и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и ре |
| лести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су п |
| ађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а |
| спод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и оног |
| ињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам пос |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао |
| ="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, ка |
| нај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst" |
| они — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</h |
| утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковч |
| ор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је о |
| пет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p r |
| , с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђо |
| обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесни |
| етке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа пред |
| аоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тиши |
| море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </d |
| еду коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... |
| је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана п |
| осмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{ |
| ра“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Т |
| та како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет |
| година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} |
| наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и рад |
| раг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича |
| величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео |
| јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових т |
| се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени ниј |
| штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви |
| силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она покл |
| од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се оп |
| — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под ми |
| се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти |
| Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p re |
| издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дув |
| Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох |
| бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да с |
| ари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљу |
| ekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви |
| , видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код о |
| да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} |
| тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и по |
| а, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ј |
| вљају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе прич |
| је наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и |
| овлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исп |
| кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; а |
| еде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p |
| оштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први |
| а ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!. |
| ам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему |
| p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дије |
| а срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tek |
| но мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога ср |
| о се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод па |
| есело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. |
| дговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst |
| и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе |
| копали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од |
| тала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и |
| девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нек |
| ">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђ |
| стинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У кака |
| ена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру |
| а чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се |
| размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, виде |
| тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зат |
| могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није |
| уга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Че |
| подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, пр |
| њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају с |
| самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ донос |
| метноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се |
| вотан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и л |
| "Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако |
| говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја уз |
| баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend= |
| по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како |
| као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понављ |
| т и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускор |
| ком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се јо |
| и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уп |
| на, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео |
| ест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само нав |
| nd="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигар |
| /p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како |
| егов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце п |
| rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо |
| ној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на пам |
| но дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све |
| ">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао |
| !{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше |
| шљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend |
| "Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, ја |
| а као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости. |
| ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очи |
| детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозн |
| о промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и ка |
| и мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све |
| о свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем! |
| деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива |
| сконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један |
| штовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је |
| а није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми |
| е очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим |
| а закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потр |
| шећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S |
| једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">П |
| е!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описује |
| он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега |
| колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из м |
| ети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала |
| н.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс у |
| kst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од |
| а је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речит |
| ешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и |
| end="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} |
| епу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и бе |
| ужим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p re |
| а-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка |
| насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, има |
| ета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно н |
| ом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а нарав |
| се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. |
| Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, |
| разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан п |
| > <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна |
| људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, е |
| !{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend= |
| мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка |
| S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — |
| треса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помог |
| еби.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стог |
| И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Ни |
| моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни |
| ички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа |
| ">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и |
| се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p |
| ка с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело |
| ! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: |
| /p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Ј |
| d="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би пос |
| и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у |
| све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се н |
| да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут ц |
| Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н |
| о, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати |
| пао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су м |
| егова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може |
| — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Teks |
| st">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста |
| а обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана |
| мун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија |
| ту на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуј |
| да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда |
| леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Ко |
| о и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Доб |
| ="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S |
| пет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend=" |
| рат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се он |
| S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало |
| анским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, |
| тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад |
| лачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ва |
| ="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме |
| к са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим |
| ећ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напосл |
| јаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктор |
| а ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуг |
| ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о |
| некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђу |
| , мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види как |
| видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и та |
| и каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у ус |
| к како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му |
| друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и сла |
| Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, к |
| и</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даљ |
| аки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о не |
| сте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... |
| вину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и зало |
| ада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А |
| <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ |
| > <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! |
| hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак иш |
| је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </ |
| имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, бу |
| , лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али |
| а фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала ч |
| пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја |
| оји ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: |
| се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с раки |
| давих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p r |
| !... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} |
| . </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али |
| ебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спрем |
| ћи ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, с |
| колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} О |
| лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав је |
| а говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="T |
| ам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе |
| а-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена |
| не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све |
| вет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу |
| пе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносо |
| ојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој |
| грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два ме |
| {S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо де |
| рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> |
| Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кол |
| </p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и м |
| е са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар |
| ли ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велик |
| Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јес |
| кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покр |
| оже оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он |
| била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се позна |
| очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако м |
| ма вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било |
| само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и |
| вити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопа |
| ки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst |
| p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, |
| лази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те |
| укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с п |
| у лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десперат |
| nd="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене глав |
| , сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око |
| у је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, кура |
| на то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако |
| тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, уве |
| .{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина |
| орђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послепо |
| поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледај |
| пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је |
| сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као н |
| и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst |
| "Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно ци |
| а је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укоч |
| ана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не зна |
| ама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступај |
| како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи |
| ботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила с |
| м њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто |
| а и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о прир |
| продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекош |
| ком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше дв |
| t">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као |
| ео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у он |
| о онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Te |
| како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{ |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па так |
| то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: |
| /p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ак |
| у: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пруж |
| /p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код |
| rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе |
| "Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њег |
| кочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p |
| не речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да |
| г помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе |
| , пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизал |
| шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком н |
| } Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубо |
| st">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш |
| онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што |
| ... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам би |
| енада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опиш |
| rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам св |
| вешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S |
| ј мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, |
| </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом |
| морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао |
| о смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласо |
| ави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — в |
| тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ће |
| /p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, |
| о његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p |
| о пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мрт |
| авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend=" |
| видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћни |
| ут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Веруј |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе |
| t">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, оп |
| е, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извади |
| ла кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је |
| и јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> |
| о се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вере |
| поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али |
| ино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ један |
| у.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух дв |
| је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину њего |
| вој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у нек |
| ја у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем |
| је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађ |
| ма — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као н |
| ло — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да ва |
| d="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да |
| ну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо мн |
| ворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — |
| p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не |
| ве оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити |
| а кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се р |
| се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсут |
| {S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу |
| се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, ст |
| се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се |
| t">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу п |
| али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst" |
| end="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p ren |
| мите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по стари |
| ам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као в |
| мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђор |
| ње очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао |
| то заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости |
| st">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, |
| ва машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, ш |
| </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће |
| {S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опа |
| и су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су |
| } Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да ва |
| И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти каж |
| или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Рот |
| тогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p r |
| — Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли он |
| ... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док |
| rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се зат |
| је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја вид |
| поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар д |
| сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су |
| {S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очи |
| и, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, бу |
| ком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} К |
| ед олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив |
| дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам |
| еди, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му |
| вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у |
| дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, с |
| {S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањ |
| детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед с |
| либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој |
| е на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све |
| } Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свеча |
| ну да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и и |
| кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend= |
| ти.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову |
| >На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} |
| доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Г |
| д моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка |
| </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и |
| хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend=" |
| рбију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине |
| вели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Он |
| мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке с |
| и”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: с |
| о голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="T |
| о се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, изд |
| да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича- |
| удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њ |
| ко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли |
| {S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и |
| х очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бел |
| сну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско ј |
| варавамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend= |
| е приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се т |
| ечима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — р |
| одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија к |
| е дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао |
| е он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend=" |
| p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Te |
| кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </ |
| ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} |
| врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам ј |
| p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је гово |
| теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.< |
| приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гле |
| војку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, бож |
| знатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p re |
| да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мен |
| ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пу |
| тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, п |
| </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек |
| м бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, |
| тензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном |
| ање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — р |
| х ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а |
| и стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачи |
| , и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аран |
| сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца п |
| г у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој ј |
| д то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend= |
| !...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tek |
| > <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухва |
| увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговар |
| ше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучераш |
| то.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несре |
| стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> < |
| орамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати св |
| а.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено |
| ..{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и |
| ли кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женск |
| да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више прибли |
| е био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, |
| м га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; |
| ви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах д |
| али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на тем |
| репире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, прави |
| . тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђос |
| а сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада |
| ам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у |
| је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и |
| ве штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно та |
| {S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило |
| знаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> |
| . </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: |
| <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, мо |
| сам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дува |
| петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S |
| сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах |
| и вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече м |
| ити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто н |
| довољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, |
| е мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што |
| ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ход |
| еленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> < |
| е, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без ус |
| ти! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћни |
| ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, мо |
| на, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, |
| тив ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p ren |
| ла, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта |
| ћао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и |
| с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чус |
| данпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не приста |
| ктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читав |
| а ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама |
| ога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено |
| -Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интен |
| мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим ши |
| /p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази м |
| није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам св |
| а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst"> |
| ком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачно |
| ека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало |
| изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пра |
| </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као |
| .{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Teks |
| <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мен |
| се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! |
| аса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свија |
| rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало |
| p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми з |
| Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам гд |
| ! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p |
| ори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </ |
| ећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А |
| њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан |
| нути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викн |
| м тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па С |
| а, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst" |
| тах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже рам |
| о.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар |
| } Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане |
| ивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега б |
| преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, п |
| иди ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му |
| љубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао |
| ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек |
| } Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се ис |
| тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их про |
| љиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз |
| врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и |
| а... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје |
| нт, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну в |
| а било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати при |
| нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — |
| се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра |
| доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке бо |
| плашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али |
| и преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ј |
| гим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи |
| nd="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се раз |
| nd="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему |
| не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам ка |
| {S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити све |
| , и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој каза |
| е! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем |
| ем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су боле |
| се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst"> |
| ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разго |
| м се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити! |
| ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst"> |
| мири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна д |
| и мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде |
| шава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у |
| едног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграби |
| дан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих |
| ао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чи |
| ="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} |
| н, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, |
| <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tek |
| атке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравит |
| закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопал |
| кама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да |
| огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи ру |
| ам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залеп |
| акачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча |
| а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука |
| ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и |
| kst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава |
| "Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, тра |
| . — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћ |
| сподин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим |
| више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско. |
| } Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су ј |
| о кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле |
| и би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже |
| и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми м |
| у некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нерво |
| ekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p ren |
| и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он |
| та погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, |
| Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! |
| S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је једа |
| ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, |
| вати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчета |
| о гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који |
| с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледал |
| d="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљн |
| ољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </ |
| те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пра |
| st">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?.. |
| ини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је |
| помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да с |
| кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој |
| доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Ч |
| је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре д |
| изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су |
| оцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у др |
| ринципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре |
| к, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Ра |
| ”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад уз |
| фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кр |
| да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличн |
| ука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше |
| t">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће д |
| а се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болни |
| та кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да г |
| цу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и |
| Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — |
| „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и |
| д наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како |
| спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, |
| Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заје |
| Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Би |
| се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као |
| ре њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе |
| p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је он |
| дајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још г |
| же човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза |
| Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! |
| Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, |
| младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари |
| потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где |
| од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној |
| ртија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих с |
| ске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зи |
| овор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила |
| што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укоч |
| мљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или |
| Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суш |
| , као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег |
| ознам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци |
| та!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> |
| мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кре |
| ... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с |
| , опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се д |
| пет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не |
| ч!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клуп |
| а патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као ледени |
| ">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа. |
| </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се еле |
| х, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">А |
| лед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад |
| ekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{ |
| Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав с |
| , и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, |
| Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је |
| о слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је не |
| и саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природ |
| ешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене. |
| и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђ |
| зутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Ва |
| rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене |
| ичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало висок |
| пуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача. |
| та, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она к |
| ако да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било! |
| <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend= |
| да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтр |
| вати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке ка |
| аму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и ре |
| дим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шир |
| опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} |
| end="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Б |
| р и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с |
| х, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуст |
| о мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем |
| устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. < |
| с, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и к |
| ука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али |
| тити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— И |
| лести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а |
| сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} |
| Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и |
| тер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем |
| еком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опе |
| д већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што |
| ле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то вре |
| га је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком |
| и не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и св |
| {S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројев |
| кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам |
| ј чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед б |
| исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што |
| оче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада |
| аљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар |
| тенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и од |
| ишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње |
| лени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам о |
| kst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и |
| ="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком с |
| шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што |
| и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је |
| с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет зас |
| И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све ви |
| пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну в |
| гушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p re |
| ела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руков |
| рљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба |
| а сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p |
| љишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и н |
| зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да ст |
| о, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да с |
| Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још |
| нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам ра |
| то смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света |
| и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с |
| у „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пи |
| и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам |
| е, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о ср |
| S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити |
| мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње |
| бично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај ис |
| и да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што б |
| end="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: < |
| нам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешт |
| о је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим |
| /p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени |
| у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебе |
| треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. < |
| сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа |
| ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је |
| ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда ј |
| ке, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну |
| од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму |
| чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре |
| ло, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва примет |
| Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљава |
| ="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам |
| ма и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам гор |
| рачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се пров |
| регнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано |
| ада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али он |
| ам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али |
| .{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst"> |
| одина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам ко |
| а поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поре |
| {S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки живот |
| тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, |
| небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> |
| ут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се |
| аче некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се о |
| пету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини х |
| гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја по |
| огао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчет |
| ча-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје инт |
| сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче е |
| Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није н |
| че хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то |
| корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива |
| уке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обеше |
| свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она |
| {S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напун |
| моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst |
| је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спушта |
| мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Ја |
| рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хла |
| којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и са |
| о опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Ред |
| а сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену |
| мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није |
| ли је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен |
| } Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам |
| шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мно |
| беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више б |
| твори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како |
| </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црв |
| p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много м |
| >— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од |
| за очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi ren |
| акле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као ch |
| се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, |
| >Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами! |
| им послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на праза |
| ма ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који |
| едан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам пров |
| амо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови |
| Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој ув |
| вља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, позна |
| та у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што |
| ког у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој |
| збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за |
| гове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> < |
| риш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst"> |
| ј жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја |
| тављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе пр |
| и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам |
| ислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину ду |
| Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву њего |
| је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваз |
| им настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Бе |
| /p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
| Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слуш |
| јао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Д |
| е девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S |
| покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шт |
| акеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p |
| Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија |
| почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брат |
| се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p ren |
| а се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме |
| дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема н |
| .{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледај |
| Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> |
| овек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </ |
| очић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и мек |
| чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остад |
| p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— |
| малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све по |
| ажђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуц |
| t">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Teks |
| ни.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{ |
| мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: пре |
| рдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље зна |
| астиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst |
| } Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p |
| морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђ |
| о море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у |
| а Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искуп |
| свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одр |
| хвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало |
| е све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се |
| дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широ |
| ekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипну |
| доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и чит |
| г дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слеп |
| , ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам |
| како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и ст |
| ћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чич |
| kst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко |
| ледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену |
| ом тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио |
| задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је |
| ли га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто |
| <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упит |
| оре!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко |
| "Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! |
| затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{ |
| грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто |
| у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био ј |
| о, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Teks |
| атом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђо |
| што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак и |
| end="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се |
| а, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p |
| ладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозо |
| .{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детет |
| дим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога б |
| а се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем |
| гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластич |
| а његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко оби |
| е бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко раме |
| о да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Он |
| ам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се |
| есно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова су |
| езиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хт |
| ину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst" |
| очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојк |
| ло, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњ |
| Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">о |
| е то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p re |
| Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend=" |
| и, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, н |
| егов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жа |
| ијска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми одн |
| утра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки от |
| , ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напре |
| стина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећа |
| љубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да |
| о ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђе |
| да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућу |
| ту седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет год |
| Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend=" |
| ">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">о |
| ца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав с |
| d="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу |
| а мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{ |
| а кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је п |
| и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници |
| збудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га |
| упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па |
| ашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и |
| ству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно! |
| , ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим |
| ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, д |
| двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји пр |
| и, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам ње |
| алом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто |
| и ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издават |
| S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и |
| ило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас |
| е само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „ |
| е то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег |
| рис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо |
| еже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с ма |
| ође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве су |
| end="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасм |
| ета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја ве |
| оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре ш |
| еку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!.. |
| је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам |
| свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> |
| ха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити теж |
| да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто к |
| Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се |
| и ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој п |
| ући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај па |
| !{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још |
| е чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесни |
| ђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} |
| деала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се в |
| ик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не |
| де их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и сту |
| к утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst |
| бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обр |
| е се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љуб |
| м провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем |
| па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу ли |
| > <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само |
| и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке |
| а с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. |
| м и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој |
| и болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p |
| добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један чов |
| ја се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан |
| ="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> |
| сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим врати |
| је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено каја |
| гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси |
| лима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви |
| дноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и неп |
| будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински бла |
| ак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и њего |
| и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је |
| сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се |
| е.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити с |
| о се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту |
| нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то ни |
| авно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове аф |
| аја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад н |
| Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend |
| ару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола |
| чала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешт |
| rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим |
| што је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> < |
| ни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија |
| намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом ф |
| не.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукл |
| <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну |
| тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">М |
| цинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду |
| о! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Teks |
| ам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p |
| се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а у |
| черао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе |
| p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Ниса |
| ена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} |
| мо наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца з |
| кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољ |
| е код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта ј |
| ајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан |
| ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не у |
| штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам поч |
| евљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ припове |
| ћа у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам |
| елио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао врем |
| и ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{ |
| ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто и |
| д сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспава |
| сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добив |
| лесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S |
| узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ст |
| ој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези |
| ве јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и мој |
| мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{ |
| испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и он |
| ко бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је |
| као да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам |
| nd="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ј |
| /p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја м |
| уји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудим |
| е интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему |
| доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам је |
| познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руц |
| ко је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости |
| се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на пам |
| јим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о |
| ађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о том |
| х послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, д |
| његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S |
| ан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} |
| било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта го |
| .{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Teks |
| ко он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале |
| знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А |
| са ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, |
| „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми жи |
| .</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој |
| м како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и |
| м га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлог |
| ш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стисн |
| лест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти |
| S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем сл |
| било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, |
| лико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је |
| асловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значаја |
| ератно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци ви |
| ако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и |
| нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од ду |
| ене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна ш |
| аш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу о |
| end="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена! |
| се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и |
| ешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живос |
| d="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и п |
| намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оц |
| е и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који ј |
| н паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, |
| nd="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — уз |
| Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што |
| што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend= |
| оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто у |
| ђак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опрости |
| ји је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешењ |
| вром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst"> |
| st">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: |
| , јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend |
| е се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело сн |
| Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђеви |
| и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране |
| фијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним велики |
| ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојл |
| чи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећ |
| ве је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а н |
| ђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђ |
| зиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што |
| савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst" |
| та И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst" |
| у обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати |
| е дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну |
| ару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мо |
| ”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случај |
| лушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе не |
| изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у д |
| , само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst" |
| } Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, |
| ких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека |
| ic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд |
| ана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњ |
| о, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу” |
| нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је |
| } Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с |
| и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи |
| ржала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана б |
| ишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још м |
| и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у |
| е, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те ув |
| лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаки |
| и а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! < |
| д! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p |
| nd="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А дев |
| јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку д |
| ервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека |
| изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружи |
| него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Teks |
| да?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком л |
| њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је ма |
| гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? |
| нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он |
| ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авли |
| Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме |
| а као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с не |
| говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се од |
| то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покуш |
| алим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p re |
| м Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst" |
| у ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у вазду |
| обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад |
| о — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и |
| и!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима |
| ану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за р |
| девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно д |
| ..{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она |
| а, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! |
| мем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено |
| гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам |
| среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли |
| орђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и м |
| а дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не |
| ије вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја! |
| бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим г |
| чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, |
| вадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба мо |
| ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ј |
| раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод |
| <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро |
| што тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само |
| као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог оч |
| је могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Ни |
| ле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси ње |
| но, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афер |
| > <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? < |
| исам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажн |
| о о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне соб |
| да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био ба |
| м га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} О |
| тим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха |
| дићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја парис |
| еки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отвор |
| оме.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tek |
| н под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: |
| јка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говори |
| ">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што ј |
| од ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, м |
| тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на мо |
| p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се л |
| и управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Беог |
| S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти на |
| ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> |
| "Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко мој |
| ! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези л |
| видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики пета |
| и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви |
| у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корач |
| ј руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tek |
| p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је |
| . </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте |
| ему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, р |
| d="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="T |
| ошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше |
| ге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, |
| врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или |
| то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег по |
| > <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је |
| Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он прек |
| ан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме |
| ко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али |
| — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. |
| е познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијак |
| јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђ |
| и иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидб |
| t">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми |
| озна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком |
| ити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја |
| Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стр |
| ни да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздањ |
| ере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој жен |
| тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и ка |
| друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком пла |
| а! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страст |
| и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{ |
| видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> |
| де, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с |
| е као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако |
| и по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али |
| апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки |
| глед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напосле |
| ким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, |
| и поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би о |
| да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, д |
| о оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспи |
| у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не |
| d="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим мо |
| а те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ |
| урао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подост |
| стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{ |
| олитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она |
| а јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. |
| а паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p |
| неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Д |
| ао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипа |
| врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{ |
| ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p r |
| и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њено |
| rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто |
| нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себ |
| „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задрж |
| ви се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на |
| и су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све |
| искује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} |
| Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак уср |
| ! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки |
| о су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су испис |
| , брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да |
| видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика зак |
| , — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се |
| ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама сле |
| вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он р |
| огати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала |
| у, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ј |
| е он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја п |
| во махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, |
| ако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што с |
| но умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судб |
| з реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је |
| Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо уси |
| д њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне з |
| има, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљ |
| свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p |
| адатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: |
| јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стот |
| е, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја |
| тасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим |
| иферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Бо |
| е!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, не |
| Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> < |
| ?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, |
| све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огл |
| везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме ј |
| ве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На |
| ом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} |
| о налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Воле |
| Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! |
| и; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после |
| послетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, приј |
| end="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече |
| ла и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и оп |
| сновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поу |
| о? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да ниј |
| Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слуш |
| мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат |
| им грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S |
| /p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди |
| собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи сло |
| опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, |
| каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим н |
| лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Вид |
| ојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже мој |
| а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p |
| оју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tek |
| јсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех неш |
| читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је |
| ироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> < |
| љен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетк |
| кала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p |
| и је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича как |
| о онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друк |
| ек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, по |
| јем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и ком |
| од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још з |
| груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они не |
| е се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам |
| шкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Мој |
| nd="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И о |
| о рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, |
| сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како с |
| "Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаве |
| на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> |
| Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника |
| Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер |
| донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело т |
| ога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам с |
| дмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst |
| ekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре |
| и преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналиса |
| који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напо |
| а руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим |
| ekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и к |
| ни видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове |
| њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу |
| а нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Te |
| е већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на |
| исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као вит |
| р... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као |
| i rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На жени |
| м стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив |
| и „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend=" |
| им је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ј |
| равој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а о |
| а седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend= |
| ђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безу |
| им чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам неср |
| а тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâ |
| зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! < |
| ли, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и вре |
| алисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд |
| им сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, |
| а мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на к |
| аног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласт |
| <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је н |
| ">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врат |
| неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst" |
| ер, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти |
| едан „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт и |
| што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, |
| {S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочит |
| {S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш |
| ом за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што |
| , него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом |
| , појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинац |
| о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само |
| пак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst"> |
| емену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! |
| управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: |
| шта, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: |
| ате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! |
| â?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Ви |
| ак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно суд |
| електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад тр |
| м очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Teks |
| чуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је |
| ва и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, |
| d="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} |
| еда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гл |
| м што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst" |
| ако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањ |
| p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео |
| тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материја |
| била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грче |
| коше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p ren |
| а и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја п |
| ућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве о |
| и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос з |
| силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> |
| у сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, |
| > <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ј |
| егде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однеку |
| Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} |
| смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили см |
| уза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води коли |
| st">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и |
| p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео |
| огами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну |
| свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на д |
| ут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика |
| што се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} О |
| иба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и |
| "Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>и |
| е све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и поз |
| бо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешк |
| ена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, |
| ог гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То ј |
| по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на |
| кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два цр |
| ">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та ми |
| ло детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и о |
| лу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота |
| о с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђ |
| о!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у б |
| <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја м |
| је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама р |
| и, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тоб |
| детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је о |
| смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{ |
| ад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емф |
| /p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвен |
| мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од < |
| ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који с |
| </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p r |
| ="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девој |
| ме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајк |
| озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се з |
| и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} О |
| мам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће |
| ми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски ра |
| kst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по он |
| е то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва п |
| ="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече д |
| желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје мат |
| кој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, д |
| час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је украт |
| а дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем г |
| се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — зат |
| е није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни |
| човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим |
| се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је |
| индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— |
| болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и пада |
| цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="T |
| о у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С мали |
| ?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрс |
| , имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то о |
| е га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tek |
| , а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није |
| ва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свејед |
| разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, м |
| пац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа |
| . </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Х |
| . </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} |
| p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Te |
| дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће |
| d="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама |
| . </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерам |
| ”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p |
| да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући |
| и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стиска |
| опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њ |
| ва је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем |
| Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни к |
| ... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst"> |
| њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, га |
| болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће |
| ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми |
| е се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо |
| Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </ |
| ним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећ |
| ћи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="T |
| еш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, бога |
| >— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. им |
| т кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каж |
| одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tek |
| љиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из |
| ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред п |
| је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пр |
| орисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic |
| rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу. |
| ишљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гор |
| ">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо п |
| ако да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини |
| ам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао са |
| слушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео дети |
| ицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мр |
| чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све |
| slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад |
| екиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека- |
| м, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам |
| ну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само |
| ко на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend=" |
| ско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p r |
| е у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — |
| а ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} |
| е хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, |
| в и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига ж |
| више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!. |
| а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> |
| оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је би |
| </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic |
| егов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало |
| ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, мо |
| Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав ј |
| евима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend=" |
| подина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу. |
| end="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало д |
| а ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, |
| томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти |
| После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним нес |
| дбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена |
| оде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се п |
| еће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p |
| а једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца угр |
| ој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко |
| е, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мат |
| тко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање бо |
| ом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— |
| Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, |
| а рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у |
| ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад |
| и очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и бле |
| </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> |
| у сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p |
| удио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику |
| м да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање |
| на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу |
| , па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S |
| него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> |
| и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под |
| о врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом за |
| нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто б |
| Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да ва |
| а понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копр |
| ицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пуст |
| ајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку |
| амишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се о |
| ко седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко глав |
| рестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — |
| о сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник |
| рила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да |
| војка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухв |
| е су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из де |
| о да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: |
| ћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде п |
| ио задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништ |
| и, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му н |
| учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто |
| асвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени |
| и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и т |
| силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањају |
| на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, |
| зао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које раст |
| ме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењац |
| ах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свеча |
| <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> |
| г с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</ |
| ешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се |
| </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њем |
| и твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шт |
| rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене г |
| <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, |
| асити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, споме |
| жнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, |
| S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је |
| ом. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам |
| их.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио |
| , и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут |
| ко страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услуже |
| !{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и пом |
| ега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све ње |
| бе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} В |
| њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по м |
| увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушава |
| туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако |
| рво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} |
| ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, |
| значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморас |
| већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш им |
| кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p |
| .. </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред |
| е, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S |
| ?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слат |
| Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојлови |
| /p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S |
| а одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и |
| ом било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће |
| м казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и изди |
| једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с |
| Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{ |
| а и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; вид |
| p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко н |
| ам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... < |
| и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бр |
| т; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И |
| азоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и |
| иљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање |
| свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, т |
| ао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где |
| о! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаз |
| еје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не н |
| rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend |
| сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрп |
| rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... |
| </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авл |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tek |
| end="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од |
| оја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p r |
| проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend=" |
| и, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о мом |
| p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себ |
| з дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ сп |
| ња да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p re |
| њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, |
| м јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, |
| њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу |
| моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што ј |
| сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да њ |
| о да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да |
| за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро к |
| } Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, приши |
| како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћа |
| ац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно б |
| подне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет |
| то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам |
| иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> |
| , и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, |
| .{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљ |
| вао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер |
| поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два ил |
| то осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у ко |
| прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и |
| ање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци |
| зио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у ф |
| се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе! |
| кла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља |
| руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог пр |
| ко то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, |
| ај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у зем |
| nd="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно |
| тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар ц |
| ече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његов |
| а марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако |
| аће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се |
| блу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење |
| нам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу с |
| опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму |
| у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то ум |
| вечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се |
| срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> |
| ну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова |
| извесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова |
| оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај |
| било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, |
| м мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недост |
| ати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi |
| е” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да ма |
| д чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с н |
| шко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће |
| хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртва |
| јанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S |
| нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам но |
| а добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима |
| ако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то |
| ја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бриг |
| тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и п |
| ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам |
| естио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђ |
| "Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, ч |
| на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, от |
| вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох |
| им: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пружи |
| Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку пако |
| p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi re |
| то сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроз |
| орђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их |
| end="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и н |
| ди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </ |
| овој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend=" |
| опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао мој |
| на је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако |
| н њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам |
| и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене! |
| вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </ |
| мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме кој |
| гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сат |
| <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p r |
| жем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и |
| </hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио |
| је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине пон |
| празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, б |
| или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одг |
| друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано су |
| , али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђ |
| Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p ren |
| шна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима |
| с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend=" |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> < |
| , стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са са |
| ам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком |
| љив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припад |
| <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђ |
| и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед |
| н, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан |
| о је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су |
| >Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”. |
| end="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је |
| ="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. < |
| стави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест |
| она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије не |
| е причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како |
| ља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ћ |
| уцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да |
| а здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком д |
| неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико из |
| је „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и ка |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst"> |
| од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су п |
| у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко |
| поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и с |
| st">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене. |
| простили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела сп |
| ... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједи |
| стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, |
| то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, сл |
| им у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, ода |
| за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђ |
| -Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је |
| а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда м |
| ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је |
| и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} По |
| ајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер |
| Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Отку |
| ем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може |
| а је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај |
| етнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... м |
| хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти |
| ивели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Па |
| расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плаш |
| ду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке |
| то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у |
| онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и м |
| но, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst" |
| и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се |
| ају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, |
| тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз про |
| {S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да |
| зор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и |
| ебрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорел |
| равно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то |
| те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим |
| е. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend=" |
| . — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, |
| основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега |
| оре и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све |
| њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје г |
| стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе |
| рђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањен |
| њеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак |
| rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напос |
| p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend= |
| ти пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зелени |
| што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у |
| </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати |
| аљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} Пос |
| остима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, |
| друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде |
| {S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју р |
| nd="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, |
| џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али |
| дем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а |
| ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p r |
| у собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео л |
| л, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрач |
| ани, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали |
| о да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пус |
| ој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али |
| d="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љуб |
| ?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} |
| а кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао |
| nd="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећа |
| р — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још н |
| Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Teks |
| иљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво ш |
| Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. |
| дбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или м |
| амо као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба |
| . </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tek |
| {S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ниш |
| и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти |
| ме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га |
| кнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар |
| ест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> < |
| S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, |
| х тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негд |
| хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а |
| ="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Из |
| ог детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод рук |
| .</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst" |
| тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога |
| се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе свој |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — |
| се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви |
| а сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} |
| асити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у |
| па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, ред |
| пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та т |
| , као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне |
| атак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> |
| е! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на |
| обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше с |
| е врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стра |
| моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p r |
| их будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би с |
| не слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један |
| м се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још |
| она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала с |
| им и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још |
| ну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се у |
| пке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластично |
| ма је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па он |
| ти и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разгов |
| де начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst" |
| “ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си б |
| абио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} К |
| т из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} |
| трењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тад |
| е зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} |
| тављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и ф |
| у ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p re |
| ника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Довраг |
| но што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животво |
| а идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми с |
| воју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Мој |
| кованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео уш |
| ј отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у х |
| још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта |
| {S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S |
| крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није иш |
| зује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам ка |
| и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не |
| едно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један |
| их се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Велико |
| за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чароб |
| } Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рука |
| ђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета |
| рочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме |
| израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме |
| лу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као |
| стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p |
| ла.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по |
| сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они |
| end="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и оти |
| падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходн |
| истериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени |
| </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} |
| време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болес |
| к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће |
| капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Позна |
| ихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вук |
| d="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослет |
| и ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да с |
| . </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p r |
| d="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и |
| има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осуши |
| сти у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко |
| идиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend |
| Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend |
| оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећа |
| усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно д |
| >— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави |
| ?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он |
| Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда поглед |
| нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секу |
| — А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{ |
| ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> |
| } Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе.. |
| ао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он к |
| говарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, о |
| о. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно оз |
| од мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p |
| е мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не |
| е на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судб |
| адимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним |
| а сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио |
| rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с |
| мо да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и |
| <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу виш |
| не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да се |
| е нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима поку |
| черњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, |
| ила тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} |
| ако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — |
| . </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост бил |
| "Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче |
| ног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро |
| ли му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пра |
| nd="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још |
| Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Te |
| епо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у б |
| о каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто пре |
| молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време |
| ми!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и |
| упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, п |
| јкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Ос |
| ки лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> |
| ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид |
| н је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивал |
| јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> |
| и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде н |
| не на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, ал |
| пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који т |
| и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst"> |
| к!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мам |
| крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p re |
| их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да |
| сподин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени о |
| и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и |
| д Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, |
| м је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре о |
| дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и |
| у; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек мора |
| <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим нач |
| о се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она |
| {S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се н |
| наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао. |
| ље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми ме |
| не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту |
| аш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича |
| седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим |
| једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича |
| им пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је о |
| го, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на |
| !...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не |
| се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend=" |
| р о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tek |
| Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје ра |
| i rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend |
| ом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p |
| у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си |
| уку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Te |
| ци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја и |
| ј исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} |
| т цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Пон |
| брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту |
| ијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="T |
| ока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади п |
| рата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих |
| за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки зна |
| ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, |
| помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> < |
| ритет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{ |
| ње.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака |
| ">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата |
| а.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, |
| епа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али |
| ко чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да |
| се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто де |
| добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога |
| увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после |
| по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме |
| стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „ана |
| ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend=" |
| ити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јо |
| ишта говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој |
| kst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанско |
| ио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времен |
| ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, п |
| t">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Ж |
| трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено |
| ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, |
| ођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна таја |
| памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски чо |
| е поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} |
| тавио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим |
| ала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машин |
| орђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било? |
| ех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, р |
| /p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењ |
| хујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу |
| озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још |
| Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи |
| ме где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто |
| редити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па ка |
| је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори кап |
| е на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и |
| н је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у ми |
| ља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврд |
| д школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и ку |
| амо моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђ |
| ко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису ударил |
| шта!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst" |
| урен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда |
| ца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушил |
| обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Teks |
| end="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, |
| ко! </p> <p rend="Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зелен |
| Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">З |
| ете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати |
| оран? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштв |
| искочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах пре |
| st">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Ка |
| ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред! |
| спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али |
| и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не |
| Tekst">— Ето видиш! — каже Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље |
| учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној |
| .{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица д |
| м мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, сти |
| х пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека м |
| е низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично |
| глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi ren |
| ича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S |
| ећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја |
| ам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто н |
| } Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p |
| , дигнутим, звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, |
| кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Teks |
| крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише ја |
| тора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме |
| могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst"> |
| тку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</h |
| кло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази |
| ли да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу ј |
| много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам |
| . да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend |
| ечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све |
| } Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — реч |
| — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човек |
| </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео са |
| у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да |
| S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала |
| ће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, о |
| ">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, |
| ут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у на |
| </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме |
| ам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне |
| и чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу |
| > <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу |
| end="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о |
| рача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво |
| ну лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и д |
| Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке по |
| "Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као маст |
| и негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога |
| амрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се ост |
| његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећ |
| не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> |
| враћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосн |
| ђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много |
| ">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Д |
| ило је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се |
| rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог |
| им! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у |
| . тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, так |
| се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и бо |
| и је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчи |
| ткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да с |
| d="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чич |
| ворио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код к |
| ећ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, |
| > <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend= |
| t">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не ви |
| ако се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — |
| d="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом |
| , после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попо |
| и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докоп |
| d="italic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> |
| "Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти |
| е ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипав |
| ло никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не р |
| к, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— До |
| даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар ње |
| навља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохр |
| } А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Зн |
| S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа з |
| и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend= |
| ада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, не |
| ан вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео |
| кле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек |
| оје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прст |
| је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто коп |
| ма, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви на |
| убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о не |
| чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио коли |
| а радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „р |
| се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа |
| она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност н |
| ">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је |
| ако се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пр |
| це шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је в |
| инације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, |
| видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на ли |
| су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом |
| Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је б |
| арала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тог |
| са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево |
| p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ди |
| м се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у п |
| st">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче коп |
| оца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђ |
| , љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај |
| е може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако! |
| адовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> |
| } Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју соб |
| о да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. |
| еговог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на не |
| је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месе |
| те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих ста |
| ица се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја са |
| достаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега |
| едом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је в |
| болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново. |
| на била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се умор |
| , сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете |
| е добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познава |
| — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонки |
| а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далек |
| дно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике |
| читам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и нераз |
| ки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да ј |
| огледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: < |
| еки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграв |
| о могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „ап |
| ајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Teks |
| p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу г |
| о, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког пи |
| st">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само |
| е је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири г |
| је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. |
| , и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </ |
| да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хај |
| вао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо |
| израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замази |
| врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зу |
| аких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не и |
| глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Te |
| >И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у в |
| а би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али |
| кавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не зна |
| оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме |
| ласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со |
| и ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend |
| цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима |
| орђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као |
| S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а |
| те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, |
| и раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљи |
| да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже з |
| но истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У |
| „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклон |
| nd="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. |
| ти с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди |
| чкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стре |
| ио је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао |
| ори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их |
| ртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прега |
| ="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе |
| еспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам в |
| је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. |
| у: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: |
| кочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха |
| ао идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавиц |
| што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на |
| сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити |
| убави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионичн |
| о, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се |
| рај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја м |
| с овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по |
| се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући пре |
| ешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као |
| о, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, нер |
| ј се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ |
| т и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, р |
| видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, мор |
| другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро заг |
| рђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па о |
| рђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише оп |
| о јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Te |
| ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} |
| Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="it |
| олико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах |
| end="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{ |
| авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини вид |
| ао да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут |
| траг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу |
| дају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! < |
| , гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не ви |
| штају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више |
| дака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Бас |
| умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мал |
| у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је |
| шао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скоч |
| "italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, на |
| ажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Се |
| х, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> < |
| понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљи |
| д сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја пос |
| опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после |
| бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је ба |
| Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала м |
| ата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој |
| <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио |
| у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али |
| се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чи |
| {S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне |
| се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снур |
| зе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само |
| дао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дув |
| ја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst"> |
| цу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој |
| рвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих п |
| p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта |
| нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је |
| t">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Бо |
| се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговар |
| дна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тет |
| но море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је |
| сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачни |
| м шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је |
| ину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, по |
| последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? |
| г!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да |
| а ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познај |
| је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па |
| ецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што с |
| њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> |
| kst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, д |
| p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ет |
| , али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната |
| тео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у чита |
| ачајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, |
| то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све |
| о мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком |
| само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај |
| ли је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да |
| ekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. < |
| ако сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесник |
| седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седн |
| је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које |
| од сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи |
| у, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој с |
| она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} |
| орела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смеја |
| и је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst |
| рањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну мо |
| ekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удавље |
| кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај ча |
| не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Са |
| се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst" |
| rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. |
| , а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад |
| } Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то л |
| Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под н |
| н и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tek |
| и тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Teks |
| орио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен пов |
| але праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их висок |
| i rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. |
| ха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} |
| вемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреш |
| ам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који с |
| kst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио |
| нам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. |
| кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу ко |
| >Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p re |
| је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прог |
| t">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опр |
| неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке |
| Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а |
| броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишк |
| сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те по |
| осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој |
| тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и к |
| иозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је мог |
| што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао го |
| велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје |
| у!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска |
| и”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и де |
| шивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али ка |
| Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђо |
| Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један |
| ; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мис |
| држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Ни |
| <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> |
| ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још ве |
| а фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p |
| ст година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене |
| сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега |
| ше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах |
| ко, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе р |
| о. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мисли |
| тачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадес |
| — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима |
| зиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво |
| свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, |
| гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се поб |
| да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој |
| поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А |
| показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend= |
| реко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост |
| ило дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену с |
| еса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? |
| чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где оп |
| буку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим |
| сим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у |
| p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tek |
| ше.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p |
| мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на |
| ра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учи |
| воје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђ |
| мах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одск |
| а и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слат |
| ">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p ren |
| ам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу ш |
| и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су паж |
| ије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst |
| давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи |
| . </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слат |
| е стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медици |
| емој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и њег |
| шност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет |
| озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отвори |
| едва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} П |
| естито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, |
| ада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби. |
| па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девој |
| кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету |
| бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек ко |
| Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код |
| — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету |
| још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца поку |
| во гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га |
| носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви |
| руне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, т |
| ао оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> < |
| </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="T |
| рпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, ка |
| је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежал |
| у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} О |
| ала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p ren |
| га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} П |
| p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> |
| ане кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама |
| вањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то |
| лу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић |
| бема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лека |
| ">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst |
| аком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и |
| по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tek |
| Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш ра |
| а ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она |
| се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материј |
| се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што ч |
| све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их |
| Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на пом |
| , па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би м |
| бе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узми |
| окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а ка |
| у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила ка |
| {S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас |
| Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — г |
| бе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришља |
| књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу ст |
| лица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да |
| nd="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним |
| моубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је ради |
| иромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг |
| t">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— |
| тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топо |
| олазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам |
| ао на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „ |
| лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Ње |
| , и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежин |
| бом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасв |
| ези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле неч |
| по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и з |
| јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — а |
| чна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као гово |
| и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али ис |
| ора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „ |
| ="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не ви |
| куд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоц |
| разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу |
| одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га на |
| поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p |
| ="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо |
| доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не |
| "Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хр |
| исати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно |
| ам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А о |
| е је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја |
| док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем сто |
| } Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јо |
| јци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си |
| акијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком |
| да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаониц |
| игу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га н |
| ца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет” |
| првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље |
| оду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, на |
| ту.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни |
| који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> |
| заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> |
| нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја глед |
| г ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази н |
| а комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто д |
| који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти |
| бро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући |
| чким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби |
| не.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Пог |
| ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама узди |
| је видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst">Ђ |
| у руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис |
| мем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрет |
| ки човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из ко |
| што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се пре |
| и не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца |
| „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очиј |
| а.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам |
| аве болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живц |
| {S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца |
| о њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и р |
| ка промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је з |
| S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глав |
| а хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја |
| ухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се изд |
| говог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огром |
| p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше |
| ти руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чини |
| осле те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао |
| ва или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и прек |
| аролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} |
| се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tek |
| м шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком у |
| } Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— |
| д очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше љу |
| што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од |
| једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} |
| о дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гл |
| дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може |
| чи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и у |
| очеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, |
| о тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дак |
| ; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању |
| не речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку м |
| ekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Прич |
| Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој поглед |
| читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га зал |
| ј, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend= |
| е и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задово |
| али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? |
| тро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дот |
| ме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га |
| > <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p |
| окривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако об |
| есет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се с |
| Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче |
| у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend= |
| целарији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а |
| ашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, к |
| /p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> |
| ина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... |
| ="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало дети |
| пак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а и |
| ме да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти јо |
| ле задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећ |
| е.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак пра |
| rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} |
| — Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема свој |
| ала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред боле |
| опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила |
| ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове љу |
| е причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри ко |
| ањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто ми |
| а као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под |
| !{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно |
| то и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на |
| то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора |
| .{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — |
| А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да ви |
| крст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско |
| на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео с |
| с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца го |
| >Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и |
| сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — |
| е ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам |
| } Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „ве |
| а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, кака |
| рише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан из |
| о, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео |
| </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се на |
| од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто |
| ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме |
| све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересо |
| — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за |
| t">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ х |
| ао да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </ |
| ма се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Te |
| у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, т |
| су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибр |
| ије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, ал |
| утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst"> |
| осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и ги |
| ов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, |
| лно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући |
| на... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! |
| <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђо |
| ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они нем |
| варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу |
| е је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по |
| у!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш |
| страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени |
| ”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се ус |
| ан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мисли |
| имам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред ње |
| било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто н |
| Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу с |
| ц!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на д |
| ="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понел |
| есет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућ |
| ишта!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу |
| еријал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то |
| сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, |
| ловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих дво |
| жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пус |
| јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута |
| јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па |
| о лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза как |
| задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа м |
| у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се |
| S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко |
| идео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, |
| покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да |
| звик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче |
| лници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="T |
| ога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем |
| ересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он |
| . </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје с |
| сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели |
| ео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна |
| макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро |
| бу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао п |
| некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та к |
| ам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p r |
| живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нар |
| ети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понуда |
| ла: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја з |
| ича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p r |
| а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут ми |
| еденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девој |
| } Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо |
| ару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Teks |
| си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља |
| > <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да |
| у; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{ |
| ћањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја би |
| су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руц |
| дби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... |
| {S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не зна |
| многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љу |
| ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као |
| кам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S |
| ке! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан |
| шао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био от |
| p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батин |
| Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софр |
| nd="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио ц |
| и оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам |
| брва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и |
| зао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опази |
| гнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> |
| оја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вук |
| ашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле суз |
| мо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала |
| end="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. |
| > <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђе |
| st">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је ј |
| у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </ |
| де везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радит |
| , итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понек |
| ам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, |
| } И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да с |
| се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одма |
| > <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде |
| а мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чу |
| стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> < |
| рим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад и |
| о па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend= |
| ве је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend=" |
| све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="T |
| их се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend=" |
| t">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па |
| осле вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, |
| оро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst"> |
| спављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом |
| у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини |
| рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „сав |
| малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би уве |
| о сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p |
| алуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику д |
| rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити |
| е?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, |
| савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада |
| — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је с |
| t">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst" |
| мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst"> |
| раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} С |
| .</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год |
| и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst |
| пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с к |
| Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{ |
| обро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек |
| хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, к |
| ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем чо |
| тив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам св |
| дговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, |
| од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који с |
| kst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте прин |
| мачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно |
| па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. < |
| ”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, са |
| идео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетени |
| } Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Рад |
| да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p |
| име било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше |
| ажити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у |
| узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме глед |
| оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима |
| сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајт |
| м осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана |
| </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао на |
| ekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, |
| добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је |
| да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта са |
| даласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је |
| у долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко |
| ричао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, |
| пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да |
| Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па |
| подин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p re |
| — Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> |
| ио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао д |
| како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само |
| амо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та кој |
| сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја |
| сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео |
| што, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене на |
| , истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар ос |
| седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, д |
| {S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме |
| њи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја |
| сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добр |
| ?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пр |
| ...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отв |
| ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, п |
| па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потре |
| ни и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто |
| утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помаг |
| тно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потрес |
| онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страш |
| навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа |
| тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије |
| од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обр |
| ро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвр |
| богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да |
| ! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нар |
| их јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „К |
| ст, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му |
| знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на |
| обро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима |
| , да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сет |
| Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Ј |
| не собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи |
| в моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободн |
| тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst |
| невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину с |
| ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p ren |
| а, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пушта |
| сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „кан |
| rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. |
| испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је |
| лебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудн |
| љесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, |
| то човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Д |
| е ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја |
| о, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо б |
| и!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! |
| ета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кец |
| не без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> |
| овори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> |
| У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с |
| S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају |
| , шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја |
| оји га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоц |
| ка?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкар |
| >— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">— Дабогме, да ме |
| моћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> |
| на се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“. |
| трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ј |
| е ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладно |
| липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је с |
| ше; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и кре |
| који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли |
| и руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — види |
| створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од |
| ојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, б |
| могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Ба |
| ропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— К |
| ве више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} |
| и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да |
| "Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Ма |
| зуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везик |
| о замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маск |
| је.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у мој |
| Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! < |
| шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог |
| м човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али |
| да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви |
| неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— |
| </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме |
| rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми |
| помен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покој |
| е мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: < |
| ки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оста |
| ам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она ци |
| ко! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p |
| st">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ни |
| анпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше |
| бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и д |
| свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је |
| и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S |
| цу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{ |
| и“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да при |
| </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p re |
| гао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tek |
| ам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате |
| орњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу |
| и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштип |
| о загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, |
| ко има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитн |
| по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} |
| Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} |
| rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То |
| <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} |
| астати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> |
| леграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за р |
| } Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћ |
| лаве, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим |
| е, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео ма |
| ио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend |
| а говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} |
| ћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst" |
| л и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као д |
| м.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се |
| ваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то |
| је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по к |
| , свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши |
| за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... < |
| метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и зако |
| је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њо |
| ем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Са |
| лим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она |
| лим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ кој |
| наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и њег |
| она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ |
| у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Пи |
| је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који мин |
| н? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Ње |
| оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме нед |
| да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки |
| јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти изр |
| котати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и < |
| шта! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекне |
| ат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зн |
| , дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „ |
| ро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам с |
| та! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лек |
| ле. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао |
| Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док ј |
| им у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: |
| знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али |
| а читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану |
| {S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из |
| је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вече |
| чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутр |
| ад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састат |
| rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што м |
| тумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p |
| е пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и св |
| <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за раз |
| се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости |
| Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да |
| ј бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p |
| , дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst |
| ам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесн |
| де сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа |
| </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти |
| и.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болн |
| повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, с |
| е ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst"> |
| и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Teks |
| ања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tek |
| <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то |
| чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p re |
| о од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
| моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми ст |
| ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На таб |
| тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да |
| то хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мр |
| сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и ка |
| е већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јави |
| љбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода в |
| вирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно |
| тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут” |
| мо теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није кл |
| ло у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотават |
| — Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је при |
| ије нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам |
| е себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „с |
| а! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мат |
| ">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људи |
| то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пр |
| овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је |
| своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не б |
| . </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они има |
| ="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богат |
| има, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше |
| ени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом |
| ekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst |
| те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицо |
| ослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао |
| ас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst |
| у махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили |
| и сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама |
| настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Беогр |
| ар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, оп |
| м загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тра |
| ени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ет |
| о прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам с |
| атио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене |
| а нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да |
| hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Б |
| Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини |
| цу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, ре |
| твеним осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га дон |
| , пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што о |
| лешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Та |
| ве се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја н |
| орен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — |
| S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S |
| <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p |
| е је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се |
| а га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих |
| се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чи |
| "Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у |
| буњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тр |
| е се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „не |
| а срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="T |
| ница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се нос |
| у да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend |
| ој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно |
| ктришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба |
| </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S |
| то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на п |
| еш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с |
| оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, з |
| ност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео |
| иним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео |
| ктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једв |
| тором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење |
| ан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После с |
| — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао би |
| велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком |
| ушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али |
| уче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог |
| омоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи |
| А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да |
| е чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убиј |
| и!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца |
| облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам не |
| ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настоја |
| да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </ |
| {S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим |
| ео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једв |
| к: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде пово |
| нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, |
| иђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и од |
| коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му ј |
| велика заклетва!...{S} Али ви, данашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком п |
| rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта рад |
| к”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су |
| rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам |
| и чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— |
| о сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много |
| ишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам та |
| е тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога з |
| м причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, |
| ана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и |
| а из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После |
| ислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, |
| и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није вид |
| И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да |
| а се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се |
| а стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, |
| st">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она неч |
| е сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталиц |
| том.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни |
| е њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно вел |
| се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу исприча |
| о поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али |
| а ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Te |
| удите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благо |
| ост.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство |
| ом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у крев |
| е! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе. |
| и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тог |
| .{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend=" |
| дравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком друг |
| да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: |
| t">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као |
| друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим с |
| ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{ |
| {S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Си |
| упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она |
| и свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад |
| се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица јо |
| Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем как |
| и и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а |
| то ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што м |
| а, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „ср |
| утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам |
| ити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је |
| и?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend |
| не понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које |
| Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме исп |
| да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат |
| тате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да с |
| у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати |
| и” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> < |
| сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино |
| одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се |
| рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи |
| ци. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... |
| д ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па |
| и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим мо |
| да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за јед |
| сећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, а |
| ао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле |
| </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете ли да видите? </p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђор |
| као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болниц |
| а се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend=" |
| озности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако т |
| да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али |
| пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то т |
| га одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале п |
| rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем |
| „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како |
| туације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па м |
| и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> |
| ренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst" |
| ије вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S |
| бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешк |
| лан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота |
| у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p re |
| бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S |
| фисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медо |
| о — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику пл |
| ли смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париз |
| се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била |
| ли она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије |
| у с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и реко |
| о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о среб |
| italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам та |
| ом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђ |
| ласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </ |
| е с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те |
| затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— П |
| ио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не м |
| лигиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у годи |
| ко ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме |
| ет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се |
| м да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја |
| у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и |
| аји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас п |
| верљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам |
| м Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жен |
| као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни пог |
| моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад не |
| само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она за |
| Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али с |
| сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикат |
| p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о |
| е!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адво |
| тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам |
| и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела |
| на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто |
| овео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре |
| t">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, |
| "Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад |
| врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз к |
| реса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потре |
| а предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан |
| јем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест |
| пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох |
| мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је |
| ти натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања |
| по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је пр |
| омагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто св |
| који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, |
| аве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и |
| д другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с |
| p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда |
| је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{ |
| S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да |
| јете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са с |
| тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесни |
| долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослет |
| омену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и траж |
| рој кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само |
| , свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеп |
| та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га поз |
| ришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим |
| t">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, госп |
| м вас, изволите! </p> <p rend="Tekst">— Молим, господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на |
| ладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дак |
| , познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном по |
| у, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу |
| ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> <p re |
| t">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би |
| но и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђ |
| кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких посл |
| у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, дес |
| во и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутал |
| што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове не |
| табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst |
| пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, ла |
| овек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p ren |
| ет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{ |
| .{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва |
| испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова дв |
| > <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему з |
| игару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпрет |
| прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми |
| st">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мој |
| ари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једно |
| да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се из |
| kst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао |
| га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ћ |
| под руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p ren |
| а: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> |
| нем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исп |
| у, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, бр |
| Tekst">Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче |
| рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане |
| ма. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица исп |
| опи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико с |
| судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оз |
| алаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то с |
| средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, |
| ијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавиц |
| погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био |
| нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све |
| Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и ди |
| кочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мо |
| уо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма.. |
| м рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина пад |
| <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, на |
| уд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, |
| ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су дв |
| и диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београд |
| о сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чист |
| .{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> |
| нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми ма |
| рафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја са |
| же да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
| ија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету |
| жи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога |
| <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али ј |
| > <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p re |
| а месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће |
| ини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастир |
| стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да |
| о озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p |
| рло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Te |
| <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p |
| } Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на ок |
| да у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што |
| су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило |
| и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам |
| аже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </ |
| алим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражи |
| орати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зел |
| d="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> < |
| упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио |
| глу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је |
| ако су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на |
| се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се |
| ке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и од |
| ко тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим м |
| ен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне |
| оше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам |
| нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар |
| за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да |
| ... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници н |
| оград и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала ра |
| е.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p ren |
| op_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">К |
| а места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те у |
| а ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски чов |
| е ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми |
| тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{ |
| мер... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Он |
| тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије |
| око? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... та |
| о!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример |
| показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу |
| афану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам |
| су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нам |
| љуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била т |
| у чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, свет |
| каких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. |
| слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на ко |
| ецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Te |
| ако је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три м |
| ла, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одр |
| с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стри |
| ам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Д |
| rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend= |
| дине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника |
| је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> |
| медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше |
| {S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву |
| м стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којече |
| нашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледа |
| ћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> |
| о ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена |
| хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда |
| м и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отв |
| italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбуд |
| њао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уш |
| p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</ |
| ву, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је и |
| Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tek |
| исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без изра |
| живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи |
| обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је сев |
| лио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе |
| провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, |
| и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија с |
| јасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он п |
| није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у |
| кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге |
| </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се з |
| јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic |
| ш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми рад |
| /p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend= |
| ком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли зд |
| у обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку л |
| и.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи |
| свим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како |
| ос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија |
| kst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Te |
| ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има |
| творише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан |
| цедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst |
| орођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о |
| дам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких п |
| .{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад |
| p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрли |
| ражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам св |
| м штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљи |
| ти о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му |
| S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да |
| заше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, к |
| о, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чист |
| ада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руко |
| м и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га |
| м се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим |
| С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошљ |
| де чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где |
| Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{ |
| е моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче |
| тих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и |
| бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p ren |
| да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђор |
| или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас сле |
| облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, ми |
| илозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мис |
| о из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче |
| ој обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаш |
| тар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог |
| двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} |
| м каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, |
| ећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са |
| сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло п |
| и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигош |
| ли му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да |
| кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брат |
| nd="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хт |
| га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим |
| а је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошт |
| о да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S |
| ушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, за |
| ине животворне и божанске медицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Teks |
| невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитат |
| сом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ћ |
| <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} |
| у даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по њ |
| и где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. < |
| е</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам |
| реко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај |
| се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p re |
| ст неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. |
| ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време” |
| лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе не |
| интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је |
| ала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ |
| дише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дан |
| end="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати |
| сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем |
| под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да сн |
| о да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како |
| ћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p re |
| чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покуп |
| end="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst |
| дан човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед |
| нама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав н |
| гу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто игр |
| чке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, к |
| е много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима |
| о лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p r |
| омакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ниш |
| ајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узи |
| гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst"> |
| ини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах од |
| она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњ |
| оје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно у |
| као да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „пр |
| аветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом |
| а, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх св |
| моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и |
| гару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале п |
| прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му |
| S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst" |
| зрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред о |
| на чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај. |
| „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом с |
| е Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} З |
| е као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> |
| е Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и |
| чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите |
| стати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „с |
| а ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет |
| нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније |
| оме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и |
| и тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} |
| и ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, |
| !{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ при |
| е. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике позна |
| их да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, ни |
| ине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам дов |
| зивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном пис |
| оба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у о |
| жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја з |
| Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупал |
| све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она |
| упи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао н |
| па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се |
| t">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{ |
| оглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт |
| седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Te |
| ему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не о |
| у поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се св |
| та је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су |
| тогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво. |
| куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортач |
| а, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко ми |
| Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја |
| дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној |
| а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној |
| > <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет год |
| е још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </ |
| га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} |
| пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати в |
| Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то |
| риче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној |
| васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p ren |
| ="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „ан |
| моћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? |
| едећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година |
| kst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „п |
| ко с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера н |
| дем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако туж |
| жне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може у |
| d="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте |
| <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ вод |
| целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам о |
| ekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас |
| ета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано о |
| ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Со |
| или смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сат |
| немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му |
| сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми ч |
| ајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лага |
| ли не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend= |
| лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест ос |
| ао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, с |
| њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из бо |
| естру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те |
| да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих |
| чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p |
| с електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, |
| дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја |
| ецу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?< |
| е — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst |
| овог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђо |
| ик, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </ |
| </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то |
| је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ј |
| p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љ |
| да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али ви, да |
| kst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? |
| >— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Х |
| ст?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— |
| је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> |
| ио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пр |
| ена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где |
| причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако |
| S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме |
| е!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, |
| у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у |
| се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни |
| з принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назо |
| к, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоц |
| {S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог |
| ако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у |
| ао да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте |
| S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кре |
| а вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} |
| да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све |
| тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох |
| ехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине |
| онак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst" |
| иде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, б |
| сао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад |
| ком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На |
| ен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сл |
| е кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд п |
| о могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прош |
| ekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ћ |
| а ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да |
| шњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши ст |
| Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам д |
| rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд |
| истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео с |
| ве 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend= |
| е да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у бо |
| је у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покуш |
| е!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађуј |
| а сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> < |
| дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше и |
| S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „фи |
| kst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јо |
| роди” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p |
| ти.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад |
| гнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано д |
| његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обича |
| ом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто на |
| rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну ци |
| што упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је о |
| стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p |
| у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако |
| Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем |
| : „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво |
| и: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштај |
| дава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила |
| ој мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, |
| ободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тад |
| са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све |
| да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и јед |
| се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми |
| >Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа ка |
| аже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледа |
| } Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш |
| ала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар ни |
| приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ ми |
| Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени бил |
| о седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он |
| </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} На |
| моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </ |
| јор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њи |
| тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се сво |
| не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> < |
| убрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst" |
| и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на |
| ећ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на кон |
| али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу |
| } Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин г |
| d="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му з |
| d="Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} |
| ају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам к |
| море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђо |
| довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја с |
| етно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник ј |
| nd="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p |
| оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још |
| ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у г |
| то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче св |
| овој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата ш |
| st">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздање |
| слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из њего |
| <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да |
| nd="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја о |
| ни као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам отк |
| а грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, н |
| те стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и види |
| не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst"> |
| ника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не сам |
| Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мој |
| кари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба |
| м и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било |
| ам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим дел |
| {S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и п |
| ео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих припо |
| ла да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако п |
| женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мам |
| </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се |
| ванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна |
| Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам с |
| ="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој дов |
| ариска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све |
| Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће |
| како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не |
| а помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме.. |
| па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу |
| ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам |
| криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, е |
| :</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства |
| p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом |
| >— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бо |
| "Tekst">Легосмо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend=" |
| о сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем |
| , тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{ |
| ш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Он |
| а ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Te |
| моћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потрес |
| ли кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми |
| зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се |
| е писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Н |
| ети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S |
| ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} |
| вор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени с |
| аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Та |
| их — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде и |
| {S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим” |
| његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Л |
| што лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мис |
| чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембар |
| рне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу |
| је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је гов |
| </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а н |
| ику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из |
| е ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седо |
| Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њ |
| чима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока |
| им да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, |
| а кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мам |
| о је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да |
| преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али |
| азна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је пови |
| , и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље б |
| , као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, |
| ?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја ско |
| rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме |
| , да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Е |
| а... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни са |
| лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на |
| сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху не |
| . озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p ren |
| оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и |
| .{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су г |
| !{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бе |
| end="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим она |
| је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изр |
| st">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слуша |
| де у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend |
| очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend=" |
| уд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! |
| бином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишко |
| па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам |
| е!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, ут |
| да мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, д |
| терије и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — |
| ма сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> < |
| ћи очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом |
| ју ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај чо |
| свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="T |
| имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... м |
| ећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици |
| мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и о |
| нају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задр |
| d="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p re |
| у си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами |
| добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејаком |
| ак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако |
| кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се |
| е то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невољ |
| се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан б |
| м из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болн |
| бе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst"> |
| но нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто уте |
| њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала ду |
| мо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Te |
| ловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан |
| st">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend |
| p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још неш |
| у машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и м |
| е!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко св |
| м себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је п |
| е се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који |
| ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и |
| , имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја ва |
| nd="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па |
| — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Te |
| видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја види |
| д зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и |
| "Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да нећ |
| ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отво |
| да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људ |
| да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дај |
| и ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми п |
| и ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да |
| еврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра с |
| и месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магаз |
| доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џеферда |
| ојави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације |
| дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен |
| ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst" |
| Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и |
| асти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало с |
| . — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам о |
| рише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и с |
| ="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштин |
| аше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим |
| </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвал |
| {S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се |
| нам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но может |
| то гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, он |
| стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим дево |
| ек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала |
| ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела |
| ачајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и |
| . </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} В |
| и колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити |
| што, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блеш |
| тано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — По |
| али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ак |
| а је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је |
| као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то мет |
| ио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђ |
| ледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед до |
| Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хла |
| предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; |
| оме нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако |
| аталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава |
| а, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и |
| то силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, нек |
| аље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: |
| као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p re |
| е, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у |
| rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па вес |
| есници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: |
| ски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче |
| болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са |
| држи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било ув |
| .{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње |
| а мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> |
| же моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано |
| {S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сас |
| а као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва |
| rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином |
| р и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта ј |
| т, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да |
| ом, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, |
| ога сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне од |
| те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иак |
| > <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако |
| иза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољ |
| ре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мно |
| ћи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi r |
| ило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst" |
| и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет |
| а тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tek |
| , те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао изме |
| па желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје |
| орастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету |
| Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде |
| доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо увер |
| та што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У |
| ех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — реч |
| седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао д |
| Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, |
| умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend |
| о уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али |
| ан по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p re |
| с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа |
| > </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више н |
| што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лека |
| сом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он |
| ару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ип |
| да, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства |
| лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у |
| ну”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — |
| нтерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, ал |
| "Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам |
| език. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, |
| ушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гур |
| </p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобич |
| е један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> |
| хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ј |
| ијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа же |
| „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, |
| или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим |
| ше грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека |
| е смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је |
| део стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Ј |
| ла је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а п |
| ицу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку про |
| м који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p r |
| нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend=" |
| rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> |
| бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био |
| шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Т |
| тично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">стар |
| kst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим из |
| ше и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато |
| има покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом манев |
| рце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, |
| итез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, |
| — Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> |
| ле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!{S} Нека, нек |
| Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврд |
| nd="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, |
| уо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу |
| ледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни |
| Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. < |
| капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глу |
| ђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — ка |
| ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није по |
| а.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend |
| Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и |
| и ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми |
| ини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугм |
| тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је |
| то је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њ |
| во рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и |
| мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> |
| ане гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p re |
| често навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из пр |
| и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим |
| ekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљи |
| ткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst"> |
| да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у пам |
| каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од |
| шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — |
| збио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може |
| потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију нема |
| ас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам ј |
| ного пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактови |
| а му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, д |
| не види? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. < |
| лела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио ка |
| истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! < |
| у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Ода |
| ам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у бол |
| свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш |
| нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако |
| и“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из |
| прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „ |
| им да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шт |
| на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетк |
| али.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће |
| ело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш |
| Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста |
| Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Х |
| лом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна |
| видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове шта |
| <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? |
| оја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину нек |
| младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S |
| дамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до з |
| реће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — с |
| .{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадо |
| онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је |
| грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе |
| о у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени |
| о немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!...{S} Али |
| што предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мириш |
| „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, |
| , и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} О |
| испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал |
| о натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у кр |
| а осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S |
| како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов |
| ци?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? |
| рђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг |
| о доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Te |
| гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!. |
| ">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним |
| на мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! |
| nd="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Te |
| н и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно |
| чно ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске |
| сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у |
| и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме сх |
| којној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта |
| иш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst" |
| Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Зат |
| </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tek |
| ност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо |
| дркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је ми |
| ипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али |
| на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докто |
| е некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одл |
| </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак д |
| хватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S |
| аније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst" |
| и људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мо |
| ер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па |
| требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хте |
| ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у обла |
| м вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Во |
| после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S |
| мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се |
| да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очаја |
| ло исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, не |
| Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., |
| одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли |
| сто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, |
| а начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега |
| Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га докт |
| rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у кри |
| њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али |
| ј чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} М |
| чи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћу |
| очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе |
| ану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије опи |
| све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакл |
| Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву во |
| победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам ви |
| је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако н |
| а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S |
| орђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се |
| спитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео па |
| трашно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме ву |
| имајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} |
| маш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме ср |
| d="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог |
| о она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак иде |
| као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој п |
| навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S |
| чни, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, |
| ком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоуб |
| ву и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S |
| t">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! диж |
| , пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачиња |
| ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, с |
| ао обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као |
| ша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми |
| ="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst" |
| p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} |
| руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је са |
| з дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, н |
| се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{ |
| играваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али как |
| уче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p re |
| {S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, |
| S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, в |
| <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst"> |
| } Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из со |
| сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чам |
| оће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p |
| ослеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на |
| С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао д |
| Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} М |
| унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео |
| имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и |
| гима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкар |
| еди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли мо |
| ким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он к |
| шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач |
| d="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом с |
| } Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом |
| тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с |
| се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у п |
| сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p rend |
| lic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p ren |
| и поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза! |
| , и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, о |
| укчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано субот |
| слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| >Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доси |
| чевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишав |
| е је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што ср |
| ве више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само |
| опрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хл |
| ћити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада |
| з Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био за |
| им сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Е |
| но, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки |
| и, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима |
| се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно ј |
| м несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз |
| а доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај ист |
| редавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и ж |
| д не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек |
| ле вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег |
| сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у с |
| прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гут |
| се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мил |
| ету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади |
| филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним |
| ете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањив |
| сту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару ку |
| је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри |
| о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{ |
| ла својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршава |
| све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудит |
| ата кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се |
| мо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi re |
| живљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се т |
| пток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема с |
| но, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види к |
| е тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о ож |
| е, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче. |
| томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. |
| На женидбу, наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он |
| <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S |
| -Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу с |
| твен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S |
| година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о |
| као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине |
| се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, ми |
| распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео |
| слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери с |
| ао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета |
| ежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> о |
| ковима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких |
| ри.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су |
| .{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — |
| је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њо |
| је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се |
| као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљиш |
| ати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао ње |
| омоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „ |
| >Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињств |
| ванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, к |
| припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да |
| з који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst">Још мање него мал |
| зјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен |
| све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и сам |
| на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупа |
| за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по |
| поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет |
| хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва |
| елику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета |
| љиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била |
| прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне дока |
| ? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране глед |
| t">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако д |
| /p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми |
| е на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као |
| едим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он пре |
| ш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз |
| а ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем ше |
| њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и |
| ="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја |
| оварали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све т |
| е!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi re |
| се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђе |
| добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="T |
| е се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после |
| е о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо дале |
| чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мири |
| спод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чу |
| ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Ос |
| ио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар вра |
| .. хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид |
| кчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у н |
| цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! < |
| зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, |
| е добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је при |
| } Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде д |
| ачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи |
| ати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало о |
| и. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се |
| Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </ |
| око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене |
| /p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у х |
| а о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да пог |
| /p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах |
| .{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. |
| о седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико |
| nd="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S |
| nd="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно дете! </p> < |
| иповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа |
| S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија мес |
| твар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледо |
| c">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири |
| Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здр |
| да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хлад |
| i>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „о |
| во вам и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакр |
| ата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем |
| нов мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је |
| ="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако! |
| и му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p r |
| срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и ж |
| што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они |
| st">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа |
| је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, |
| {S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна |
| зутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја оч |
| Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Tekst |
| сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p re |
| ога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и |
| нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече о |
| нела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и |
| ајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. |
| . — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p ren |
| науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p r |
| !{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је |
| нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све ми |
| напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто виш |
| о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о |
| квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка леш |
| d="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend= |
| икој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> |
| rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто ја |
| лицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух |
| ка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати |
| да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и ве |
| другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко леш |
| дрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред |
| ко „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, а |
| говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мен |
| ">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она |
| , па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега поз |
| Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех |
| с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с му |
| — Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">оно |
| nd="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то пл |
| сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се см |
| обично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне ути |
| тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, а |
| су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S |
| мо зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који |
| који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p |
| ају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p ren |
| ло пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам |
| Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, ка |
| о, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Te |
| сто у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо леп |
| и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend=" |
| тину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и не |
| ачајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst |
| Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми |
| >Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” < |
| знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне |
| ке што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, |
| S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> |
| врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst"> |
| је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како |
| лу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево |
| подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику |
| ом, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Не |
| кле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењача |
| м, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцел |
| ета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} |
| пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле |
| еру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p re |
| њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она |
| ина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми |
| тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="T |
| е се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: |
| ра, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну над |
| е да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Teks |
| ама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причал |
| же Ђорђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">С |
| Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола |
| отклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се к |
| о је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p |
| на!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} |
| дио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспава |
| lic">Одмах?</hi> </p> <p rend="Tekst">— Одмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опрости |
| ekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p r |
| ма на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="ita |
| њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве |
| вота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћам |
| во моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам |
| твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пи |
| у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више |
| тару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чуј |
| је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми |
| у.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, |
| и мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{ |
| људим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је ве |
| па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и |
| , сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p rend="Tekst">— Одмах! </p> <p rend= |
| ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама |
| мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам |
| чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници |
| м откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и |
| се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и |
| S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} |
| ије — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји |
| моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју до |
| однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај |
| и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих |
| к од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p rend= |
| пирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, |
| е биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасни |
| /p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! |
| јем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере <hi rend="italic">она |
| тко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с |
| се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме.. |
| оје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и испружени |
| но управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унут |
| теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, |
| о искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend=" |
| вега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чуд |
| абљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срц |
| окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не зн |
| моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о м |
| познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам |
| е била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је мн |
| амргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом фил |
| ам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до в |
| <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, д |
| један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p |
| е крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угн |
| ва.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав |
| </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео |
| човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом док |
| ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Te |
| S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све |
| nd="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно |
| же... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех гот |
| капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} |
| ве као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, |
| а клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и дет |
| st">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је |
| е људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као |
| <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћни |
| </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Teks |
| иду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све |
| ушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном |
| ле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не мог |
| а... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам |
| ругом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је т |
| ="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти п |
| е трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend= |
| шава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фо |
| којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њези |
| >Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледо |
| едем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењ |
| арчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с |
| пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пу |
| од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> < |
| /p> <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледају |
| и је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend=" |
| {S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти |
| кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јуна |
| ">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вра |
| p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама шт |
| ога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А |
| ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „ |
| end="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, п |
| ло је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине |
| е гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говоре |
| и, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, |
| им броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под м |
| гу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи м |
| дан празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох |
| ђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми |
| d="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени |
| етосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо |
| ако друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано |
| обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била д |
| > <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам заг |
| естра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Teks |
| тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је |
| st">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, не |
| ој тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у о |
| им женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест год |
| му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst"> |
| </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, |
| ам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p ren |
| ћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tek |
| о све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и |
| покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Мој |
| е ми мама.. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанк |
| мфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">с |
| е види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и |
| сти, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђ |
| е опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада о |
| и је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док |
| S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашин |
| .{S} Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после |
| покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
| ично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се |
| како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлач |
| каког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{ |
| S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на |
| он! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} |
| кав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед |
| — Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па она |
| као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну |
| узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући |
| ко само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо |
| и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стаја |
| тах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На |
| } Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну |
| си, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst"> |
| мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: |
| , шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући рамен |
| олико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непоб |
| ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако |
| Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њ |
| уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред св |
| ку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко к |
| е собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{ |
| ред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, |
| нђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, з |
| ред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећи |
| син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете |
| и.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје с |
| } Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а |
| } Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ |
| м ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час поку |
| лио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепч |
| идим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја |
| би, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> |
| део сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам к |
| rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p |
| ком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празн |
| да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само |
| орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела |
| причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него |
| у дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израз |
| и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све виш |
| зи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груд |
| ми!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад |
| тра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с |
| јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Кужд |
| али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђо |
| то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} |
| <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! |
| м само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, |
| а кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не |
| ора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја позн |
| а се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S |
| уго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с |
| у цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стаја |
| ило све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> |
| створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор |
| е шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је |
| погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или |
| еће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју |
| ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја т |
| видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! |
| Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И |
| је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или не |
| и здроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море ње |
| ">— Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца |
| та. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовал |
| . мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуч |
| <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="T |
| ђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </p> |
| rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic" |
| end="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend= |
| моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса |
| мају... мајке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толи |
| атор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је сла |
| и тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше |
| се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздањ |
| nd="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> < |
| Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио |
| ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То |
| да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с м |
| Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није н |
| м на лицу моје матере <hi rend="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је |
| nd="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. дакако! </p> <p rend="Tekst"> |
| о пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољу |
| иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има п |
| ekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет б |
| не. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе |
| не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога ф |
| за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да ск |
| и, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од о |
| па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто |
| -трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend |
| служени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно |
| ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док |
| Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и о |
| ај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p r |
| слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешт |
| топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, |
| ви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа с |
| упу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хлада |
| тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од |
| нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за |
| анашњи младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох |
| колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим |
| чео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га |
| ош чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је о |
| но дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто |
| ој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који с |
| а живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешк |
| нику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, без наде! </ |
| е интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угље |
| све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором н |
| ионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осе |
| па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} |
| ве и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p ren |
| притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа |
| груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног |
| моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” |
| доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... даб |
| Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају. |
| познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дван |
| Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p ren |
| овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет |
| исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— |
| ко ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> < |
| згледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала с |
| лаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... |
| добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватањ |
| причати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. |
| отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} |
| t">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се о |
| чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био |
| остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да ј |
| ематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано иск |
| њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са у |
| јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и знача |
| Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заварава |
| спуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каже Јоца |
| агазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да опи |
| е она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се |
| сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш |
| p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} |
| .{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Teks |
| о сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне дев |
| е се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} А |
| .{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} |
| брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђ |
| иметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под нос |
| ича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с тато |
| а ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да |
| А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} |
| тости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш |
| а кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два цр |
| е осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend=" |
| а Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе |
| да и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! |
| сећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде н |
| } Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан |
| несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и |
| провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, миши |
| у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо |
| е тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да дол |
| Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишар |
| end="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си |
| ази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју ц |
| и озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Нарав |
| град.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али |
| нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија |
| ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? |
| а ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним |
| "Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мен |
| снио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак |
| ва: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се буб |
| спод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми |
| да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако |
| срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tek |
| је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја с |
| видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и вид |
| сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали |
| ко се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном |
| , и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено с |
| Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: |
| удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst" |
| м огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, по |
| ти, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним |
| ионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како |
| , мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као |
| је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком т |
| љу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње м |
| ири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што т |
| сли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње ра |
| е држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено |
| > <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с |
| ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати. |
| , предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа |
| у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; |
| <p rend="Tekst">Ах, јадни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, |
| ављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је не |
| ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој аут |
| нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па д |
| ућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на ка |
| а не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о т |
| какало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стас |
| да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p ren |
| p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И зап |
| /p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мр |
| , али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, |
| е. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, |
| етање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема су |
| nd="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, м |
| е кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend |
| осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам |
| уку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— |
| нај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њ |
| вићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се к |
| е мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су год |
| те, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му т |
| "Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичаст |
| опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с ру |
| ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p ren |
| је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, |
| што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У ме |
| ер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још |
| и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутеш |
| , одшкринуо врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље |
| и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од |
| оље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфск |
| њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, а |
| исак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао |
| плакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ |
| својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо |
| трасти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} |
| у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објас |
| о сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — ка |
| шицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као |
| те очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али |
| р?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном рас |
| ош за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ног |
| живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показ |
| тства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би б |
| дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мо |
| дно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, б |
| ки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је мо |
| пет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он у |
| алили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов р |
| е био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали |
| "Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пив |
| их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступи |
| end="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку дон |
| оћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, мада ми оно опет и непре |
| кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „ |
| у који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{ |
| м, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и бо |
| а задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ств |
| ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине животворне и божанске медицине, б |
| мери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем |
| же мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је |
| ар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ј |
| сушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гла |
| <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... |
| ла та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући |
| ="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радо |
| уд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је т |
| Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако |
| седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах |
| .{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам ј |
| је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је тако |
| хвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм |
| зиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљ |
| <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Teks |
| ити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="T |
| а ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде |
| /p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су |
| , а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са |
| иди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде. |
| уздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави м |
| nd="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend=" |
| како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. |
| ада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све сил |
| и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: |
| молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="T |
| Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинит |
| знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да |
| p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да |
| укавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше вета |
| ">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво |
| м у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пу |
| кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки |
| тио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се |
| {S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близ |
| ицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он |
| у руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци г |
| а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Ла |
| твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је |
| сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, з |
| еже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, |
| t">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не зн |
| на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на ст |
| највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те |
| о стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније нан |
| {S} Иди!... </p> <p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори |
| се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p |
| би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, |
| љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слат |
| да ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко |
| споде!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен |
| охвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружн |
| ="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека |
| кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда |
| , срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{ |
| S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска о |
| војку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза < |
| о, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да |
| </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми |
| љено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као |
| и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не |
| спречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни овол |
| т, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај |
| е, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја |
| говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој вар |
| мрло, обешено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је |
| тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате |
| ! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таб |
| да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} |
| t">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, ка |
| за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” |
| еш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслуша |
| и се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом |
| се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет |
| ским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш бољ |
| део доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чува |
| сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али на |
| оситијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором |
| ју? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дак |
| био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно ко |
| ј нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst" |
| } Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основ |
| реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послепод |
| ли наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учин |
| људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, |
| тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се с |
| као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у к |
| о срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јоце.{S} Је ли они кажу, они ваљда боље |
| {S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p |
| ет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „ |
| ко!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и рести |
| S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку |
| анашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши |
| S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао са |
| рема предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиоз |
| манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Te |
| учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце ње |
| дно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутр |
| и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падн |
| .{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим |
| их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, ма |
| шарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше |
| } Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог |
| у вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој го |
| уме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток мате |
| упљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у шко |
| а весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочен |
| А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Повер |
| ему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то побед |
| .{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: |
| } Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </p> <p rend="Tekst">Затворише врата. </ |
| ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не п |
| >— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! </p> <p rend="Te |
| апео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашин |
| е прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{ |
| би.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно вика |
| два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p r |
| да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одма |
| ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али г |
| "Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрза |
| ">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али кака |
| руживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га с |
| , услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућ |
| <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="ital |
| вета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на г |
| p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два килом |
| м без ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога п |
| ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и |
| ве је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам |
| "Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се |
| очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје |
| аке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а |
| <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и |
| вато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, з |
| но, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно. |
| па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштен |
| онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну об |
| S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> |
| st">И моја мати. </p> <p rend="Tekst">— Па где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </ |
| аседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> |
| рискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он б |
| овек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, како је? </p> <p rend="Tekst">— |
| има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="T |
| ужбу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример |
| } Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бе |
| иде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, |
| st">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаи |
| а.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> <p rend="Tekst">— Мамо, не знам заш |
| i> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама |
| ревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшн |
| е и морао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђ |
| и по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар |
| ткачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двој |
| огати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да |
| главе. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другом |
| на поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам к |
| оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћо |
| обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад |
| рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{ |
| меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — |
| нам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, ал |
| {S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S |
| ати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасв |
| {S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам |
| га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва д |
| , код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је дана |
| <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S |
| су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на при |
| ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} |
| и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} |
| послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да |
| ца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> |
| сећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича |
| и си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек” |
| p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збун |
| <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p |
| љаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој ж |
| као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, |
| <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ћ |
| Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Teks |
| {S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, ш |
| ки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати |
| ео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици |
| ушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруж |
| била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити” |
| де ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срц |
| у севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” < |
| d="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Te |
| ја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли |
| а је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, |
| другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здрав |
| /p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет з |
| сто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ћ |
| е ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <h |
| ар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, то |
| снутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p r |
| p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само г |
| у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, |
| .{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </p> <p rend="Tekst" |
| Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, п |
| ох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као |
| га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом |
| клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend= |
| чаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, |
| ја које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, |
| ва жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се ца |
| .{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умиј |
| га доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га |
| обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst" |
| сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком пог |
| еву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што |
| } Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је де |
| ="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте! |
| ом. </p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? |
| <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види |
| d="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала ре |
| д тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му |
| сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео |
| е.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов по |
| ог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али с |
| нистарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задо |
| ко њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бе |
| о, боже здравља!{S} Док будем имао већу плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паме |
| т њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим бр |
| rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И моја мати. </p> <p rend= |
| </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какв |
| ојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и |
| м баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо |
| о тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена к |
| <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам |
| сетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што |
| брађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у |
| ладићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја |
| .{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачк |
| у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места к |
| ам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мо |
| оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове |
| о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и с |
| t">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у кри |
| На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Te |
| шено, без израза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко поч |
| kst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p |
| авом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, т |
| пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али |
| ам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима |
| било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те бра |
| чи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже м |
| она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али ниј |
| ом погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; |
| вама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два |
| ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p |
| иликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим |
| p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан |
| ак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било д |
| p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бо |
| атер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се јо |
| аза!{S} Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати |
| и мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} |
| унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланс |
| кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с об |
| ропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остал |
| он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, |
| Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кр |
| ко неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме |
| о је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се |
| астумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, |
| ог тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу |
| ме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p r |
| ш ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend=" |
| м шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се р |
| ем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, благо, куражно, па десператно.{S} А све скуп |
| само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Ја |
| и стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољиво |
| о сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам ј |
| њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подј |
| ино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам |
| тку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топа |
| али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед |
| врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки зат |
| ло је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или б |
| ре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом ра |
| то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате |
| .{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst"> |
| али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у |
| сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза м |
| } У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада |
| ко сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, |
| е гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И та |
| био отворио врата и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управ |
| Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чи |
| !{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чуди |
| ekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га |
| а седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала. |
| едао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се |
| у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му |
| асак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде н |
| — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, |
| атко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затворена књига!{S} |
| у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанств |
| ха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разу |
| овијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао с |
| гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само |
| у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли јеца |
| ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у |
| еђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде |
| осталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова ба |
| и, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином |
| кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је јед |
| изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину |
| само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљувао |
| ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он |
| уку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, |
| донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина говора |
| едог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуљ |
| уже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!. |
| напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају |
| ецембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, |
| шкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам прим |
| ала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али |
| </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио ви |
| {S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, |
| све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> |
| ељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе с |
| па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst" |
| море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелене и — исплази ми језик. </p> <p rend="Tekst">Вид |
| као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва б |
| , а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не н |
| — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не може бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца из |
| зног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у про |
| а њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми |
| како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед |
| р!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљ |
| ! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} |
| ра, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> |
| га познајем!...{S} Али није, забога, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болни |
| . </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познајем!{S} Или га, ваљда, познајем по оним мојим вели |
| d="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку |
| ише упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој с |
| и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и зна |
| ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не м |
| а ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али |
| еличанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је т |
| ="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— |
| е приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђор |
| а читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетан |
| нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst |
| икаке наде?” </p> <p rend="Tekst">Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и |
| чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећа |
| ци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упу |
| али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стар |
| Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је ста |
| st">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах |
| е? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипа |
| копа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да ј |
| au claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Te |
| дроби девојку. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезини |
| иковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о |
| ко мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуш |
| зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се за |
| тлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је г |
| о и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава дец |
| кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам прове |
| лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко |
| е је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му |
| брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p |
| све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајк |
| е вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, а |
| провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како |
| — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на |
| Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и |
| удио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га уп |
| лници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да б |
| ерисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он прист |
| ав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> |
| Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и оз |
| <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њ |
| став Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Сп |
| сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам |
| И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— |
| и на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме д |
| на, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> |
| моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци.{S |
| оја је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често ј |
| — Не види ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не |
| р.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и о |
| <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђ |
| </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p re |
| чио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ћ |
| </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у |
| му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење |
| биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Te |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst"> |
| d="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у |
| , луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем вазду |
| орао да види. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, |
| rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је њ |
| болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ват |
| послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend=" |
| а „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst |
| ше јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његов |
| } Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четир |
| Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болни |
| дну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помо |
| гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изго |
| оузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо ана |
| свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Ал |
| Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Бро |
| ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео |
| звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко с |
| цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” |
| слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је по |
| радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, а |
| ?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је |
| е.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао |
| можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо ни |
| зраза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањ |
| их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било н |
| ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу каза |
| ић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким |
| н, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, |
| е до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p |
| познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда |
| тиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst"> |
| по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и у |
| end="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А |
| рђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— |
| есрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њег |
| товима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, ја |
| p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">На |
| <p rend="Tekst">— Да их зовнем? — и ја поскочих вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено м |
| rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јес |
| Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам |
| ти. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући он |
| ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске мо |
| чао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету |
| од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио т |
| од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Ниј |
| ивши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврб |
| о мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! |
| сто сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитам |
| чљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици шт |
| ије за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се |
| p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да см |
| о, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="ita |
| а парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га пре |
| а, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задимисмо. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — |
| а рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Пали |
| p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p |
| Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, |
| , мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. |
| све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме |
| nd="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио |
| м столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетк |
| t">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S |
| rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И |
| да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друг |
| Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst"> |
| т, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с х |
| ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је |
| — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се |
| лно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; |
| рироде, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате. </p> <p |
| , тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични о |
| односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{ |
| акоме мени и остављеној мојој мајци.{S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{ |
| андиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који |
| о, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S |
| тотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, |
| ег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштен |
| оста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у по |
| ране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: |
| d="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p |
| ца, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет ка |
| је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. |
| и израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Оти |
| а светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја |
| ваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога добр |
| му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У |
| а ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти? |
| , са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </ |
| искочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tek |
| > <p rend="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно |
| </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже |
| ајпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа |
| ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; п |
| горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик |
| /p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend |
| боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Ра |
| етарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с је |
| , како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом ма |
| ажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад |
| оби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те |
| че, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу |
| Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног де |
| ало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче |
| сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису |
| је, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод |
| </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је |
| по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, беск |
| љан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој доведем „одмену”, ништа ме није |
| осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да плачем. </p> <p rend="Tekst">И м |
| опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.{S} Он потрча и бабама и лекарима, и не |
| але под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло |
| јка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озби |
| ече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену с |
| ме, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општи |
| кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — св |
| поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p |
| га, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да м |
| ле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одушевљен адвокат, дигнутим, звонким гласом и и |
| нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи чов |
| срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разб |
| љења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити |
| опал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да |
| ам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. < |
| егом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Ус |
| Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пу |
| p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом |
| ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p |
| .{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем о |
| к код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски |
| м колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њи |
| прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — |
| авно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p |
| иле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у |
| инило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. </p> <p rend="Tekst">Па |
| а нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред |
| ! </p> <p rend="Tekst">Момак који га је пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p ren |
| , рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од не |
| ах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у обл |
| у, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њи |
| и онда — кас, кас, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst"> |
| же!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као |
| разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам ш |
| ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрт |
| каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан по |
| су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о |
| ећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то |
| о су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! |
| ром не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је ов |
| урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> |
| оме којечему. </p> <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан |
| и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и |
| ="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наме |
| је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| рнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема ник |
| падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку. </p> <p rend="Tek |
| /p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи |
| у, мада ми оно опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, с |
| {S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанств |
| и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његови |
| kst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа б |
| творише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst |
| е чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... </p> <p rend="Tekst">А |
| </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> <p rend="Te |
| а ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве |
| ј доведем „одмену”, ништа ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати |
| d="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како о |
| а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Te |
| се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури м |
| мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем ш |
| са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једн |
| тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огром |
| држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби |
| опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно шт |
| твара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} |
| и мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајк |
| ли не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и |
| ам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! |
| ме тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно |
| опили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајд |
| и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни |
| S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворе |
| .. </p> <p rend="Tekst">Али ме он одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле |
| сници.{S} Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} |
| ео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо п |
| главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми |
| н.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{ |
| иди има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и ста |
| ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући бо |
| мо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као |
| кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамили |
| било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> < |
| здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; |
| ekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала |
| лепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанствени |
| ">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> < |
| ...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst |
| оз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли |
| то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко |
| педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> < |
| ! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровити |
| Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му р |
| очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, |
| kst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p |
| дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој па |
| ир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „мора |
| е ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си св |
| еста истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео |
| и се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се |
| о што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} |
| ... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно ј |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако. |
| S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, к |
| обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог |
| о да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба </p> < |
| вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам ни ја!{S} |
| Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су |
| дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја с |
| /p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију ц |
| еним кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва? |
| Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио |
| } Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке |
| исак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто ј |
| ећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрав |
| ем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оно |
| природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S |
| >може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, и |
| ожја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може ради |
| етку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p rend="Teks |
| , а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са сво |
| Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати |
| трпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мис |
| то одговори. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама. |
| али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а о |
| м једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и д |
| p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напос |
| p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, исти |
| и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уостало |
| е и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке |
| свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </ |
| аму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох |
| још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми |
| још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који о |
| ну? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да |
| цем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p |
| прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се |
| а о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} |
| озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, нам |
| з дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, |
| и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме о |
| end="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{ |
| ја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је в |
| уртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је при |
| е ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у |
| екле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, |
| , био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти |
| махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мај |
| им благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о |
| много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, |
| {S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! |
| ожењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој на |
| рестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и |
| морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам |
| ђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мат |
| мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску |
| S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, нев |
| </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да рад |
| <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и |
| све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, дево |
| ма десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну обли |
| овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унекол |
| Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше |
| лачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с м |
| једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> < |
| но плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он |
| > <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="T |
| Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зид |
| ости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи кр |
| о да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Ко |
| ао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја |
| ност била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био ј |
| nd="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... доп |
| е, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да за |
| е она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, |
| ре!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а др |
| S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове при |
| у собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљува |
| он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су |
| уби, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... </p> <p rend=" |
| Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растум |
| {S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва!... |
| и осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу. |
| ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S |
| и то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склоп |
| аки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насло |
| не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ и |
| еда у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — реко |
| {S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> < |
| ви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад на |
| рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с |
| е! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа |
| етну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="T |
| е широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p re |
| <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на к |
| с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђок |
| </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче |
| корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, |
| аче никад није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p |
| стично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће |
| е утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали |
| опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди ст |
| Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с к |
| кова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="T |
| ео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p |
| н јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука |
| сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта |
| м”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, |
| ео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, |
| еш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да |
| е с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се |
| га, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{S} Иди!...{S} Иди!... </p> <p rend=" |
| ри се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што пр |
| окушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} |
| о време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирот |
| </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — |
| > <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — закон! |
| си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, сед |
| — И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> <p rend="T |
| Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем |
| — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти ли |
| , опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој велико |
| о цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и |
| kst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушал |
| оглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек н |
| Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Teks |
| ага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> |
| рафску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рука |
| су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његов |
| ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природи</hi> оној којој се ост |
| чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне ј |
| де повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је |
| nd="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} Иди!...{ |
| слеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме ј |
| х, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао |
| га!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја |
| и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умр |
| ина био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам коли |
| .{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло |
| Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="it |
| ни мање ни више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је |
| д брата.{S} А после, пошто више не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p ren |
| се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дет |
| з кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојловића? </p> <p rend="Tekst">— Њега! </p> <p rend= |
| га вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p rend="Tekst">Као неким мађионички |
| ц на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, |
| што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да буд |
| тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о ожив |
| Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ћ |
| rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се |
| еститој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео! |
| г шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за |
| дом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену о |
| да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорит |
| адио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, |
| а, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто с |
| страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да |
| ем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе |
| о учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам |
| падну на ноћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде |
| rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да каже |
| p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек ка |
| ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чу |
| и, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре двадесет година био |
| Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко |
| st">— Красно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост с |
| а после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи |
| м ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јо |
| њем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и по |
| {S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто напослетку, м |
| е је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама н |
| ам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем |
| иљно доказивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, |
| Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба са |
| очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ће |
| век разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend= |
| болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти |
| дак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше |
| под руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болесник |
| е? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p rend=" |
| вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини чове |
| нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере с |
| де ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште |
| томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и |
| зало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се пошт |
| е она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, |
| nd="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: < |
| дем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p |
| У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „ |
| ђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта |
| искусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те |
| бавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се в |
| и њега и нас, о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао так |
| се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко |
| те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">Б</hi>ио је ред на њега, на Јанка.{S} Он је овако причао: </p> <p r |
| угог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа п |
| о утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и |
| је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — к |
| у, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. |
| љу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, |
| светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито |
| kst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, б |
| ку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend= |
| е гура ми га под нос.{S} Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак |
| у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још |
| ма сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше |
| памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљуби |
| > <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p re |
| rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се н |
| </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p re |
| ишљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце!{S} |
| <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst">— Мама ми је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку |
| </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти коли |
| ме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да в |
| длогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p r |
| и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </ |
| вест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="Tekst">Б |
| ећ близу подне.{S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим п |
| ођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шт |
| дизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати |
| <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна |
| то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend |
| ене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она ма |
| е мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај |
| брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остан |
| ву и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се чети |
| купи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му ј |
| <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше |
| стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> |
| > <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник уд |
| </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако |
| у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p r |
| . </p> <p rend="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, |
| прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Te |
| p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентн |
| p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледају |
| м ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="T |
| што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или у |
| st">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било и |
| дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с м |
| >У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијет |
| лтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подн |
| четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од шк |
| амо је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend= |
| гзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! |
| говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од |
| сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам |
| икове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> < |
| да кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже |
| чајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... н |
| > Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми |
| жак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим |
| .{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend |
| роду”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </ |
| евом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом п |
| ер, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А ј |
| p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу |
| а има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да г |
| тас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио и |
| есник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко |
| као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> |
| орђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, |
| st">Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш |
| у. </p> <p rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> |
| идесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос |
| d="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђоко, ка |
| јан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Н |
| rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена нареди још н |
| , видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно! |
| тију? </p> <p rend="Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, |
| свајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи |
| аше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у |
| рећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже |
| А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на |
| е угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и |
| кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, |
| очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли |
| е ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p ren |
| рва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давн |
| ко га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи п |
| ... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешн |
| зе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и о |
| p rend="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим |
| дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst" |
| и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја |
| м напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђо |
| то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збого |
| у тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одгово |
| се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend="T |
| ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране |
| . </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а |
| , који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с |
| ленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о |
| </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткив |
| аробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао |
| збиљности и љубави болеснику и пружи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> < |
| "Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету т |
| о врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="T |
| и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у сал |
| љу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се зн |
| ђено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о са |
| ор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је донео, кад нам је изгорела кућа, со |
| а под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била |
| ој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одви |
| пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, ви |
| е! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајд |
| rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обој |
| не.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а |
| видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за пат |
| естрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао |
| , Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем? </p> <p r |
| сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога до |
| у у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а камоли је |
| ео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на ч |
| велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревет |
| знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. |
| и мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и |
| вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а |
| говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </ |
| и све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо и |
| а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник |
| а се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе св |
| ано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већ |
| и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драг |
| хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју дец |
| се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пут |
| идео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: < |
| очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ок |
| шљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отрг |
| хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> < |
| било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да |
| о се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опе |
| о држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соб |
| „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био |
| ишта! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> |
| и да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице!{S |
| end="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи |
| слим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако шт |
| поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред |
| ардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадош |
| оредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па ј |
| ао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с |
| ад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољуб |
| код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је |
| у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је |
| ац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били |
| адоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мо |
| ку, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашам |
| и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — реко |
| толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледа |
| скоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst |
| некуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Ј |
| rend="Tekst">— Прсте!? — рече помоћник с неком болном иронијом. </p> <p rend="Tekst">— Видим о |
| ба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје |
| и је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове и |
| успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљиво |
| же у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чи |
| ио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живел |
| на цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! |
| упу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе |
| ра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst"> |
| послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим н |
| Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати |
| ао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим |
| S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао |
| {S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из |
| ци што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђор |
| страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S |
| ажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три би |
| И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала |
| простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци |
| аест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелен |
| а. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, т |
| у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђ |
| у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” |
| ле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и |
| ом једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља. |
| рећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тад |
| могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="T |
| е, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут |
| бема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, к |
| ђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се |
| Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испр |
| м сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак ост |
| ар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. |
| него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} А |
| је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њих |
| ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst"> |
| тапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео |
| слетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда жи |
| у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с |
| и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p |
| , па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нисам ни мис |
| ишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst" |
| тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend= |
| Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ је |
| а скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Te |
| и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па |
| S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> < |
| цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познај |
| мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању |
| не деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жи |
| ло, новорођено дете; приче: о рађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умр |
| гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се н |
| мо небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и о |
| м под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом |
| још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којо |
| или, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, ка |
| је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а неш |
| } Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, |
| стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst" |
| његовој покојној жени, о ватри која је сагорела и њега и нас, о некакој помади од које расте к |
| d="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">Одмах?</hi> </p> |
| ђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, < |
| а ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду |
| ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p r |
| nd="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi |
| ажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти |
| >Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи |
| ју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их з |
| од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време |
| , а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst"> |
| у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо пок |
| шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не |
| ање. </p> <p rend="Tekst">Јест, али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и ра |
| двих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви |
| онда један јак вијор.{S} И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и |
| чно јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти |
| очима на оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend= |
| Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> |
| е будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што |
| руга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута п |
| каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу |
| } Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и |
| етати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађем? </p> <p rend="Tekst" |
| nd="Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за чита |
| Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је к |
| ло, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад помоћник поче мени озбиљно доказивати: </p> <p rend |
| цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он |
| с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst"> |
| кту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сеч |
| <p rend="Tekst">Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да |
| срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!...{S} Пос |
| на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, п |
| , не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка мој |
| је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — |
| ого да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих ј |
| d="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, |
| та ме није вукло пред олтар.{S} Није да сам ја из принципа желео остати нежењен, него — не знам |
| ком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми |
| на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau |
| о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту |
| ">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећ |
| ски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњ |
| st">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто знач |
| д их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја |
| доле за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као |
| сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док |
| о су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с т |
| А она је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам |
| Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? < |
| его — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и к |
| <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да |
| а понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевит |
| слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос зако |
| онату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, ду |
| о их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, |
| у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, |
| kst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или |
| /p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болн |
| било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разг |
| ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка п |
| треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко |
| мају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне |
| ве да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао р |
| ет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихо |
| ха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галич |
| е диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S |
| великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и |
| већ знате. </p> <p rend="Tekst">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су вр |
| је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по ј |
| огати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем. |
| тијеве <hi rend="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S |
| — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, |
| еницама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне |
| } Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим виз |
| склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим |
| } Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одм |
| ича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је м |
| >Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Ве |
| ила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда |
| је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и мо |
| т што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек! |
| другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и поку |
| овако причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у минист |
| Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Са |
| ла богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а н |
| ам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p r |
| </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти вели |
| јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову д |
| ед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле к |
| ује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Teks |
| главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... < |
| девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је би |
| онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је! |
| све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? |
| } Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао |
| стом, љубичастом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету по |
| , беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који осећа |
| а судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помо |
| ам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} Али ја видим њу поред њега |
| а не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао |
| се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону ч |
| мре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и |
| е и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад |
| а га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и речени |
| е познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, п |
| S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се л |
| ушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много |
| „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим са |
| век ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, вид |
| nd="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као |
| носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла н |
| t">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> |
| још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спре |
| еларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио сво |
| ош како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам с |
| ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у деце |
| илозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне при |
| ироде.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упореди |
| у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била вр |
| чинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „фи |
| галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владиц |
| али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и н |
| ањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и каза |
| {S} Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не зна |
| ише не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на ме |
| добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Ж |
| дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јуч |
| м.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за |
| Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да вид |
| кад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђ |
| бијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на л |
| ветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држ |
| та, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чи |
| Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како ч |
| орише врата. </p> <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе |
| зи ми језик. </p> <p rend="Tekst">Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после к |
| ечима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно |
| а послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора.{S} С њиме сам провео |
| ге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или ми т |
| љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате |
| удбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли |
| ад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје п |
| Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили |
| ешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново |
| ="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао.{S} Није вајде. </p> <p rend |
| >С малим га нисам загрлио!{S} Наговорио сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га т |
| е и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у |
| и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам ми |
| сам му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, |
| говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било с |
| и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, св |
| идела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst |
| ако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бле |
| а доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свеча |
| с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и д |
| ош не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из |
| је клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst" |
| не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, |
| собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед који |
| rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да јој |
| чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и радио сам — но можете мисл |
| подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али |
| Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S |
| е је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога би |
| наравно, нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његов |
| ач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да |
| сећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, оп |
| еједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst |
| су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и |
| {S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </ |
| нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како |
| рдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам ја |
| ко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.{S |
| оци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p ren |
| дједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у оног |
| о копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она |
| гословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А |
| — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, б |
| ма је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах |
| ично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личност |
| е главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо |
| га!{S} Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! </p> <p rend="Tekst">Наопако!{S} Да нисам — |
| ва: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке теш |
| тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> |
| и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза ј |
| {S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну |
| 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Te |
| ан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се се |
| пет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ј |
| , бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно |
| </hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> <p rend="Tekst" |
| ли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> < |
| амо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, |
| а не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p |
| ојој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, как |
| ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} |
| удити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да з |
| шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, пос |
| t">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, зав |
| ке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекар |
| t">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један чо |
| о смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затвори |
| као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </ |
| приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и |
| ђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га |
| о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му пал |
| почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне |
| живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо |
| свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме м |
| ="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечим ш |
| и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} Он који је |
| и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и |
| <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелен |
| ешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Св |
| иди! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где |
| ="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} А |
| не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Е |
| може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час |
| адни Ђорђе!{S} Он опет искриви главу и, сасвим поред помоћника гледајући, рече: </p> <p rend="T |
| ко је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst" |
| } Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав Дроз2! </p> <p rend |
| дио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што |
| и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечи |
| послеподне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам ве |
| ег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, те |
| — не знам ни ја!{S} Напротив!{S} Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад ј |
| заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа |
| к му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Tekst">Онда је испод пазух |
| у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, |
| ајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst">Она као |
| вајде. </p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} По |
| то десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш д |
| ј соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p |
| опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и још нешто |
| сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком ј |
| ="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </ |
| ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав |
| вима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких бу |
| S} Потреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себ |
| ="Tekst">Онда ми је она причала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим |
| апослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Te |
| Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пош |
| стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. |
| на је била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штог |
| сте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и ма |
| е сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена верес |
| д видим ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају сво |
| , иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хај |
| ве!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} Око њених очиј |
| е напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни |
| дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам |
| Ваздух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише |
| а у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и т |
| ан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и |
| није, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то ш |
| , смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још |
| ао сам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негд |
| онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрл |
| <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p |
| ињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе!{S} Напослетку сам постао не |
| образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> < |
| во, благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tek |
| ам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини |
| нај!</hi> </p> <p rend="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећ |
| г лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте п |
| азнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” — Али је покрај ковчега било подоста ствари |
| ме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећит |
| орђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви трој |
| дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешк |
| шти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нима |
| му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} |
| ">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простот |
| Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а н |
| том леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и з |
| то блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S |
| тешан.{S} Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васк |
| штају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S |
| а спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао |
| > <p rend="Tekst">Још мање него мало, и све је пропало: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се |
| S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="Tekst">Ва |
| а и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам |
| е прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамо |
| у испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојлов |
| алогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за н |
| ко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend=" |
| глед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као обамрло, обешено, без израза!{S} |
| да у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам |
| ама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend="Tekst">Једно послеподне ја с |
| са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Ј |
| и напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и к |
| ма. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="it |
| а њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је |
| ” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела |
| > <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред велича |
| клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у |
| на сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет |
| његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А он |
| а из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу |
| једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Teks |
| у?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота |
| е прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, поз |
| т, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „до |
| а сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак |
| а, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за |
| ка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе ј |
| м постао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те |
| оћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „ко |
| сад имате друштва Не, не!{S} Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!{S} Али, молим вас, мени ј |
| одне!{S} Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ умора |
| end="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p |
| p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од |
| дам горе и видим само небо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто |
| ебо и њу!{S} Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах |
| тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, ал |
| ан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредит |
| то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — н |
| или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по |
| једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви вид |
| то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су |
| е се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> < |
| частом неком... ја не знам ни сам каком светлошћу! </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича- |
| <p rend="Tekst">Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с б |
| асвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављ |
| с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су |
| кревет. </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па как |
| ам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био |
| опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, мла |
| амет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claq |
| он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних |
| да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tek |
| доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, |
| st">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} |
| зимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ства |
| ма!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми је много.{S} П |
| Tekst">Ни иначе није она марила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојо |
| мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} |
| ћао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend="Tekst |
| rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из |
| с — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви ви, сви!... </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се |
| а.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кра |
| обаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, ка |
| Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може |
| } И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви |
| хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то л |
| ити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не зна |
| едан крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге |
| мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и јед |
| тле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, к |
| аш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је |
| d="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да |
| м ове људе!{S} Они имају, истина, све и свја, па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога бол |
| се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у |
| ањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни за |
| па ипак они немају ништа!{S} Они немају свога болећега, немају... мајке! </p> <p rend="Tekst">А |
| t">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p ren |
| <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој! |
| се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је |
| Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоц |
| н и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судби |
| јих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати прич |
| м и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ |
| ајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, |
| ” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред |
| Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> <p |
| <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући |
| ним очима.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и |
| напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. </p> <p ren |
| ро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst |
| ким дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не |
| ало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то од |
| м, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако |
| } Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend=" |
| издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је т |
| о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend="Tekst">Ја |
| ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја |
| {S} Јоца је био, како ми рекоше, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем |
| а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и н |
| за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.{S} |
| Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.{S} Био је замишљен, па, рекао бих |
| ојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и |
| екох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно којешта за вас, |
| ам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се ма |
| да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је би |
| } Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица о |
| </p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци |
| наш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p r |
| } Ова машина! </p> <p rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а |
| дљиво рекнем: </p> <p rend="Tekst">— Да се ниси, море, заљубио? </p> <p rend="Tekst">Он позелен |
| } Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче харт |
| му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p re |
| нога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стал |
| а у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} |
| ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p |
| троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго по |
| виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Река |
| и, и израз лица почиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве ди |
| у палили свећу, а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај њего |
| рце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> |
| ече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p |
| О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка исто она |
| е емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic |
| учио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакш |
| пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или |
| .. </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени |
| да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p r |
| није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео дим. </p> <p rend="Tekst |
| чима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешт |
| драво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако |
| чега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend="Tekst">Моја му мати |
| рало пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло |
| ко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговет |
| празног кревета. — Видиш!{S} Још као да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у |
| </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И |
| </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мало да се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала |
| м фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја судбина реш |
| да је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сас |
| асне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, наравно, нис |
| код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд |
| виш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жу |
| матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Да се осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити ј |
| значајне речи: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечи |
| ло као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог |
| {S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек |
| нђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">О |
| ут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tek |
| и младићи!... </p> <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта |
| кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским |
| ука.{S} Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купа |
| rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њ |
| и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да |
| е, одавна свршио визиту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend=" |
| је причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си с |
| мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разра |
| тај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве |
| лест и докторе. </p> <p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ус |
| ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Teks |
| већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим ослободим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, |
| ам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећн |
| лебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „зб |
| c">она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако зб |
| зним осећањем.</p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години да |
| ко бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути |
| } Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> < |
| е, пришивала дугмета на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; |
| уљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ нешто уч |
| се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја почех готово гласно да п |
| d="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине кој |
| ! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и |
| и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем |
| девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже |
| се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њ |
| — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад није клела богом, а и мене је псовала шт |
| {S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: |
| љубавно.{S} Од ње нешто блешти, и гора се раставља и гиба, и све мирише; и она се гиба и све с |
| не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак |
| до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији корак |
| р. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред |
| с, кас!{S} Један облак прашине, и ништа се више не види! </p> <p rend="Tekst">Много сам још сањ |
| у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да |
| једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не и |
| — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене |
| орђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.{S} Жена |
| Tekst">— Њега! </p> <p rend="Tekst">Сад се морамо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих |
| што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице! |
| срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако |
| ам: а ја као идем неком ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде ку |
| азу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p re |
| у и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Та |
| гиба, и све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђ |
| ашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом се |
| расно дете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и |
| онела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцај |
| је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу. |
| едино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} |
| сте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљив |
| и и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, как |
| е; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p re |
| зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вече |
| ме од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љуб |
| робудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а нес |
| казивати: </p> <p rend="Tekst">— Разуме се, дакако!{S} Ваздух, па зеленило, па кретање, па... с |
| о се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сј |
| ца, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати |
| из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst" |
| отив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благос |
| и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо |
| стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. </p> <p |
| авом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче |
| лопи капак. </p> <p rend="Tekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, |
| жву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио но |
| у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у |
| t">— Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се.{S} Видим прсте! </p> <p rend="Tekst">— Прсте!? — ре |
| p> <p rend="Tekst">— Видим онако, плави се! </p> <p rend="Tekst">— Па колико има прстију? </p> |
| p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и руку мамину како ме ч |
| d="italic">онај</hi> озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби. </p> |
| болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога с |
| е радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи к |
| а да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p |
| rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме |
| овек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— |
| ”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, |
| е тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да ви |
| Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобо |
| ати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p |
| оворити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Св |
| S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се мо |
| она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи |
| а.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз |
| Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из ње |
| нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, |
| d="Tekst">Ах!{S} И књига живота поче ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми т |
| ијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— |
| не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно у |
| сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја ништа гов |
| p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад |
| S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице |
| високо лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само |
| учка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У т |
| са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst"> |
| , и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst" |
| м даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже |
| чи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућ |
| ити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S |
| у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати ч |
| ахом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од |
| ад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с |
| о: </p> <p rend="Tekst">— Мамо!... мени се... допада ова девојка! </p> <p rend="Tekst">— Красно |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се раз |
| и ништа! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? < |
| ачно пружену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео п |
| ...{S} Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у н |
| доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} С |
| ати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, |
| м?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, о |
| м сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p |
| шек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више |
| о руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p r |
| ипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провл |
| м се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као он |
| на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p |
| Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје ј |
| весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно |
| укама десно и лево.{S} Погледом сам јој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну о |
| i rend="italic">Природи</hi> оној којој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку |
| су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} Говорисмо дуго о свежем ваздуху, о ров |
| иди. </p> <p rend="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се об |
| а зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и |
| е за патос заковане ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као лед |
| а те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, |
| сам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах с |
| Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја |
| о ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Па |
| гу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам |
| ко причао: </p> <p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарст |
| а њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како |
| сам огледао да је се отарасим, али сам се опет, грчевито и весело копрцајући се, предавао њој, |
| дбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{ |
| свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад пог |
| чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама |
| ум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је |
| Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p |
| сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити |
| ију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој ум |
| он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болн |
| рио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све н |
| ктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном |
| е нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће |
| анке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S |
| kst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а о |
| тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво с |
| ан читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га |
| разбудио, видим да свиће.{S} Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да |
| и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— До |
| доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојком: </p> <p rend="Tekst">— Збогом, госпођице |
| p rend="Tekst">Ја се дигох.{S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће до |
| у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренут |
| две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи јед |
| ао неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно |
| end="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што т |
| } Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, п |
| кушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар па |
| да се познаје! </p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну пр |
| та ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима |
| о копрцајући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у |
| дан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” |
| ој се провлачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, |
| му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да л |
| rend="Tekst">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и |
| о се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} |
| „А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божић |
| мен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара а |
| , „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрв |
| же упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} |
| е нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се |
| /p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орман |
| kst">— Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђор |
| е побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, |
| kst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом прос |
| alic">бегенисавали</hi> девојке, а како се ви данас — <hi rend="italic">заљубљујете!</hi> Сви в |
| кле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато! |
| ако он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.{S} Како се сви намешта |
| , ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу мо |
| тране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Видео сам још како се „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не |
| Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јо |
| <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав пед |
| и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи |
| ! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и |
| во, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и |
| ка забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да |
| ла распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада поч |
| је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, д |
| } Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не о |
| и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако с |
| ладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам |
| иже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски |
| игнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће |
| rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p ren |
| Tekst">— Ништа!...{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p r |
| т за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више ближио тав |
| да, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: < |
| S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.</p> |
| — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, о |
| мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако |
| у Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може |
| дима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и оп |
| шка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </p> <p rend="Tekst">Кака је била мама!{S} К |
| да је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сам |
| гати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с |
| } Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и и |
| лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend |
| ти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени |
| "Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђан |
| леко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у |
| киде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst |
| дија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плаче |
| <p rend="Tekst">Он брзо покупи све око себе и баци пред матер.{S} Рече: </p> <p rend="Tekst">Д |
| ао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради — |
| ">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорит |
| рата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту пр |
| о сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, |
| ао што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту |
| кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благим и озбиљним очима.{S} Своје је при |
| Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку |
| ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана |
| игице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћ |
| н узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена |
| оца. </p> <p rend="Tekst">— И сад одмах седате на кола, сад одмах путујете? <hi rend="italic">О |
| господине! </p> <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћ |
| време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала |
| су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Виде |
| nd="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало |
| азан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже |
| ак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се |
| главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али ниса |
| ену руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у |
| е ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. |
| ечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор |
| ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, богати, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{ |
| издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је |
| S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ док он не обиђе и не вид |
| .</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још |
| јала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! </p> <p ren |
| </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио |
| еде на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> <p rend="Te |
| чима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је оборене главе. </p> <p rend="Tekst"> |
| дни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор |
| p> <p rend="Tekst">А девојка исто онако сеђаше, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све |
| ћи и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мам |
| Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то |
| том маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend= |
| nd="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend=" |
| а да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем |
| p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и |
| Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да |
| сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући н |
| од ње раставити не може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави |
| rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у д |
| еде далеко натраг: </p> <p rend="Tekst">Сетих се ње, Каролине!{S} Сетих се кад сам јој главом л |
| моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађ |
| прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје |
| Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој к |
| причала пуно којешта за вас, а и ја се сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свем |
| ...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога првога вечера |
| собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна |
| сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили |
| адесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о |
| у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tekst">Пре дваде |
| с који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо с |
| да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — О |
| додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких пута после вече |
| и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувен |
| ући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши јез |
| </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак |
| Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино! |
| t">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије ст |
| д сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „ |
| х прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је с |
| <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Teks |
| жи му руку: </p> <p rend="Tekst">— Како си, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срд |
| /p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, |
| девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш д |
| мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја не |
| леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроб |
| то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{ |
| ише, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и на гр |
| ко хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћ |
| ак ветар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену |
| ра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу.{S} Ја јуначки отво |
| S} А и како друкчије могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још не |
| очи! </p> <p rend="Tekst">— Лези лепо, сине, нешто ружно сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst |
| .{S} Ма... ма... </p> <p rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">К |
| у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замириса надом и поуздањем. </p> <p rend="T |
| понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst" |
| ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан |
| шући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!” </p> <p rend="Tekst">— Верујте, — каж |
| rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на стол |
| ачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срц |
| а се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам оно нешто н |
| у неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ |
| мунацију!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и до |
| у!” Па онда је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није |
| дом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој однос пре |
| ато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чу |
| увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у п |
| ру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не |
| мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p |
| мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} С |
| око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије |
| ав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио |
| детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет |
| ш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати скочи из кревета: </p> <p rend="Tekst">— Ђорђа Радојлов |
| о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту |
| то звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— |
| тра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> |
| благо, куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst"> |
| /p> <p rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој л |
| руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће за |
| Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. </p> <p rend="Tekst">— Не! — реко |
| ина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао |
| да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је |
| мео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у бол |
| ина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио.{S} Много сам |
| то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина си |
| што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брис |
| је. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слат |
| силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, |
| исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, |
| ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њ |
| ући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тад |
| рао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе п |
| ћ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </p> <p |
| би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже |
| верење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tekst">Волео сам јако мо |
| мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоц |
| ове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког г |
| коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог |
| </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S |
| с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </ |
| то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и с |
| згњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, па пружим |
| </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst"> |
| у.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да ко |
| оже радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да је после |
| е у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} Н |
| ла као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер |
| њем оживљава и за небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао п |
| .{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend=" |
| то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја”, па сам ваљ |
| али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест!{S} Ја „болујем од случаја” |
| уштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце ши |
| Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се |
| , на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштед |
| ице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипа |
| саном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о |
| нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле ш |
| рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто |
| е сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимуна |
| коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво п |
| што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, а |
| је почео, каже мама, ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим |
| знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја ма |
| иком.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чи |
| м руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих једно п |
| и стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” < |
| пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар |
| о сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим пре |
| трпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. </p> <p rend="Tekst">Купање ож |
| крајичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цу |
| ом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p |
| плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито је моја мајка била за |
| у у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{S} Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђо |
| Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби |
| дмах! </p> <p rend="Tekst">Не знам како смо се опростили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у со |
| листа! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу живети |
| вио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није |
| уза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса |
| не за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend |
| ађању са сабљом на руци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гу |
| Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледај |
| ало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} Све мирише на пролеће, издашност, п |
| басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на приме |
| ло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и |
| ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе!{S} Она се исправи и поверљиво махну руком, |
| ако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су |
| S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, |
| ја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окречена... не!... осветљена... не!... оза |
| папом, и од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешки |
| ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме |
| сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за |
| ињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p |
| </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јао |
| м ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, |
| ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен |
| зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо |
| смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се ла |
| у по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. д |
| ва места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и од |
| или.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштат |
| е! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све замир |
| ше, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чин |
| етио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, |
| ати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, |
| ="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад п |
| , па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жи |
| /p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а н |
| S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио |
| сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Кр |
| ekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта им |
| S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе |
| — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже мама, си |
| кетним поносом, као витез свога доброга сокола.{S} Није било никаког питања ни задатка живота, |
| оји је донео, кад нам је изгорела кућа, сомун под мишком, и... </p> <p rend="Tekst">Из Јоцина г |
| нда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомун |
| то је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све док, опет њег |
| о га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Б |
| ам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свирала! — Ја сам одмах виде |
| сели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend="Tekst">После задим |
| исмо десет сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами м |
| те? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спава, мамо.{S} Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| /p> <p rend="Tekst">Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј |
| о волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако м |
| есту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да |
| е опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају |
| шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање |
| поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} |
| рачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! |
| човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Дево |
| rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с ма |
| о? </p> <p rend="Tekst">Болесник докопа срдачно пружену руку обема рукама, поклони се онако сед |
| p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господина Јо |
| и гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао њего |
| рве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих је севала |
| је вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, |
| се с неким, на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на |
| p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, пот |
| вој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ниш |
| p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био срећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет |
| својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало |
| d="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p ren |
| жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта с |
| ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова!{S} Ев |
| и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет |
| .{S} Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... </p> <p rend="Tekst">Ја по |
| > <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њ |
| Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p r |
| ах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега велико |
| S} Па ми је и иначе некако прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и муч |
| сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} П |
| d="Tekst">Бестрага све!{S} Није ни моје срце бачванска равница.{S} Баш нећу више никако о томе |
| аки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тр |
| соко горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на |
| уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди? |
| — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, чести |
| и радио сам — но можете мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” к |
| је причала, — рекох ја, а око ми оде за срцем и закова се за девојку — мама ми је причала пуно |
| во „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу д |
| мрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенциса |
| смо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се |
| ра, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, |
| чније, и дрва се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провла |
| м Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у у |
| </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, саслушах је о |
| празан кревет, а поред девојке која је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, гос |
| етку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам |
| више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење оч |
| увана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупн |
| с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лав |
| девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} |
| Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. |
| ди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико в |
| а задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нис |
| ез ње, зар...{S} Али један вијор!{S} Па Станке се сећам!{S} А и како не?{S} Сећам се онога прво |
| е такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај г |
| све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао |
| шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, |
| морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвене |
| тра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — |
| та радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девојке, а ка |
| мог благослова!{S} Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст!{S} Са |
| дати злу!{S} Он је од <hi rend="italic">старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, |
| трицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему. |
| јор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео |
| ам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и |
| ије и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто заношљиво, мр |
| ном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа |
| !” — Али је покрај ковчега било подоста ствари које он као да се затеже да потрпа. </p> <p rend |
| ез успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао наглас |
| з, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је |
| вету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али та |
| неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно пла |
| , и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја |
| е говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па |
| ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да |
| то чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљи |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама. — Отиди, јави му се; обиђи га, |
| ао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... ка |
| е пратио отвори једна врата.{S} Мене би стид. </p> <p rend="Tekst">— Изволи! — рече Јоца. </p> |
| се жените!</p> <p rend="Tekst">Мене као стид:</p> <p rend="Tekst">— Е, богати, мамо, боже здрав |
| ата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више стидим, али се и куражим:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабо |
| е моје груди.{S} Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг |
| руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је она, озбиљно смешећи се, рекла |
| његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али н |
| е.{S} Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још ви |
| рди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чује |
| сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једн |
| су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, |
| пако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њем |
| шту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и нај |
| опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема н |
| осле тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми |
| <p rend="Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Te |
| > <p rend="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „праза |
| су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — св |
| м на моме писаћем столу.{S} Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на го |
| а из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више |
| а сестра, продаде све.{S} Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари |
| белом простирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S |
| очиње да се крути и да се навлачи неком стравом и озбиљношћу.{S} Њене обрве дигоше се на крајев |
| лопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, |
| а својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као |
| седела за клавиром.{S} Гледао сам је са стране.{S} Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, |
| у, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком.{S} Крај кревета мали |
| гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су |
| ост, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајич |
| оју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се |
| омаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар ти |
| rend="Tekst">— Сине, окрени се на другу страну! </p> <p rend="Tekst">Кад сам се разбудио, видим |
| олико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљ |
| Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та |
| <p rend="Tekst">— Идем, мамо, овде је — страшан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, |
| образа. </p> <p rend="Tekst">Ајаох!{S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу |
| куражно, па десператно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на м |
| ко вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли |
| {S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S |
| а очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је тв |
| азбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p |
| Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу наз |
| стило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} |
| и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је б |
| е напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не уме |
| све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tek |
| и на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га |
| ичностима, познате мојој мајци, и стога су је интересовале.{S} Ђорђе је причао прво и највише, |
| лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам п |
| S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p> <p rend="Tekst">То |
| ли не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кр |
| у, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад мат |
| те, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљ |
| ekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Један празан, а на другом један |
| знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од |
| . два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био покривен и п |
| а још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — |
| мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — |
| и видео онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — т |
| невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клави |
| ли никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто теш |
| ан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога |
| отавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући |
| ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p |
| напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу.{S} Почињ |
| су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као |
| е.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним осећањем.< |
| целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, |
| како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су ис |
| а дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћник се прибрасмо.{S} |
| } Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, |
| раосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с |
| ћиште. </p> <p rend="Tekst">Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи |
| } Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја |
| ди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лек |
| , како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а доктори саветовали да се остави „ |
| ом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили, како су му палили свећу, а |
| ате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали</hi> девој |
| ла. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су биле велике наше матере!{S} Оне су имале праосновне, |
| слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четк |
| Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет годи |
| раде прости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, |
| нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено |
| ећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престра |
| Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштирк |
| увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, давала ми савете, пришивала дугмета на ко |
| о прирастао за срце и он, и... и његова судбина!{S} Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да |
| ешто значајно са мном збива, да се моја судбина решава. </p> <p rend="Tekst">Соба је била окреч |
| она!</hi> Сад, за који минут, и моја се судбина решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуње |
| беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ једанпут на т |
| неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S |
| аким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја |
| волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природ |
| илозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним в |
| rend="Tekst">Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="T |
| а, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </ |
| ртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом заковани |
| е, исто онако руке држаше, исти поглед, сузе — све!{S} И опет беше на њој све друкчије, све као |
| ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p rend="Teks |
| ekst">Причала ми је много.{S} Пола кроз сузе, пола, опет, намргодивши се и севајући њеним благи |
| е и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — реко |
| мње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p ren |
| ки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> |
| скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </ |
| а?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи јед |
| знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на н |
| ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!{S} Каж |
| море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у оч |
| о латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осе |
| и: </p> <p rend="Tekst">Да се код Ђорђа суши нерв од ока.{S} Да је болест неизлечива, да сад јо |
| Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове несреће |
| ици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да са |
| д ког гроша! </p> <p rend="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — Т |
| ">Их, ала сам глуп!{S} Па где је, опет, та квака?{S} Као да су врата два километра од мене! </p |
| rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало |
| безутешна мисао сену ми кроз главу.{S} Та ово је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја |
| ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добр |
| е то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} М |
| грди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="T |
| н одмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Бил |
| одсутно викати: </p> <p rend="Tekst">— Та да, дабогме...{S} Онај, онако...{S} Знате... да.. да |
| d="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} Ова машина! </p> <p rend="Te |
| отреса ме...{S} Али не!...{S} Нашто сва та комендија?{S} Нашто претварање, нашто лагање себе са |
| мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отарасим, али сам |
| се издувам! </p> <p rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих |
| аза таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „ |
| </p> <p rend="Tekst">Он ми руком показа таблу више главе болесникове.{S} На табли је стајало ла |
| је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме |
| бацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је н |
| Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, |
| риближавасмо, поглед се све више ближио тавану. </p> <p rend="Tekst">А лице!{S} На њему је било |
| а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе! |
| од куће остадоше само наше две собе.{S} Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомен |
| чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом ле |
| се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и ду |
| е бабе, а поштедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разби |
| ана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом де |
| једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаес |
| и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у |
| му знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он |
| орачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, |
| оме мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тиши |
| пају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без |
| одољивој срећној мисли.{S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио |
| екар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, |
| тра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Је |
| ећан!{S} Још како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски |
| talic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p |
| ти, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их |
| ="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то |
| ви „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и д |
| о из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... |
| орђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Ј |
| нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао |
| болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p> <p r |
| но је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева.{S} |
| ујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. </p> <p rend="Tekst">— А он? — рекох ја </p |
| у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ух |
| ћ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прил |
| е слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом |
| ој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да је говорила о томе гд |
| трављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао п |
| х Јоцу, ја се зачудих.{S} Некака мрачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењ |
| се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, |
| о ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедака ја сам њој давао <hi rend="italic">К |
| то поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.< |
| — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћет |
| ле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме о |
| фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живели — добро!{S} А и како друкчије могу ж |
| е!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долаз |
| kst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — К |
| у правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа |
| азати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. </p> <p rend="Te |
| д општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати |
| ео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистер |
| рачна тајанственост била је на њему.{S} Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „ди |
| је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се иначе никад ни |
| е је слатко голицао; и залогаји од њега тако су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као |
| живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поим |
| д год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, као да ј |
| а да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Teks |
| у, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... |
| обро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је људима доб |
| kst">— Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини |
| давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуш |
| st">Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— |
| задржати, па и поправити бољку, итд, и тако даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време |
| нцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмо |
| а се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још н |
| јом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим |
| го Густав Дроз2! </p> <p rend="Tekst">И тако полако претурисмо десет сати. </p> <p rend="Tekst" |
| на пример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад |
| /p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они имају, |
| {S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> < |
| p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p ren |
| Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, |
| на решава! </p> <p rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођ |
| и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао |
| е хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: </p> |
| /p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p ren |
| та ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њ |
| све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љубим и |
| носа, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слу |
| S} Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње растави |
| ама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па г |
| сама разговарала и доказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, |
| застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend=" |
| ање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе им |
| t">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{ |
| још јаче отворише.{S} Из њих је севала тама. </p> <p rend="Tekst">— Видите ли моју руку? — реч |
| ко ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о доктору ко |
| у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бо |
| у болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињ |
| ку: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p r |
| болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} Бојао сам се да мама не опази на мени как |
| пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно |
| од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?... </p> |
| озором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око |
| а и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео престрављено и исплака |
| а сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад и моја мати ск |
| нам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, об |
| Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S} Каже... |
| ојих су севале мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно ср |
| воја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта т |
| о разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, бра |
| слио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа по |
| да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситн |
| ди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се |
| ану.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз з |
| мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра |
| е звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, ј |
| — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{ |
| зница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд позна |
| ио је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о в |
| може!...{S} После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави!{S} Сећам је се к |
| Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... сто пута .. |
| ати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то зна |
| он ме руком поглади по бради — како да те познам?{S} Пуштате, брате, те браде као попови, па н |
| — Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} |
| је много причао, и моја је мати гутала те приче.{S} После је причао о сребрењацима начелникови |
| зар се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} |
| ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеш |
| з раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност.</p> <p rend="Tek |
| ости људи, махом о себи.{S} Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате |
| p> <p rend="Tekst">Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ |
| t">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </ |
| у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свир |
| и, да се мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... т |
| а тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Не |
| ћаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој |
| њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао? |
| ош кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Он |
| у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово |
| Је ли они кажу, они ваљда боље знају од тебе..{S} Кажу... дабогме...{S} Немој плакати! </p> <p |
| дим:</p> <p rend="Tekst">— Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без но |
| д прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва! |
| м, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p re |
| st">И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави бо |
| итања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.{S} Над |
| .{S} Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно!{S} Потреса ме мој од |
| гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара |
| евој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђер |
| kst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. </p> <p rend="Tekst">А девојка и |
| ну са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, забога, не познај |
| нула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а неки затварач који о |
| тога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању са сабљо |
| S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лиц |
| и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с м |
| у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан пог |
| м кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви |
| т у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и доле за патос заковане ноге.{S} И онда са |
| оља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар ја нисам видео стотину слеп |
| ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">м |
| акше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. |
| end="Tekst">— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, |
| ” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </ |
| ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и |
| , а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече |
| види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исе |
| као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само т |
| ада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна гроз |
| ко тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плаш |
| све се мање види, а нешто се провлачи и тешко корача.{S} Тада ја видим девојку, девојку каке са |
| — Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми с |
| ије то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је тешко! </p> <p ren |
| .{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Гатке из детињства: о док |
| ако и просто не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским рел |
| сећам... </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и кој |
| орила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!“ али као да се одмах и застидела тога, |
| а опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p |
| ekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало оштрије |
| </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти... </p> <p rend="Tekst">Још мало па је — доцне! </p> |
| "Tekst">Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начин |
| си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? </p> <p |
| и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! </p> <p rend="Tekst">Нећеш? |
| ">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, |
| како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је |
| </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... |
| није низашто, али се још не да!{S} И ја ти кажем, </p> <p rend="Tekst">— мамин глас поче емфати |
| мин глас поче емфатично да звони — и ја ти кажем да се он никад неће дати злу!{S} Он је од <hi |
| t">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst" |
| кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ј |
| d="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} Та ти, ти си видео доста очију из којих су севале мало ошт |
| дмах прекиде: </p> <p rend="Tekst">— Та ти си, Јанко!{S} Гле!{S} А како да те познам?{S} Била ј |
| , у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — рек |
| видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети, пр |
| екакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно |
| па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па |
| рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S |
| село. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно ми |
| забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се |
| ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p |
| ка Сока! </p> <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— |
| т сати. </p> <p rend="Tekst">— Спава ли ти се, дијете? </p> <p rend="Tekst">— Богами ми се спав |
| ј кући и — смејао се!{S} Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!” Па онда је почео, каже |
| војци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!...{S} Само немој да мислиш да ј |
| .{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројеви, нарочито онај с кукуљицом и капетанским чин |
| х њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим и ру |
| знам?{S} Била је сека-Сока, и надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после |
| леда преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично после таквих приповедак |
| море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још |
| , опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти знаш да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу |
| се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку п |
| !{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освртосм |
| а њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па |
| .{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! — |
| се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, него ти?“</p> <p rend="Tekst">Обично |
| — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје |
| матором не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар ј |
| са и обрве биле су јој плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опк |
| бија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један |
| Кака је била мама!{S} Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! </p> <p rend="Tekst">Причала ми |
| асположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачк |
| p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући, испушта |
| рвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали м |
| ој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p r |
| рај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје |
| а, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет стоји пред |
| моћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Дов |
| Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то |
| а што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велик |
| цом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} |
| у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и ма |
| d="Tekst">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} О |
| о оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без оне једине живо |
| огута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">О |
| најем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих га познавао?{S} Не мо |
| Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у ов |
| му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски лекари да скину, или, као што бабица |
| е осећа боље.{S} Да му је Јоца рекао да то може бити још боље.{S} Да је, напослетку, божја воља |
| ћу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давн |
| то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми |
| чала о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густ |
| Ала се онда живело!...{S} Остари се, па то ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку рук |
| rend="Tekst">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и гос |
| о метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{S} Јао, јао!{S} Не могу да вичем.{S} Ма.. |
| це.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била пон |
| а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево св |
| дух, па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише орга |
| кара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче |
| и шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом м |
| ветом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају.{S} Случају? — Јест! |
| анпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И |
| чи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште |
| </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише пред вел |
| } Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко |
| <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Т |
| гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело |
| end="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а?{S} Али као да ме неко нечи |
| надао сам ти се.{S} Али... пиха, кад је то себе било!{S} А, после, он ме руком поглади по бради |
| ? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он сад?...{S} Па ако га још не нађе |
| дно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?{S} Та то је мртвац!{ |
| и га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одгово |
| ти је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слага |
| Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p> <p rend="Tekst">Али ја не викнух, не |
| а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми |
| че опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија сави |
| ај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, |
| у и — сто којекаких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми |
| , о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом. </p> <p rend= |
| и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом |
| ешке мисли. </p> <p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим |
| , некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p re |
| руке, али му тада казаше људи да му се то само навлачи бело на око, и да то могу београдски ле |
| р, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Да их зовнем? |
| већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се |
| избија сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда јед |
| беске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: </p> <p rend="Tekst">— Зар већ идете? </p> <p |
| ојој се остављају оваки болесници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам |
| опет и непрестано искаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом |
| .{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је |
| и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се доктори не науче већ |
| ekst">Знала је да ја то волим.{S} Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињст |
| тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак |
| на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед |
| ацим који „значајан поглед”, али или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> < |
| те, — рекох весело. — Видиш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад |
| </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{S} Знам да сам и мами стискао руку, и да ми је |
| rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушавао да радим и ра |
| налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необич |
| ље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, предишући |
| нам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра и |
| шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезни |
| ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад маторо |
| че ми се отварати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове |
| о ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом!{S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег |
| без новаца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга |
| анити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу |
| е то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тобом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута |
| та! </p> <p rend="Tekst">— Помакни се с тог места, дијете!{S} Како, наопако, да не види? </p> < |
| орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... < |
| не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга врем |
| ао нестрпљив и нервозан.{S} Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чис |
| маму!“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила ка |
| ри и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, |
| дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p rend="Tekst">Боже мој, како су |
| е: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">После тога ја још седим и не дижем се од стола.{S} Палим још |
| дио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. </p> <p |
| иким богом. </p> <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не |
| и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати. |
| километра од мене! </p> <p rend="Tekst">Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљ |
| јег познанства!... </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Пог |
| руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцелар |
| човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па |
| а пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се |
| — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још толи |
| ок материје и реституише организам... о томе нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сум |
| ме нема сумње. </p> <p rend="Tekst">— О томе нема сумње! — рекох и ја, тек да се нешто рекне. < |
| ен и свечан израз, као да је говорила о томе где су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} |
| S} Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — а |
| сличност необично јака.{S} Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој |
| аш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, |
| нска равница.{S} Баш нећу више никако о томе да мислим! </p> <p rend="Tekst">— Је ли, мамо, как |
| сахат!{S} Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак в |
| тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ б |
| е ноге.{S} И онда сам се знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend |
| </p> <p rend="Tekst">Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.{S} Погдешто би поједини |
| е опкопе јасније и значајније вири грло топовско.{S} Стаса је била средњег и снажног.{S} Нешто |
| А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја и помоћни |
| ; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у |
| ости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код б |
| т милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да га тражим у |
| ло о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. </p> <p rend="Tekst |
| ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам к |
| ише не може радити заната, да је наумио тражити службу. </p> <p rend="Tekst">Моја мати виде да |
| st">Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојлови |
| ом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените!</p> <p rend="Tek |
| ао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: </p> <p rend="Tekst">— Д |
| што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех |
| ">— Да се електришете?{S} Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, |
| же не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с |
| ну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком про |
| а је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ра |
| осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме |
| у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи |
| поштапа. </p> <p rend="Tekst">Још један тренутак и — све је изгубљено! </p> <p rend="Tekst">— М |
| </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе ресица, како таласи пљускају, али је вода врућа и |
| </p> <p rend="Tekst">Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, о |
| ешу, и како је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништ |
| ане — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Н |
| ако их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све |
| p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, газда-Ђок |
| адише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може опер |
| ко ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, т |
| зио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она на |
| а на кошуљу, опирала се по којој жељи и трудила се да одржи свој ауторитет; али кад сам ја већ |
| адојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бит |
| олницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, |
| г. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен |
| е је дошао да се опрости.{S} Одлазак је ту, све је већ спремно.{S} И запрегнута кола већ их не |
| ?...{S} Којешта! </p> <p rend="Tekst">И ту ноћ сам сањао.{S} Сањао сам: а ја као идем неком лив |
| ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.{S} Није могућно да су то оне буда |
| астир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „м |
| у на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот |
| ко! </p> <p rend="Tekst">Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе.{S |
| његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати и његовим лат |
| но, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је |
| kst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову |
| им”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икак |
| је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, без икаке муке нашао сам и з |
| Зар већ идете? </p> <p rend="Tekst">Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца. </ |
| Tekst">А лице!{S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S |
| } Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све м |
| и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком х |
| , сиромаха, док је још овде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Нат |
| ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице.{S} С |
| ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S} Питај твога Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја |
| S} Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} |
| да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоц |
| е на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад |
| е, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе |
| а кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, сас |
| , гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред очима, те ми |
| пштини на терет”.{S} Казао му је још да ће му <hi rend="italic">може бити</hi> зеленило у манас |
| ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом б |
| све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! |
| не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну н |
| >— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, |
| ет са срца кад оде из болнице.{S} Сутра ће, мислим. </p> <p rend="Tekst">Ја скочих: </p> <p ren |
| end="Tekst">— Збогом, госпођице!{S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, |
| уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино |
| ећ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље |
| м који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Опростим се с девојко |
| Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.</p> <p rend="Tekst">Ја се још више сти |
| е онај горе и од мога друга Јоце!{S} Он ће дати <hi rend="italic">ономе.</hi> </p> <p rend="Tek |
| помоћнику: </p> <p rend="Tekst">— А ко ће мене тамо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? < |
| еданост... </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бог дати! </p> <p rend="Tekst">Страховита и безутешн |
| , како је? </p> <p rend="Tekst">— Добро ће бити, ако бог да. </p> <p rend="Tekst">Девојка се ме |
| ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.{S} Казао |
| — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати.{S} Све је то лепо, али где је он |
| да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него |
| ом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цв |
| болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе |
| е.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и крепко, и дуго и значајно јој стегнем руку.{S} |
| Tekst">Ми се освртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с п |
| рамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј к |
| {S} Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства?</p> <p rend="Tekst">Ја се сасвим о |
| н је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала |
| поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p r |
| олишно! </p> <p rend="Tekst">— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — И |
| <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, и гл |
| , залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код д |
| ала сам јој и матер — красна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низ |
| али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од њега |
| трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.{S} Не знам колико су година били о |
| ред.{S} Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{ |
| кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести, или т |
| к кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чуј |
| за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми |
| орђу Радојловићу.{S} Не бригајте!{S} Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само мо |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Може...{S} Ја ћу казати...{S} Па наш Јоца! </p> <p rend="Tekst">Видео |
| p rend="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја т |
| иљно смешећи се, рекла: „Збогом; али ја ћу само до врата!” </p> <p rend="Tekst">И врата се затв |
| м латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p rend=" |
| p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не |
| о...{S} Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? </p> <p rend="Tekst">— Оно јест, тако је! |
| м с мамом седео после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. < |
| јичак неба </p> <p rend="Tekst">Сви смо ћутали.{S} Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао |
| </p> <p rend="Tekst">Не знам колико смо ћутали. </p> <p rend="Tekst">Онда Ђорђе прво обриса око |
| да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst" |
| — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.{S} Неко је од њих био по |
| неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и ос |
| } А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S |
| сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте ста |
| у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта |
| ицама, медицинама и понудама.{S} Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступ |
| .{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отво |
| ци, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је да |
| олесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> |
| чност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крај |
| rend="Tekst">— Па тако ... сто пута ... у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја |
| обом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па |
| ећам као — жене, али — не моје жене!{S} У какав се мађионични, сањиви, срећни поглед склапају о |
| S} Бог ће дати па ће све добро бити!{S} У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по з |
| ekst">Ја сам с мамом слатко вечерао.{S} У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слу |
| сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она |
| ају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. |
| где је, где је? </p> <p rend="Tekst">— У болници. </p> <p rend="Tekst">— Знам!{S} Али може ли |
| p rend="Tekst">Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с |
| а показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p ren |
| недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја ње |
| ију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи в |
| ујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји прсте на помоћниковој руци.{S} |
| kst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас |
| поглед?! </p> <p rend="Tekst">Он гледа у нас; видело се да гледа у нас, али му поглед беше упр |
| оца доктор!{S} Гле како заљубљено гледа у њу!{S} Познајем, познајем!{S} Знам све!{S} Ено онај и |
| а је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њи |
| /p> <p rend="Tekst">Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст. </p> <p rend= |
| ја </p> <p rend="Tekst">Јоца ми погледа у очи: </p> <p rend="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, |
| ="Tekst">Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао |
| рише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерку, и к |
| но!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и |
| ништа!{S} Дакле, ватра се брзо опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шуп |
| умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто којекаких будалаштина: све се то потенци |
| p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану на пут!...{S} |
| , божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.{S} А после, пошто више не може р |
| а. </p> <p rend="Tekst">Девојка се мења у лицу, бледи, и израз лица почиње да се крути и да се |
| ања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, |
| Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и мајка је морала |
| дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с пред |
| је тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле |
| и у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, |
| вде.{S} Каже да ће кроз који дан натраг у Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p r |
| нитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује на |
| ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погле |
| осетио како сам се вукао за њим из собе у собу.{S} У мени је било све неодређено, влажно, мекан |
| магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да о |
| е. </p> <p rend="Tekst">Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а |
| клопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза </p> <p rend="Tekst">Не знам колико |
| здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, |
| и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично седим на његовој „канцеларији“ |
| > <p rend="Tekst">Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: </p> |
| у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам г |
| ује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом седео посл |
| е последње парче тако велико да не може у ковчег: </p> <p rend="Tekst">— Каку службу, брат-Ђоко |
| два места крвава кошуља.{S} Знам да је у соби била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и |
| је седео лицем окренут нама и гледао је у нас.{S} Ох, боже, какав је то поглед?! </p> <p rend=" |
| стили.{S} Ништа нисам видео.{S} Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спушт |
| хе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор |
| Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не |
| d="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било.{S} Напослетку, ка |
| неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд.{S} Лекари му рекоше да се не може оперисати, |
| >старих људи!</hi> Он је јунак и верује у Бога!{S} Иди, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у |
| о илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох под воду!{S} Јаој, ала ме нешт |
| јком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба |
| ј пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— |
| сту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! </p> <p rend="Tekst">— Отиди опет кад стигнеш |
| оглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.{S} Моје рањено срце поче клецати и најза |
| ушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од с |
| да се бубрегом не дише, а, опет, да се у мозгу не прави жуч — да знаш све и свја? </p> <p rend |
| о, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{ |
| ан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам про |
| пи по глави.{S} Ја скочих и исправих се у кревету: </p> <p rend="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="T |
| господин Јоца, да сад треба само да сте у зеленилу. </p> <p rend="Tekst">— Ех, тамо где ја мисл |
| ј пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та |
| ек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> <p rend="Tekst">— А?{S} Колико?{S} Можете |
| хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој |
| о да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њ |
| ом ливадом.{S} Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, |
| } Сав свет је она, и она сав свет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни |
| ала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. </p> <p rend="Tekst">Тога дана бил |
| калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику |
| аке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. </p> <p rend="Tekst">А оно тамо да |
| друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе ст |
| промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тр |
| азортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p |
| знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра |
| и, ако ћеш!... </p> <p rend="Tekst">Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.{S} Ја седох, |
| била тишина.{S} Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S |
| — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. </p> <p rend="Tekst">— Па.. има ли му... лека?. |
| врсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и |
| ишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, ка |
| а мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па |
| е. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Било је још то |
| днику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе и |
| и се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, |
| ету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одго |
| ам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је там |
| ћно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.{S} Није то, д |
| дана била је недеља.{S} Нисам морао ићи у канцеларију.{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се ум |
| ући руком испред болесника, а гледајући у мене. </p> <p rend="Tekst">— Видим, — рече Ђорђе — ви |
| ма и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: </p> <p rend="Tekst">— Али наопако, да ти откуд |
| ле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвез |
| > <p rend="Tekst">Моја му мати прискочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат |
| удбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под миш |
| p> <p rend="Tekst">Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам |
| ладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Наравно, |
| бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа јед |
| покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покуш |
| и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пун |
| тра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећ |
| ан дим! </p> <p rend="Tekst">Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију.{S} Ја |
| rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst">Али кад погледах Јоцу, ј |
| отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био |
| е затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа |
| ом узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, т |
| ете! </p> <p rend="Tekst">Разиђе се дим у соби.{S} Нека давно невиђена светлост сину, и све зам |
| ешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“ |
| тражим код њега код куће, да га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, |
| ку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закованим за патос, али ни даха, а |
| и. </p> <p rend="Tekst">Ја му прискочим у помоћ: </p> <p rend="Tekst">— Каже ми мама.. </p> <p |
| ам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p rend="Tekst">Било је већ близу подне |
| т у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила |
| урати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ј |
| приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под н |
| преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу предано |
| ристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> |
| ? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он |
| ребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је |
| е!{S} Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.{S} Око на |
| предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и |
| животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и |
| е прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” или „Бог све може!” |
| d="italic">Басне</hi>, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом доктором.{S} На женидбу, |
| мислити како! „Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није.{S} |
| м се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у |
| ="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш |
| Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје с |
| се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Teks |
| страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме |
| о створење, и оно је гледало, и гледало у мене.{S} Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији |
| сто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пуне живости, снаге и једрине.{S} |
| кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— |
| аких будалаштина: све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би |
| i rend="italic">може бити</hi> зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправит |
| ђе. — Још каже господин Јоца: док одемо у зеленило, биће још боље! </p> <p rend="Tekst">Сад пом |
| ашне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{S} Једа |
| , па зеленило, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организ |
| је!... </p> <p rend="Tekst">Било је то у неку руку паковање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, |
| вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њен |
| јој стегнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја од |
| у немам?” Али болест освајаше.{S} Лекар у нашој варошици диже руке, али му тада казаше људи да |
| на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. < |
| лакту.{S} Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и с |
| тао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу и дол |
| како! </p> <p rend="Tekst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> |
| ати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило.{S} Тада |
| лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико |
| t">— Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници?{S} Баш њега! </p> <p rend="Tekst">— Њега! </ |
| а да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с |
| се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад прича: </p> <p rend |
| свртосмо и видесмо његову ћерку окупану у сузама, с рукама стиснутим у крило, с погледом закова |
| побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе с |
| ју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброј |
| вету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан н |
| мислим баш је зеленило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> < |
| {S} Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара |
| узимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. </p> <p rend="Tekst">Понудили смо их да седну.{ |
| о у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покрива |
| не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. </p> <p rend="Tekst">— Иди!{S} То је једно доб |
| испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни ов |
| ја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах. </p> <p rend= |
| nd="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу као кад |
| онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она причала о |
| већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној пр |
| оје слушали ветар. </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапо |
| ога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где сам га ја опазио. </p> <p rend="Tekst |
| у, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђ |
| !{S} Гатке из детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оз |
| Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том стане на пут! </p> <p rend="Tekst">Бил |
| о, па кретање, па... све то у неку руку убрзава опток материје и реституише организам... о томе |
| осмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. </p> <p rend |
| у живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом мила, д |
| смејао тако слатко и куражно, да сам ја увек плашљиво погледао на њу.{S} А она је била — затвор |
| арила за каке свечане изјаве.{S} Али је увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако не |
| дну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не инте |
| ога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“</p> <p rend="Tekst">Неких |
| ао да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали |
| је могу живети мати и син?{S} Он је њој увек, увек добар.{S} Она ме је још непрестано суботом м |
| end="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да тре |
| кад је нешто било свршено онда је било увек и — добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено |
| а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушно |
| качу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у ч |
| ући се, предавао њој, покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан к |
| отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срц |
| end="Tekst">— Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. </p> <p rend="Tekst">Знала је да ја то в |
| угме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда |
| пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Ч |
| S} Њене обрве дигоше се на крајевима, а угнуше на среди.{S} Очи се још јаче отворише.{S} Из њих |
| би у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напос |
| , и дим од дувана каменити, и све да те угуши! </p> <p rend="Tekst">Ја сам се руковао то знам.{ |
| воду!{S} Јаој, ала ме нешто гуши!...{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за пер |
| планова и мисли дођоше у памет.{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузи |
| носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у |
| . — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да |
| , ситно, ситно да се смеје, док му нису удариле сузе и док није почео сасвим грцати. </p> <p re |
| тетом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скида |
| стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. </p> <p rend="Tekst">У болницу, ту где с |
| t">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и с |
| st">Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. </p> <p rend="Tekst">Доврага!{S} Бар је његов поса |
| ајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај м |
| ту и отишао.{S} Ја се јавим помоћнику и уђем у „малу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што са |
| ке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tek |
| {S} Страшне слике! </p> <p rend="Tekst">Уђосмо у једну малу собу.{S} Била су само два кревета.{ |
| напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и ја.{S} За нама његов асистент, па онај момак. </ |
| <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном свечаном расположењу ка |
| се спуштају и савијају, и стаза је све ужа, и све се мање види, а нешто се провлачи и тешко ко |
| их успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S} Он паде у кревет, залепи негде вези |
| а, и све добива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме |
| и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни иначе није она |
| зглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задата |
| Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend="Tekst">— Јаој, моја мајко! </p> <p |
| ва деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. </p> <p rend="Tekst">Не |
| е стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе!{S} Ко, |
| то не реше.{S} Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим и истинским религиозним о |
| самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: </p> <p rend="Tekst">— Таки сте ви сви, д |
| бити! </p> <p rend="Tekst">Јоца изиђе и узе ме испод руке. </p> <p rend="Tekst">Он преко рамена |
| .{S} Он пристаде.{S} Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болни |
| женским дететом сам у свету.{S} Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година |
| ознајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, |
| донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на сам |
| прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне д |
| и да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. </p> <p rend="Tekst">У тај пар паде ми н |
| увек, кад год је говор о мојој женидби, узимала тако неки значајан, тајанствен и свечан израз, |
| ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што |
| ји долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем сироту?</p> <p rend="Tekst">Моја мати се испрси н |
| све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам. |
| о, напротив: мило ми је!{S} Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог |
| де, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> <p rend="Tekst">— Знам да неће! </p> <p re |
| глед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо |
| атно.{S} А све скупа страшно, нејасно и укочено. </p> <p rend="Tekst">И на моме другу Јоци виде |
| ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој пла |
| ајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. </p> <p rend="Tek |
| духну и отвори капију.{S} Ја изиђох на улицу.{S} И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог ка |
| nd="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у |
| вео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p rend="Tekst">И ја сам |
| а о њеној свадби.{S} Ах, како је она то умела да прича!{S} Сасвим, сасвим друкчије него Густав |
| S} На њему је било нешто тужно, па — не умем вам друкчије описати — па весело!{S} Поверљиво, бл |
| дно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада м |
| Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати |
| Јоцу! </p> <p rend="Tekst">Ја се одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, не |
| шком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја о |
| сници.{S} И то као да и девојку донекле умири.{S} А Ђока нам и сам већ узе причати о неком њего |
| разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, |
| .{S} Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор |
| ја још волим послеподне.{S} Баш сам већ уморан, а и време је ручку. </p> <p rend="Tekst">Он сед |
| де у кревет, залепи негде везикатор и — умре!{S} А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него |
| де су јој ствари и како да је обуку кад умре.{S} Због тога ме је нешто копкало да погдешто пове |
| , он поче опет за се радити.{S} Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету.{S |
| ати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово!...{S} Па ми је и иначе некако прира |
| ци, о „лековима од смрти”, о оживљавању умрлих и о сахрањивању живих, о гујама у срцу и — сто к |
| м оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о мн |
| тарински благословим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S |
| огледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. </p> <p rend="Tekst">Он, каже |
| рата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залуп |
| „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита |
| јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Али не умем да корачим.{S} |
| богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Ни инач |
| "Tekst">Моја мати се испрси на столици, уозбиљи се и свечано ме гледа:</p> <p rend="Tekst">— Бо |
| увек морала свршити „моралом“ који она уосталом не интерпретише и не гура ми га под нос.{S} Ни |
| ј сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: </p> <p ren |
| <p rend="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео с |
| све мирише; и она се гиба и све се више упија у мене.{S} Тада ја познам њу, познам Ђорђеву ћерк |
| рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” </p> <p rend="Tekst |
| је слепац! </p> <p rend="Tekst">— А? — упитах ја очима Јоцу. </p> <p rend="Tekst">Он ми руком |
| p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар |
| ">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, |
| што је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу оч |
| о је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још кад тај свет |
| и, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, велим, одшкринуо врата, а |
| ="Tekst">Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену |
| ирају”. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све.{S} Извадише неки сто |
| тије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутри |
| о се да гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више п |
| д нас ватра из магазе!{S} Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ват |
| оказивала да је баш тако добро како сам урадио.{S} Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом с |
| ст и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала |
| је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли. </p> <p rend |
| а знаш све и свја? </p> <p rend="Tekst">Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. </p> <p rend="Tekst |
| Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.{S} Оп |
| добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{S} Па онда, ето ја с |
| плакати! </p> <p rend="Tekst">Леви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов по |
| t">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst">Ја сам с мамом слатко в |
| ад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, |
| овање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђор |
| ли с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница.{S |
| к да га, поред све његове несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ћ |
| и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p rend="Tekst">Бар ја бих с њом био сре |
| ве несреће, ипак усрећи.{S} Она ће га и усрећити!{S} Ја вам кажем: она ће га усрећити! </p> <p |
| ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди.{S} Мени је нешто играло пред |
| собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја |
| дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — В |
| d="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели и устумара.{S} Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. |
| ге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако вол |
| е, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо га да не остане без |
| екари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелирају”. </p> <p r |
| скаче пред очи.{S} И то као да је нешто утешљиво, пријатно, слатко.{S} Редом, редом! — Потреса |
| а да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.{S} Н |
| на моме другу Јоци видео се један тежак утисак.{S} Он приђе с пуно озбиљности и љубави болесник |
| и односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.{S} Потреса ме осећање моје |
| станак у болници начинио је на ме силан утисак!{S} Покушао сам да га „аналишем”.{S} Ја неки пут |
| су одсудно брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи |
| се доктори не науче већ једанпут на те утиске, зар не огуглају све то?{S} Или можда?...{S} Кој |
| овање мисли.{S} Он је прибирао, слагао, утуткивао.{S} Турао у празнине понеко: „даће зар Бог!” |
| едицине, без наде! </p> <p rend="Tekst">Ућутасмо. </p> <p rend="Tekst">Али ја њега ипак познаје |
| слатка моја мајка! </p> <p rend="Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја м |
| из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, мор |
| вао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле с |
| раво довуче до врата И отвори их!{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </ |
| р никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне |
| ле купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: </p> <p ren |
| Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно са мном збива, да се моја |
| м кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кр |
| вој ауторитет; али кад сам ја већ нешто учинио, кад је нешто било свршено онда је било увек и — |
| нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па даје |
| не узимаш њу?!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чист |
| добро!{S} И ако бих се ја сам за нешто учињено кајао и кињио, она ме је сама разговарала и док |
| овео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао сам, невиђен, у предсобље.{S} Од велике собе су би |
| мо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он се окрете упола њојзи: </p> <p rend="Tekst |
| да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! |
| мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен |
| сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине.{S} Живели смо лепо и задовољно!{S} Нарочито |
| моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на в |
| мало оштрије стреле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p r |
| дмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи.{S} Потреса ме онај грандиозан утиса |
| олујем од случаја”, па сам ваљда мало и фаталиста! </p> <p rend="Tekst">Дакле, тако смо ми живе |
| Али не умем да корачим.{S} Рекох да сам фаталиста!{S} И тада ми се учинило да се нешто значајно |
| з болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.{S} Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на |
| kst">Тада се опет у мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше |
| алишем”.{S} Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утис |
| ма.{S} Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако да |
| nd="Tekst">Какав један „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу |
| <p rend="Tekst">Много сам још сањао и „филозофисао”.{S} Разабрао сам се на месту где моја мати |
| да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, |
| !{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и з |
| е!... осветљена... не!... озарена неком фосфорастом, љубичастом неком... ја не знам ни сам како |
| ">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет. </p> |
| , па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегенисавали< |
| оћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend="italic">бегениса |
| Ђорђе поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!.. |
| ку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: </p> <p rend="Tekst">— |
| још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја с |
| да ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.{S} Ја с нема |
| ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Хајде да вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак с |
| ли! — рече Јоца. </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти напред! </p> <p rend="Tekst">Он уђе.{S} Уђох и |
| е нешто са себе: </p> <p rend="Tekst">— Хајде! </p> <p rend="Tekst">Дођосмо.{S} Мама се обесели |
| и ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, море, уђи слободно!{S} Неће те нико ујести! </p> |
| Купао сам се! </p> <p rend="Tekst">— Па хајде да лежемо! </p> <p rend="Tekst">Легосмо. </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! </p> <p rend="Tek |
| и човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да |
| е тај Јеврем био бамбадава три месеца у хапсу, нећу да... али не!{S} Нећу баш ништа!{S} Дакле, |
| ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!{S} Бле |
| а сљуби с њеном, и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у |
| ад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да |
| ="Tekst">Нећеш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend=" |
| плату!</p> <p rend="Tekst">— Доста је, хвала богу, паметноме.{S} Кад, ако бог да, будеш имао д |
| за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господ |
| већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу хвала! </p> <p rend="Tekst">Сад наступи једна велика па |
| сањаш, па јаучеш! </p> <p rend="Tekst">Хвала богу!{S} Али какав је то сан?{S} Сад сам будан, а |
| спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену рупу |
| поче свој говор пресецати са:{S} Хај... хеј!...{S} Боже мој!...{S} Ала се онда живело!...{S} Ос |
| нечух њене речи: </p> <p rend="Tekst">— Хеј ти, ленштино! дижи се! </p> <p rend="Tekst">Осетим |
| rend="Tekst">Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет.{S} Као |
| ом! </p> <p rend="Tekst">— Роткве!{S} У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа!{S} А једанпут, па — |
| уздањем. </p> <p rend="Tekst">Ваљало је хитати.{S} Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад |
| за секутић и одапевши, даде ми знати: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S |
| е знојио, кухао, топио и напослетку био хладан као леденица </p> <p rend="Tekst">Молим вас, мал |
| у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвицима увијају се у покривач. |
| ти: „Хич!” </p> <p rend="Tekst">Неки ме хладни зној обузе.{S} Ја побегох из собе и седох на јед |
| ..{S} Удавих се!...{S} Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче.{S} Јаој, оне очи! </ |
| ладика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми је то метнуо по |
| ки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”.{S} Нашао сам да је утисак у основи тужне |
| ед!” Али ја се не дам.{S} Ја с немачком хладноћом систематски разрађујем материјал и остављам о |
| , мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко г |
| неку руку.{S} Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” ум |
| из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео завири |
| <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из |
| пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: </p> <p rend="Tekst">— Х |
| обегох из собе и седох на једну клупу у ходнику.{S} Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сла |
| м који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} |
| акше би ми било.{S} Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така заб |
| и сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како |
| диш!{S} Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад |
| ољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу!{S} Јер она је утеха и живот! </p> |
| ње”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу |
| а сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жени |
| е мало разговарамо.{S} Жељна сам те.{S} Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви |
| н „систем”, какво „филозофисање”!{S} Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из о |
| и тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> — Јесте, али ако ја узмем с |
| <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, не гов |
| варач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити м |
| легу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно уста |
| ="Tekst">Па и помоћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче |
| гоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар зау |
| е књиге, нешто крупно и неразумљиво.{S} Хтео сам и да јој бацим који „значајан поглед”, али или |
| сам — љубоморан? </p> <p rend="Tekst">— Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад и |
| х, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један вијор |
| седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе м |
| Много сам мислио, много.{S} И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам за |
| му за минут милијун глупости: како сам хтео да га тражим; да га тражим код њега код куће, да г |
| одмах умијем, обучем и уљудим.{S} Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. </p> <p |
| ради.{S} Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. </p> <p rend="Tekst"> |
| ас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> <p rend="Tekst">Ја сам |
| Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.{S} Она, као врстан, поштен, одуш |
| сам њој давао <hi rend="italic">Касију царицу </hi>или Доситијеве <hi rend="italic">Басне</hi> |
| <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend="Tekst">Сад ми је било с |
| и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен.{S} Бућ!{S} Одох |
| у с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.{ |
| ко даље </p> <p rend="Tekst">Мама је за цело то време тихо плакала.{S} Само је понеки пут, пред |
| шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела та мисао.{S} Ја сам огледао да је се отар |
| и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.{S} Коса и обрве биле су јој плаве, те |
| дина или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или |
| .{S} Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни |
| и, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.{S} Пушили смо, тако смо много пушили, да се у н |
| kst">Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафан |
| зи у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не |
| д стола.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Палим још једну и још једну |
| и прича.{S} Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича.{S} Прича се увек морала свршити |
| ар.{S} Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету |
| ци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу |
| све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p |
| : „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се |
| , рекох, а?{S} А ко се стара за она два црва!” </p> <p rend="Tekst">О Божићу, 1886.</p> </div> |
| коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек |
| и и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господ |
| ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш!{S} Бог га убио ко ти у том |
| х вратима. </p> <p rend="Tekst">Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха руч |
| ко таласи пљускају, али је вода врућа и црна као мастило.{S} И Мојсило илиџар цеди лимун и стру |
| rend="Tekst">Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и |
| плаве, те је зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајниј |
| } Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да зви |
| шао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необ |
| е, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!{S} Још ка |
| ; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино!{S} Ти!{S} Ти ми одреши језик! |
| , па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим в |
| ош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа |
| d="Tekst">Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” креве |
| вео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па |
| опазила у магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па |
| влачио испод пазуха и разбијао се о ону чаробну облину.{S} Видео сам и њену облу руку, мишицу, |
| била — затворена књига!{S} Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, ал |
| једну монету узме другу која му у онај час треба. </p> <p rend="Tekst">Те ноћи ја сам с мајком |
| вечерамо! </p> <p rend="Tekst">Јоца за часак само замишљено зачкиљи очима, онда погледа мени у |
| остирком.{S} Крај кревета мали сточић с чашама, пљуваоницама, медицинама и понудама.{S} Момци, |
| > <p rend="Tekst">Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким п |
| аше матере!{S} Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буква |
| г.{S} Нешто заношљиво, мраморасто бело, чврсто и еластично се свијало у гипке, обле линије, пун |
| ца, мој Јоца.{S} Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.{S} А ипак ми је, и опет ми је |
| амо, седи ти!{S} Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“</p> <p rend="Tekst">— Седи, бога |
| ">Јаој, та ја њега познајем!{S} То је.. чекај, молим те!... — То је!...{S} Не, не!{S} Откуд бих |
| S} И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће су |
| атим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.{S} Дао сам се малтретисати |
| и и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га прати |
| черу. </p> <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — |
| <p rend="Tekst">Онда се пљесну руком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, |
| њему?{S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе? |
| ре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и слу |
| окривач. </p> <p rend="Tekst">Не знам у чему сам провео то послеподне.{S} Нешто сам као покушав |
| а?{S} Нека је само теби драга и нека је честита. — Тако ми бога!</p> <p rend="Tekst">Она се ина |
| d="Tekst">— Иди!{S} То је једно добро и честито дете!{S} Знала сам јој и матер — красна жена!{S |
| ој ћерци?{S} Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, мо |
| д које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и куражно, да сам ја уве |
| ислио с њиме лећи и на чамову даску.{S} Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристај |
| по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод |
| гледајући, рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!... |
| <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад оп |
| брисали све моје интензивне утиске, као четка с кречом оне за нас пуне значаја речи и слике што |
| nd="Tekst">Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. </p> <p rend="Tekst">Одмах се дигнем. </ |
| легао главом у крило.{S} Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво |
| оцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах |
| мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах т |
| е дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим ја из куће, а он на капију. </p> <p rend="Tekst">С |
| и се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници. </p> <p r |
| м, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме |
| едити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.{S} Па још |
| сам и зашто је тужан.{S} Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чи |
| а, не познајем га! </p> <p rend="Tekst">Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на ф |
| им:</p> <p rend="Tekst">— Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом |
| st">— Бог с тобом, не говори тако!{S} А чиме други свет своју децу храни?</p> <p rend="Tekst"> |
| да вам не умем казати.{S} Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наи |
| али где сад да га нађем?{S} А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.{S} Наравно, нећу му ја н |
| рече: </p> <p rend="Tekst">— Четири!{S} Чини ми се четири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а шт |
| помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из |
| ко је повисоко лешкарио, неко седео.{S} Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео ка |
| после ручка и пушио.{S} Ћутали смо.{S} Чини ми се да смо обоје слушали ветар. </p> <p rend="Te |
| као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену |
| ного сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, о |
| ма; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под п |
| стром и са ћерком. </p> <p rend="Tekst">Чини ми се да сам почео цвокотати зубима. </p> <p rend= |
| или ми то није ишло од руке, или се она чинила невешта. </p> <p rend="Tekst">Напослетку, Ђорђе |
| ни је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким рве.{S} Тада се из његов |
| у собе где су болесници.{S} Тако ми се чинило да је тамо нешто тешко, тамно, мистериозно!{S} Г |
| едну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим |
| p rend="Tekst">Или се то мени само тако чинило? </p> <p rend="Tekst">Да видим: </p> <p rend="Te |
| d="Tekst">— Број 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То је |
| а стеже хаљина под пазухом.{S} Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: |
| нарочито онај с кукуљицом и капетанским чином.{S} А, није!{S} То је Јоца доктор!{S} Гле како за |
| ђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, |
| нда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: </p> <p rend=" |
| све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци |
| се у болници не може помоћи.{S} Сад ми чисто нешто лакше.{S} Чини ми се да ће ми пасти неки те |
| још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.{S} Пошто је већ било о вечерњу |
| ебе сама? </p> <p rend="Tekst">Дошло ми чисто да плачем! </p> <p rend="Tekst">Какав један „сист |
| о га још не нађем? </p> <p rend="Tekst">Чисто сам се дао у бригу. </p> <p rend="Tekst">Али чим |
| } Та овима је људима добро!{S} Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара!{ |
| Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу.{S} С обе стране кревети с белом простирком. |
| гледа у нас, али му поглед беше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближав |
| је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.{S} Ја сам бар осећао горе на темену |
| kst">Онда је испод пазуха извадио један читав сомун и дао га мени.{S} Сасвим се лепо сећам тога |
| мо вратити натраг.{S} Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!{S} Ја ћу испричати своја |
| ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је |
| се бројеви светле и блеште, те се једва читају.{S} Рекао бих да су ми однекуд познати ти бројев |
| а га тражим у болници, код болесника, у читаоници, у рају, у паклу, у... </p> <p rend="Tekst">— |
| ђу: </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, чича-Ђорђе!{S} Познајете ли ме? </p> <p rend="Tekst">Он |
| ?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога |
| онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога!{S} Ја с |
| нога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа!{S} Јест, чича-Ђорђа.{S} Знаш онога! |
| м изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.{S} Ја не знам како то да вам кажем, како да |
| чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; и залогаји од |
| ћник се изгуби.{S} Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и |
| </p> <p rend="Tekst">На кревету покрај чича-Ћорђа седело је женско створење, и оно је гледало, |
| > <p rend="Tekst">Ето.{S} Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећ |
| дина!{S} Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђ |
| "Tekst">Често је, каже ми мати, доносио чича-Ђорђе сомун испод мишке и куповао нам дрвâ, све до |
| е „плави од истока”.{S} Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробуди |
| брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.{S} Онда, онда знао сам да си има |
| </p> <p rend="Tekst">Помоћник, светски човек, трља руке: </p> <p rend="Tekst">— Па како је, га |
| унио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Париз |
| мени поче копрцати „филозоф” и „светски човек”: </p> <p rend="Tekst">„Лакше, лакше, младићу!{S} |
| сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и сло |
| а после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухо |
| ке! </p> <p rend="Tekst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њем |
| kst">Али онај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако |
| тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме др |
| ета.{S} Један празан, а на другом један човек.{S} Он је седео лицем окренут нама и гледао је у |
| асна жена!{S} И Ћорђе је један по један човек!{S} Он, ето, сад није низашто, али се још не да!{ |
| Tekst">Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. </p> |
| а откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да каже |
| детињства: о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од нек |
| пали. </p> <p rend="Tekst">Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. </p> <p rend="Tekst" |
| Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети.{S} Али ово! |
| реса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној |
| еле, али твоја париска уштиркана кошуља чувала је твоје нежно срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, б |
| носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда ми је она при |
| е двоје све више грле и љубе!{S} Али, о чуда!{S} Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило |
| део сам и њену облу руку, мишицу, и ону чудесну рупицу на лакту.{S} Осећао сам неки животан мир |
| а небо везује наш орган слуха.{S} Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој |
| ему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио!{S} Дакле то ли је!{S} Наравно!{S} А гле како се |
| но Јоца доктор?... </p> <p rend="Tekst">Чудно сам се осећао кад уђох у собу и видех маму у оном |
| <p rend="Tekst">Али и Јоцино чело беше чудновато.{S} Да ли то са Ђорђеве судбине? — Па зар се |
| о даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. </p> |
| рата се затворише.{S} Мама се врати.{S} Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе п |
| о да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.</p> <p rend="Tekst">Посл |
| } Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ј |
| ом је стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан- |
| и ето видиш, ја... </p> <p rend="Tekst">Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим |
| . у невреме! ... </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд!{S} Х |
| мојим предлогом: </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, — рекох — хајдемо, болан, код мене да вечерамо! |
| ом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео |
| иш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} Али како је она свир |
| и те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.{S} |
| нтност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. </p> <p rend="Tekst">— Боље, х |
| е моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... </p> |
| избелела лица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осети |
| патос, али ни даха, а камоли јецања да чусмо. </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је видео ушима.{S} Он |
| капута како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се |
| ">ономе.</hi> </p> <p rend="Tekst">Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: </p> <p rend= |
| мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа |
| описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамба |
| rend="Tekst">Моја се мати мало и слабо шалила.{S} По једанпут у години дана ја бих јој легао г |
| штедео мајку ситне деце.{S} Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и |
| љна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. </p> <p re |
| а два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...{S} Али није, |
| сници. </p> <p rend="Tekst">Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у |
| нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од сата као да се лактовима гурала кроз дебео |
| стаза, и опет кука кукавица.{S} И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко!{S} Јан-ко! и |
| >Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.{S} Он ме одведе у болницу где ја обично с |
| а, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником.{S} Не знам зашто, али никад нисам смео |
| уго о свежем ваздуху, о ровитим јајима, шетњи и о природи „која ради”. <hi rend="italic">Природ |
| ој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи. </p> <p rend="Tekst">Осећам како ми се тресе р |
| дмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, све више, и опет је она, и само она што тако силн |
| ет!{S} И у грудима ми се нешто све више шири, и одмах се напуни мишљу о њојзи, и опет се шири, |
| !{S} Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: </p> <p rend="Tekst">— Идем, мамо, |
| дсобље.{S} Од велике собе су била врата широм отворена.{S} Она је седела за клавиром.{S} Гледао |
| </p> <p rend="Tekst">У тај пар врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред соб |
| тавити ме напољу.{S} Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. </p> <p rend="Tekst">Ал |
| магази.{S} Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с це |
| што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p rend="Tekst">Често је, каже ми мати, дон |
| ом дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н. </p> <p rend="Tekst">Од то доба и |
| онај Значајан поглед који, кад су врата шкрипнула, беше укочено управљен поврх њих — тек сам, в |
| ван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?{S} То зна унеколико само моја мати. |
| о срце.” </p> <p rend="Tekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била |
| зао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и издише п |
| аклу, у... </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">— Ништа, брате, — |
| >Да видим: </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ти је данас? </p> <p rend="Tekst">Он се поче вртети |
| аца?</p> <p rend="Tekst">— Бог с тобом, шта говориш којешта?{S} Нека је само теби драга и нека |
| S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} Али један в |
| > <p rend="Tekst">— Та који ти је ђаво, шта има да те грди? </p> <p rend="Tekst">— Па тако ... |
| пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да живим без ње, зар...{S} |
| лед склапају оне њене пусте очи!{S} Ех, шта сам тада мислио, шта осећао, шта хтео?{S} Зар да жи |
| ком по челу: </p> <p rend="Tekst">— Ох, шта ја, грешна у бога, радим!...{S} Мећем девојци грану |
| "Tekst">— Па.. има ли му... лека?...{S} Шта каже, твој Јоца? </p> <p rend="Tekst">— Ништа!...{S |
| говим латинским речима и реченицама.{S} Шта ћу?{S} Волео сам га, па сам све подносио!</p> <p re |
| више, него поче код другога радити.{S} Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ства |
| нај, онај човек!{S} Ко је тај човек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и с |
| овек?{S} Шта ме то толико вуче њему?{S} Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво |
| Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} Зар заувек?{S} Зар је то могућно!? </p |
| nd="Tekst">— Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радој |
| ="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Видео сам онога... о |
| ="Tekst">— Мамо! </p> <p rend="Tekst">— Шта, брате? </p> <p rend="Tekst">— Мамо!...{S} Ја.. ти. |
| ekst">Дигоше се. </p> <p rend="Tekst">— Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ?{S} |
| ekst">Ја скочих: </p> <p rend="Tekst">— Шта?{S} Сутра већ! </p> <p rend="Tekst">— Сутра, богу х |
| амо анализирати? </p> <p rend="Tekst">— Шта? </p> <p rend="Tekst">— Та ово, како га зовете?{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— Куку мени!{S} А шта му је? </p> <p rend="Tekst">— Не види ништа! </p> < |
| оја је стајала </p> <p rend="Tekst">— А шта ви не седнете, госпођице?{S} Молим вас, изволите! < |
| као кад прича: </p> <p rend="Tekst">„А шта ја теби, море, рекох, а?{S} А ко се стара за она дв |
| ekst">Ох, боже, шта то све вреди?{S} Ма шта ја радио, мене је ипак била понела, целога понела т |
| а. </p> <p rend="Tekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груд |
| кочи у помоћ. </p> <p rend="Tekst">— Па шта сад мислиш, брат-Ђоко? </p> <p rend="Tekst">Он брзо |
| и ја одвих једно парче хартије.{S} Гле шта је сад света!{S} И сви упрли очи у то парче хартије |
| те ви сви, данашњи младићи!{S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, |
| еви крај усне задркта му.{S} Он не рече шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувиш |
| о некакој помади од које расте коса, и шта ти ја знам.{S} Често је се смејао тако слатко и кур |
| арији“ док он не обиђе и не види има ли шта ново.{S} Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја |
| мајком било — то је друга ствар!{S} Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад х |
| нисам казао... </p> <p rend="Tekst">Али шта је, шта је то све?{S} Како се све то губи, бледи и |
| {S} Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...{S} Хај, хај, како су ваши стари <hi rend |
| ами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио.{S} Знам само да рече да ће да иде.{S |
| не може оперисати, него се може не знам шта друго покушати, али зато треба да лежи у болници.{S |
| одговарали му махом кратко, али не знам шта.{S} Још ми се учинило да су га с поштовањем и повер |
| , Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубав |
| ко!{S} Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.{S} Све је само мрачније, и дрва се спуштају и сави |
| тупи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га он |
| ми је било све јасно!{S} Сад сам видео шта ми је он и <hi rend="italic">она!</hi> Сад, за који |
| редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” |
| и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од п |
| врата се широм отворише, и уђе Ђорђе са штапом пруженим пред собом, са сестром и са ћерком. </p |
| > <p rend="Tekst">Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје.{S} Ја чу |
| } Па то више не треба.{S} Ја мислим, а, што је главно, и господин Јоца, да сад треба само да ст |
| ekst">Па добро!{S} Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди?{S} Та овима је |
| S} Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?{S} Зар |
| p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора, па и господин |
| ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћерет |
| тири!{S} Не видим баш добро!...{S} Е, а што ти сад опет плачеш? </p> <p rend="Tekst">Ми се освр |
| Н. </p> <p rend="Tekst">— Натраг!{S} А што? </p> <p rend="Tekst">— Богами, у оној муци и невољ |
| а така забава: </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, опет, правиш важан?{S} Ти мислиш: ако ти зна |
| су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати!{S} Није могућно ти |
| морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: </p> <p rend="Tekst">Ђорђе је тада |
| наш онога!{S} Ја сам био мали.{S} Онога што је радио с татом!{S} Знаш? </p> <p rend="Tekst">Сад |
| сле нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новоро |
| чњег живца”. </p> <p rend="Tekst">— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да п |
| д није клела богом, а и мене је псовала што сам био уобичајио уз реч „богами!“.</p> <p rend="Te |
| упола њојзи: </p> <p rend="Tekst">— Ама што ти плачеш, што срдиш бога?{S} Ето господина доктора |
| } Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не |
| ри, све више, и опет је она, и само она што тако силно пуни и распиње моје груди.{S} Ја је љуби |
| ређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. </p> <p rend="Te |
| ако не?{S} Сећам се онога првога вечера што сам провео у њиховој кући.{S} Ах, то вече!{S} Ушао |
| по сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати.{S} Бадава!{S} Ја сам видео пре |
| ица и њихове изразе.{S} Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.{S} Нисам ни осетио како сам |
| .. да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да |
| ом оне за нас пуне значаја речи и слике што смо их ми угљеном писали по зиду од школе. </p> <p |
| равно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ће |
| не дају дисати!{S} Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Ј |
| еше упрт за читав педаљ поврх нас.{S} И што му се ми више приближавасмо, поглед се све више бли |
| у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља.{S} Знам д |
| њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз |
| егнем руку.{S} Али она има нешто у руци што смета да се моја рука сљуби с њеном, и ја одвих јед |
| "Tekst">Ух, а они у болници!{S} Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па <hi rend="italic">онај |
| , поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган |
| алу собу”. </p> <p rend="Tekst">Али тек што сам био отворио врата и видео онај Значајан поглед |
| мамо, како се носио онај златан пушћул што га ти још чуваш у орману? </p> <p rend="Tekst">Онда |
| !...{S} Само немој да мислиш да ја имам што против ње!{S} Не, богами!{S} Бог је велика заклетва |
| м будан, а?{S} Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави.{S} Ја скочих и испра |
| <p rend="Tekst">И ја сам био задовољан што сам нежењен.{S} И мада је мајка почесто навијала да |
| гу београдски лекари да скину, или, као што бабица још утешљивије и убедљивије рече, да „апелир |
| Разговарали су.{S} Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.{S} Само су с |
| зар тим више одскакало оно црнило, као што кроз земљане опкопе јасније и значајније вири грло |
| менима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина п |
| закон! </p> <p rend="Tekst">Мени криво што он не пристаје у моје лудовање.{S} Лакше би ми било |
| ="Tekst">Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу.{S} Видео сам сасви |
| ример, састати, некога срести, или тако што, да ми се то баш деси!{S} Ето, на пример, сад с тоб |
| вим, овако као владика унакрст!{S} Само што ми је нешто хладно по листовима.{S} Гле!{S} А ко ми |
| ива други изглед.{S} Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, и |
| ати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу.{S} |
| рати. </p> <p rend="Tekst">То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!{S} Они |
| покривао се њом и увијао у њу, као оно што голишава деца скачу у хладан кревет и живо са узвиц |
| 17?{S} Њему, брате, ми чинимо само оно што је у нас реч „утехе ради”.{S} То јест, заваравамо г |
| пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, т |
| ш? </p> <p rend="Tekst">Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! </p> <p rend="Tekst">Помоћн |
| rend="Tekst">У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Б |
| прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболе |
| под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на дв |
| о сребрењацима начелниковим, о либадету што је везао његовој покојној жени, о ватри која је саг |
| ао паљевину и чађ, али ипак онај хлебац што га донесе чича-Ћорђе необично ме је слатко голицао; |
| Знам!{S} Али може ли му се отићи...{S} Штогод однети?... понудâ?... </p> <p rend="Tekst">— Мож |
| t">— Па тако!{S} На пример, код општине штогод.{S} На пример... ја... тако...{S} Ето, могао бих |
| окушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном лист |
| енило!{S} А и воде су у бога дивота!{S} Шума је, трава је, луфтови су! </p> <p rend="Tekst">Ја |
| у дражђанском Великом врту.{S} Око нас шума и чисте стазе.{S} Као да чујем Лабу, и детао негде |
| Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспап |
| и из ње се просипа знато!{S} Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле |
| тар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.{S} И око мене је са |
| ек”, па изгњечим своје срце као chapeau claque и слободно корачим напред.{S} Поклоним се њој, п |