м, како је све то наједном лепо почело! а како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао |
које је имао зашивене у постави капута) а затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Срби |
да и она једном понесе "купљени шешир", а не преправљен од старог, жељу која је за њу била неос |
(ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са ње |
ну најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисур |
ју да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у ман |
и ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише за |
рстим.{S} Подузела ме тако нека страва, а Јеша опет проговорио, па као да је јуродив, све тако |
Он прелете очима преко неколико редова, а онда седе и поче пажљиво читати: "...{S}И ја схватам |
, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји крепка, поносна, непобедива.{S} То је |
који носе ову исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или шт |
он је постао сам свој учитељ и судија, а то је тешко, то је мучно, тај пут је, сине мој, најте |
{S} - Ти имаш право, ово је детињарија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учин |
тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви њего |
да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ћ |
ивао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензионисан по својој молби, није био никако |
им, осећам у себи јачину за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба |
во и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом |
е на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва коме је припадао није било друг |
да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао |
на.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта |
сли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{ |
, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, ка |
нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до тог часа није имала храбрости да отвори из ст |
г и скоро трагичног његовим поступцима, а то је сметало и одбијало у једном друштву које је све |
строта, пиљећи у њега завидљивим очима, а кришом подражавали начин на који је он носио кравату, |
сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани |
као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часов |
главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крс |
пет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{S} - Нећу у срез!{S} Овд |
скоро онесвеслу од плача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на |
е стигли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја |
ав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком по |
емо.{S} Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар |
ово леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један сељак: овог пута горела је сл |
две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе улазило преко |
м ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино па |
е је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ће са собом.{S} Радозналост дућанџиј |
им очима постојала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарко |
ко пуно њене сопствености и њеног духа, а све натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете |
урођене особине дадоше равнотежу духа, а његово "европско и философско" образовање потребну ми |
и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и очима колута, заплиће се, а н |
говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, |
жим зашто је она изабрала његову љубав, а одбацила твоју.{S} То је немогуће, то она сама може з |
престано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам п |
мала стидети"?{S} То сам ја, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара |
мисли, чела скоро наслоњеног на излог, а једак нарочито на матер, којој је могла пасти на паме |
аде вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, сма |
м је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, шт |
као зелено поље.{S} Погледам око себе, а оно дрво или камен.{S} Сагнем се још једном, преврнем |
жим за седиште и добро да стиснем зубе, а од тандркања ништа нисам могао да чујем.{S} Све што с |
изнати? {S}Или му просто дозволити све, а не само да је држи под руку?{S} Она помисли: одговори |
ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу |
вник да поново одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја п |
једва приметним осмехом:{S} - Шта каже, а?{S} Луд...{S} - Којешта! {S}- Знам, знам, - прекиде н |
који су се "одједном" (то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који с |
о пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли б |
и неки пут за њих ни најмање симпатије, а не љубави!) јер се теби учинило да је ово сада оно пр |
Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости |
своме животу не заклаше ни једно пиле, а који немају ни толику количину човечности да је могу |
ђе до краја и мисли да ће се сада даље, а оно почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - до |
и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима каби |
војим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Радмила очекиваше |
да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због с |
ше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог ов |
ећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас |
То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је б |
оз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не због новца.{S} Срба приђе своме кревету и онако об |
бог те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила |
еће на мене и очима колута, заплиће се, а не пада.{S} Ја узео пушку и опалио. {S}Он одскочи па |
бе и твоју слободу мислио, потражио те, а Крсманија мени:{S} Кукавица си ти, Јешо.{S} Шта ће Ос |
благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S |
лице!) - он изађе прво у уско двориште, а онда кроз засвођену капију на улицу.{S} Упути се низб |
Србу да је поведе са собом у позориште, а сада одједном... због чега? како? и како је имао свет |
илије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Бо |
с, као луде који нису имали своје јуче, а то је заблуда и злочин.{S} Можда због тога тако слепо |
а собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени израз и сва очајна по |
у руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, |
д мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, |
њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубављу раде свој јагњећи посао |
претпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћ |
да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не зна |
{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Зам |
мо по парку, у недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребн |
аредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{ |
ности (та емоција се тако лако преноси, а жена је (скоро као огледало!) ти се потпуно изгубиш, |
А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај |
оте носила у себи.{S} Неће те разумети, а убиће те својом добротом, убиће, не знајући да те уби |
а и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да |
гу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти љу |
то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потреби срца).{S} Најзад, после читавог часа сп |
е, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног Остоју, мајка му за њим очи исплакала.{S} Је |
ко се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног самоодрицања, |
S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{ |
Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Кара |
е "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило Миљковићеву пажњу |
да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце ти је добро, за женама не јур |
ро несвесан својих способности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако |
мети његову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и |
н са злобом помисли на свој кукавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и ниско |
од свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг. |
} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, з |
написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, |
ве странице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу |
из лености душевне.{S} Ја ти ово пишем, а и за мене је све то мртво слово, ја не разумем, ја не |
ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} Јеша заспа |
, што такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину мла |
цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са с |
јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} Погледам: шу |
лази пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако |
икодим, - чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за наст |
ти да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом.{S} Он осети хладноћу |
еликим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао |
о не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмо |
под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би |
вања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже |
ну.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не |
етао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору заспао, и почео поново да говори о т |
ојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, запле |
(та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или не, дан виш |
о, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то је увек било с |
спрат) то се он, онако стар и малаксао, а при том тежак, оклизне, изгуби равнотежу и, као џак н |
ркосити коме немаш.{S} Погледам у небо, а оно ми дошло празно, као зелено поље.{S} Погледам око |
имер дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда св |
м тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео |
нешто, и изводећи то на шта је мислио, а у ствари немајући о свему томе ни једну једину свесну |
S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, б |
покору.{S} Свеједно.{S} Ја мислим тако, а не тражим од других да деле са мном моје мишљење.{S} |
{S} У зобници је.{S} - Па добро, синко, а ти зобницу окачи о капију, па иди.{S} Прођи се ти нас |
S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људ |
} Ђаволи смо ми, док по земљи корачамо, а после ништа, од земље си у земљу се претвориш, трава |
грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже на души.{S} Нека ме жалост за планинама |
пеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малтером (будући |
екако и сувише нагло, страсно, предано, а тон је захтевао лакоћу, дискретност, скоро незаинтере |
чи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} |
одином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: и како тихо; учини ми се као да је све то в |
морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта хоћу; јо |
ће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један п |
а никоме.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си и |
било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми |
се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго |
} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви |
камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} |
ебао да се отвори миран и срећан живот, а место тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би у |
знате да је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним н |
природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољава |
гурали своју срећу положајем у друштву, а који у ствари нису срећни!{S} Јер треба једно ништа, |
.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити |
ећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млади официр.{S} Проклето место.{S} Ја |
скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачунајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их и |
грајући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комара |
стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав испуњен срећом. {S}Он се за неколико минута |
а муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, пр |
ак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је јо |
н, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништ |
даношћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и |
ло.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и немаштином, ја сам ћутећи улазио у трпезариј |
!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић ј |
лет! - то је рекао потмуло, кроз осмех, а затим, учинивши последњи напор, он се издиже из фотељ |
нати, сем ње.{S} Зашто је изабрала дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све |
арамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и насмејавши се го |
слути, оним што као да зрачи свака реч, а што је неухватљиво, необјашњиво.{S} Као да се око наш |
ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} |
- узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{S} Чу се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још в |
ји поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скор |
ол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није завршавао, он се предавао с |
.{S} - Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, памет |
х речи...{S} - Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којо |
га испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То |
} - Нека, нека.{S} Хајд у здрављу!{S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само |
, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друго? - упита Срба, прекидајући оца у највећој е |
не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И муш |
Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба.{S} - Она је пре |
ти да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само б |
седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио |
оји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, св |
зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега |
томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у јед |
ке Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће |
- махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио по шуми у ово доба, а? - мун |
S} - Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, |
м.{S} Требало их је само склонити.{S} - А...{S} Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису |
раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и |
S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору |
ким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев поглед и сав плану |
., који је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев гла |
увукао у мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеш |
еш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита иронично Срба.{S} - У ствари ти си |
е и на њима се указа Карамарковић.{S} - А, то си ти.{S} - То сам ја. - одговори некако дурновит |
S}- На.{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-исп |
им га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво п |
, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху |
в плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу |
ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогун |
д ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - Срба се нагло наже према Карамар |
?{S} И узели после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио |
го простије признати сама себи истину - а тада ићи ка њој?{S} Ја сам можда неправедан и заборав |
, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љути |
е, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када се једно од двоје на време тр |
з страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући |
овање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} |
Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- А он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{ |
главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли... мисли... као ја, као сви паметни људи. |
ми... ја сам луд, ја не знам за себе... а шта могу да радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Ва |
сам хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узви |
{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца |
одушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, кад |
о може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека м |
асилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквар |
омисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јој намах неко ишчупа срце и |
иш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она н |
ч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која се затек |
да је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту његову тврдоглавост претворише |
рбу због његове наочитости и отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним с |
општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, када добро промислим, све се догађало како је т |
ти јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје |
а; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбран |
ст, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у непокре |
нуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с је |
да човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Б |
ко су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљи |
уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бак |
S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папучама, изаћи на |
. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да с |
кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} Могао сам да |
а сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узима |
је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} |
а Јеша сам помодрео у лицу.{S} - Их!{S} А ти!{S} Шта си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, бра |
. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" |
то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се састојати онда само од ја |
до својих критичких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за |
о све због свога личног задовољства.{S} А ни један ни други не мисли шта се са мном догађа!{S} |
ш шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељ |
- Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било |
инио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при |
је и довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам |
поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошло |
на неку параду, на тако не знам шта.{S} А најгоре је од свега, што ја све то тако лепо знам, а |
и смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута друго |
беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колумб није знао |
зе понеки пут на памет?{S} - Долазе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих уме |
{S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друм |
епе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти |
оз све заседе и дочепати се чистине.{S} А онда...{S} Он се смешкао замишљајући то што се имало |
ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми упот |
може прећи из једног света у други.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи л |
адна жена!{S} Она тако ретко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. |
ако, тако јако да те до срца заболи.{S} А када надвладаш стид, осетиш страх пред тим чистим и н |
уђења ма када досада?{S} Знам, ниси.{S} А ту је опасност.{S} Јер се теби (навиклом да имаш жене |
о оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ |
п закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}В |
орају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је крај.{S} Човек не иде даље, не мож |
овце у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Бого |
му испричао шта се са мном догодило.{S} А испричао сам му све, све до најмањих ситница.{S} Он м |
тако мислим: то ти је, Остоја, спас.{S} А што сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакш |
упиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си мртав, ништа, дођу црви и поједу те.{S} И онд |
о тако као и у најсјајнијем друштву.{S} А то је могуће само у случају да човек буде сам себи до |
и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А краду заједно са Никодимом, калуђером кога још нисам |
таху да ли да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прос |
човек, сама сотона у људском облику.{S} А што се тиче дуката, они су дати срезу, то је била јед |
о веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, оч |
и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његови |
тим, цео свет тражи помоћи у других.{S} А с поља никад ништа није дошло.{S} Чак ни разбојништво |
а се... још мало.{S} После, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} |
е на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме |
ихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} А твоје породице?{S} Имате ли уопште прошлости која се |
је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што к |
видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти |
S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи ку |
бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их смирити, стално пратити, међутим, јасним и |
лачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} Кажем ја Јеши:{S} Море |
Цуру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу ко |
свега тога, од тих речи што звоне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних сте |
.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} |
сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око |
недокучиво које је у свему учествовало а ипак остајало неухватљиво, независно, по страни; нешт |
зати: добро, овог пута... и тако даље. (А мислио је: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не |
ствари мисли о свему томе.{S} Сем тога (а ја мислим да то скоро није потребно ни напомињати) Ка |
угрожен у својим најосновнијим правима (а ипак све је то само заблуда, само један изглед ствари |
.{S} У колико су спољње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и |
и играјући се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је |
идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности празнине која га је притис |
ише не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога часа, чим се прилика укаже) |
путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда |
а мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на пов |
ра материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и |
ву ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу напра |
је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковић |
и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} К |
е ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном?{S} Никола понов |
овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о случају, о свим оним немогућно |
ду Карамарковићевог душевног живота. {S}А само је тако схватање немогуће.{S} Сва остала су и мо |
а је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене личности који |
.{S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне |
ана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S |
S} Морао је још лежати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је с |
аво, оно истинско што му је требало. {S}А то "право"?{S} Зар је наишао на то право сада?{S} Он |
т или двадесет хиљада ренте месечно. {S}А такве мисли забављају, нарочито што знате да је флерт |
икако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се |
ос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела м |
каквим је речима изгрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Ва |
еви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да је тај мали кр |
зрачни као и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После ј |
меножутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пу |
са пошом, у цилиндеру, у рукавицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија |
собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, |
едне девојке нисам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као м |
није долазило, обасјана том необичном и аветињском зором.{S} Радмила је корачала оборене главе. |
вањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осети |
е жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} |
а јој никад нисам дао своје пуно име ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње ч |
рљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му је, - прихвати поново Никола, - не |
нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx, за тебе није ку |
не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од своје чаше пива и политике да би |
ите да је ово "на коленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и чит |
савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не |
мила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог вели |
у питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружен |
а њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубин |
ике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда сед |
без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, |
рекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаш |
човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се загледа у Никодима, и оштр |
ко је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њи |
еко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду у ср |
улазиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све т |
и обичне, све речи љубоморе простачке, ако се слуша само смисао изговорених реченица.{S} И Кар |
е ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њем |
њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и п |
уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, када им у једно |
а вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговор |
ему не служи да се осигуравамо од људи, ако нам оно што се догађа изнад нас, што постоји под зе |
(па и њезин) положај некако платонски, ако се тако може назвати његово кидање и тражење излаза |
а су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди. |
да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек |
ајући да ће сада сви пратиоци Остојини, ако их има, управити пушке на Србу, Никодим се попе са |
!{S} Ја осећам, ти ми се можеш смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам |
.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и усп |
таре слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} |
о првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстрашнији облик |
. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Би |
а прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама н |
најтежи од свих путева.{S} И не једном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да зас |
екао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- |
} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за њег |
болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол |
{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упад |
- А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим кар |
ко Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао |
е при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све оно што |
увредио носе још увек ту увреду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када |
чула.{S} Остоја се окрену:{S} - И знаш, ако те ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него |
сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи |
н ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па се предаји.{ |
купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, - манастирско је, њихово је, калуђ |
ек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... |
лим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла у |
остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој ота |
е снажно руковаше, затим пољубише.{S} - Ако ти кадгод затреба пријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - |
гуману.{S} - Тешко јој, луд човек.{S} - Ако, мора се, луд, па шта, ако је и луд.{S} - Игуман се |
Па што стојите? - дрекну Никодим.{S} - Ако немате пушке, сикире у руке! {S}Одједном затрешта к |
сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што, то сам ти поверио у најстрашниј |
Јешо?{S} - Ето, тако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - |
Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљеви |
- упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате ка |
.{S} Достана се ушмркну и уздахну.{S} - Ако не можеш сама, ено ти Илије.{S} - Није мени за рад. |
дигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите ја могу напустити манастир. {S}Она претрну.{ |
де до стола и узе један замотуљак: {S}- Ако ти недостане новца, овде има нешто накита, продај г |
зната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пре |
стајала пред њим и питала јасно: - ... ако збиља нисам ишла?{S} - Ти си морала ићи! - узвикну |
- ни жену чији је мозак као у птице... ако сам ниси птичијег мозга, ма колико доброте носила у |
и сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где |
у љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што са |
ст му најзад досади. {S}Он рече у себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена н |
људи и три жене.{S} Њега то као увреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он з |
забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама улива зебњу.{S} - Ма |
в своју са тим својим циљем и помислио: ако њу изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, г |
ност да постанеш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, |
.{S} - Нека...{S} - Ех, нека!{S} Пи!{S} Ако неће само, а ти натегни.{S} Ни ћуран не иде сам на |
тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу учинити, ја |
и.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут |
како се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S |
ће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш да саопштиш другима, као ово сада ја теби, |
. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је зај |
поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу своје сла |
п конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо |
г ћутања Срба.{S} - Треба наставити.{S} Ако се не може наставити, треба почети од почетка.{S} - |
, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима |
а мале духове када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за |
пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћ |
скромност онда личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона |
ледња дана, потресло ме је необично.{S} Ако нисам осетила у себи промену, ја сам осетила да изв |
одговара, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њег |
ко јаче, у колико се ређе појављују.{S} Ако се томе дода нервно раздражење његово (јер све што |
једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелоги |
.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са своји |
а постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш најбоље знати |
S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново |
ајући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца |
- Тако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, а |
страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући г |
јер ће човек располагати само собом; а ако настрада, пропадне, знаће да је пропао због своје н |
толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Т |
са ораховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свил |
е рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући изв |
је, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у њеној подсвести у облику врло |
о своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи и појмове.{S} Остало, как |
е још потонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед |
- Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и |
ети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним покретом кажипрста на обарачу, мо |
- Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све ост |
емљу, у највише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед |
и да се трза нервозним дрхтајима мишића ако није довољно заморено преко дана, да ту није у пита |
не подноси, због чега диже руку на себе ако је то он у питању, због чега одахне када вага прете |
ез савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S |
види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре, ти сам нећеш на крају учинити што гад |
, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало нежности (та емоциј |
беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај најстра |
но и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, до " |
асилијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за штампу?{S} - Онако, за мене сама. {S}- И то |
да?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као шт |
а спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво сп |
а говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} |
е, кажи... нек се зна... све ћу поклати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S} |
е само претеча онога што ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо. |
овори Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у сред |
жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} Рећићете |
ао ући у траг.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су |
е да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то |
је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је п |
глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толико колико је мисао о |
цео живот...{S} - Шта ће ми онда све то ако то што желим постигнем онда када ми живот буде на к |
у хладноћу, Радмила потрча путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о |
ипак постиже много потпунију сигурност ако живи миран и повучен.{S} - Постоје степени савршенс |
у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одгајају) као младеж једног народа који п |
, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали п |
себе, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалан |
још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и оног мириса, својственог новим зградама, од мал |
ољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође на |
дела слика моје јадне мајке, смрзнуте у Албанији.{S} Само ме је читање на часове ослобађало те |
по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једно |
у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим породичним сликама бачен на троножни ст |
ила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба носаше са |
а и дворског човека (он је младом краљу Александру Обреновићу предавао основе византиске уметно |
у одговорила, та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доб |
!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод ср |
сам заузимао... стид од самог себе.{S}" Али она не остаде дуго на томе.{S} Даље стране показаше |
палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи |
г пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, |
он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она |
ите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ниш |
ш једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед паде на оца: овај је седео под |
т.{S} Он је ослушкивао! - помисли Срба, али се одмах сети да између њега и Радмиле није пала ни |
Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му п |
ви су уверавали да су и пуцали на њега, али и поред свега тога, Остоја је остајао неухваћен.{S} |
да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би мо |
гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална к |
је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече |
сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, али се капија широм отвори и четири човека са Никодимом |
свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам пре |
Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али ми није род, ја могу да кажем своје мишљење.{S} Чак |
ећаше како постаје све тежа и уморнија, али ипак иђаше још увек напред; и као да сваки њен покр |
ата оде, Срба упита неколико познаника, али му нико не умеде одговорити ко је она, сем:{S} - То |
ругарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разум |
ћи један живот који она није познавала, али који је слутила, можда желела.{S} Зашто је остала д |
{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} |
ела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледал |
е још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба по |
ио извесне покрете, радио извесна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз |
рај постеље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она сп |
?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним нас |
еху остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} |
брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и после помирења, ма колико да су се обоје тр |
ства.{S} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте ја |
т.{S} - Све ћу ти рећи, зато сам дошла, али ја те преклињем, не излази, он је изван себе, он те |
кад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака па |
.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овога, она се одједном нашла уср |
лед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једног |
не стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чекали су да дође наредба из |
Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију по |
памети више ствари него за месец дана, али све то није имало логике, смисла, а међутим је било |
дође једна партија потпуно неповезана, али пуна појединости.{S} "Хаљина од сребрнастих "шљокиц |
ном Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве.{S} Кроз отворе |
Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{ |
ца, Радмила наброја још неколико имена, али јесу ли сви ти што их је помињала у истину и били н |
} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изговорила, да |
че руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} Чак и прстен, велик |
а, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише |
едан изузетак.{S} Један једини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по |
она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећи на то шта ради, Радмила смач |
ав - страст не постоји.{S} Постоји она, али она је реткост.{S} Није љубав - страст она ради кој |
де да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и журно изађе из собе.{S} Све до увече ни |
{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, |
свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина остале мале гу |
ако споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствар |
} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то до |
ер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном почео понашати као оно први пут, кад |
иси од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без |
арњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док је око могло да допре, био празан.{ |
ађа и могла некако потиснути у заборав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек |
ега живот, живот притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку |
чег дивљег, примитивног, инстинктивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедиј |
на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једн |
на баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да ш |
, право.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана |
S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би |
адмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде и другу.{S} Стајали су јед |
ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у људском облику не трпим, па ма |
је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг.{S} Зашто се уопште ж |
р, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно неугодно када сретнем на у |
а... ц'ест плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - |
а чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се в |
капији.{S} Остали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона. |
рковић је знао да се одбранити не може, али (као и сви очајници, пред извесношћу пропасти, прит |
е су те прве љубави: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Пр |
лу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрен |
дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, п |
т радује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофо |
ена, она завапи:{S} - Суди ме, суди ме, али ме не терај од себе!{S} - Устани, устани, немој... |
лабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе |
шавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у г |
у он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само з |
м говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после краћег ћутања настави:{S} |
ку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Ср |
утак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешт |
стављам на искушење читаочево стрпљење, али, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога |
ачудити да имам тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром |
рене слике у себи, он осети разочарење, али разочарење у толико јаче у колико су његове наде би |
ело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица к |
ушам речи, припаљујем свећу, крстим се, али све то пролази крај мене.{S} Ја се нисам променила, |
е љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешк |
сећати страх.{S} Она затвори трепавице, али их одмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе |
овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је от |
псето! {S}Остоји потече крв низ образ, али он и не трепну.{S} - Удри, Пајсије, ја сам свршио с |
атке несвестице Карамарковић дође себи, али у том тренутку поче његов обични нервни напад са за |
дне? {S}То је Радмила понављала у себи, али испод тог размишљања, развијала се у њеној подсвест |
поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај |
{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињен |
х.{S} По форми може нешто да се понови, али, по суштини не, јер се у нашем животу ствари никад |
луђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским к |
, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно такозвано |
ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас |
ном његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше поглед на она |
а, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један др |
га.{S} Не могу Христосе!{S} Опрости ми, али је то крвопија и разбојник, на Твоју кућу, на обите |
ан.{S} Очекивах да ће се обратити мени, али он зовну Марију и једна дотле нејасна ствар поста м |
ан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима пр |
иљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти |
на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је |
{S} Мислио сам о стотину других ствари, али никад о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни |
ост обасја собу, Карамарковић се смири, али и то само за часак.{S} Побуна целог његовог бића пр |
ио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам лудак, - помисли |
знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором |
на.{S} Никодим хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по каме |
је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико |
{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти |
оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да морам са њи |
и: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да |
, учини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (ка |
некле надао да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ов |
у.{S} На сцени су само четири личности, али те четири личности то је цело човечанство у главним |
а.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако живео.{S} Младић је био так |
ако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем да откријем ништа.{S |
ебледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, али она нагло покри рукама лице и, пре него што се он м |
е све.{S} Радмила хтеде још нешто рећи, али само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погл |
пели се нарочити и као зачарани звуци, али једино јека меденица, јека кратка и крта, на стадим |
S} Њена је још коса, ово тело, ове очи, али унутра је једна друга жена, непозната вама, странки |
и ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност да јавно говори о ј |
вари и она сама жељаше такав завршетак, али се осећала неспособном да заустави бујицу која се о |
инијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице. |
? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком. |
ву собу.{S} Он на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је би |
и ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате |
миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма колико |
Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{S} Док |
ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може |
. - проговори он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - |
мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Нај |
био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни таленат његов нису могли да зауставе тај |
{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче ос |
енски лик и то му најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се пров |
них капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, убиствен |
лије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благо |
да могу употребити и израз ноншалантан, али му то на исто излази.{S} - Миљковић се диже, и осло |
ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је |
о га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крст? - упи |
{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље |
ма свој законик, ненаписан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим н |
биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он јо |
ху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, тело Христов |
но веће према ономе што си досада имао, али никако највеће.{S} Та прва открића, ти први сукоби |
авно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та улога не иде од руке, она ми се га |
једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог |
ло "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, изгужвано и свеже испрљано.{S} Личио је н |
волела још увек, много, необично много, али некако друкчије него пре, као себе рецимо, као...{S |
драв и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то смрт.{ |
У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним |
ан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио рев |
и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, за |
манастирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, бра |
дио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то сваки час прекидано од оног првог узвиком да |
а против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успеваше да |
ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз румену |
и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Ср |
ју је он до тог часа замишљао); чудно, али он је откривао како се иза једне завесе указује дуж |
застраниш.{S} Можда несвесно, невољно, али ћеш застранити. {S}Професор рашири руке и, још увек |
S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и |
човека. 7.{S} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије а |
питивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад |
мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно, али ето, данас ми је страшно, као да са свих страна на |
ивоту и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да је за њу смрт или |
удно ради места. {S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни |
S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присебност.{S} Не ре |
е и пева.{S} Речи се не разумеју добро, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и север |
ељи, поче излазити у друштво.{S} Споро, али са извесном неумитном сигурношћу њихови животи поче |
.{S} У неколико махова он заусти нешто, али тек после дугог ломљења, он проговори.{S} Имао је у |
о је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима непрестано лебдела слика моје јадн |
екине овај за њега непријатни разговор, али се у последњем тренутку задржа, надвладан љубопитст |
пираше поглед на онај четвртасти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли |
е и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том часу неким тајанственим путем |
{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрс |
оку меланхолију, неми пут за цео живот, али та меланхолија не мучи, не пече, не крвави; она пос |
, све је то одавало човека који је љут, али који се уздржава.{S} Можда је требало да у том часу |
егни.{S} Ни ћуран не иде сам на свадбу, али људи ухвате, натакну на ражањ, па однесу.{S} Јеша и |
сам да ћемо ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ход |
т и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче да се повлачи у |
његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Она покуш |
је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје воље, о |
Хтела је по сваку цену да уђе у цркву, али је Карамарковић заустави:{S} - Доста је нереда и бе |
звесност потраја највише једну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао |
же да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухватају суштину ствари, већ само извест |
ићу код извесних и једна туча на крају, али то није могло да промени онај први утисак.{S} Човек |
ан одред жандармерије набаса на Остоју, али им овај, после кратког пушкарања, умаче.{S} Што се |
ла или сневала о оном "страном" човеку, али пробуђена, она није ишла даље.{S} Њој ни на ум није |
усно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Два сасвим различ |
стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спаз |
а још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, пот |
еда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама |
стана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се об |
све јасније понављаше једну још мутну, али присутну мисао: ја нисам своја, ја нисам своја!{S} |
ко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Никодима, који беш |
дно време држао за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он |
слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} У манастиру је одрастао, |
ом обори стакленицу и разби једну чашу, али нико не обрати пажње на то) и полако, он понови:{S} |
у којој учествују сва чула у исти мах, али чула која као да су преображена те од обичних крико |
Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, наше се навике не и |
греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили |
иљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке, некоме к |
ворите му јасно, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудит |
овића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испричао шта се са мном догод |
а урадити, - додаде, савијајући план, - али са овим планом ништа.{S} То је млада, у хаљини од с |
недељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} |
то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто, зашто све то купујеш тако скупоцено, - упита |
упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло |
ила понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајућ |
ћ се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да |
је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, |
т?{S} Заједно... дај ми тај доказ!{S} - Али то је исто, то је исто! - узвикну најзад Радмила, п |
можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, он...{S} Срба, он тебе хоће да |
је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе |
ина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, |
нерасположила?{S} - Страх ме је...{S} - Али чега, лудо моја?{S} - Је ли добро ово што радимо?{S |
ам те само зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, |
S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због |
ом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја са |
одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба за њом.{S} Она |
све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако нисам? {S}У часу, свађа узе онај нај |
оћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било к |
астави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али три...{S} Јеша се одједном исправи, заокружи мутним |
обузданости.{S} Размисли, пресуди.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба |
тид и нежно сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа |
ле између тебе и онога чему тежиш.{S} - Али шта је то што ме чини да нисам човек?{S} Ја не знам |
S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Л |
да чује што пре шта ће даље рећи:{S} - Али све то није оно што сам хтео да кажем.{S} Шта се ме |
м неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико п |
то и то?{S} Или: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте |
начи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право да буде са |
у - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, |
гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узвикну Срба.{S} - Како?{S} Шта почети?{S} |
ад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то је непотребно сада, драги мој.{S} Дакле сутра... |
кав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, |
ала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, |
во: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам |
само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега |
ек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б |
еверни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, ако се и свршавају негде, |
аше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас толико распитује?{S} И |
чан таленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много ста |
и до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - |
ао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те препреке све чешће долазиле из њ |
извесних обостраних покрета и чињеница; али је зато постојало нешто друго, један душевни, један |
и би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје |
ле низ образе, друге су се појављивале; али она не пусти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Б |
у Министарству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готово |
јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих граница, |
асилије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба |
репери.{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела с |
ар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и рече:{S} Ча |
е части униформе, пука, класе, не знам; али ми се исто тако чини да смо ми придавали мало важно |
тао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је добро овако!{S} Он подиже најзад г |
њима није ништа догодило ни променило; али треба само да се дигну од стола, па да примете да и |
јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, |
ке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да осећа сам |
евину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско |
к није раније дошао до тог закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да |
ало јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у с |
Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена реченица: ја хоћу да живим, - као да преоб |
ебе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко оша |
ро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела |
рава, завика:{S} - Оче, немојте оче!{S} Али Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрет |
S} И то после свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на св |
Зло - зло, добро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једн |
ешатељство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, |
клињем и да кривим за своју судбину!{S} Али проклињати нешто што не постоји?) То кидање, та нем |
ди ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, потпуно другојачи, он |
емајући се на пола часа "жртвовања".{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повуче |
пања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неуспеси, сва та мала разочарења, ова т |
о рећи: "ја сам знао да је то тако".{S} Али та његова мирноћа (која није ипак искључивала сажаљ |
према "поправци" или према "животу".{S} Али та ненадна одлука Радмилина, онда његова побуна, ње |
облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али доста о том!{S} Осећам да долази оно најтеже у опис |
че трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у |
, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут |
Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срб |
Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули к |
гра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи...{S} - У манастир пол |
ла проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађ |
умети сликовито описати.{S} Прво...{S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и |
ити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} Скуп конвенц |
ичаја и религија у разних народа. 6.{S} Али како ћете све то привести у дело?{S} - Храброшћу.{S |
еба креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{ |
адите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко ва |
за часак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се |
у себи развијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улет |
е крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! |
е још једном, преврнем Јешу на леђа.{S} Али нема радости, као некада, немам коме да се подсмева |
изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много чешће дешавало да Карамарковић, растрзан с |
ги не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, |
едном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођену плахост и скоро д |
са миром и упорношћу доћи до краја.{S} Али шта извести до краја?{S} Решавати, поново решавати. |
стој шуми лута и чувени Црни Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да ни |
о, смушеност свих његових поступака.{S} Али не треба заборавити оно што сам још у почетку овог |
обично тече по какав поток или река.{S} Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни и |
налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример Радмили да се сада н |
ам према теби у истини старовремска.{S} Али ја знам да једна старовремска жена не би постављала |
толом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва њена несрећа, сва њена |
ознао, као да она није ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S |
Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим врати |
тако далеко да се Радмила каменила.{S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну вод |
} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скре |
су је позвали да пође, она је пошла.{S} Али сем те спољне покорности, она друге не показа.{S} С |
а заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им к |
озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и |
траживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, једна је ствар била |
их су подрхтавала окна на прозорима.{S} Али све то ипак остаде удаљено и страно њеном духу. {S} |
м рекне: {S}Радмила, ти си слободна.{S} Али оно, што такође није признавао пред собом, а што га |
S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала |
ног "културног" човека тражи да зна.{S} Али и поред тог незнања, Срба је у извесним часовима ум |
ј израз леда, укочености, пропадања.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, ос |
била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са ко |
ове крви, од његовог душевног стања.{S} Али у овом часу, у једном једином узлету, он беше преко |
ему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што ти мислиш.{S} Сети се твога ран |
жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{ |
и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да пре |
подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпита |
ри, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пута пред њен |
као замагљени, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни о |
трану г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на т |
очевих речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго |
во ношеног одела, монденског живота.{S} Али док је с једне стране овај нови симпатичнији, и на |
ићете можда: свега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам |
а приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он полако одговори:{S} - |
.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче д |
ић је изгледао као да пажљиво слуша.{S} Али, он се наједном трже из своје непокретности. {S}- И |
ао мало дете; и да је то ипак љубав.{S} Али у исти мах она осети да је то осећање сасвим другој |
етког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како је то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера |
е само у други срез, него и у округ.{S} Али једно за другим он налазаше пролазе поседнуте, јата |
е вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов |
{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добр |
зор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у |
а учини шта треба, а он поново леже.{S} Али не прође ни пола часа, а у манастир дојури један се |
марковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен |
} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и страна које је |
дравише још по једном, махањем руке.{S} Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он |
утисак који су његове речи изазвале.{S} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнод |
.{S} - Мане у теби су човечије мане.{S} Али је у сваком случају заслужио име човека сваки који |
пристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као што је немогуће задржа |
о када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, к |
олико махова доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито |
, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на |
даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да проговори, она узвикну: - |
идеја о самоубиству нудећи олакшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут к |
струозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозности", Срба је за |
м кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али страх да не изгледа смешан учини да Срба, који се з |
дино се светлио жар његове цигарете.{S} Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да д |
це.{S} - Зар није јасно?{S} - Јесте.{S} Али шта то значи?{S} Сликар М. се сасвим наљути:{S} - Ш |
чавала? - упита Радмила. {S}- Јесте.{S} Али он је прошао кроз прозор, кроз онај тамо, други од |
и се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да |
о хоћеш, у ствари, и јесте немогуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Кар |
у ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека је да остане сам са |
т минута купујући цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет мин |
провуче, одевен у сукње и повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје |
ловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, уверења, њој је |
Србе, којег она можда не познаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи посл |
азлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Карамаркови |
ини ни један покрет, чак ни да дише.{S} Али, све остаде непокретно.{S} Једва један мали и равно |
е он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том часу, Карамарковић тресну свом силином оловку |
ам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер ти си ми причао, п |
и где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачунаше са својим |
и.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је в |
аправила правог роба Маријиних ћуди.{S} Али, овде се мора одати Марији признање: у ствари, она |
био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута све поквари.{ |
стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је |
могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута тешког хода, уз помоћ штапова, он |
нао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, професор се окрете |
ише једно писмо и да му све објасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} О |
се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником |
је немогуће, то она сама може знати.{S} Али шта ти ту можеш учинити?{S} Као што ни он није мога |
је могла ни слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једн |
би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним из |
се да неће моћи уопште проговорити.{S} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто |
нтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасв |
а застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље упадао у послове и п |
изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарковић радознало |
сли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштањ |
приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепено он поче да се навикава на свој нов положа |
о све и зато не проговорише ни речи.{S} Али и он и она осетише да је самим тим додиром сада све |
а; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, б |
стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њему паде на ум да све није готово, |
да је погледа право и поштено у очи.{S} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећа |
те тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али сви ти светови, сазвежђа, |
вори каменом.{S} Једном чак и ножем.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осв |
био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} В |
сли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стара мисао: он постоји.{S} Сва |
, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли |
запали и дубоко удахну тај први дим.{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што |
ти.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше п |
а по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је |
S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства |
ред затвореном манастирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из план |
ој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него што пређем на саму ствар, молим вас на кол |
ни у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом |
чео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, наравно) после три да |
би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са о |
остајао је само још пролаз клисуром.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана в |
днута тим тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се |
жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти д |
велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није могло да му умањи прво осећање, осећање |
ди на један нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче уз |
прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почињала је друга, изазвана првом.{S} Је |
што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници. |
Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање?{S} Чиме и |
би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике |
ко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био |
то је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{S} Све више увере |
о је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у бла |
:{S} - Добро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео |
ачин духовну равнотежу и спокојство.{S} Али та равнотежа, која од Карамарковића чињаше најидеал |
зговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на вре |
о...{S} Поређење јој је недостајало.{S} Али она јасно осети у том часу да је нешто страшно и ја |
ења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, |
је веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао |
ањујем ти, то ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија р |
рба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре нег |
животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Тако сам смућена и т |
цртане ситничарски, светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која с |
медију; овог пута је мислио озбиљно.{S} Али он јасно и унапред осећаше празнину коју ће наћи у |
бом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово: зашто, због чега желите да о |
акако желели да заузму његово место.{S} Али Миљковић иђаше још увек право, проналазећи овде или |
ајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико реченица и би поново |
томе дисању он је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини |
м, сада је пред њим стајао цео свет.{S} Али он не осећаше страх.{S} У соби затече сликара М. пр |
итање.{S} - Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамар |
елико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замисл |
ме што је сачињавао сав његов живот.{S} Али овога јутра, када се Срба попе у његову собу, ни је |
а то незадовољство и ту несређеност.{S} Али је све то он радио некако и сувише нагло, страсно, |
ала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се скоро очајно ус |
је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, мно |
оно што јој је испричао и први пут.{S} Али увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечниј |
јем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже па |
позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Карамарковићу (промена |
је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њега.{S} - В |
мо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим теш |
планинама које су дисале у сумраку.{S} Али дошавши под свод манастирске капије, Радмила као да |
све потпуније он осећаше ту музику.{S} Али поред свега тога, он се још никад не спусти дубље у |
мила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се |
бе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} |
нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре него што успе да се подбочи, Јеша се диже, шчеп |
де и сада му је прилазила као у сну.{S} Али пре него што стиже до њега она се упита: је ли ме в |
би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се намести за сто, тек што остаде сам у сво |
ц у срез и како организовати потеру.{S} Али ушавши у мрачан ходник он доживе још једно изненађе |
руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно д |
а Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала само што је био позван |
и угљеном једну једва приметну црту.{S} Али небо као да у истом часу постаде теже и мрачније.{S |
е шетајући по манастирском дворишту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је |
бразу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта се то догодило, зар није сам траж |
сто хиљада динара у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је |
и и одједном она поче осећати страх.{S} Али како извући руку из његове?{S} Они су се пели лаган |
о од себе, када му се најмање надаш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће с |
он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - проша |
{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да ј |
ћен на себе: шта ћу ког ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да |
очито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је то он можда нарочит |
неодређена светлост: шта ово радим?{S} Али то је трајало само један трен.{S} У магновењу његов |
во!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али мало калуђеру да сам слаже пару, него и стричевиће |
кле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, око себе, у ств |
тог човека што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај |
ј игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да ли није играо?{S} Ако се у ствари сада поново ва |
ст.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна д |
поде... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место одговора пред њеним је духом лебдела стално т |
и до друге; поступно, тешко, са кризама али стално, он је добијао "лекције од живота"; ви сте г |
дивљих пловки, шљука, једног пригушеног али ужурбаног живота који се осећао свуда и коме је ско |
врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили неодр |
че, како је стеже око паса својим меким али снажним обручима, како лагано прелази преко малих, |
крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{S} - Шт |
на; једва неколико звезда на изведреном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне |
пских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мисли |
S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај задатак био |
и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логич |
зраз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја са |
један осмејак пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би с |
све оне множине мисли које недовршене (али од нас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице |
во питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали осмех осветли за часак Србин |
тако најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страс |
а на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, после последњег разгов |
а једна легенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен |
редовно сретали на свима примањима. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С |
рба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пришавши журно |
чи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то на њој, шта ме је јуче толико |
Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на |
е на крају Карамарковићевог кревета. {S}Али и њен и његов израз показа Срби да су они мало обра |
тво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неуме |
ом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само тупио и оглупљавао од непрестано |
и је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у истом часу она осети да то није требала рећи.{S} |
} Сплав полако прође, као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабра |
рво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живо |
ети потребу рушења, обарања, освете. {S}Али како, како?{S} XXИИ Срба осети страх од тог укочено |
о она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВИ Дошавши мало |
.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још |
вог живота и његових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због |
без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукам |
часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове |
нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и увер |
ука?{S} - Није.{S} Ја је не разумем. {S}Али осећам извесан страх.{S} Чини ми се да се ове око м |
едстављаше за њега неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошло |
је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко |
овић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физионо |
омодрео у лицу, Јеша подиже песницу. {S}Али Крсманија настави да се смеје.{S} - У... у планину |
уштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учин |
упајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући копитом о камени под покривен слам |
овљеним животом, поред свих настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају |
тање између духовног усхићења изазваног алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско пре |
побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "дух |
вљује као члан златне младежи, широко и аљкаво одело замењено је најмодернијим кројем, некадашњ |
ли у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је |
у ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био гото |
мери. {S}Нек носи своју руку даље.{S} - Ама Краљеву руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да г |
{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - |
би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог наш |
, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвећ |
се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амбаром цепкао луч, правећи од њих мале снопиће.{S} Кад |
вним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти црни калуђе |
Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{S} На сцени су само четири личности, ал |
S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном па |
{S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бл |
ченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та питања нисам налазио одговора, ни о |
сад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г |
сећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком убедљивошћу Ра |
ши љутину свога саговорника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на |
у рукама држе своје задужбине, и поново анђела што пролазе овамо и онамо, саветују се, шапућу и |
пали краљеви, ктитори, епископи, свеци, анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фре |
е, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и ч |
смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за |
и), док је код других, природа нежних и анђеоских (које такође постоје чак и међу најпримитивни |
тва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљк |
што његови непријатељи објаснише једном античком поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била мн |
лој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био |
и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свет |
вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стр |
ији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак смисла за меру и овог пута |
{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, дакле сутрадан, ст |
судбином или фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића |
спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздраганости, |
нејасно у овом магличастом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења |
ашао... ноћас... и сада је све јасно... апсолутно све!{S} Како човек није раније дошао до тог з |
оме, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? |
солутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са |
, а ти се повуци, Исус је дао пример, у апсолутну самоћу (пустиња је само симбол самоће, и то с |
лије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из искуства, |
енције.{S} Научити се може један језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна сам |
оближње село, и ту оставили код једног арнаутина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи |
редова црвене опеке.{S} Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везе |
дно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандрит из суседног манастира, са још пет свештеник |
едан и озбиљан иако необично талентован архитекта. {S}Када упозна Карамарковића по неким радови |
м. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме |
дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљк |
о због читавог низа успомена, отворених асосиацијом идеја.{S} Довољна је та тако неодређена и н |
азивале под европским капутом.{S} Испод астраханске шубаре севале су крупне црне очи, подсмешљи |
кроз цело казивање избијаше једна чудна атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби. |
ђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један н |
ђај који се састојао од предосећања, од атмосфере, од једног невидљивог струјања симпатије која |
, и можда због те лепљиве и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при ула |
у тој сивој светлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизве |
што кључа у тим тоновима, у тој топлој атмосфери што трепери од процветалих поља, младе жене; |
лечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом догорелих и угашени |
ало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом тамњана", са његовим крстовима, |
ор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римско |
безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} После кратке несвестице Карамарковић дође |
ква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњен |
ИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Радмила поче осећати страх.{S} Она затвори |
кост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила је трже из тих заморних снова.{S} Она сасвим |
уо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим |
е некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим све |
испод тога:{S} Љуис, љуид, уби, љуибус ауxилус, цур, љуомодо, љуандо?{S} Карамарковић поче рас |
весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трбушатом црнчету посађеном на |
и разумевањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је забо |
тире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је |
тео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - |
анастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођа |
о! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било |
им невиним забављањем у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р |
ла, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на тебе! {S}Како је тај узв |
ва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - Ах, какав леп дан!{S} Најзад, један прави пролетњи дан! |
то је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - у |
ле сам сезоне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам в |
полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{ |
лази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више за |
собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, |
е доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно м |
емена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци! - он се завали у столицу, оборена поглед |
ом небу нека прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у прол |
усом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад |
премајући се да закука за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна оп |
путу.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потп |
ки колики сам, са свим својим цинизмом (ах, који није мој, који не долази од мене, то сада јасн |
ним устима, зајапурену, свежу и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је повед |
коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном м |
, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Д |
толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само!{S} Јеша се дахћући диже о |
сав свет и разделивши оно мало секира и ашова што се нађе у манастиру, крете на најугроженије м |
ном часу лудости, направи излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом |
позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на своје место, сасвим у последњи |
управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц'ест плуљуе цруел! - она пр |
роведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушајући њено свир |
едног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих бео |
ких стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго |
во баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У |
м погледом који одмах пренесе на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђа |
бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи г |
исли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисл |
о бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са пр |
, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око лица, око р |
ирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је све треперило |
јвише случајева не ради ништа ако се не бави "пословима".{S} Али иако на први поглед различан, |
таклади на келнерају.{S} Са прецветалог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек |
двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и |
гов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџија умре када је њој б |
ике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку могао причати професору.{S} Прстен, сам за себе, |
, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на колени |
и, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали мног |
м обличју познати некадашњег сањалицу и Бајрона, са уздасима и погледом упртим у даљину: данас |
ип појављивао. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, п |
илиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони су знали много, читали много, осећали много, жи |
љао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно д |
ају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њиховим ц |
испитујеш? {S}- То није истина!{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се |
мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој |
де.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни и изгара |
тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи и три жене.{S} Њега то као увреди: |
.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у једном од оних кратких затишја |
анак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Како је то чудно! - помисли сав усхићен и н |
а: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, нов банак.{S} - Ка |
н покрет (који само час доцније изгледа баналан и хладан) у том тренутку је сав од пламена, од |
{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говор |
ном младићу, што ће рећи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота |
ала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве |
ли то моји поступци, моје незнање, моја банчења? {S}Ја живим, имам место у друштву које ми одго |
е страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} |
вом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} Кафански момци услужн |
тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави изглед.{S} Писанија је инач |
занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мислио била је |
иш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала |
вему овоме што сам ти рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као сво |
че.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, бар за мене праве.{S} Не судите ме".{S} Срба поче прели |
ивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири се, р |
између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} Он про |
Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала разлога да и |
и рекао има истине, бар за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као |
ер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопростиво.{S} Зашто је нерасположе |
Само, док је онај са дугом косом тежио, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, |
Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Ј |
свој сто, Карамарковић рече Срби:{S} - Бар у једну од ове две ствари, пожара и крађе, умешан ј |
рема Мишкиној смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађ |
, у манастиру је текао обичан живот.{S} Бар на изглед.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и гу |
настиру.{S} Имам пријатеља, удесићу.{S} Бар човек остане сам и нико му не завирује пошто је про |
јиних сестара; Остоја је хтео да сачува бар дете које је Крсманија носила под срцем.{S} Оставши |
ану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим |
ње своје.{S} Навикао да од мучења осећа бар на крају неко олакшање, Карамарковић се запрепасти |
риће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "страсти", учинише да стаде |
аге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није могао више |
споразум, или страх (а ја мислим да је бар до те прве свађе код Карамарковића превлађивао стра |
сти, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и М |
е ово морало овако догодити.{S} - Је ли бар теби јасна ова њена одлука?{S} - Није.{S} Ја је не |
астирско је, њихово је, калуђерско, али бар да су као људи... што је право. {S}- То је, брате!{ |
лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врл |
т који учини по какву неморалност патио бар десети део онога што ја патим, свињарија и гадости |
ога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега? |
био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије. {S}Ср |
Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједнички живот немогућ |
ло бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био са |
игне поглед.{S} - Јесте, жене.{S} Ти то бар знаш! - шану му некако сувише поверљиво Милоје и ње |
, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост чиста.{S} А твоја?{S} |
ише нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ниче |
злим, за корупцијом душе, за префињеним баратањем по најскровитијим и најсветијим кутевима мора |
о је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још звони у њеним ушима иако је то |
, праћена димом са кадионица, лепршањем барјака и жмиркањем запаљених свећа.{S} Сребрница, која |
са Јешом око чирака, рипида и црквених барјака.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је о |
вши Карамарковића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне са |
њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узимај.{S} Пу |
е извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и оставивши Карамарковића, он осу на њега:{S} |
ја се појавише још два коњаника, носећи барјаке, па једна жена такође на коњу, па одмах мешавин |
све збрке поново изађоше напред рипиде, барјаци, чираци, онда затрепташе одежде и дим кадионица |
најзад стопише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше |
ала крај њега; он се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пло |
олију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала кр |
Један народ који нема својих маркиза и барона, ни своје Ајфелове куле, ни своје Руе де ла Паиx |
месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: на томе месту се уливала Сребрни |
свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и поче узбуђено навлачити р |
:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад сами, остали наставише "в |
мом његових корака: {S}Ра-дми-ла - шест басамака, празан банак - Ра- дми-ла - шест степеница, н |
меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелод |
нема ништа, можда једва једно парченце батистане кратке кошуље, можда ни то.{S} И то ме изазив |
?{S} - Чега?{S} - Па његов отац... {S}- Бах!{S} Отац!{S} Ја не зависим од њега.{S} - Али у ства |
њиховом потпуном неразумевању полифоног Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{ |
ругог треба подвући једну чињеницу која баца необичну светлост на оно, што ми обично зовемо слу |
ен да и не примети да Радмила све чешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, |
Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу да пуцам.{S} - Јок... нећеш ти опал |
ије, седећи за ђерђевом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекал |
да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде проти |
о једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости |
топише са литијом.{S} Завитлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак |
а у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову изломљену сенку све до Радмилиних ногу |
д самога погледа на Радмилину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила ве |
ве до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, са |
о до краја може појмити његово детињско бацање према "поправци" или према "животу".{S} Али та н |
обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада |
о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као да продужи његову вртог |
њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из и |
беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоћ |
, да није далеко час када ће требати да баци последњу карту коју је држао у руци.{S} XXВИИИ Срб |
авам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Зат |
је звала мати. {S}Али тек што уђе, она баци на под оно што држаше у рукама и јурну према предс |
врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не пр |
е држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мргодно |
својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни једне молитве |
- Затим, сетивши се нагло нечега, он се баци ничице и додирујући челом Остојине опанке, поче по |
а срце и чврсто шчепа прилику, скоро се баци на њу.{S} Под рукама осети да држи неку жену.{S} О |
в.{S} Он узе неколико ситних камичака и баци их у прозор.{S} Затим почека.{S} Срце му је ударал |
преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање |
погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има једна цедуља за тебе.{S |
ер знам да сам то, ето шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и те |
а га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели |
ђе, Срба осети под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И о |
смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није |
... мислим на нас све.{S} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхт |
е, он се нагло окрете, и пришавши журно баци на сто ону плаву свешчицу коју је држао у рукама.{ |
ошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак |
нов извор насладе." {S}Радмилу нарочито баци у мисли завршетак ових редова.{S} Она понови "одвр |
а му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан поглед на њ, слеже рам |
а кроз свет.{S} Он дође до пред олтар и бацивши се на колена, поче дотицати челом камен.{S} - Г |
ања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај се, он |
узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би |
о се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га о |
е истргне из непокретности у коју ју је бацило Србино присуство.{S} Она спусти руке у крило (ка |
ата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде не |
весни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има х |
и по фијоци.{S} Најзад се сети да ју је бацио у орман. {S}Он се умири тек када је узе у руке.{S |
ону зелену, у којој сам донела сирће, и бацио је кроз прозор...{S} - Ти онда ударила у плач... |
се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, и о |
S} Али се зло ширило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и кој |
Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да " |
ром отвори и четири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише н |
тој малој соби, пуној књига и прашине, бачен на колена, са лицем на професоровом крилу.{S} Он |
едан албум са старим породичним сликама бачен на троножни сточић, једна мала папуча која вири с |
и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, ус |
маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам играо због игре, а не зб |
аш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S}Срб |
е сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личност (тако да се испод њих једва н |
председник стари Миљковић.{S} Од првог баченог погледа, Миљковић одмах увиде неоспорну надмоћн |
била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који одговараху промукло и лено манастирски |
етку.{S} Многи су мислили да то пале на бачијама трулу сламу или тако што.{S} У општем метежу к |
Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - Крсманија, - зовну Јеша.{S} - |
је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извадио ја руку |
ребало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој столици, у тој непозн |
што му је свом својом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радм |
Радмиле дижу зидови, како их она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у |
ог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или з |
анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има свога значења, као и чистоћа, |
осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дошло је све оно несхватљиво, груб |
, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба |
а му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до то |
к и уздигао у Радмилиној љубави и можда баш због тога премирао решавајући се да одједном рекне: |
седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја баш због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио. |
је човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на окуци указа коњаник. |
д тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чи |
ја?{S} Решавати, поново решавати.{S} Па баш због тога, што је требало толико пута бирати између |
дником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} - Затим, извадивши је |
ама. {S}И најстрашније се ствари догоде баш у оном тренутку када супарник, надвладан речима или |
е могаше да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој бе |
удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би |
зачуђено погледа Карамарковића.{S} - Не баш тим редом, - рече, - али после... пошто сам му испр |
месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се то сада чини обома, тако се дана |
им светом, све очајније тражити умирење баш на оној страни која му је и проузроковала то незадо |
свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то с |
.{S} То траје можда само секунд, али се баш тај секунд највише и рачуна.{S} Пре три дана ме је |
ом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у т |
сув и живахан, професор је сав сијао, и баш када Срба уђе у кућу он одушевљено прелазаше из јед |
о "на памет", са много романтизма.{S} И баш у оном тренутку, када се сукобљавао са неумитношћу |
ју је дотле делила од тога живота.{S} И баш зато што му је свом својом младошћу тежила, баш зат |
са побледелим од светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега то |
е ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И баш зато што нисмо анђели, баш зато небо за нас има сво |
о је долазило у облику доброте и љубави баш у оном часу када је његово срце превирало од мржње |
, цео догађај о коме је реч, произилази баш из тога нарочитог Карамарковићевог душевног стања, |
о најлакше отрести се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, ј |
ила поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цел |
ако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} |
S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он са |
чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на в |
?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљада?{S} - Бацај пушку, јер ћу |
...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за с |
} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвест |
{S} - Погинуо... - промрмља он, - зашто баш погинуо?{S} - Случајност... несрећна случајност! - |
војка.{S} Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам би |
ах? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мало! {S}Срби се није |
г објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пре |
жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - |
во казивање.) Уморан од тражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се |
многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим |
ало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије на |
ж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбу |
а из собе, пројури кроз предсобље, кроз баштицу.{S} Тек на улици он се задржа за часак, колико |
утра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штого |
дући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између њих.{S} Једва ако је све то постојало у ње |
Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег отпора јури са |
не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније.{S} - Али како сте, како сте |
сећање празнине и ништавности, и његово бегство у јака и чулна уживања!) Први пут он изгуби моћ |
јање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинивши злочин или крађу, јури као махни |
и тренуци су ми личили на оно застајање бегунца коме је сваки час прескуп; бегунац који, учинив |
и, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајал |
н од црвене земље.{S} Ја сам стајала на бедему и погледом пратила лагани ход литије, праћене јо |
исмо се на трећем. {S}Једна тако мала и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видел |
и нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове ми |
овечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе, шибано |
змеђу основног принципа живота и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} |
и, угрожен чак и у том свом несрећном и бедном животу, он се окрете против, он "показа нокте", |
де групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну заједно са телеграфским бандерама.{S |
речи се тромо откидале, машта сваки час бежала у друге крајеве.{S} Када се најзад цео свет иску |
иркивања досада свршавала су се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим п |
смрт и који је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{ |
S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познај |
сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва |
:{S} Радмила, ми смо несрећни. {S}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар у |
једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без мно |
о, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уни |
прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји пред њом, и сваки детаљ њене ли |
е био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био дал |
но, - то је исто, то је исто! {S}Као да бежи од искушења она окрете манастиру.{S} Између тешких |
питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то неко припуца.{ |
ање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Васил |
ком тешком мишљу од које осећамо страх, бежимо у мале и ситне послове, цепкамо хартију, зарезуј |
и од стола, не придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да н |
разболим, ја не тражим лек.{S}" И онда, без икаквог прелаза, настављао је о другом:{S} "Ипак, х |
сао: и сви ти светови, сва та сазвежђа, без краја и конца, живе.{S} Прелазе своје стазе, путање |
светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} За |
покретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти.{S} Ни то! {S}Тамо уоп |
лика је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартиј |
аспитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати студиј |
лом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећ |
лне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: бо |
рти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одговорности. {S}Живети значи пролазити |
овској улици, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после др |
} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И тога јутра, |
аза. {S}Два дана преседео је крај леша, без хране, полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху |
вина једног мостобрана, свог згњеченог, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за дв |
да слаби и она се полако сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни |
у.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло смиреним. {S}- А ако збиља н |
у тебе прави осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, ј |
а стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{ |
и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се дав |
је.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити. |
о и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва |
се заносно, одвевши из родитељске куће, без одобрења, девојку опијену срећом, животом, његовом |
трашњим монологом, постави питање Срби, без обзира што овај причаше о сасвим десетом, и тек кад |
е и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муко |
једну ствар до краја, храбро, стоички, без замора.{S} Јуначки погледати догађајима и стварима |
дврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређених мисли, он поче скупљати око себе сухе гра |
дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да |
н је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, о |
чину храбрости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедни |
главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себе.{S} Она му на |
а својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу карбитских л |
је у истини толика кукавица.{S} Он сам, без нуђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (к |
шљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем чов |
га нема, тамо је све непокретно, једно, без светлости и мрака, без почетка и краја, без ја и ти |
да овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам не знам како.{S} Можда што о |
ћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке.{S} Читав један сноп закона управља свим т |
која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суз |
Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, невин.{S} Професор положи прст на |
стаде тако, згрчена, на хладном камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику? |
настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не вла |
ам спреман, - понављао је избезумљен, - без тебе не могу.{S} Она се још увек није сналазила.{S} |
- Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Без надзора!{S} А шофер кога испитујеш? {S}- То није ис |
коро није ни личила на какву хајдучицу: без оружја, уморна, она је седела украј пута за варошиц |
кретала. {S}Радмила је све теже дисала; без даха она се ослони на једно дрво.{S} Затим, не држе |
бражена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да |
еду окружавала. {S}Увидех да сам један; без пријатеља; и осетих страх пред том празнином и у ис |
Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвећем, са мокри |
у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћута за часак.{S} - Тако с |
војим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, кажем ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад |
у и сањиву (ах, колико је месеци молила без успеха Србу да је поведе са собом у позориште, а са |
е било довољно да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће срећ |
на, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата.{S} Заустависмо се на тр |
и пару.{S} Та необуздана киша, сливана без милости у тешким слаповима на земљу, потраја добрих |
без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карама |
г кревета.{S} Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има п |
! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без замуцкивања изговара речи.{S} Јеша поче да цвокоће |
а њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка. |
ара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), ла |
е је ли срећан, али му то питање остаде без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескра |
ило, дубина, простор, и тај простор иде без краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негд |
се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задов |
авила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених две |
њало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врба |
ривала једну страну трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мири |
.. леле!{S} XВИ Срба се трудио да стаје без шума, што му је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи |
новно.{S} Ниједна рђава мисао не остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра |
остаје без последица, као што не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваш |
тивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамаркови |
едној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња доброте или п |
амоће, и то самоће, потпуне самоће, оне без природе, најпотпуније). {S}Ето, у томе је смисао... |
веним путем, извирући и одмотавајући се без краја иза окуке.{S} Тешка и ковитлава прашина прати |
еђутим, у његовој подсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монолог |
} Све је то лепо и красно, али рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да с |
њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у др |
пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно средње стање између духовног усх |
прозоре закуцане даскама, многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала |
{S} Сва питања, па чак и туча, остадоше без резултата.{S} Једино је понављала: шта ја знам где |
рковић заустави:{S} - Доста је нереда и без твога падања у несвест. {S}Она се спусти на клупу, |
етима, њихова тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену |
розрачној маглици, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавш |
ега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна |
м филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гура прек |
рба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло реше |
лавније. {S}Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се т |
голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изнад, облачно небо, местимично осветљено; м |
ано, опростите.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена |
у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се зажарене планине укажу у |
ислио добро: једна недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојно |
а тренутна самоћа, усред цркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести |
тешком муком је преваљивао речи, јер и без страха он једва успеваше да се изражава због замуцк |
што је тако дуго мучио ту невину душу и без тога довољно несрећну; али он одмах осети да би сад |
да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Радмила је сада |
{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у |
цем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; |
ао и раније?{S} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, ми |
а.{S} Замислите једног човека који живи без чежња, који не тражи да нађе своју другу изгубљену |
многе столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, |
} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Партија карата се заврши.{S} |
{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јеш |
е тичу цигани!{S} Као да не могу живети без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди |
беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче напада |
жанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, паликућа, и у једно |
Све што сам напред написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам ум |
лио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило да би то |
у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} |
е и преврћући јој ноте, мислећи при том без престанка због чега он то осећа незадовољство, шта |
ивши све.{S} - То је исто!{S} Шта ће он без мене?{S} Срба наједном скочи.{S} - И онда, ја хоћу |
} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и закључивао, н |
ј Карамарковић који се с муком одржавао без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпо |
тако се исто и Карамарковић устремљавао без престанка на нерешљивост свога и Радмилиног проблем |
ере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. |
н је уживао у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху |
о, зашто се сва та радост сурвала, тако без разлога и тако коначно?{S} У једном тренутку он пом |
зад, све се догодило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одје |
S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бајку мо |
бу) и један дуг тренутак остаде потпуно без мисли, изложена само неподношљивом осећању ненадне |
разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледал |
а? {S}Он корачаше неколико минута скоро без мисли.{S} Затим одлучно:{S} - До краја! {S}Овог пут |
ор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више н |
, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и одговори:{S} - Б |
једном значај најглавније ствари; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд с |
али би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха н |
хову кућу.{S} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, |
чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је тако просто! |
те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе |
а једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство које му је пружао слу |
бија ради проневереног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се извест |
ђу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не треба ударити |
да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој пе |
амо где ће се та интимност, почета тако безазлено, зауставити.{S} На ту мисао дође Радмила сутр |
осети, на крају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго |
ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих способности уметник, |
е порећи да није данас овај спортиста и безбрижна лупача наследник некадашњег несхваћеног гениј |
ључцима, затим навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити у |
збиља, човек који жели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећ |
затиљак; једино што оно мало кртости и безбрижног девојачког изгледа (што даје и најружнијима |
је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и |
итав један сноп закона управља свим тим безбројем.{S} А ти закони?{S} Ко је све то уредио тако? |
му је као да се дижу, једна за другом, безбројне завесе, које су му до тог часа закривале оно |
к, са решетом пуним жита, хранила своје безбројне кокошке и ћурке...{S} Небо, које се показивал |
а својим кубетима, крстовима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У доли |
е носио стално у плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно |
е шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима |
је лебедио (бар тако се њему чинило) у безваздушном простору и ничега око њега није било о шта |
Дође и Карамарковић.{S} Крај свег свог безверја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе пр |
ло је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог |
ли он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. {S}Ја се прекрстим.{S} Подузела ме тако нек |
га много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не м |
их и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} |
ике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта исказати од све оне |
ам, корачајући сада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на |
о прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - Па што! - помисли, |
дмилином сликом; он осети као да лети у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. |
примера који је она наводила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо ср |
приносио.{S} И та увреда, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам |
ету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном малом парчету земље?{S} Чему?{S} З |
а... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкарактерна крпа!{S} - Срба се сети Миљковића: {S}- З |
чених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша још једном да надвлада тај |
ом часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине коју осети у часу |
S} Мање на мајчине отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи |
ко жена, у овом истом часу док он овако безнадно лежи, колико њих лежи једно другоме у наручју. |
е радо истицао раније, давало је нечега безнадног и дивљег његовом безверју.{S} Сваким даном у |
чудно изгледати да код Србе једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско по |
спавао... и сада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из |
до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, које нисмо ни примећивали да пос |
тано ломимо, увијамо књигу или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Ко |
едостижан, неразумљив, од нечег ситног, безначајног, на пример ... од прстена.{S} Проговоривши |
поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичну срећу.{S} Ту мисао о |
која је давала свим тим одлукама један безуман лик, све то у ствари је јасно данас, овде, на о |
ена потпуно смисла, у часовима дотичемо безумље.{S} Има несрећних мајки, које, изван себе, не м |
тљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља за чистоћом, која се опет некако |
рамарковића на диван док је Радмила као безумна телефонисала по доктора и слала аутомобил.{S} П |
чне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстро |
ј површински оклоп неосећајности - који бејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и |
кат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одб |
не очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећи још у рукама добијени новац, |
S} Затим, не обраћајући пажњу на то што бејах још у половини реченице, она се нагло осврну:{S} |
и.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох стојећи, наслоњен на |
после три или четири месеца, они обоје бејаху још увек у сну.{S} Он је остави, у рукама рођака |
и Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког |
ти ни једног уздаха, нити се помаче.{S} Бела мачка, уморна од умиљавања, протегли се и скупивши |
ама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та кочија, и старац, чак и румен и млад |
о празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у измаглици, Сребрница.{S} Она се клонуло ок |
{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S} Радми |
љава и мала прозора пробијала је кречно-бела, карбитска светлост и осветљавала ниско џбуње укра |
јом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне стране уза |
гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтел |
браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не из |
се једва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и |
борена погледа на своје дуге и неговане беле руке, којима је теглио рукавице, - досадан род!{S} |
Тек неколико месеци касније, опет једне беле ноћи, пред њиме се открио сав понор његове душе; т |
нечујан уздах, зналачки прошапутан кроз беле зубе и осмех:{S} - Јоване сине...{S} И одговор дру |
ва места и провлачи се испод две нове и беле дрвене ћуприје.{S} Мало даље од другог моста пут с |
се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у |
Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих |
љње стране клисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико с |
о обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи бели облаци лено су лутали по плаветнилу.{S} Дође и Рад |
ало се у правцу у коме су пловили ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гле |
ана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. {S}Једном речју, поезија...{S} Али |
ала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Бо |
небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, гр |
ених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мал |
едном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници |
ћни дан, са небом покривеним прозрачним белим облацима, са оном разливеном мутном светлошћу кој |
зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе пит |
муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност ј |
еће, на нешто ново што долази, момци (у белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што ну |
загрљај.{S} Пред очима ми је треперила белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покуша |
љиво настави да чита и пише примедбе на белини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизани |
лој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, дечје, замишљено, што због |
каста ноћ, с дугим улицама изгубљеним у белини, само још тиша, још дубља.{S} Осећало се да дола |
ука, у којој држаше оловку, дрхташе над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава |
сте црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне про |
вих и правилних лица чију прозрачност и белину, добијену дугим животом у затвореним просторијам |
етлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџасти |
бог тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису би |
{S} Овде или онде дизала се још по мало беличаста пара и у меким колутима пела се према зеленом |
бе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим |
р окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други |
војице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно |
но остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је у томе што ничим |
е право корито Сребрнице, пуно камења и белог шљунка, налази много ниже.{S} Она поче проматрати |
круг који се обавијао око њеног дугог и белог прста. {S}Она ухвати његов поглед и нервозно и жу |
а све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група |
а се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарк |
у ствари је јасно данас, овде, на овом белом парчету хартије, преко које прелази Карамарковиће |
си која се, подељена на средини широком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен |
ота, мала, са њеним црвеним крововима у белом цвећу, са њеним широким и (правилним улицама, са |
врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беш |
ад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на в |
томобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, шта се |
исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном рубљу...{S} Карамарковић б |
говим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си ми донео? |
д њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен сијалицама; и онда чежња, та л |
лаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некак |
нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа на коју је мисли |
им кораком све чешће стаде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше |
о.{S} Њему, коме је још до пре два дана Београд изгледао неподношљив, чињаше му се сада као зач |
је понуду одбио, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарк |
тости, као на пример:{S} "Данас, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношен |
оде, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зависи од човека - одговори Срба још ув |
ог пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатст |
ога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, и скоро да осети др |
мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика треперила у црној вечер |
ле другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас |
ратак другим путем до Земуна и натраг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, ка |
овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђа |
неве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се сва сав |
ту: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођења.{S} Замисли, Марушка, једа |
ни потребно напоменути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно уп |
во: зашто, због чега желите да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште ни |
ро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, |
таке.{S} Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја |
те покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! - узвикнух.{S} - И онда, ја сам покварен.{S} |
и живот у овом повученом и старом крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов |
ћнији због све чешћих моралних потреса, Београдом почела кружити читава једна легенда о његовим |
им тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Ду |
зним и обичним животом "златне младежи" београдске, плах, неуравнотежен, пун планова.{S} Јуче с |
сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познани |
код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним забављањем |
овори са њом тај простачки, сочни језик београдских мангупа...{S} Само један дан касније Срба в |
новић је била једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва |
:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; је |
Рата, осигураног положаја, из најбољег београдског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба |
расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамар |
огим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, |
алеког, ипак!) и личност Миљковићева на београдском корзу (куда он пролазаше пешке идући на пив |
реме таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да г |
позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту |
S} Јамачно је претресао све кафанице по Београду и околини док нас није пронашао.{S} Био је пот |
рни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли |
ршеним и срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још пр |
ивот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не може остати тајном!) и мога обичног, |
пећи прсте.{S} - Ја немам пријатељица у Београду.{S} Она је стајала непомична.{S} Међутим, у се |
ако приближи и дуго остаде, као некад у Београду, нагнут над њу, ослушкујући њено дисање.{S} Ет |
двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе јенкије (ако је уопште одга |
та, ја то тек онако.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запали |
вљавао овако као ја.{S} Али... остати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте лич |
покушај, или метак у чело.{S} Остати у Београду је немогуће.{S} Карамарковић је изгледао као д |
други и после свега тога могао остати у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао о |
унапред осећаше празнину коју ће наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пр |
Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио ов |
и.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју ни |
ажења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међути |
е то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, преврћући се п |
{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Очи су му плам |
едном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} |
то је најчешћи случај нас који живимо у Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они |
на атмосфера у којој су живели ти млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењи |
пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он |
..{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Рад |
је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у ср |
утем доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутк |
осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се ин |
га потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов покрет одаваше страх.{S} Кола су |
ед том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје и са којим |
се постепено претварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши |
милину младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онд |
ање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све ш |
огућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје |
што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му на |
ло?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човеч |
оворите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога уп |
арца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у целом ставу Р |
о тог часа пасивно подавао, покрај свег беса, току судбине, чак помажући развој несреће, вољно, |
Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{S} Марија ми је седела у крилу... он по |
журно сам одмицао од замагљеног стакла, бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљен |
гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} Почело се у Скадарлији, свршило у Топчидер |
S} Једва неколико карата, у току дуге и бесконачне окупације, стиже Радмили преко Женеве и Црве |
остоји под земљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дод |
ај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу према овом н |
илије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност та и таква питања За Србу то беше ново и п |
ескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било с |
као. {S}У дивним летњим ноћима они су у бесконачност претресали Србин предлог. {S}И увек, скоро |
и чежње, и жала, и нечег неодлучног, и бескраја, и крикова, и прекора...{S} И све то тако прос |
жици" и "само за њега" извијао једну до бескраја меку севдалинку, једва праћен нечујним басом и |
"као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини толика кукавица.{S} Он с |
тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то |
дало је све што је сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо С |
то ми обично тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитац |
а има, поче му се у машти указивати као бескрајна, недостижна, једина срећа целог живота.{S} Та |
више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави и оданости Радмилине од његовог поврат |
на све то што се догодило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ив |
век једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистотом и срећом.{S} У једном часу, |
део по део, и да ужива у једном осећању бескрајне нежности?{S} Та колико јутрос, он није могао |
опуњавање премена између рођења и смрти бескрајним низом уживања и промена, без дужности и одго |
отичу обзорје изнад њега, поклопљен тим бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени стар |
ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се на крају у |
најзанимљивије, и чему сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чу |
едну секунду, али се Радмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај |
оје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} Али се |
у му даље школовање.{S} Тада је настало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајк |
ј грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, |
ора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, |
ад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба успе да прог |
збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнем |
тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце |
приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело |
"потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срб |
руменог, зеленог и чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као |
о једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како недалеко од њ |
изговоримо у томе часу, прожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, об |
махова падаше у клопке из којих се само бескрајном храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и |
осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, пошто прође Небојшу кулу, окрену |
ред огромношћу непознатог, пред дубином бескрајности, угрожен чак и у том свом несрећном и бедн |
ци где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више мо |
о о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светлост.{S} Је ли то |
, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуње |
S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескрајну жртву?{S} Сме ли он да је прими? {S}Он се у ј |
ом, он одједном дође до једне на изглед бесмислене и очајне одлуке: свршити.{S} Цео му се свет |
нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мене, бесмо један другоме у том погледу странци. {S}Откуда по |
вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанст |
и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео.{S} Он сам раздираше, својим сопственим рукама, |
и!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Кара |
амислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља пи |
ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро имао жељу |
ахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, али и ја душу имам.{S} П |
о.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобрази |
ко је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S |
авши сам, он се, дакле, са једним немим бесом поче припремати на последње: жив им се није могао |
етири човека са Никодимом бацише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стад |
м навиком да живи међу тим безбрижним и беспосленим светом, све очајније тражити умирење баш на |
м могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином живота.{S} Убрзо осетих сву његову |
и поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико |
ритајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим тихим и чезнут |
никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском те |
ко, али је ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалиј |
шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови |
а, на часове осветљавала сву празнину и бесциљност мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гаси |
азирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само једна драж више код м |
нутку ношаху на себи тежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човек |
ра последњих дана, затим јача узбуђења, беху погоршали његово крто здравље, које је Радмила са |
ова лица, очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - про |
клисура, котлина и манастирске стране, беху нетакнуте и зелене. {S}Око манастира су се и даље |
све то некако и сувише површно дотаче, беху Радмила и Срба.{S} После првог дана, пуног покрета |
и потпуно. {S}И он, и Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њи |
.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, беху се задржали у кафани "Српски Краљ".{S} Цео дан про |
им појатама, и удаљена песма у планини, беху разумљиви њеном уху.{S} Остало, нагли уздаси, крик |
а се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је |
омислити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата |
воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до испоснице.{S} На чистом плавом небу виде |
а додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, ч |
једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањем да стаје на |
шки као олово, пепељасти и црни) као да беху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, |
ивота.{S} Све те зле особине, које сада беху узеле облик огромних сенки, бачених на његову личн |
а је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учини да позна |
коро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен човек, мучно осло |
иле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкоље |
стини створеној пожаром.{S} Читава села беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорели |
мишљења!{S} Његова најосновнија начела беху у питању.{S} Случај је хтео да се некако тих дана |
крстови на кубетима и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек ниј |
ају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S} На в |
се лађа добро и удаљила од обале, места беху подељена.{S} Окупљен оном немогућом идејом да неће |
ху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвав |
скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје пуни чежње, она сита св |
века, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син б |
ни извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан |
ство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном сликару М.) пројекат за обнову цр |
м гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосе |
м ходнику, пуном промаје (јер ту још не беху прозори намештени) и ћутећи пређосмо на друго крил |
о је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра |
ицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Новина пошали |
и он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и Радмила, скочивши, баци се Карамар |
непокретне у својим угловима; јагодице беху засечене, а доњи део лица мршав.{S} Тога јутра, Ра |
полусмрзнут, сам.{S} Последње избеглице беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа дру |
ду жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху добили облину, као и њен затиљак; једино што оно м |
млади Београђани и Срби.{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање ментали |
може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихватише се поново посла, али већ после |
жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђена од те нове |
ли су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обз |
ћама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Београд. |
, затим сазнање о тој физичкој пропасти беху изменили из основа његов карактер.{S} Променили... |
ветлог и тамног у њему; неке наклоности беху увеличане до неприродног као на пример егоизам, па |
ило је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два- |
опис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се о |
љковића скоро разјари аљкавост са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху |
пу.{S} Сви њени покрети као да одједном беху добили један нарочити значај и смисао. {S}Пред њен |
, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по л |
дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} |
како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Васи |
гао осетивши хладноћу, прозори на купеу беху превучени лаким плаветнилом иако се предео још ниј |
кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека |
ољуби у чело.{S} И добар дан, и пољубац беху хладни.{S} Они измењаше неколико речи поводом одла |
ицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња ше |
ше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Беог |
у главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до њега стојало да искористи ова |
ужнијима једну чудну љупкост и поезију) беше ишчезло са њеног лица: нешто круто и укочено остај |
ности између њених снова и тога дочека, беше ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која |
робуђена склоност чулним задовољствима, беше од њега направила правог роба Маријиних ћуди.{S} А |
карактер, и онако склон настраностима, беше постао жртва изузетне раздражљивости, храњене с је |
S} Уосталом Срба, бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У јед |
то и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија познатих, |
о: оно што је имао као морално умирење, беше ништавно.{S} Узалуд је Радмила подвостручавала неж |
ствари, тај догађај, Радмилино решење, беше нагло завршило његов мутни младићски живот; он је |
гњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао |
ховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљиви неред поноћних пиј |
ност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове сувише оштре и јаке црт |
кидан, живећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје ис |
што ју је до тог часа држало и носило, беше нестало.{S} Она се са муком диже са овога места и |
огла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до лакта. {S}Црна материја, којом је |
у младост и бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, св |
а време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, тако он са наивношћу пр |
ше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, кор |
е претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудо |
и обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и непромишљени роман |
е:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа |
јући питања унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговар |
одсмева ли се или пита озбиљно.{S} Срба беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{ |
ба успе и да се приближи столу.{S} Срба беше сад пажљиво обучен у лепо сиво одело, свеже избриј |
чанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Без |
Као много пута досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај уд |
о ми је само тако дошло.{S} Али је Срба беше пустио и сада она поче да му обавија руке око врат |
- ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то тек онако.{S} Дак |
егенда о његовим подвизима. {S}Али Срба беше толико повучен у себе, толико усредсређен на извођ |
амо на изглед тако.{S} Јер оно што Срба беше претурио за овај последњи дан и ноћ, беше само зав |
р јој је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пу |
ле коцкарнице и једне девојке коју Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручник |
још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она може, |
помилова Радмилу по коси и, како се ова беше спустила и села до његових ногу, он се наже и пољу |
ешком часу онај "страни" човек из снова беше узео Србин облик, његове јаке и светле зубе, његов |
могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу.{S} |
ма.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, иако |
беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало придо |
ешће баца на њега поглед; не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он |
е чиниле огромне и тешке, земља, као да беше од раскаљане иловаче, упијаше при сваком кораку ње |
у.{S} Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} |
прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у ман |
устош плавила је њено тело и њој као да беше пријатно то осећање немоћи и заглушености.{S} На р |
ен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти да се одмори и оде, |
Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форми може нешто да се поно |
ле да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу свога заштитника и пријатеља, Карама |
к?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само да беше остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођа |
ила једну другу, непознату жену, и сада беше сва у испитивању те странкиње.{S} То испитивање ју |
да пада у провалију. * * * Радмили сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и |
оба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, у срећу.{S} XЛИИ Почиња |
и душевног.{S} То мало настраности тада беше само оно потребно сликарско црно што је још јаче и |
у пређашњи ред, та прва отворена свађа беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза сви |
..{S} Разговор се настави, али чаролија беше прекинута једна мала материална чињеница била је д |
алност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледом Србиним, забо |
тлости, у тој загушљивој атмосфери која беше поклопила њихову кућу.{S} Та неизвесност, тај живо |
м: пре него што се ланац стегао, Остоја беше ишчезао.{S} У успех се није могло урачунати Крсман |
мицати полициске потере:{S} Црни Остоја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудил |
обе стране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле |
ких проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не приме |
целог става, из целог лица.{S} Та слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија |
било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликара М. он је ради |
би: јер цео живот његов до тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен |
закачи један рам, који до тог тренутка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њем |
ежати од среће, зашто?{S} Али њена рука беше као мртва у његовој, јер јој једна друга мисао нем |
е.{S} Само Министарство Унутрашњих Дела беше издало наредбу да се једним одлучним покретом учин |
.{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако прола |
ну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је на крају Карамарк |
потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поред свега, и |
еће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на који пуца лед.{S} Овде-он |
му сјајан, у својим намерама и одлукама беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење |
ва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необичном писком.{S} То је било |
и дана, како је рачунао, он за два дана беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномо |
ста ишчезнути оно што се последњих дана беше поставило између њих, тек Радмила поче ватрено мол |
је, она излази.{S} Тишина...{S} Достана беше отишла.{S} Тада, Јеша устаде са лежаја, и замишљен |
и уман човек, кога тек случај и судбина беше довела у манастир.{S} Завршавао је шести или седми |
јао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беше крај ћивота, руку положених на његов руб, очију ши |
иљна и без икаквог моралног смисла, она беше у часовима тужна и сетна, на махове, преко њених м |
овораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, |
буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} |
од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, још повученија.{S} Карамарковић, |
си ми донео?{S} - Јест, то поподне, она беше срела једну далеку успомену из њеног детињства, на |
, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S} Измењали су само један једини |
од крутим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, би |
мила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу наде и сада му је прила |
ила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро п |
исти мах и нечега што привлачи.{S} Она беше озбиљна и без икаквог моралног смисла, она беше у |
прети?{S} Ја сумњам у ово друго.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне ( |
че осећаше страх.{S} Јер поред тога она беше у том непознатом младићу открила нешто драго и бли |
вори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни јед |
} И прави узрок његовог садашњег немира беше можда само то откриће да се нешто "срећно" свршило |
е шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} |
њивом чежњом, он уђе у цркву.{S} Унутра беше скоро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и ма |
се за последњих двадесет и четири часа беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна |
епријатеља, без заклона.{S} Његова чета беше растурена још с пролећа, последњи човек који му бе |
манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остајао је само још пролаз к |
, сломљен умором, није заспао.{S} Свећа беше, у својој стакленој ружи, догорела и у прозрачној |
посматраче тачан.{S} У ствари, несрећа беше извукла из мрака неке особине, друге потиснула у с |
дало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један де |
опету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} Па ипа |
која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - помисли Радмила. |
} Када Остоја поново уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стад |
, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разгово |
себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичнији, и она одговори |
ебром свога новог оловног крова.{S} Рад беше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остата |
, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по |
ди, и по поду коре од поморанџи.{S} Све беше постало другојачије, речи се тромо откидале, машта |
прекривали су потпуно цело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни |
говор Карамарковић, код кога поново све беше добило првобитни изглед.{S} - Али ако нисам, ако н |
}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у |
{S}- Ја сам размислио...{S} Срба такође беше устао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде |
борав, али је ту остајао разлог који је беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нерв |
без тебе, не могу, разумеј!{S} - Он је беше узео за обе руке и стискаше их као да жели да их п |
дно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, |
Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - |
је нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се не усуђива |
, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и судбина |
кући и жени, дакле оној средини из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарков |
а.{S} Он се некако радовао открићу које беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом |
а столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећај.{S} Избора није б |
своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} Крупне |
ишту лежао је један човек (кога Срба не беше приметио када је ушао) и спавао отворених уста, из |
енути да од доласка из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Н |
то се у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је |
јој се сигурно скривао!) Али истрага не беше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуште |
чиновничке породице; друго, код њега не беше ни труни од какве жеље за успехом: једна врста зло |
живот око себе.{S} Свађа не само да не беше потисла њене пређашње снове, него их још и појачал |
слика беше из оног доба када Хаџија не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству |
да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} |
е био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та о |
Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на ст |
, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добро заспала, када је трже лупа у капију и лар |
времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S |
, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време |
рачати улицом.{S} Од његове мрзовоље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у с |
ва и збуњена прича.{S} Мада у целини не беше јасан догађај, ипак кроз цело казивање избијаше је |
S} Ја мислим да те промене ни он сам не беше свестан у том часу, и да до тога открића дође мног |
а нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Згрчен иза шипражја, он је пажљи |
уху. {S}Цело то јутро, она ни једном не беше помислила на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што |
адесет минута, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те |
и да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао далеко.{S} Зг |
твари карактер.{S} Наравно, карактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав подата |
у; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и капија.{S} Њу обузе т |
га смо се придржавали (јер у ходнику не беше осветлења) с леве отвори за прозоре, и у њиховим к |
оници је стајао кључ.{S} И још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави |
затим уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим по |
{S} Он још не разумеваше све, он још не беше на чисто о чему је реч, мада осећаше да се сада, у |
и се новом.{S} Цела зграда са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавеж |
потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} О |
је место.{S} Он се маши за табакеру: ње беше нестало.{S} Тада се сети да ју је "сакрио", као шт |
м покрету пуно смисла.{S} Али то питање беше сасвим раздражило Никодима и он скреса:{S} - Откуд |
ош мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је |
е.{S} С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова д |
Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљона, на чијем су се |
велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја |
Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је |
крен према себи.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му |
ане ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још ко |
цали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана и уклупчана око |
била је та неочекивана промена која се беше догодила у њему; и у часу изменила, како му се чин |
ије мислио.{S} Заједно са руком која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још јед |
и за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уозбиљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко п |
хујаше, њена младост не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени ш |
ћност да покушају уништити јаз, који се беше околностима створио између њих и који би, вероватн |
ћи насумице он набаса на некога који се беше сћућурио уза сам зид.{S} Њему заигра срце и чврсто |
поче изводити тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним п |
кне, престрављена од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, над |
обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се беше постепено извршила промена.{S} Он са неверицом сас |
ак показа најрадозналије лице.{S} Он се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворен |
на) најтеже паде његовој жени.{S} Он се беше оженио између два рата, Балканског и Светског, у ј |
угла собе у други.{S} У два маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета ј |
прозуклом пуцњавом прангија.{S} Небо се беше разведрило сасвим и под мало косим сунчаним зрацим |
и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што |
јасни.{S} Али како објаснити оно што се беше догодило у њој?{S} Она осети немогућност тога обја |
е.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико смирила Радмила затече необично живу |
се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка о |
жљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу изгубио.{S} Сат откуца једанаест.{S} XXИ Св |
бара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао један зао осмех и одмах изгубио у бр |
ња се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у је |
атно чуство обузе Радмилу.{S} Њено срце беше почело да удара неједнако и оштро.{S} Зашто сам иш |
Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрвећа се |
фаталношћу.{S} Дванаестог априла увече беше избила она свађа између Карамарковића и Радмиле.{S |
ни једне једине мисли.{S} Цело то парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, |
јима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чинило му с |
ша, сви се насмејаше.{S} Уосталом, Јеше беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све |
било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила једну другу, непознату жену, и сада беше с |
У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} В |
чицу, Православну Цркву.{S}" Срба, који беше раније ушао, учествоваше у препирци како изгледа д |
у срећу он наиђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и нераз |
ирану од једног чувеног пијанисте, који беше на пролазу кроз Београд, и изашавши са концерта он |
ок је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села |
себи због достојанственог изгледа који беше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достој |
сности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и јачи мирис |
и поче да се разодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, зад |
јама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишч |
усана одједном укоченим, у погледу који беше изгубио сву своју кроткост и сјај.{S} Кроз свест с |
решење пало, осећао је то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у кр |
ан.{S} Покушах да се правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се |
дао се ипак назрети догађај: он у шуми беше срео црног Остоју.{S} - Добро, добро! - узвикну Ни |
немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у |
пређе у мислима оно што Достана плачући беше испричала, затим остало што је истрага показала пр |
такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Некада (не баш тако давно, али се |
ном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамарковића и |
хватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом тешком часу онај "страни" човек из |
редно, увреде и остало.{S} Та свађа јој беше открила оно што она није смела сама да открије; Ка |
се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест з |
и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут који је личио на Радмилин.{S} |
стиже на своје место опредељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше и |
ништавно сагибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине гр |
ј који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, цела њена женскост.{S} Тај |
живот, једним јединим покретом он у њој беше скрхао преграду која ју је дотле делила од тога жи |
ју, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак беше пао на иконостас и јарко осветљавао поцрнеле, и ка |
ешан учини да Срба, који се за тренутак беше подао својој љупкој и сањалачкој природи, прибеже |
се заустави.{S} Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} От |
зећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога манастира |
од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој |
ијем и Карамарковићем.{S} Један коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизве |
осфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затек |
се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред |
х пијанки.{S} Друштво за Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жен |
и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће пон |
S} После неколико минута означени камен беше уклоњен.{S} У јами под њим Никодим нађе једну сеља |
парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и бадаваџија).{S} Међутим, како Хаџи |
кше.{S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајућ |
еће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свр |
себе: постепено од "шта ћемо радити" он беше доспео до "шта ћу радити".{S} Ја мислим да те пром |
ли он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други |
дог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све |
амисли се.{S} Када поново проговори, он беше промењен човек; нешто сломљено, очајно зазвони у њ |
дисао ужурбано, лице му је пламтело, он беше поново пред оцем на коленима.{S} Он скочи и тренут |
трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе, жељан да чује што пре |
овом часу, у једном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се |
љена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у крзненом капуту.{S} |
авда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око себе штићенике, што његови неп |
извесним часовима нервозног човека; он беше понеки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно |
ји га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим страшним решењем, када ће се све ср |
ли да је ухвати под руку или не.{S} Он беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он ни |
о ономе о чему је требао мислити.{S} Он беше необично узнемирен том чињеницом и жураше се да шт |
ром дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од јуче са њим дог |
о од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто запао у једну од оних моралних криза, које |
изнати.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било не |
{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен тим ћутањем.{S} Он је скоро и |
есна дела, али чак и у тим тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори |
кроз Београд, и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да пом |
а ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се по |
пита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети |
ћ виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог младог и здравог човека наведен на веч |
то говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задрж |
асали на Остоју.{S} Док су се снашли он беше нестао.{S} После неколико минута означени камен бе |
у.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други живот, једним једи |
ј бес, откуда најзад право, када баш он беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође |
е звало "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја |
шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо беше почело да се закрива сивим облацима од јаре и испа |
огућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва |
за себе.{S} Или, можда, узбуђење његово беше толико да није могао наћи никакву другу реч којом |
собан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што |
S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манасти |
рству необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би |
изведе потпуно до краја и то онако како беше замислио.{S} Миљковић, у свему сјајан, у својим на |
иако беше тек три дана протекло откако беше напустио манастир, Срба је само са муком савлађива |
поглед, али он ништа не примети, толико беше обузет идејом да што пре сврши са тим празним цере |
једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно срећ |
раха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица |
г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто оном сликом која се овог пута још јасниј |
ио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно беше напустила ратоборност и бес и сада сваки његов пок |
му је радила тачно и јасно, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S |
му сам се ја у себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао. |
своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чи |
му самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом манастирс |
сконачност та и таква питања За Србу то беше ново и привлачно (сем тога, тим дискусијама испуња |
рковић, Карамарковић... - нешто познато беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га т |
увери и себе саму у обратно од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осе |
нила ока) одузе и оно мало поуздања што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карам |
е ме... изађите. {S}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још дом |
е жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или што и сам |
на Карамарковића.{S} XXВИИ Срба тек што беше заспао, када кроз ноћ одјекну прво један, па онда |
и над нечим непознатим: тај лик тек што беше оставила у полутами пристаништа.{S} Свака честица |
пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начин са улице, непознат; и што |
доказ требао свакога часа, јер оно што беше починила изгледаше јој, бар у њеним очима, неопрос |
у кут, покривши лице рукама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала |
ти нечега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака |
има пела се према зеленом, небу.{S} Мир беше поново завладао над целим пространством; једино шт |
круга, није се могло знати јер манастир беше сада потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело б |
У соби завлада дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег |
о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао унапред |
уљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче |
азвејано у часу; оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и |
вадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њ |
тних и само часак доцније, цео тај свет беше бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усан |
Он некако умири професорку која се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, пр |
зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се |
доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S |
S} Самим тим, цео његов унутрашњи живот беше избачен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вреде |
и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или немати чету, имати |
због тога...{S} - Срба се по други пут беше збунио.{S} Карамарковић се поново осмехну.{S} - За |
а није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љутито |
роналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пр |
ного касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађ |
зад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичаст |
мо сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли да се |
је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у |
и дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, он је морао чути! - помисли Радми |
дне светлости.{S} Међутим, Карамарковић беше морално толико измучен догађајима последњих месеци |
S} Зачуђен мало у почетку, Карамарковић беше то сада потпуно.{S} - Па... онда?{S} - Никакво онд |
рта најбоље показује докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дан |
еоградског друштва?{S} Јер Карамарковић беше у то доба антитеза Миљковићу из младости: целога с |
неравномерно дисање. {S}X Карамарковић беше једна чудна мешавина сталоженог и у извесним часов |
решити, можда се убити. {S}Карамарковић беше побледео.{S} Он је узалуд покушавао да се надвлада |
е кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном |
рчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза с |
срамежљивим осмехом.{S} Срба у Београду беше свршио све онако како се надао.{S} Још првог дана |
S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пропратио испитивачким и непокретним погледом, као |
одмах узе ону Србину плаву свеску, коју беше нашла међу Карамарковићевим хартијама, а коју до т |
реба ли ти штогод? - упита Радмила коју беше почела трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би са |
н и сав црвен у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, |
ете).{S} Све што је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тоја |
а још с пролећа, последњи човек који му беше остао, погибе у пожару, пригњечен једним дивовским |
а изгуби и оно мало неодлучности што му беше остало.{S} И он, са пренеражењем утопљеника, узвик |
ше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - сме |
са о обалу; једном речју, он у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S |
ајтежих својих часова.{S} Њој се у часу беше учинило да он то из обзира према њој, из превелике |
анско, и то само зато јер у том покрету беше самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стаз |
крета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталност, та неодређеност, променљивос |
ене дуге кожне рукавице и ручну торбицу беше оставила на под.{S} Тек касније паде ми на ум, вид |
, он их је носио у себи пре него што их беше чуо.{S} И први пут у своме животу он осети, на кра |
о важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге вр |
ко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба |
ав, како је остарио! {S}Међутим, ударац беше добро пао.{S} Од свега, Карамарковић је најмање оч |
а светлости и сунца, у толико се јаче и бешње залетао. (Ја осећам да стављам на искушење читаоч |
ици и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као |
Али и то мало, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из |
рата, крви и беспосличења по логорима, би поремећено после неколико минута боравка под земљом |
окетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се зах |
оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом недаћом.{S} Када Карамарк |
ј одговор, који лупи Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби |
лепо јутро, људи хоће да се убијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што |
јом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему дотле непознат осећај.{S} Па шта? |
им зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после тог малог и |
био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раздражен, са неј |
м да неће моћи препознати Радмилу, Срба би запањен једним другим открићем, опазивши је у једној |
идети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} |
ено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и т |
лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно заборављене црте и онда, ко би з |
тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и мес |
ало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло пробуђена, и задуго остајала бунов |
ше спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Вас |
ећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ст |
не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, Срб |
када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и на |
ва, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији |
ој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној х |
Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло ве |
ог малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља зами |
и.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа вид |
ој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она н |
н на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - Са |
однети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечер |
ело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, дубо |
рима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би прешао |
аје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара. |
ше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечан |
би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. |
је риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен а |
ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погл |
.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати С |
учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако о |
а чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити рук |
екако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али то ј |
о је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S}Бо |
и пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после |
ео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљив |
остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, тр |
е долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба |
.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавал |
ом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно |
{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се ти |
прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан |
и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} Се |
.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} О |
.. свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се уд |
к гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онд |
есор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А за |
вету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба о |
бало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари т |
урећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} - |
повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проблем |
ћи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да |
те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар при |
} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила |
рва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, за увек поставио између Р |
ер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругалицу:{S} "Кад се |
у подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - |
и и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаш |
S} Ја знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Св |
лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари само и даље остао на тој граници измеђ |
риродан завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што с |
кочивши у чамац и давши руку Радмили да би јој помогао да сиђе, Срба осети под прстом прстен.{S |
ме занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} |
ио?{S} У једном маху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све о |
сећа ону притајену страву од помисли да би тај дах могао наједном престати.{S} Али овог пута Ка |
к је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, коме не зна ни име, ни навике, |
од страха (она ни једном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуч |
а се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда требао што рећи.{S} Али када се нађе пред |
} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од прир |
е, она при своме.{S} Он и не примети да би "остати при своме" значило код Радмиле постати му љу |
довољно несрећну; али он одмах осети да би сада чак и једно "филантропско" самоубиство било ист |
S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбр |
енскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најнежније у њима.{S} Међу |
повезаче.{S} Али Остоја, помисливши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. |
н и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба б |
(она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати своје узбуђење, јер и за плач и |
ао је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и |
римаш му се осмехну, и тај осмех као да би бачен на Србино лице и као да се на њему задржа: {S} |
н је управљао револвер.{S} Али мисао да би пуцањ могао привући какву патролу учини да у последњ |
Ја не могу да поднесем ни саму мисао да би ти могла послужити за разговор злим језицима. {S}Ја |
за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. {S}Нежан, он је приступају |
опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао са пријатношћу |
е можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрети, разумеш ли, умрети? |
Из свега што је досада речено, тешко да би се дала замислити права слика нашег јунака.{S} Јер о |
ла даље.{S} Њој ни на ум није падало да би могла тај сан превести у дело.{S} И одједном, свађа. |
их објашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да |
у или тако што безначајно, и то само да би побегли од себе сама.{S} Колико је тако седео?{S} Дв |
а данима и месецима и то тако стално да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса п |
иње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карамарковић |
да, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток живота могао бити |
најзад догодило нарочито између њих да би морала крити?{S} Али у том часу њој паде на ум да је |
енемаже, као и толико пута дотада, када би ненадно пред појату искрсла патрола:{S} - Ма какав т |
ожда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, са |
ађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу, са пошом, |
ном, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоће |
агло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене |
едима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајућ |
сти, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалност патио бар д |
какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смир |
мао новине и читао све до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштени |
ти. {S}Сем тога, он осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за |
из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чист и одуховљен живот; тим |
да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје |
се обично завршавао њеним осмехом када би изнад себе упознала лице свога мужа.{S} Али се много |
би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио само са собом:{S} Карамарковић, мучен и |
леграфским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим цр |
арање ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је п |
ом, животом, његовом речитошћу. {S}Када би приморан да је остави, после три или четири месеца, |
{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољно и оставио цедуљу... са те |
Уцена телеграфском наредбом из Београда би донета на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вреде |
њено одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра |
таке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још |
један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим од |
му врло често полазило за руком и тада би падао у прави наступ раздраганости и задовољства.{S} |
иx, за тебе није културан народ!) Можда би другојачије посматрали свет око себе, другојачије се |
све под једним те истим обликом, можда би могао и пронаћи штогод. {S}Али овако, дух се само ту |
њему пробудио пркос и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - по |
ба још увек дубоко замишљен.{S} - Можда би неко други и после свега тога могао остати у Београд |
- Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{ |
тигоше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је |
Он слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибег |
ених на изглед мирно и обично.{S} Можда би се свађа као свађа и могла некако потиснути у забора |
али су смех, неки пут и осуду.{S} Можда би код другог човека тај исти преступ био узет за малу |
, напуштен, одгурнут, презрен! {S}Можда би се онда у њему пробудио пркос и јогунство, можда би |
га заједничког са Радмилом.{S} И откуда би Радмила зашла, у то доба, у једну скадарлиску кафану |
и та потмула и неразговетна идеја, која би ме у толико јаче опседала у колико су сукоби са мајк |
ивног, али недостајаше резигнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напроти |
ражења излаза (баш као и она птица која би споменута) Карамарковић се смириваше на часак.{S} Па |
-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што |
ваше баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душо |
неком тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверно |
мандом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све што је до ње |
алом Београду може имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена скло |
немогућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао нек |
рковића чињаше најидеалнији тип ратника би наједном поремећена.{S} И то за увек. {S}Једнога дан |
н упали другу шибицу.{S} За час, фијока би изривена.{S} Сасвим у дну, његова рука наиђе на једн |
отежи свој живот.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак |
реба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватрени |
додаде:{S} - Место да нам сметаш, могла би да одеш одавде.{S} Она се лагано диже са столице.{S} |
а трести дрхтавица.{S} - Ништа... могла би само да легнеш када ти се толико спава.{S} - И онда |
у једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најпод |
да, добачена тако бездушно оцу, учинила би да и оно мало обзира које сам имао према мајци ишчез |
е тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутк |
ад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чарол |
о своје старо место.{S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, д |
е то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, она себи дозволи потпуну слободу: |
тка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигл |
ковић сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим |
, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза б |
S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на |
живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Како је Радмила још ув |
ило узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако |
је да прође само још један часак и она би му сама открила све, рекла све!{S} Она се чак толико |
м стара мисао: он постоји.{S} Сва мржња би у часу окренута на ту страну.{S} Радмила примети њег |
поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна колико (јер Марија љубоморно чу |
отпуне напасти, половина његовог живота би поседнута тим тајним и страшним животом.{S} Али чове |
увређен њеним понашањем Срба овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због |
је тако ружно увредио... али и они, шта би у овом тренутку могли учинити за њега?{S} Он дубоко |
ја имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} |
а.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова!{S} А када су Кристоса разап |
вањем када он то није тражио?), ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, |
наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи |
вет је пакостан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице ва |
је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и "окрени и други образ", |
угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када |
са страхом погледа према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то за |
забављало упорство Јешино.{S} - Па шта би Остоја с тобом?{S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се пла |
стору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се одбранити пр |
} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.? |
је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у |
њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико реди.{S} На пример:{S} |
ја, не знам зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми кор |
кечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - |
о да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под |
настирској.{S} Радници се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјур |
а подиже на њега очи и један дуг поглед би измењен. {S}Када јој се учини да је тај поглед дуго |
ило узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно забора |
а, а она је још увек читала:{S} "Кадгод би се за ручком повели разговори о мојој будућности и о |
ништа! - одсече одједном Срба.{S} - Куд би ти разумео!{S} - Имаш право, ја не схватам све.{S} А |
{S} - Јок... нећеш ти опалити.{S} Откуд би ти смео опалити?{S} Калуђер си, Никодиме.{S} - Он се |
пио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недир |
њеној успомени магловит лик њеног деде би потиснут овим другим ликом, сачуваним на тој невешто |
не одговараше на њене псовке.{S} Раније би се обично трзао, савијао кичму и прихватао посла; ов |
о међу најсиромашнијим студентима, које би оценио да имају, уз потребну жељу за успехом, и тале |
ала нека непријатност и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Х |
дешавало обично са свима плановима које би он узео у своје руке, и овај последњи он изведе потп |
тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хтео да мисли |
жао, она узимаше новац или поклоне које би јој он понудио.{S} И та би идила трајала ко зна коли |
бира; могао је само да чека решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његов |
рости, поезије или одлучности, без које би нам се живот сломио под свакидашњим и бедним.{S} Или |
оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав |
де:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана д |
гу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неколико д |
поново моћи имати једног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до |
ним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да сама процени где се нал |
. {S}Она одбија у почетку баш оним чиме би требало да нас привлачи: скромношћу, - јер смо навик |
лије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријатно.{S} Он устаде сасвим са постеље и поче ше |
чно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} |
, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови дан |
час на једну страну и нагињу да иду, не би ли се ослободили магле, и одједном уместо чистине на |
т, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја не |
ј жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да окренемо?{S} - Можемо.{S} Игра није трајала ни |
граду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог ћутања Срба настави, гле |
није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за час |
мачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она |
да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наи |
беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, он се п |
га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу ц |
вари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење |
ини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина пр |
расеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се такође |
исли да дуго неће ићи на концерте да не би покварио тај дубоки доживљај. {S}Он откри мало касни |
а не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва |
извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се |
бескрајношћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само ј |
да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцат |
е за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, а каквог то значаја има хоће ли кашљати или |
његову раскуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметан |
ије таква "проклета душа", он никада не би учинио тако што.{S} Један човек мање нагрижен злом н |
младост, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадни |
д прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих |
о обриса очи и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, |
вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбрости...{S} Пре него што се кола добро зау |
и ја знам да једна старовремска жена не би постављала ова питања која ја себи постављам. {S}За |
покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав с |
вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, |
о сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или |
ан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? |
их ни за два сата зрелог размишљања не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари дл |
зумела?{S}" Она после овог објашњења не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она |
а сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} |
и сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} Радмила застаде за часак.{S} Затим, још понесени |
стуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео св |
баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамаркови |
и би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи |
силу, макар преко убиства (та ти је не би тек онда имао!), мислећи непрестано да се то бориш з |
да не занима све ово.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно. |
слабија.{S} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међ |
ше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом |
ике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Д |
ресређеном на неравнине пута како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном зав |
да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви ов |
само што ју је одмах познао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и т |
у Београду, можда се тај неко други не би ни окривљавао овако као ја.{S} Али... остати у Беогр |
им. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни б |
S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи овим крајем, умал |
{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не б |
Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човеч |
га што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје |
о да би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних |
донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике оку |
ли, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: ра |
о.{S} Један човек мање нагрижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико |
гао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и замисли се.{S} Када поново пр |
ој песми.{S} Он осећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би би |
ало само дан раније, Радмила јамачно не би крила своја нова познанства) сасвим несвесно она пре |
ао и наслутити, Карамарковић јамачно не би направио ону сцену са љубомором.{S} Али он, сав у св |
убави у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић преки |
х умела заваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и т |
е јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S |
Ништа.{S} Шта сам добио од тебе што не би могла дати другоме?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и о |
о би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: |
би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако стрмоглаво и потпуно. {S}И он, и Марија, |
", ми не би ничему тежили, ништа нас не би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био |
не једног другог када ми тај сусрет не би значио ништа. {S}Та ја сам је толико пута срео од он |
га неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како |
а беше заљубљена у Србу и само да му не би чинила на жао, она узимаше новац или поклоне које би |
и да докучи нешто што она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се |
више далеко залази. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му леж |
Карамарковића и његов укочен поглед, и би му чудно када најзад примети да овај обара главу: на |
да се повлачи у себе; јави се пакост, и би му криво да се други дижу, док он пада, и он осети п |
адно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около стоји, кад има м |
н направи свега још неколико реченица и би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња н |
обалу Саве.{S} Он се окрете око себе и би му мало чудно ради места. {S}Изгледаће необично, али |
љи тиме што поче да изговара њено име и би му чудно да се оно тако подудара са ритмом његових к |
{S} Али му у том тренутку паде на ум (и би му смешно); што сам је ког ђавола крио кад сам био р |
Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти |
аље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Д |
вориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професорку која се опет бе |
}Оно мало забуне што беше остало у Срби би развејано у часу; оно што још домало час беше само с |
м ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јова |
ва. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба |
ас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну же |
налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели по |
е тврдити да нема жене или човека, који би у даном тренутку другојачије поступио; та црта је та |
је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у |
школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљков |
ом смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостраних покрета и чињениц |
е околностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и д |
и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице |
за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом |
то постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} |
таје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} |
тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{S} На |
на, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили |
а - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала |
окуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је и |
време она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чи |
ва маха он се беше скоро зауставио, али би одмах после тога покрета још нервозније (једним отсе |
спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ва |
м живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би би |
намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Па |
тите се М. У место што се кидате, могли би да ми објасните.{S} Какав сиже решавате?{S} - Сиже.. |
ом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога |
са скела и издалека посматрао рад; или би палио своју јаку електричну лампу, нарочито за то уд |
пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С једне и друге стр |
лико беше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, ос |
тајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро ч |
имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, из |
е би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би нашао.{S} Искр |
ва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше златне лествице од |
има.{S} Једно осећање најдубље нежности би ме обузимало док сам, стојећи пред излогом, посматра |
и све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушк |
био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, |
ла бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кратак, без много милоште, под праскавом светлошћу к |
рови, узнемирише се пси.{S} У часу мрак би испуњен узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата |
малтера и читав облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина |
оба и ниједном се нисам задржао! {S}Чак би прошао не поздрављајући је!{S} Свеједно.{S} Ту смо с |
тајним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио |
неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним женским криком.{S} Полетевши |
тајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачи |
ло више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварајући хлад трб |
да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана тек четири месеца, онда се отприлике им |
вала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале |
пољупцима помешаним са сузама.{S} Затим би јој сутрадан тражио да дође на то и то скровито мест |
слушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој узимао руку, љубио длан и питао:{S} - И ово је м |
ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, |
му је ствар и лагано поче тражити којом би страном успео да се провуче не само у други срез, не |
није могао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје ж |
требало узети у обзир.{S} - Са човеком би се још могло шта урадити, - додаде, савијајући план, |
дим удари, Јеша затетура и том приликом би приморан да извуче из тканице руку и тада сви примет |
амоодрицању или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако |
авом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију |
офесорка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. |
озора.{S} У неколико махова на јоргован би слетео по какав распевани штиглиц, окренуо се хитро, |
вана злоћом; и место тражења излаза, он би можда мирно остао у Београду да продужи свој лаки и |
и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од неке неодређене слутње (као да ће п |
д бујице и да не би једне околности, он би се можда сасвим отео, или се бар не би бацио тако ст |
ржња и осветољубље давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по ш |
.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском преп |
камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одго |
о и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад; или би |
љао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу или, зауста |
часом што је проводио тако изнад ње он би све јасније осећао како се тај живот ипак све више о |
чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У ходнику се беху зачули кораци и |
ледом тражити Радмилу.{S} У први мах он би уверен да је не налази због нереда у коме се налазил |
у падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Још су увек спавал |
ри био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се |
S} А шта учинити? {S}Уосталом, та мисао би потиснута другом, која јој се намах учини много веро |
де или онде тињали.{S} Када и тај посао би завршен, оголелим падинама почеше промицати полициск |
листавати свеску.{S} Ту и тамо прочитао би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да с |
непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и онда, Карамарков |
та трбух једући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! |
а си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји другови данас кући приносио.{S} И та |
кну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш |
е би мучило, ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и ос |
и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му се овај нашао н |
Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} |
неке давно заборављене црте и онда, ко би знао зашто, лик једне жене, пролазне забаве, која му |
би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотеже |
} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диж |
манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки час почињала па престајала.{S} |
у дворишту. {S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрен |
више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело му се човечанство у једном маху |
а истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих за |
а није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала |
м несвесно она прескочи Србино име и ко би знао каквим путенима подсвести сети се свога рођака |
адмили и то учини бескрајно дуго. {S}Ко би знао зашто, и Карамарковић тај прости покрет беше уз |
га поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чистине, сасвим у дубини, и |
зиле у њихову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љу |
се Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} |
де, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек так |
а, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпунији телесни бол, пр |
ћи обично и скоро банално.{S} Једва ако би човек у то доба његовог живота могао подвући извесну |
ава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се тихо и пажљиво спусти |
не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! {S}Уосталом, о п |
о и досаду - и то само због ње!{S} Како би се и могао изразити у три или четири речи тај компле |
ва, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и збуњене улазиле у њихову к |
другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки непомућено распол |
његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она после овог објашњења не |
они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, онако као што једу с |
и, она није коштала Србу онолико колико би једна девојка њене младости и њене лепоте требала да |
чи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред простим и јасним мајчиним разлозим |
у, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак праши |
једначи најразличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва |
**во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, |
и свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела д |
адост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника каквог жу |
ношћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, |
, по повратку Карамарковићевом, значило би стално се налазити у магли, полуречима, у недовршени |
да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да б |
едао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је предс |
даде јој одједном потребну снагу.{S} То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици |
ети у таквој смртоносној заблуди?{S} То би као муња.{S} Срба погледа око себе и зачуди се када |
тићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за Карамарковића, тај плахи и необу |
к припада само и једино њему.{S} Све то би као сунчев зрак у његовом мучењу.{S} Али тек што се |
те господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша пред манастиром, његова млада жена у |
мога леша - помисли Карамарковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би с |
но узбуђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, |
адмилу; он ју је судио по себи.{S} И то би оно што највише дирну Радмилу.{S} Једним јединим гру |
а онда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је |
буном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у сво |
два света на којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је |
д, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, он замоли да му |
смете, наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у пр |
м здравом и лепом планинском крају, што би му необично добро чинило у погледу здравља.{S} Обадв |
} И ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом р |
ран и тужан, - а то је Остоја.{S} - Што би он?{S} Зар није дао ту скоро двадесет дуката за опра |
- Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на п |
рим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Ј |
.. тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{ |
овице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу прип |
љања.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после то |
толикој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ |
ело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамаркови |
}Ничега нема апсолутног у свету, па што би човек тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био кр |
видела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надок |
по читаве минуте непокретан.{S} Не што би плакао...{S} Он није никад заплакао, нарочито не пре |
нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога узвика професорка сп |
о је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којој се сигурно скривао!) Али истрага |
тим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун |
увек прекрстио по три пута пре него што би прешао праг, додао кадионицу или запалио кандило.{S} |
решење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као |
ба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш данас?{S} Ћутите, ћутите још мал |
рст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S |
то! {S}Тамо уопште не постоји.{S} Зашто би, ког ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и ви |
не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о ње |
оступака, и да је "отац свих људи", зар би могао допустити ово што се догодило?{S} Погледајте м |
у шест часова изјутра.{S} И збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, ка |
дошло.{S} Али да није најзад дошло зар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логич |
о, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{ |
акшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да |
вао да штогод учини.{S} За час манастир би испретуран. {S}Звона су, ко би знао због чега, сваки |
место чистине наилазе на провалију; час би, уморни, седели и приводили читаве часове непокретни |
хаљини од свиленог папира.{S} Пројекат би дакле одбијен, са једним уздахом Миљковићевим:{S} - |
од саме помисли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих |
издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, |
дном постељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе с |
престати.{S} Али овог пута Карамарковић би запрепашћен Радмилиним изразом: у полутами, лице је |
е учинише ни једног покрета.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, |
крају у њој нађе само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи |
целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... н |
у тај манастир.{S} Све ми то у тренутку би сумњиво.{S} "Тепелук сам и остало ја продао... ни од |
ва у њему и једну мисао, која као да му би послата са неба: за такав живот он је награђен; ови |
Не, она није лепа, - помисли и чисто му би мило због тога открића.{S} - Није значи због тога. { |
је до тог тренутка упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног ко |
ом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то ј |
да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна друга ствар:{S} Срба је у овом часу није |
тами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе лицу које је увек исто, он |
аквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и |
а пукотина у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива |
питања која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија би |
у наиђох на неки новац.{S} У првом часу би ме стид; онда наиђе талас захвалности.{S} Погледах у |
а Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосре |
шља, и који опет пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на |
се игра, он се забавља.{S} И њој одмах би јасно да је и "сувише јасно" показала колико јој је |
а и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би наједном заустављен.{S} Његова физиономија поче доби |
н и за ово? - и у једном маху сав новац би исцепкан у комадиће и бачен кроз прозор.{S} - Ја сам |
ојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека старији са својим озбиљним лицем |
ранцуски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним др |
з основа мењају начин живота, неки људи бивају отерани у другу крајност: мистицизам или резигна |
претерано светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била леп |
о је даље летео према југу, светлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој повр |
изнања, успеха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог к |
м, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете с |
због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле доста равнодушне према |
а се испод њих једва назирало штогод од бившег Карамарковића) беху пре него што оде у рат, само |
еђутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског човека (он је младом |
- Значи, ја сам сада начисто са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} |
Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он има нече |
.{S} Ја му се насмејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, |
и на том месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{ |
чим што се свакако морало звати "срећа" била је јача од њега.{S} Он је хтео нехтео ишао напред, |
и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бескрајној необазривости и одушевље |
могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност између теорија и реалности.{S |
спава, преко њезиних откривених рамена, била му је толико неподношљива, толико болна, толико му |
тало значење и она, овако неизговорена, била је речитија од сваке речи, реалнија од сваке ствар |
оно што још домало час беше само сумња, била је сада стварност.{S} Он плану и пришавши сасвим Р |
едностраност његовог унутрашњег живота, била је сва његова трагедија, јер једном на стази, он ј |
аборављала на тебе, остављала те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о |
и ништавне, како му се учинише; изнад, била је празнина, пространство, тишина смрти која га је |
ствовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кр |
ом ја нисам помислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разум |
би поново прекинут.{S} То је, уосталом, била последња незгода, после које Карамарковић виде и с |
, али то нисам ја добровољно... једном, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто |
}Црна материја, којом је тело обвијено, била је местимице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом б |
јашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или метак у чело.{S} О |
аступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, н |
злазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разв |
".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама.{S} Припада т. |
и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља које, у колики с |
ћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падал |
а безброј малих замотуљака и пакета.{S} Била је озбиљна и као мало уморна.{S} Радмила није била |
винг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и мала забелешка, писана на истргнутом листу из |
ну плаву свешчицу и поче је листати.{S} Била је то обична ђачка свеска, са коцкастим линијама. |
, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ када Јеша стиж |
ми је то дошло, не умем да ти кажем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам п |
ратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, при |
гом ходнику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба |
цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољ |
ло до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мирна; једино што је Срба могао видет |
ава светлост, која ми је, ма како слаба била и ма колико кратко трајала, на часове осветљавала |
а пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане д |
људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је |
пуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сен |
е неоспорно да је цео свет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све т |
, и опет падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог |
ако! - после чега би цела морална криза била неутрализована злоћом; и место тражења излаза, он |
асно од првога часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где с |
.{S} Највише ми се допало да је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу |
ети лика, још јутрос, цела њена прилика била је неухватљива, магловита, бежећа. {S}А сада стоји |
се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена потмулом и удаљеном канонадом...{S} Кас |
елог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је ле |
њен.{S} Светлост која је отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притаје |
ојима се налазе.{S} Нарочито је Радмила била пажљива.{S} Тим пре што, по Карамарковићевој жељи, |
оценијих утвари, док су цела једна кола била натоварена шареним Станојкиним сандуцима.{S} Небо |
клеваше са одлуком, али та паклена жеља била је јача од њега.{S} Он поче осећати да игра једну |
роту, скоро светлост.{S} Је ли то збиља била промена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаш |
а је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове пров |
а из тог доба, Марија.{S} Не што је она била и сувише жељена од мене, или што су моја осећања з |
ечцом?{S} У тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} |
То би у последњем тренутку, јер је она била на самој ивици понора; она је једва одолевала себи |
тога далеког јутра, како су му осећања била чедна и нежна!{S} А ипак, баш после тога јутра дош |
на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар приближно, на њен прави |
} Али сем покорности (која је овог пута била скоро равнодушност) он не откри ништа на том лицу, |
којој се сада налазио, што би овог пута била немогућност физичке природе.{S} Он је морао, дакле |
{S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била је шума, са друге стране пожњевене њиве.{S} Они су |
јала је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се у |
а није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде нешто д |
ашао сам се хладно.{S} Једна је столица била празна и би ми необјашњиво што други свет около ст |
прође један просјак.{S} Какао је улица била пуста он иђаше право, носећи под пазухом једну огр |
рекинута једна мала материална чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидн |
к када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом |
видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једн |
ма другом куту малог салона.{S} Соба је била осветљена једном једином сијалицом која је горела |
код једне невине и нежне душе, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим зауст |
исам своја, ја нисам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је |
нову цркве Св. Краља (у ствари црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших |
столу је затекао две цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано с |
ра што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соб |
они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљ |
брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отмена особа, једва од двадесет и неколико |
омног броја књига из библиотеке која је била скривена са осталим црквеним драгоценостима у једн |
одлуку.{S} Он се повуче страни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом |
а, нудила се скоро тој празнини која је била око ње, тим узалудним сликама што јој пролазе испо |
иту тему његових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота |
је узе и журно извуче руку. {S}Рука је била јако оштећена, али ниједан део није недостајао.{S} |
е једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничега нема апс |
дјури према манастиру. * * * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када |
не црвеним мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ни |
ечере, и после "иже херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он |
ришта.{S} Од две собе са лица, једна је била издата, а другу сам ја заузимао.{S} У те се собе у |
поквареношћу и обичајима. {S}Истина је била много простија:{S} Миљковић чуваше сувише јасно ус |
је желела друго решење?{S} Месечина је била јака, изазивајућа; личила је на растопљену срму ко |
са те стране беше мрачна.{S} Тишина је била прекидана удаљеним лавежом паса са бачија, на који |
је уосталом никако ни формирала; она је била у њеној подсвести, лепршала око ње, миловала јој о |
споде, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно изгубљена; она настави да журно иде путем, |
и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али |
би моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викањ |
све јаче узбуђивала Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само ог |
у празну цркву.{S} Сада међутим она је била ту, руку на томе ћивоту кога се и преко дана страш |
тпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом да би могла ма чиме одати с |
тога дана одмакне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га уско |
ну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то што је досада давала није бил |
. ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шу |
јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица с |
Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улици, тек сазидана, недовршена, без с |
ех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S} |
на, са којом сам се познавао још док је била девојка; то јест, назови девојка.{S} Зашто сам је |
тра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - Т |
у стајали сви, десетак радника (како је била недеља то остали још синоћ беху отишли кућама на о |
бе, затим узе сасвим у наручје (како је била мала у његовим рукама!) и са бесом је обасу пољупц |
ост у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено незадовољство.{S} С |
хунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најобичнија стварност.{S} Испод, б |
омоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - Он помисли у себи: ето, ја се |
е тиче дуката, они су дати срезу, то је била једна девојачка ниска, срез је пронашао чији су и |
мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са ње |
ни делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бед |
у и отвори је.{S} - Ето... то.{S} То је била једва цедуља.{S} Никодим је принесе фењеру.{S} Кру |
озорско окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом |
била и сувише јака, него просто што је била прва која је у мени разбуктала једну чисто телесну |
вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (упра |
е беше учинио.{S} Међутим, та радост је била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од с |
} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, па он личи сасвим на теб |
г официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београдских госпођица ко |
, и ћутећи изађе пред пећину.{S} Ноћ је била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, ду |
и да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од вина, од топло |
ној жилавој и снажној руци; друга му је била заденута за црвене тканице које су се указивале по |
једне жене, пролазне забаве, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место |
бучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и р |
збије на површину: то поподне она му је била неверна, у мисли истина, али неверна.{S} Не мислећ |
о врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином прол |
и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Затим одмах дође друга: |
Срба застаде за часак: - а онда, ту је била и нека Марија... млада жена, са којом сам се позна |
, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је |
била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим |
асушено цвеће и прамичци косе која није била њена.{S} Лакоћа са којом сам живео, лакоћа са којо |
иљна и као мало уморна.{S} Радмила није била од оних жена које су све у покрету, у смеху, у нер |
ма гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју је она тако срдачно и са уверењем изг |
ако је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љубав!), била је узрок њеној бес |
своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се к |
о није истина!{S} То је лаж!{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на мес |
откријемо неку ствар, која је и раније била ту, у нама или око нас, али која нам је тек у том |
учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена сам |
еђутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} |
могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем |
чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у ствари са |
спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што Васили |
не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијо |
срећа што би могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу |
не сумњам која је од њених двеју љубави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та |
ер имађаше за њега друго значење.{S} ЛИ Била је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Кар |
и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероват |
- врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, |
ету, у смеху, у нервима.{S} Она је увек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прв |
то осећала.{S} Како је Радмила још увек била романтична и поред искуства стеченог у последње вр |
и си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била тако далеко да сам те хтела напустити. {S}- Она за |
нета, Радмила размишљаше:{S} - Како сам била себична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело п |
бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да ник |
нагло смиреним. {S}- А ако збиља нисам била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога чове |
а.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово последње време.{S |
моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била сасвим једно уз друго, дах им се мешао.{S} Она је |
ице раздерана.{S} Кожа на лицу Краљевом била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи |
, логично.{S} Објашњавања која је давао била су природна, убедљива; сви осећаји, једни за други |
г ђавола овде?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пр |
вана, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је могла да буде затворена у |
и на то питање.{S} Једино што је осећао била је та неочекивана промена која се беше догодила у |
а данас?{S} То што је очекивао и тражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напр |
ом часу; једина особа на коју је мислио била је Радмила. {S}Али после свега што се догодило, по |
не само то: решења која је овај доносио била су тако пуна духа и слободе, скоро необуздана у св |
!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни |
е.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до то |
верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} Ми знамо какве су те |
тујући себе и своје жеље.{S} Како је то била у ствари само игра маште, она би необично искрена, |
јом младошћу тежила, баш зато што је то била у ствари њена једина жеља, Радмила не могаше да оп |
те множине претпоставки, једна је ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочек |
су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да го |
отив њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају, он настављаше да даје прот |
опасност.{S} Међутим, ма каква опасност била, зар се морало толико уплашити? {S}Сем тога, њу од |
ничко дело неопходно, макар та уметност била архитектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време |
кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво |
ходник а одатле у Карамарковићеву собу била су притворена.{S} Радмила их журно затвори и онда |
зеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено ж |
од мене, или што су моја осећања за њу била и сувише јака, него просто што је била прва која ј |
реправљен од старог, жељу која је за њу била неостварљива због рђавог стања у кући, и која ју ј |
амо иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Радмила је |
ари.{S} И у друштву, и у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први ј |
со и тешки каишеви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је |
ра поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била је организована хајка и по унапред смишљеном плану |
лисуре (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, |
и и та мизантропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности |
енутку најобичнија стварност.{S} Испод, биле су његове дотадашње патње, мале и ништавне, како м |
не од неких пролазника, крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Рад |
звезда.{S} Једино ако су ивице кровова биле јасније оцртане.{S} Снег је под нашим ногама шкрип |
ји у колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на он |
е у толико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" п |
Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S} Требало их је само с |
т.{S} Остале препреке које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је |
ије догађаје, и које ма колико ништавне биле, заузму најзад централно место чак и у нашим снови |
е целог његовог немира.{S} Те трепавице биле су све што је он у том часу могао видети од њене л |
шта си све починио досада, какве су ти биле жеље...{S} Јеси ли разумео?{S} Ево ти адресе.{S}" |
и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обично...{S} Срба осети страх.{S |
љен. {S}Она не одговори, али су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да о |
у је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати |
остави и једно и друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око |
и, подсмешљиве и одлучне.{S} Усне су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него в |
а тај поглед не трепнувши.{S} Очи су му биле сјајне и тужне, кутови усана непокретни; цело лице |
речи, она пође степеницама. {S}Собе су биле у једној приземној згради у дну дворишта.{S} Одјед |
да промени црте, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једн |
им сивим очима и танким уснама, које су биле и сувише увучене, и сувише непокретне у својим угл |
место свега тога...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један |
агло ширили падајући према земљи: то су биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њи |
им босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположени, закикотани, снажни.{S} Жене су са |
и тамном са литицама, зидови, крстови, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежа |
е пример највише утицао на човечанство, били су ћутљиви, повучени, неки чак и неписмени.{S} И Х |
њега створи хипокондрик и човекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и пост |
ли пажњу на оно што се догађало напољу: били су мрачни и озбиљни.{S} Он објасни у неколико речи |
Чекали су да дође наредба из среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима |
амагљеност њиховог унутарњег живота.{S} Били су као два путника који се окрећу час на једну стр |
нутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукненим оделима, |
могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она је стајала изме |
гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас. |
} - Не.{S} - Зашто?{S} - Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте |
ли сви ти што их је помињала у истину и били на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сес |
и, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили мишљење и п |
али у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро чове |
и, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као |
те ли се како сам нагледала када сте ми били представљени?{S} Сећате ли се оног излета, потопље |
ма, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с поља - и остајали су напољу, на повр |
е опседала у колико су сукоби са мајком били суровији, тренутак касније чинили су само да црвен |
признатог.{S} Његови испади, ма колико били "невероватни", изазивали су смех, неки пут и осуду |
мљиво потпуно када се има на уму да смо били мало "загрејани", у стању када је све лепо, радосн |
припадали строго узевши никоме, што смо били сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цок |
а везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Н |
би.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манастир и нигде |
мо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један друг |
ова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз п |
чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака!{S} Срба се ничим на |
и се случајно запалили, трећи (а ови су били најмногобројнији) упорно су тврдили да је то дело |
рим навикама.{S} Колико је њих, који су били најстрашнији хероји, а који сада поново и са љубав |
еговим обичним покретом радника који су били као живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше |
справљаше о узроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за уз |
истог јутра до манастира.{S} Конаци су били опљачкани и пусти, али је манастир ипак некако жив |
чили прве дуванске димове.{S} Утисци су били јаки, дубоко се урезали у душу, и ја још и сада, к |
слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} |
нај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена ј |
азне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратни |
, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или |
еко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, учинила је постепено (у коли |
могуће.{S} Али и све остало, пре овога, било је немогуће. {S}- Карамарковић се замисли:{S} - За |
астирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочито сочно и зелено.{S} Р |
ептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са идејом о опасности којој се |
ћа које су држале до малог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег мин |
трави.{S} Међутим, лежати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили |
е, поред све своје тмурности и оморине, било је некако раздражљиво, чежњиво, поред свег мира и |
ри дана која сам проводио далеко од ње, било због њене "заузетости", било због мојих фантазија, |
површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тре |
дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умива |
ега се та слаба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, |
ђе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити мало своју нео |
уди и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми с |
сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часова када ми је изгледало да се у тами мога и |
S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами |
део, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и женском препреденошћу.{S} Међутим, и једно и |
румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карам |
ојој се излажемо, ствари преувеличавао, било због тишине и те прозрачне зимске ноћи и белих кро |
то сам узео целу руку, не знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица бр |
ла у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, |
алог Марјановића, било због њега лично, било због његовог оца, бившег министра.{S} Друге, дотле |
стир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} |
је затекосмо, било у игри, било у ходу, било по полумрачним кутевима, учинише ми се толико нере |
олази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, |
Па шта, - мислио је у тим тренуцима, - било је толико платонских љубави у свету!{S} А ако Радм |
или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби једном приликом |
са којом беху израђени извесни делови: било је партија које беху тек овлашно скициране.{S} - Ј |
а Србиним столом беше необично порасло: било је ту младића, официра, жена; чак је у крају седео |
ног сунца, он осети необичну тронутост: било му је као да се, после многих година, враћа у родн |
с јачом час слабијом црвеном светлошћу: било је као да неки џин у даљини дише пламеном.{S} Све |
} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; |
ј сенци.{S} Осећао се јак дувански дим; било је загушљиво топло, јер пећ беше ложена.{S} Ипак, |
то је могло да носи пушку беше кренуло; било је чак и старих људи наоружаних тојагама: сваки од |
аном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пловки, шљука, једног |
почетку сам играо (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић |
тар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необично.{S} Затим, теме ме је јако бо |
ега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у нежности мисли, које је Вер |
овима топлоту меког постељног рубља.{S} Било је тек шест часова.{S} Морао је још лежати, још сп |
{S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било нас је троје.{S} Побегао је чини ми се са уласка.{ |
зно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часо |
и да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог необичног, натприродног, фант |
ало заморене од хладноће и трептања.{S} Било због необичности места, било због тога што сам, са |
путем, и дуго луташе око манастира.{S} Било је неоспорно да је цео свет, сва природа била прот |
је севао испред накривљеног шешира.{S} Било је у целој његовој особи нечега што је Радмила нек |
о чине, чине по потреби душе и срца.{S} Било је и непријатних ствари, на пример претераност у п |
м гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, |
но од многих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек чита |
ајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стај |
ије ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више вол |
припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било је око сванућа...{S} Ишао сам путем, средином.{S} |
ци, некако преображена и без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафан |
одило, као из неке бескрајне даљине.{S} Било му је као да се досада пео ивицом једне огромне пл |
оће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дел |
енуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори |
рцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до тог часа није ни мислио главом, ве |
ен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и жала, и нечег |
њој Црни Остоја није ни падао на ум.{S} Било је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у |
итање.{S} Он часак остаде непомичан.{S} Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојни |
зно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нечега дирљиво очајног: осећало |
нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је тако добро да неко други управља мојим покре |
ављала црква, затим закон и друштво.{S} Било је довољно да човек живи у једној од тих заједница |
сох код мене јер их Цокић није хтео.{S} Било их је разних, али их ја не загледах.{S} Уосталом, |
није подолазили и засели за мој сто.{S} Било је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, |
их сву његову празнину и ништавност.{S} Било је два пута: или ићи још даље или се вратити раду. |
крета поново западао у непокретност.{S} Било је нечега потпуно новог за Србу у овоме што се сад |
удно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је часова када сам се питао: зашто чини то и то?{S |
чуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то питање беш |
ји би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на приме |
е у Скадарлији, свршило у Топчидеру.{S} Било је и цигана, и света који нисам познавао, и лупача |
т, младост!{S} А што баш сада не би?{S} Било би ми непријатно да узимам за свога сарадника какв |
гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињен |
.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пронађе.{S} То је још |
овањем када би се он (а и тих је часова било у почетку) сетио своје несреће и покривши лице рук |
То кидање, та немогућност да на ма кога било управи свој бес, очај, претње, можда и стид да нап |
авала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми |
скопчано (као и сваки напоран рад!) за било какву муку или одрицање, док се до рђавог скоро ув |
ега је Срба зове.{S} Оно што није знала било је то, како ће се тај разговор овога пута завршити |
гов двојник, толико је у Србиним речима било сличности са његовим мислима.{S} Нарочито ова посл |
имања одбијаше од себе као ништавне, па било да се то тицало и самога рада.{S} Са овом понудом, |
када вага претегне на једну страну, па било то чак и на страну смрти.{S} Одлука Карамарковићев |
је учинио за ова три или четири дана па било овако или онако - он сматраше као своју неопростив |
вађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше открила јед |
убио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлике у јачини: он је у правом смислу те речи |
у таквом стању могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно проста |
једнога часа морало се претворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било |
о, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда љубоморе. {S}Али |
: ја се не мичем; нека се догоди штогод било, свеједно ми је, ја се нећу уклонити.{S} Затим се |
то ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} |
је во спор али достижан, остало је све било логично, потпуно логично, и чак са патетиком и рет |
која ја себи постављам. {S}За њу би све било јасно од првога часа.{S} Њој би религија била дово |
еше скоро завршен.{S} Још овде или онде било је остатака материала или допола разваљених скела. |
ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај ве |
гова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасност.{S |
олико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида па да |
било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју п |
и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њ |
у натраг" како се то каже.{S} Некада је било пуно тих примера, јер није постојао лажан стид и с |
астидех и пођох за Маријом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак пона |
ао да уистину упућиваше Радмили) све је било јасно, просто, логично.{S} Објашњавања која је дав |
зио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жегом.{S} Иако се |
воје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало т |
љине, није се чуо шум пожара.{S} Све је било мирно, спокојно, цврчци су певали у спарушеној тра |
воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига |
би у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратил |
е спусти на клупу под орахом.{S} Све је било тихо и као обновљено тога јутра.{S} Лаки и свежи б |
а у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи |
ља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, чему онда продужавати?{S |
могао мислити на ма шта било?{S} Све је било пуно дима, исполивано, пуно простачких речи...{S} |
и телесно и духовно, сем разума све је било противно самоуништењу.{S} Та маса меса, костију, н |
есме. {S}Сунце се негде рађало и све је било натопљено руменилом; кроз честар се видео по који |
талог багрена опадао је цвет. {S}Све је било тако да би човек, који је задовољан собом, могао с |
а ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на |
е и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није знао шта ћ |
мала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ош |
била мирна, скоро непокретна, дрвеће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели в |
Радмилиним изразом: у полутами, лице је било као озарено. {S}Њему би чудно.{S} Некада, на томе |
а трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини да се заж |
шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама планинским н |
еја: узети све или само?...{S} Лакше је било узети све, него се решавати. {S}Зауставио се тек у |
, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - Па што сте ћутали! - прасну Срба најед |
. {S}Момак донесе други.{S} У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без |
великим чуђењем посетницу, на којој је било француским правописом и словима исписано:{S} Срба |
ао да није тражила стварност.{S} Њој је било мучно у њеним сновима, али и слатко. {S}После овог |
е него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и |
није имало логике, смисла, а међутим је било... тако, као светлост, као музика, као струјање не |
и се другом светлошћу, па ипак, небо је било још увек пуно звезда.{S} Једино ако су ивице крово |
уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, |
ховим орманом у другом.{S} Једва ако је било места још за један обичан сто претрпан свилом и пр |
е пролази и журно се упути кући иако је било тек седам часова изјутра.{S} ИВ Код куће Срба зате |
уке и пожртвовања одржавала.{S} Како је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће со |
доносио мирис паљевине.{S} Али како је било необично сунчано, то се ништа нарочито није опажал |
е се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у |
и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим |
сте, како сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да |
овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желе |
ти сам, лично, отворити кавез, - то је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радми |
{S} - А бакшиш што му дајеш?{S} - То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} |
ко се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагло отвори и затвори.{S |
е ни постојала.{S} Али јуче...{S} То је било као нека очигледна настава.{S} Како се човек брзо |
држећи за узду оседланог коња.{S} То је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрад |
кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пу |
авана једном необичном писком.{S} То је било и као цвиљење, и као шиштање уклупчаних змија, и в |
ли се на крају ухвати на делу.{S} То је било први пут у његовом животу да покушава да једну емо |
ску прилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се |
ар би се он оволико узбуђивао?{S} То је било јасно и логично.{S} Међутим, дубоко у Срби постоја |
о би по какву реч или реченицу, и то је било довољно да се пред њим развије читава његова прошл |
ог прозора стајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатл |
ја бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се к |
тим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, као и да није гледала, ни слуш |
мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, или што нисмо зн |
им, све понесенијим.{S} У почетку то је било као нека језа од нечег непознатог што је зауставља |
једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе |
провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју |
дем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање састанка.{S} Када непозната оде, |
музици, и то страсно, са слашћу, што је било сасвим природно код једног човека лако упечатљивог |
воље не беше остало ни трага.{S} Што је било најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то св |
н у даљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игума |
симпатија чак и непознатих, као што је било његово чудно и необично познанство са старим Миљко |
сам променила, у мени је све као што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово |
једна тако безначајна ствар као што је било то обично монденско познанство, узме одједном обли |
ако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам зат |
г значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од моји |
ти на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане д |
над које су летеле ласте.{S} Лице му је било озбиљно, шешир дубоко намакнут на очи; изгледало ј |
утови усана непокретни; цело лице му је било једна одлично успела маска резигнације и бола:{S} |
да не уливаше поверење. {S}Одело му је било "по последњем журналу" и скоро ново, али у нереду, |
је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно у исти мах да чује те изја |
ни, као са другог света.{S} Али њему је било свеједно.{S} Он није чуо ни овако ни онако ништа; |
завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигравало у Срби: једном н |
трудио да "осветли" Радмилин дух, није било ништа друго до немоћно ломљење између две одлуке.{ |
уп раздраганости и задовољства.{S} Није било ретко да, у тим часовима личне победе, учини какво |
ма се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! прог |
етпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом случају, није крив.{S} |
здушном простору и ничега око њега није било о шта би могао да се ослони.{S} Раније, могао се о |
дачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и културна.{S} |
баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно.{S} Раз |
ј човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{S} Још м |
етресати све могућности.{S} Излаза није било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без су |
сти: дакле то што је досада давала није било у његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да |
вршио онај чудан осећај.{S} Избора није било.{S} Он ипак као да оклеваше са одлуком, али та пак |
била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачија |
.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатн |
ер жмиркао је крај плота.{S} Нигде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути |
јан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом часу Срба хт |
лизини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није мислио на |
ка који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је ј |
срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на ул |
воје кидање сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То |
нувши у јело.{S} Помирења у ствари није било.{S} Једнога дана, измучен упорношћу, а помало и не |
ри, догађаја у обичном смислу речи није било, догађаја који би се састојао од извесних обостран |
једини кривац?{S} Зар ти ниједном није било чудно моје понашање?{S} - Понеки пут.{S} Било је ч |
сем овог друштва коме је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљени |
саним хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједин |
астави Срба после мале паузе, - то није било толико рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га до |
поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је требало. {S}А то |
постеље!{S} Он је заборављао да то није било "пола часа", јер је часовник показивао четири изју |
у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја он схваташе живот |
настирском капијом.{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуч |
могући да се задржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутраш |
да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много простије признати сама себи истину - а тада |
трах од подсмеха није постојао јер није било никога ко би могао да му се подсмехне, нова лица г |
ена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у т |
е беше нестало.{S} За полицију је дакле било лакше да све свали на Остоју и да искористи нагло |
.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не |
а зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте и |
после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та |
е да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га |
сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећања.{S} Али све то није оно што |
њега. {S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од св |
његовог унутрашњег живота и задржати се било му је тешко.{S} Он дакле и овога пута, идући за св |
а је Радмила задихано, - у моје тело се било увукло нешто страно, не, страно, него познато, опо |
ши једну степеницу и како је степениште било стрмо, а покривено местимице свежим кречом и малте |
ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је било.{S} Али при |
ечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу пријатељима, смирити |
{S} Када се нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала п |
речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав човек!{S} |
своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота постало нам безначајно, оно друго, к |
ле од правог смисла.{S} Што је најлепше било, када се упита: најзад, шта хоћу? - он с очајањем |
и, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћеш ми опростити, је ли?{S} Так |
оше сваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срб |
слеже раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегава |
тавите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав пл |
{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ проткана дрем |
ам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди да нађе оно чега нема.{S} На |
што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: ж |
ви у свету!{S} А ако Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаш |
нда?{S} Због ње?{S} Још мање, јер то би било без логике и смисла.{S} Због прстена?{S} Ту је бај |
а.{S} - У свему томе нема ничега што би било нарочито и што би...{S} - О, има!... - после тога |
шење које би пало са неба, нешто што би било изван домашаја његових људских могућности, као што |
аше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је немогуће.{S} Једино што могаде учинити беше да |
ше егзалтирана.{S} У целој њеној појави било је нечега што изазива ружне мисли, или у исти мах |
еузимање хартија, испитивање у полицији било је непријатно, али захваљујући Цокићу и његовим ве |
татак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утвари, док су цел |
ући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - Двадесетак...{S} - И мушкараца, |
питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и олов |
у напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо |
брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине и ништавности, |
а је писао са муком.{S} На првој страни било је написано крупно:{S} Ко сам и какав сам, а одмах |
} Али ово последње о Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби пот |
ајама.{S} Оно што је одмах падало у очи било је недостатак црквених ствари: у великој кочији би |
} Међутим, како Хаџија умре када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени м |
"страсти" и он сам увиђаше да је у њој било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише |
збиља, зар би једно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романт |
сам их имао, као млад човек, то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Им |
оришту.{S} Али и после тога још је увек било рано да крене, јер је новац стизао тек око подне.{ |
о дело Црног Остоје.{S} Ово је уосталом било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случ |
учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази искоса, кроз р |
ео да изрекне; чак и оно што је изрекао било је увек у облику приче и радње!) него оним што је |
е без одговора.{S} Једино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бес |
чак и једно "филантропско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово |
преденошћу.{S} Међутим, и једно и друго било би погрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пре |
и од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних |
о прсте у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеш |
казиваше можда само зато што му је тако било лакше да завара мучења која су долазила од његове |
ој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А |
принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Свети |
сада завршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} |
уно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом |
овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начин светло и обасјано, срце |
оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана у |
се овај нашао на путу.{S} - Када је то било?{S} - Тринаестог ујутру. - Тог истог дана је, неко |
н, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане |
ћа, под паперјастим облацима, све је то било лепо издалека, осветљено са две светлости, једне ш |
ха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када |
горела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом духу од онога што с |
на крају присуство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, |
румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипа |
ала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља замишљено, иако Радмила нико |
ата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, као и по осталим бачијама и појатама.{S} - |
еша просто морао покорити?{S} Све је то било мутно у почетку.{S} Роди му се и дете које крсти Н |
о да још звони у њеним ушима иако је то било давно када је, као мало дете, обавијала своје мрша |
о први пут и да оно раније - како је то било давно! - у ствари и није била права и "потпуна" љу |
?{S} Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, к |
овори громогласним смехом, толико је то било необично и ново.{S} - Аха, делијо!{S} Распали само |
ост, ту топлоту под срцем.{S} Зар је то било све задовољство од љубави?{S} На прагу великог дог |
му се сада чинила смешном.{S} Зар је то било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, |
знали и понављали реч, али за нас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато |
н завршетак. - Зар сте мислили да би то било природно?{S} - Што да не би?{S} - Зато што сам ја |
ашњења. {S}После ми се учинило да би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме |
, ту жестоку и живу лепоту?{S} Је ли то било пролеће и нов лист, још не увек потпуно развијен и |
себи на првом месту.{S} Ма колико ми то било непријатно, морам признати да ме је из те равнодуш |
као који нас је чекао.{S} Шта би од нас било, какав би живот живели, од тренутка када би се ваш |
гађаја.{S} Заједничко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала |
о га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остоји по |
право, проналазећи овде или онде какву било утеху или задовољство. {S}Тако, у последње време, |
светлости небом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је не |
упнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да С |
страну што је то приближавање у почетку било из чистог егоизма и потребе.{S} У колико се више д |
} У колико је у овом последњем закључку било истине?{S} Ја мислим да се свет, што се тиче неосе |
одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође прво у облику сумње, а онда |
етворити у шта било, наћи одушке у чему било, искалити се на чему било.{S} То "шта било" дође п |
аг у Београд".{S} Црвеним словима у дну било је исписано, као оправдање тој невиној забави:{S} |
едва нађе снаге (толико је све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и |
то прелазе преко колена?{S} Можда је ту било сродство карактера, то чудно сродство које чини да |
беше тврдоглав и упоран. {S}Можда је ту било објашњење његових успеха; а можда стални успеси ту |
т се уздиже и увлачи у шуму: ове је још било мирно и непокретно, пут празан, нов, тек просечен, |
ви, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокретно, све тихо, заспало. {S}Пих! - наљути се |
есхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са ве |
ати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна за другом, безбројне з |
ани су улазили у црквицу Св. Николе. {S}Било је можда тек око шест часова изјутра.{S} Крај разб |
дна.{S} Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} |
дао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нечега сетног и озбиљног у његовом погледу; осе |
још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овако рано пробуђеном, |
но небо.{S} Срба погледа у часовник. {S}Било је још увек и сувише рано.{S} Он извади из унутарњ |
живот што сношљивијим, чак могућим. {S}Било је у томе нечег дивљег, примитивног, инстинктивног |
м немогућом и неостварљивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губ |
ој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног м |
адала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарског алата и |
бодно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему томе треба додати |
када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштви |
, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за н |
:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из разговора |
ако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену тога имена Карамарковић |
марковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више |
он, у свој магли која ме је окружавала, био једино место на које сам могао са поуздањем мислити |
оследњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озби |
} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је њен муж, отац тог малог ружичастог лишца у белим |
пут је, све док је око могло да допре, био празан.{S} Крај њега змијала се друга бела пруга у |
да су Кристоса разапињали, сећаш ли се, био је с једне стране један разбојник, са друге други, |
гов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и живахан, професор је |
Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и да се тек касније срозао и остао |
Он је, иако под обичним погледом исти, био као омађијан, као хипнотисан. {S}Јер од тог првог ј |
е болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле кочен и успораван радом, али ни рад, ни |
ем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и један изузетак.{S} Један једини, истина, али т |
ај цвет од камена, раскошан и распеван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом и |
соко у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поно |
једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен у том светлом јутру. {S}И наједно |
таван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други |
раљ је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријате |
ед, који би као камен падао на Достану, био је некако повучен у себе, заузет непрестано нечим ш |
је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали несвесни покрет, заостатак узбуђе |
едном у манастиру, он ту и остаде.{S} - Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао |
ао човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам |
а, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и даље: био је једини озбиљан пројекат на целом конкурсу.{S} За |
.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је долазио шум вод |
на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп којим је зграда била п |
мам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Рад |
си хладан, ти просуђујеш, ти размишљаш: био сам такав и такав, развратан, без циља: хтео да се |
адрхта: њима у сусрет је јурио Срба.{S} Био је сав црвен и посут прахом; коњ се купао у зноју.{ |
о!{S} Јеша се дахћући диже од стола.{S} Био је мало заклаћен и сав жут у лицу.{S} Он се наже пр |
елим телом, једне руке за тканицама.{S} Био је чупав, каљав и унезверен.{S} С тешком муком је п |
ичанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом ненадном телесном |
и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; још мање д |
ом.{S} Света је било још увек доста.{S} Био сам неискусан, па ипак понашао сам се хладно.{S} Је |
о појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Долазећи н |
ог ослонца, ни етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и |
ним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској и Швајцарској.{S} |
убрза, помути и најзад сасвим стаде.{S} Био је као један од оних људи што под радозналим поглед |
е зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} К |
S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше и |
ао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је кратак и сав би могао да се згруша у неколико ре |
ао на домак циљу.{S} Он заклопи очи.{S} Био је уморан.{S} Он помисли да целу срећу још није има |
мост када се на окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро д |
де, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне г |
аду и околини док нас није пронашао.{S} Био је потпуно залуђен од несанице, од беса, од умора.{ |
а волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа |
стране угледа један осветљен прозор.{S} Био је Карамарковићев.{S} Он узе неколико ситних камича |
бично ми се допао својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у |
Са много обзира, ради чега јој је Срба био необично захвалан, Радмила се прикључи друштву, и т |
крио по шипражју.{S} Тај страх код њега био је нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (н |
и се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са том твојом оп |
о бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збу |
тренутку сами са собом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба |
S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједн |
ту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега Марија није позвала |
овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим.{S} |
{S}Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао ка |
{S}Цреп којим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало |
шешир.{S} У тренутку када је из очајања био најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно |
ошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак све |
и све јаснији.{S} Месец који је доскора био пун, претварао се полако у мали облачак.{S} Жута по |
поново погледаше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире |
Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања |
. као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тренутак његова рука, у |
од њега.{S} - Али у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далек |
у и дотеривану то поподне...{S} Њен јад био је толико јак да није могла пустити ни једног гласа |
се сасвим заустави.{S} Збиља, ко је све био на том излету?{S} Измишља, - помисли у себи Карамар |
питање:{S} - Па наравно.{S} - Ко је све био?{S} Овог пута Радмила се сасвим заустави.{S} Збиља, |
ско џбуње украј пута; остали део зграде био је неосветљен.{S} Он уђе и седе за први сто, одмах |
ости и одушевљењу.{S} Сем тога, Срба је био ту, и сам потпуно занесен, и Радмила је једва успев |
најнеумеренији и најнесрећнији, Срба је био уједно најближе својој апотеози.{S} Али недостатак |
е чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не нађе ни једне речи.{S} - Т |
, чежња, њено незадовољство.{S} Срба је био само један леп портрет који је у њој пробудио њене |
је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан, дотериван и у оно |
етку овог казивања подвукао:{S} Срба је био сањалица.{S} Све до овог последњег догађаја он је б |
сти: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је као у |
зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим |
ру.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију тог пр |
- Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш |
споредној калимегданској стази и да је био још топао.{S} Стражар који се шетао испред "Српске |
Било му је чудно: тај младић као да је био његов двојник.{S} Он најзад поново поче да чита:{S} |
о дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са |
зичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у потпун заборав, |
ао да је онај страшни тренутак, када је био опреман на све, неповратно прошао; сада је био већ |
еман на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао. |
са управљеним револвером.{S} Остоја је био сам.{S} Стајао је раскорак, мали, тежак, у своме жу |
одим са десетак радника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око св |
Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила помисли |
сеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек озелен |
ло поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујур |
долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили |
уги не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на више места |
кмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично.{S} У почетку, све је |
ици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љубичастог, над површином воде у д |
} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} |
Пред њим је стојао орман.{S} У соби је био скоро потпун мрак, због спуштених завеса.{S} Треба |
аспеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо разабирало, под тамним сводом, т |
атим нешто касније и од Цокића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лиц |
сам, имао пред очима један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, |
н мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви крици, све сузе, сва очајања.{S} |
у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да |
сам манастир мислио због тога што ми је био понуђен у једном тешком часу и што је он, у свој ма |
гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су решетке биле сломљене и изгрижене рђом.{S |
ини, истина, али тек изузетак, а тај је био Карамарковић.{S} И то по свему: прво, Карамарковићу |
то није знао од првог часа када јој је био представљен. {S}Она не одговори, али су јој очи бил |
је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нудећи један живот који она није познав |
нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких пл |
у вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој је био нова земља, нуд |
опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који |
г вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клиз |
једном Срба.{S} - Један једини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше пос |
с, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задат |
е. {S}Али ни ту се не задржа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је јед |
мехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је био далеко чинило му се да неће моћи уопште проговорити |
ји беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задово |
поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови |
уживања, и то месецима.{S} Твој сан је био затрован још и пожудом.{S} - Ако сам ти поверио што |
гов дух као на длану.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати св |
но, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов нед |
сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} Умно, он је био оно што народ назва ш |
, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих принципа.{S} Свему т |
ада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, бар у овом часу; једина особа |
д и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико удаљен да је сваки час нестајао у треперењу |
) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толико изненађен тим ненадним преокретом да и не по |
није било популарнијег човека.{S} Он је био ту, присутан у том новом и американизованом граду, |
а је дошао час последње сцене.{S} Он је био потпуно свестан да игра, он је потпуно добро знао ш |
у му необично срећно за руком.{S} Он је био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа |
.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И отмен!{S} Фијакер се пео у ко |
нико није ни ушао, ни изашао.{S} Он је био сав укочен од чучања и хладне земље, те најзад реши |
S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је био срећан и уверен у успех и без тога. {S}Полако и на |
S} Све до овог последњег догађаја он је био бацан од једне реалности до друге; поступно, тешко, |
их година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ход |
жене са првенцима, једном речју ово је био онај исти народ што пије, што пали, што убија.{S} Н |
сле сам по себи све клизио даље иако је био свестан опасности која му прети.{S} Прогрес те њего |
че пажњу на се. {S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, кад |
к пређе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна не |
то непознато полако уобличавало: то је био манастир, са свом својом атмосфером, са "мирисом та |
идика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину изм |
ову муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман чов |
се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, сада није ништа. {S}И тек у томе часу разуме |
чини; једино што је осећао јасно то је био још увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриз |
е запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Ј |
састојао од пет соба.{S} Зелени сто је био у последњој.{S} У осталим собама, намештеним и као |
ао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би палио шуму у којо |
интимног живота, још страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} |
та њега Марија није позвала само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це |
била мућена бесом на себе сама, јер је био изигран од своје уобразиље, јер му се нешто измакло |
божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подву |
а, са коцкастим линијама. {S}Рукопис је био пун и читак, али многе речи беху пребрисаване, чак |
би дозволи потпуну слободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карама |
S} Лађа међутим беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмил |
жа.{S} Док је био здрав, његов живот је био тако испуњен да му је једва преостајало времена за |
а брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и |
ава на црвеном небу.{S} Карамарковић је био у сенци, једино се светлио жар његове цигарете.{S} |
анастир ипак некако живео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га |
могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} Он осети огромну празнину.{S} Је |
на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен исписаним хартијама и књигама.{S} Како ни |
угим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, пролазећи кроз к |
није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, тако преокупљен другим стварима, да је |
би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчи |
гушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског дима и јаких |
ји је пензионисан по својој молби, није био никако од обичних људи.{S} Свет који је огрезао у с |
оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек посвећен у музику.{S} Од музичке културе је з |
о га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који су склони очајању.{S} Он беше просто з |
а боље није могао извући, значи да није био способан, значи да је то као слабији и глупљи заслу |
лима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све б |
пуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{ |
околини и купи писанију. {S}У план није био ушао оловни кров (држава увек штеди на најглавнијем |
ар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и о |
нио, не одговоривши ни речи.{S} То није био његов обичај, али овог пута он осети непријатност д |
у улицу лик Карамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Р |
раг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са свом том |
не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} |
љаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом тренутку најоб |
тудирате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ј |
.{S} Он удари кроз честар и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало не |
ркосом.{S} Овога пута, пркос је донекле био узрок свега.{S} Некада, у сличном случају, долазила |
{S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут да су се свеће, запаљене у једном неве |
да сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{ |
тежио апсолутноме? {S}Ах, свему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом |
а таквом женом као што си ти...{S} - Не био ме узимати.{S} - И нисам требао!{S} - И онда, скрна |
еуређеним двориштима.{S} С десне стране био је неомалтерисан зид кога смо се придржавали (јер у |
ависила од тога који је од мене двојице био јачи.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар о |
ље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све |
.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њеном лицу?{S} Одлучан, замишљен или оштар?{S} О |
ети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера С |
риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагрижен алко |
олазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на |
оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у другу цркв |
да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права |
рве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али осећам да не бих био |
неостварљиви сан. {S}Али Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је |
ним и страшним животом.{S} Али човек би био и сувише мало сложена ствар када би се задовољио са |
ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста природан завршетак. - Зар сте мислили да би т |
ти душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рође |
Излет није одложен? {S}- Није... што би био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на прим |
почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан последица?{S} Радмила није могла ни слутити |
је изражавао своју љубав према Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда |
нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрин |
р.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - |
т поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша г |
звисују до тог степена среће (јер ти си био можда први пут, можда једини пут срећан!) греше што |
: зна ли он штогод?{S} - Али никад ниси био начисто знам ли или не?{S} - А јесте ли знали?{S} - |
уђењем, ишчекивањем, журбом: и то би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још д |
зана један за други.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађ |
превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, она не би см |
којим је одбијао Радмилу и који је њој био последња кап у препуну чашу, био је пре један мали |
.{S} Можете мислити како је тај задатак био срочен и у ком правцу развијен, када је тема гласил |
о необично к мени, затражио помоћ, увек био пажљив.{S} Остало, то је била моја погрешка.{S} - О |
ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан улагивањем Радмилиним.{S} Она је имала сто |
за увек!{S} Наравно, све је то још увек био рачун без крчмара, јер све је он то размишљао и зак |
чи сасвим на тебе! {S}Како је тај узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над |
љен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} |
олико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада н |
ми нисмо морали бежати.{S} - Не, ја сам био сигуран, ја је добро познајем, она не би могла да л |
а да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једну ствар, која на први поглед може да и |
, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од свега заједно!{S} Како сам у |
те самог, била егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она н |
ра? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрован, узнемирен, несвестан онога што хоћу, а не |
но); што сам је ког ђавола крио кад сам био решен да свршим?{S} И то мало откриће жилавости њег |
едним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, озбиљан и страствен, за друге површа |
ђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он је погинуо, свеједно, пр |
а сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да њего |
са тобом ћу и у смрт.{S} Доскора, нисам био у стању да жртвујем ни једно своје задовољство, јер |
о смрти.{S} Могу да кажем да чак нисам био ни радознао, као да она није ни постојала.{S} Али ј |
шења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и телесно и духовн |
бацила споменувши да је тај мали кретен био са њима, јер ја сам је у ствари збунио својим дочек |
све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на чит |
ства и множине, а у тренутку када је он био у себи најнесрећнији због све чешћих моралних потре |
ој мери као остале, не с тога што би он био неки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у |
е да опрости Карамарковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увре |
о тело.{S} Ја мислим да је Маријин удео био ништаван тога пута.{S} Што је баш њу срео, био је с |
ло се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен и да је писао са муком.{S} На првој страни |
то је увек било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, вол |
е руке Карамарковић. {S}XИИ Да ли је то био прећутан споразум, или страх (а ја мислим да је бар |
у људском облику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим сво |
а би код другог човека тај исти преступ био узет за малу и шаљиву разоноду. {S}Код њега је међу |
, мржња, претпоставки.{S} Можда је удар био сувише неочекиван, можда је дошао сувише доцкан.{S} |
одинжењер, Срба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и жи |
ијатеље, децу, (јер за њега је цео свет био непријатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговск |
ије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупост |
ни о чем не би сањали; цео би нам живот био један дуг летњи дан: рађали би се и остајали у вечн |
сти, тренутак у коме је по хиљадити пут био приморан да мисли о својој несрећи.{S} Али постепен |
г дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, јутр |
о.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пасивно |
итељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђ |
авом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта си м |
читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочитану.{ |
Примећавало се само да је Карамарковић био некако пакосно расположен.{S} - И можете да тврдите |
.{S} Највише што ме је зачудило у свему био је општи неред који је пратио цео догађај; а ипак, |
било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она |
.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у свему.{S} Још увек снажан и |
Свеж снег који је падао мало пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недале |
вовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бра |
могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{ |
беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала ми |
то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се н |
умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А к |
ом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколико ми |
била само мала радница, ако је мој отац био необуздан, они су бар поштени, и њихова је прошлост |
ве византиске уметности док је овај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промаш |
стало бескрајно лутање по целој Србији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збег |
На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије |
ћи, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рукава.{S} Крај ногара |
ерину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, оштар, понеки пут и љут.{S} Али кроз све |
дубље падајући у тај неми разговор. {S}Био је толико окупљен да и не примети да Радмила све че |
ажа, остаје само празно и помало прљаво биоскопско платно, и у сали непознати људи, и по поду к |
а чињеница била је довољна (као да се у биоскопу прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлог |
S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други јој |
две одлуке.{S} Међутим, он није имао да бира; могао је само да чека решење које би пало са неба |
ави два-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљено |
а" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно што је њој корисно или пријатно. 3. |
е узе у руке.{S} Дуго је удисао мирис и бирао цигарету; тек после тог увода он запали и дубоко |
ромашног човека.{S} Штићенике је обично бирао међу најсиромашнијим студентима, које би оценио д |
ш због тога, што је требало толико пута бирати између двога, баш због тога он сада седи на тој |
елини књиге, својим ситним, нежним, као бисер нанизаним рукописом, испуњен одједном срећом и ми |
а који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да с |
дан старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Н |
ада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи с |
S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером у облику малих купа, са још другим стварчицама |
они никад неће открити невидљиви поток, бистар као плаво девојачко око, ни љубичицу, скривену п |
ер Цокић?{S} Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, в |
асовника и тишину.{S} Ништа не осећати, бити испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпа |
несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а не моћи их сми |
: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој сеоској кући, у ћелији, у по |
испружен, а не осећати да си испружен, бити затрпан земљом, а не осећати да си затрпан земљом. |
и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушности и неосетљив |
ји мрзи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоц |
; једва мало праха на прстима.{S} Треба бити мудрац и умети чувати само за себе своје откриће.{ |
у Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - треба поправити оно што |
{S} - Никакво онда не постоји. {S}Треба бити методичан... и поставити овако питање: зашто г. X. |
оче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корит |
к, што прође крај жене која би му могла бити срећа у животу и не приметивши је, што прође, са п |
како по писанији, он се изгуби.{S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио. |
паувре... учините ми ту услугу.{S} Мора бити да је рођака стара и ружна као ђаво, када ме толик |
о хтети "спасти" цео свет.{S} Неко мора бити жртвован, неко се мора уништити.{S} Закон природе |
како сам могао заборавити!{S} Њему мора бити неко потребан, свакако, свакако!{S} Срба збаци са |
ју машту, своје жеље (које ће му најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њ |
{S} - За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћ |
ти непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето г |
ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г |
анастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен и да Радмила још увек пр |
шума.{S} Још мање се помисли да се може бити у опасности. {S}Радници који беху остали, прихвати |
јави наједном Радмила. {S}- Зар се може бити строжи, хладнији, званичнији него што сте ви били |
претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно прво тражи да се |
ему тражити само оно што нам лично може бити пријатно или корисно. {S}2. А друга страна?{S} - И |
едног младог тела, тај исти кревет може бити празан, напуштен, бео у свом хладном постељном руб |
остоје степени савршенства: последњи је бити срећан сам са собом, бити срећан у једној малој се |
ењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, и држати се сам у св |
убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити смртоносно и за његовог противника.{S} И то је так |
Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, добро!{S} - |
а сам старија од тебе... ружна, тебе ће бити стид, напустићеш ме.{S} - То није истина, то никад |
ђу пашњака и острва до цркве, одакле ће бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак др |
ви, он је чак стигао да помисли како ће бити добро да свој сто, на коме досада скоро није радио |
чим се сврши са том оправком, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у |
именталности, пожртвовања, кајања, неће бити.{S} Човек ће живети у задовољству које долази од о |
ео ток његова живота; и да му сада неће бити тешко да поново стане пред њу и да је погледа прав |
ме.{S} - То није истина, то никад неће бити истина.{S} Реци, ти пристајеш, ти пристајеш? {S}- |
ачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер ће човек располагати само собом; а ако настрад |
две, једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот он |
у он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га |
ствари, значи да му ништа на свету неће бити немогуће.{S} Али највећи страх савременог човека ј |
слите, имати све животиње овога света и бити уз то са... - он се задржа. - Каква чудна идеја! - |
немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Сем тога, у том тренутку он |
Срба се исправи.{S} Јесте, бити човек и бити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати |
вио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни од земље прсти тог непознатог и из |
о га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, |
на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу!{S} - Добро, |
едном, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом не |
ичан и скоро паланачки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно |
Не, Марушка, страх од казне није могао бити овде, јер ово нису били старци и бабе, не, већ муж |
ј завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живота коме је о |
је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полако обори очи. |
ла је у томе што ничим дуго нисам могао бити задовољан, па ни тим новим беспосленим начином жив |
дном не помисли да би и њен живот могао бити у опасности!) Радмила се обуче и изјури у двориште |
рност.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговар |
њу изгубим, ја сам пропао, ја ћу поново бити што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије по |
а; било је мрачније него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; н |
, на шта је мислио, не само да је могло бити бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него св |
лим, чини ми се да другојаче није могло бити.{S} Јер како би се иначе могло објаснити олимписки |
ао да се слабо опираше; то и није могло бити другојаче.{S} Срба осећаше да добија све више поле |
еног, без свести.{S} Оно што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења |
е да је живети лако.{S} Требало је само бити искрен према себи.{S} Он не примети да се беше диг |
- Устани, устани, немој... ове ће добро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам |
"философским" објашњењем.{S} Шта је то бити човек?{S} То је бити животиња, пуна крви и нагона, |
горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен између тајне (која у Београду никако не м |
требно напомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, н |
вежђа, ако се и свршавају негде, морају бити у нечему, окружени нечим.{S} А то нешто?{S} Ту је |
ле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка |
и, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, само моја.{S} Лица су им била |
не "опште" освете према свему томе чије битисање није признавао, према свему томе црном и незна |
тпутова за Београд.{S} Можда једина два бића којих се све то некако и сувише површно дотаче, бе |
еочекивано појави при првом сусрету два бића.{S} Био је некако нарочито раздражен и тужан.{S} Д |
рно и замишљен.{S} Два сасвим различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наре |
сни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} |
само за часак.{S} Побуна целог његовог бића против тог лудог тела била је ту у свој својој огр |
ет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону притајену страву од пом |
идео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре ук |
ејах навикама створио око мога моралног бића - угиба и отвара.{S} Мање на мајчине отворене прек |
ашњиво.{S} Као да се око нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али |
но што је лебдело око целог њеног кртог бића, један мир који је полако прелазио са ње на њега, |
рана, увек остаје места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсм |
лет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како Срба није одговарао она |
ћ убрза:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми с |
ом?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од среће, зашто?{S} Али |
нашег телесног бића створи једно друго биће, прозрачно, невидљиво, али присутно.{S} Радмила по |
де што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти позн |
е, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред најв |
х места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања |
није она поче осећати како се цело њено биће изједначава са тим потмулим и страсним животом при |
кораком даље она осећаше како цело њено биће постаје све лакше, све слободније, све прозрачније |
е то по миру који беше завладао његовим бићем, али како, када, и чак у крајњој линији зашто (ма |
та коме је она иначе тежила свим својим бићем). {S}И почетак, као да потврди њене слутње.{S} Др |
ку ништа.{S} Осећао је само свим својим бићем да се налази пред једном огромном мистеријом, кој |
на је, и поред тога што је целим својим бићем тежила баш томе, имала још увек девојачку грозу о |
минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте, напрегнутост наших живац |
митношћу живота, са својим незадовољним бићем, он је чинио последњи напор да његов сан победи.{ |
лио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И о |
у предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишчезоше, и ја осетих неизмерну празнину и тугу.{ |
дном, ако кренеш њим (а ти ето крећеш!) бићеш принуђен да застраниш.{S} Можда несвесно, невољно |
рмонију у себи, око себе, у стварима, у бићима, то је као додирнути један непознати свет (да то |
он.{S} И одмах, осети топлоту по целом бићу.{S} - Значи, ја сам сада начисто са својим бившим |
слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јованови |
а не могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То |
е измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари глав |
ице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обнов |
већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S} - Ах, младост, младост!{S} А што баш |
и.{S} И то не чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете |
се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасе |
и цене, упоређујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу матер |
ој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накнаду могао тражити цео њен живот, од сада, па |
живот: шта сам учинио толико страшно да бих поднео сличну казну?{S} Ни једне девојке нисам упро |
?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после |
е што цитирам једног римског цара, када бих се могао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му |
најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја |
и одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и до |
шао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме он |
то што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би се ја сам убио, својевољн |
не би могла наставити живот баш и када бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мо |
Драга моја Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има час |
ковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину |
ово садашње што ме дави.{S} И онда, ја бих да окушам себе, свој карактер, своје склоности; каж |
ожртвовања: била би у праву... а ја, ја бих био најгори себичњак, најподлија душа, када бих јој |
не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих |
лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, |
Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... |
а могу да је ударим, - помисли он, - ја бих могао да је убијем.{S} Али му одмах дође на ум стар |
ко се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјав |
оје беху тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материал |
лно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетнич |
тај дуго очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стад |
ила не примети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног прија |
о тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да постанем човек... може ли се постати човек када |
к.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоузданом човеку у свој |
че о истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - |
а, сигурно, јасно:{S} - Професоре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упо |
и ме нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао |
ха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себ |
довело до овог немогућег стања.{S} А ја бих хтео прво да заборавим, затим... можда ће вам то из |
даје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била никад потпу |
ене није ништа постојало у свету, зашта бих могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао поми |
их могао да се заложим цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми |
мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао |
ујући форме, са идејом да бих могао кад бих хтео да остварим једну давнашњу материну жељу, те д |
ше, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из ко |
о ово што радимо?{S} Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе |
родније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио као н |
оје стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа. |
му.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Мар |
а би то било подло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић |
, не умем да објасним, али осећам да не бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - |
после новац од уцене?{S} - А што да не бих?{S} Зар мислите да је он нас овде купио с тиме што |
рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учинио.{S} Ја сам пропалица, нај |
ефинитивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не зн |
ешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Шт |
м више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима |
тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио свога ујака Спас |
живот партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - |
S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку дигао руку и одједном |
говорио, новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако уми |
т, преврћући се по кревету, - никако не бих могао одолети искушењу. {S}А ја морам променити жив |
тања: смем ли? не чиним ли нешто што не бих смела и требала учинити?{S} Идете рецимо путем, кра |
етварао у најогорченији бес.{S} И легао бих, чврсто стиснутих зуба, не такнувши у јело.{S} Поми |
гао помоћи каквим црквеним оцем), рекао бих му:{S} Представљај себи без престанка вечност време |
ак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите |
написао, написао сам без реда.{S} Писао бих још, јер имам о чему, али сам уморан.{S} Још ово: б |
{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради по Бео |
И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих |
рак.{S} - То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - К |
амолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{ |
ов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим |
} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба свој мучни пут, пр |
се свршило!{S} Сат откуца пола.{S} Ако бих остао у Београду...{S} Срба скочи са кревета.{S} Оч |
та.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Т |
едва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем д |
т.{S} Оно што сам јој ја дао (и оно што бих јој сад могао дати!) и сувише је мало да бих у накн |
корисније", "лакше", "слађе", нешто што бих могао да окушам и да оставим, не потресајући се.{S} |
чежњом.{S} - Па што! - помисли, - Зашто бих био изузетак од целог света? {S}Он корачаше неколик |
сам ћутећи улазио у трпезарију, и пошто бих добацио једно опште "добар дан", узимао новине и чи |
Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједно.{S} |
убедљива; сви осећаји, једни за другим, бише отворени, анализирани и објашњени.{S} Пред толиком |
ог. {S}Сва тежина и материалност као да бише ишчезла; линије зграда, кубета која су се мешала у |
је одузете ноге, његови ратни пријатељи бише непријатно дирнути заједљивим изгледом његовог лиц |
}Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи Срба је, откако зна за себе, чинио обратн |
зници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхо |
оту, мирис њене косе пео се неодлучан и благ; сваким часом он је осећао то тело све више у свој |
им, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - од |
е гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и вр |
ге.{S} Јер ево, и Радмила, на коленима, блага, крај фотеље свога мужа, на његов одсечан покрет |
а је на тој столици седео онај несрећни благајник што се убио у Кошутњаку, а мало час онај млад |
дежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој |
очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се п |
потмулим и страсним животом природе, са благим сјајем озареног неба, са тим невидљивим а присут |
та ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{ |
тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести |
арамарковића и да се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним |
један осмех његов, или суза, највеће је благо; и скупоценије наследство, него томови књига, нег |
- Па то је свеједно, - примети још увек благо Карамарковић, - имали свести или немали.{S} Шта в |
а очију на усне.{S} Али све је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на |
чене речи, несагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и дру |
е збуњујете? - упита он некако нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам |
помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог малог топлог детета на домаку р |
им и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунцем.{S} О |
е се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине су писале мање него што се о |
на беше извадио пасоше (овај за Радмилу благодарећи пуномоћју које је дрско употребио и везама |
утина.{S} Ту је провео неколико месеци (благодарећи наполеонима које је имао зашивене у постави |
еверна он није морао дознати, уживајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S |
антропија, и та хипокондрија, биле су у благом облику и још далеко од оне дивљачности са којом |
н учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до |
самих; и скоро да тада, у тим часовима, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не |
љних, тешких погледа, руку подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што |
ут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина ра |
озбиљнијем кандидату за митрополита.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, |
ега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мали и као уплашени осмех давао је |
мирисало је на топлу земљу, осећала се благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло |
и, у пркос свету!) ја тражим месечину и благост која долази од чистоте осећања...{S} - Срба зас |
олена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не могући да |
"копања", разговора са самим собом, те благотворне часове самоће.{S} Зато је ту полутама наших |
шћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога што ти се догодило, ти ника |
и из које беше задуго истргнут, утицати благотворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све он |
} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви зашти |
љен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст.{S} - Зашто сте споменули крс |
} Та извесност јој је давала тих, скоро блажен и пажљив израз.{S} Деси се међутим да би примора |
узвик био наиван и сладак!{S} И они се блажени наднесоше над то мало тело, осмехнути, срећни, |
могло да му умањи прво осећање, осећање блаженства, среће, потпуности, бескрајности.{S} Лађа, п |
сам осећао да идем.{S} Осећао сам такво блаженство да се не бих зачудио да сам у том тренутку д |
орити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству... и о чему ти ја знам!{S} - Професорка се т |
ка Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише само |
тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање које је избијало |
а стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од последњих из оне бли |
ији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољ |
е кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на |
, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он је био толико у |
ео.{S} Младић је био тако измучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код |
љине... најважније. {S}Мирна, иако јако бледа, Радмила је пажљиво извршавала сваку, па и најмањ |
последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши д |
испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са њом су по исквашеном поду клизили |
Карамарковића у службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{ |
поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини |
помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети као да лети у бе |
га имена Карамарковић се трже.{S} Нагло бледило покри његово чело и слепе очи.{S} Он се придиже |
седне. {S}Она одби.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе |
видим све једно за другим од завеса од бледо жутог крепона посутих круговима плавих цветића, п |
се диже.{S} У полутами њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлу |
учио свога поинжењера (једног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: " |
оцртане, личећи на хоризонту на ниске, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопље |
S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да сама прет |
г дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигурну, он узвикну:{S} - |
{S} Трећи "сабрат" је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називај |
ми њено се и онако бледо лице учини још блеђе.{S} Она постоја часак неодлучна.{S} Најзад, журећ |
знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе у мислима оно што Достана плач |
монотона песма помешана са меденицама и блејањем унезверене стоке.{S} Поворка се полако спуштал |
акшање.{S} Али од те прве мисли, од тог блеска, до извршења, пут који је требао да буде пређен |
о живе црне тачкице, са Сребрницом која блескаше у зеленилу, падајући преко огромног камења.{S} |
ради.{S} Има часова када човек у једном блеску постави толико идеја, дође до толико закључака, |
пећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, изваљена бу |
он недостајао.{S} И у истом часу у њој блесну једна луда нада, очајна, страсна, могућа само ко |
арактер не беше објашњен, али ту и тамо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта гово |
} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се |
каш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. приђе са својим картоном.{S} - Брко |
о да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе површини и лакше доступне, добре су скривеније и |
Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се |
, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпуног с |
ме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, ве |
S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе самога.{S} Не могу Христосе!{S |
ладићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети њего |
трахом је опажала како јој тело од саме близине његове почиње да трепери.{S} Она заборави на св |
ри скоро са свих страна и у непосредној близини манастирској.{S} Радници се узбунише, рад би пр |
беху дигнута у потеру, нарочито села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да |
им мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на в |
то само зато јер се приближило и сувише близу Јеше да би му отпевало кроз нос ону невину ругали |
.{S} Рећиће се: па једном је морао бити близу истине, једном је морао наћи оно што одговара њег |
Радмилиног чела и приближавао се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким |
светло и шарено.{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опа |
у малом Еванђељу, приневши књигу сасвим близу лица, због кратковидости.{S} Он нађе тражено мест |
ан, па онда одмах још два пуцња, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, у |
предати.{S} Ноћ је падала топла и пуна блиске олује.{S} Пошто се мало поткрепио он поче тражит |
е остао нежења.{S} Старио је у кући без блиских рођака, осамљен и напуштен, све јаче нападан од |
стране, дизало се манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали |
во, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско изгледа то дрво... па онда светлост...{S} - Теби |
епознатом младићу открила нешто драго и блиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки п |
о томе делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто д |
суство Радмилино, све је то било толико блиско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не н |
олом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанст |
таром крају Београда, још увек и сувише блиског центру да би његов обичан и скоро паланачки ток |
, пролазнике, зидове кућа.{S} Откуда та блискост?{S} Откуда?{S} Један нагао заокрет аутомобила |
ву и управи на професора један светао и блистав поглед.{S} И онда, сигурно, јасно:{S} - Професо |
и.{S} Једино што му Радмила упути један блистав поглед.{S} Он се није премишљао, - мислила је о |
љковић је био један од последњих из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан |
дмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја масног и тешког прошараног светли |
ехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнелом стаклу), скоро |
и окна на конацима беху се претворила у блиставе површине у које човек није могао да гледа.{S} |
им очима само одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него ос |
мрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну жену, играти се, затим отићи д |
им на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и т |
е уметности.{S} Међутим, дубоко под том блиставом маском бившег уставобранитеља и дворског чове |
ош страшнијег што је био споља покривен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок? |
им испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у |
утаве облаке тамјана, свеће пуцкарају и блистају; али од свега тога, у полутами, човек једва да |
роз честар, докле је око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, ил |
ско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним плавкастим мрамором и крва |
етности и пуној светлости која је јарко блистала по извешаним јагњећим кожама.{S} Међутим, Срба |
о падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су потсећали |
часу нађе на прозору. {S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, |
аста магла, али крст на највишем кубету блисташе румено.{S} Срба постоја часак, па се онда журн |
ве.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; |
стао, са свима се овде сродио... {S}Не, Бог нека ме сачува рђавих мисли.{S} - Баш зато што је о |
и, шчепа му руку и поче је љубити.{S} - Бог па ти, Остоја... смилуј ми се... страх ме је!{S} - |
едан горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Јер да постоји, и да је при том свес |
, ти ћеш ме убити, али морам, сам ме је Бог Отац послао да те служим и да пострадам, грех свој |
ам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као |
озбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије |
ако, живо-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} |
се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у гр |
оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве соби |
алдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ј |
ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ако они што сам их увредио носе још увек ту увреду |
}Зашто бежати?{S} Останимо овде.{S} Ако Бог хоће, можемо бар умрети заједно, ако нам је заједни |
небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег јунака |
оје знање српских пословица, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} |
- Пајсије...{S} - Остоја...{S} - Има л' Бога, Пајсије? {S}- Има, Остоја.{S} - За све, Пајсије?{ |
не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над |
гумана, намигнувши претходно:{S} - Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег вл |
И онда, неко рекао некоме: {S}"Замлата, Бога ти!{S}" Други показао на чело и одмах запитао приј |
руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, ничега нема.{S} Ђаволи смо ми, док по земљи корач |
га? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли г |
није остављен, преварен, увређен после Бога и људи "чак и од оне којој је дао своје име".{S} Ц |
тен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не |
кућа, и у једном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на стра |
руци само прстен.{S} Па мислим: има ли Бога? нема ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он |
пак идеја која ју је уздигла.{S} Има ли Бога? - упита се наједном Карамарковић.{S} И онда, нагл |
емо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у ру |
ко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај г |
ојник, са друге други, па један призвао Бога у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђер |
овек тада осети да је дошао у присуство Бога.{S} То није конкретно; то је просто сензација мира |
ио гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због погрешке коју |
ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, и |
о, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S |
после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам в |
упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије |
.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичаји |
ких способности. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те леген |
ати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиромах!{S} Јер и тако, увек остаје |
е ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - |
ви пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом. |
на као и љубав, као и самилост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би зна |
још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни вој |
ериалну страну, јер је излазио из једне богате чиновничке породице; друго, код њега не беше ни |
волте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљ |
проживе доба студија као што то приличи богатом и слободном младићу, што ће рећи обично и скоро |
де сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове ка |
, он откри један начин да оправда своје богатство и свој положај: он беше почео да скупља око с |
ених линија, једноставност и у исти мах богатство њених кубета.{S} И тај цвет од камена, раскош |
и изашавши са концерта он беше зачуђен богатством које откри у својој души да помисли да дуго |
, потпуно ћелав и мршав човек, обучен у богату собну хаљину, која му је била необично велика.{S |
! {S}Било је тада за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај ли |
ијатељ, па и деца, нарочито она!) он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масниц |
о грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, |
Увредио сам, прошћавај.{S} - Нек ти је Богом просто.{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ва |
е, што сам тебе увредио.{S} - Нек ти је Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Васили |
клињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородице и Сви Свеци, премилостиви заштитниче наш Кра |
чамов сто претрпан књигама, стару икону Богородичину, тамну, замишљену, изгубљену у своме мрачн |
младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на ме |
олетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! |
цело срце и целу душу томе недостижном Богу? осећају ли олакшање од молитве?{S} Или је то двол |
а као да је јуродив, све тако о небу, о Богу Оцу.{S} Све зазире од мене, све метанише, све ми р |
оследњем спасу: тражи савез и ослонац у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог п |
(то се тако каже, а то није тачно, оно божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претвара |
р ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, сто |
Боже мили што ћу и како ћу Коме ћу се приволети царству |
ује, иде суботом и недељом у поље, али, Боже мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, св |
те принципе претворили у закључке; али, Боже мој, између две утакмице и два матинеа остаје тако |
а бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када човек не може да пише, када с |
ући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, о |
, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} |
и сасвим присебност и заплака: {S}- Ох, Боже, зашто сам овако несрећна!{S} Али она њена речениц |
рости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рекао: љуби ближњега свога, као себе |
и и стрепња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и гот |
шавши се пред својом малом иконом Мајке Божије она се баци на колена, али не успе да састави ни |
стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљ |
стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда сухим |
на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници.. |
у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна |
новче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише л |
он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за њего |
дим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време ч |
он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из конака узи |
носио књигу и једну дрвену икону Мајке Божје!{S} Сав је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да |
и црква је била посвећена Успењу Матере Божје), једне од најлепших цркава моравске школе, у ком |
{S} - Ма какав те Остоја спопао, човече божји!{S} Мало је мени сирења и мужења, и сваке невоље |
глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на своме путу и онако с ногу попи |
ј се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не јуре они тебе.{S} Оставши сам, Осто |
коро све завршено.{S} Мирисала је свежа боја и малтер.{S} Мраморни под оивичен црвеним каменом, |
обној хаљини, - чија је свежа љубичаста боја додала једну неочекивану драж њеном светлом лицу и |
ла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на |
је ствар у односу материје, у равнотежи боја.{S} Ритам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то |
део, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом.{S} Малте |
јте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по з |
притајен и необјашњив, али живот; живот боја и озбиљних, тешких погледа, руку подигнутих у благ |
амо одблесак својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} К |
хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, толико беше о |
есто одговора, Пајсије, савијених леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство.. |
мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљиво, Срба понуди Радмили да постане његова жена. |
атра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ ск |
у на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се при |
!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- |
потребу осете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се ж |
аде учинити беше да покаже упорство. {S}Бојажљивост са којом Срба у почетку учини предлог претв |
од тог последњег корака задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Он |
крај његове фотеље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово |
аким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! - помисли она и поново поче |
то ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси бојала оца и целе породице и када си све њих умела зава |
н шчепа своје картоне и своју кутију са бојама и, како су кола ишла уз један стрми нагиб доста |
ерја масног и тешког прошараног светлим бојама што се преливају у сребро, белих или златних прс |
и говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта ћеш учинити, на шта се реш |
што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, оно што сам затим узалуд прогонио као срећу, да |
и.{S} Доста.{S} Још само ово: ја сам се бојао да ћеш сасвим личити на њу.{S} Де, де... не мршти |
а би се могло рећи, када се човек не би бојао парадокса при овом бележењу осетљивих душевних по |
го испитиваше своје очи јасне кестењаве боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенч |
ална ствар као што је мирис креча, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом вид |
овим зградама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачниј |
са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како са муком гу |
при ходу, у прозрачној и сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плав |
е по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну ос |
и и направи се као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, |
у изгубљену половину, човека који се не боји смрти.{S} Је ли то човек?{S} Не, то је анђео.{S} И |
кутију.{S} Он је журно шчепа, као да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, |
мири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће направити какву несрећу! {S}Целе је ноћ |
... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господин |
ровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си добар, ти ћеш ми опростити, ја сам била та |
слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја се бојим за себе, ја сам на ивици.{S} Не одбијај ме, Мишко |
маром удешава своју тоалету.{S} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као не |
сажаљење према матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге |
ја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га н |
А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш? {S}Кецељу припаши!{S} Још нико са њим до тог тре |
але Саве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су |
еће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког |
кога, коме не зна ни име, ни навике, ни боју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, |
путем могу да разазнајем под њим нежну боју ружиних листића.{S} С друге стране, има детаља кој |
била је сачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под |
одједном тон јадна жена, лупнувши се по боковима.{S} У том узвику било је толико наивног чуђења |
н могао уништити другог.{S} То је као у боксу. 5.{S} Али то је неморално! - Шта је то морал?{S} |
и старац, чак и румен и млад кочијаш на боку, све је то било натопљено дахом прошлог века (не т |
или остављени, ми уображавамо да нам је бол и несрећа проузрокована незадовољеном љубављу и да |
мом, како је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што |
тог тренутка беше у доказивању да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он св |
та када откри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавно |
у жену која је у стању да задаје толики бол најплеменитијем и најлепшем младићу кога је Вера по |
тио те могућности, најпотпунији телесни бол, праћен узбуном читавог његовог бића.{S} Нарочито б |
грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе |
из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама тог дру |
јој се задржавало и причињавало огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка |
милине речи, причињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео. |
прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен |
ини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку |
една одлично успела маска резигнације и бола:{S} Радмили задрхта срце.{S} Она прва обори поглед |
и овог пута, то призивање прошлости сем бола изазва у њему и једну мисао, која као да му би пос |
грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто постојаше мало, кола наставише лагано з |
{S} Запали.{S} - Н-не могу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се. |
после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запали манастирско?{S} - Што ме је ђаво посео, О |
обро, Остоја, ти имаш право.{S} Али што болан, узе целу руку?{S} Зар си смео?{S} - Смео, што да |
жим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} - На... пуши! |
адан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме боле.{S} Остоја му пружи своју цигару:{S} |
ицом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му је д |
чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{S} Зву |
ако необично.{S} Затим, теме ме је јако болело.{S} Ја затворих очи.{S} Када их поново отворих, |
...{S} Фантазије, то су биле фантазије, болесна жеља за тугом и несрећом, један тешки роман кој |
ли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После ј |
ећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се |
неки пут час тврдоглаво карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти |
аваравати, и заслепити, што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без над |
њене с једне стране завишћу и мрзовољом болесног човека, с друге стране том немогућом и неоства |
и се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је |
убав или равнодушност. {S}Све остало је болест, сентименталност, романтика.{S} - Он заћута за ч |
аже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна чести |
му прети.{S} Прогрес те његове моралне болести, ако тако могу да се изразим, био је донекле ко |
тим, јасним и непомућеним умом развитак болести, осећати како се сваким даном све више ближи кр |
х уплашених очију, извијених усана, као болешљива, као уплашена, као тучена, она му се сада чин |
ас; оно што је јуче чинило задовољство, боли данас.{S} Ни једне идеје, ни једног ослонца, ни је |
уга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, ја то знам и ја с |
Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... го |
аво, је ли пред Богом право?{S} Шта њих боли, њино није, као наше живе, понела пшеница или не п |
била му је толико неподношљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио |
Ко ју је срочио?{S} Ко је први извио те болне тонове?{S} Какви су морали бити жуљевити и црни о |
а, ти први сукоби са озбиљношћу живота, болни су, тешки, мучни, али благотворни.{S} После овога |
његове откривене игре?{S} То му је тим болније падало што је она не само знала за ту игру, нег |
недаћом.{S} Када Карамарковић изађе из болнице, место у униформи резервног капетана, у своме о |
слог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је одузимала право на |
мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долазило толико од мојих поступака, |
осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да |
а ту преноћи.{S} Тек што леже, он осети болове.{S} Он је знао шта то значи и стиснутих усана и |
а под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не могоше такнути, би до сржи дирнуто сопственом |
светлост зоре, догорела свећа, физички болови, све је то било јасније и одређеније у његовом д |
такав живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако |
да ме оставите на миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјанови |
з заклона, напуштен од свију, помислио: боље свршити.{S} - То одлично долази у прилог мог објаш |
прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку ноћ. {S}XЛИВ Ноћ протк |
клањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ |
чан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи да није био способан, зна |
м писмом у рукама!).{S} Тако ћете можда боље осетити оно што ја јамачно нећу умети сликовито оп |
све што је са тим ишло, у часу постаде боље и правичније решење него развод.{S} Упропастити се |
иво-здраво.{S} - Ако, ако... даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не |
} Али ту лакоћу, ту наду у нешто ново и боље, он не осећаше први пут.{S} Срба се сети једног пр |
бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић пажљиво р |
крсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан как |
занима зашто сте му прво добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви |
атим, после кратке паузе:{S} - Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} |
амо блеснуо би по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и ј |
дно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толико не п |
више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као |
да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде |
никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам боље мало љуте.{S} Када се час касније стакленица надје |
потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је необично мило.. |
вала Богу, нису потребни.{S} - У толико боље, у толико боље! - узвикну Миљковић.{S} - То ми је |
о.{S} - Није ми свеједно.{S} - У толико боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам |
још, кључ не беше окренут.{S} У толико боље!{S} Срба у часу заборави све.{S} Он извуче средњу |
аљини дише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и |
ваки у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - |
то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину ствари. {S}Овде се потпуно одвајам |
длука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомора на Радм |
овуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... - мислио је, не мо |
вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не кидати се уопште!) када ћете, када се с |
оз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - |
ра осећаше да је он добар и бољи, много бољи од осталих.{S} Он је само несрећан, - правдала га |
исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покор |
или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије |
ог разочарања, о београдској девојци из бољих кругова уопште. {S}Карамарковићу се допаде један |
најзад садржи језгро свега: малу црвену бомбону које дете изморено отварањем са слашћу меће на |
и поче шетати по улазу.{S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрв |
ше потпуно заборавио на прве дане свога боравка у манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не |
ма, би поремећено после неколико минута боравка под земљом и рушевинама; оно што туђи болови не |
плавим очима окруженим безбројним финим борама, мисаоно чело, скоро немогућно стрпљење и доброт |
Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, |
лови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног принципа живота и једног бедног ч |
разнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, онемогућавала је ту тренутну мисао на калуђерств |
а водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њој очајна и несхватљива, друга са Србом |
одсвесног живота, тај несвесни наставак борбе за живот (та он је бацио кутију да не би кашљао, |
Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбена, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бу |
х на пример за господина М. Они који се боре против некога много су ближе овоме него они што га |
етремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним осећањем нечега непознатог, о |
аха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, бори, он јој доказује, уверава, његова речитост је толи |
мишљеном и флуидном.{S} Како се Радмила борила са собом!{S} Јачина осећања у извесним часовима |
лика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са собом, затим са Радмилом; међутим, сада ј |
рба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис му је постајао потребом.{S} У почетку он наивно в |
Баха.{S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи зву |
лентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није би |
{S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски начин.{S} Прошле с |
у је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта в |
овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, не моћи се избећи.{S} |
нда имао!), мислећи непрестано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ак |
ијају!{S} Би јој хладно, јер је стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој |
ику.{S} Ход јој се није чуо.{S} Била је боса.{S} Пре него што ће ући у своју собу, Срба куцну н |
и тек када се од кукњаве пробудила мала Босиљка.{S} Чувши детињи плач он остави Достану, отресе |
белим кошуљама и закићени за ухо младим босиљком што нуде излетницима чамце) били су расположен |
једе, она успрема софру, она успављује Босиљку, она улази у собу, она се дотерује, она излази. |
ца новина, клип-клап папуче на мајчиним босим ногама, - и за час, пре него што је човек успео д |
ађе и игуман Пајсије, увијен у шалове и босоног.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласн |
прозора махале рукама, држећи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле ули |
не од оних многобројних нових улица иза Ботаничке Баште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да с |
торијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се све добро свршити.{S} Он п |
већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешка озбиљност и јара лебдела |
та лагана, једва оцртана линија округле браде, и тај зарез уста, са крајевима мало завијеним на |
кривао чулност, сенке око очију, облине браде, углови усана, све му је то тада говорило само о |
увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Био је сем т |
је представљала човека мрког лика, без браде, у чизмама преко колена, са завијутком хартије у |
више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се још боље у благост јастука.{S} Најзад... |
х који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Не |
слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика показиваше Хаџи |
ка, сможденог у фотељи, лица обраслог у браду и осветљеног одоздо, отсјајем са беле хартије; и |
са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на п |
вог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција која му је |
аше његове милоште, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова ко |
е, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} |
е боје, свој снажан нос, своју обријану браду лако засенчену јамицом на средини, своје мало пун |
веда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Јест, то је његов, Хаџијин поглед нашла то п |
S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Нису брајко, то за мене, него за тебе шпанска села!" "Па и т |
лаву и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави.{S} Има их којима се сан, она створена с |
оје пуни чежње, она сита свога поштеног брака, он жељан једног догађаја, заборава, пијанства.{S |
љаци добацивали каквом ђилкошу; - Пази, брале... немој као Јеша.{S} Јеша је, међутим, све то пр |
ажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно опомињем светлости која |
олазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S} Њу одједном поче да занима |
волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Православну Цркву.{S}" Срба, |
, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у ист |
ротив, он "показа нокте", он поче да се брани.{S} Натраг, међутим, није могао, поред свих други |
отворених руку мало унапред, као да се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, |
страшном часу понижења (на страну да ли брани лажну или праву ствар, он је са њом једно, у пита |
а маса меса, костију, нерава, очајно се бранила од смрти; свака честица, сваки делић се опирао |
себичњак, најподлија душа, када бих јој бранио да има свој живот.{S} Оно што сам јој ја дао (и |
} У неколико махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио |
шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу одлу |
на излету, она није знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... |
стичар узима осамнаестогодишњу девојку, брат продаје сестрин накит, једини њен мираз, да би поб |
варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа |
отпуно другојачи, он је у основи својој брат рођени ономе са дугом косом: као и онај од јуче и |
волим као свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у |
каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек упот |
запамтио свога ујака Спасоја, материног брата, који није умео да ужива на други начин него са с |
роз Албанију изгубио је у једном метежу брата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби |
би:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} Први си на зид скочио, о |
стоја...{S} - Шта немој?{S} Нећу ти ја, брате си мој рођени, ништа.{S} - Остоја се спусти крај |
у као људи... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право? |
- Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам гд |
рућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и с |
ега овна? зар ми не оте дукате?{S} Уђи, брате, претури, потражи, сиротињу ћеш наћи, а не Црног |
.{S} - Ето, теби би пушку дао, ти ниси, брате, страшљивица.{S} - Нећу ти је! - одврати узбуђено |
акве ми паре не требају.{S} - Хвала ти, брате, за ту реч!{S} - Остоја се дубоко поклони Срби; з |
у шуму и наставим да идем. {S}Нећу ти, брате, крити, чувала ме је, као дете ме своје чувала.{S |
си ти?{S} Живинче или човек?{S} Човек, брате мој, човек!{S} И ти душу имаш, на две ноге идеш, |
је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да добијеш сто хиљ |
војим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, покл |
.{S} - Јеси ли сам, Остоја?{S} - Јесам, брате, јесам!{S} Десницу сам Краљеву донео.{S} Отварајт |
готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловили ме као бесно живинче, заслужио јесам, |
м нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши н |
} Али овог пута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му г |
. покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S |
рбији (био је са својом мајком и млађим братом), по свима збеговима.{S} У повлачењу кроз Албани |
ада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није била ни у ком случају |
и се повела, између часова, реч о њеном брату, сећајући се како би њене пријатељице румене и зб |
маћица му је нека Станојка, чија су сва браћа и сестре запослене по манастирским воденицама и п |
м чекаху како ће се све то завршити. {S}Браћа беху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у |
је истрага показала приликом испитивања браће Јакшића.{S} Али ипак, после краћег ћутања он пола |
}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветила му се!{S} Један старац г |
иностранству; али колико има сестара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим однос |
о време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим човечним разговором.{S} У колико је раз |
ући само мрс и сирење, него би и својој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Н |
ој браћи да пусти!{S} - Море да је само браћи! - узвикну Никола и намигну на остале, - А жене?{ |
S} Из разговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иност |
олутами назирали се жрвњеви, сандуци за брашно, ручице и ужад.{S} Кроз размакнуте даске дизао с |
сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{S} Седали би за сто као да ништа није било.{S} |
овила је та мала лађа, клепећући својом брбљивом машином.{S} Са много обзира, ради чега јој је |
а кроз оџак и кроз местимице раздвојена брвна.{S} - Хоћеш ли ракије? - запита Крсманија.{S} - Н |
нице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази познате ивице планинск |
окуци указа коњаник.{S} Био је на малом брдском коњићу, дуге су му ноге скоро дохватале земљу, |
је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима који су постајали све јаснији.{S} Месец који |
уме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вер |
својом крошњом, појави се у крају једна бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела |
ао.{S} На пустом друму узалуд је тражио брескву чију је процветалу крошњу спазио онога дана где |
тави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потпуно бе |
и настави да се намешта у колима.{S} - Брже, брже... - журио је Никодим кочијаша.{S} Њега потп |
вићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада...{S} Затим:{S} - И револвер!{S} Он |
да повеже своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што |
же своје мисли које су му се све брже и брже мешале и откидале од правог смисла.{S} Што је најл |
шћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није истина.{S} - Јесте.{S} Два пута исти |
ставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, зазвонише звона, Ра |
ке преметачине, и срце је морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када с |
ногима ће се овај прелаз учинити сувише брз, скоро немогућ.{S} Међутим, то је само на изглед та |
шта сам! {S}- Он баци један неодлучан и брз поглед на Карамарковића и тек после ломљења од неко |
нога дана, - када ти ускоро...{S} Један брз и потсмешљив поглед Карамарковићев пресече јој реч. |
на самој ивици стола.{S} Он баци један брз поглед на рам и у истом часу њега прели бледило.{S} |
на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мал |
нама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и као бојажљив поглед, али он ништа не примети, тол |
?{S} Али та последња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се |
но светло и јасно и од тога речи бивају брзе, умножене, без краја. {S}Марија је била лепа и отм |
ло да он у часу изгуби моћ да прати њен брзи ход.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила |
полако, заваљена у меко седиште, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе ка |
таде љутито и, као да својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он |
- Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погледом који одмах пренесе на Јелену |
ји плаше огромношћу својом, светлошћу и брзином са којом интелекат ради.{S} Има часова када чов |
штених очних капака једном несхватљивом брзином, али које је не дотичу иако су јасне, прецизне, |
а узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} Он се на |
и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази у сред највеће хармоније, у |
ким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши хладно |
клонулости, са његовом јаком природом, брзо проћи, и не једном, он ужаваше баш у том ломљењу, |
{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и јасно, задихан, као да се жури да што пре скине |
теља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства, сав |
ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. |
Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благодарећи Цокићу, новине |
ли су само један једини поглед и она је брзо, поцрвеневши до корена косе, оборила очи. {S}Држал |
предводе у пићу.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову с |
арковића и Радмиле.{S} Истина, свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекив |
ети Јоване, славо наша! - професорка се брзо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље би |
вега двадесет и трећа.{S} Али толико се брзо живи! - како је ово неукусно што сам сада рекао, п |
ти, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљад |
је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - упита Срба тихо.{S} - Пусти |
остите ми, ја сам изгледа ишао и сувише брзо.{S} Она не одговори.{S} Стајала је непомично и Срб |
дотле, он осети како му се срце стеже и брзо одврати поглед.{S} Седећи тако на обали, без одређ |
а ударе свога срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се |
о портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њој се учини да ће пасти.{S} Слика је представ |
него што ће сасвим стати, ради лудачки брзо; све ствари открива претерано светло и јасно и од |
ека очигледна настава.{S} Како се човек брзо уништи!{S} Ништа, једна крвава рупа на челу, срце |
и да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног старог, он |
Пријатеља?{S} - Срба се замисли.{S} Он брзо, брзо поче прелазити у памети сва своја познанства |
у истом часу њега прели бледило.{S} Он брзо положи слику на своје место; учини то тако хитро к |
прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му упути Кара |
свађа се брзо свршила, чак неочекивано брзо, као што је неочекивано и планула, али ипак, и пос |
а прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда |
ли се то сада чини обома, тако се данас брзо живи!) Срба беше доживео са Маријом један луди и н |
цртао један зао осмех и одмах изгубио у брзо склопљеним очима.{S} Има часова који постају несхв |
је на "ринглшпилу" и да се предмети од брзог обртања почињу стапати уједно.{S} Сат откуца десе |
часа сами, док се она у другој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред |
н који се да замислити - та шта је њега брига за злочин, њему треба ослонац! - и када у једном |
аљује нову цигарету, њу одједном испуни брига.{S} Она се журно наже и извуче му цигарету из уст |
попела његова мисао и одакле све друге бриге изгледају ништавне и мале?{S} Ради свега тога, ос |
би падала на њу.{S} Тај знак материнске бриге и љубави, место покајања, изазивао је у мени само |
ало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себе, он је знао из искуства т |
} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесне речи пажљиво подвучене црвени |
траности и поред својих отмених манира, брижљиво ношеног одела, монденског живота.{S} Али док ј |
рнијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик иде по журевим |
ио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, ос |
је испрљано и изгужвано одело и поче се брижљиво умивати и спремати.{S} Умор му се беше у часу |
ћева спољашњост, иако можда још до јуче брижљиво негована, скоро да не уливаше поверење. {S}Оде |
ишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерисане обрашчиће круниле су се кр |
у њиховој спаваћој соби, она крај њега, брижна и у дрхтавици, Карамарковић полако отвори очи.{S |
закључка!{S} Али... куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових р |
олу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина н |
а се сећа свога деде као старог човека, брижног и замишљеног (његове лађе беху потиснуте парним |
то јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи |
ти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све онако као |
отвори очи.{S} Аутомобилске светиљке су брисале испред себе својим светлосним сноповима калдрму |
м о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од блата.{S} Миљковић је био један од посл |
даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање |
рковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби |
ликар М. приђе са својим картоном.{S} - Бркове лепе да ми направиш, онако, завијене.{S} А хоће |
те са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећ |
едва неприметно осмехну кроз своје беле бркове, кратко потшишане. {S}- Ја ћу бити кратак и изло |
ши да би зато требало отсећи своје лепе бркове, одби понуду. {S}Он чак одузе Крсманији пушку и |
, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после дима, цигана, туче, граје, л |
ји са својим озбиљним лицем и опуштеним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртво |
лоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно |
пред зору био је једва попрскан крвљу; бровинг му је лежао недалеко, на стази.{S} Била је и ма |
дана на излету: стајала је крај ограде брода, профилом окренута, сунце је падало на узбуркану |
еног (његове лађе беху потиснуте парним бродовима, његов најстарији син беше лак, расипник и ба |
уга, изазвана првом.{S} Јер тај љубавни бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, |
е звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају |
е звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имај |
зна?{S} Једва му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за |
један сасвим млад човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима |
, најзад, шта је то савест?{S} Известан број идеја и предрасуда које су нам на силу наметнуте, |
атају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање и |
чио и руски и француски, поред огромног броја књига из библиотеке која је била скривена са оста |
Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касније већ са седом бр |
еница на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам д |
.{S} Пребирао је своје тешке ћилибарске бројанице; на столу пред њим стајала је стакленица, до |
ј какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад каквог малог |
сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Неб |
ила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Р |
е свеће, запаљене у једном невероватном броју кривиле и топиле.{S} Ево једног писма, драга моја |
их "шљокица" на црној основи, крута као брокат, урезана у троугао и састављена на раменима са д |
Нарочито јој се допаде један старински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах |
аџију, са џеповима у којима је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у пл |
индерлука.{S} Он послуша.{S} Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго |
х прилика на окуци, до мене допре, кроз брујање звона, лагана и монотона песма помешана са меде |
та друго до једна затегнута струна која бруји у општој хармонији.{S} И то је било тако потпуно, |
има, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца |
роди, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за час |
ој и сањалачкој природи, прибеже поново бруталности.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С* |
почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у руци.{S} Као што треба, приближавање ходочасн |
чко мишљење свију нас било је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљуј |
дила, понављао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупа |
дала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кука |
ило је кратко: - будала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је но |
е, ти знаш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игум |
убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је |
} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалос |
него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - |
ала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Гд |
но, он је био оно што народ назва шерет-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост |
.{S} Још када си доле, бар си будала, а будале не дирају.{S} - Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си |
{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогу |
ше доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсманија поново поче |
ејем, па му кажем: не бије тане Остоју, будало!{S} А он стоји, спустио руке, отворио уста.{S} М |
ну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело |
ш... пушка ти се пуши, ја у трави.{S} - Будало! - дрекну Остоја.{S} - Дижи се!{S} Шта ћу ја теб |
овића, он осу на њега:{S} - Барјаке!{S} Будало божја!{S} Барјаке спасава!{S} Оне сандуке из кон |
оно нарочито што рат извуче из човека, буде потиснуто натраг у помрчину од часа када се овај н |
ему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути. |
нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја с |
о била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имају с |
била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али није |
старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико ника |
гима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да |
ког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савес |
на ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са |
ту, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S} З |
сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ја сам размислио, - понови Карамарк |
отив њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто оружје бити с |
усти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањена, мажена, заштићавана, она беше у магновењу |
ска, до извршења, пут који је требао да буде пређен био је дуг.{S} Јер ето, иако сломљен и теле |
а у бес, тим страшнији што није имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да к |
е слика! {S}- А зар слика нема право да буде само слика?{S} - Не љутите се М. У место што се ки |
у једном друштву које је све требало да буде створено од осмеха, од лажи, од лакоће и равнодушн |
тан, рђав и низак...{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатељ |
особности уметник, а успевао је само да буде тачан, уредан и озбиљан иако необично талентован а |
ју, или што још увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и ру |
га века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, безбрижан и скоро несвесан својих спос |
себи: ако између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у т |
реку својој срећи.{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само њ |
им гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S} Срба изађе полако из очеве собице и |
И то траје читав час!{S} Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.{S} На срећ |
аспознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до ког |
теље, и, сва треперећи од бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоћ |
ка задржавала само бојазан да "после не буде све исто као и раније". {S}Она је, и поред тога шт |
- У толико не, што оно прво тражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тро |
ов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, могућност живота што мања: на крају сви |
оворим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је |
поново да то није излаз.{S} Па и да ми буде доказано.{S} Шта сам тиме добио? - упита се подбоч |
, ако сем равнодушности и неосетљивости буде имао још и петнаест или двадесет хиљада ренте месе |
вљује? {S}Зар само зато да тај повратак буде необузданији, луђи, страшнији, заповеднији? {S}Јер |
А то је могуће само у случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да |
к добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у т |
јство света; и да ће човек, који се њом буде оженио, бити најсрећнији муж, ако сем равнодушност |
ене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем |
а, састају се људи и растају.{S} Ако ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} З |
бро - добро, свеједно!{S} Али нек добро буде добро, зло зло, нека човек буде једно и за једно.{ |
билности) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што х |
што желим постигнем онда када ми живот буде на крају?{S} - Па то ти је цео живот.{S} Тражити, |
а се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили о |
- Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и онако биће их нежељ |
ена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. { |
мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила у |
а време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не |
ајзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекива |
ори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - Срба се насмеја, |
) нестаће, надајмо се, од тренутка када будете стекли обавезе. {S}На лицу Карамарковићевом се б |
моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветуј |
ек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим |
шћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очекивао и тражио |
једне реченице: {S}- Када једнога дана будеш оздравио...{S} Код њега та несмотреност изазва са |
ца.{S} Она, док још изговараше оно: кад будеш једном оздравио - осети у истом часу, још пре нег |
даш.{S} Али постоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог. |
органа, он помисли: и она се можда сада буди...{S} То му је била прва мисао тога јутра.{S} Зати |
недостојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крај |
граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} Али, као и увек, чак и код "монструозн |
треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп |
рода.{S} - Страст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не |
сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметно трепавице и |
робуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} - Сада?{S} - Скоро ће три часа.{ |
еди.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен изван живота, навиком да |
напор да његов сан победи.{S} У њему се будио инат, у њему се будио онај други Срба, створен из |
оро увек се дешавало да се Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду ју |
Мутне и страшне мисли, од којих се ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по гла |
се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви су односи |
о, - одговорих пакосно.{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете д |
- Карамарковић постајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас пове |
а имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да |
ло. {S}Али и поред тога, и поред његове будне свести и широко отворених очију, он положи руку н |
буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S} У |
се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може бити доказано да није напуштен |
.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду признате уместо старих, ми смо створили нов морал. |
нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била само једна по |
околине, пазећи само да му ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи д |
ше него и та тужна ћелија, један осећај будуће празнине, једна потреба ширине, покрета, борбе, |
екама, она постаде скоро симбол његовог будућег живота "који је имао да почне"; мисао на везу о |
сама не одреди ни за себе саму цео тај будући рај, прво живота у двоје, затим са бебом између |
ено местимице свежим кречом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу друг |
сети колика одговорност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак пози |
сметало, остајала је бескрајна и срећна будућност.{S} Али, на највеће чудо Србино, Радмила се с |
амарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића.{S} - |
д о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то |
уштву које ми одговара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубос |
ој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само заба |
сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имати једног малишана |
раше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, једну будућност када ће она поново моћи имат |
:{S} - Јесте ли мислили кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите |
и се за ручком повели разговори о мојој будућности и одложеним испитима, осећао сам како се она |
, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново морати обарати поглед.{S} Ја ти све о |
на велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то пред собом |
у каквом се положају налазе; и шта их у будућности чека.{S} Али за оно последње рећи на пример |
а цела, и душом и телом, и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући |
тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у |
у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непознате сласти од којих у њеној ду |
{S} Нарочито би му падала тешко јутарња буђења.{S} Дизао би се у своме кревету и ослушкивао. (Ј |
амарковић је могао пратити читав процес буђења, скоро исти као и на јутарњем обзорју, који се о |
и за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толи |
е, он беше узрок овом ненадном телесном буђењу и Радмила све јаче осећаше страх.{S} Јер поред т |
њају његов поглед. {S}Младост његова је бујала, жеља за нечим што се свакако морало звати "срећ |
стима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам |
аздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спа |
еном али црном небу; Сребрница је хучно бујала после ненадне кише; стреје су још увек капале. { |
чаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли како ће бит |
о више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, сјајан, игра по неки пут карте за новац |
м земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и поново настављао са шетњом. {S} |
нажни подсвесни и физички живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узб |
лих пурпурних усана, прелазила је таква бујица простачких или страсних речи, да је човек губио |
ада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, која више скрива (због свој |
току, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, на дрвеће, на прозоре.{S} |
} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред бујице речи, он осети један јак удар испод срца, тако ј |
{S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он би се можда сасви |
огла се опазити читава стабла, изваљена бујицом из корена, како лутају површином. {S}Земља као |
ла ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и пару.{S} Та необуздана киша, сливана |
на, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њим |
а, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, задржавајући на махове дисање, обух |
али се осећала неспособном да заустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тел |
аустави бујицу која се од срца пела, ту бујицу од које цело тело трепери, бујицу која надире, з |
вот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И п |
према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником прот |
Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца.{S} Идући тако они дођош |
сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље п |
колину својим сјајем.{S} Чули се дозиви буљина и удаљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воден |
раћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се цео живот усредсреди |
умбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахн |
з мрака издвајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих |
ано нечим што је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по пис |
икада, привлачнија него икада, у својој бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му |
} Ја помогох Марији да се увуче у своју бунду.{S} И полако напустисмо кућу.{S} Ноћ.{S} Она иста |
тво долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао |
кораци, колико од самога себе, од свога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарс |
и ноћ, беше само завршетак једног дугог бунила.{S} Он сам, корачајући сада под звездама, у тој |
шта му се догађа.{S} Он се препаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, |
иран живот.{S} И његова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све виш |
морам променити живот (зашто "морам"? - бунило се нешто у њему), ја морам почети.{S} Све је то |
такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити себи, |
двојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела ј |
то виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у часу.{S} Осећао се мирним и пуним пове |
ислила на оно што чиним, била сам као у бунилу.{S} Или не.{S} Мислила сам, разумевала, али то н |
и тај паклени план који се беше зачео у бунилу и сну.{S} Он је, иако под обичним погледом исти, |
кала нагло пробуђена, и задуго остајала буновна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да с |
несрећу! {S}Целе је ноћи читао, шетао, бунцао, јутрос се наједном дигао, а тек је пред зору за |
ише сам спазио кафана; пред њима зелену бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију |
времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он се полако диже од стола.{S} - Ја нећу |
ништа, не опрашта ништа.{S} После прве буре, Срба се полако стишавао.{S} Али у исти мах почиња |
те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предрасуде", чак ни физички не мож |
е тако непомичан, као мало дете које се бури.{S} Један дуг тренутак протече, тежак, празан, глу |
у томе пространству, покореном у једној бурној ноћи и сада држаном под тим мутним и жућкастим т |
ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито |
Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси лампу и зачуди |
рода била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја, он не успе |
ња, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део кров |
на трему око игумана и Карамарковића и бучно расправљаше о узроку несреће. {S}Једни су били ми |
сли... као ја, као сви паметни људи.{S} В Страхујући да не дође и сувише рано, Срба замало што |
бити удешена шетња у чамцима кроз улице В., повратак другим путем до Земуна и натраг у Београд" |
вор о обнови цркве чувенога манастира **ва, промаши једну степеницу и како је степениште било с |
ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по |
слабу идеју о будућој и скорој лепоти **ва.{S} Само се питам: ко ће у њој уживати?{S} И је ли б |
од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрв |
круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кнез Мил |
е то он у питању, због чега одахне када вага претегне на једну страну, па било то чак и на стра |
ике на сред чаршије налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно". |
лним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са д |
ом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице која носи исто име као и |
ребао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, која се хукћући вијугала |
ер ћу да пуцам, - запрети наједном Срба вадећи револвер.{S} - Шта би тиме постигао?{S} Постојаш |
почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су |
авао.{S} Она клече поред сандука и поче вадити хартије. {S}Њене дуге кожне рукавице и ручну тор |
и пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум буде прописивао.{S} |
тоји једна ствар: то што будеш пронашао важиће само за тебе и ни за кога другог.{S} Ако покушаш |
амарковић не престајаше да мисли на оно важније: на свађу са женом; његов дух беше толико преок |
исто тако чини да смо ми придавали мало важности тим стварима можда само због тога што нисмо пр |
вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце за тренутак промене боју.{S} Причати о т |
него што би требало бити за доба дана; ваздух је био тежак и пун оморине; ни један лист, ни је |
лости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро материалан, пун дуванског ди |
надноси се над провалије, заобилази.{S} Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мра |
срећу? - и он полако пође низ обалу.{S} Ваздух је мирисао на рибу, на смолу, на пролеће.{S} ИИИ |
обољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} Она је унапред знала због чега је Срба зове. |
е емоције која као да је испуњавала сав ваздух.{S} Тај долазак народа било је нешто тако нарочи |
врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пред њом, она би задржана, скоро одгурнут |
} Свршити?{S} Престати дисати тај кужни ваздух натопљен мирисом пролећа и новог листа, лећи под |
је тешко полазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шт |
огроман бол у целом телу: кроз јутарњи ваздух до ње дође свирка двојница, али пут је, све док |
стати у Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је |
.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања |
зор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, промене мес |
ригушеније и спорије.{S} Кроз прозрачан ваздух пели се нарочити и као зачарани звуци, али једин |
тим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним замахом. {S}Он прекорачи праг. |
часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо ваздух, ни учинио ма и најмањи покрет, светлост као да |
х очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћу да |
ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара снажно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на |
хе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирис |
а, са још пет свештеника и калуђера. {S}Ваздух је у малој црквици Св. Николе био тако згуснут д |
оз који није могла ући довољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отво |
оштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Срба се усправи у кревету и обгрли рукама с |
а оближње дрво или у дубину зашећереног ваздуха, остављајући у Радмилиним очима само одблесак с |
окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим моз |
ен да је сваки час нестајао у треперењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше |
им крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати оком, дота |
.{S} - Еееј... отварај!..{S} У јутарњем ваздуху се осети језа.{S} Чуло се дисање појединаца.{S} |
угим својим крајем у једном скоро живом ваздуху, ваздуху који се (тако изгледа) може миловати о |
који су затим дуго лебдели у прозрачном ваздуху.{S} Радмили се хтело покрета, а није имала снаг |
е гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоцнелих птица изгледао јој је необично п |
ла је ту у свој својој огромности.{S} У ваздуху је лебдела идеја о самоубиству нудећи олакшање. |
о. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, благосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га от |
да ништа није било.{S} Једино што се у ваздуху осећала нека непријатност и снебивање, које би |
сан и неизречен, али који некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и с |
шкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, гор |
је нечег другог, нечег што је лебдело у ваздуху, у стварима што почињу да се завијају у сутон; |
де) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, састављеном од сребрнастог, руменог, |
требљава, укус у избору цвећа које је у вази на орману од црног дрвета, један албум са старим п |
S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Овај Валевски у Пимену је сасвим осредњи певач.{S} Срећа што |
се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, |
.. даће Бог и боље.{S} - Ама од људи не ваља - упаде Милоје.{S} - Не ваааља... - отеже Јеша неп |
Никола, - него ови наши калуђери ...не ваља!{S} - Пи! - понуди Милоје.{S} - Нека...{S} - Ех, н |
да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове |
ости. 8.{S} А страх од... {S}Бога?{S} - Ваљада нећете мислити да за нас све те легенде имају не |
ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљ |
нешто основно, скоро урођено.{S} Отуда ваљада (носећи у себи стално побуну против увреда) и ње |
ко окно, са сузом на образу (то је била ваљада прва суза у његовом животу!) И тада, улицом прођ |
епше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке.{S |
кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно |
громна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, покореном |
стрављен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - п |
он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви твоји д |
сели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S |
удала.{S} Ипак, једна будала, имала је, ваљда захваљујући униформи коју је носила, више поимања |
удећи млад професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљив |
дговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, примет |
су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити догађа |
и, и на изглед позитивнији, "реалнији" (ваљда због јако развијеног телесног и чулног живота!), |
замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном часу |
ам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли који |
е, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време |
ст.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старудија |
е одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза ку |
то Срба се мало збуни:{S} - Надам се да вам није род?... {S}- О, није.{S} Он је само мој кузен. |
м и "духовним" стварима.{S} Сетих се да вам још ништа не рекох о моштима Светог Краља и о његов |
те се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуман |
овим описима.{S} Међутим, остаје ми да вам саопштим да је у манастир стигао и сликар М. који ј |
је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим на то питање, - просикта Карамарковић, |
Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам испричам! - сети се наједном.{S} - Чекајте, чекајте |
и, ја бих то после.{S} Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам. |
нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на м |
Остоја.{S} Али о њему не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих д |
Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љуб |
, једно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас л |
те очев поглед и сав плану.{S} - Откуда вам... то питање? - проговори, обраћајући се одједном о |
чега има смешног у свему овоме!{S} - Ја вам нећу сада давати извештај - изјави он одједном.{S} |
азе.{S} А што се тиче меланхолије... ја вам ту ништа не бих умео објаснити.{S} Ја сам запамтио |
уле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногама се укаж |
м?{S} Зар не?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Дос |
локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта представља?{S} - Дрво!{S} -Сликар М. |
замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Н |
овић, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зат |
ек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин |
ас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен поступак.{S} Сада, прелазећ |
ео прво да заборавим, затим... можда ће вам то изгледати смешно... затим да се променим.{S} И м |
између Никодима и Достане?{S} - Шта ће вам то?{S} - Онако... ради психологије.{S} Никодим живи |
Збиља, сутра идемо на излет. {S}Тића ће вам дати све податке... биће нешто нарочито!{S} - Како |
ти), уживајући унапред у мукама које ће вам то задовољство донети.{S} Као пушач који зна да ће |
о упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после новац од уцене?{S |
мен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговор |
аје нејасно.{S} Зар је тај догађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да |
шане. {S}- Ја ћу бити кратак и изложити вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади чове |
месеци, недеља, чак дана...{S} Почетак вам нећу причати, непотребно је... и дуго.{S} Узрок је |
разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су |
- Јер јуче нисте били јасни.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим. |
нете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас ј |
вола удибили!{S} Зар нисте чули шта сам вам рекао?!{S} - Не знам шта хоће... - одговори девојка |
е речено и да треба ићи.{S} - Рекао сам вам.{S} Збогом.{S} - Срба се окрену и журно удаљи. {S}А |
е име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - поми |
господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испричати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, |
едно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједно, није свеједно.{S} |
е све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак |
што не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, |
а имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из оби |
на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{ |
е, Иако читавих месец дана касније, ево вам пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драго |
а за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде |
Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека расправа, шта ли?{S} За часопис спремате?{S |
е био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у но |
малог размишљања, Срба упита:{S} - И ко вам је рекао да сам...{S} Карамарковић не одговори одма |
м неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите |
ако.{S} Можда ће ми требати.{S} - А ако вам не дам?{S} Младић учини покрет да уђе у кола, али с |
ворим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Дом |
, дозвољавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, |
о.{S} Дакле, остати у Београду, постало вам је немогуће...{S} Не би ли запалили?{S} После дугог |
ли до једне мислећи да је крајња, а оно вам се отвори још једна, личи на она дрвена јаја обојен |
} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разбојници!{S} - Али у то сп |
веједно.{S} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, |
м његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам да знам.{S} - |
а да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да |
вао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као један круг. {S}Около: срез, апотека, главне |
учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је теснац створен од две планине, између којих обич |
ема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} |
ео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажна људина, обучена по "американски".{S} Трећ |
како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпун |
мрт или живот све једно те исто?{S} Ето вам њене одлуке.{S} - Зашто мислиш?{S} - Јер смрт за њу |
тај хавелок, - показа он прстом, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Зати |
разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе |
поћута један тренутак; затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S |
- узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а с |
ознајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препоруку.{S} - Из захвалности што са |
ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговачком смислу речи, једа |
по столу, завика:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише |
м, а и то ће бити за коју недељу, одмах вам тражим за настојатеља у каквом малом старосрбијанск |
- Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срба после мал |
на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких |
жем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један одан помоћник... који ће трчати |
- Што на жалост?{S} - Каква плећа!{S} - Вама тек ако је двадесет и...{S} - Двадесет и трећа.{S} |
вићевом лицу чуђење, он се пожури:{S} - Вама сигурно изгледа чудна ова јутарња посета... од стр |
рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико |
. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли д |
бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила. {S}- Зар се може бит |
S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, - и упитао: шта је в |
оран.{S} Још ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S |
о!{S} И најзад, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме |
дговори.{S} - Зар и онда када сам ја са вама? - он је ухвати под руку: - и сада?{S} Она се осло |
патија, ја заиста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило |
ожда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћу |
можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама. |
а...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарковић заћута |
сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким, тихим, ал |
и унутра је једна друга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манасти |
Знате ли, - упита он најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глав |
и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек о |
, егоисти, циници, окрутници!{S} Шта је вама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што ј |
ирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама био најзгоднији час, а сем тога, ја се и сам журим |
саници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите |
еја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут на памет?{S} - Дол |
ешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар в |
ћај, ниједна добра мисао која се роди у вама није пропала, па макар је ниједном не изрекли.{S} |
, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од |
(можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да обновим с |
е придржавајући се ничега, без штапова, ван себе.{S} И онда, у крајњем страху да не посрне, она |
да са осталима, и изложен опасности.{S} Ван себе од страха (она ни једном не помисли да би и ње |
Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога ван себе.{S} - После тог узвика, он нагло решен, брзо и |
своју судбину; затим да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили с |
- То је он, он хоће да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба |
марамице, штапа; цело поподне провео је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вра |
није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јет |
амеру?{S} - Чему?{S} Када једном будете ван манастира, известите картом. - То ми саветујете озб |
ју сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица |
ли свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало |
.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и н |
о је ван куће, негде је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, |
арије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је најчешћи случај нас који живимо у |
и сутрадан свет се разишао после једне ванредно лепо одслужене службе.{S} Служио је архимандри |
ико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамдесет... |
своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину.{S} Сем тога, додајте да ћ |
а га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и |
{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, човек сифилистичар узи |
о понеки пут упознајући се са неким, не вара скоро никад.{S} Међутим, овога пута код Карамарков |
живот?{S} - Слободан.{S} Нико никога не вара, нико ни за кога не одговара, састају се људи и ра |
текне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узб |
е играо?{S} Ако се у ствари сада поново вара?{S} За Србу је наново почињало једно од његових оч |
са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже саве |
ина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} |
да је моја судбина ван обичног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми |
Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ |
епокретним погледом, као да се пита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} |
де да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било сада на један други начи |
ога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S} Све ми се чинило пр |
долазе катастрофе, љубазнице, узајамна варања, самоубиства... {S}- А други случај?{S} - Када с |
о успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постаде боље и |
да се свет, што се тиче неосетљивости, варао: њему просто урођене особине дадоше равнотежу дух |
е била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље муче |
и!{S} Досада сам заштићавао... (како се варао у том тренутку Карамарковић!) отсада нећу, јер ни |
та:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали |
ех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај или не, он беше узрок овом нен |
} Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно в |
S} - Не знаш!{S} То што мислиш да знаш, варка је.{S} Ти у ствари мрзиш у овом тренутку ту жену, |
ас схваћене!) пролећу нашом свешћу, као варнице у ноћи, од све оне множине осећања, нада, жеља, |
обасјану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живо |
ало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, било на улици, међу |
адно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под перјаницама дима из |
ио је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препираху око нечега.{S} Неко упита |
ражљивом расположењу у које упадају сви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у |
гао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу не |
{S}Да је лепо, лепо је.{S} Половина је вароши на падини планинској.{S} Пут иде још даље.{S} И |
собу уђе Радмила.{S} Она је долазила из вароши, носећи у рукама безброј малих замотуљака и паке |
а да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком |
љутила.{S} Он полако изађе у поље изван вароши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласа |
ре" пре него што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако |
е бих све то нацртао.{S} Ипак.{S} Прво, варошица је рупа.{S} Ово у ствари не одговара стварност |
ично много уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клис |
изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во |
гу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке |
ате до станице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет |
им камилавкама, свет који беше дошао из варошице, све то натопљено узбуђењем, ишчекивањем, журб |
, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} - Какав ч |
еколико минута јурила највећим касом ка варошици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S |
седла коња и онда замишљен појаха према варошици. {S}XXXИИИ Срба се налакти на сто за којим је |
Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозра |
ељаци и сплавари који из планине силазе варошици.{S} Кроз два прљава и мала прозора пробијала ј |
ногама угарке и скоро уплашено упути се варошици.{S} У њему је све треперило.{S} Он застаде да |
ише пламеном.{S} Све што је било боље у варошици беше се скупило на трему око игумана и Карамар |
настирска кола.{S} Он се уплаши да се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том |
у даљини спази познате ивице планинске, варошицу замагљену јаром поподневног сунца, он осети не |
ја, уморна, она је седела украј пута за варошицу.{S} Када су је позвали да пође, она је пошла.{ |
остојаше мало, кола наставише лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и сто |
ан коњаник беше трком отпослат у срез и варошицу.{S} Тако у неизвесности протече читав час.{S} |
XИИ То исто јутро Срба је имао да оде у варошицу, по пошту и новац.{S} Он преко обичаја устаде |
колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међутим уз пут, испрегли ко |
ање.{S} Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту.{S} Суботом надгледам настојника који |
ка прљаво-румена светлост.{S} Ах, тужна варошка зора, како је сиромашна, чак и у пролеће, чак и |
београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је |
ријатне мелодије, од обичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмо |
са исповестима? - осмехну се Срба.{S} - Вас је страх? {S}- Није, зашто би...{S} Али зашто баш д |
тавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{S} Она не одговори.{S} - За |
а.{S} - Чега? - Не знам, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише д |
страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави о |
што ни он није могао ништа учинити.{S} Вас двојица сте били као два царства, две земље. {S}Она |
тиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему друг |
прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S |
ини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу!{S |
е паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбије |
зан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино |
ом.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете то |
понуди Срби столицу:{S} - Опростите да вас дочекујем седећи. {S}- О, ништа.{S} Ја знам... ја б |
рника, - кога сам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако |
нећете ускратити то мало задовољство да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у ово |
{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствари из обичног живота доводе у једну в |
ха:{S} - Ходите часом.{S} Имам нешто да вас замолим.{S} Он устаде.{S} Пре него што изађоше из к |
, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} Хтео бих прво д |
открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар разодене и стане својим хладним погледом и пр |
, једно осећање које се може имати када вас неко затекне у наручју човека, једно осећање које с |
рекли малочас о животу и о смрти.{S} За вас је то тачно, али за њу?{S} Зар нисте приметили да ј |
а један циљ који је био понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам |
га дана.{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они |
?{S} - Јер смрт за њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да н |
ком смислу речи, један повољан посао за вас. {S}Данас или сутра, ја ћу се морати повући од посл |
..{S} Шта би могло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} |
"И на крају, - одвратих, - све су то за вас шпанска села!{S}" Миљковић се сасвим наљути:{S} "Ни |
очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрз |
пошто сврши са том церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас у |
само наша младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла |
трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило се на мене доскора.{S} Хтео са |
ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих вам могао сам одговорити зашто. - призна Срб |
егао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже |
а ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несани |
е вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, |
јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S}А она прича о очајању, о с |
, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто врем |
преноси као додиром све даље и даље од вас; доцније, докле око допире, само узнемирено море ст |
- То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све то није главн |
да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био |
о ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док |
ама стало до срца једне жене!{S} Шта се вас тиче што једна ништавна жена због вас не спава, збо |
итајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да постоји један други Срба Мијушков |
чешће прибегавали томе средству. {S}- И вас, сада, није... онако, понеки пут, страх?{S} - Чега? |
во, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања јаја, к |
видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, |
ид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, |
И најзад, то је исто, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна |
.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас нећу. - Шта каже? - упита игуман.{S} - Хоће да се п |
е парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која је тако слатка... ц |
каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, управо отети вас из друштва мале Јелене Б., која ј |
ленима" због стила) ако имате кога крај вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто ос |
ог излета, потопљеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу ст |
имо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са мојим писмом у рукама!).{S} Тако |
ковић, овог пута јасно и сухо, - узимам вас.{S} Срба наједном беше заборавио на све.{S} Он је м |
уга значајнија од прве.{S} Јер и да сам вас убио, ја не би био јачи, не умем да објасним, али о |
олим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако рано.{S} Надам се да је то и вама б |
препоруку.{S} - Из захвалности што сам вас примио? - узвикну Карамарковић подсмешљиво.{S} Он с |
рече он полако, - и мени је жао што сам вас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутит |
ам андрака сада дошао да вас, пошто сам вас онемогућио на конкурсу, мучим овако закаснелим... и |
ре него што пређем на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због |
а мене?{S} - Не, не љутим се, али молим вас оставите ме сада!{S} Оставите ме!{S} Тешко ми је.{S |
ожда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимнази |
о.{S} Најприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир |
већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто питате?{S} Попните се.{S} У последње вре |
ресну шибицу и упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - |
елим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас с |
питам?{S} - Не.{S} Чудим се само зашто вас све то занима.{S} И онда, откуд знате све те поједи |
данас.{S} Ја сам имала увек поверења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овд |
их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да |
ва, две земље. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прош |
тога, ја се и сам журим.{S} Дакле, нећу вас дуго задржавати.{S} - Приметивши на Карамарковићево |
рах, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте х |
истом, Срба ненадно плану:{S} - Ја бих вас замолио да ме оставите на миру, - узвикну он; - бољ |
о једне огромне, захуктане, несхватљиве васељене.{S} Можда само случај беше крив што у овом теш |
емљом и што је развејано по бесконачној васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: |
мора свршавати.{S} Замислите тако неки васељенски северни пол.{S} Али у истом часу питање: али |
ћи на оно нашта није хтео да мисли); за Василија задовољство, јер је имао са киме да претреса о |
Али после тога, Срба као да заборави на Василија.{S} Он журно поче да се спушта варошици, са чи |
а раскопчана мантија.{S} Иза јеромонаха Василија се појавише још два коњаника, носећи барјаке, |
рба остајаше непоправљив.{S} Он пробуди Василија:{S} - Опрости ми што те будим, али одлазим.{S} |
г конака, кроз дрвене решетке, он спази Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срб |
а наједном скочи са кревета и, шчепавши Василија за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, |
есвест. {S}Она се спусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? |
дмори и преноћи.{S} Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није |
ије, ја сам свршио своје.{S} XЛИ - Само Василија, само њега.{S} Сви нек иду.{S} Када се сви уда |
мрачном углу.{S} Он се загледа најзад у Василија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, |
.{S} Срба се заустави, погледа часком у Василија, узе свеску и баци је на сто.{S} - Унутра има |
а из Београда Срба не беше склопио ока) Василије се журно упути црквици Св. Николе.{S} После тм |
е врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ват |
ријатељ, ја сам ти увек ту.{S} - Хвала, Василије.{S} Они постојаше још један тренутак, па онда |
је један млад човек, бледуњав и жгољав, Василије; једино њега сељаци називају "духовником".{S} |
усиљавао се да се смеши:{S} - је лите, Василије, будите искрени, то ме необично занима: какви |
имао, силовао, рушио, убијао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем |
је ненадно пронашао излаз:{S} - Је ли, Василије, а када бих нешто постао богаљ...{S} Шта мисли |
шио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето ти, Василије, прошћавај. {S}Код капије се учини покрет: дол |
ви удаљише, Остоја замоли:{S} - Прости, Василије.{S} Најжалије ми је, што сам тебе увредио.{S} |
{S} Постојаше тако тренутак, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{ |
своје последње речи.{S} Чим остаде сам, Василије журно и одлучно седе за сто.{S} Чинило му се д |
икад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, св |
сто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђаволи, срце |
се узбунише, рад би прекинут, Никодим, Василије са још неколицином одјурише у разним правцима. |
на средини цркве прекривен црном чојом, Василије примети, крај самог олтара, једну женску прили |
аст мења природу. {S}- Не буди баналан, Василије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отр |
кућама на одмор) Карамарковић, игуман, Василије, Никодим, подинжењер, Срба, сликар М. Цео тај |
е проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави |
у лицу због погрешке коју беше учинио, Василије постави друго питање:{S} - Добро, Остоја, ти и |
тисак.{S} Човек који је све то створио, Василије, необично ми се допао својом скромношћу.{S} Би |
е у ране Кристове.{S} Све је тако било, Василије, душе ми!{S} Седимо; кад у неко доба Јеша поче |
одераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S} Он се |
радим?{S} - Приклони се.{S} - Не могу, Василије, не могу, ту пече, ту боли!{S} - Знам, - осмех |
остаде непомичан, загледан у таваницу, Василије настави са шетњом.{S} - Можда донекле имаш пра |
.{S} - Али зашто се ти толико растржеш, Василије? - упита Срба, поново се издигавши на кревету. |
ш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш коли |
у да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из |
огод нежељено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратим |
е:{S} - Док сам ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се н |
арковић.{S} - Седите, - навали Срба.{S} Василије се спусти на клупу под орахом.{S} Све је било |
онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је гото |
у се праћени шумом набујалих потока.{S} Василије се осврте, па онда уђе у цркву.{S} Прошавши кр |
била је то она плава Србина свеска.{S} Василије је разви, прочита на корицама наслов, па је оп |
Ето одакле долази пропаст, Марушка.{S} Василије је био толико тужан да ми се сажалило на њега. |
в?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао.{S} Сав треперећи, слутећи нешт |
ак - замоли Срба после дужег ћутања.{S} Василије не одговори нити се помаче.{S} Тек у том часу |
оново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и |
шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер |
омљеним решеткама могао је он знати.{S} Василије наједном постаде још блеђи.{S} Он хитро пређе |
е на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа право у очи Срби.{S} Овоме би непријат |
} Они се погледаше право, очи у очи.{S} Василије нагло обори поглед.{S} - То је мој позив, - пр |
један ни други не почеше о обичном.{S} Василије је био у једној лакој и избледелој мантији, на |
итај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капији.{S} Остали се приближише такође, |
т, нарочито пажљиво и чисто исписан.{S} Василије учини покрет да склони, али Срба га претече и |
Никодиму и Достани било је усиљено.{S} Василије добро осети да је Срби потпуно свеједно, и да |
колена на колено одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог |
човек који је испунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на ру |
и само уздахну и лагано пође излазу.{S} Василије погледа у замотуљак: била је то она плава Срби |
ешење да осигура своју егзистенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа |
црвенкастом и несигурном светлошћу.{S} Василије је, преморен, тихо спавао. {S}Срба узе своју п |
илијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с врем |
правиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{S} Он после |
ризнање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности разв |
.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах |
маче.{S} Тек у том часу Срба примети да Василије беше необично узбуђен и збуњен.{S} Он чак замо |
а, пустош.{S} На капији долазеће дочека Василије. {S}Био је блед, измучен и уморан, али осмехну |
и на рамену куфер, за њим Срба и најзад Василије.{S} Све беше натопљено росом и свежином. {S}Пт |
Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Тр |
- Био сам убијен, изгубљен, - причао је Василије, - лутао сам као месечар, али ми је пред очима |
стаде тако непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је б |
Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео он се н |
ржава увек штеди на најглавнијем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста б |
ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повреди |
пече, ту боли!{S} - Знам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запит |
ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевно |
S} - И у Бога. {S}После тог разговора и Василије и Срба уобичајише да претресају и бесконачност |
еног ћивота стајали су игуман Пајсије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену |
у.{S} Уосталом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао |
га.{S} На срећу у дну ходника се појави Василије.{S} Корачали су један за другим, по уској стаз |
, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете |
да у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је таштина сада у питању.{S} - Не раз |
едини човек је био способан, - одговори Василије, који поново беше постао ми ран и тужан, - а т |
Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Рђаво сам спавао.{S} - Срба се опружи по |
ам!{S} - За шест дана - поправи смешећи Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа |
много, - причао је Срби једном приликом Василије, - и долазили су чак до те разваљене стаје где |
- Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са једне стране пута била |
ете чак и злочинци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекр |
донекле имаш право, - проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему то |
муку, не питајући за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, |
своје дарове на икону коју је подносио Василије, па разумети да се ти људи не страше ничега и |
оћи, Остоја? - упита полако и замишљено Василије.{S} - У крв си сав огрезнуо...{S} - Их, калуђе |
Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карамарковића низ степенице.{S} |
ва за какву је он држао.{S} Али оно што Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактнос |
за узрок, а то је био Василије.{S} Јер Василије беше образован и уман човек, кога тек случај и |
шици, када се Радмила сети:{S} - А брат Василије?{S} - Он је остао у манастиру. - прогунђа Нико |
.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди у срез па |
камењару. {S}- Шта ћеш, Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате |
је то писанија. {S}Знам да је јеромонах Василије одмах по нашем доласку отишао да лута по округ |
ти си просто жртва своје уобразиље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је ши |
Дај ми кључ, пусти ме, хоћу да идем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, н |
што сам био.{S} Срба се није мицао. {S}Василије помисли да његове речи почињу да дотичу Србу и |
кућу, на обитељ свету дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика: |
или жртви.{S} Срби наједном би сумњива Василијева забуна.{S} - Зашто сте писали ако није за шт |
упо шуштало.{S} ЛИИ Нашавши се поново у Василијевој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у ч |
је, потпуно обучен, лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је |
уман Пајсије и Никодим служе преданошћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари иск |
време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На страну што је то приближавање у почетк |
и са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрости ми... ја сам луд, ја не знам за |
је задржао код себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту |
имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркв |
длучна.{S} Најзад, журећи се, она пружи Василију један замотуљак.{S} - Дајте му ово, ово је њег |
е више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време |
њим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Осто |
можда оне прве шетње, са руком у руци, Васином улицом до Калимегдана, буђаху у девојчици непоз |
е за животом што пролеће кроз пробуђену васиону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, шт |
ички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека чове |
икао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} Ето ти твоје озбиљности!{S} Када се ниси |
ма или не, али свакако.{S} То зависи од васпитања, навика, природе духа, али је неминовно.{S} Н |
је истоветно, знање је једнако незнању, васпитање неваспитању, љубав мржњи, допадање недопадању |
више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био од |
искивало васпитање, такозвано "слободно васпитање": он је био одгојен као биљка, без икаквих пр |
што ужурбано намештају прангије, димове ватара (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на |
ли да ћемо још увек проћи колима?{S} - Ватра се још није саставила преко Сребрнице.{S} - Палик |
Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много ве |
ге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла.{S} Тек када с |
адника.{S} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Јо |
{S} Сада их је осветљавала једино слаба ватра и једна плавкаста и несигурна светлост која је па |
тпуно заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С* |
очје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини |
ло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде. |
На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика једног човека |
уњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у угарак и |
ам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам сам, изгубљен |
} Међутим, још нико није знао колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува т |
аменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сандуци за бр |
аћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест према ун |
г круга који је стезао манастир, јер се ватра са разних места беше саставила. {S}За кола остаја |
.{S} Али и туда се морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то с |
{S} Она се можда смејала.{S} Србу проби ватра при тој помисли.{S} Он осети стид, осети такав ст |
и Никодим, - котлина је широка, чак ако ватра дође са свих страна, увек остаје места у средини. |
у, у тами која је настајала иза пламена ватре, назирала се неугледна, до пола утонула у земљу, |
ла ракетла, откривајући за собом пут од ватре и боја.{S} И то буђење, које природа изазива с вр |
које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јач |
м небом, осветљени јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика |
рата, затим, једног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешко |
тим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи |
је.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај ватре, затим ненадни пожар шуме, звона, узбуна, трка на |
о ја руку из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S |
о лице једва осветљено руменим одсјајем ватре. {S}Нежност, помешана са стравом, као да се прели |
беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покушавао да штогод учини.{S} За час ман |
оро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чи |
дсвести развијао се без престанка један ватрени монолог.{S} И у том монологу (који као да уисти |
но! - помисли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми |
све од реда, и оне са пожудним уснама и ватреним очима, и оне тихе и стидљиве, и оне што прво п |
Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би |
ествоваше у препирци како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу) |
тављаше да даје против разлоге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност |
поставило између њих, тек Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени од |
ега на неколико места могло се изаћи из ватреног круга који је стезао манастир, јер се ватра са |
ку то парче, и изашавши на тај начин из ватреног обруча, они се зауставише.{S} С те спољње стра |
води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловил |
ве мислим да је страдао у тој несрећној ватри.{S} - Не, не, ја мислим; зар не сумњате на Јешу?{ |
ом, о путу није реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, |
еде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Ла |
е замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одг |
ско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихове велике |
ио, он се стапао са реком, са том малом ватром, са планинама, са пољима, са побледелим од светл |
}Први је када жена, занесена том лажном ватром, којој је она најмање узрок, пристане на све.{S} |
реображена, осветљена једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих љ |
ељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватром, преко неба шину прва муња.{S} Затим, као што се |
и зачуди се када опази пред собом реку, ватру, поља.{S} Он журно устаде, утаба ногама угарке и |
жели да их поломи; или да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој |
ве то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, окупљени неком тешком мишљу од |
{S} Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано.{ |
премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа дим.{S} |
егово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} Ја онда одем |
помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође пречцом?{S} У тренутку све |
ута седе.{S} Крај пећи.{S} Ја подстакох ватру, натрпах дрва (бејах приметио да дрхти) и остадох |
арамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - Пајсије принесе руку уху, з |
ри, кицош старац, - зацрвени се Срба, - ваш ортак, Миљковић.{S} Ето, то сам требао прво да вам |
авно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пројекат за Дом, који је одбијен на последњем конку |
, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред |
{S} - Манастиру хоћу да се дам, од пара ваш ћивот да оправите, свећу да ми за спомен запалите. |
е усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василиј |
понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећ |
од тог бескрајног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? |
је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} Ето какви су били у то доба назори нашег ју |
ог, оног површног (ради тога је одбијен ваш пројекат!) нестаће, надајмо се, од тренутка када бу |
када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S} И полазећи од тог тако егои |
лови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођака, која збиља има пуно смисла за природу, |
{S} - Па то онда нема никакве идеје, та ваша слика. {S}То вам је пејсаж.{S} - Идеја...{S} А кућ |
е Карамарковић Србу, - и упитао: шта је ваша будућност?{S} Срба зачуђено погледа Карамарковића. |
кадгод о својој будућности?{S} И шта је ваша будућност?{S} - Допустите ми да вам не одговорим н |
би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морална криза.{S} Пример |
би живот живели, од тренутка када би се ваша бујност у вама угасила, ваша понесеност смирила?{S |
ли овог пута, ваљада и због тога што се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреск |
да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори Карамарковић смешећи се |
а ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо |
леђа, бојажљиво примети:{S} - Пажљиво, ваше преосвештенство... басамак. * * * Оставши најзад с |
уљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће вас увек опоменути да пост |
рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је пр |
има крије добро срце, као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио гор |
ћ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - упита што је могао љубазније човечуљак.{S} |
јног пространства које ни ваш мозак, ни ваше срце не могу да замисле ни обухвате? {S}Плаветнило |
м хладним погледом и прстима испитивати ваше тело.{S} Код Радмиле тај осећај срама би појачан и |
који ће трчати тамо и овамо, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се |
те ме у службу, јер желим да будем крај ваше жене.{S} Другу непромишљеност Радмила учини (јер т |
рба упорно настављаше:{S} - Ја познајем ваше рођаке, Јовановиће... могу вам од њих донети препо |
пратио, још од увече:{S} "Све ми се то ваше понашање чинило сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз. |
, извршивати ваше наредбе, надгледати у ваше име.{S} Карамарковић се уозбиљи.{S} - Прво, - рече |
ве "резиденције".{S} Јутро проводим код вашег дичног рођака.{S} Он ми диктира писма, прима наст |
том, - што вам тако лепо стоји, и то је вашег рођака, а?{S} - Затим, после мале паузе: {S}- Па |
м учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам па |
уде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно. |
ом, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том ч |
огућности.{S} Нисам, најзад, могао рећи вашем мужу: узмите ме у службу, јер желим да будем крај |
, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када |
затим:{S} - Зар вам је толико стало до ваших београдских пријатељица?{S} Била је на изглед мир |
сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш одани Срба Мијушкови |
иде до ђавола.{S} - И ја се придружујем вашој жељи.{S} После краћег ћутања:{S} - Не би ли да ок |
пишем по обећању о манастиру, о себи, о вашој драгој рођаци, и о свему осталом.{S} Али пре него |
ку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. {S}То је уосталом |
воримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком другом у руке |
свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, неб |
јем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише цивилиз |
била још увек мрачна иако звездана.{S} Ведрим небом, дубоко на обзорју, у потпуној тишини, сев |
је са димом лебдео над том, до малочас ведром, котлином; и одједном, нагонски, она поче осећат |
нији. {S}Негде у суседству неко поче да вежба на клавиру.{S} И та, све једна те иста скала, исп |
о почиње из почетка.{S} И ко измисли те вежбе! - додаде мало касније кроз осмех.{S} - Питаш ме |
ла руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђевом крај прозора, |
S} Не свађу, са њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао с |
ећи пуномоћју које је дрско употребио и везама Цокићевим), набавио новац, чак стигао да, у једн |
јатно, али захваљујући Цокићу и његовим везама, све се најзад брзо свршило.{S} Исто тако, благо |
у њему.{S} То су била два догађаја уско везана један за други.{S} Први је догађај био познанств |
ципеле увек буду сјајне, а машна отмено везана. {S}И ко ће порећи да није данас овај спортиста |
томе тренутку помисли да је овај морао везати његово бледило са Радмилином сликом; он осети ка |
на, осветљена по затиљку стоном лампом, везе крај њега: ја ћу те пустити птичице, ја ћу ти сам, |
на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почеле су од прве младости ка |
абинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смисао реченица и стран |
то се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били исто тако ср |
и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним декором, као ни оне палме у великим с |
дина права музика, музика која има неке везе са душом, народна песма.{S} Међутим, он једнога да |
глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним што сам хтео да вам кажем.{S} Уосталом ово |
стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености |
, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, задигнутих скута, прикопчаног уског је |
адржи ни на чему што није било у тесној вези са њеним дубоким и скривеним унутрашњим животом.{S |
е које су постојале биле су у директној вези са Карамарковићем.{S} И ту је долазила она сасвим |
ла, та је препрека у томе човеку, у тој вези која још постоји.{S} И судећи тако, заслепљен том |
интелигенција?{S} Уосталом, све је то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се |
е него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би |
једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек... |
о да покида нити које су је до тог часа везивале за Србу) и један дуг тренутак остаде потпуно б |
све јасно!) Јесте, Србо, оно што нас је везивало била је само наша младост и наше тело.{S} Ни ј |
аде испитивати.{S} Јеша је поново тешко везивао реченице.{S} - Добро, добро!{S} Чуо сам то.{S} |
оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га ни |
бичан сто претрпан свилом и прибором за везиво.{S} Крај широм отвореног прозора стајао је ђерђе |
угих, она сеђаше крај свога прозора, са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на |
са везом у рукама.{S} Међутим, руке са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор. |
ивота "који је имао да почне"; мисао на везу он је сада одлучно одбијао од себе као ниску и нед |
тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује извесна необјашњива симпатија.{S} Ушао си онако |
и у том часу да је нешто страшно и јако везује за тога човека, немоћног као мало дете; и да је |
опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи да се иза магле не могу видет |
оним срећницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали време |
еза Миљковићу из младости: целога свога века, Миљковић ношаше у себи жељу да буде оригиналан, б |
био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то св |
много оронула, али је варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; |
све је то било натопљено дахом прошлог века (не тако далеког, ипак!) и личност Миљковићева на |
Она је знала: тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде прису |
ибање земљи и писање по њој беше прошло векове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би |
јтина, охлађеног мириса тамњана који се вековима упијао у дрво и у зидове.{S} Али сада, она беш |
кључа) толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад чов |
ића, који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној |
ма ли Бога?{S} Питам Јешу.{S} Има Бога, вели он.{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или |
} Море Јешо, лаже ова рука.{S} Не лаже, вели он, светиња.{S} Добро, светиња, кажем ја њему опет |
оже да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот ти спасла, крвопијо и безверниче. { |
уди, што је наравно потпуно неправично, вели на једном месту:{S} Ничему не служи да се осигурав |
поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега живео, не прљај га својим јез |
мене, све метанише, све ми руку љуби, а вели: ти си мој душманин, ти ћеш ме убити, али морам, с |
гађа у нама улива зебњу.{S} - Мало даље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави |
ога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила скоро да задрх |
е мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, засвођена капија, спајала сву ту треперавост об |
и зборане коже као у свих ћосавих људи; велика јабучица непрестано му се кретала под грлом, док |
само подне, у манастирско двориште.{S} Велика црква Св. Краља блистала се својим оквашеним пла |
аква јер ти си ми причао, поверавао.{S} Велика љубав је тајна, она се не поверава никоме.{S} Ја |
друго.{S} Руке су јој биле у крилу.{S} Велика бела мачка умиљавала јој се око ногу, предући.{S |
:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе собу.{S} Пред њим је стојао орман.{ |
очију упијених једне у друге, беху два велика и срећна осмеха. - ... леле нано! - прошапута ци |
тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера с |
нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S} Шта се може рећи, шта |
своју собу.{S} За њега је тек почињала велика авантура.{S} До тог тренутка он се борио прво са |
срцем мисли да је тиме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер |
вај још био непунолетан) крила се једна велика трагедија промашеног живота. {S}Не промашеног со |
њено је најмодернијим кројем, некадашња велика коса је брижљиво зачешљана, наш садашњи романтик |
нам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употребљавам |
товарен свежим лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу |
, највише нам упада у очи његова сувише велика, претерана осетљивост, његово тврдоглавство, сму |
е оцрта једно за другим крајња забуна и велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, |
ленат, а хтео сам да додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем |
а.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плету |
собну хаљину, која му је била необично велика.{S} Младић баци један узгредан и равнодушан погл |
о у себи, роман препрека, неразумевања, велике љубави одбијене, роман очајања, роман поштења.{S |
од каквог си теста, јеси ли способан за велике душевне подвиге, а ти се повуци, Исус је дао при |
гласова који подсећају на певање; имала велике тамне очи под дубоко натученим шеширом. - На жал |
ке љубави која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи |
а дух, а напустила тело?{S} Је ли то од велике љубави која све прегара, је ли то од велике вере |
један необичан поглед сину испод његове велике шубаре. {S}Крсманија престаде са осмехом.{S} Она |
о које су се кретали радници. {S}Њихове велике сенке нијале су се лагано по зидовима цркве Св. |
а свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастрофе, сва велика ускрснућа су безгласна.{S |
бјашњаваш на свој начин, у прилог своје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ак |
ети у брковима.{S} Милоје поглади своје велике брке задовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да |
крета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз пла |
еније у његовом духу од онога што се те велике ноћи догодило у његовој подсвести. {S}Он је осећ |
то Василије превиђаше због своје сувише велике апстрактности (та он је све то разлагао не из ис |
- Црте су јој неправилне, очи и сувише велике и кротке, нос мали и смешан.{S} Али све то није |
тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да проведе ј |
ок човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражењ |
ке Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - |
у долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута светлост осветљавала |
ком картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покрете. {S}Био је само у кошуљи, засуканих рука |
тако?....{S} - Све док човек не дође до Велике Доброте, или Велике Правичности, или Велике Љуба |
ла од изнемоглости.{S} Она тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре. |
зде, помислили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да |
ли су јој очи биле толико тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони |
авно, ми смо унапред створили слику те "велике љубави", нешто што је сложено од љубави наших ом |
репња и нешто мило.{S} Мислим: {S}Боже, велики си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S |
н део није недостајао.{S} Чак и прстен, велики и тежак, стајаше на кажипрсту.{S} Стиснувши руку |
и да што пре стигне.{S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у |
је он жртва нечија, колико је бол његов велики; он је сам тражио да му кавез буде што тешњи, мо |
да ми је род! {S}По моме мишљењу он је велики певач и Бориса пева на један сасвим европски нач |
крено смеју.{S} Јер Никодим је и сувише велики трговац, и поред своје риђе калуђерске кике под |
} Али тек што се нађе крај ње, он осети велики мир, нешто тихо и смирено што је лебдело око цел |
кретима! {S}Та јутарња шетња, затим тај велики и свежи јутарњи пејзаж са Београдом у дну и разл |
чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али дићи вас, упра |
из његове.{S} Затим се наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и о |
а, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам мирно, лако, са слашћу |
з кога је зачет!{S} Пајсије учини један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се он |
до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је даха, снаге; |
е мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, срамно, једно осећање које |
је, пре него што је доспео у ћивот, био велики ратник.{S} Ах, уважајема и лепа моја пријатељице |
у капију, он је одгурну и скоро утрча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде |
товима, конацима, безбројним прозорима, великим зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенк |
у земљу, црквица Св. Николе, надкриљена великим орахом.{S} И тек та нејасна силуета, са два сла |
за њега узора, идола, богова, идеала са великим И. Лик у коме се данас тај лик јавља несрећнији |
кочи у фијакер.{S} Наследник прочита са великим чуђењем посетницу, на којој је било француским |
плаветнилу.{S} Дође и Радмила, огрнута великим шалом, дрхтећи.{S} Хтела је по сваку цену да уђ |
над цртежима.{S} Ниска стона лампа, под великим зеленим шеширом, осветљавала је јарко само широ |
под оружјем.{S} Никодим их пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомил |
сле неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{ |
пивши карту и умирен, Срба се поче пети великим степеницама према Калимегдану.{S} Хватајући све |
едној руменожутој светлости, пригушеној великим абажурима.{S} Ваздух је био тежак, скоро матери |
з пројурио крај какве карауле са својим великим црним бројевима и затвореним капцима, или изнад |
поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме животу; он је увиђао потпуно |
одједном учини да се налази пред једним великим и огромним, свезнајућим створом, а тај створ да |
.{S} Јуче се одједном нашао пред једним великим и светлим осећањем: познанство са Радмилом носи |
је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и као зачуђеним очима, са њеним као недовршеним |
руштву или називу шампиона, учествује у великим спортским догађајима, лети, прави познанства и |
укове (који обично звоне некако шупље у великим јутарњим тишинама, почео је свакодневни живот у |
а случајним декором, као ни оне палме у великим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћа |
утро рибају конаке и спремају у кујни у великим бакрачима ручак, игумана Пајсија и Никодима у њ |
ндило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једном крају Краљеве Ц |
ј мир и то олакшање падају обично после великих неизвесности.{S} Рецимо, неко нам је од драгих |
S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Али, ето, твоја љубав није таква јер |
на немарност према себи, него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела њего |
ли Пајсије настављаше.{S} Уосталом, сем великих покрета он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} |
осутих по планини, само звезда необично великих и необично сјајних.{S} Због даљине, није се чуо |
теби учинило да је ово сада оно право, велико, једино.{S} Ово што си сада осетио, међутим, сам |
Тако представљено, то изгледа необично, велико, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ј |
.{S} Село је било потпуно потопљено.{S} Велико и ушорено, са својим шиљастим крововима, својим |
S} Приближивши се сасвим Срба, на своје велико изненађење, у тајанственој личности упозна лудог |
лучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај прамен косе на слепом оку |
дно обично осећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло |
садржавала највећу сласт, нешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је чо |
пште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, и унапред спремно на лудости, на м |
ита домаћа животиња збиља заузима једно велико и славно место!... {S}- Срба се беше зајапурио.{ |
доњој усници, и тај неодлучни нос, и то велико сиво око, сувише велико за то мало лице, и тај п |
{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и значајно догађа између њих.{S} Он први пут у т |
је видео, он је само осећао да се нешто велико и јединствено догађа између њих.{S} Речи! {S}Шта |
са у нашем животу, осетимо потребу тога великог осећања.{S} - Ту потребу осете чак и злочинци. |
већеш то разочарење да ти од целог твог великог решења не остане ништа; једва мало праха на прс |
, бар у себи, једном узору у лицу неког великог песника, освајача или јунака из романа који му |
познанство, узме одједном облик једног великог догађаја.{S} Али треба имати на уму његову урођ |
среће, не кријем!) ја сам дошла до оног великог открића које ме је определило. (Ја тек сада раз |
тих круговима плавих цветића, па све до великог зеленог стола у суседној соби и сребрнасте хаљи |
осле тог ненадног чина Радмилиног, тако великог, тако светлог (та она је чак имала права да ме |
све задовољство од љубави?{S} На прагу великог догађаја, после тог прећутног обећања, он није |
ји је скицирао, нагло, у наступу једног великодушног пожртвовања: била би у праву... а ја, ја б |
оли и да према томе неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није призн |
тој полуосветљеној соби, прегрејаној и великој, завлада после Карамарковићевог узвика дубока т |
и било је недостатак црквених ствари: у великој кочији било је тек неколико најдрагоценијих утв |
вуче сасвим у крај.{S} Нашавши место на великом котуру ужади, он се изгуби у мислима из којих г |
{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра. |
ет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} Све се |
постаде жучљив, мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га |
в професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор је имао право: нес |
игнација која би учинила ту трагедију и великом и хуманом.{S} Напротив, Карамарковић је беснео. |
ему је томе био крив професор са својом Великом Добротом и Великом Правичношћу!{S} Не, професор |
његовим ногарима.{S} Радио је на једном великом картону, узмичући, жмирећи, правећи велике покр |
манастирско двориште, блиско, осветљено великом ватром око које су се кретали радници. {S}Њихов |
ћу... пробуди Илију.{S} Оставши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са |
у је била узбуђена.{S} Кроз свест су му великом брзином пролетале слике из скоре прошлости.{S} |
страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Наравно, ми смо унапред створили с |
лоптачких способности, уживао у то доба велику популарност.{S} Они се сретоше у једној кући где |
марковић тај прости покрет беше узео за велику ствар.{S} Као да је, дотаћи јој се косе, значило |
кав поклон, какву позајмицу какву збиља велику услугу.{S} Али та промена која се изврши на Кара |
је био пут.{S} Он пође даље и наиђе на велику празнину између две планине: почетак клисуре.{S} |
нала како је прошаптала ту страховиту и велику реч; њене су усне некако саме, без учешћа њене в |
ма претура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај |
купама песка и угљена, Срба осети тако велику празнину и пустош, праћену јаким звиждуком у уши |
забирале, пролазећи кроз крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твој |
унутрашње политике.{S} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учес |
врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни циљ. |
даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насмејану под п |
га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"!{S} Сваку ствар, оваку чињен |
оса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, у земљу ћеш да од |
претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог прста, и неко |
падала у сањарије.{S} Та свађа била је, велим, дванаестог априла увече.{S} Тринаестог поподне, |
е знам... тако, било ми лакше, а после, велим, сигурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, |
божанско увек ради у нама!) који су се, велим, претварали у тихе и смирене људе после каквог уб |
ео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај мене.{S} Зађем у шуму и наста |
).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчи |
де ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} |
но није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, макар преко убиства (та ти је не |
и остаде тако часак.{S} - Пред зору... велим, пред зору, а било је скоро јутро, њен муж нас пр |
гурније. {S}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме |
рећи да сам вам дала повода?{S} - Ја не велим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним ја |
сам да честица Светог Краља чува.{S} И велим себи:{S} Остоја, Остоја, ето ти спаса.{S} Сиђем, |
кукавица, Крсманија.{S} Запамти што ти велим: није Јеша кукавица.{S} Он удари кроз честар и ча |
кључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до да |
} Ко је све то уредио тако?{S} Како? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тр |
се наједном.{S} - Чекајте, чекајте!{S} Велите да вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви по |
човеку у своје ја, показао на часак тај величанствени призор.{S} И рекао бих му заједно са Марк |
вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у исти мах: дело.{S} Једна реч, један пој |
арода било је нешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам виде |
чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала још само једн |
бе, његов широк и срдачан осмех, његову величанствену прилику младог варварина.{S} Био случај и |
е "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим с |
м очима и сузама на образима, од његове величине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} О |
штавности.{S} Он се затим задиви својој величини и храбрости са којом је открио излазак; затим |
ће, промени одлуку, наводећи као разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу |
па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па са ње прешли на месец, на звезде, по |
, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Ник |
ако није могао да обухвати одједном сву величину и замашност догађаја, и Срби се чинило да он н |
па онда тресну песницом о сто:{S} - Ти велиш да ја калуђерску децу раним?{S} Сва задиркивања д |
е губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узр |
ешким таласима пробуђене крви која кола венама.{S} У тим тренуцима нема разлике између жене и ж |
мршаву нервозну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на с |
ом месту је осећао како му живот бије у венама.{S} Стојећи тако он се себи учини чудан.{S} У ис |
м прободеним ребрима, са својим трновим венцем живи још увек, присутан, незаборављив? {S}Жртва. |
е склапале оне тешке и зелене шуме, они венци од заруделих купина и дивљих ружа, онај папрат и |
прса, полусклопљених очију, под трновим венцом.{S} Она се заустави.{S} Она је знала: тај човек |
су му први пут отпевали на дан његовог венчања са Достаном.{S} Везе његове са манастиром почел |
ла: дете беше дошло месец или два после венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину |
имити радосно.{S} Јер разводом, и затим венчањем, падало је све што је сметало, остајала је бес |
т минута једним дивним путем, оивиченим веома старим тополама; затим чим пређете нови дрвени мо |
ом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му оп |
жљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослуш |
највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, проведене ван куће, |
етивши да је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући |
. - Па... ти си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби с |
чију са ње, изгубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топли |
алупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи о |
ајући да јој сузе и даље квасе лице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде дру |
омерни дах долазаше до његова слуха:{S} Вера спаваше.{S} Он одахну и у два велика корака пређе |
да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дужином.{S} Орман се налазио у углу, иза ми |
јем своје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене |
е до тренутка када би из школе долазила Вера, сва ружичаста, кика спуштених низ леђа, брбљива.{ |
то могуће, и зашто, - питала се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је В |
леменитијем и најлепшем младићу кога је Вера познавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одг |
нечег смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест |
о да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са каквим би сјајним и ватреним поглед |
стра.{S} И најсрећније часове провођаше Вера сањарећи о томе, како Срба од ње тражи савете за с |
.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, |
цни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако... покушај. {S}Дрхтећи, Вера с |
а само његов отац, професор, можда само Вера коју је тако ружно увредио... али и они, шта би у |
р, понеки пут и љут.{S} Али кроз све то Вера осећаше да је он добар и бољи, много бољи од остал |
о је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас |
ацило на њ; и поново завлада тишина. {S}Вера остаде непомична.{S} Низ брижљиво и лако напудерис |
ност лежи на њему за будућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је им |
само ту чињеницу: треба му једна мрвица вере и он пљачка, чини највећи злочин који се да замисл |
никако не разумем зашто се та варошица вере по стрменима када је са друге стране реке најлепша |
им мастилом. {S}Друга цедуља је била од Вере:{S} "Срце ме боли због твоје муке... ти ниси крив, |
ви која све прегара, је ли то од велике вере, је ли то од кајања?{S} Срба наједном скочи са кре |
налост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, затим када потпуно дође, то је јед |
зи или мене, или моју породицу.{S} Бити верена... - ... за некога који се убио због прокоцканог |
да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде б |
огло да буде занимљиво за вас у писмима веренице вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо |
о. {S}На великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњ |
ега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек започетим девојаштвима, са |
евно оваплоћену своју нискост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним? |
Срба није узимао ништа.{S} Чак и њену, Верину љубав, као да није примећивао. {S}Био је деспот, |
што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневинијих мисли |
Василије.{S} - Свеједно.{S} - Зар вама веровање изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви вер |
ије знао, он је још увек, мада слабије, веровао у немогућност таквог завршетка, јер још не виђа |
е неће примити његову великодушност.{S} Веровао је, иако то у себи није признавао да би га тај |
гов морални и идејни живот.{S} У шта је веровао тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао |
журно поче силазити манастиру.{S} Он је веровао и није сумњао.{S} Још колико сутра он ће проћи |
њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то збиља дошло.{S} Али да није најзад |
а мислећи на паре.{S} И Свети Тома није веровао док није метнуо прсте у ране Кристове.{S} Све ј |
им ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веровао својима, толико то што у том часу говораше беше |
је било само зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити |
лог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, |
о нисам.{S} Јесам, Василије, у Бога сам веровао, светиње му заштићавао, свеће палио, инат му це |
е налази се општинска вага. {S}Ја нисам веровао да је то толико "импозантно".{S} То вам је као |
о да ће се све овако свршити, али нисам веровао, хтео сам да се уверим.{S} Можда и ово објашњењ |
шао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојч |
шне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, али ја ћу ти рећи, јер ја се не бојим, ти си |
а другом, која јој се намах учини много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долаз |
олностима створио између њих и који би, вероватно, опет околностима, постајао све дубљи и дубљи |
сада увиђам да има и других могућности, вероватно и других места...{S} Срба се нагло сневесели. |
сам у соби, за својим столом, она би се вероватно задржала.{S} Али овако, једном пред њим, сва |
овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То вам је |
тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене или човека, који |
ву жељу Карамарковићеву, или што и сама вероваше да ће променом места ишчезнути оно што се посл |
стајао потребом.{S} У почетку он наивно вероваше да ће утисак слабити.{S} Међутим, дешавало се |
рижен злом не би осетио толику чежњу за вером, нити би на њега толико утицало, када је не би на |
вих нежељених поступака са родитељима и Вером.{S} Не могу да се тачно опоменем реда како су ств |
S} Једна дубока бора беше му се урезала вертикално по челу, између обрва.{S} Његово лице доби т |
ховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеленило.{S} И требало је добр |
ра дела, своје покрете, своје родитеље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, |
језик, аритметика, или што друго.{S} За веру није потребна само радозналост па да се доспе до њ |
ролазећи кроз предсобље, ухвати за кике Веру, и привукавши је себи, још чупаву и необучену, он |
рди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, ма |
ли га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и х |
нарочито нежност за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом |
им много простије него што је у ствари, веруј ми.{S} У животу, то је много страшније, и сложени |
ја нисам била никад потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и |
е паметнији од свих нас заједно!{S} - И веруј ми, - настави професор хватајући сина под руку и |
"суве болести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршу |
:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, |
помисли: како ме пажљиво слуша, како не верује својим ушима!{S} Уосталом, ни Срба сам није веро |
ражи да се буде или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три |
ар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бога?{S} - И у Бога. {S}После тог раз |
овом објашњењу.{S} Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва |
} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али та писма могу да дођу неком дру |
а прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти с |
имао да буде против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним гор |
н, ни једно његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити |
упита се она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од то |
н душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, један човек ог |
тако неповољно мишљење, али ето, ја не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба" |
е више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уост |
у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним бр |
и, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S} Мени је |
леда тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у Бог |
х омиљених јунака у романима... {S}- Ти верујеш да нас романи толико дирају?{S} - Добро... слик |
аза се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дужег ломљења |
радовима који се приближују крају. {S}- Верујте ми, - изјави неочекивано Никодим, - чим се сврш |
.. и дуго.{S} Узрок је наравно жена.{S} Верујте ми, ту је тако замешатељство, такав необјашњив |
, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Верујте ми.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, |
понижавајући за вас, признајем.{S} Али верујте ми, ја не знам како сам до њега дошао.{S} Веруј |
настраности алкохола, док ови данас не верују ни у шта, не занимају се ни за шта, не знају ниш |
S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} Шта ту може |
о је тајна. {S}Открива се духовима који верују, који верују; никад духовима који само мисле.{S} |
г другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољство долази не од његове природ |
м г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству н |
остао у Београду да продужи свој лаки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од |
среза.{S} Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, |
м овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би |
г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, по |
мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, под небом Африке, стварај |
му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невиним да сам морао |
ицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже |
димљеним собама, међу тим светом што се веселио, са циганском песмом и свирком, Срба осети како |
да ме толико молите.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики |
- Каква чудна идеја! - узвикну Радмила весело.{S} - Зар вама и такве идеје долазе понеки пут н |
одила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново окрену |
да је запита.{S} Али један поглед на то весело и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану |
ћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, |
Хармуникаш је после једног несташног и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак ра |
удило.{S} На страну што је теби, у твом веселом животу, јамачно још и било досадно.{S} Али ти ћ |
себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радмила се беше уо |
мирени, повукоше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остав |
младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим п |
алу лађу у последњем тренутку, уз опште весеље и ларму.{S} Друштво је било велико, многобројно, |
сле венчања.{S} То баци у једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељац |
таласима.{S} На крову завлада необично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и з |
Марија, и остали, беху увелико зашли у весеље.{S} Цигани су свирали за њиховим столом и, у већ |
етичког, ни моралног.{S} Био је здрав, весео, пун полета младић.{S} Све намере и сви потхвати |
тсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену која је дисала крај њега |
је изгледала јаснија: јутрос Срба беше весео, дуго се спремао, нарочито се обукао, три пута се |
додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници је стајао кључ.{S} И још, кључ не б |
, Срба откри да је напротив требао бити весео, узети ту жену за руку, уживати у зеленом небу, у |
ом "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да л |
рак.{S} Разговор је текао лаган и скоро весео.{S} Али све то као да је било узгредно.{S} С врем |
Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} |
лисником, на коме шкрипе велика и тешка весла.{S} Шта је давало свом том пејсажу, равном међути |
; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче.{S} Ствар је била ништавна, ј |
ије.{S} Сваки од њих је доносио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била м |
и на крстиће и чвориће, које је требало вести.{S} Она остави и једно и друго.{S} Руке су јој би |
Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикну Остој |
ругу.{S} Стајали су једно према другом; ветар је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они |
наслони на један велики блок камена.{S} Ветар је лепршао њеном косом и оделом; манастир је у за |
ина реке се руменила једва приметно.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива |
ко у неизвесности протече читав час.{S} Ветар који беше почео да дува, поче доносити све јачи и |
.{S} То је као кад имате бело и црно, а ветар окреће: прво једно, па друго, црно па бело.{S} Је |
м хтео Јелицу... манастирско јесам... а ветар, ветар однео.{S} - То си ти, ти запалио? - узвикн |
Тек у том часу се многи опоменуше да је ветар у неколико махова доносио мирис паљевине.{S} Али |
воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је преко крова.{S} Сунце се указивало кроз |
лаци који су за сутра дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толи |
мирује и које је наједном напао ненадни ветар: класје се нагло повило, прво најближе, па онда д |
.{S} Он не примети да се беше дигао јак ветар; осећао је само пријатност што му ваздух удара сн |
оши.{S} Жито је почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше |
дно осећање које се може имати када вам ветар открије колено и покаже подвезицу, када вас лекар |
ослушкујући кроз затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла |
без дубине.{S} Било је свеже; без дашка ветра, Одмакавши мало од кафане, Јеша поче да се смеши. |
е на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па стане, тако се кроз ту тиши |
недељном оделу и срећни, а један талас ветра донесе до наших ушију ритам погребног марша, који |
остакнута новим увредама о каћиперству, ветрењаштву, о лакоћи карактера (Зар ниси побегла из оч |
и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и ж |
морало журити јер се ватра, распиривана ветром, нагло спуштала друму, и то са обе стране. {S}Ос |
у трема, треперило је без престанка под ветром, који се полако стишавао; мирисало је на топлу з |
а (на којима ће се пећи јагањци) ношене ветром на једну страну; замисли затим утабану и поливен |
море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тронутост и задовољство помеш |
илике.{S} Лишће је треперило под слабим ветром, одајући један туп шум.{S} Ћутање потраја дуго, |
тва које походи човека заједно са првим ветром који доноси мирис зеленила што тек пуца, мирис з |
а обећања: једно дрво у цвету, занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал |
е је припадао није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне |
а он је све то разлагао не из искуства, већ из мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због |
је, и да ово није мала излетничка лађа, већ Ковчег Завета, - проговори он најзад.{S} - Замислит |
лонити Карамарковића.{S} Не као човека, већ као мужа.{S} Још несигуран са самим собом, бојажљив |
се лагано по зидовима цркве Св. Краља, већ скоро ослобођене скела.{S} Дубоко у дворишту, у там |
нечега најзад што није долазило с поља, већ из ње саме, очекивање нечега необичног, страх од то |
је" или "Јелена", ни флерт по журевима, већ нешто мистериозно, недозвољено, под страхом од изне |
х уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се слути, оним што као д |
облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, понесена једно према другом |
ника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила |
ризнато.{S} Не на Србу ради њега самог, већ ради себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, |
, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, тужног, сетног.{S} Али како ј |
моран, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се увек спремао као кревет, |
ити срећан не значи лупати се о зидове, већ се држати једног.{S} Зло - зло, добро - добро, свеј |
истог дана је, неколико часова касније, већ био мртав.{S} - Ја сам за ту несрећу дознао данас, |
е, јер ово нису били старци и бабе, не, већ мужеви у пуној снази, ратници, жене са првенцима, ј |
а њу није крај, као за вас или за мене, већ почетак.{S} Малопре вам рекох да не разумем њен пос |
ру?{S} Радмила као да не чу ово питање, већ додаде сасвим тихо: - ...али не могу.{S} Један мали |
тате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита:{S} -Могу ли да се попнем до вас?{S} -Зашто п |
е.{S} И тек што се прођу последње куће, већ сасвим сеоске, потонуле у овом тренутку у процвало |
еху нарушили тишину мале и стрме улице, већ се са два-три крова извили први колути плавкастог д |
сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, |
, не издржи да се Радмила сама пробуди, већ би, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за ру |
вајам од многих не само световних људи, већ и од многих који носе ову исту црну ризу што и ја, |
ролазак првог трамваја сасвим у даљини, већ се у кући чули тихи разговори, лупа посуђа, ударац |
лази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха.{S} И он је постајао све не |
наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем зашто се та варош |
али никад не обухватају суштину ствари, већ само известан број манифестација.{S} Чињеница стоји |
нутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, зашто данас тол |
еки изрод и чудовиште од неосећајности, већ што у својој моралној конструкцији (уз своје скепти |
а се сети на посао и када потрча пошти, већ је било доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да о |
ећи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће |
атим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата от |
м способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићима, стомаком, кожом.{S} Било му је као да до |
о да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на који се на |
е нисам само титрао самим собом, и њом, већ и тобом.{S} Затим, крај свега, за тебе ме везује из |
блику не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима. |
е могла:{S} - И јесте, није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисал |
гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, насме |
е у питању био он и његово самоубиство, већ Радмила и "како би она све то разумела?{S}" Она пос |
шла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењ |
лено у небо које се све јаче руменило, већ се чуло тандркање млекаџиских двоколица, шум чесме |
а, узевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професор |
те планове не обзирући се на стварност, већ увек некако "на памет", са много романтизма.{S} И б |
али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући свим својим чулима мучењу.{S} Она је п |
у нису наилазили на одговарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке |
требало тражити у спољном неспоразуму, већ у њима. {S}Узалуд је Карамарковић себе умиривао: он |
Радмили да се сада налазе не на копну, већ на малом парчету земље које је са свих страна опкољ |
отребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лиц |
о спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би за |
в и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придрж |
а стисак руке стиском?{S} - Затим:{S} - Већ сутра, све ово биће прошлост.{S} Зашто бежати од ср |
Можда би боље било да не идем данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушев |
и повучени седели су Радмила и Срба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху |
ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две б |
жати овако и даље, било је немогуће.{S} Већ први пролазници беху нарушили тишину мале и стрме у |
ћању пре него што се и заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соб |
е вароши.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче |
Игра није трајала ни пола часа, а Срба већ беше добио око три стотине динара.{S} Сликар М. љут |
и, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега |
Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, погледа п |
себе, игуман притрча нагло Остоји, кога већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу ( |
нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младог т |
почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог мало |
то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно и слатко стеже његов |
га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легли (ох, замишљам вас у том положају, са м |
исте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са стол |
ико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самостално! {S}Мислите ли да бих ја сада...{S |
етљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бејах о |
се спушта варошици, са чијих се димњака већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње не |
горченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на ш |
, нихана брзим кретањем машине, пратила већ сасвим изван себе како омама пролећа клизи испод ње |
- То је било једном.{S} - То се понавља већ неколико месеци.{S} - Па и да се распитујем.{S} Са |
се полако у мали облачак.{S} Жута поља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или |
м хтеде нешто да одговори, али се споља већ чуо жагор и лупа тешких цокула по камену, и он, ост |
се показивало изнад манастирских кубета већ ослобођених скела, било је тога јутра некако нарочи |
ликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се стручно зове "освежавање |
ђе много касније, у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве |
трча у велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и |
ачније.{S} - Ја не решавам никакав сиже већ сликам. {S}Сва је ствар у односу материје, у равнот |
Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски к |
иди да само наставља једну расу која је већ живела, која је имала своје традиције, своје пропис |
одне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снаг |
вене кутије. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, д |
нажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од туче).{S} - На... псето! {S}Остој |
е у манастир стигао и сликар М. који је већ почео да квари ове већ покварене фреске.{S} То се с |
много вероватнијом, тим пре што јој је већ по други пут долазила на ум: он се игра, он се заба |
у густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута преноћио тога лета.{S} Он се увуче кр |
шљено.{S} И онда, тренут доцније, он је већ био на другом крају: његов живот се до тог часа пас |
служитељи и пролазници притрчали, он је већ био мртав.{S} При паду беше ударио слепоочницом о г |
Дунавом, његовим тромим лађама - он је већ био сав бео и одевен сасвим по европски):{S} - Шта |
кајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је већ код фијакера.{S} - Зар ми не би рекли ваше име? - у |
мила.{S} Када изађе у двориште, било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радни |
огих чуда које ствара љубав.{S} Било је већ четири часа изјутра, а она је још увек читала:{S} " |
Слушај, не љути се на мене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећ |
рно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да не |
бројаница на слици, од којих се касније већ са седом брадом, није никад раздвајао).{S} Слика по |
во, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин н |
беше изазвао и они тек касније, када се већ сасвим нервно смирише, приметише да се "проблем пос |
као привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се о |
... {S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна |
оче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, убрза, помути и најзад |
а, наравно. {S}- Имао сам част да ми се већ једном претставите - одговори љутито Карамарковић. |
а лудости, на мале слободе, налазећи се већ у оном раздражљивом расположењу у које упадају сви |
дно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при |
почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{ |
не, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога себе, од свога бунила |
, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ја, - про |
најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и љуби |
увелико прошла.{S} Друштво се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, крећ |
тране. {S}Остатак радника и сељака беше већ одавно прешао на спољну страну ватре и одатле покуш |
С једне и друге стране пута џбуње беше већ уништено; ватра је полако захватала храстова дебла. |
S} Кад стиже у позориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се |
кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а не само студент.{S} Шта је свратило |
примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у седло и |
следњи напор, он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радм |
истоветности могла проћи кроз свест, и већ идућег часа, иако ниси ни трепнуо, ни удахнуо вазду |
ињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао |
бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био далеко час када се имао наћи очи у очи са |
се тиче сликара М. он је радио у цркви већ од ранога јутра.{S} После те провале облака која је |
асније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на |
веде до овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет ст |
S} Што не би к нама у ложу? {S}Јесте ли већ чули штогод?{S} Не.{S} Ништа нисте изгубили.{S} Ова |
остали, прихватише се поново посла, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мал |
понови: {S}Зашто сам ишла, зашто? - али већ сасвим малаксало, већ на крају, већ се предајући св |
јасно оно: и Радмила, и Радмила!{S} Али већ тога јутра, када се пробудио са том лакоћом у себи, |
и само сува трава, купине и честар, или већ беше ухваћена и сама шума.{S} Још мање се помисли д |
:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не одговори већ склопи очи и направи се као да хоће да спава.{S} Бо |
то се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни В |
тосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој подигао камџију на трговце |
вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном рекао.{S} Ако желиш, ако ти је потребан, ако |
е животиње, не што ће се тиме одбранити већ да би што скупље уступили свој живот), тако и Карам |
мозга!), оно што Срба не могаше открити већ због свог положаја, била је та противуречност измеђ |
и га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, л |
еше дала никаквог резултата.{S} Јакшићи већ беху пуштени на слободу, јер би доказан њихов алиби |
стакло и да се кроз њега не може проћи већ се до крви лупа о његову углачану површину, тако се |
Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. {S}Достана се ј |
а него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одмакли час, између "Москве" и "Балкана" седам људи |
још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То |
стрпљења, и сасвим наљућен.{S} - Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, |
Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојност његовог карактера.{S} Али још виш |
те, Срба се почео спуштати, као што сам већ рекао, Позоришном улицом. {S}Он размишљаше упорно о |
тавши сам, у великом ходнику осветљеном већ првом светлошћу зоре, са својим куфером крај ногу, |
елики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну в |
ожда је дошао сувише доцкан.{S} Јер, он већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револв |
н већ беше помирен са мишљу на смрт, он већ носаше револвер у xепу, он очекиваше "последњи знак |
- Реци му да хоћу...{S} Онај младић, он већ зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S |
а продужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу соби |
и боље било да узме што да једе, јер он већ трећи дан како не једе ништа, али он се одједном по |
г.{S} Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом?{S} Можда су то били ист |
закон у нама...{S} - Он не заврши мисао већ се прекрсти.{S} Место одговора, Пајсије, савијених |
на све, неповратно прошао; сада је био већ сувише одмакао, он је мислио, ходао, расуђивао.{S} |
кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карамарковића.{S} Њему се |
оји још лебди пред нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сун |
како тихо; учини ми се као да је све то већ једном било, али истоветно, и сунце које долази иск |
... па онда светлост...{S} - Теби се то већ догодило? - журно упита професор и подиже свој радо |
{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси?{S} Ако мислиш да ниси довољно човек, ти ћеш н |
је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваше гор |
а је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао.{S} Али она не остави свеску непрочита |
му служавка рече улицу и број, а младић већ јурну излазу.{S} Наследник појури за њим.{S} Затим |
игани су свирали за њиховим столом и, у већ празној кафаници, беше завладао онај топли и загушљ |
је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Р |
дмилу, бојећи се да тиме не увреди њену већ и онако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она |
његов покрет одаваше страх.{S} Кола су већ неколико минута јурила највећим касом ка варошици, |
можемо.{S} После неколико минута они су већ били под великим орахом, на клупи, не видећи један |
вијена преко зида.{S} Она је стајала ту већ дуго, заклоњена сенком и расејано посматрала тихи т |
ити: дивна особа... и културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срб |
нда, спустивши тон (а ваљада љут да је "већ попустио") он, са на силу направљеним осмехом, наст |
зи Василија.{S} Овај му се осмехну: {S}-Већ шетате?{S} Срба не одговори на то питање, већ упита |
зор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} |
виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисли; затим, затварајући очи, она прошапта: |
тедре на тек основаном Университету. {S}Већ промашеног интимног живота, још страшнијег што је б |
бити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше, мада нејасно, |
да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупат |
да је горела свуда, него је била много већа него што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ |
победи досаду значи да је способан и за веће ствари, значи да му ништа на свету неће бити немог |
је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више |
еха.{S} Међутим, препреке су бивале све веће, можда због јасноће и поштења његовог карактера ко |
колико су препреке његовим сновима биле веће, ударци стварности јачи.{S} Он је личио на оно кам |
олико јаче у колико су његове наде биле веће.{S} И онда, та се историја са "разочарењем" понављ |
слили да су поједине исто тако велике и веће, троструко, стоструко него наша земља, да затим им |
ада осетио, међутим, само је несравњено веће према ономе што си досада имао, али никако највеће |
е трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само |
стране је страшнији, празнији, сто пута већи нихилиста него ма који Бајрон.{S} Јер наши Бајрони |
Јелици и Белом Камену и да захвата све већи простор.{S} Карамарковићеви, Пајсије и остали, бех |
који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела как |
кругови који се шире и који постају све већи, заузимајући све већи простор.{S} И Радмила је, ст |
ости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постала у истом часу у рукама то |
И идем још и даље.{S} Чак ћете можда са већим задовољством појурити пороку (после гриже савести |
ве више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осмехом одговараше му Срба и на крају, њи |
почињу да дотичу Србу и настави са још већим жаром:{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да |
лови.{S} Све је било на своме месту.{S} Већина радника беше се повратила.{S} Што се тиче сликар |
сто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела |
то морал?{S} Скуп конвенција признат од већине људи.{S} Ако ми учинимо да друге конвенције буду |
јама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су на споредан улаз, из двориш |
вици Св. Николе.{S} После тмурног дана, вече беше светло и тихо.{S} Сунце је залазило и са дрве |
да се најзад цео свет искупи на лађици, вече већ беше на домаку: пејсаж је био сав од руменог и |
ише се на трему.{S} Као некоме у пркос, вече је било јако озвездано и без месечине, што учини д |
ром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Вече проведоше ћутећи. {S}Најзад, заморен, Василије про |
м настојника који исплаћује раднике.{S} Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, |
е био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и тихо.{S} Све до |
лагано шетали путем крај Сребрнице.{S} Вече је било светло и пуно покрета.{S} Над ивицама план |
{S} Срећа што Бориса пева Јовановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} |
е овлажише, она се ослони на капију.{S} Вече, поред све своје тмурности и оморине, било је нека |
ано и ветровито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је |
која се отварала у даљини.{S} Када дође вече, они сасвим напустише кафану и наместише се на тре |
S} То страшно стање немоћи потраја цело вече.{S} Једино што схваташе потпуно јасно била је та ч |
{S} Сутра?{S} - На служби, сутра.{S} То вече, она му пожеле лаку ноћ и срећан пут, на један нач |
брнасте хаљине, коју је Марија имала то вече на себи.{S} То праћење успомена, увек кад сте стиг |
беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, пролазећи редом к |
еше заузет сином.{S} Ипак Радмили би то вече пуно среће.{S} Стиснута уз Карамарковића, осећајућ |
обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када јој Срба дотури цедуљицу. |
још од синоћ, као и увек, чекала његова вечера.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина |
осле неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ов |
и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да |
та.{S} За Србу би јасно да су се и тога вечера свађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није |
ни процес који се одигравао у Срби тога вечера, неразумљив и њему самом?{S} Све што се могло ви |
од понора који јој се беше указао тога вечера у њеној крви, у њеном телу, надајући се да ће је |
арковић, и то би његова прва мисао тога вечера.{S} Он осећаше да би се тек тако, самоубиством, |
дубље у осећајност и чулност него тога вечера, са тугом у срцу, заклоњен тим широким стубом.{S |
е главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си |
Зашто сам је срео?{S} И зашто баш тога вечера? {S}Да, зашто баш тога дана, кад сам био затрова |
Ваш одани Срба Мијушковић.{S} XXИX Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван м |
м.{S} Он остаде после тога све до краја вечера крај непознате, некако нарочито смирен и озбиљан |
гао размишљати, и да се, после синоћњег вечера, цело ово јутро узалуд мучио да се спомене њеног |
и сцена се поново понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако |
ек била тиха и повучена.{S} Али од оног вечера, од оне прве свађе, она беше постала још тиша, ј |
их поново полетео натраг.{S} Као и оног вечера... ах, ах, каква сам пропалица, каква безкаракте |
увек осећаше потребу да буде мажена тог вечера, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му с |
ан сфере човечанских дојмова.{S} Од тог вечера Срба није пропуштао ни једне прилике:{S} Борис м |
нове, него их још и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о |
вај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту оставили код једног |
пштој паници нагло разузурене среће.{S} Вечерас: празнина, туга, он лежи на дивану и пита се уз |
трос оставио у њеном кревету и да ју је вечерас понови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, |
е Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је била једина сл |
тила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срби какав прекор) и сва забринута поч |
} Када Радмила уђе он заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са |
тљена прозорчета, као да надвлада позив вечери која се нудила, мирисна, заћутала, раскошна.{S} |
не; неки опет увераваху да проводи целе вечери и ноћи пред затвореном манастирском капијом.{S} |
Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: човечанство |
ен у сновима, давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, |
ко су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину гл |
о крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње.{S} Шта се касније десило?{S} Из |
ош више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и Сребрница клокоташе кроз своје камење |
се уда за њ.{S} Место благих и срећних вечери за њих поче пакао. {S}У дивним летњим ноћима они |
Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како ни |
оче да чита:{S} "Детаље дознадох тек из вечерњих новина.{S} Затим нешто касније и од Цокића, ко |
ија је окренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна зб |
иле су се крупне сузе и падале на њену "вечерњу" хаљину, са толико радости и љубави пеглану и д |
В У доба када је требало да се седне за вечеру, Срба изађе у варош, у нади да ће било у кафани, |
ти снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, иако леђима окр |
о поноћи кући, затекао брижно спремљену вечеру, покривену убрусом да прашина не би падала на њу |
Оставши најзад сами, остали наставише "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасе |
винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! {S}За чим?{S} Зашто, зашто није дошла кад |
илост; и рат и богаство је једна од тих вечитих потреба.{S} Шта би значило Исусово опраштање и |
е него што бих стигао да формулишем оно вечито: треба почети.{S} Ти тренуци су ми личили на оно |
аног гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидовима су ступали краљеви, ктитори, епи |
S} Остоју код мене тражи.{S} Мало што у вечитом страху овде живим преко целог лета, него те још |
тог младог и здравог човека наведен на вечиту тему његових мисли, на тему која је била једна в |
овор. {S}- Ја? - сликар М. извади своју вечиту лулу из уста, лагано погледа све редом и онда, м |
ми, овакви или онакви, носимо у себи ту вечиту наду, ту необјашњиву наду да ћемо једног дана ст |
пратећи каквог младог официра до његове вечне куће: тада нам се учини да цвеће, ваздух и сунце |
- Кључ!{S} Царство небеско, рај, живот вечни, све је ту, у том простом решењу!{S} - А оно друг |
мишљао о метафизичким проблемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност |
х му:{S} Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у о |
и, само ако хоће. {S}Најзад, то откриће вечности.{S} Било је то тако просто, а величанствено у |
уг летњи дан: рађали би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт |
; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка ружа за струком; усне мало отворене; трепавице |
ра. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица! - и у њеном малом и добром срцу купило се тешк |
и јогунство, можда би онда рекао: {S}А, ви тако?{S} Онда ћу ја овако! - после чега би цела мора |
цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведе |
нице која носи исто име као и варошица, ви се онда скинете и идете колима једно десет минута је |
ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, циници, окрутниц |
и.{S} Ја сам вам поставио једно питање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не. |
даље...{S} - И због те прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да |
Ах, уважајема и лепа моја пријатељице, ви сте јамачно малаксали под овим описима.{S} Међутим, |
жутокљунца. {S}Овако... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте |
исам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Ј |
да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте ишли брже!{S} - То није ист |
једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну младу жену која се одушевљава |
да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због мене. {S}Ћутите, не тражим објашњења |
S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све з |
верења у вас... а некоме је било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу јед |
Београду, стално спремљену за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе кр |
ма; затим чим пређете нови дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао ва |
, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... {S}Па мој рођак је то |
оји почињаше да назире наличје свега, - ви сте се... онако по српски... опили?{S} Он се надао д |
Како, - узвикну Радмила престрављена, - ви сте му дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чув |
ече, - настави он после кратке паузе, - ви ми наравно дозвољавате да вас назовем тако, - ваш пр |
- весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе парфаит... али ди |
крива. - проговори замишљено Радмила. - Ви би хтели да будете начисто са својом савешћу?{S} - С |
} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} |
ић, беле бркове има, кицош старац!{S} - Ви сте јамачно хтели рећи, - процвркута наједном мали г |
паузе, она окрете поглед на њега.{S} - Ви сте дакле заиста удати? - упита сасвим тихо Срба, ка |
о познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди...{S} - Објасните му. {S}- Месдамес, мессие |
ено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се не љутите што вас о томе питам?{S} - Не.{S} Чудим |
пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Преосвештенство - одговори |
асом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да ћу ја почети сада са исповестима? - осмех |
овога пута би отсечнији и јаснији.{S} - Ви знате да сам овде због вас.{S} - То није истина. {S} |
тање, ви сте ми одговорили другим.{S} - Ви одлазите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали |
ста и журно приђе Србином кревету.{S} - Ви сте диван младић, - рече он полако, - и мени је жао |
угловима, по прозору, по кревету.{S} - Ви рђаво изгледате одјутрос. - примети Василије.{S} - Р |
а часак.{S} Затим, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која |
белина њене мишице.{S} После игре:{S} - Ви нисте покушали срећу?{S} - Не.{S} - Треба.{S} Ко зна |
ита: не варам ли се ја? - он рече:{S} - Ви сте ми потребни.{S} - Ја вама?{S} - Свакако. {S}Уост |
река је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви се не љутите што ја овако?...{S} Карамарковић ћуташе |
а он се усуди да проговори поново:{S} - Ви идете сада, за који дан да оправљате и подижете неки |
он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S}Слушајте!{S |
истенцију.{S} Василије се осмехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разл |
а запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уозбиљи и полак |
учају, о свим оним немогућностима?{S} - Ви сте сами нашли реч: то су немогућности.{S} Нисам, на |
нтима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мало задовољство да вас назов |
ас увредио.{S} Срба се није мицао. {S}- Ви се не љутите на мене?{S} - Не, не љутим се, али моли |
те - одговори љутито Карамарковић. {S}- Ви се ваљда сада питате, - насмеја се поново Миљковић, |
откопчан зимски капут.{S} Па тихо: {S}- Ви сте рђав... и пакостан.{S} Покушах да се правдам.{S} |
аћајући се још увек Карамарковићу: {S}- Ви знате оно: од тебе пропасти Израиљу?{S} Разговор пон |
, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Ср |
на Јелену Б.{S} - Не, шалу на страну... ви сте јамачно добили рђаво место.{S} Што не би к нама |
пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} Карамарковић учини један |
{S}- И на крају, будите јасни и кратки: ви из свега мога живота хоћете да извучете закључак, да |
стајаше нервозан. {S}- Будите прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S} |
Он подиже очи и заврши:{S} - Рекао сам: ви сте необичан таленат, а хтео сам да додам и ово: али |
евног реда:{S} - Хтео сам да кажем ово: ви сте човек... тежак на ходу, вама је неопходан један |
к употребљавала једну те исту реченицу: ви знате, онај што је побегао у Америку - на сва та пит |
лно, он је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренут |
- Пријатељство између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и ж |
} Вас је страх страсти, суза, смрти!{S} Ви би од љубави оно пролазно и блиставо.{S} Имати једну |
варварски прошлог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у с |
чно зове "освежавање" и "фиксирање".{S} Ви познајете сликара М.: то је онај што је радио портре |
ина.{S} - Јесте.{S} Два пута истина.{S} Ви се сада ломите у себи да ли да паднете на колена (не |
{S} - Не знам... тако.{S} - Којешта.{S} Ви жене увек имате неке чудне жеље.{S} Уосталом, сада ј |
од љубави једне скоро полуделе жене.{S} Ви сте хтели забаву, провод.{S} Место осмеха и кључа од |
биљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не тражите.{S} Срба је стајао непомичн |
о сумњиво.{S} Допао ми се ваш израз.{S} Ви нисте покварен младић."{S} "Али ја нећу из Београда! |
у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али о |
Шта се десило не може се поправити.{S} Ви разумете.{S} Свет је пакостан, рђав и низак...{S} Шт |
ћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајете што нисте и |
беше пристала; излет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли д |
ила до овог часа непозната: клисуру.{S} Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура.{S} То |
S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Београђанин... - Пријатеља?{S |
чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S}- Та не! - |
, још понесенија:{S} - Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви зна |
ри:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење |
љеног села, и жене крај вас у чамцу?{S} Ви сте за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док |
оворио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не можете дати, одговорите му јасно, кратко, п |
ретпостављам да имате када сте дошли, а ви кажите.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћет |
плану и сасвим ван себе одврати:{S} - А ви своје рогове!{S} Али он и не заврши добро реченицу, |
илно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари |
на срцу и када Карамарковић упита:{S} А ви сте освајач, а? - он наједном погледа у очи овоме и |
ења!{S} То не чини ништа.{S} Ја знам да ви сада са мном шетате игре ради.{S} И то не чини ништа |
зим непозната лица.{S} Затим сам чуо да ви узимате посао.{S} Најприродније је било да дођем до |
- Зато што сам ја очекивао у почетку да ви пуцате на мене.{S} Тек касније ми је пало на ум да ј |
вас је Миљковић хтео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што са |
роговори, обраћајући се одједном оцу са ви.{S} - Не... одговори: шта ти мислиш, јесам ли ја луд |
пусти на клупу, крај Василија.{S} - Шта ви мислите, ко је то могао учинити? - упита наједном Ср |
вановић.{S} Вече није изгубљено.{S} Шта ви мислите о Јовановићу?{S} Он се презива као и ја, али |
д, - рекох, - откуда ја са вама?{S} Шта ви хоћете од мене?{S}" Он ми објасни да ме је пратио, ј |
и је у крају седео замишљен.{S} - А шта ви мислите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше |
провод.{S} Место осмеха и кључа од собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли стр |
очинити какву... свињарију, како сте се ви малочас изразили. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли |
ог, он је погинуо, свеједно, прочитајте ви, свакако прочитајте!{S} После те изјаве Срба као да |
ош једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: |
на најприроднији начин.{S} - Какав сте ви то човек? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу |
и, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она нема храбрости, она се ломи да ли да "у |
} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт п |
Затим, после мале паузе: {S}- Па то сте ви његов наследник, срећни човече!{S} Младић остави "ср |
рожи, хладнији, званичнији него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила к |
буче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на тај излет?{S} - На из |
се налазио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели |
от беше уздрман тим малим питањем:{S} И ви ћете са нама?{S} Са тога места на коме је стајао вид |
срећна, а сви се играју са мном, и он и ви.{S} Он са својим крстом, са подсмевањем, ви са своји |
вари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се погледи |
имам своје помоћнике.{S} Друго, шта би ви могли да радите?{S} Шта студирате?{S} - Права.{S} Ал |
ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, по сто пута не би!{S} |
, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} |
или. {S}То вам је тако.{S} - Мислите ли ви то озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно.{S} И идем још и да |
ељу дана, - настави Карамарковић, - али ви ћете већ од сутра почети долазити на дужност.{S} - Ј |
азбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никодим зачуђено погледа у Србу, сле |
итам слике... - он се прекиде:{S} - Али ви то не разумете.{S} Боље би било да легнете.{S} Лаку |
ва?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једне вечери, седели смо на трему.{S} Рекли сте: чов |
ко... ми смо једнаки, ви или ја, ја или ви...{S} Понуда коју вам чиним јесте у обичном, трговач |
а младост и наше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем п |
исли шта се са мном догађа!{S} Ни он ни ви не помишљате да ја могу полудети од тога мучења.{S} |
госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) Затим, напустивши собу која је служила за |
вама?{S} - Свакако. {S}Уосталом, колико ви мени толико ја вама.{S} - Али ја већ радим самосталн |
, једно питање.{S} - Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо разви |
а.{S} Ја нисам толика рачунџика као што ви мислите.{S} И није ваше да судите о томе шта ко осећ |
Метар и осамдесет и пет.{S} Али, зашто ви то?..{S} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећ |
у помоћ и душу своју спасао... тако бар ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} |
моћ од непознатих људи!{S} - Збиља, зар ви немате пријатеља?{S} Ви сте, колико ми се чини Беогр |
- Свевишњи нека му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бес |
изгледа тако немогућа ствар? {S}- А зар ви верујете? - упита брзо Срба.{S} - Верујем.{S} - И у |
: слушати своје срце довољно је. {S}Зар ви то нисте никад осетили?{S} Извесну промену на спољно |
то, или се убили, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој |
м на саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате |
као бих му заједно са Марком Аурелијем (ви се можда чудите што цитирам једног римског цара, кад |
то ће се догодити ако овако потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље. |
је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри данас.{S} Ја сам имала увек поверења |
додам и ово: али и велика ленштина. {S}Ви ми, наравно, као много старијем од себе, дозвољавате |
те.{S} Будите отворени, без цифрања. {S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато ми |
двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим |
неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, н |
} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Метар и седамде |
е где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брз |
икао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, срце, у општој паници нагло разузурене срећ |
маглице и шибља, као одблесак замореног вида, дизао се блед и уздрхтао један црквени торањ: он |
крет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - помисли, - како је мршав, како ј |
и тада, на десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседла |
врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако како је беше први пут опазио у салону г-ц |
еку, мада их је овај сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана |
збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, виде своје јаке и блиставе зубе (у једном мало потамнел |
ма ни како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због |
.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај кап |
} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сетивши |
ра. {S}Она угаси лампу и зачуди се када виде прозор превучен руменилом зоре. {S}Већ... - помисл |
ни која је била на супрот отвору и тада виде како се према плавом парчету неба оцрта једна разб |
згрте завесе и кроз лако замагљена окна виде сиву светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; |
ађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, високо у |
сенкама целу планину; друго Радмила не виде, јер прозор не беше окренут истој страни којој и к |
ол.{S} И први пут у своме животу она не виде крај себе једног "страног човека" који јој пружа р |
пим дамама у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са |
о, завијене.{S} А хоће ли конопци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да |
еним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који |
ства, Радмила доби сина.{S} Са мужем се виде само једном, када он дође са оближњих положаја, га |
ати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и оборене судбин |
.{S} Али место старе и ружне рођаке, он виде у крају, повучену и ћутљиву, једну младу жену, чиј |
арковић не учини ни један покрет.{S} Он виде како се и последња нада угаси испред његових очију |
најзад пође за руком, али место њега он виде Марију, затим кроз маглу се провуче једно друго св |
необично јако.{S} После малог чекања он виде једну сенку како прилази и отвара прозор.{S} - Ко |
угови и светле тачке, па одмах затим он виде како из мрака стадоше да излећу непознате и немогу |
оче посматрати свога саговорника. {S}Он виде ту широку и скупоцену собну хаљину чији рукави доп |
е, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој ни богаташа ни сиромаха, ни књ |
у обичну ђачку плаву свеску.{S} Тек што виде Карамарковића, сва нервоза, сво бунило нестаде у ч |
анђели. {S}Карамарковић као да први пут виде све те фреске које су покривале зидове од пода до |
на други начин око себе.{S} Он први пут виде озбиљност живота; он први пут јасно осети границу |
следња незгода, после које Карамарковић виде и сам да даље не може.{S} Али он беше појавом тог |
ила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен напором, пребледе и ка |
а између њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом м |
ог лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна ј |
робуђен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зов |
дигао је руку. {S}Василије, који одмах виде шта Пајсије намерава, завика:{S} - Оче, немојте оч |
Карамарковић будио пре Радмиле и тада, видевши у топлоти и нереду јутарњег кревета њену раскуш |
да неодлучно на Карамарковића, па онда, видевши да се овај смешка, он настави, спустивши сасвим |
овна, уплашена и сметена, док би се он, видевши да се она исправља у кревету, повлачио на своје |
овић је најмање очекивао ово питање.{S} Видевши је неколико тренутака пре тога на коленима крај |
она у том часу не би могла сакрити.{S} Видевши да је посматра, Радмила се наже још више и нежн |
утку задржа, надвладан љубопитством.{S} Видевши тај покрет нестрпљења, Миљковић убрза:{S} - Чек |
S} Она сасвим дође к себи и у исти мах (видевши под светлошћу фарова једну мрачну и повучену го |
вет нагињао изнад једног оронулог зида, видела на замућеном небу нека прљаво-румена светлост.{S |
а ли да паднете на колена (не поричите, видела сам вам покрет, разумела!), али вас је страх.{S} |
више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она мала ватра како трепери и жмирка над глат |
и досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђ |
ве исто.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у |
еред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела је мат |
ла више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавај |
скоро прстом на могућност.{S} И она је видела, и она је онда поновила за њим : јесте, и ја мог |
кост у невиним Вериним очима, (је ли ме видела? је ли знала шта чиним?) учини да Срба изгуби и |
војој.{S} Она се пела оној жижи која се видела на крају лествица и која као да нетремице у њу г |
та неодољива чежња (и снови у којима се видела у његовим снажним рукама) чинила ју је тихом, за |
S} Када изађоше на велики пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јад |
будућност, срећу, смисао живота, ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као |
лом о камен пред улазом у цркву, ја сам видела лица преображена, осветљена једном унутрашњом ва |
е да те убије, он је ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасв |
. Краља, прелази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које уда |
својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два последња дана, потресло ме је необ |
обавили у манастиру.{S} Јер оно што сам видела касније, пред ћивотом Св. Краља, прелази већ у б |
но, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величанственог.{S} Можда сам тако дрхтала ј |
сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли |
ама?{S} Са тога места на коме је стајао видела се цела ширина надошле набујале Саве.{S} Према Д |
рба, он тебе хоће да убије, то сам лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, о |
ван себе... ја сам видела, ја сам добро видела!{S} Соба је била скоро сасвим мрачна, јер на сто |
простор.{S} И Радмила је, стрепећи, већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи |
до испоснице.{S} На чистом плавом небу видела се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуч |
су се отворен прозор, између решетака, виделе звезде.{S} Али овог пута, то призивање прошлости |
вим редовима почеше да се издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, бр |
а се надише тишине; и звезда које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увели |
све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на врем |
, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих тих лепих особина |
добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када до |
них точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз |
на начин на који пуца лед.{S} Овде-онде видели су се отисци козјих папака, остали ту из доба ка |
једне мале ливаде: у предвечерју су се видели свежи стогови сена; око њих су ниско летеле ласт |
и веселог увода (то је било као да сте видели крајичак разуздане сеоске свадбе, под насмејаним |
лика коју таласи разбише.{S} - Јесте ли видели? - упита сасвим тихо Срба.{S} Она само климну гл |
и који пут крај Ташмајдана?{S} Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем камена?{S} Ет |
те за њом појурили.{S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји виш |
лог века "обновљена".{S} Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима нови |
оре.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и да му је |
пребрисаване, чак и многе реченице.{S} Видело се одмах да је тај што ју је испунио био узбуђен |
пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качице за сир и кајмак, |
кренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје речи.{S} Затим, не обраћајућ |
светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дасака, зидарск |
ази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у својој ћелији и пије.{S} Стој |
у да своју пробуђену женскост износе на видело, сматрајући да би тиме повредиле оно што је најн |
жељена мисао из њене подсвести изаћи на видело: {S}Ја нисам крива, ничега нема што би могла пре |
беху прошле и на слеђеном пољу није се видело ништа друго до разбацана и разбијена кола, по ко |
хо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком.{S} Он само зајеча и |
ала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - Ја бих мо |
ко чистине и уђе за њом.{S} По свему се видело да није тим начином долазио први пут.{S} У појат |
да потпуно одсечен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и |
жем.{S} Била ноћ.{S} На мене пала туга, видео сву крв што сам пролио, уморио се од пркоса.{S} П |
да задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва оцртан; и Мишку иза њене ра |
Карамарковић лагано.{S} - Знао сам све, видео све.{S} Од првог часа све ми је било јасно.{S} - |
не знам... када сам касније дошао себи, видео сам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин |
м могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опростићете |
овићевом изгледали као ђачки радови.{S} Видео се одмах човек пун талента и знања и, што је за с |
м био здрав и у рату, колико сам лешева видео, али тада нисам разумевао, нисам осећао шта је то |
сећам се да сам за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све |
не реке најлепша равница коју сам икада видео.{S} Из економије, јамачно.{S} Дакле, када се посл |
огао дрхтати пред њом.{S} Он ју је сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, кр |
цу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је д |
адост кад бих у њеним уздрхталим рукама видео свежањ писама из којих је испадало сасушено цвеће |
јавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог официра када је овај ушао на главни |
ео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лумпује по сеоским крчмама. {S}То вам је снажн |
гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта се догађало?{S} Какав је израз био на њен |
ић и друго.{S} Једно за другим, Срба је видео како се око уплашене Радмиле дижу зидови, како их |
под покривен сламом.{S} Испред себе је видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на |
е руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао |
удућност његових, Вере нарочито); он је видео чак позив, место које је имао да заузме: он је ос |
ла на неколико корака од њега.{S} Он је видео њену танку и малу прилику јасно; цео тај пејзаж, |
ле оно што живот чини животом.{S} Он је видео пријатељство, рад, љубав (другојачије него што ју |
а који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не своји |
азвије читава његова прошлост.{S} Он је видео све, своја лутања, овоје немогућности, своје подл |
ао да се надвлада.{S} Све јасније он је видео истину и то лагано откривање, кроз те захуктане Р |
еђу њега и среће; у овом тренутку он је видео да то није било решење.{S} Све до овог догађаја о |
S} Може ли је одбити после онога што је видео и чуо? {S}Већ у том тренутку Карамарковић осећаше |
оја га је већ сналазила пре него што је видео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на |
о замислити све.{S} Међутим и то што је видео, та мала и полупразна соба, ниске и трбушасте тав |
познато до ситница Срби.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део |
ео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да |
а подсмешљиво један други, који се није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави |
о водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није могао замислити све.{S} Међутим и то шт |
Одлучан, замишљен или оштар?{S} Он није видео, он је само осећао да се нешто велико и јединстве |
ек сијало, то се пламен још никако није видео, и Радмили би чудо да због тог "дима" беже.{S} С |
са сваким даљим секундом он је јасније видео.{S} Тада му се одједном учини да се налази пред ј |
јући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар већ ниси? |
то стиже до њега она се упита: је ли ме видео када сам трчала?{S} И у истом часу осети како јој |
на тако дође до велике окуке, одакле се видео један велики део клисуре.{S} Недостајало јој је д |
еше преко пута Малог Калимегдана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало пар |
заврши добро.{S} Већ идућег часа, он се видео пред оцем, у тој малој соби, пуној књига и прашин |
бично дирну Србу својом јасношћу: он се видео посрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** |
парништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је |
ило натопљено руменилом; кроз честар се видео по који дрен у цвету...{S} Било је све тако необи |
Лака језа прође му кичмом, као да беше видео пред собом привиђење једног умрлог бића.{S} Он на |
обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прел |
олико часака касније, када се окренуо и видео како тоне у мрак мала црвена аутомобилска светиљк |
ње ишчезаваше у истом оном часу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је поне |
онда, иако је од целог дана који долази видео и даље само ту бледу пругу, једва оцртану, несигу |
; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет б |
оно што си мислио да је".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те |
рз и испитивачки поглед; и тада би увек видео њено мало лице једва осветљено руменим одсјајем в |
та нисам могао да чујем.{S} Све што сам видео, видео сам у "дупликату" и због те чињенице опрос |
са Никодимом, калуђером кога још нисам видео у мантији, али кога сам већ три пута видео да лум |
лази?{S} Зашто је досад нисам ни једном видео?{S} - Ах, мон ами, ви би много хтели да дознате н |
да схвати све последице.{S} Он је само видео јасно читав низ догађаја и осећао да је тај низ с |
ву промену.{S} Чак и да је сасвим јасно видео, он би је свакако објаснио кајањем, било чак и же |
столом пишући.{S} Како је све то тачно видео!...{S} Ако бих остао у Београду, - настави Срба с |
к помисли у једном тренутку да је добро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, |
двлачећи речи:{S} - Овог пута сам добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; |
одило у његовој унутрашњости, шта је то видео, осетио или наслутио нарочито, зашто се сва та ра |
ро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону зелену, у којој сам донела |
прави излет до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је поз |
девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарковић, Карамар |
зацементисани.{S} Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаме |
ке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... |
питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, бео |
разбијен, десница, која се дотле могла видети кроз мало квадратно стакло, беше откинута све до |
поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да |
ло погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му је то |
удала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачком торб |
епознатог и неразумљивог.{S} Требало је видети само ону озбиљност и достојанственост са којом с |
{S} Али пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне со |
Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да она не чу ништа. {S}Држећи се за довратак, он |
ачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! - узвикну у себи Срба, али му у том часу поглед |
изглед мирна; једино што је Срба могао видети једну нервозну руку како се игра перлама на врат |
бесан на себе, на свет који ме је могао видети задубљеног у мисли, чела скоро наслоњеног на изл |
ка беше окренут тако да Срба није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спре |
биле су све што је он у том часу могао видети од њене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже глед |
излет.{S} Са тешком муком, што се дало видети и по изразу лица, Радмила наброја још неколико и |
е са столице.{S} Лице јој се није могло видети добро, али сви њени покрети одаваху мир и присеб |
како изгледа доста ватрено (то се могло видети по његовом светлом погледу).{S} Када Радмила уђе |
умљив и њему самом?{S} Све што се могло видети то беше та изгубљена шетња крај цркве, по пустом |
не беше још постао Хаџија (што се могло видети по одсуству бројаница на слици, од којих се касн |
ј је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је давала тих |
у на њему; рећи да се иза магле не могу видети на хоризонту никакви путеви, јер их нема, он нем |
, ах, шта би дао да је могао у том часу видети да је заборављен, напуштен, одгурнут, презрен! { |
е чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да се игуман Пајсије и Никодим |
споља много мирнији него оног пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - |
израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам у соби, за својим столом, |
о, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се потпуно на крај стазе, пред огромношћу непозн |
вом осећању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одје |
н стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је |
а на под.{S} Тек касније паде ми на ум, видећи је бледу пред сандуком да сам, остављајући је да |
ење света које нисам ни узимао у обзир, видећи да и она која је провела живот са оцем не разуме |
а се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на поду само црну и нејасну прилику она зајаука. |
Били су равнодушни, а неки и весели.{S} Видећи Никодима, један чак добаци:{S} - Их, што је запа |
а матером, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, |
ачувана, али имађаше тамножуту боју.{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и и |
ћ били под великим орахом, на клупи, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку |
и се низбрдицом замишљен и осмехнут, не видећи ништа око себе и трже се тек онда када стиже на |
својом скромношћу.{S} Био је сав очајан видећи да игуман и Никодим предводе у пићу.{S} Уосталом |
. куда ћеш? - запита брижно и бојажљиво видећи да се Срба ослобађа његових руку. {S}- Уђи само |
га двога, стајао је он, јасно и потпуно видећи све, разумевајући све, схватајући све.{S} У том |
} - Ништа, ништа, - ужурба Карамарковић видећи да се Срба беше сав зајапурио.{S} - Ништа, ја то |
ли су жандари и сељаци, носећи Јешу. {S}Видећи лешину, у подераним опанцима, Остоја окрете глав |
у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била потпуно |
ље, можда ни то.{S} И то ме изазива.{S} Видех Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коц |
{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех Маријина леђа, и једну руку на куку.{S} Затим вра |
оворио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико несакривене бестидности, ни толико привлач |
сти.{S} Погледах у њене прозрачне очи и видех у њима осмех.{S} Тек што бејах оставио сто, држећ |
Кога се бојиш?{S} Ко те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи |
{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насли |
и да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у двориште, |
пажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена које |
је она тиме била доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка вара |
ољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом његову црну шубару, како полако зал |
сто, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те драге црте које су га толико п |
шици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе само на Н |
Никодим, кога пробудише, посла Илију да види шта је и да учини шта треба, а он поново леже.{S} |
ла своје традиције, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној по |
.{S} И некако се чудно човек осећа када види једну ствар која се понавља по истом реду који је |
ећа неку нарочиту моралну храброст када види да само наставља једну расу која је већ живела, ко |
се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер.{S} Наравно, кара |
то је очекивање чинило да све око себе види на један нов и другојачији начин.{S} Али једном ви |
т, као да то није само други пут што је види у своме животу, него да је то стоти, хиљадити пут |
а да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: као што птица својим мозгом не поима |
, страх да те та невиност не прозре, не види, не разуме; на крају, страх да, и ако те не прозре |
пуна олуја, тамна, неразумљива, која не види ништа, не разуме ништа, не опрашта ништа.{S} После |
кога није прокљувило пиле: споља се не види живот који унутра кључа) толико је ретко у овом дв |
оћи објаснити несрећу и патњу јер им не види користи, бити поседнут најстрашнијим искушењима а |
тињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједном дух нашег |
на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора који јој се |
а упућивао себи; њему би пријатно да се види, бар у том часу, у улози оног који прашта: - умири |
са тежином, озбиљношћу, снагом која се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још виш |
сти се супарника. {S}Али баш по томе се види да ту није у питању права страст, јер ти тако не м |
собе, између два прозора.{S} Као што се види, бар у том погледу, Срба остајаше непоправљив.{S} |
дан наговештавали ветар.{S} Као што се види Јеша никако није био баш толико луд како су га пре |
ту тог круга, тако да се из сваке улице види, вага. {S}Прича се да је овај начин зидања увео кн |
овац, не познаје пријатељство, у љубави види само физичку страну, не осећа изгледа ништа за зем |
огу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што в |
ада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бескрајну трпкост, доброту, скоро светл |
ка Л., који беше дошао да обиђе и лично види радове на обнови.{S} Вечера се тек завршавала када |
и једног бедног човека који у уништењу види ослобођење своје.{S} Навикао да од мучења осећа ба |
каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, где Радм |
је само слутио пењући се, и место уског видика, крупних појединости, он је сада имао пред собом |
идљиве Сребрнице и најзад, сасвим у дну видика, он откри једну белу пругу: то је био пут.{S} Он |
у храну и пиће.{S} Престрашио се народ, видим, нема куд.{S} Један тако опалио са двадесет корач |
хну:{S} - Не, немам пријатеља, тек сада видим да их немам.{S} - Чекајте, још једну ствар.{S} Не |
сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се |
сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хоћеш да кажеш, ја сам калуђер, ја нисам чове |
вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне скоро полу |
е.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} |
ишта, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је од љубави једне |
уз Остојине ноге, сав цептећи: {S}- Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стој |
дости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим при |
е и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се уметнуо |
крај мога кревета, ја потпуно ништа не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета. |
е схватам све.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја |
га досада у своме животу. {S}Јер у теби видим себе, своје некадашње жеље и чежње.{S} Слушај, ти |
еосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса од бледо жутог креп |
ш једном према Срби:{S} - Радује ме што видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, ј |
праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} - Виде |
ешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука света и има ли Бога.{S} Он поче да др |
ост испољавамо према жени тек онда када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њо |
.. врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади пријатељу - ви ми нећете ускратити то мал |
, један страсан душевни покрет.{S} Али, видите, ја не верујем много у те мотиве.{S} Замислите, |
тво да вас назовем својим пријатељем? - видите, ствар је у овоме: ви имате толико талента...{S} |
ста...{S} Срба се нагло сневесели.{S} - Видите, на све те друге начине ја нисам мислио, јер уоп |
ти вам што јасније циљ мога доласка.{S} Видите, млади човече, - настави он после кратке паузе, |
Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба |
осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Видите, човек без срца, стоструки убица, пљачкаш, палик |
не са задовољством, а оно са лакоћом, а видите ли, оволики колики сам, са свим својим цинизмом |
о сада, драги мој.{S} Дакле сутра... та видите да ја не тражим да ми се захваљујете.{S} Срба се |
а саму ствар, молим вас на коленима (ви видите да је ово "на коленима" због стила) ако имате ко |
десете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја не тражим лек |
аризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему |
иста не бих сада седела са вама.{S} Али видите има људи којима је понеки пут мило када им какав |
атова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам |
реду у срцу, ако ја сам себе презирем!) Видиш, има тако часова, када не смем да останем сам са |
утарњег хода до Саве, - на пример дрво, видиш дрво, знаш да је дрво, а некако ти ново и блиско |
нећеш разумети.{S} Свеједно!{S} Ја бих, видиш, хтео да се осећам чист, без замерке, светао, нев |
сумње, професорка је ослушкивала.{S} - Видиш! проговори професор и поново онај тихани осмех ос |
они се сасвим нагнуше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... |
јсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звез |
- као да се осмехну Карамарковић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћут |
} Живети!{S} Како је то дивна ствар!{S} Видиш, шта је то погрешити, шта изневерити, шта учинити |
е историја са "разочарењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било |
ела својим сухим уснама.{S} - Чекај.{S} Видиш, ово сам ти хтео мало час прочитати.{S} - И он се |
није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за тебе.{S} Шта |
човек помисли зашта се жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био |
а собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике ду |
Ја видим, Остоја, ја видим...{S} - Шта видиш?{S} - Ти стојиш... пушка ти се пуши, ја у трави.{ |
ано да се то бориш за своју љубав, а не видиш да је то због оног: ако њу изгубим, ја сам пропао |
логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "страха од конвенција", никак |
заслепљен том на изглед логиком, ти не видиш прави узрок, ти не видиш да ту нема никаквог "стр |
о без штака, ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, |
сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је од њених двеју љубави била |
знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њ |
д погледа, други пут од нечег лепог што видиш у пролазу, трећи пут од нечег што је само као опо |
што беше остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} |
воје велике љубави, од свега једино што видиш то си ти, и ако сада дође и са њене стране мало н |
з Откровења Јовановог овај стих:{S} - И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што п |
е цедуље.{S} Прва је била од оца:{S} "И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне што |
лико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота и сувише подвучена, њена младост и |
{S} Он је хтео да она буде само његова, видљива само за њега, окружена само његовим дивљењем.{S |
руди једва покривене тешком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и |
у пловили између дрвећа (само на часове видљиви, пресецани правим линијама муња, тешки као олов |
м или оном облику, јаче или слабије, са видљивим последицама или не, али свакако.{S} То зависи |
сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због кога се гла |
Имате људи, који одједном и без икаквог видљивог разлога "ударе у натраг" како се то каже.{S} Н |
} Та неизвесност, тај живот без иједног видљивог решења, та околина без хоризонта, више је прит |
фесор и његов син. {S}Професор се диже, видно узбуђен.{S} Он поче журно шетати из једног угла с |
њен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, како ти кажеш, крај свега, коначни |
песак, изазивала најслађе сањарије.{S} Виђајући једну девојку стално ван њене куће, што је нај |
И онда? {S}Ја ћу морати престати да те виђам, из обзира према друштву, рођацима, твоме гласу.. |
г себе и да сам почео да правим паузе у виђању са њом.{S} Али потреба љубави (само физичке, нар |
повученија.{S} Карамарковић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{ |
ја познанства, сав тај свет са којим се виђао, живео, уживао, делио радости и дане.{S} Ни на је |
Београду значи дисати овај исти ваздух, виђати исте личности, иста места, све то што је и довел |
је Срба. {S}- Хоћеш да кажеш да ћемо се виђати.{S} Како?{S} Тајом на улици, у позоришту, у сало |
емогућност таквог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га |
нов и другојачији начин.{S} Али једном виђена тако необична, природа је све јаче узбуђивала Ра |
ом је непрестано лебдела слика тренутно виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново ож |
о осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолост и самопоуздање кој |
е нервозног), - све се то мешало са тек виђеним пролетњим јутром, са тек откривеном срећом. {S} |
ни му се да се између његовог последњег виђења са Маријом и овог данас није ништа догодило, да |
је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, он није заборавио ништа, |
то у вези једно са другим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према врати |
е?{S} - На жалост... - Хвала вам.{S} До виђења.{S} Али ово последње о Никодиму и Достани било ј |
зија, учинила је постепено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Сод |
сада видео тако лако - и тако јасно!{S} Вижљава и мршава, крупних уплашених очију, извијених ус |
у Александру Обреновићу предавао основе византиске уметности док је овај још био непунолетан) к |
S} Од тог тренутка, Марушка, од те прве визије, осетила сам оно чудно и мени непознато осећање, |
ка, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још увек не може да |
озну руку, избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом |
ратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад сама, у куту свога аутомобила, Р |
та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвеном путу, замагљена неприметно испарење |
мале локалне железнице, која се хукћући вијугала падинама брда, када најзад у даљини спази позн |
И отмен!{S} Фијакер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде |
зала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он мој син |
ела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехн |
татура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по свему судећи млад профе |
ра (Зар ниси побегла из очинске куће? - викао је Карамарковић. {S}- Ето ти твога васпитања!{S} |
цео унутрашњи и полусвесни живот његов викао.{S} То је! - као да му је понављао вид, разум, ср |
и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да б |
ре.{S} Одједном скочим, пробудим Јешу и викнем му:{S} Устај, сада ћемо да видимо је ли рука све |
м када стиже до тешке засвођене капије, викну:{S} - Чекајте!{S} Младић се заустави.{S} Био је в |
пламтели.{S} - То... то није истина! - викну она најзад.{S} - Ти ниси разумео, ти ниси схватио |
најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права пр |
јасну прилику она зајаука.{S} - Ћути! - викну јој Карамарковић који се с муком одржавао без шта |
иде у срез.{S} - Игуман ти поручује, - викну опет Василије, - ако ти је до предавања, а ти иди |
е није видео у мраку. {S}- Тај пожар, - викну наједном мршави човек скочивши са свога места, - |
ећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викну Никодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{ |
S} - А шта она?{S} - Жали се на Јешу. - викну Никодим у само ухо игуману.{S} - Тешко јој, луд ч |
колико толико спасла изглед ствари, она викну:{S} - Зашто стојите тако насред пута!{S} Крећите |
- Остоја се дубоко поклони Срби; затим викну:{S} - Еј, Пајсије!{S} - Шта ћеш, Остоја? {S}- Увр |
И наједном, видећи Радмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног ли |
Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али тај узвик би загушен једним очајним же |
у се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један снажан звиждук па одм |
ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло викну:{S} - Ти ћеш ме убити, Остоја.{S} - После тога уз |
помисли Карамарковић и одмах раздражено викну:{S} - Радмила, Радмила!{S} Она скочи и дуго, онак |
у једном мало потамнелом стаклу), скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњ |
ка.{S} Он одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је |
.. - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро викну Срба. {S}- Што ме збуњујете?{S} Ја сам и без тога |
леђа.{S} Ја нећу сам да носим! - скоро викну он, - сви, сви!{S} Досада сам заштићавао... (како |
у бездан и у једном часу помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за ст |
омисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примети да је Карамарков |
ез!{S} Овде хоћу! {S}- Неће у срез... - викнуше игуману.{S} - Питај је ли сам.{S} - Јеси ли сам |
азила кроз засвођену капију, радници са виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се |
атила је сву ту мешавину и неодлучно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постај |
се оде до стаја: ту нађе Илију који је вилама избацивао мокру сламу и тек њега упита за Србу.{ |
е шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S} Сва треперећи, са том мишљу да је Срба отишао |
замагљеној котлини личио на играчку.{S} Вилина косица и танко шибље повијало се у правцу у коме |
да скоро није осећао ни покрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше |
ила тешка, окретало му се пред очима од вина, од топлоте, од узбуђења, од тог мириса који се ди |
момци услужно су мењали испијене литре вина; крај тога, пила се црна кафа и пушило.{S} Потпуно |
ше "вечеру".{S} На столу се појави ново вино и хладно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не |
ђицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код "Сабље димискије" или "Јелена", ни флерт по жу |
, као да се преливала из ноћи.{S} Лишће винове лозе, која је покривала једну страну трема, треп |
е да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и она се можда пребацила споменувши да |
ужбалица којом клизи у понор цео живот, винско испарење, сунце.{S} Чежња?{S} Та вечита чежња! { |
доброту моју!{S} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу |
тренуцима он беше помало зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осе |
ион, али он има нечега младог, крепког, виолентног.{S} Он још нема достојанства за Бориса, али |
са којом је Срба прихватао нове ствари, виолентност са којом је судио себе или свет око себе, с |
у, једва праћен нечујним басом и другом виолином.{S} Било је у тој простој мелодији и чежње, и |
вена аутомобилска светиљка, око које је виорио бензински дим!{S} Он се наљути.{S} Затим: добро, |
ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да проводи це |
е потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави се у крају једна бре |
троножни сточић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њ |
процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашино |
веће је било опкољено жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж л |
но додирну прстима своје увојке који су вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он |
помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - твоја је |
ежину целог тела, беху јако уздигнута у вис; сунце, које сијаше иза човека, бацало је његову из |
гу.{S} - А што, болан?{S} Јеша подиже у вис обе руке. {S}- И-испеко се.{S} - Затим, сетивши се |
у професор дижући кажипрст десне руке у вис; тај је кажипрст лако дрхтао.{S} - Кључ!{S} Царство |
оре, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као права правцата свиња!{S}" Он ми о |
покривено овчијим кожама.{S} У оџаку је висило сухо месо и тешки каишеви сланине. {S}У дну су б |
воне у њој а нико их не изговара, од те висине, од тих златних степеница, од тог човека са полу |
олико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистијих тренутак |
ава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди скоро в |
него стрпљењем великих према малима? {S}Висином до које се попела његова мисао и одакле све дру |
- Молим.{S} - Колико ви можете имати у висину? {S}Ви сте ванредно лепо развијен човек.{S} Мета |
тављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше чак и удала.{S} Н |
код лаких жена, стављала на једну ретку висину, на такву висину да се пре неколико месеци беше |
држи ширење остајало је узалуд, јер сви висови око клисуре беху захваћени и буктаху необуздано. |
ог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били огромни стогови сламе од прошлог |
огавица, ствари, чак и стоку, попету на високе амбаре, муљ који бујица беше нанела на ограде, н |
сјајној чарапи боје шампања; потпетице високе; разбарушена и лака плава коса; црвена вештачка |
њиховим црним и сплетеним мантијама, са високим камилавкама, свет који беше дошао из варошице, |
звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певањ |
манастиру: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на |
ни, своје мало пуније усне, своје чело, високо и преплануло по коме је падала у нереду коса.{S} |
на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа.{S} Свој сабраћи је љ |
е ђаволски ломљено.{S} Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси се над провалије, заобил |
укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом |
вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се право корито Сребрнице, пуно камења и б |
исам своја!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем ка |
призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S}Да је лепо |
т не подлеже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удо |
о по једну нову тајну, после плећа њена витка ребра, затим њене хладне руке, он је најзад приви |
а очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обалом, колица пуна пес |
су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено ј |
али скакавац, издужен, зеленило његових витких ногу као да беше прелаковано.{S} Она му допусти |
{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широко отворених руку ма |
еже: она се беше преобразила у високу и витку младу жену.{S} Њени шипарачко-мршави удови беху д |
ао ожиљци примљени пољупци, она поче да виче:{S} - Идите, излазите, излазите!{S} Срба осети как |
а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца не беше видео |
да све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{S} Они по |
да захваљујући униформи коју је носила, више поимања части и дужности него сви ми скупа у том т |
ицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. |
ао свога најрођенијег, као свога брата, више него икога досада у своме животу. {S}Јер у теби ви |
љивог решења, та околина без хоризонта, више је притискивала Радмилу него Карамарковића, јер ов |
у (кућа је у то доба била очајно пуста, више соба имађаху прозоре закуцане даскама, многе столи |
а гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог |
су му биле једва мало осмехнуте, и тај, више наслућени него виђени осмех, блажио је мало охолос |
отворене прекоре или безнадежне уздахе; више су ме погађале очеве благе очи и осмех који се губ |
и бесциљно, него чак и понижавајуће.{S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала јед |
када видимо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, |
, са којима је Радмила требала доћи.{S} Више ложа беху празне.{S} У једној од тих, Срби се учин |
додао кадионицу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згу |
мрзовољнији и пакоснији него обично.{S} Више од једног часа он је мучио свога поинжењера (једно |
{S} Уосталом, ја се не бојим за вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се |
софско" образовање потребну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толико |
реба ли је срести још једном или не?{S} Више није питао себе ни о овоме ни о ономе, ни о томе " |
аву у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све о |
нгупа...{S} Само један дан касније Срба више није могао да схвати своје поступке, ни да разуме |
чи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење.{S |
леноме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, брижљив, нанизан, извесн |
бав за та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да |
ић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зграде р |
знаваше.{S} Али овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао |
он је у правом смислу те речи осећао да више нема тла под ногама; он је лебедио (бар тако се ње |
већ видела како се приближава час када више ништа неће моћи одбити Срби.{S} Што се тиче Србе, |
ба жена својевољно одриче, било је сада више него кукавички.{S} Ненадно, сем тога, у њему беху |
лемима душе и вечног живота.{S} И можда више него та његова склоност према осамљивању и продубљ |
Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његове речи, ја сам несрећна, тако неср |
то је бујица која носи собом све, која више скрива (због своје обилности) него што казује, још |
стајаше све јаснија у колико се поворка више приближавала.{S} Постепено, лица у првим редовима |
додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушав |
е свега што се догодило!{S} Али Радмила више не заспа.{S} Она се покорно попе на свој кревет, о |
требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у другу крајнос |
ре, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у нечији |
но од тога што беше стварност: она сама више није веровала у себе; осећала је страх од најневин |
дила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на камену.{S} Сећате ли се како сам нагл |
После такве згоде, о достојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре скло |
уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више права?{S} - Ту сте ми мисао о "праву" дали ви једн |
у једној лакој и избледелој мантији, на више места закрпљеној. {S}Сто му је био прекривен испис |
олећним пејзажима.{S} Не, Србо, та жена више не постоји, она је мртва, њу је убио један човек к |
ђене слутње (као да ће приметити да она више не дише) нагињао пажљиво над њена полуотворена уст |
да тиња носталгија, јер тих уживања она више у животу не срете?{S} Радмила је нетремице гледала |
о за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али овог пута она, стојећи овако |
најзад бити испуњене!), са којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, |
огао наћи никакву другу реч којом би са више милости и уживања мазио своју машту, своје жеље (к |
а.{S} Јер иако је радио сада десет пута више него раније, увек је остајао један тренутак да га |
ао (та ко и не би!) него му се чак, шта више, њен лик учини толико и тако познат, као да то ниј |
чење јадне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним у |
ље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно задржавање пред излозима, и та потм |
ј се сада чинило простим и лаким, ништа више није постојало чега се бојала.{S} Он ће разумети! |
S} Он примети да она није тражила ништа више већ да јој се склони с пута, и ћутећи ускочи у сед |
ти отвор, али сем звезда не откри ништа више. {S}Запита се је ли срећан, али му то питање остад |
оленима крај себе, он није тражио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добр |
да се оно њено најинтимније неће никад више оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њихово |
осле овога што ти се догодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном ж |
ти под прстом прстен.{S} Он баци поглед више махинално него из радозналости.{S} И одједном, неш |
ко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могу |
тељном рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмил |
х, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је о |
да је он био тај који ју је одвео, све више заборављајући на читав низ доказа бескрајне љубави |
срца које је тукло јако и брзо.{S} Све више и потпуније она поче осећати како се цело њено бић |
на не остави свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити |
ругојаче.{S} Срба осећаше да добија све више полета: седео сам ту недалеко, - зујале су му речи |
е пијем? - и предаде се.{S} Радмила све више осећаше лакоћу.{S} Све јој се сада чинило простим |
вао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуштање манас |
их.{S} Што су даље ишли, Радмила је све више осећала узнемиреност.{S} Је ли се уистину страшила |
ше, новац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала к |
та то је за његово добро! али он је све више падао у ватру, прекоравао ме, за доброту моју!{S} |
сталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} Она је скоро ружна |
ајвише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи "преболети" Радмилину одлуку.{S} |
се брани од ударца, Карамарковић је све више улазио у бес, јер сем у речима, он сада налазаше у |
онда напусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да пов |
г ђавола, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чег |
ина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више ломила жеља.{S} И та неодољива чежња (и снови у ко |
зналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. |
} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све |
г ударца срца, њему се чинило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваки |
е одгурнуо тога вечера?{S} - Она се све више дизала: {S}- Јесте, ти си крив, то је истина, ти с |
ми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} Небо се све више разведравало. {S}Када стиже до Калимегдана, на сас |
све више одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све |
стаде непокретна духа.{S} Прозор се све више плавио долазећом зором и, кроз праскозорје, пламен |
безверју.{S} Сваким даном у њему се све више купило тог необјављеног јада и једнога часа морало |
мњам да ће ма шта скупити.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и |
а њ.{S} Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се ча |
Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и све већим и ширим осме |
сније осећао како се тај живот ипак све више одваја од његовог, како се све више и више то тело |
рудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на |
лести, осећати како се сваким даном све више ближи крај, а не моћи се при том узвисити до потпу |
мерија.{S} Међутим, пожар је узимао све више маха и сви напори да се задржи ширење остајало је |
; сваким часом он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по је |
је у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао размишљати, и да с |
се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и да захвата све |
колики су неостварљивије, заузимају све више места у нашем животу, мешајући се у најреалније чи |
са њим, Срба је налазио у Василију све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније ј |
м храброшћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих |
празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све то улепшали, Ваше Пре |
отов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може |
удаљава испод његовог домашаја; све је више мистерије осећао да лебди око заспале Радмиле у ко |
због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да |
их ствари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је |
жавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте самопоуздање и бес, да ка |
је то чинио благо и љупко.{S} Личило је више на игру деце, него на састанак двоје заљубљених. { |
то љубави нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не гов |
тог лишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, М |
ринута поче тражити разлог.{S} И што је више мислила, ствар јој је изгледала јаснија: јутрос Ср |
више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га |
овек да тако, сам у себи, осети да није више прљав, подао, покварен?{S} Ја не верујем у небо, у |
е (а нарочито Јелица и Бели Камен) биле више опустошене и сатрвене, у толико сама клисура, котл |
сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше са ти |
теније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде...{S} Ја не знам ко, |
} У то неко припуца.{S} Засео за камење више пута па шиша. {S}Јок, велим ја њима, не уби тај ме |
едан значајан поглед на Јелену Б. Сумње више није било:{S} Радмила не беше дошла.{S} У првом ча |
, уморио се од пркоса.{S} Пожелео да се више не кријем, кућу да имам, децу да имам.{S} Знао сам |
и то осећање ишло је тако далеко да се више није осећао затвореним у једно обично људско тело: |
к по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена пр |
оћ и срећан пут, на један начин који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем ва |
вам кажем.{S} Уосталом ово о трешњи се више односи на мене, него на вас.{S} Управо, односило с |
и на једно дрво.{S} Затим, не држећи се више на ногама, она се полако спусти на траву.{S} Крај |
љавате тај сочнији израз? {S}Ако вам се више допада могу употребити и израз ноншалантан, али му |
отонуле у непокретност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет на |
истог егоизма и потребе.{S} У колико се више дружио са њим, Срба је налазио у Василију све више |
, Јеша поче да се смеши.{S} У колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више |
ових урођених тежњи. {S}Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због поло |
о, кратко, поштено: не! - али не чините више ту погрешку да му место љубави нудите пријатељство |
исти мах Србу: чинило му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде |
овор дуже трајао, у толико Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили о |
и.{S} Пристати, покорити се?{S} Он беше више него икад далеко од смрти, па ипак је било нешто ш |
пре него што оде у рат, само једна драж више код младог и лепог човека, духовитог и душевног.{S |
е поново срео.{S} Све ово је само доказ више, до кога степена његов живот беше уздрман тим мали |
етност. {S}Једва ако се више кровова, и више једне трешње, чији се блед цвет нагињао изнад једн |
ви се коче, кожа жути, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа |
ухвате, ништа.{S} Прави се да си луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли раз |
ми је био разум!{S} - Затим, све више и више заборављајући да је он био тај који ју је одвео, с |
пусти све.{S} Узбуђење му је све више и више расло.{S} Он с тешком муком успеваше да повеже сво |
а, и постојало?{S} У њему је све више и више растао бес и узбуна.{S} Ко би знао због чега, цело |
е одваја од његовог, како се све више и више то тело удаљава испод његовог домашаја; све је виш |
Ипак, тај сан у њој узимаше све више и више места и једног дана, у разговору, њој се чак откид |
ошћу и дрскошћу извлачио. {S}Све више и више он поче осећати око себе тај обруч од живих људи, |
ела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како сем овог друштва к |
макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати своје срц |
аса као разлог самоуништења, не постоји више.{S} Али уместо да му то откриће причини радост, Ка |
те мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од та |
.{S} Чињеница стоји да сви ми, мање или више, овог или оног часа у нашем животу, осетимо потреб |
ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по сали Официрског Дома или Франц |
е да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, |
и стране улице, управо путеви, оивичени више мање плотовима (наравно, иза плотова су куће).{S} |
мислио да је још увек исти, он у ствари више није личио на самог себе.{S} У овом тренутку, док |
н заћута и до краја вечери не проговори више ни речи: није скидао очију са ње, изгубљен у сањар |
а поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радм |
м за тих неколико часова видео у памети више ствари него за месец дана, али све то није имало л |
једног извесног дана!) штаке неће бити више потребне. {S}А тада би се продужио и живот онде гд |
онови Јеша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и тол |
умором. {S}Ретко образован, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кан |
скоро викну и у истом часу, не знајући више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му |
рагоценостима у једној тајној испосници више манастира, и које сам ја читао одреда. {S}Касније, |
у, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у том Остојин |
ме помисли на манастирски живот.{S} Чак више него и та тужна ћелија, један осећај будуће празни |
руга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она је држала у |
адоше тако дуго, непомични. {S}Још увек више узбуђен него срећан Карамарковић изађе, пред само |
јој понудим...{S} Та ја нећу, ја немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе |
извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада седела с |
сније ми је пало на ум да ја можда имам више права на срећу од вас... и тада сам помислио. {S}- |
ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} |
ац, каква маска, каква поза!... али сам више уживала визуелно него музички. {S}Наравно, још уве |
е она цептећи целим телом, - не верујем више у његово оздрављење?{S} Ја мислим да од тог тренут |
ер се пео у корак оним вијугастим путем више Хајдучке Чесме. {S}Сунце се негде рађало и све је |
и она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} |
и својим сновима, који су је мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци |
тамњана и неизветрених соба.{S} Међутим више него икада он сада беше сигуран у себе, у Радмилу, |
љене са Маријом, са једном чулном нотом више, Срба потону без рачуна у то телесно пијанство кој |
значаја има хоће ли кашљати или не, дан више или мање, ако већ хоће да умре!) одобровољи Карама |
ако и онако биће их нежељених. {S}Један више или мање...{S} Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела |
а само што је био позван Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што н |
{S} Један часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се пр |
амарковићева излазила је из тога што он више није могао, ни када би желео, повући се у један чи |
етати, чинити покрете!{S} Он није могао више издржати у својој фотељи.{S} Али после два минута |
х крене на пут.{S} И збиља, шта је имао више да чека?{S} Све је било свршено, он је то осећао, |
ошћу.{S} Срба беше уверен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један так |
познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, бујан, нападач, с |
, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог не |
и напусти сасвим мисао писма.{S} Много више је бринуо Карамарковић.{S} Је ли збиља сада све он |
а једне стране узана хаљина расечена до више колена које се показује при ходу, у прозрачној и с |
он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан јутрошњи догађај крај в |
}Честица брани од куршума, а велим, ако више њих припуцају у исти мах, не одбрани ме.{S} Било ј |
не напушташе Карамарковићеву собу иако више ме страховаше од Србе.{S} Уосталом Срба, бар за Ка |
?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црк |
осподин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића... |
докле Карамарковић беше дошао. {S}Мало више покрета и напора последњих дана, затим јача узбуђе |
између првих десет пролазника буде било више жена него људи, идем.{S} Он изброја, у тај већ одм |
хартијама и књигама.{S} Како није било више места ни на столу ни на полици, то су поједини том |
е раменима.{S} - Тако.{S} Можда би било више реда у односима, када би људи чешће прибегавали то |
а патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена в |
ликим судовима, чије вас мртво зеленило више ожалошћава него што весели, док би та иста палма, |
места.{S} Идемо и савршено не познајемо више изглед ничега око нас, толико је све у једном магн |
да: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говор |
вађа узе онај најстрашнији облик.{S} То више нису били муж и жена, већ два смртна непријатеља, |
им узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што ј |
ћу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубљен за Београд, б |
десет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива се |
опско" самоубиство било иста ствар, јер више није у питању био он и његово самоубиство, већ Рад |
о села у близини изгорелих шума.{S} Јер више није било сумње да је то Остојино дело. (Нико није |
ени, неки чак и неписмени.{S} И Христос више делује оним што није стигао да изрекне или мудрошћ |
а, да је Безазлени имао само један такт више у својој простој песми.{S} Он осећаше да се толико |
воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе |
енији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта ј |
наваљиваше Василије, - хтети, то је већ више него половина душевног покрета потребног да неког |
привиђење. {S}Али још дуго, када се већ више ништа није могло разабрати у ноћи, видела се она м |
{S}Ја скочим и лупим...{S} После се већ више ничега не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужв |
омљења проговори задихано:{S} - Не могу више!{S} Крсманија наједном прште у смех.{S} - Не смеј |
дузима рељеф и тежину; замисли на стењу више манастира људе што ужурбано намештају прангије, ди |
ама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи на |
ракију.{S} Не треба ми ракија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - |
гра, он можда жели да упише један успех више.{S} Они беху стигли до испоснице и она сва узбуђен |
и предрасуде", чак ни физички не можеш више да је познаш, све ти изгледа свакодневно, обично.. |
на није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним рукама.{ |
животом у затвореним просторијама, још више истиче мала негована брада) Срба се сети да ће се |
, све један те исти круг разговора, још више раздражи и он изађе на улицу, мрачнији него пре то |
уча у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, овако узбуђеном, овак |
ја се види како кључа у јаком телу, још више одскаче, још више привлачи. {S}Било је у Срби, ова |
њу налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју наиђе на сво |
вши да је посматра, Радмила се наже још више и нежно, бојажљиво:{S} - Је ли ти боље?{S} Он не о |
заж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност.{S} Он јој притрча |
{S} Светињу си оскрнавио, ђаволу се још више у руке дао.{S} - Нема ђавола, попе, нема Бога, нич |
покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечниј |
то знам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} |
ивећи на један изузетан начин, беше још више кидан идејом да Радмила међутим остаје иста и непр |
е отуда долазила била је необична и још више повећаваше ћутање и притајеност вечери.{S} Чак и С |
се пригушен смех.{S} Јеша се трже и још више отвори уста.{S} Он се не усуђиваше да дигне поглед |
јед на моје нежне мисли) добијао би још више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поно |
ова, мириса и тајни.{S} Срба се уви још више у покривач, довуче колена скоро до браде, упи се ј |
двојност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, тако |
где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{S} Ми никад нисмо озбиљно и дубоко схват |
влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карамарковића.{S} Он проведе цело пре |
на и преплашена нега Радмилина само још више раздражише Карамарковића.{S} У неколико махова он |
х једно потопљено острво, које само још више јада додаде моме већ и онако рањеном срцу.{S} - Он |
и прођоше крај ње појачавајући само још више њену тугу и њену неизвесност.{S} Међутим, поред св |
један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп н |
астави:{S} - Идем даље.{S} Сви ми, мање-више, дубоко у себи носимо једну бескрајну жељу да воли |
рба, сликар М. Цео тај свет био је мање-више у препасти, изузимајући варошане, и живо се препир |
ма.{S} На страну, што тако постаје мање-више манијак, што прође крај жене која би му могла бити |
к било са особама којима је то био мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену к |
да до тог тренутка он живљаше не својим вишим способностима, разумом, душом, срцем, већ мишићим |
и врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унаоколо, кроз честар, докле је око могло |
пришавши сасвим близу, могла се видети влага која се пење зидовима, опао леп, празне собе, сељ |
о тек пуца, мирис земље што се дроби од влаге, мирис бабиног увета или јагорчевине; у њему је с |
ве то пуно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пу |
радама, од малтера, креча, масне боје и влаге.{S} Цокић зазвони. {S}Уђосмо у још мрачније предс |
, док је Београд потонуо у море магле и влаге, кидане и разношене ветром, осећам неисказану тро |
ако на крај срца; очи јој се заблисташе влагом али она учини један очајан напор и уздржа сузе.{ |
ело небо.{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасполо |
у треперили у ваздуху (ваздух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је |
професор или учитељ.{S} - Та ваљда није влада одговорна и за ово? - упита подсмешљиво један дру |
о.{S} Ветар се беше сасвим притајио.{S} Владала је загушљива и тешка оморина.{S} Цела природа к |
време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да беше створена за њих.{S} По форм |
са извученим револвером.{S} У пећини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли от |
Срба скочи и притрча прозору: напољу је владала потпуна помрчина; једва неколико звезда на изве |
је пристајала?.. {S}- Јер тренутно није владала собом.{S} Али ти хоћеш, велим, макар на силу, м |
иким зидом, капијом.{S} У долини је још владала сенка и плавичаста магла, али крст на највишем |
штите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој М |
ед водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, шкрипе колица која истоварују из шлепо |
истим једва докучљивим покретом који је владао око ње, том истом чежњом која је избијала из све |
р која се понавља по истом реду који је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу млад |
ачином долазио први пут.{S} У појати је владао полумрак.{S} Видело се мало камено огњиште, качи |
павој површини фреске. {S}У дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола т |
часак као да оклеваше; али он више није владао својим покретима, њихова тела су се приближавала |
и одело!{S} То не значи да Законик није владао и да се они нису њему покоравали.{S} Био је крат |
ну собу (искористивши метеж који је још владао у манастиру) он затече Радмилу обучену и уплашен |
ажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи нека му буде суди |
ако? {S}Велим вам, ту мозак стаје.{S} - Владика Л. се задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гла |
S}Никодим је био мрачан и неразговоран: владика не беше много задовољан његовим вођењем економи |
све редом и онда, мирно:{S} - Ништа.{S} Владика са смешком прими ову шалу, па после малог ћутањ |
едном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак неподношљиво ћу |
ањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком слу |
знам да је ово јеретично.{S} И да би ме владика, ради ових мисли, послао на покору.{S} Свеједно |
часак неподношљиво ћутање. {S}Најзад се владика осмехну, и тихо, обраћајући се још увек Карамар |
сам пристала, ја сам пристала.{S} XЛИИИ Владика је по општем мишљењу био редак човек. {S}И то у |
- Видиш, Пајсије, - проговори наједном владика Л., - звезде, звезде над нама и морални закон у |
време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који беше дошао да обиђе и лично види радов |
ије, када ћемо да пострижемо овог нашег владику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша с |
ђе само на Никодима, који беше испратио владику. {S}Никодим је био мрачан и неразговоран: влади |
и сваки за себе, ја Срба Мијушковић, он Владимир Цокић, један студент који не полаже испите, др |
херувими" (песма је била једина слабост владичине крепосне старости, јер он нити је пио, нити п |
ром прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрета, замора, пром |
ата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топла уста.{S} На реци се појави један сплав.{ |
и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна запара, помешана са разним мирисима, лебдела је |
еда, што се у рано јутро, на сунцу, под влажним погледом своје мајке, игра на трави.{S} Међутим |
е бачен у севдах, полусклопљених очију, влажних усана, устрепталих тела.{S} Кафаница, криви зид |
к Радмилин лик, преображен, уплаканих и влажних очију, као да жели да докучи нешто што она у то |
е било.{S} Небо беше тога јутра ниско и влажно.{S} Без сунца, са једва озеленелим ретким дрвеће |
а већ дизали мирни и прозрачни димови у влажно јутарње небо. 1926-1927. |
ати, још спавати. {S}А међутим, и поред влажног априлског јутра, у њему је све играло од раздра |
се не сећаше.{S} Клечала је још увек, у влажној и хладној атмосфери црквице, испуњене мирисом д |
остали ту из доба када су стада, по још влажном и меком муљу, долазила на појило.{S} Радмила је |
у светлост, помало жућкасту, монотону и влажну; а преко свега пусту улицу и куће још потонуле у |
а и цвећем, сунце које је падало на још влажну јесењу природу (кућа беше преко пута Малог Калим |
се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајиним бачијама.{S} Све пусто, нигде никог.{S} Извади |
биле као лествице прављене од паукових влакана, и по њима Радмилина мисао полако се пењаше, за |
врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине свиле која се овија пролазницима око ли |
ом Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигурне доказе.{S} Само Министа |
или срце.{S} Она помисли да ће изгубити власт над собом и викнути.{S} Али у том тренутку примет |
ишли кућама, чекајући освету.{S} И саме власти беху малаксале. {S}Срески начелник отпутова за Б |
оја беше за часак остао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе срез |
он је осећао то тело све више у својој власти, сваким часом он је откривао по једну нову тајну |
, уместо: {S}Бог је спор али достижан - Во је спор али достижан.{S} Можете мислити како је тај |
омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, потпу |
моравске школе, у комплексу манастира **во, који би потписан.{S} Но како стари и уважени господ |
о што се забаса у наше шуме, варошица **во, није у рупи, већ на брегу.{S} Ја никако не разумем |
већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велику и захуктану варош, пуну покрета, н |
} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Маро, Било би ми тешко када |
ба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пријатељице, Иако читавих ме |
пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у **во он још на првом кораку набаса на манастирска кола.{S |
аса.{S} Док се спремим, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} В |
доскора у рушевинама, распуклих зидова, вода је протицала кроз превоје крова, а сада, она стоји |
зато што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема |
ачила.{S} Као у Холандији, - помисли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прош |
ута још јасније представи пред њен дух: вода, небо, поплављено село, Београд у ноћи, осветљен с |
оју је ивичило тек озеленело дрвеће.{S} Вода је у том крају била мирна, скоро непокретна, дрвећ |
и до ње они наставише да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Т |
- Идеја...{S} А кућа?{S} А камен?{S} А вода?{S} Зар и то нема "идеје" зато што кућа значи кућу |
ренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав сам |
дино што је одасвуда клокотала заостала вода. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у |
рлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала у полуотворена уста.{S} - Јесте, - сети |
трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S} Сребрница се прели п |
рнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени |
одједном поче да занима питање како је вода могла бити одвојена и попета тако високо, када се |
У кафани је било тихо.{S} Једино што је вода у карбитској лампи без престанка кључала.{S} Парти |
ко махова заборави да затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико |
ала облака.{S} У часу потоци набујаше и вода потече свуда; свака увала, свака пукотина у земљи, |
јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима сунца, учини пр |
прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о планину (изгуб |
и да пуцају, ја пао у јендек, у јендеку вода... све сам заборавио.{S} - Их, - прасну Никодим и |
Београдом у дну и разливеним пролећним водама Саве и Дунава што дотичу обзорје изнад њега, пок |
етљено; мало даље од дрвета једна локва воде.{S} Срби би чудно.{S} - Шта вам је то?{S} Шта пред |
око могло допрети, блистала се површина воде, наборана овде-онде током, или спалом граном чије |
се сети свега, нихања барке, одсјаја са воде, ниског и тешког лета дивљих пловака, и нарочито з |
е што пада одозго, друге што се диже са воде, потсећајући на лепе холандске пејсаже, цртане сит |
наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему |
S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, пусти један |
клонулости.{S} Она скочи, и устукну од воде.{S} Не, не, - помисли уплашено, - то је исто, то ј |
и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми |
оји више, она је прошлост. {S}Колико је воде протекло од тада!{S} Њена је још коса, ово тело, о |
д треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часов |
ји је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напротив.{S}" XXВ Све је то најза |
ду коса.{S} Руке су му трнуле од хладне воде; на месту докле је вода допирала, око зглавака, он |
ца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше испрепуцала, на начин на кој |
че ударати крилима.{S} У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке пр |
и се ударци чекића по камену, претакање воде; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог |
ршином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} XXXВИ Око поноћи, док су се уморни |
лу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом прашином и жего |
ног свежим пролетњим сунцем.{S} Одсјаји воде, несташни, живи и нестални, прелетали су по ободу |
чисто плавог, на тој бескрајној пучини воде, јутарње измаглице и шибља, као одблесак замореног |
а сенком и расејано посматрала тихи ток воде у коме се дробила месечина.{S} Већ више недеља вод |
ве.{S} Према Дунаву, над челичном бојом воде, покапане широким руменим мрљама, дизале су се неј |
од руменог и љубичастог, над површином воде у даљини дизала се измаглица, свеж ветар брисао је |
трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде око балвана.{S} X |
.{S} Кроз размакнуте даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У с |
ављен, пун, дубок; до ње је долазио шум воде која се преливала преко бране у малим млазевима.{S |
тежу? - помисли Срба и спусти поглед до воде која се дубоко под даском окретала у ковитлац.{S} |
бично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине мисли.{S} Цело то п |
м да кажем да сва задовољства неминовно воде рђавом.{S} То је сасвим друго питање.) Зато по мен |
рђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарковићеву соб |
ћи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и на њима се |
S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на прстима пр |
вођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на у |
оју дугу кошуљу и онда, насувши у лавор воде, он замочи прво једну руку, па другу.{S} У том се |
{S} Њине румене ноге су се опирале току воде, укочене, раширене.{S} Тада једна издиже високо гл |
стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пл |
ке, бледозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном мет |
унце је залазило и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени ш |
ребрници, притиснута литицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговор |
анастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва неколико стотина метара од ма |
раћа и сестре запослене по манастирским воденицама и појатама.{S} Другим речима, краду.{S} А кр |
и час касније био је поново крај своје воденице.{S} Вече је падало некако нарочито румено и ти |
ресе и као заблесављен луташе око своје воденице.{S} У неколико махова заборави да затвори бран |
дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на путу (воденица је удаљена једва |
пшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у обли |
даљени лавеж паса.{S} Срба се спусти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отв |
како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљен прозор; неки су га |
манастирских зидова и настави путем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било |
енице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било мирно. {S} |
колико се више приближавао манастиру и воденици, у толико је више осећао како у њему расте сам |
ногом о њих.{S} Он пипајући прође кроз воденицу и крај већ угашеног огњишта; затим уђе у собу. |
даске дизао се шум воде.{S} Он напусти воденицу и крену у манастир.{S} У соби нађе сликара М. |
итица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди |
а једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену најлепшу ж |
својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и лепо о |
ти упозна лудог Јешу, Достаниног мужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим |
а траву.{S} Крај њених ногу треперио је воденички јаз последњим одсјајима дана.{S} Са друге стр |
, и када речи теку, снажно, звонко, као воденички јаз коме је брана дигнута.{S} Ипак се јасно о |
затвори брану, те вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се п |
лим ништа.{S} Стајали су сада над самим воденичним јазом, плавим и непокретним.{S} Около њих ск |
дној прегради за оставу, крај огњишта и воденичних точкова.{S} Неки причају како су га видели г |
имо повучени према њој као откинут лист воденом матицом. {S}Било је ипак часова када сам се изв |
ама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој, указао скоро прстом на могућност.{ |
уша пролази кроз непознате крајеве и да води неки дубоки разговор са пламеним језиком који се ј |
одиму.{S} Он отрже фењер и појури према Води Светињи (то је давно пресушена чесма, уз северни з |
је написано:{S} "Под средњим каменом на Води Светињи, у писанију Василију 20 дуката.{S} Кућа Бо |
било је већ увелико јутро.{S} На живој води су се умивали радници, Станојка је, пред кујном, м |
дан једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, Н |
ренута слика треперила у црној вечерњој води.{S} И како није могао дати себи рачуна због чега ј |
е плаво, и тако, задовољство са чуђењем води вас све даље, налазећи увек све нова и све мања ја |
о под даском окретала у ковитлац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је |
обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу путању: и по тој ватреној стази, |
аментаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави човек, по с |
една бресква, сва у руменом цвету.{S} У води под њом видела се њена слика коју таласи разбише.{ |
се дробила месечина.{S} Већ више недеља водила се мучна и тешка борба.{S} Две борбе, једна у њо |
узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{ |
азећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жртвовања |
прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну женску прилику у |
учену, он је упита:{S} - Хоћеш ли да те водим довече у оперу?{S} Спремај се...{S} И онда, не че |
утао у ово распусно друштво.{S} Срба је водио пијанку, али још увек несигурно и замишљен.{S} Дв |
весног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до то |
телефонских стубова, изнад пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, в |
{S} Не знајући ни сам како, разговор се водио, чак доста духовит и лак, и када дође час да се о |
алом, о овој двојици Срба није много ни водио рачуна.{S} Њему је требао пријатељ који ће ћутећи |
д главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот.{S} Наравно, он није видео све, није м |
орена за сочне пашњаке, прекривена сада водом по којој плови лађа?{S} На предњем делу крова нек |
и та поза, тако мекана, тако тиха, над водом која се таласа, све је то било познато до ситница |
занихано ветром, један чупав облак над водом, један зелени канал обасјан том пригушеном светло |
унца, учини прљава и мутна.{S} Тек пред водом, тек на домаку покрета који је владао на обали, ш |
њих склапала се огромна клисура.{S} Под водом се видело како се лелуја дуга зелена трава.{S} - |
т до села Б. које је пролетос видео под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На |
{S} Све беше натопљено до сржи влагом и водом.{S} И тај тмурни дан још више онерасположи Карама |
грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блеску муња могла се опазити читава стабла, |
у земљи, сваки јарак у трену би испуњен водом; са свих страна вода поче да се слива са хуком.{S |
у земље које је са свих страна опкољено водом, и да су осуђени да цео век проведу на њему; рећи |
ише оваплотити.{S} Али од тог тренутка, водство њиховог живота преузе сасвим у своје руке Карам |
вучено сенком, миришући на свежу траву, воду и - опростите ми за израз - на побожност.{S} О сам |
што кућа значи кућу, камен камен, вода воду?{S} - Али то је слика! {S}- А зар слика нема право |
подигнутих у благослов, жена што иду на воду, краљева мисирских што се клањају детету у јаслима |
} Ја онда одем и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад |
воју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тренутак није мислио ништа.{S} Хл |
е.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге паузе, она окрете поглед на њег |
окренута, сунце је падало на узбуркану воду и одсјаји су играли по њеном ободу шешира.{S} Зар |
ирило. {S}То је као када баците у мирну воду камичак: кругови који се шире и који постају све в |
једно дрво и дуго посматраше прозрачну воду изнад које су летеле ласте.{S} Лице му је било озб |
тале све на истом месту; кроз прозрачну воду виделе су се њине црвене ноге како се с времена на |
другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}Седела је на самом |
тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин на |
ах даде на посао са два радника, док је вођа патроле причао игуману, који беше догегао, о сукоб |
владика не беше много задовољан његовим вођењем економије.{S} Та околност даде Срби могућности |
омије, јамачно.{S} Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два о |
} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} Воз је јурио кроз долину затворену удаљеним бреговима к |
куће, тихе, непомичне.{S} Чинило се да воз јури у сусрет јутру, јер у колико је даље летео пре |
рафским бандерама.{S} Сваки пут када би воз пројурио крај какве карауле са својим великим црним |
иже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону мале локалне железнице, к |
им, док стигнем у **во...{S} Узећу онај воз што полази у седам часова.{S} Василије се диже.{S} |
{S} Путника који су синоћ ушли са њим у воз није било.{S} Он изађе у ходник и запали цигару.{S} |
и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Срба тргао осетивши |
тем, средином.{S} Наиђем на једна кола, возе ракију и кукуруз.{S} Поразговарам, па закренем даљ |
е **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја сам морао да се |
Дакле, када се после вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, доко |
Личио је на човека који није, путујући возом, целе ноћи спавао; или на некога који је пијан.{S |
у за цео свет, ви сте као они путници у возу који пролазе кроз лепе крајеве и који су приморани |
"осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин Воја већ адвокат...{S} Оно мало нежности и стида што бе |
градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика која се чула из даљине, сав тај разуздани |
ушију ритам погребног марша, који свира војна музика, пратећи каквог младог официра до његове в |
ирских што се клањају детету у јаслима, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњи |
ругог дана, наиђе једна заостала колона војника и уђе у стају да се одмори и преноћи.{S} Поврат |
сиромаха, ни књижевника ни фарисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у |
век. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, свог згњечено |
чини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојавати.{S} Уједно поче кружити леге |
поноћи, док су се уморни и изгарављени војници и сељаци повлачили немоћни пред све бешњом ватр |
S} Место одговора извукох из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Тр |
вито целог дана.{S} Тек пред вече стиже војска и жандармерија.{S} Међутим, пожар је узимао све |
хтала још само једном у животу: када је војска улазила са музиком у Београд, приликом ослобођењ |
која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по п |
кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", за "страст"! |
лакоћом, која је својствена срцима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да |
олиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једн |
сав предаје животу и својим мислима.{S} Волела бих да ме разумеш: ти знаш да ја нисам била ника |
це, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика као |
, - помисли даље Карамарковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје п |
овој особи нечега што је Радмила некада волела, у чему је некада уживала.{S} Она отвори очи.{S} |
убио један човек кога је она до лудила волела.{S} Од оне наивне жене нема више ни камена на ка |
у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је заборавила, тако |
ј, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој |
ти од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некако друк |
Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела она на том младом човеку, кога у ствари никад ни |
ао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И о |
имети.{S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} |
итивно?{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам.. |
ше тело.{S} Ни ја вас, ни ви мене нисте волели другојаче.{S} Ја сам пошла путем праве љубави, б |
о је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствари толи |
ти пушио).{S} Његово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јад |
пирку.{S} Јер је Његово Преосвештенство волело и после вечере, и после "иже херувими" (песма је |
пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} Пишите ми шта се ради |
де против кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом |
Ја сам пре склон да верујем да је Срба волео, чак да је то била његова прва озбиљна љубав.{S} |
и га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часак те др |
десетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљ |
се у варошици не налази неко кога не би волео да види у том часу, али на његову срећу он наиђе |
ко су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} Телесно, он је био недоношче.{S} У |
м ни једно своје задовољство, јер нисам волео.{S} Данас ме није страх ничега, све дајем, ништа |
могу да погледам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То тра |
и слатко стеже његово срце.{S} - Ја бих волео да сам сада Ноје, и да ово није мала излетничка л |
от партија пикника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прек |
а на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о какве...{S} |
остити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су све ствари у прошлости ништавне и |
очетку да на своје кораке ниже речи:{S} Волети, волети Бескрајно, бескрајно о какве среће о как |
а сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети!{S} Ако ме оставиш самој себи ја не знам шта ћу |
о тако јако мрзети као што се јако може волети!{S} Јер мржња је исто тако потребна као и љубав, |
ја вас мрзим (по вама то је исто што и волети!) мрзим, мрзим!{S} Пустите ме!{S} Он је био толи |
авала.{S} - Једног ћеш ме дана престати волети, - шапутала је скоро као по дужности, - ја сам с |
е само љупку особу, коју би можда могао волети да нема оне створене слике у себи, он осети разо |
{S}И јесте, - помисли, - ко би и могао волети у овом мирису од тамњана и неизветрених соба.{S} |
шом?{S} И знате ли ви шта је то озбиљно волети?{S} Не знате, не знате.{S} Ви уосталом то и не т |
у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом душом?{S} И знате ли в |
на начин на који живи на овом: патећи, волећи, корачајући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, г |
} Срба се нагло баци пред Радмилу: {S}- Волеш ли ме?{S} Она је сва дрхтала и узалуд се упињала |
изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему |
та ће мени филозофија!{S} Мени се живи, воли, мени се хоће среће.{S} Али сте ви мислили: она не |
S} Тако сам смућена и тако несрећна.{S} Воли те твоја Радмила.{S} Р. С. {S}Када прочиташ ово пи |
и, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S |
азите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S} Вас је стра |
собе ви наилазите на жену која жели да воли, али да воли страсно, без опроштаја, до умирања.{S |
је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову великодушност. |
ичињавале су му необичан бол.{S} Она ме воли, - понављао је он, - а ја сам хтео...{S} Он није з |
.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те во |
с, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је спремао, на шта је мислио |
ет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао да се отвори миран и с |
ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила да је |
а та два створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли о |
шља (та њој се непрестано чинило да ово воли по први пут и да оно раније - како је то било давн |
ла се узалуд Вера, - када њега цео свет воли? {S}"Цео свет" био је Верин разред, са својим тек |
дала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала ко |
е занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакле требао |
д се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не можеш |
и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чиниш...{S} - Ако не |
то пред собом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби ср |
дава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Она ј |
д оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме опра |
атварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу по |
- И онда, ја хоћу да живим, ја хоћу да волим! - настави Радмила.{S} Она изгуби сасвим присебно |
{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут ли |
аша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја |
ољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и |
S} Он додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарна |
Не одбијај ме, Мишко мој, ја само тебе волим, ја сам само тебе волела, ја ћу само тебе волети! |
дговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онд |
е волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{S} - Т |
ге, од не знам чега још, престати да те волим.{S} Ја нећу то!{S} Ја не могу без тебе, не могу, |
ојим снажним рукама.{S} - Ти знаш да те волим, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим |
ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... све ћу ти казати, ове, од |
о земље, она му обгрли ноге.{S} - Ја те волим мој Мишко, ја те волим иако сам ти згрешила... св |
р за твој случај, бар за тебе.{S} Ја те волим као свога најрођенијег, као свога брата, више нег |
нам и ја се не љутим.{S} Ја те још више волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ |
а прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла |
о у себи носимо једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом |
то чиниш...{S} - Ако не можеш да живиш, волиш ли ме толико да би могла умрети са мном?{S} Умрет |
.{S} Она није одговарала.{S} - Ти ме не волиш више! - узвикну Срба тресући је својим снажним ру |
век, све се свршавало његовим: ти ме не волиш! - и њеним пољупцима помешаним са сузама.{S} Зати |
е... преварила? {S}Он није питао:{S} Ти волиш другог? - он је питао:{S} Ти си ме преварила?{S} |
ечју, права љубав.{S} И шта онда?{S} Ти волиш, она те не воли.{S} Или ако хоћеш, волела те, па |
ст, јер ти тако не мислиш на особу коју волиш, ти се не питаш: а она?{S} Срба се наједном насме |
ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину волиш? - упорно наваљиваше Василије, - хтети, то је већ |
оље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њим какву свађу? {S |
добацили да би боље било да чува своје волове.{S} Какве волове?{S} Ви сте имали израније са њи |
кну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и сасвим ван себе |
додаде:{S} - Разлог је у томе: ја волим волове када су на четири ноге, али њихову инкарнацију у |
о луксузних кола, дремају мазге, коњи и волови, под сеном, катраном или лучем.{S} Ваша је рођак |
владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила кроз засвођен |
д по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо |
конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила камен и кре |
намере, све његове одлуке, цела његова воља више није значила ништа, он се осећао играчком у н |
д себе.{S} Све то учини се Василију као воља Промисли, и једном у манастиру, он ту и остаде.{S} |
бедним.{S} Или можда, Радмила несвесно вољаше његове милоште, његов мирис, његову браду којом |
отмености; а ко зна, можда она у истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до |
и осећај, рођен сам од себе, без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју |
вреди: ако хоћу да идем, ићићу и против воље тих жена.{S} Он застаде: идем ли?{S} Наравно.{S} П |
воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најзад, зар нисам довољно кажњен?{S} Срба ко |
у тим речима које су некако без његове воље добијале неко нарочито значење.{S} Беху стигли до |
тајао све дубљи и дубљи и против њихове воље.{S} И да би сагласност била што потпунија на крају |
ва тела су се приближавала и без њихове воље, под тамнином хаљине он је осећао њену топлоту, ми |
S} Зашто та лаж?{S} Некако против своје воље: {S}- После тога, био је мали Саша.{S} При помену |
том тренутку учини последњи напор своје воље, он обгрли оца обема рукама (нагнувши се он избеже |
ог бића.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му |
и.{S} Све је то дошло некако изван моје воље, некако чак као против моје праве воље.{S} И најза |
, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда |
имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је би |
било и сувише хладног размишљања (дакле воље) и сувише спољњих околности (дакле случаја) да би |
не су усне некако саме, без учешћа њене воље, изговориле ту реч којом му се давала цела, и душо |
жа на месту, затим окрену и против њене воље према другом куту малог салона.{S} Соба је била ос |
главо карактеран, час болесно неодлучне воље; он имађаше добро срце и у исти мах нешто зло у св |
тренутку све оно што је она била силом воље "закопала" у себе, изби на површину.{S} Тим јаче ш |
а, раскошна.{S} Учинивши последњи напор воље, Радмила се отисну од капије и упути лагано дну дв |
давно мажен у топле летње вечери, давно вољен...{S} Немогуће... - мислио је Срба, - ја сам је т |
доведена у положај да види да није била вољена само она и да ју је Мишка варао.{S} Међутим, не |
до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популар |
ако му се у срце спусти нешто познато и вољено. {S}У једној од њих он наиђе на Марију, Цокића и |
са беле хартије; и ни један покрет тога вољеног лика не избеже јој из вида.{S} Јадни Миша, - по |
се са слашћу подавала тој несаломљивој вољи!) и да би колико толико спасла изглед ствари, она |
чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она је ослушкивала како неда |
кретом да и не помисли да се опре њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, |
} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту је |
вољи, али ти велиш:{S} Није то по њеној вољи, има ту један други узрок; та је препрека у њеном |
ља желео Достану, или се просто покорио вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара. |
о боље.{S} Било би ми жао да ти није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде ш |
свесни покрет, заостатак узбуђења, него вољни покрет једног свесног Карамарковића, који одбија |
у судбине, чак помажући развој несреће, вољно, предано, из дана у дан; од тог часа, видећи се п |
аше да све мање и мање располаже својом вољом. {S}Он сада корачаше журно и задихано уском путањ |
на друга мисао, коју је она свом својом вољом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије |
ужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни ј |
рог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмер |
крај ћивота.{S} Биле су од тешког жутог воска, невешто прављене.{S} Радмила затвори на часак оч |
ке, потонуле у овом тренутку у процвало воће (ја вам дајем опис од пре месец дана), а под ногам |
, под насмејаним небом, под расцветаним воћем, на колима покривеним шареницама!) поново развлач |
е са лежаја, и замишљен крете кроз мали воћњак.{S} Била је још увек та озвездана и тиха ноћ кад |
грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше довукла побаучке до сп |
о јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од прилике на сред чаршије налази се |
ко Срба није одговарао она додаде:{S} - Воус етес дес нотрес... шта се мислите! - и не чекајући |
{S} Кад запалим свећу (ми употребљавамо воштане свеће, управо њене остатке из цркава) у једном |
дубока тишина.{S} Прозор беше отворен и воштаница је плавила под ударцима свежег ваздуха.{S} Ср |
{S} На каменом поду догореваху две мале воштанице, упаљене од неких пролазника, крај ћивота.{S} |
- она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се тиче моје јадне р |
S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купили просуто |
иону заједно са још трунтавим и прљавим врапцима, што пролеће заједно са првим влакнима бабине |
како се не би заплео и сломио ногу или врат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије дах |
нови нашао.{S} Те су очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка |
на леђа, и једну руку на куку.{S} Затим врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: н |
ти до воденице.{S} Јаз је био затворен, врата на воденици отворена.{S} Он уђе.{S} Све је било м |
Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Врата нисам закључао - понови он после малог ћутања. {S |
би задржана, скоро одгурнута у натраг: врата од улаза беху такође отворена и један погрбљен чо |
једном меком и једва приметном сенком: врата иза њега беху широм отворена.{S} Заморен напрезањ |
е.{S} - Само иди, можемо и без тебе.{S} Врата су била незакључана; соба осветљена месечином; Ра |
ајао је ђерђев.{S} И то је било све.{S} Врата што воде у један мали ходник а одатле у Карамарко |
а сам се служио само ја и кирајџије.{S} Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу |
га, она се заљуља и паде без свести.{S} Врата се отворише и у собу уђе Станојка.{S} Видећи на п |
неко и стаде лупати на Карамарковићева врата.{S} Радмила јасно чу:{S} - Брже, Остоја напада... |
оју собу, Срба куцну на Карамарковићева врата.{S} Радмила беше прешла из своје собе и седела је |
аву у назад, склопљених руку око његова врата, она му поднесе своја полуотворена, влажна и топл |
и непромењена, и да према томе њој сва врата стоје отворена.{S} Сва трагедија Карамарковићева |
} Професорка предложи:{S} - Куцни му на врата.{S} - Љут је, - примети Вера бојажљиво.{S} - Ако. |
на крају тог страховитог ходника једна врата беху отворена и слаба светлост падаше на цигле.{S |
и кораци; он чу како зазвечаше стаклена врата која она залупи за собом.{S} Још је стајао сав из |
ак да му се реч прекиде: кроз замагљена врата, која су водила на улицу, он беше спазио једну же |
шетајући се ходником. {S}Кроз затворена врата долазили су таласи музике и гласови певача као за |
старе ликове светаца.{S} Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање г |
, на неред и узбуђење.{S} Кроз отворена врата видела се нераспремљена соба; на столици, седела |
у појату, остављајући за собом отворена врата.{S} Јеша изађе из свога жбуна, претрча преко чист |
е добијао светлост кроз стаклена улазна врата, којима сам се служио само ја и кирајџије.{S} Вра |
ли неодлучна, обвијене руке око мајчина врата.{S} Спазивши сина, професор се заустави и ухватив |
ви сланине. {S}У дну су била једна мања врата.{S} Прозора није било.{S} Све је то било обично, |
И једно поподне неко поче да куца на та врата.{S} Запитах ко је и шта хоће.{S} Моја сестра ми о |
сваки час загртао, виде кроз отшкринута врата неред од поотвараних ормана и сандука и један осм |
а своје мршаве руке око снажног дединог врата и питала (после његових дугих и за њу пуних мисте |
о кроз прозор, кроз онај тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених р |
се опет зачуше (сада су се удаљавали од врата), канабе зашкрипа под телом које се бацило на њ; |
мињем светлости која је пробијала испод врата на крају ходника, светлости бледе али јасне; и са |
у дугме и спусти руку у очекивању да се врата отворе, тек у том часу Срба примети да ништа није |
а, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву собу широм отворише и |
кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, лагано и меко газе |
ијати сав сплет разлога.{S} Али када се врата изненада отворише и у собу скоро улете Срба, она |
н узнемиреношћу. {S}Чу се ход; једна се врата залупише; неко викну; кроз планину затитра један |
ући у какву осветљену собу, али кад се врата отворише обресмо се у једном дугом ходнику, пуном |
ата (под је крцкао под тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави |
уставивши се пред служавком. {S}У то се врата на предсобљу отшкринуше и кроз њих извири један м |
о затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а професорка остави свој набурени изра |
е столице без наслона, многи ормани без врата) одакле ју је звала мати. {S}Али тек што уђе, она |
ознавала.{S} И сада, када јој Срба кроз врата одговори онако љуто и оштро, она се, пошто пропла |
човека, који је још увек извиривао кроз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их с |
сти ме.{S} Василије остаде прислоњен уз врата.{S} - Пусти ме.. јер ћу да пуцам, - запрети најед |
Пожури, - добаци сину и кротко затвори врата за собом.{S} Тек што се врата затворише, а профес |
широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећи кроз предсобље, ухвати за кике |
ге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена б |
удала, кукавица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсман |
них ногу.{S} У часу када Радмила отвори врата, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S |
љесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S} Топла и влажна зап |
ни за њега очајног.{S} Он полако отвори врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шет |
вирили испод шешира и онда тихо отвори врата.{S} ИX Он је седео за столом, погнут над цртежима |
дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше прим |
епаде тог бунила и у једном маху отвори врата, претрча предсобље, и скоро утрча у очеву собу.{S |
пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, видех пред собом једну девојку, која ми је била |
ујурио у своју собу, и залупио за собом врата...{S} Дакле...{S} Вера више није сумњала.{S} Али |
к, очи у очи, Василије леђима ослоњен о врата, Срба дижући револвер.{S} Наједном Срба дође себи |
, - Срба беше устао и стајаше ослоњен о врата целом ширином леђа, - има у виду Велику Доброту, |
Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назирао врата што воде у њену и Карамарковићеву собу.{S} Он на |
је брижљиво сакрио револвер и закључао врата на ћелији, остављајући на кревету заспалог Србу ( |
ицу.{S} Василије је шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужн |
м гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: усиљавао се да се смеши:{ |
ених руку.{S} Али пре него што стиже до врата њу издаде снага, она се заљуља и паде без свести. |
ада се столица одгурне, затим кораци до врата (под је крцкао под тежином); али се врата не отво |
на прстима пређе ходник, али дошавши до врата, он се надвлада.{S} Мисао му је била узбуђена.{S} |
велики засвођен улаз.{S} Он дође већ до врата што воде у предсобље, али се ту окрену, и не глед |
{S} Он уђе и седе за први сто, одмах до врата.{S} Био је толико замишљен да не примети никога; |
сребро, белих или златних прстенова око врата, дугих наранџастих кљунова) како једна за другом |
и сада она поче да му обавија руке око врата, сва изгубљена од забуне.{S} - Остави.{S} Све је |
на коња, са једном сељачком торбом око врата у којој је носио књигу и једну дрвену икону Мајке |
ј бундици, са својим лажним бисером око врата.{S} Она му пружи руке, она му скочи скоро око вра |
а му пружи руке, она му скочи скоро око врата.{S} Они се најзад беху срели, лаф и лафица, обоје |
а, скочивши, баци се Карамараковићу око врата.{S} - То је он, он хоће да те убије, он је ван се |
у је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али одједном, као да се ваздух згусну пр |
зодева.{S} Професор који беше отшкринуо врата своје собе, затвори их полако, задовољан и насмеш |
и тихи разговори, лупа посуђа, ударац у врата продавца новина, клип-клап папуче на мајчиним бос |
степеницама.{S} Тај скандал затвори му врата многих кућа које су држале до малог Марјановића, |
!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу једним |
оја се беше довукла побаучке до спољних врата, могла је још који часак да види међу зеленилом њ |
, тек сазидана, недовршена, без спољњих врата, и са степеницама без ограде после другог спрата. |
хну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај који ће је м |
, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чују кораци, колико од самога се |
ене. {S}Било је већ доцкан када се Срба врати у своју собу.{S} Пролазећи ходником он мрачно и с |
- Јесам. - и она се у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њи |
и журно удаљи. {S}Али се са самог прага врати Карамарковићу, који је још увек седео на клупи.{S |
јагама: сваки од њих имао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт |
наш.{S} А довече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S |
његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обичаје.{S} |
у срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и освет |
едног срећног младог човека!{S} Срба се врати постељи и дуго уживаше у најчистијој физичкој нас |
ама наслов, па је опет зави.{S} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида. |
преко Женеве и Црвеног Крста.{S} Она се врати у Београд.{S} Малишан јој се побољевао. {S}Она се |
азали! - узвикну Срба за њом.{S} Она се врати и, шапнувши му са много мистерије име, додаде гла |
сада беше све јасно и просто.{S} Она се врати у своју собу и упали лампу.{S} Сви њени покрети к |
а је донела једну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{ |
иња!{S}" Он ми окрете леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисл |
слом, он их сакри под сено.{S} Затим се врати и леже; не на свој лежај, већ на кревет.{S} Почињ |
да.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врати кући.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше |
че Карамарковића, чим остаде сам, он се врати у своју собу и одмах из фијоке свога стола извуче |
одговори, као ехо: изгубио...{S} Он се врати кући и затвори у собу, не рекавши никоме ни речи. |
и хтео мало час прочитати.{S} - И он се врати својој отвореној књизи и прочита свечано, из Откр |
. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега је тек почињала велика а |
на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се |
Најзад, пред само подне, у манастир се врати Никодим са десетак радника.{S} Сав труд је био уз |
, али већ после пола часа у манастир се врати Никодим.{S} Мало касније Илија, Василије.{S} Свак |
постајало несносно.{S} Карамарковић се врати цртежу.{S} Он није хтео чак ни да је пољуби, као |
си млад, наћићеш је.{S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако |
една реч, један појам.{S} Она се поново врати на Христа. {S}Једном, беху му фарисеји привели гр |
најмањи покрет.{S} Њен поглед се поново врати на јаз: био је заустављен, пун, дубок; до ње је д |
ави, али се онда полако подиже и поново врати на место крај ћивота, лица мирна као човек који ј |
чини покрет да уђе у кола, али се нагло врати.{S} Постаја мало пред шћућуреним наследником, гле |
тко одговори:{S} - Дај овамо.{S} Она му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - прим |
ти кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} И да мора |
ош више оштрине кад бих на своме столу, вративши се о поноћи кући, затекао брижно спремљену веч |
ико његове сувише оштре и јаке црте.{S} Вративши се у трпезарију пошто се беше колико толико см |
{S} Али, све то није било потврђено.{S} Вративши се из планине, Јеша се увуче у свој лежај и ду |
м уђе у собу. {S}Достана се још не беше вратила; Он се поново насмеши.{S} Дуго је затим под амб |
он је боговски лемао.{S} И не једно се вратило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од п |
злато ћу да је обложим, манастиру да је вратим.{S} Све сам тако мислио; Василије, душе ми.{S} О |
очекивани нови живот.{S} - Ја бих да се вратим. - рече наједном Василије. {S}Они стадоше.{S} Са |
Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком на кваци, он се окрете још јед |
ем. {S}Василије се прибра и скочи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пу |
у да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамар |
и слаба светлост падаше на цигле.{S} На вратима је стајао Никодим, у спаваћици и са пушком.{S} |
учини покрет да изађе, али се задржа на вратима.{S} Он се окрете и поново се врати кревету на к |
макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешк |
анцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чаршија била пол |
има, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у је |
несрећна случајност! - узвикну човек на вратима.{S} Тек у том тренутку младић као да дође сасви |
а даваше неке знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђаво |
хову кућу, приликом славе, ако би их на вратима дочекао Срба.{S} Међутим, од све те љубави Срба |
Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена |
ј мене.{S} Срба пређе на диван.{S} Пред вратима се зачу лаган ход и шушкање.{S} Није било сумње |
седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је једва дисао |
такама о камени под.{S} Нашавши се пред вратима, он помисли да све ипак није свршено.{S} Остаја |
младеж, - мислио је зауставивши се пред вратима, - дане проводи по кафанама и дансинзима, на Ун |
већа.{S} Тихи кораци се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} |
маукање Принца.{S} Принц је остао пред вратима, - севну у Срби мисао; али одмах: - како је доб |
вече хтети у Оперу.{S} Била је већ пред вратима кабинета, када је једна неодољива снага задржа |
ио с тиме што нам о слави и сабору пред вратима оставља свеће и дарове?{S} То је разбојник, гос |
анија престаде са осмехом.{S} Она приђе вратима и залупи их.{S} Сада их је осветљавала једино с |
га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа их и отвори:{S} - Ти имаш право, ово ј |
ута она, стојећи овако пред братовљевим вратима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он |
S}Дрхтећи, Вера се приближи братовљевим вратима, и тек пошто ослушну, она покуца.{S} Из собе се |
дање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и по дану кришом увлачио у ку |
и, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; неки опет увераваху да п |
е собице и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши с |
урно и нервозно поче звонити на спољњим вратима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошл |
љујете.{S} Срба се рукова и затим крену вратима. {S}Али дошавши дотле, он се нагло окрете, и пр |
S} Али када све то не поможе, она јурну вратима, вичући у помоћ.{S} За час се скупи цела кућа.{ |
е. {S}Њена рамена пређе дрхтавица.{S} - Вратимо се. - замоли.{S} - Вас је страх? - упита Срба.{ |
оворимо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S}При повратку, ни сама не знајући како, о |
Она покуша:{S} - Устани, доцкан је.{S} Вратимо се.{S} Приљубивши снажно образ уз њена мала кол |
ао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било синоћ. {S}Заноћили на Влајини |
места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је било си |
где је био (то је било ван сваке сумње) вратио се у мрак, ујурио у своју собу, и залупио за соб |
S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срба одби да једе.{S} Веч |
едном старом књигом.{S} Пре два дана се вратио праћен једном огромном масом људи и жена.{S} То |
убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, после свега |
ду, - мислио је Срба, - него што сам се вратио овамо.{S} Али, можда она сама не би имала храбро |
ога бунила. {S}Карамарковић се тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој каби |
јачка ниска, срез је пронашао чији су и вратио.{S} Остоју је то можда наљутило, хтео да се осве |
затим се, чим су шуме озеленеле, кришом вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи н |
да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на своме столу је затекао две цедуље.{S} Пр |
збуђен и збуњен.{S} Он чак замоли:{S} - Вратите ми лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупо |
та вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово вам је нека рас |
ло је два пута: или ићи још даље или се вратити раду.{S} Изабрах прво.{S} У то доба пада почета |
телесним бићем.{S} Али на који се начин вратити? {S}Како?{S} И онда, је ли заслужио он ту бескр |
питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? { |
ада је најусамљенији, Он се могао мирно вратити у свет и поднети све оно што је поднео, учинити |
пелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али |
или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу морати прес |
огодило, ти никад више нећеш моћи да се вратиш твоме некадашњем празном животу.{S} - Василије, |
а су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих као да |
а. {S}Карамарковићеви, Пајсије и остали вратише се у манастир тек пошто Сребрница опаде толико |
е у исти мах, пловке прнуше, испружених вратова унапред, згрчених ногу под белим трбусима.{S} О |
ача и пренеражења, а он сам измучи коња вратоломним трком, док не стиже на своје место опредеље |
у нервозну руку како се игра перлама на врату.{S} Али у исти мах он осети да се нешто велико и |
е обасу пољупцима, по коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око |
о му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да пос |
е ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребледела.{S |
јближе, па онда даље; и док се оно прво враћа, друго се повија; у почетку можете да пратите пог |
е, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно, без погрешке |
егове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пута, |
о игуману, који беше догегао, о сукобу: враћали су се из суседног села и случајно набасали на О |
премао, нарочито се обукао, три пута се враћао од капије ради заборављеног часовника, марамице, |
придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново истраживао, поново се губи |
то дебелом прашином и жегом.{S} Иако се враћао два дана раније, иако беше тек три дана протекло |
весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што |
живот он је награђен; ови задати болови враћени су Радмилиним опредељењем.{S} То се тако морало |
че проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која |
сип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и уску која је ишла све до |
ође Небојшу кулу, окрену наједном према врбама.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљ |
.{S} После жита наиђоше ливаде оивичене врбама: кроз трунтаве и ниске крошње просијавала је гла |
ше да иду обалом.{S} Вода је била црна, врбе, које су је ивичиле, црне.{S} Тек у даљини и крај |
њим одсјајима дана.{S} Са друге стране, врбе су скоро дотицале површину воде својим витким гран |
гу под белим трбусима.{S} Оне прелетоше врбе и спустише се мало даље на земљу.{S} Али та кратка |
ог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она |
, потопљено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крт |
велика туга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клуп |
азили, рецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи по |
теље, Веру, Марију..{S} Све је било ту, врвило између редова, дизало се и испуњавало ту слабо о |
егнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признаваше то |
беше учинила своје и нека потајна мржња вребаше иза свих оних обичних и свакидашњих речи, изгов |
ћи.{S} Први пут можда у своме животу он вребаше час када пред капијом неће бити никога, да би м |
начки ток живота могао бити поштеђен од вреве нове и младе вароши.{S} Ненадно и за њега самог, |
ен из равнотеже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољ |
на сто хиљада динара.{S} Црни Остоја је вредео читаво имање.{S} Једино игуман на ову претпостав |
ркве, макар и без изговорених молитава, вреди више него све исповести и сви савети: слушати сво |
цео, ништа зашта бих могао помислити да вреди и најмање жртве.{S} Све ми се чинило да изван тог |
еже.{S} Оно што је још јуче вредело, не вреди данас; оно што је јуче чинило задовољство, боли д |
их којима сам на жао учинио, јер шта ми вреди да ми неко други опрости, на пример и сам Бог, ак |
, - имали свести или немали.{S} Шта вам вреди то што се после извршеног кидате (боље је зато не |
постоји још једна ствар: само онај пут вреди који смо ми сами нашли.{S} Доста.{S} Још само ово |
може!{S} Којим путем?{S} Само онај пут вреди који човек сам пронађе, то сам ти већ једном река |
н ће држати у рукама нешто много јаче и вредније.{S} XXXВИИ Један за другим, престрашени, радни |
крајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан покрет (који само ча |
промени, ствари као да узеше неку другу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и о |
као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! {S}То је так |
{S} Неки делови беху збиља од неоцењиве вредности за упознавање менталитета те послератне омлад |
све у једном магновењу променило своје вредности, оно што нам је до јуче било језгро живота по |
их купа, са још другим стварчицама мање вредности, затвори поново у кутију.{S} XВИИ Пре свега д |
вићеву.{S} Њу је само чудила, и донекле вређала, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било |
но тражимо око себе, откривши бескрајна врела најчистијег унутрашњег живота и медитације, осети |
аштања, он само журно дотаче осушеним и врелим уснама њену хладну руку.{S} Она баци на њ брз и |
рвећа, у лице удари неподношљива јара и врелина; чуо се један уједначен шум, као када се кокају |
о тако хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизн |
на том малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} |
и цигарете и жижице.{S} Али после тога, време је било смањено само за десет минута, а он није з |
а не би могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, о |
ед, прође кроз Србину свест у тренутку: време, колико је трајао непомичан поглед Карамарковићев |
и у собу, не рекавши никоме ни речи.{S} Време за оперу се полако ближило и Вера, узевши јутрошњ |
ених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пред његовим очима почеше |
т.{S} Прва његова одлука би да пусти да време пролази.{S} Оно што је одмах, чак и њему, било ја |
ма реалном и физичком животу.{S} Као да време, када је био као и остали свет, беше потонуло у п |
оје сам учинила после другог читања, за време вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угле |
излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамарковићевог одсуства, Радмила доби сина.{S} |
ркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза, брзо је одмицала.{S} Када се Ср |
гне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то |
ло нежности и стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе реч |
дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе планине опкољене. {S}Била |
овићу једнога дана (она није одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног |
у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећ |
о под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапићем и после |
аху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и испитивачки |
итним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак кад би му |
ао да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би га одмах оба |
о, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека посматрао рад |
ђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе, у колико |
а.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" човеку, али |
е њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се круница нагл |
отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио владика Л., који |
тена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}Крај ње је с |
еђу млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова када нам се ц |
розора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријатеља.{S} У н |
м и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се полако приближ |
ило никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица је излазил |
во настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезданом небу ил |
случај?{S} - Када се једно од двоје на време тргне.{S} - И ја сада, место да будем несрећан, т |
ростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{S} - И певушећи поче да се разодева.{S} Професор |
жно у лице.{S} Још мање обрати пажњу на време шта пролази. {S}Када се сети на посао и када потр |
да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сунчано и ветровито целог дана.{S} Тек пре |
(сем тога, тим дискусијама испуњавао је време које би иначе провео мислећи на оно нашта није хт |
ји него што сте ви били за ово последње време у манастиру?{S} Радмила као да не чу ово питање, |
срећна овако и оволико као ово последње време.{S} Ти и сама знаш довољно.{S} Ја знам да ти у ме |
да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било је чак нечег смешног у неж |
ху на далеко чувени Јакшићи, у последње време у крвавој свађи са манастиром око неких спорних и |
ху или задовољство. {S}Тако, у последње време, он откри један начин да оправда своје богатство |
то питате?{S} Попните се.{S} У последње време Срба се беше необично здружио са Василијем.{S} На |
на и поред искуства стеченог у последње време!{S} Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готов |
Ја уопште нисам читао новине у последње време. {S}Мене је хтео повести собом онај стари, кицош |
од себе, ти си ме избегавао у последње време, ништа те није занимало, ни шта радим, ни шта мис |
једном унутрашњом ватром и цело сам се време питала: какав је живот тих људи? јесу ли срећни д |
S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, |
анује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само Мишка за мен |
о око мене.{S} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и д |
стоветном облику (ни дух, ни услови, ни време није исто) и то је сваки пут, када нам се нешто п |
р ма шта урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А к |
доказ је у овоме: она никако, цело ово време од пристаништа до куће, не помисли на чудно понаш |
овост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући тле под ногам |
{S}Изгледаће необично, али за цело ово време од куће до воде, он не састави ни једне једине ми |
нарочито и највише поражавало цело ово време, беше симпатија његових из породице, симпатија по |
ан луди и непромишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може |
ја могу да преварим. {S}Радмила у прво време би запрепашћена тим открићем.{S} Она проведе неко |
е гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно покретање његове руке претвори се полако |
осећање, и оно ме није напуштало за сво време што су ходочасници пробавили у манастиру.{S} Јер |
зориште други чин беше већ почео те сво време до међучина проведе шетајући се ходником. {S}Кроз |
тај спољњи омотач наше особе.{S} Свако време има свој законик, ненаписан и неизречен, али који |
чина оцртавала решетке прозора.{S} Неко време прође у тишини.{S} Она се наједном прену: - Доста |
ј смрти тргла једна посета; бар за неко време.{S} Моја мати и отац, заједно са млађом сестром, |
пијање на крају, настави се још за неко време.{S} Јеша беше збуњен озбиљношћу браће и њиховим ч |
о њене сањиве покрете.{S} XИИИ У колико време више одмицаше у толико Карамарковић мање рачунаше |
а има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није ни било чудно онда његово осећање празнине |
е "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глуп |
} Не знајући ни сам зашто, Срба је цело време чекао да објашњење дође од оне Јешине руке за пој |
ој је необично продужен, као да је цело време, са свим својим манифестацијама покрета, почело н |
ни тог дана, ни сутрадан, мада је цело време прележао на овоме дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} |
ног учтивог и бледог Руса, који је цело време без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карам |
има. {S}Али тог пута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечер |
. и тада сам помислио. {S}- Ја сам цело време био уверен да ћеш доћи на ту мисао: ко има више п |
ће ми их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретар |
е са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју највећу срећу, али примети да га с |
рао (не сасвим у почетку; било је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осе |
, као да су хтели надокнадити изгубљено време, вратише себи.{S} Пометња која је владала око њих |
е пружао случај. {S}Ипак, он се извесно време отимаше од бујице и да не би једне околности, он |
овала једна млада и лепа жена.{S} За то време, пред игуманом и Никодимом, Достана плакаше.{S} И |
S} Чуло се довикивање, псовке.{S} За то време, јако узбуђен, Карамарковић је са Радмилом купио |
тола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му гл |
сао.{S} Они поћуташе за часак.{S} За то време професор је нешто тражио у малом Еванђељу, принев |
м.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подигао зобницу.{S} Сав пребледео о |
укама.{S} Фијакер беше кренуо.{S} За то време, Марија је полако претурала по кутији и пажљиво з |
. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избегавао сваки сусрет са мајком, пролазе |
ан, леђима ослоњен на камен; Јеша за то време дрхташе у најдубљем куту пећине, не усуђујући се |
ле су му речи у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање талас |
спунио своју дужност.{S} Василије за то време беше клекао, наслонивши чело на руб ковчега.{S} К |
избраздану плавим венама.{S} ВИИ За то време Срба је лежао непомично на свом старом дивану, са |
еле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно обучен, лежао на кревету у Васил |
сроза на под, без свести.{S} За све то време Карамарковић не учини ни један покрет.{S} Он виде |
е ослобађало те море.{S} Тако сам, у то време, научио и руски и француски, поред огромног броја |
Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, С |
речом и малтером (будући да се баш у то време дозиђивао на том крилу други спрат) то се он, она |
тако он се себи учини чудан.{S} У исто време он подсвесно праћаше раздраганост која је нагло р |
све више духа и интелигенције, а у исто време све јасније је уочавао величину глупости и сељачк |
успорити тај завршетак (који је у исто време могао бити само почетак једног новог живота, живо |
е рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх, ја видим, ја видим то добро, страх вас је |
ектура, пун самопоуздања.{S} Али у исто време Миљковића скоро разјари аљкавост са којом беху из |
, једнога вечера дочека песницама.{S} У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у |
дом одласка, куповине извесних ситница, времена.{S} Одједном, Карамарковић рече:{S} - Ја сам уз |
убље; зато је толико рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је |
ила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе и своја чувства.{S} Она се н |
порости, неког необјашњивог продужавања времена.{S} Јер збиља, њој се непрестано чињаше да се г |
ј тамо, други од врата. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једин |
био одложен?{S} - Онако... због рђавог времена, на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада |
је било тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мр |
тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} За |
ти си видела само забаву, прекраћивање времена.{S} - Срба као да беше потпуно заборавио на прв |
а се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које пролази и журно се упути кући иако је било |
за:{S} - Чекајте, нисам завршио... биће времена за све... и за љутњу, наравно.{S} Ах, ми старци |
или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред о |
а су ти млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претво |
е леђа.{S} Затим се врати:{S} "Дајем ти времена до седамнаестог.{S} Размисли. {S}Пред тобом се |
S} Чинило му се да му сада неће достићи времена. {S}Срба међутим лагано оседла коња и онда зами |
о је средити.{S} Треба ми још један дан времена, - помисли он претурајући по хартијама.{S} Најв |
, пола часа, час?{S} Он не беше свестан времена које пролази.{S} Седео је крај те мале ватре и |
и.{S} Када ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у ј |
ствар поста ми јасна.{S} Јер ма колико времена проводили заједно, међу нама не беше оне врсте |
се чу ход.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартиј |
е ноћи, све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовим |
нити од ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да б |
тако испуњен да му је једва преостајало времена за спавање.{S} Нов положај, прикованост за фоте |
утакмице и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не |
у, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са |
ва разабирао под сунчевим зрацима.{S} С времена на време, Срба би подстакао угарке једним штапи |
ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба би бацао на Радмилу један брз и и |
орачао је ситним корацима и право.{S} С времена на време поткечио би својим штапом који камичак |
ли све то као да је било узгредно.{S} С времена на време она би бацила на њега поглед, али би г |
о свој посао, предано и изгубљено.{S} С времена на време он би се скидао са скела и издалека по |
{S} И то буђење, које природа изазива с времена на време, у толико је страшније, омамније, луђе |
ш и појачала.{S} До тог вечера она је с времена на време мислила или сневала о оном "страном" ч |
виделе су се њине црвене ноге како се с времена на време покрећу: то је било као цвет чија се к |
зио је кроз отворене прозоре жагор; и с времена на време песма. {S}У манастиру се налазио влади |
рка", намрштена и строга; и кришом би с времена на време убрисала очи крајем своје кецеље. {S}К |
певали између млаког камења, праћени с времена на време уздахом какве буљине.{S} Има часова ка |
шетао од прозора до врата, застајући с времена на време и посматрајући тужно свог новог пријат |
сада дубоким и тихим сном, прекиданим с времена на време лаким уздасима. {S}Карамарковић се пол |
игде није било никога.{S} Чуо се само с времена на време отегнути промукао лавеж паса.{S} Улица |
зини и поново настављао са шетњом. {S}С времена на време он би или подигао поглед према озвезда |
Представљај себи без престанка вечност времена и бесконачност материје; свако тело у односу пр |
морало куцати брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две |
е мучи, не пече, не крвави; она постане временом наш најпријатнији доживљај, најбољи део нас са |
делу свога живота, које ми, иако блиско временски, изгледа у облацима сећања као нешто далеко, |
о проса и његово трајање у односу према времену није ништа друго до један обрт бургије.{S} - Он |
за ни против, јер и сам припадам своме времену, јер сам и сам удисао отровну и слатку јасноћу |
поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављају дубоку |
еко чела и осети да му је длан необично врео.{S} Затим се ненадно сети Радмиле, виде је онако к |
јим је зграда била покривена био је још врео од дневне жеге; ново сено је испуштало један оштар |
о сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се о |
су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чел |
љење, и као шиштање уклупчаних змија, и вриска, и јецање, и ненадно крхање; цела планина, ниски |
држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - Ко си? - |
еде и како се затим сроза.{S} - Мишо! - врисну она. {S}- Мишо!{S} Притрчавши, она обгрли непоми |
м.{S} - Моју породицу остави на миру! - врисну Радмила.{S} - Ако је моја мати била само мала ра |
се зауставише пред вратима.{S} Радмила врисну и појури раширених руку.{S} Али пре него што сти |
ђи се ти нас.{S} У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши |
ту осећања, страха, кајања, љубави, она врисну бацивши се према Карамарковићу:{S} - Мишо, чувај |
ворио крај ње тако ненадно да она скоро врисну.{S} Како ју је он привлачио к себи, она замоли, |
атило кући са масницама и огреботинама, вриштећи од препасти, а то само зато јер се приближило |
у дело?{S} - Храброшћу.{S} То је једина врлина која је урођена и природна, и која не срамоти чо |
проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "прокл |
си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су " |
пита се.{S} У почетку преувеличава њене врлине, тако да када на крају у њој нађе само љупку осо |
бацити чистунци који проповедају чисту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност |
ог стања у кући, и која ју је, изгледа, врло мучила.{S} Била је то једна од оних страсних жеља |
адох у том господину једног политичара, врло познатог са свога конзерватизма.{S} - Ви сте луди. |
ви упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентименталан.{S} На |
беше објаснила о чему се ради.{S} - О, врло радо, - смешио се Срба, - није потребно да ме толи |
их ситница.{S} Он ме је пажљиво слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одр |
а зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вирећи само својом крошњом, појави |
о видим да си и ти о свему томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откри |
опада, - настави упорно Карамарковић, - врло окретан, врло занимљив, мало изгледа сувише сентим |
снелим... и неумесним (да, наравно!)... врло неумесним комплиментима?{S} Хе, видите, млади приј |
онда седимо у мраку, због комараца.{S} Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. |
ћи се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе?{S} Врло је добра.{S}" Свеска се завршавала овом реченицом: |
ам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на свету и великих љубави.{S} Ал |
а "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и има породица које с колена на колено одужу |
умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да већ неколико тренутака нешто болно |
тицама, указа се воденица.{S} - Мени је врло жао, верујте ми. - проговори она најзад, после дуж |
ед улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој с |
м и донесем винско сирће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, |
алкохолом и помућења свести; стање које врло блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пи |
да ће се све добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге речен |
да је изгледао смућен, у ствари знађаше врло добро у каквом се положају налазе; и шта их у буду |
ло "култура и цивилизација". {S}Он беше врло млад, и та претераност имаде огромног утицаја на њ |
необично поласка овоме; али, иако беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би свак |
емачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај кола је стајао мој старац и чекао. |
ткидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не може се поправити.{S} |
мо угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло весело.{S} - Збиља?{S} - Карамарковић се поново ок |
настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он направи свега још неколико речениц |
Никодим је принесе фењеру.{S} Крупно и врло читко било је написано:{S} "Под средњим каменом на |
ним и дрвеним смехом, што професор уочи врло добро, и на крају:{S} - Ти си, тата, мало узрујан, |
дност тога посла и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужно |
тарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и н |
је водио и прижељкивао.{S} Он је видео врло добро да до тог тренутка он живљаше не својим виши |
а о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} |
еђе преко његовог лица (али како је био врло измучен и уморан, тај осмејак би само једна неприј |
тек овлашно скициране.{S} - Ја бих био врло срећан да могу да дознам од каква материала мисли |
да ју је "сакрио", као што је то радио врло често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{ |
шину прва муња.{S} Затим, као што се то врло често дешава у планинским крајевима, наиђе једна с |
то постојало у њеној подсвести у облику врло прозрачних слика, нешто налик на остатак једног сн |
наведе на неку недостојност, што би му врло често полазило за руком и тада би падао у прави на |
мске ноћи и белих кровова, тек ја бејах врло узбуђен.{S} То нису били више наивни фокстроти по |
е, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико има сестара и бра |
!), ја сам ван себе скакао од стола. {S}Врло често ми се дешавало да за то време док сам избега |
S} И разговарао тако са сељацима, преко врљика, и тражио да ми донесу храну и пиће.{S} Престраш |
вече, када ти се она будала врати, а ти врљику.{S} Достана се сави пред игуманом.{S} - Дај да т |
намештеним и као обичне собе и као нека врста салона, и доста укусно, играло се уз звуке једног |
пута пред њеним очима.{S} Само као нека врста напомене; као када шетамо по парку, у недељном од |
је најнежније у њима.{S} Међутим, једна врста притајене страсности и ватре гори у њима беспреки |
и труни од какве жеље за успехом: једна врста злобног идими-дођими, са пуно нечег надуто господ |
ржње беше се родила у њеном срцу; једна врста побуне која је тињала дубоко у њој.{S} Ушавши у с |
гових мисли, на тему која је била једна врста "лајтмотива" његовог унутрашњег живота и задржати |
, - помисли у себи Карамарковић и једна врста пакосне веселости за часак заигра у њему. {S}Радм |
и слутити, још мање знати.{S} Али једна врста мржње беше се родила у њеном срцу; једна врста по |
на непокретност јој се чинила као једна врста подавања његовој вољи; са бескрајном слашћу она ј |
} Не умем да објасним, то је тако једна врста потребе.{S} Био сам у иностранству, у Француској |
нежније љубазнице.{S} Као и Радмила, та врста жена није лепа. {S}Она одбија у почетку баш оним |
рамарковићев иако то није био он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на кра |
да пуши.{S} - То није рђаво.{S} Има две врсте сликара, једни што пуше, ти су сношљиви, и други |
реокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништавне, па било д |
испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта имам да испитујем!{S} И от |
ио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речитости, као на пример:{S} "Данас, док је Беогр |
тева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честит |
роводили заједно, међу нама не беше оне врсте пријатељства које изискује поверавања.{S} Зато се |
варности.{S} Она као да живљаше у некој врсти сна, без мисли и жеља; као очекујући нешто. {S}И |
ним лепим и племенитим осећањем, једном врстом благог хумора, осветљеног свежим пролетњим сунце |
испуни не само нежношћу, него и једном врстом флуида који чисто трепери око његових снажних ус |
ним замахом?{S} Карамарковић осети неку врсту лаке језе при помисли да ако хоће, само једним по |
сту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио ш |
е поступке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже с |
ство са Радмилом носило је у себи једну врсту откровења.{S} То је! - као да је цео унутрашњи и |
њим нисам имао никаквих веза, али једну врсту зле воље... јест, зле воље имао сам према њему.{S |
те ли икад, стојећи тако, осетили једну врсту страве од тог бескрајног пространства које ни ваш |
ећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту прећутног прекора, нагло би се повлачило пред про |
ствари из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: с |
аду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто необично, с |
једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после кратке паузе:{S} - Можда би |
сте могли?{S} -Не знам, то је било као вртлог, једном у њему, касније нисам могао да се извуче |
прекине целулоидна пантљика) и од целог вртлога осећања, речи, пејсажа, остаје само празно и по |
у крајева, могао на неки начин изићи из вртлога једних те истих представа, које су му долазиле |
тај човек беше пре много векова прошао вртлогом.{S} И онда?{S} Откуда овде присутан, када су м |
рби се учини да он није ни прекидао тај вртоглави живот, учини му се да се између његовог после |
ла јасно и прецизно.{S} Затим необично, вртоглаво брзо. {S}Он примети чудновати поглед који му |
н се за неколико минута налазио на тако вртоглавој висини, проживео несвесно неколико најчистиј |
а супротном, сада као да продужи његову вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од |
самилости и праштања.{S} И друго: ноћ у врту, стазама иде чета, са фењерима и свећама; пред чет |
некако сувише поверљиво Милоје и његов врућ дах опали Јешу по лицу.{S} - Јесте, брате, ти се н |
на, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чар |
места у средини.{S} - Биће им само мало врућина. - примети Карамарковић подсмешљиво.{S} Завлада |
и изазивајуће атмосфере, а можда и због врућине која нам беше при уласку ударила у главу, људи |
уђења, искапи овог пута чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на |
стави игумана, Никодима и патролу да уз врућу ракију расправе о томе ко ће однети новац у срез |
анине и да је тек у овом часу стигао на врх: пред њим је пуцало пространство, читав један свет |
а Јелице била је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ не |
е Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих с |
утра! - узвикивао је Никодим.{S} - Црни Врх је слишћен.{S} Илија поче да звони на узбуну.{S} Те |
нине укажу у свој својој лепоти.{S} Два врха, један према другом, Јелица и Бели Камен, личили с |
по шибљу, веверице прескакале са једног врха дрвета на друго, небом су шибали први сунчеви зрац |
те манастиру.{S} Између тешких облака и врхова планинских светљаше један узан појас зеленог неб |
ну собну хаљину чији рукави допираху до врхова прстију малом човеку, мада их је овај сваки час |
је био необично јако осветљен.{S} Преко врхова дрвећа клизио је кроз отворене прозоре жагор; и |
рена.{S} Заморен напрезањем да стаје на врхове прстију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да д |
са улице, пролећу што прелива кровове и врхове дрвећа неком безграничном и слатком чежњом.{S} - |
је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под косом, притискивао глав |
и са дрвећа се круниле водене капи.{S} Врхови планински пушили су се праћени шумом набујалих п |
жбуњем од кога су вирили само распупели врхови, мирисала је сенка, свеж лист, влага, свуда унао |
се приближи сасвим столу, треперећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог ра |
и у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима прстију, уђе Срба.{S} Један коси сунчев зрак б |
ерен у успех и без тога. {S}Полако и на врховима прстију он се врати у своју собу.{S} За њега ј |
а се цепала о планину (изгубљену својим врховима у киши) и њени ситни праменови пловљаху ниско |
ве, схватајући све.{S} У том страшном и врховном часу његова живота, Карамарковић за тренутак о |
н и какво одело носи!), постајући у том врховном часу један мајушан, потчињени, покорни део јед |
озима (као рогови пужа кога сте дотакли врхом штапа), и ја сам, дижући лице изнад тањира, после |
чић, једна мала папуча која вири својим врхом испод дивана, све је то толико пуно њене сопствен |
се тај прелаз догодио, он се налазио на врху до тада само замишљаних патњи, али сада, тај врхун |
!{S} Црква је била празна. {S}Високо, у врху иконостаса, светлело је пред распећем кандило.{S} |
олтар и онда управи поглед на распеће у врху иконостаса. {S}У цркви је био сутон, али се лепо р |
блиско претходи физичкој узбуни која је врхунац пијанства.{S} Дух, пре него што ће сасвим стати |
да само замишљаних патњи, али сада, тај врхунац није био само тежња његова, то је била у овом т |
у једно доба када све већ беше достигло врхунац.{S} У ствари, све до те прве свађе, он схваташе |
Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажаше толиког олакшања |
апомињати да има људи који могу бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, |
и.{S} Ненадно и за њега самог, а већ на врхунцу нестрпљења, Срба скочи из кревета, смаче своју |
, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и |
јим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и |
ић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје |
брана.{S} То није тачно, јер одбрана се врши у нади да се човек одбрани.{S} Карамарковић је зна |
огромни стогови сламе од прошлогодишње вршидбе.{S} Затим, пре него што се Никодим добро расани |
тај рад, он није осећао промену која се вршила на њему, он није осећао како године полако мењај |
н и креч за обнову цркве) натоварена до вршка; а између њих унезверена и заплашена стока која с |
епова песак, писке малих реморкера који вршљају по средини реке између светлих и уљем измашћени |
натопљено росом и свежином. {S}Птице су вршљале по шибљу, веверице прескакале са једног врха др |
Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он уопште није ни ушао са нама.{S} Било н |
и" затече своје обично друштво, Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз |
вега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански, последњем спасу: |
заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен тим стра |
ост за своју малу и добру Веру, коју је вукао за кике.{S} Треба бити добар са њом, - помисли, - |
анском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по улици своје одузете ноге, његови ратни пријат |
толико је све то живо.{S} - Калуђери су вулгарни и неинтересантни.{S} Старешина манастирски је |
и Бели Камен, личили су на два дивовска вулкана из којих су сукљала два огромна стуба наранџаст |
прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} Али |
и, сасвим изван себе, нагло почео да је вуче за руку, или да је зове по имену или, што се ређе |
на који начин да се задовољи и, стално вучен својим погрешним закључцима, затим навиком да жив |
аки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу |
Пре него што изађоше из клавирске собе, г-ца Јовановић му беше објаснила о чему се ради.{S} - О |
ог младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била једна од оних тако честих београ |
културна.{S} Беху већ дошли до ложе.{S} Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она |
је утисак оригиналне фасаде.{S} Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац |
ражио била је освета.{S} Коме?{S} Можда г-ци С**.{S} Тај напрегнути живот трајао је до јуче...{ |
орити ко је она, сем:{S} - То је рођака г-це Јовановић.{S} Мало касније Срба задржа домаћицу и |
.{S} - Знам, знам, - весело је чаврљала г-ца Јовановић, - ви сте увек велики каваљер... ун тyпе |
тешки снопови месечине.{S} XXX Радмила г-ци Јовановић Манастир **во 1. јуна 192* Драга моја Ма |
етње по околини. {S}То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по ш |
своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, он чак замисли помир |
покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу Јовановић и њен весели салон, о |
фе и најзад, он на степеницама наиђе на г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официр |
ији се поглед мирно управи на њега и на г-цу Јовановић.{S} Једна тужна благост, затим један мал |
есели салон, он чак замисли помирење са г- цом С**, помирење које је једно време држао за своју |
а, пошто је испричао како се упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о беогр |
и.{S} Први је догађај био познанство са г-цом С**. {S}До тог тренутка он имађаше обичај да прил |
ило је једно време, после оног жура код г-це Јовановић, када сам осећао уистину, осећао ово ист |
здражен и тужан.{S} Долазећи на жур код г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она |
Срба!{S} Та он више не долази на журеве г-це Јовановић само зато што на њих долази Срба!{S} Та |
е било криво, ви не верујете?{S} - Овде г-ца Јовановић ошину Србу једним брзим и ђаволским погл |
т су јој пролазила свега два имена, име г-це Јовановић и Србино.{S} Све остало беше потиснуто о |
ма се појави Василије.{S} - Пожурите се г. Карамарковићу. {S}Хоћете ли да вам помогнем до кола? |
{S}Поздравите малу Јелену Б. Ако видите г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ки |
S} - Уђите само, само смо нас троје - и г-ца Јовановић поново баци један значајан поглед на Јел |
осрамљен, одгурнут (поред тога што се и г-ца С** са своје стране осећала пониженом и увређеном |
сти.{S} Та бруталност опет дозва к себи г-цу С**, која беше за часак, понесена ненадним изгледо |
ма у фотељама и по ложама он не виде ни г-це Јовановић, нити иког из њеног друштва, са којима ј |
г-це Јовановић.{S} Срба срете на улици г-цу С**.{S} Она прође крај њега као поред каквог стран |
ута Марјановић је цело време седео крај г-це С**, и тек некако пред крај вечери одвоји се од ње |
ити.{S} Он проведе скоро читав час крај г-це Јелене Б. (необично срећне због ове пажње) слушају |
удо да се забавља у разговору са љупком г-цом Јовановић.{S} Јер она је толико весела и лагана д |
рела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} Напустивши позориште, Срба се почео спушта |
бедио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. Y. није допустио.{S} Y, то сам ја, наравно. {S}- Има |
ичан... и поставити овако питање: зашто г. X. није победио на конкурсу?{S} Одговор: зато што г. |
упали свећу.{S} - Тражио вас је малочас г. Карамарковић - примети сликар М.{S} - Нек иде до ђав |
ара М.: то је онај што је радио портрет г-це С**.{S} Ја и он смо добили са становање такозвану |
два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це С** био је за мене скуп непознатих ствари.{S} Из р |
идео исмејан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе |
држао у руци.{S} XXВИИИ Срба Мијушковић г-ци Јовановић Манастир **во 25. маја 192* Уважајема пр |
ом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} Али један поглед на т |
у Енглеској.{S} - Ах, паувре! - узвикну г-ца Јовановић приметивши Србу; р је изговорила по пари |
го хтели да дознате наједном! - узвикну г-ца Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њ |
о како је беше први пут опазио у салону г-це Јовановић, повучену, у полутами, једва осмехнуту и |
јан и понижен. {S}Равнодушност г-це С** га је мање тиштила од чињенице да је она томе балавцу м |
узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му |
{S} Видећи да ће Василију позлити, Срба га узе под руку и изведе из цркве.{S} За њима изађе и К |
ју очију.{S} Неко је радио у њему, Срба га је осећао, и после сваког ударца срца, њему се чинил |
и он и не заврши добро реченицу, а Срба га звонко ошамари.{S} Затим, док се Марјановић још држа |
силије учини покрет да склони, али Срба га претече и узе табак.{S} Он прелете очима преко некол |
га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узалудни.{ |
под водом заједно са Радмилом. {S}Једва га је познао.{S} На пустом друму узалуд је тражио бреск |
шћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би му |
чен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се Васи |
ку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржавао. |
ренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљадити |
обро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и тих |
своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у папуч |
дини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи чока |
ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њим с |
ри вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У нек |
а је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то чин |
ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уосталом |
иним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, да г |
(иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је у д |
цало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је сп |
диже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине ко |
као да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загр |
Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рек |
био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна дру |
извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухвата |
ј Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни јед |
ек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потпуно |
без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожа |
е као да хоће да спава.{S} Бојећи се да га не узнемири ако би се попела у кревет, Радмила се ти |
ла, његова нервоза.{S} Зар је могуће да га је било страх?{S} И чега?{S} Она није схватала опасн |
ја и његова дела.{S} Леден зној поче да га облива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи |
лог прста, и неколико недеља уживаше да га вуче за собом кроз све журеве, матинеа и излете.{S} |
не примети да беше променио корак, и да га она једва сустизаше. {S}Он постепено изађе толико из |
а можда пријатељица мога пријатеља и да га ја у том тренутку варам његовим сопственим новцем.{S |
да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још неким познаницима почео пецкати због њег |
то заврши мисао она јурну према Срби да га задржи. {S}Али он је одгурну и изађе из собе.{S} XЛВ |
да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанис |
и примити посао.{S} Затим је замоли да га остави, јер жели да посвршава најхитније ствари.{S} |
ка за милостињу.{S} Ах, лопов, мисли да га нико не види!{S} И та ненадна опаска осветли одједно |
елу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и његови војници почеше прибојав |
тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног |
Василије, душе ми.{S} Остоја примети да га сликар М. из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, го |
за своју највећу срећу, али примети да га сада све то више нимало не занима: он је био изгубље |
нате кога сте узели. {S}- Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То |
ноћи да заспи.{S} Чим свану она реши да га види.{S} Али се дуго ломила.{S} Када изађе у дворишт |
није, увек је остајао један тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тр |
тио руке, отворио уста.{S} Могао сам да га прстима задавим, макао не би.{S} - Остоја застаде и |
већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престрављена од понора |
шишану по последњој моди, би довољан да га уздржи од сличног корака.{S} Он се захвали на позиву |
обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој ивици стола.{S} Он баци један брз по |
мо зато што је дубоко у себи веровао да га Радмила воли и да према томе неће примити његову вел |
S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуља |
та чашу и осетивши врућину (која као да га је жарила по крви) он завали на потиљак своју тешку |
{S} Он се не прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штака |
м зашто, ама не могу.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, |
сећам иако сам толико ствари починио да га докажем, у пркос себи, у пркос свету!) ја тражим мес |
чинити?{S} Је ли притрчала њему само да га заштити, или да и њему открије опасност која му прет |
утак.{S} Светлост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по за |
бну мирноћу.{S} Више је него сигурно да га покори не потресоше у толикој мери као остале, не с |
имати љубазницу која би морала скупо да га стаје, затим нагло пробуђена склоност чулним задовољ |
, од тренутка када изгуби способност да га има, поче му се у машти указивати као бескрајна, нед |
ик Његов Петар имађаше нож и замахну да га одбрани; али Он диже руку (јамачно тужно осмехнут) и |
вратио у Србију.{S} Путовао је ноћу да га непријатељи не би ухватили.{S} Једне зоре, пролазећи |
е?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим обе руке са шеширом на коленима? - и |
да је непрестано мислила о њему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирс |
ако болесну осетљивост.{S} И онда, када га она упита шта је учинио, он, набуривши се, одговори |
место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми рекао сада, - Срба б |
покрете.{S} Чак јој се и манастир, када га најзад угледа тога вечера, приказа тако различан и н |
е био човек "рођен у кошуљици".{S} Када га задеси несрећа, он као из ината некоме, пређе на јед |
је у својој соби, крај прозора.{S} Када га спази, она пребледе и скочи.{S} Он хтеде нешто рећи, |
од оне Јешине руке за појасом.{S} Када га, дакле, Никодим удари, Јеша затетура и том приликом |
ок јој је помагао да обуче капут, млада га жена упита:{S} - И ви јамачно идете сутра са нама на |
- Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када бих знала која је то... вештица |
рећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда га... вара. {S}Ах, када |
ме што се сада са њим догађало; и можда га само та новост бацаше у бригу.{S} Он је познавао себ |
ема њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господ |
га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... {S}Радмила дубоко уздахну.{S} И дуго не |
оди: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не берем, На зумбулу бумбул пева, ја га не чујем... |
равдава она друга осећања за Србу, - ја га волим чак више него раније!{S} Јадни мој Миша!{S} Он |
вке, смешећи се једва приметио: {S}- Ја га потпуно разумем.{S} Срба од хладног и подсмешљивог К |
е од оног што је осећала за Србу.{S} Ја га волим још увек, - помисли она радосно, као да тиме о |
у храму.{S} Подигни још једном.{S} А ја га проклињем. (Помилуј Свевишњи, Благочестива Богородиц |
мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп старац! {S}И о |
а ће са собом.{S} Радозналост дућанџија га је сметала и љутила.{S} Он полако изађе у поље изван |
ме избегнута једна велика несрећа, која га је вребала у будућности. {S}Јер он, иако не признава |
ких могућности, као што и несрећа, која га беше задесила, не долажаше од његовог хоћу или нећу. |
гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари само мучила.{S} И зашто се све то гадно |
нило да се све више ослобађа магле која га је дотле обвијала; са сваким даљим секундом он је ја |
ред страхом од огромности празнине која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво пре |
свиђао средини у којој се кретао и која га је због тога запостављала; али ја мислим да су те пр |
ст да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресла.{S} Тек када Марјановић и |
азнина, пространство, тишина смрти која га је очекивала; на средини између тога двога, стајао ј |
авног узрока његовој тврдоглавости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочар |
прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која га испуни при помисли да сада има "поново да почне". {S |
вега, он осећаше тешку и љуту тугу која га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље |
наћи у Београду, он осећаше досаду која га је већ сналазила пре него што је видео и први београ |
о те је видео?{S} - Види Бог!{S} Остоја га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај заје |
беже упорном погледу његовом), попљеска га по рамену, насмеја се једним усиљеним и дрвеним смех |
лих.{S} Он је само несрећан, - правдала га је она.{S} - Можда га жена коју воли одбија, можда г |
од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним великим и ка |
а, ниске и трбушасте таванице, одбијала га је и од саме помисли на манастирски живот.{S} Чак ви |
Срба је у кризи, - помисли он, - а мала га иако увређена заштићава.{S} Добра деца, паметна деца |
е: тај ме је мали можда слагао, Радмила га не трпи; у ствари, то је тако, јер шта је имао данас |
дакле долази, ни куда иде...{S} Радмила га примети и осмехну му се.{S} Он јој приђе. {S}Док је |
ово понављала.{S} И овог вечера Радмила га чекаше.{S} Конак је био необично јако осветљен.{S} П |
а је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, |
а све, Остоја.{S} - Нема, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Па |
ком!{S} - Никодим се испрси.{S} Достана га одмери једним светлим погледом и осмехну се.{S} И он |
је чегртаљка пробијала уши.{S} Достана га у два-три маха лупи у слабину, али он не одговараше |
ива.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међут |
} Тренутак није мислио ништа.{S} Хладна га вода мало смири, али и то само за часак.{S} - Какав |
колико стотина метара од манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек |
на обгрли непомичног Карамарковића, она га поче трести, љубити по лицу, рукама...{S} Али када с |
било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изра |
, лудети од кашља и несанице.{S} О, она га је волела још увек, много, необично много, али некак |
Радмила више није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не прид |
данас... већ да напишем писмо?{S} - Та га идеја нимало не одушеви.{S} - Којешта.{S} То је дана |
тижна, једина срећа целог живота.{S} Та га је жеља залуђивала и свирепо мучила.{S} И не само то |
а уздићи у својим рођеним очима.{S} Шта га се сада тицала околина, друштво, мишљења!{S} Његова |
схвати своје поступке, ни да разуме шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се крет |
умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је бацала у бес, тим страшнији што није имао да буде |
би могао да му се подсмехне, нова лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисл |
љиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је ставио у xеп и прихватио се посла: пред њим је ст |
уно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он беше већ свршен човек, а |
реба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио |
рба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа "жрт |
опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима о |
прве катастрофе, ви сте се... - прекиде га Карамарковић који почињаше да назире наличје свега, |
Нису потребна даља објашњења. - прекиде га Карамарковић.{S} Међутим, Срба упорно настављаше:{S} |
ти како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли дошао час?{S} Он у свести пређе п |
{S} Нешто као стид од самога себе проже га, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да |
адог човека, нешто као неповерење проже га целог.{S} Тај први утисак који осетимо понеки пут уп |
рима и свећама; пред четом Јуда; налазе Га, хватају; а ученик Његов Петар имађаше нож и замахну |
љено и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључ |
талом, игуман је брзо препио и Василије га је неопажено одвео у његову собу и закључао.{S} Ето |
учен и уморан, али осмехнут.{S} Пајсије га пољуби у оба образа и благослови.{S} Све је било на |
лагосиљајући и полако изађе. {S}Пајсије га отпрати до његове ћелије.{S} - Видиш, Пајсије, - про |
мехом, крај кротких и нежних особа које га искрено воле.{S} Та он је рођен за "велику љубав", з |
ерја он не могаде сакрити узбуђење које га обузе при погледу на тај страшан призор: катанац одв |
два задржавао сету и нерасположење које га је све више заокупљало: он је поново мислио на напуш |
н у том часу беше удвојен и то удвајање га није ни најмање бунило:{S} - Седео сам на обали, пре |
е да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шта и како Радмила мисли и осећа; цело п |
муком.{S} Срба пође пешице.{S} Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим |
нда она дође по неколико пута и опомиње га на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до ва |
ипак надвлада и осмехну:{S} - Схватате га... интуицијом, шта ли?{S} Они се погледаше.{S} - Мож |
вас заклопите одмах ово писмо и читајте га тек пошто останете сами, рецимо када већ будете легл |
је добијао "лекције од живота"; ви сте га видели како његови планови пропадају у тренутку када |
е штаке. {S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мисл |
есна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност јој је |
тво донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет минута нај |
иде путем, непрестано се надајући да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у д |
он?{S} - Он има породицу, матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} |
е оружје против њега самог.{S} Човек ће га дати да буде њиме убијен, ако мисли да ће то исто ор |
} - Тамо неке манастире, цркве, ђаво ће га знати!{S} - Ах, ах, ви мислите на ту рестаурацију... |
чега.{S} Сељак који је држао фењер беше га управио овоме право на лице и јасно се из мрака издв |
лазило за руком.{S} Јутарњи ваздух беше га мало отрезнио и он врло добро знађаше шта треба да у |
не према Срби, због супарништва, почеше га позивати.{S} Он се видео исмејан и понижен. {S}Равно |
ност његовог карактера.{S} Али још више га је од те двојности притискивало васпитање, такозвано |
о вољи својих "духовника"?{S} Поставише га за воденичара.{S} Он поче недељом да навлачи ново и |
гова таштина се није бунила.{S} Највише га је пекло, међутим, што је све више осећао да ће моћи |
он претурајући по хартијама.{S} Највише га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никак |
би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пекло то признање, које је морао учинити |
И то за увек. {S}Једнога дана извукоше га његови војници испод рушевина једног мостобрана, сво |
р уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А зар в |
је, иако то у себи није признавао да би га тај поступак чак и уздигао у Радмилиној љубави и мож |
но одмерено и лагано дисање.{S} Тада би га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра мо |
е баш у том ломљењу, у тој тузи која би га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и |
азио уз њега, нагло упита: {S}- И ви би га убили, када би вам се дала прилика?{S} И узели после |
ме она би бацила на њега поглед, али би га одмах обарала, ако би срела његов. {S}Са једне чисти |
Јешиним бежањем из кафане, али, ако би га јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На |
ог завршетка, јер још не виђаше чему би га такав завршетак одвео.{S} Највише га је бунило и пек |
касније није чуо никакав пуцањ.{S} Први га је открио чувар парка, око седам часова, раскопчаног |
реме мати је настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} |
е, која му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душо |
Он управи поглед на Карамарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због то |
очију заслепљених крајњим исходом, који га је вукао себи силином магнета; он беше као укочен ти |
ствар била потпуно јасна: начин на који га Радмила беше дочекала. {S}Затим да је тај човек поре |
таде помишљати на Београд и на рад који га је тамо чекао.{S} Он постајаше нестрпљив, желећи да |
ш увек бес на неког, на нешто, бес који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цел |
{S} Што ја не бих уистину дознао има ли га или нема? упитам ја.{S} Што ме нису погодили, шта ја |
а реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у присуство своје жене или н |
а ту смешну улогу.{S} Нека реши хоће ли га узети или не, хоће ли га, другим речима, ставити у п |
дивану.{S} Јесу ли се крили?{S} Јесу ли га бар они презирали?{S} Он беше до беснила раздражен т |
у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога ве |
ини покрет као да ће се прекрстити, али га нешто задржа.{S} Он се не прекрсти већ журно (као да |
креснути машину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} О |
асак даде мало злог задовољства.{S} Али га је непокретност Карамарковићева једила. {S}Он се зал |
S} - Што... људи... ја не бежим.{S} Али га није нико слушао.{S} За то време Василије беше подиг |
Цокића, Вујовића, малог Пешића. {S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне |
помисли да ће викнути и побећи. {S}Али га нешто тешко прикиваше за столицу.{S} Све његове наме |
други су прихватили мишљење и предавали га даље, док једног дана није дошло до мајке.{S} И мисл |
Повратили су некако Василија, огрејали га колико су могли, и како овај није могао да иде, они |
на колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из |
зобницу у крај, смаче карабин и преломи га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - |
крезуба уста у велику браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ јед |
гли, и како овај није могао да иде, они га још истог вечера пренели у оближње село, и ту остави |
потпуне тишине коју осети у часу испуни га страхом.{S} Он журно пусти часовник да поново одбија |
равио.{S} - Их, - прасну Никодим и лупи га песницом у прса, - будало божја!{S} Не знајући ни са |
поче се умиљавати око сина.{S} - Умири га, Србо, ти то можеш, тебе се још боји... опет ће напр |
није могао видети слику у њему, и обори га.{S} Срба би толико спретан да га задржи на самој иви |
осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта б |
службу.{S} Она осети да бледи.{S} - Ти га познајеш? {S}- Можда... не сећам се.{S} Неколико час |
ивом похотом. {S}Било је туга погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та |
ебична!{S} Макар и у мисли.{S} Оставити га цело поподне, а увече хтети у Оперу.{S} Била је већ |
ајпростије потребе, као што је оставити га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде |
ад морати нагнути преко стола, загрлити га и заплакати.{S} За то време мати је настављала: {S}- |
, он осећаше да је било.{S} Али примити га, то је значило признати своју погрешку, своје немогу |
вог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он проведе скоро читав час крај |
рај њега као поред каквог странца: нити га је погледало, нити га је хтела спазити.{S} Он провед |
ом, после оне разуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она бе |
пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај хавелок!{S} |
д манастира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он |
Знате ли шта? - упита Срба прекидајући га - Ја никако не могу да верујем у ово што ми говоримо |
краве и коњи једу своје сено, чупајући га из јасала, звецкајући својим алкама или ударајући ко |
оми га.{S} Затим извуче револвер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} |
, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дан |
не новца, овде има нешто накита, продај га, он је мој. {S}Али Срба не прими ту понуду.{S} Он је |
ли, и досад си без њега живео, не прљај га својим језиком.{S} Није Јешо, не могу ја без њега, к |
С. {S}Када прочиташ ово писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да |
} Чуло се дисање појединаца.{S} - Питај га шта хоће. - прошапта игуман.{S} Василије приђе капиј |
би тим још уморнији израз.{S} Наследник га је пратио уплашеним погледом, не смејући ни да мрдне |
а душа одзвања најдубљим емоцијама, док га друга оставља хладним.{S} Он откри да израз "савршен |
би јамачно трчала за њим све донде док га не би сустигла; или док не би пала од изнемоглости.{ |
рба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао према супротном, сада као |
енице, она се нагло осврну:{S} - Ја сам га волела и поред свега.{S} Ја нисам толика рачунџика к |
{S} Уосталом, сада је доцкан.{S} Ја сам га већ узео.{S} Радмила нагло устаде са столице, поглед |
о рђаво, јер динар је динар, а и ја сам га добио као динар негде, али ипак, сада ми је страшно |
Ти познајеш сликара М.?{S} - Срела сам га једном или два пута у друштву.{S} - Је ли досадан?{S |
је.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га први пут видео... због неких планова.{S} - Карамарко |
имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, с |
м?{S} Имам ли ја још увек мозга или сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог м |
е ли досадан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није |
зумео?{S} Ево ти адресе.{S}" Пратио сам га погледом док није замакао.{S} Корачао је ситним кора |
ља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче.{S} По |
вши је сасвим до писаћег стола за којим га прими Карамарковић, он се спусти полако на њу; затим |
своју цигару:{S} - На... пуши! - затим га, после краћег ћутања запита:{S} - А што, болан, запа |
ереда у коме се налазила сала.{S} У том га је уверењу подржавала и чињеница што међу свим тим л |
е и обичаје.{S} То се испољи у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неко |
Младић се окрете сасвим зачуђен.{S} Он га тако радознало погледа, као да га час раније уопште |
јоке свога стола извуче револвер.{S} Он га је пажљиво окретао, празнио, пунио.{S} Најзад га је |
}Карамарковићу се допаде један део и он га прочита два пута:{S} "Више него Маријин, живот г-це |
века што седи тако непомично?{S} Али он га није познавао, он није имао појма ни како тај човек |
о уђе у пећину, Јеша беше заспао. {S}Он га полако пробуди и онда наново стаде испитивати.{S} Је |
родирао у његову унутрашњост, испуњавао га једним лепим и племенитим осећањем, једном врстом бл |
весео.{S} Широк и потпун мир испуњавао га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, |
е почињало да класа и лак ветар таласао га је без предаха.{S} После жита наиђоше ливаде оивичен |
а пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај |
се сасвим близу тог малог лица; и дуго га мотрио.{S} И са сваким часом што је проводио тако из |
, беше дошла друга.{S} Кукавица! {S}Цео га је свет држао за кукавицу!{S} Храброст за њега имађа |
га је нагризала.{S} Сваки корак односио га је све даље од ње и он је осећао како се полако, јед |
ном часу се запита: има ли Бога?{S} Ако га има, ја сам спасен.{S} Оставите на страну нелогичнос |
ећање, чак било оно и тако велико, како га обично замишљају романтичне душе, могло само по себи |
, затварајући очи, она прошапта: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу |
орака.{S} Он се захвали на позиву (како га је само зачуђено Јелена Б. погледала!) и оде на свој |
остале.{S} Крст је свима додељен, неко га носи као проклет, неко као блажен, али сви носе крст |
S} Осећање осамљености, међутим, толико га је обузимало да на крају осети немогућност да даље т |
рно изађе из собе.{S} Све до увече нико га не виде у манастиру: он је седео пред испосницом, ви |
ак и будала, а мање лицемер.{S} Требало га је видети када је узјахао на коња, са једном сељачко |
човек.{S} Он провери број на кући (мало га дирнуше спуштене завесе на свима прозорима) па пошто |
куд луд човек зна шта ради!{S} Ухватило га па изјурио у шуму!{S} Јеша обриса надланицом нос и о |
у да завршим овај наш разговор, ми ћемо га наставити... једнога дана.{S} Уосталом, ја се не бој |
га већ беху привезали за орах, и снажно га удари по лицу (по лицу које је већ било изубијано од |
онако с ногу попи неколико чаша.{S} То га мало освежи и окрепи.{S} Срба није био од људи који |
бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} То га откриће узнемири.{S} У ствари, догађаја у обичном см |
знакове мршавом човеку на вратима и то га сасвим наљути:{S} - Шта сте се ког ђавола удибили!{S |
речи: можда до краја живота.{S} Али то га више није плашило, јер имађаше за њега друго значење |
нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- Остоја баци зобницу у крај, смаче карабин |
ош једну ноћ.{S} Са сваким минутом, што га проводимо над љубљеним бићем, наша неизвесност расте |
матери.{S} - Али чега се бојиш?{S} Што га не пустиш да на миру листа своје књиге и пише своје |
такође није признавао пред собом, а што га је кочило и од самога погледа на Радмилину младост и |
омазани!) И проклета нека је утроба што га је родила, семе из кога је зачет!{S} Пајсије учини ј |
крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - Затим после |
оно што се јуче у збиљи догодило, и што га је бацило у то бескрајно узбуђење и одушевљење.{S} Т |
екога много су ближе овоме него они што га безвољно следују: борити се, значи бити очи у очи, н |
ама добијени новац, можда онај исти што га изгуби Мишка кад ми приђе Цокић, долазећи из друге с |
.{S} Срба више наслути покрет, него што га виде.{S} Како је све ово немогуће! - помисли он сети |
да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и највише поражавало цело ово време, беш |
еко од смрти, па ипак је било нешто што га је задржавало. {S}Али и поред тога, и поред његове б |
од јаре и испарења.{S} Потпуни мир што га показа Радмила (она је била и сувише заузета собом д |
није мрзео, када је то заслужио, зашто га је притискао осмесима и разумевањем када он то није |
а према столу.{S} Шта би дао (јер зашто га тај свет није мрзео, када је то заслужио, зашто га ј |
S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на мене и |
} Зар није познавала сликара М.?{S} Зар га није могла срести као и други свет у којој од кућа г |
S} Мора бити да је отишао пре зоре, јер га нико не беше опазио.{S} Он међутим не беше отишао да |
ој помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када |
а се и игуман попе у кола, Карамарковић га заједљиво упита:{S} - А, ваш Краљ?{S} - Краљ?..{S} - |
викну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га погледа и полако се осмехну. {S}Али тај осмех би нај |
, Пајсије, нема га за све!{S} За Остоју га нема.{S} Зато и свршавам, Пајсије, што га нема! {S}- |
S} Више него сви ови разлози уз Радмилу га је везивала једна чисто физичка симпатија.{S} Мисао, |
ки и весели живот.{S} Међутим, на столу га је, ваљда још од синоћ, као и увек, чекала његова ве |
н тетурајући изађе из кафане.{S} Напољу га дочека месечина и попци.{S} Котлина се њихала у проз |
икако нисам могао да протурим, и дао му га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним в |
га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} Као да |
ностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромности пра |
ла тражио по шуми у ово доба, а? - муну га вођа патроле у слабину.{S} Србу највише зачуди начин |
- Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{S} Остоја...{S} |
} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној споредној калимегданској стази и да ј |
и. {S}Зауставио се тек у колима која су га чекала пред капијом.{S} Он се зари у кут, покривши л |
саницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе руком преко чела и осети да му ј |
цу или запалио кандило.{S} Више пута су га нашли, у доба великих јесењих киша, згуреног у једно |
почео понашати као оно први пут, кад су га одвели, ја сам му одговорила, та то је за његово доб |
макар и на часак те драге црте које су га толико потресле, остало је празно.{S} У свести је по |
о, једна за другом, кидају нити које су га везивале за тај тихи и повучени манастир.{S} За увек |
присутан, када су милиони људи који су га окружавали ишчезли и стопили се са мраком? {S}Којим |
ислања лице уз осветљен прозор; неки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним в |
прашине на ознојеном коњу.{S} И док су га жене служиле ракијом у кујни, пред црквом се образов |
скоро и не примети разлику са којом су га сада примали у салонима, са коликом су га поштом мла |
сада примали у салонима, са коликом су га поштом млађи опкољавали у куту, између два фокстрота |
ризор. {S}Отац његов, професор, како су га у кући звали, био је у усхићењу.{S} Мали, сув и жива |
никако није био баш толико луд како су га представљали, како се и он сам волео показивати.{S} |
ничних точкова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице |
ише се као бесомучни на њега.{S} У часу га оборише на земљу и стадоше уз песничање везивати.{S} |
} Његове ноћи, проведене ван куће, нису га враћале веселог и задовољног, већ јетког, и често пу |
грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у г |
из угла прост војнички сандук, откључах га и уклоних се у крај.{S} Трудих се да изгледам као да |
ужади, он се изгуби у мислима из којих га прену тек осветљени Београд, чија је окренута слика |
окрете и излете у предсобље. {S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде в |
:{S} - Посветила му се!{S} Један старац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није тв |
ре... ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју рук |
с.{S} - Хоћеш ли да оседлам коња, можеш га оставити код "Српске круне", или да пробудим Илију?{ |
, ако ти је потребан, ако хоћеш, ти ћеш га наћи.{S} Ходи да те пољубим. {S}- Он се дотаче Србин |
рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ус |
Јеша? - промрмља Карамарковић.{S} - Још га нису пронашли.{S} Ја све мислим да је страдао у тој |
и смрзнут коњски или људски труп и јата гавранова.{S} - Било их је тако много, - причао је Срби |
помисли Срба, - какав сам нитков, какав гад!{S} Он леже онако обучен и предаде се поново неумит |
S}Он се у једном часу учини себи толико гадан и подао, толико мали и ништаван, Радмила опет тол |
мени та улога не иде од руке, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелаз |
у на врхунцу, људи му изгледаху подли и гадни, неосетљиви и егоисти.{S} Склонити се?{S} Завршит |
једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од свих, од |
службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо морали бежати.{ |
Зашто? {S}Због чега?{S} Како је то било гадно!{S} Како одвратно!{S} И онда, колико људи, колико |
твари само мучила.{S} И зашто се све то гадно и несхватљиво стално испречавало, када се оно ист |
озре, ти сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности |
би било више на свету.{S} А ја видим да гадости постоје: жена вара мужа са његовим пријатељем, |
ети део онога што ја патим, свињарија и гадости не би било више на свету.{S} А ја видим да гадо |
ги свет?{S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет |
стојност јавно и без духа изведена буди гађење; али ако је та недостојност отерана до крајњих г |
ва лица га нису занимала, чак је осећао гађење и од саме помисли да би могао срести некога, ком |
трах ме је!{S} - Де, де!{S} - Остоја са гађењем извуче руку.{S} - Кога се бојиш?{S} Ко те је ви |
.{S} Наједном Срба дође себи, одбаци са гађењем револвер од себе и притрча Василију.{S} - Опрос |
е да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, сви око стола, са картама у руци) некако |
иде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, |
да си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам га |
е. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S} Пун ми кош шљивовице, ето ти к |
Што лако? - као обрецну се Милоје. {S}- Газда си... страх те није.{S} - Газда сам, газда сам!{S |
ључала.{S} Партија карата се заврши.{S} Газда избриса таблу.{S} Један од сељака поче мешати кар |
згледа.{S} Он дочека пошалицом:{S} - Ма газда Милоје, ни лоја у роговорима, ни памети у брковим |
Пун ми кош шљивовице, ето ти какав сам газда.{S} А што би тебе било страх?{S} Жене ли се бојиш |
кожама, опанцима, катраном, шамијама и газдама на вратима.{S} Највише ми се допало да је чарши |
ише и Достана уђе у собу, лагано и меко газећи, повијајући се у струку.{S} Опазивши Јешу, који |
заној светлости; не обзирући се по чему гази и како; неће ли, пре него што стигне до те светлос |
, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак застаде и стиште обем |
капије, она иђаше не осећајући по чему гази, удова лаких и етеричних.{S} Сада, међутим, она са |
у која је ивичила простирку по којој је газио.{S} Он сачува ту равнодушност за спољне ствари ча |
смешног у нежности мисли, које је Вера гајила према Срби: као да је он имао тек петнаест годин |
ред црквом, иконама и црквеним утварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио |
снажним покретом одби од стола и, кроз галаму и смех и подругивање, он тетурајући изађе из каф |
они с пута, и ћутећи ускочи у седло и у галопу одјури према манастиру. * * * Радмила је била та |
. {S}Некада је играо улогу Бајрона, или Гамбете, ишао као комита у Јужну Србију, после тога за |
изнад првих клисурских превоја угледати гар, угљенисана стабла, пустош.{S} На капији долазеће д |
ном, када он дође са оближњих положаја, гарав, зарастао у браду, каљав, миришући на горену слам |
е упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи биен де фаире уне пареилле цомпарасион, али он |
г-цу Јовановић у друштву једног младог гардиског официра и Јелене Б. Г-ца Јовановић је била је |
Срба беше отео своме пријатељу, младом гардиском потпоручнику Мишки (Карамарковић је познавао |
лице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу и гару.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још |
ва наставише да по планини затрпавају и гасе пањеве који су још овде или онде тињали.{S} Када и |
мога дотадашњег живота.{S} Само, она се гасила пре него што бих стигао да формулишем оно вечито |
еху испуњени тим необичним шумом: то се гасила ватра, жар и пламен претварао се под бујицом у у |
разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишту лежао је један човек (к |
иако се предео још није разазнавао.{S} Гасна светиљка се полако гасила.{S} На супротном седишт |
У киши разбијене воде, једна за другом, гачући све у исти мах, пловке прнуше, испружених вратов |
и.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није запао у ватру, ако је хтео да прође |
истоћом. {S}Тешки полијелеји од кованог гвожђа чекали су свеће.{S} У своме вечитом реду, зидови |
ту.{S} Под прстима одједном осети додир гвожђа. {S}Он се наже, уздрхтао и весео: у кључаоници ј |
ом и полујавом, заглушујућим тандркањем гвожђарије и дубоким тишинама за време заустављања воза |
{S} При паду беше ударио слепоочницом о гвожђе што са стране улаза служи за брисање ногу од бла |
хитро као да је додирнуо прстима врело гвожђе. {S}Његова мисао је радила јасно и прецизно.{S} |
вне зидове, превучене пожутелим кречом, гвозден кревет, чамов сто претрпан књигама, стару икону |
тинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кревета и још три старе слике зове "гостинска" |
опирала, око зглавака, он је осећао као гвоздени обруч; и на том месту је осећао како му живот |
је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у једном крају, са ораховим орманом |
и, чије су сенке, искривљене, са својим гвозденим решеткама, клизиле по супротном зиду.{S} Из с |
а. {S}Већ од дужег времена на њему нема гвоздених решетки.{S} Управо једини је био којему су ре |
вореним капцима, или изнад каквог малог гвозденог моста, тресак и прасак точкова се удвостручав |
једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће мали градски врт |
се налазаше већ у оном стању пијанства, где се језик, одрешен, креће без мере.{S} То је оно сре |
зна.{S} Идем, пристајем, Богу иза леђа, где хоће!{S} Девојка остаде и даље на месту, сва упрепа |
се провуче како било до оближњег села, где је живела једна од Остојиних сестара; Остоја је хте |
авицама, са абоносовим штапом у рукама, где излази из својих кочија са два бела коња.{S} И та к |
собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, |
} Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не ви |
вић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве чувенога ма |
зину, и жиг њезин, и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - |
гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад спавала.{S}" Пред вратима се чу ход.{S} К |
генде имају неког значаја? {S}И најзад, где је небо?{S} На чему и од чега живи тај ваш Бог?{S} |
кри најчистији и најстрашнији бол онде, где је чекао одмор у својој потпуној ништавности.{S} Он |
азуздане ноћи.{S} Видећи га, око подне, где се враћа, још помало у магли, она беше нагло пребле |
пријатеља, прелазећи на озбиљне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мис |
м.{S} Али после тих часова понесености, где му је мржња и осветољубље давало храбрости, он би п |
пролазу за једно место у унутрашњости, где Радмила бежаше са својом мајком.{S} Састанак би кра |
тије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад није са нама.{S} Сви ми, не само |
сачуваним на тој невешто рађеној слици, где је Хаџија млад, крепак, пркосан.{S} Шта је волела о |
ту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планин |
ј реке, покривена разлупаном ћерамидом, где свраћају сељаци и сплавари који из планине силазе в |
и расуђивање, и вид, и слух, и смисао, где се цело биће за неколико брзих откуцаја срца налази |
ног пуковског новца (без напомене како, где и с киме) молећи да му се известе родитељи тек по с |
главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у |
еки су га опет затекли, ушавши ненадно, где лежи пред собним вратима, вирећи кроз пукотине; нек |
а и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желео да види макар и на часа |
ме треба додати студије у иностранству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је ч |
естара и браће, шта су, како изгледају, где живе, у каквим односима, воли ли она тога свог брат |
, сасвим блиска.{S} У спољном дворишту, где су стаје и торови, узнемирише се пси.{S} У часу мра |
у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све више и више забора |
тпуно изгубиш, заборавиш како се зовеш, где живиш, сан ти се остварио.{S} - А у ствари? - упита |
ица си.{S} Крсманија отвори врата.{S} - Где је Остоја? - понови Јеша.{S} Али Крсманија, не желе |
за.{S} Она полако спушташе поглед.{S} - Где је Мита!? - већ сасвим неразумљиво викну човек, али |
иђе Цокић, долазећи из друге собе.{S} - Где је Мишка?{S} Слегох раменима.{S} А Вујовић? {S}- Он |
врти пут поче једну те исту ствар.{S} - Где си био, то те питам, где си био?{S} - Ту... - махну |
{S}Стигох га у последњем тренутку.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то м |
анија, - зовну Јеша.{S} - Шта ћеш?{S} - Где је Остоја?{S} - Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обор |
дмилу у црнини, он викну промукло: {S}- Где је Мита?{S} По изразу њеног лица могло се видети да |
нтимног живота, него и оне најпростије: где станује, кога има у породици, где проводи време кад |
једном поче да мучи једно друго питање: где је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није |
је парламентаризам, то је диктатура!{S} Где то води видите и сами! - викао је један мршави чове |
ђавола ноге!{S} Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му |
ребрнице.{S} - Паликуће, разбојници!{S} Где су сада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их в |
вен блиставом каријером и почастима.{S} Где је лежао узрок?{S} Не зна се.{S} Чињеница је само д |
бар за Карамарковића, беше невидљив.{S} Где је био?{S} Шта је радио?{S} У једном маху Радмила п |
се, моја је дужност да те опоменем.{S} Где идеш?{S} Знаш ли шта хоћеш?{S} - Знам, знам, знам.{ |
беше у том имену и младић се запита:{S} Где ли сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га ј |
марковић одгурну од себе.{S} - Када?{S} Где?{S} Она скочи (ударена тим речима право у лице) и з |
Шта ме се тичу ноге!{S} Где станује?{S} Где је та девојка што зна?{S} Једва му служавка рече ул |
е зове Карамарковић. {S}- Ко је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће дево |
.{S} А тај други свет?{S} Шта је то?{S} Где је то?{S} Живи ли човек и даље у том другом свету н |
S} Поразговарам, па закренем даље. {S}А где ћеш ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме |
S}Мало погурен.{S} Морали сте га досада где видети.{S} Повлачи обе ноге...{S} Ја мислим да му ј |
није слушала речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се |
постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек |
у шибали први сунчеви зраци, на местима где је шума постајала ређа указивала се у низини, измеђ |
је процветалу крошњу спазио онога дана где вири из воде: све је било пусто, посуто дебелом пра |
ли Срба улазећи у малу собу крај салона где га је водила домаћица и спремајући се на пола часа |
ерењу ваздуха.{S} Не дајући себи рачуна где иде, Срба се беше спустио до једног дрвеног павиљон |
ично весеље када лађа пређе изнад места где је био насип и заплови чистином коју је ивичило тек |
, белу и уску која је ишла све до места где Сребрница беше зајажена.{S} Како је то просто, - по |
ескочи неколико листова и дође до места где је Срба, пошто је испричао како се упознао са г-цом |
срести као и други свет у којој од кућа где је одлазила?{S} Шта се најзад догодило нарочито изм |
Мишку да нам прилази, долазећи из собе где се коцка.{S} У својој сјајној униформи, црвеној и п |
где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живот |
истина!{S} - Јесте, истина је.{S} Онде где сам ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао с |
. {S}А тада би се продужио и живот онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан |
јули, загорео од суше и сунца. {S}Онде где у пролеће има разливене воде Сребрнице, земља беше |
лази већ у бајку.{S} Ја сам видела људе где плачу и пузе на коленима, жене које ударају челом о |
козвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породица) држао сам обично под кључем. |
и долазили су чак до те разваљене стаје где сам ја седео, скоро без мисли и полулуд, спуштали с |
у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима ме где су то били, јер сам ја у два маха обишао цео манаст |
лости, радити непосредно за једно стање где ће све бити једнако обојено.{S} Ето чему теже пурит |
ткрепио он поче тражити какво склониште где би могао починути.{S} Јужна страна Јелице била је н |
утака, додирнуо мистерију највеће среће где престају и мисли, и расуђивање, и вид, и слух, и см |
премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве везе са случајним |
јприродније је било да дођем до вас - и где бих на другу страну? - на тај сам манастир мислио к |
земље?{S} Одакле долазимо и зашто... и где идемо?{S} Али оно прво: осетити хармонију у себи, о |
ља где су романтични људи увек живели и где ће ваљда увек живети.{S} Треба само пажљиво пратити |
дног јутра, крај угашене ватре у колиби где су преноћили, пробудивши се из тешког сна, нашао је |
а осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S} Определити се!{S} Примити ту |
у дланове и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима при |
чито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. {S}Поздравите малу Јелену Б. Ако види |
кова.{S} Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз осветљ |
дмила дошла у могућност да сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући |
ла се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну лађе, |
ћању ненадне празнине.{S} Затим, видећи где Карамарковић запаљује нову цигарету, њу одједном ис |
г-цу С** можете јој, онако узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупко |
ада под звездама, у тој безгласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се до |
парче беше прошао као у сну не знајући где стаје, не мислећи, изгледа, ни о чему, а ипак сав и |
пошла за њим без поговора, не питајући где, макар на крај света.{S} XЛ Радмила не беше ни добр |
арност.{S} Они се сретоше у једној кући где су се и дотада редовно сретали на свима примањима. |
касније чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} С |
У том тренутку Радмила врисну спазивши где Срба скочи на зид.{S} Искористивши прилику, а рачун |
та.{S} Једино је понављала: шта ја знам где је он; мало је мени моје жалости и моје срамоте.{S} |
дам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сас |
је тај?{S} Где станује?{S} - Ја не знам где станује.{S} То ће девојка знати. {S}Јуче сам га прв |
е знам где је.{S} - Па ја те и не питам где је.{S} Срба се сасвим зарумене.{S} Он се игра са мн |
ама и појатама.{S} Па се све лепо сећам где сам какво зло и несрећу починио.{S} И тако, као да |
свести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; једном р |
празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још у |
ало, ти си стајао на земљи, и ниси знао где си, и све ствари су ти биле као прљавије него обичн |
те да одете из Београда, и то баш овамо где ја идем?{S} - Ја уопште нисам мислио на вас да бих |
други, овај трећи, и ми никад не знамо где ће се та интимност, почета тако безазлено, заустави |
реч, он додаде:{S} - Ја увек идем тамо где се ништа не ради. {S}То је било скоро заказивање са |
на да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликујемо од старих (ти још више него ја).{ |
бојено.{S} Ето чему теже пуританци, ето где ће нас бацити чистунци који проповедају чисту врлин |
ти: "...{S}И ја схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час |
се опет беше расплакала, па уђе у собу где га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђи |
едну добру одлуку, Вера се врати у собу где је седела професорка, плетући чарапе.{S} Она добаци |
ту идеју, те тако никад не уђох у собу где је проводила највећи део дана, где је сањарила глед |
а десетак метара испред себе, виде Србу где стоји насред друма, држећи за узду оседланог коња.{ |
} Када се врати у ћелију он затече Србу где шета од зида до зида.{S} - Ево ти твоје свеске.{S} |
, разбојници!{S} - Али у то спази Илију где извлачи из црквице Св. Николе црквене барјаке, и ос |
крај самог олтара, једну женску прилику где клечи.{S} Он јој приђе.{S} - Ја сам учинио све што |
него она сама, премештена у какву салу где се игра, и где стварно њена личност нема никакве ве |
лико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по затиљку стоном ла |
се плело око ногу, не обраћајући пажњу где иде и по чему гази. {S}У једном тренутку он чак зас |
зите поплављене!" Срба приђе прозорчету где су се продавале карте.{S} - Излет није одложен? {S} |
д склизну низ реку и задржа се на месту где се повијала читава мала шума барске трске и шевара: |
стигне.{S} Пред подне стиже на станицу где је требао да промени воз.{S} Када се нађе у вагону |
и мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не уздржа и |
ану сунцем у своме хаосу од кућа, варош где је имао да почне тај дуго очекивани нови живот.{S} |
е у истом часу понова врати на Србу. {S}Где је?{S} Можда јури у касу према њима?{S} Можда...{S} |
ази, он је изван себе, он те можда чека гдегод, он ће те убити!{S} - Али ко?{S} Шта?{S} - Он, о |
- можда си и мога новог секретара срела гдегод.{S} Он вели да познаје Јовановићеве. {S}Радмила |
зину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} |
од каква материала мисли да састави ово гениално изведено кубе! - узвикну он на примедбу једног |
лупача наследник некадашњег несхваћеног генија када се добро уочи његов положај изван конвенциј |
а за кафанским столом улоге несхваћених генија...{S} Срећно доба! {S}Било је тада за њега узора |
упак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кошуљу.{S} Најз |
{S} Завршавао је шести или седми разред гимназије када је почео рат.{S} Догађаји који су наступ |
брже, као и у оним давним временима из гимназије када смо, скривени иза знака две нуле, повлач |
исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је у једном свом писменом задатку, да |
сам осећао да идем, нисам мислио... не, глава ми је радила, и сећам се да сам за тих неколико ч |
и сам га то чуо? - али он беше узбуђен, глава га је болела, сви напори да се сети остадоше узал |
аје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочекивано Срба.{S} Карамарковић га п |
ао да се боји да му је неко не отме.{S} Глава му је била тешка, окретало му се пред очима од ви |
судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој је бучала од узбуђења и умора. {S}Она угаси л |
им схватањима, он је романтик, "усијана глава", увек славан са својих настраности и поред своји |
ље је још увек седела Радмила, али њена глава беше наклоњена на руб кревета.{S} Она спава, она |
ом парчету неба оцрта једна разбарушена глава.{S} Човек је, нагло пробуђен, седео у лишћу.{S} О |
нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра |
вајала та дугуљаста и некако бундеваста глава Јешина, жуте и зборане коже као у свих ћосавих љу |
хтим, не због опорог укуса због кога се глава иоле малокрвнијих људи окреће, него због читавог |
врат са подшишаном косом.{S} И онда се глава покрете: не.{S} Мишка јој се унесе још више у лиц |
да, занесен у своје мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог приј |
ете руке, прикуцане клинцима за дрво, и глава, пала на прса, полусклопљених очију, под трновим |
чно се вила изнад људских и животињских глава.{S} Песма постајаше све јаснија у колико се повор |
инио се заузет повлачењем једне линије, главе запале у рамена, ушију прозрачних према светлости |
е у свој лежај и дуго остаде непомичан, главе загњурене у кожух.{S} Наместо прве мисли, беше до |
чињеницу: над једним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био т |
} Калуђерску децу да раниш... код своје главе другоме измет да чиниш!{S} - Леко је теби.{S} - Ш |
ва) како једна за другом забадају своје главе у непомичну воду.{S} Радмила осети искушење. {S}С |
издвајају.{S} Виделе су се већ ознојене главе, покривене прашином, браде, мараме.{S} Једна тешк |
ма.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог плода, савијена преко зида.{ |
ри врата и изађе у двориште.{S} Оборене главе он стаде шетати поред цркве. {S}И корачајући тако |
м зором.{S} Радмила је корачала оборене главе.{S} Крај ње, Срба се ломио да ли да је ухвати под |
Она се ослони на његову руку и оборене главе настави да корача.{S} Манастир је остајао све даљ |
а једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи п |
лој планини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није |
он је и даље седео за столом, подбочене главе.{S} Пад слике беше у њему довршио онај чудан осећ |
ед паде на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити с |
пита професор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек |
{S}Слушајте!{S} Мени је довде, до преко главе, мени се на све згадило, на мене самог на првом м |
налазила на малом турском сточићу, чело главе.{S} Тек тада плавичаста и несигурна светлост обас |
још више у лице.{S} И опет исти покрет главе, само одсечнији: не, не...{S} Марија се покрену к |
ге су му ноге скоро дохватале земљу, на глави је имао камилавку.{S} За њим се лепршала црна рас |
оњен о две штаке, прелазаше праг.{S} На глави је имао сив шешир, који му је, како држаше главу |
х у крпе и са неким филцаним шеширом на глави, без боје и без пантљике, натученим на очи, како |
ржећи још увек своју руку на синовљевој глави.{S} Понос му није дао да дође до речи, радост му |
лусклопљених очију и дају целој његовој глави, забаченој у назад, у белини јастука, нешто мило, |
да као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је чак стигао да помисли ка |
Сем шума и брујања у својој сопственој глави, он не чу ништа друго.{S} Све је још било непокре |
о је мучно радило у његовој бундевастој глави.{S} Једног јутра, одмах некако по писанији, он се |
а двоје...{S} У то ме је неко ударио по глави штапом, столицом, не знам... када сам касније дош |
нојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше да их се отресе и |
ета.{S} Очи су му пламтеле несаницом, у глави му је врило, рамена су га болела.{S} Он пређе рук |
вет, сва природа била против њега.{S} У глави му је бучало, али од све те множине мисли и идеја |
.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се збуни:{S} - Ви с |
арице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, у тој топлој ат |
ди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључа у тим тоновима, |
} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по његовој теориј |
у њој самој догађало, јер Срба не беше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била |
ли, или вас убили.{S} Јер ви нисте мени главна препрека, главна препрека је у њој.{S} - Срба се |
ао један круг. {S}Около: срез, апотека, главне кафане.{S} Ту се отварају на четири стране улице |
ви дрвени мост, ви се нађете на калдрми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, вози |
у и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока пролећна чулно |
ног младог официра када је овај ушао на главни калимегдански улаз, али да касније није чуо ника |
једна ствар.{S} Учинило ми се да сте ви главни узрок, главна препрека, и тада сам помислио: по |
етири личности то је цело човечанство у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, ка |
љство, такав необјашњив заплет!{S} Али, главно је ово... била су два излаза: или покушај, или м |
и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је жеља, главна је крв што кључ |
је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Ни |
томе мислио, врло ме радује, јер то је главно, најглавније.{S} Откриће долази после, ненадно, |
Радмила оправдаваше себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочек |
леденом мору и тромим туљанима, то није главно.{S} Главни су ти тонови, та чежња, та дубока про |
једну такву изјаву.{S} Али, све то није главно.{S} - Онда, после једне дуже паузе, коју беше пр |
бом.{S} И баш у том чувству било је оно главно.{S} Изван свега тога постојало је нешто друго, ј |
а у стоци и у новцу.{S} Али то није оно главно.{S} Оно што ме је дирнуло, то је долазак.{S} При |
груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је задржавало Радмилу да не постане сасвим њ |
еше главна личност у тој драми.{S} Оно "главно", то је била она, њена младост, чежња, њено неза |
ренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој тврдоглавости која га је водила |
а.{S} После те провале облака која је у главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још |
ему беху васкрсли сви они нагони који у главном чине човека човеком.{S} Он осећаше срам од ниск |
жу да нарочито помаже од "злих духова", главобоље и "суве болести".{S} Сем тога, овде народ вер |
љу, она се тихо пожали Карамарковићу на главобољу.{S} - Шта ти ја могу!{S} Изађи на ваздух.{S} |
:{S} - И ово је моје?{S} Она је климала главом.{S} - И ово?{S} И ово? - и при том би прелазио с |
у да отворе.{S} - А... - игуман заклима главом; видело се да поред свега није ништа разумео и д |
вости која га је водила увек до "лупања главом о зид", до "разочарења".{S} Али сви ти мали неус |
вуче једно друго светло женско тело, са главом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би |
ам, где си био?{S} - Ту... - махну Јеша главом према планини.{S} - А шта си ког ђавола тражио п |
но на свом старом дивану, са рукама под главом.{S} Он беше у крајњој пометњи.{S} Шта се то од ј |
то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба никад не би могао водити тај живот. |
Радмилиног проблема; и у колико је јаче главом осећао непопустљивост његову, немогућност да се |
дино игуман на ову претпоставку климаше главом: за њега није било сумње да Остоја, бар у овом с |
о првенствено мушке.{S} Створен да ради главом и идејама, он је до малаксалости играо, ишао по |
њих погача. {S}Ти знаш!{S} Јеша потврди главом.{S} - А ми видиш, у њих узимај њиву на пола, у њ |
вота.{S} Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви |
. {S}У вас има идеја, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало мо |
о што је било, ја још увек судим својом главом о свему, али ово што сам видела овде, ова два по |
му је као да до тог часа није ни мислио главом, већ осталим својим телесним бићем.{S} Али на ко |
у не трпим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} |
та сасвим тихо Срба.{S} Она само климну главом и остаде и даље замишљена и ћутљива.{S} Село је |
а досада, и овог пута Срба беше ударио "главом о зид", али док га је раније тај ударац бацао пр |
синзима, на Университету не раде ништа, главу ломи по тим њиховим утакмицама... а овамо мисли.. |
ве широке груди на које је она скривала главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не |
друга страна?{S} - И "друга страна" има главу, нека мисли за себе и нека бира, као и ја, оно шт |
га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чинио један мали и смешан отвор кро |
ће и воду - то је врло добро метнути на главу - али он, кад је то видео, узео чинију, знаш ону |
чудно када најзад примети да овај обара главу: на Карамарковићевом лицу се беше за час оцртао ј |
ако је добро овако!{S} Он подиже најзад главу и управи на професора један светао и блистав погл |
да је по закону каменују.{S} А Он саже главу и писаше прстом по земљи.{S} И тај прости покрет, |
не одговори, како се не помаче, он диже главу.{S} - Зар није моје?{S} Место одговора она му узе |
, човек пређе праг.{S} Он стаде, подиже главу...{S} И наједном, видећи Радмилу у црнини, он вик |
рашну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о сто обема рукама, |
увек држаше за обе руке.{S} Она подиже главу према њему:{S} - Ја сам несрећна, а сви се играју |
Никодим.{S} - Није... {S}- Јеша подиже главу и у његовим мутним очима се могао прочитати очаја |
м, била је ноћ...{S} - Она нагло подиже главу:{S} - Зашто си ме одгурнуо тога вечера?{S} - Она |
није моје?{S} Место одговора она му узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим насл |
увен.{S} Једна мршава жена држала му је главу на крилу, дремајући и сама.{S} Када се Срба диже |
бро бити, - он се упињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно |
слободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће стезао.{S} Он |
ну, у подераним опанцима, Остоја окрете главу, Василије је ћутао.{S} И зар је могао шта рећи?{S |
?{S} Ништа.{S} Срба се осмехну и окрете главу од Радмиле. {S}Она је била у препасти: дакле то ш |
евно, обично...{S} Има људи који спусте главу и наставе даље.{S} То се онда зове брак из љубави |
имао сив шешир, који му је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, ко |
{S} Луд је, луд је! - пролете Срби кроз главу, али у истом тренутку учини последњи напор своје |
на тај излет? - пролете јој поново кроз главу.{S} Она се приближи сасвим столу, треперећи, на в |
т израз његовог лица.{S} Њој севну кроз главу: он ће... - и пре него што заврши мисао она јурну |
бојазни да не буде одбијена, она положи главу на његово крило.{S} Хоће ли је помиловати?{S} Хоћ |
кодим.{S} - Шта је калуђере, хтео би ми главу?{S} Јок, брате, теби се не дам.{S} Што баш ти да |
е и посади крај себе.{S} Она му наслони главу на раме.{S} На поду је месечина оцртавала решетке |
крај ње на колена, и обгрливши је, зари главу у њено крило.{S} Около је све треперило од тог зр |
S} Срба се поново врати на кревет, зари главу у један крај, и остаде тако непомичан.{S} Још дуг |
реч-две и остали заједно.{S} Срба зари главу у дланове и остаде тако часак.{S} - Пред зору... |
и садашњошћу и будућношћу.{S} Она зари главу у његово наручје плачући и смејући се у исти мах. |
Професор спусти кажипрст и поново зари главу у дланове.{S} - Одакле долазимо, где идемо? - пон |
рена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за тренутак као да заборави где седи, |
о једно објашњење.{S} Карамарковић зари главу у дланове и оста тако дуго.{S} Срба више наслути |
к? - упита наједном Србу.{S} Срба обори главу и дуго не одговори ништа.{S} Најзад замишљен: - К |
- Не знам.{S} Шта ће ти?{S} Јеша обори главу.{S} Он после краћег ломљења проговори задихано:{S |
највише зачуди начин на који Јеша обори главу.{S} Било је у том покрету пуно смисла.{S} Али то |
ја био у Београду...{S} Василије обори главу.{S} - Свеједно.{S} Збогом, ја се не љутим на тебе |
ба наљутити Србу.{S} Међутим овај обори главу (он бејаше на врхунцу понижавања, и у томе налажа |
одбија ужурбане секунде, а онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му че |
ао заустави: место одговора, она спусти главу.{S} Саша је све то могао слутити, пакосник.{S} У |
иш, трава из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог |
зеленило.{S} И требало је добро дигнути главу, па тек изнад првих клисурских превоја угледати г |
к осети скоро непријатност.{S} Увукавши главу у рамена, он сасвим нељубазно и као да се отреса |
о коси, по челу, по врату.{S} Забацивши главу у назад, склопљених руку око његова врата, она му |
а сам тиме добио? - упита се подбочивши главу рукама.{S} Ова црта најбоље показује докле Карама |
е учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учини по какву неморалн |
иће што просе.{S} Увек морам да окренем главу, као да ме је страх да не чујем: ено, онај даје л |
у које је тражио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S |
роких плећа, начин на који је заваљивао главу када се смејао, обешењачки поглед који је севао и |
олико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, спустивши тон (а ваљада љут |
га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У неколико махова он збиља одговори каменом.{ |
их или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи, дубо |
, раширене.{S} Тада једна издиже високо главу изнад воде, скоро се усправи предњим делом тела, |
ш увек радиш, Мишо?{S} Он подиже лагано главу, и један јасан и хладан поглед (још хладнији због |
ћине која нам беше при уласку ударила у главу, људи и жене које затекосмо, било у игри, било у |
који га нагриза, који му натерује крв у главу, у срце, у цело тело.{S} Ја мислим да је Маријин |
те!{S} Срба осети како му крв наилази у главу.{S} Он несвесно стеже песнице.{S} Затим, престрав |
више шта ради, он загњури ту своју луду главу, која му се окретала, у воду, испред себе.{S} Тре |
ело, пре скресао неколико метака у чију главу, што је био уосталом његов начин, него што би пал |
ек толико, колико да цвет промоли своју главу. {S}Соба у којој она живи, слике по зидовима, нез |
бе.{S} Затим се задржа пред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он |
настављала: {S}- Потпомажи га, наби му главу тим твојим "осветљавањем изнутра"!{S} Прија-Десин |
ереду јутарњег кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, тр |
{S} У том тренутку кроз његову узбуђену главу као да прохуја једна слаба и неодређена светлост: |
његовом командом прижељкивали Остојину главу која би им донела читаво имање) беше учинио све ш |
ених очију, он положи руку на Радмилину главу.{S} Шта чиним? - питао се он.{S} - Ја нисам хтео |
село и напудерисано лице, на ту кокетну главу ошишану по последњој моди, би довољан да га уздрж |
која се беше спустила на његову сагнуту главу, он осети још једно чувство празнине и тишине как |
каквом се стању налази.{S} Осети умор и глад.{S} Још више жеђ.{S} Сврати у прву бозаџиницу коју |
ра јури само оним путем који је раван и гладак.{S} А ти путеви не воде увек до спасења; напроти |
{S} - И сада се кријеш ?{S} - Три дана, гладан сам... лежим овде у лишћу, руке ме боле, ноге ме |
ла, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде с |
продубљивању тих филозофских проблема, глас неурачунљивог човека беше утврђен очевим навикама |
би могла пребацити себи.{S} - Међутим, глас Карамарковићев беше сада на изглед мирнији и обичн |
нађе пред њим, њено је лице било круто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутил |
таше над белином папира.{S} Цео покрет, глас, поглед, та мршава рука, све је то одавало човека |
се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је био један од оних високих и меких женских г |
он ничим другим не одаваше узбуђење.{S} Глас му је био слаб, речи су се једва разабирале, прола |
тежином); али се врата не отворише.{S} Глас је сада био љут:{S} - Остави ме једном на миру са |
говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је постајао све топлији и све мелодичнији.{S} О |
си ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми рекао јутрос...{ |
се дизала и, док се отац смејао на сав глас, викала што је јаче могла:{S} - И јесте, није он м |
лите о свему овоме?{S} - Карамарковићев глас беше некако радосно- подсмешљив, као да је знао ун |
ин поглед нашла то поподне, то је његов глас чула, тај звучни и пуни баритон који као да још зв |
е тонове и уз њих је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул ц |
е његовог рамена, али се не усуди.{S} И глас јој задрхта када проговори:{S} - Зар још увек ради |
срца траже само то и ништа друго.{S} И глас, и лице, и речи што их изговоримо у томе часу, про |
арац поветарца који доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало |
и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пред црквом п |
сам га потпуно изгубио? {S}Један дубок глас из њега самог му одговори, као ехо: изгубио...{S} |
ле тога узвика професорка спусти сасвим глас:{S} - Има!{S} Ти још ниси ништа приметио, он је он |
ај смешка, он настави, спустивши сасвим глас:{S} - Ви ми не верујете.{S} Нико ми не верује. {S} |
, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био тако топао ни благ: у њему подрхтаваш |
ст плуљуе цруел! - она прекиде, али њен глас беше некако враголаст и као значајан.{S} - Што се |
асу када би видео њену руку или чуо њен глас.{S} Чак и када је понеки пут одлазио и толико дале |
ци ишчезне.{S} Јер отац, који је уживао глас лудог и неурачунљивог човека, а који је пензиониса |
{S} Најзад се зачу мрзовољан и промукао глас:{S} - Ко је?{S} Шта ћете?{S} - То сам ја... {S}Вер |
Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас:{S} - Кад вам кажем да је сигурно. {S}- Ничиво, ни |
помогнем до кола?{S} Из ходника се зачу глас игуманов и кукање Станојке која је клела.{S} - Већ |
остало Радмили. - ... као што видиш. {S}Глас Карамарковићев био је одсечан и крут.{S} Један тре |
ер му касније неће достати даха, снаге, гласа. {S}- Јесте, знам.{S} И твој ми је рођак сам река |
лиско.{S} Близак јој је био звук његова гласа, тешки покрети његових широких плећа, начин на ко |
да одговори, нешто лажно у звуку свога гласа.{S} Али ипак, сва се трагедија не отвори тога пут |
ош нема достојанства за Бориса, али има гласа.{S} Ова последња реченица није била њена, али ју |
је столица празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несре |
од поезије, од смисла.{S} Један прелив гласа, један уздах постаје речитији од свих уверавања.{ |
ико јак да није могла пустити ни једног гласа.{S} Она само наслони чело на довратак, пуштајући |
он се издиже из фотеље, и већ скоро без гласа додаде:{S} - Лажљивице!{S} Али Радмила више није |
} - Их, што је запалио! {S}Други, на по гласа (то је био један од браће Јакшића):{S} - Посветил |
рају, Цокић је разговарао са неким у по гласа. {S}Човек се још увек опирао.{S} Онда љутит глас: |
н и у ком правцу развијен, када је тема гласила: развити једну народну пословицу.{S} Изузевши п |
и је и нађе Радмилину цедуљу.{S} Она је гласила:{S} "Читајте ове ваше записе често.{S} Они ће в |
пи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија.{S} Ходником протрча неко и стаде лупати на Ка |
коше пред слободом кретања, веселошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако |
маху, сва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко |
нувши му са много мистерије име, додаде гласно:{S} - Необично сам вам захвална!{S} Шта има да м |
мисао, која јој је, и поред тога што је гласно понављала реч: безобразник - причињавала необичн |
ри гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} - Па можда цео живот...{S} - Шта ће |
пренеражењем утопљеника, узвикну скоро гласно:{S} Не, не, ја морам отићи из Београда, и то што |
м. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигурна жута свет |
клати ако...{S} - Ако? - упита неколико гласова из мрака. {S}- Не знам... заборавио сам.{S} Поч |
о један од оних високих и меких женских гласова који подсећају на певање; имала велике тамне оч |
о је човек успео да поброји све познате гласове и звукове (који обично звоне некако шупље у вел |
.{S} Он је застајкивао, ослушкивао тихе гласове који су треперили у ваздуху (ваздух је одисао в |
орена врата долазили су таласи музике и гласови певача као замагљени, као са другог света.{S} А |
у по исквашеном поду клизили неодређени гласови.{S} Учини ми се да Цокић куца некако нарочито, |
Кроз отворена врата улазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека |
, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова к |
оје је поново сијало на подневном небу, гласовима што се дижу са улице, пролећу што прелива кро |
м тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су затим дуго лебдели у прозрачном вазду |
благост природе која је дисала свим тим гласовима нагло чупаним из мрака; гласовима који су зат |
остављао саму? - упита наједном она, са гласом који је одавао и несигурност и очајање. {S}Али у |
је један материалан одговор, Срба удари гласом: - ... колико?{S} Професор се гласно насмеја:{S} |
етак или свршетак рада, својим пискавим гласом успевало да је на часак дозове к себи и стварнос |
цима што воле, Вера одговори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да |
за мишице, он упита журно, нестрпљивим гласом, као човек који је ненадно пронашао излаз:{S} - |
Остоја? - зовну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта |
ким исповестима) и одмах, једним благим гласом, признаде:{S} - По српски.{S} До бесвести.{S} По |
е задржа тренутак.{S} Затим, још блажим гласом:{S} - Ја бих сваком охолом, и сувише самопоуздан |
примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за часак непо |
рио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - ни у ком случају нешто што се може научити ил |
упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - Али... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе г |
ка.{S} - Он заћута за часак па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам |
се надвлада колико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наје |
цвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје рупе, - бивша кућа |
рство у то своје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} |
е добро свршити.{S} Он поче врло мирним гласом, скромно, али се већ код друге реченице спотаче, |
он једним дубоким, тихим, али одлучним гласом.{S} - Не... зашто... немојте.{S} - Ви мислите да |
ори Еванђеље и онда сухим, скоро оштрим гласом:{S} - Хајде сада, нека ти Бог буде у помоћи...{S |
и на крају професор, уздрхталим и тихим гласом.{S} - Нека ти је са срећом! {S}- Али како! - узв |
апуту, и дубоким, сасвим мирним и тихим гласом.{S} - А ти, шта мислиш?{S} Срба срете очев погле |
з обзира према друштву, рођацима, твоме гласу...{S} Радмила хтеде нешто рећи.{S} - Знам, знам! |
ли... шта?{S} О чему?{S} Било је у томе гласу толико покорности, толико потчињености, толико ту |
ешто сломљено, очајно зазвони у његовом гласу:{S} - Ручамо тако ја и Јеша.{S} Било облачно, киш |
моновић, онда нисам.{S} Било је у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, |
.{S} - Зашто ме не би занимало? {S}- По гласу бих рекао да ти је свеједно.{S} - Није ми свеједн |
пољуби је у чело.{S} Сем оног лажног у гласу, Радмила овог пута осети и страх.{S} Па зар и ја, |
трунтаве и ниске крошње просијавала је глатка површина реке.{S} Изнад свега, у јари подневног |
оком белом пругом, спуштала преко ушију глатка као растопљен метал, - Радмилу није напуштала је |
а, онај папрат и коров, маховина између глатких литица које су се вертикално спуштале кроз зеле |
нађе у низини, оно је заобљено, сјајно, глатко.{S} Срба је био ношен животом, формиран, котрљан |
их је један једар и свеж глас клизио по глаткој води: ...{S} У башти ми зумбул цвета, ја га не |
на мала ватра како трепери и жмирка над глатком површином воде.{S} Чуло се и лако пљускање воде |
, задржа.{S} Он поче шашољити рукама по глатком и хладном дрвету.{S} Под прстима одједном осети |
вке.{S} Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова цр |
е примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава пролаз |
.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и онда |
ава.{S} И Карамарковић одједном поче да гледа у томе крају не лични завршетак; све узе у часу з |
у и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је |
амо мало помаче на кревету и настави да гледа у вис.{S} - Ја те разумем, - настави Василије, - |
аве површине у које човек није могао да гледа.{S} Литија баш прелазаше први мост када се на оку |
ко излази.{S} А и кад изађе, нико је не гледа.{S} Са ње прелази туга. {S}Ви сте били храбри дан |
тву нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и |
} Стоји му тако стакленица на столу, он гледа у њу и пребира бројанице; с времена на време нате |
Приметивши да га Карамарковић зачуђено гледа, он брзо додаде:{S} - То сам био спремио за оног |
да је Карамарковић радознало и укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти |
{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједн |
ла, осетивши у сну да је неко непомично гледа, полако будила.{S} Прво би отворила једва приметн |
азличан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Било је у њима оног истог |
роз лепе крајеве и који су приморани да гледају из даљине један диван шумарак у чију свежину и |
уочили нашим очима још ненавикнутим да гледају свет, - понеки пут одреде читав ток живота, да |
из цркава које као да ме из сваког угла гледају.{S} Мили мој, не љути се, ја сам твоја, потпуно |
бри гласови, лепе и тужне слике светаца гледају са зидова кроз плавкасте и колутаве облаке тамј |
исту црну ризу што и ја, а који на све гледају световним очима.{S} Корист или штета за нас кој |
страшно, као да са свих страна на мене гледају неке огромне очи, и да ме те очи прозиру до дна |
овамо и онамо, саветују се, шапућу или гледају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S |
правдам.{S} Она ми беше окренула леђа, гледајући кроз прозор.{S} Видело се да не слуша моје ре |
и дуго затим остаде на спољњим вратима, гледајући у мрачно двориште.{S} ВИИИ Нашавши се најзад |
а, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, гледајући замућеним и скоро веселим погледом Радмилину |
ли?{S} После дугог ћутања Срба настави, гледајући право испред себе и врло тихо.{S} Али он напр |
и пут одлазио и толико далеко да мисли, гледајући Радмилу где сва мека и заобљена, осветљена по |
мором.{S} Али он, сав у својој несрећи, гледајући живот само са оне стране која је њему забрање |
стаја мало пред шћућуреним наследником, гледајући га смешећи се:{S} - Е баш ти лепо стоји тај х |
ућим створом, а тај створ да је он сам; гледајући у себе Срба је имао утисак да се налази пред |
а правило круг, све у једном правцу.{S} Гледајући, заједно са Србом, његову прошлост, највише н |
кад није хладно, - помисли даље Радмила гледајући како једна за другом те блиставе птице (перја |
одила највећи део дана, где је сањарила гледајући кроз прозор на удаљени Дунав, где је најзад с |
ђе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик, сиђе у бифе и |
ено навлачити рукавице.{S} Нетремице је гледајући, дубоко замишљен, борећи се са тим ненадним о |
оде у предсобље, али се ту окрену, и не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано |
е спусти полако на њу; затим, нетремице гледајући у овога, поче скидати своје рукавице, одмерен |
професор, не напуштајући свој положај и гледајући још увек у нешто неодређено и недокучиво испр |
и једну посетницу он се забави тренутак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети |
- Не ваааља... - отеже Јеша неповерљиво гледајући испод обрва.{S} - Море, ајде, људи, сорта му |
на је била ту, живела под истим кровом, гледала, слушала, али то је било као и да није била, ка |
ваше да судите о томе шта ко осећа.{S} Гледала ме је право, одлучно, непомично.{S} Са страхом |
Тада спази недалеко од себе Радмилу.{S} Гледала је непомично у Остоју.{S} Приметивши да ју је о |
ри један од њих: испод печата и мастила гледала га је Радмила.{S} То је била она, са њеним вели |
руто, глас оштар и нељубазан, она га је гледала право и љутила се његовом насмешеном изразу.{S} |
непознатог, он седе крај ње.{S} Она је гледала на другу страну, у воду.{S} Али после дуге пауз |
уши даде јој опорост и снагу.{S} Она је гледала право испред себе, без страха, са срцем нагло с |
било као и да није била, као и да није гледала, ни слушала. {S}Њен дух је био тако далеко, так |
на лицу.{S} Два су се човека нетремице гледала, Срба мало нервозан, други једва приметно осмех |
ивоту не срете?{S} Радмила је нетремице гледала у портрет; она беше толико утонула у то маглови |
ишца у белим пеленама.{S} И што је више гледала, очигледност је била потпунија:{S} - Ах, Мишо, |
ена је стајала на вратима, подбочена, и гледала у небо.{S} Била је у тешким везеним сукњама, за |
м била на излету?{S} Она је не трепћући гледала тога човека, сможденог у фотељи, лица обраслог |
ним и ватреним погледима њене другарице гледале у њу, када би се повела, између часова, реч о њ |
сестром, становали су у одајама које су гледале према Сави.{S} И у већини случајева улазили су |
или о простору?{S} Почињали од себе, па гледали поља око себе, па замислили величину земље, па |
уге стране пожњевене њиве.{S} Они су се гледали непомично.{S} Одједном, Срба рече:{S} - Док сам |
зите?{S} - Не.{S} Остајем.{S} Они су се гледали непомично, и скоро као два непријатеља.{S} Он д |
ије и Василије, без капи крви у лицу, и гледали у оскрнављену светињу.{S} У цркву, на врховима |
и полулуд, спуштали се на ивицу зида и гледали ме.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се |
осле малог ћутања додаде:{S} - Јесте ли гледали кадгод небо и мислили о простору?{S} Почињали о |
га.{S} Док сам му давао, циганче ме је гледало једним веселим и невиним погледом, толико невин |
ао!{S} Јесте, Василије.{S} Убијем тако, гледам крв тече, а под срцем ми и стрепња и нешто мило. |
аштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! |
нда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмилу.{S} - Ја не знам где је.{S} - |
у из зобнице, па је метнуо крај ватре и гледам.{S} Рука ко рука, на руци само прстен.{S} Па мис |
трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао ту реченицу |
ед нашим духом иако смо већ пробуђени и гледамо пред собом отворен прозор и сунце које улази кр |
о уживала у призору који пружа варошица гледана са високог пута што се пење право клисурама. {S |
н се осећао лак и радостан.{S} Два дана гледања у смрт беше прошло.{S} Шта је то имати или нема |
ли металне шипке.{S} Наравно да даље од гледања нисам одлазио.{S} Чак шта више, и то несвесно з |
га је свега.{S} Он је дисао, кретао се, гледао, радио, разговарао, све то некако лако, поуздано |
Чини ми се да сам мислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци |
у рату: он га прође морално непотресен; гледао је око себе са неком мирном радошћу на све покор |
дне ствари коју никад нећу разумети!{S} Гледао сам када доводе болеснике, после вечерње, са све |
и у подсвести, док је за то време очима гледао где иду, ушима слушао пљускање таласа о обалу; ј |
око заспале Радмиле у колико ју је дуже гледао.{S} Али чиме задржати то одвајање, то удаљавање? |
ене лепоте.{S} Уосталом, што ју је дуже гледао то је све више осећао да Радмила није лепа.{S} О |
м Радмилину забуну.{S} А што ју је дуже гледао, тако крту, витку, уплашену, очију сухих и широк |
ја бих да постанем човек!{S} Отац га је гледао ћутећи, упорито, држећи још увек своју руку на с |
видео четвртасти отвор на крову који је гледао право на небо: био је испуњен звездама. {S}Цреп |
ас.{S} И мада је одговарао мајци, он је гледао нетремице у мене, као да хоће да се увери у тачн |
ницом у рукама.{S} Забачене главе он је гледао смешећи се у Никодима.{S} - Одложи пушку. - викн |
у струку.{S} Опазивши Јешу, који ју је гледао нетремице и право у очи, она плану.{S} Али пре н |
у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао портрет њеног деде - Хаџије.{S} То би брзо.{S} Њ |
са собом.{S} Карамарковић је нетремице гледао у Србу.{S} Њему је било и пријатно и непријатно |
је лежао полеђушке на своме кревету, и гледао у месечину која је падала у тешким сноповима кро |
на трем окренут дворишту и планинама и гледао према клисури која се отварала у даљини.{S} Када |
на оца: овај је седео подбочене главе и гледао испред себе.{S} - Може ли се опростити самоме се |
лежао на кревету у Василијевој ћелији и гледао у таваницу.{S} Василије је шетао од прозора до в |
У том тренутку, док је прилазио столу и гледао у Карамарковићево лице (једно од оних мршавих и |
тали се приближише такође, али је сваки гледао да остане на домаку каквог заклона.{S} Нико ни з |
ја улагао сав свој живот, онде где сам гледао сву своју будућност, срећу, смисао живота, ти си |
жртвовала!{S} А видиш, прошле зоре сам гледао Остојино стрељање.{S} Био сам овако... на неколи |
један пасош, затим други.{S} Он је дуго гледао црвене корице тих малих књижица које су имале да |
тај човек?{S} Какве идеје имао?{S} Како гледао на свет око себе?{S} Ја сам већ подвукао двојнос |
Седео је крај те мале ватре и замишљено гледао у пламен, час слабији, час јачи. {S}Било је нече |
амарковића, који га је још увек укочено гледао.{S} Због њега?{S} Због тог човека што седи тако |
сам овако... на неколико метара, добро гледао.{S} Када сам био здрав и у рату, колико сам леше |
а миру, - узвикну он; - боље би било да гледате своје волове.{S} Мали Марјановић сав плану и са |
иљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме гледате са тим телећим очима, Миљковић, беле бркове има |
тави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагло плану. { |
а ја се не чудим.{S} - Што ме онда тако гледате?{S} - Ја те, брате, не гледам. {S}Тражим Радмил |
умедох шта то значи живети, кретати се, гледати, дисати.{S} Макар и као богаљ, макар и као сиро |
азболећеш се тако. {S}Јесте, чуваћу те, гледати, пазити...{S} Али он би нагло прекинут.{S} У хо |
јући?{S} Њему би одвратно.{S} Корачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега |
стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа видео.{S} Шта с |
чине његове "страсти", учинише да стаде гледати на други начин око себе.{S} Он први пут виде оз |
их усана и широко отворених очију, поче гледати у помрчину.{S} Време је полако одмицало.{S} Пре |
мислим да од тог тренутка Радмила поче гледати боље око себе и запажати више него што у почетк |
укавичлук, а затим са задовољством поче гледати кукавичлук и нискост осталих.{S} Када се и игум |
, - помисли Радмила.{S} Она поново поче гледати испред себе.{S} Пловке су мирно плутале све на |
недирнутом црном кафом, и расејано поче гледати низ дугу улицу.{S} Дан је био благ и тих. {S}По |
дотле је Срба у свему око себе почињао гледати препреку својој срећи.{S} Он је хтео да она буд |
да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодневно оваплоћену своју нискост у невиним |
Кретање га мало умири.{S} Он поче прво гледати око себе, затим схватати у каквом се стању нала |
дам у очи некога кога бих волео да могу гледати отворено, јасно, право.{S} То траје можда само |
помене озвездано небо.{S} И први пут га гледаху заједно, са руком у руци.{S} Одједном, када се |
на они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времена на време Срба |
узвиком да се пије, "хеј, ти попе, шта гледаш!{S} Пи!{S} Ја плаћам, не стиди се!{S}" Али усред |
вољно.{S} Ја знам да ти у мени још увек гледаш једну старовремску жену.{S} И можда сам према те |
ласној ноћи где ни попци нису попевали, гледаше на све то што се догодило, као из неке бескрајн |
о и поред твога надзора!{S} Василије га гледаше непомично.{S} Он нагло приђе вратима, откључа и |
ред њим, узе му главу у руке, и дуго га гледаше у очи, без речи.{S} Он је узе и посади крај себ |
овека из таме са прободеним рукама, она гледаше само како јој се крв пење.{S} - Радмила...{S} - |
се беше приближио скоро сасвим столу и гледаше полуотворених уста редом у сву тројицу, у Јешу |
иље. {S}Василије заћута.{S} Он тренутак гледаше кишу која је шибала прозорска окна, па се онда |
оче добијати крут и укочен израз.{S} Он гледаше у Србу, али постепено, његов поглед као да поче |
е са везом лежале су на крилу; она само гледаше кроз прозор.{S} Прву вест донесе једно чобанче. |
и пут одакле се видела варошица, он већ гледаше у даљини, не мало и јадно **во, већ једну велик |
одужавати?{S} Сем тога, у даљини он већ гледаше свој драги Београд, своју ниску и малу собицу, |
ена на Радмилином лицу или Карамарковић гледаше другим очима?{S} Он није знао.{S} Он осети само |
у лествица и која као да нетремице у њу гледаше.{S} Са сваким кораком даље она осећаше како цел |
мрачан и злобан. {S}Са великом ревношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, на |
краја остану уверена у исправност свога гледишта, и, ако су уз то још и жустри и тврдоглави, ка |
се најзад по белој површини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, |
голеле и црне планинске стране, тешке и гломазне.{S} Овде или онде дизала се још по мало белича |
ред свега није ништа разумео и да му је глувоћа била неких дана скоро потпуна.{S} Никодим хтеде |
оне чула у Паризу Шаљапина... ах, какав глумац, каква маска, каква поза!... али сам више уживал |
а му је била сада одвратна и чији га је глуп израз мучио; место, где је волео и свом душом желе |
рађа читава морална криза.{S} Пример је глуп и ништаван - и у ствари нема много везе са оним шт |
овара, пред собом имам будућност, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{ |
еним брковима.{S} Али ни момак није био глуп крај свег мртвог, заспалог и прљавог изгледа.{S} О |
ан и зао, Србо.{S} Ја ипак нисам толико глуп као што ти мислиш.{S} Ја врло добро знам да има на |
ојој је могла пасти на памет једна тако глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шеш |
, али није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, не |
вљао бездушно: {S}- Кретен... будала... глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала |
и да сам се досада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у |
глупак.{S} - Камо среће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - |
ада ти падају на ум сасвим безначајне и глупе ствари.{S} Професор се круто изви из Србиног загр |
о му се човечанство у једном маху учини глупим и бедним, уланчено у своје похоте, жеље, потребе |
им крстом, са подсмевањем, ви са својим глупим и шипарачким причама.{S} И то све због свога лич |
го што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће да се ка |
способан, значи да је то као слабији и глупљи заслужио. 4.{S} А друштво?{S} - Друштво ће се са |
а ноћ, јутарња шетња, разговор са оцем, глупо нерасположење због прстена - и он осети стид и ср |
мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још дете...{S} Заустављајте кола! - разв |
ло је, једном речју, свега и свачега, и глупо, гадно, одвратно! {S}А ја сам био одвратнији од с |
му), ја морам почети.{S} Све је то тако глупо, а што је најглупље, ја још ни сада не знам шта х |
рилику у крзненом капуту.{S} То је било глупо, немогуће.{S} Жена, праћена човеком, што се спуст |
о тих дана намери на малог Марјановића, глупог и необично уображеног младића, који је, због сво |
орачати, гледати, осећати!{S} Не, то је глупост.{S} Тамо ничега нема, тамо је све непокретно, ј |
ура по Мишкиним стварима, учинио велику глупост, јер је она тиме била доведена у положај да вид |
лист.{S} - Шта вам је ово?{S} - Ништа, глупости.{S} Вратите ми.{S} - Не, није ништа.{S} Ово ва |
де или хипокрит, или да се верује у све глупости, тројство, створење света за три дана и шта ти |
еће повратити, ради њега починио толико глупости, скоро злочина.{S} А она?{S} Она се можда смеј |
љубав мржњи, допадање недопадању, памет глупости. {S}Нема ни краја ни почетка, ни смисла ни нес |
онила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И збиља, Срба се осмехну себи у огледалу, |
нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које је тражио под кос |
о време све јасније је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} |
е завршава.{S} Јесте, ту је решење свих глупости: извести једну ствар до краја, храбро, стоички |
ом животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим разлозима |
тио на матицу.{S} Он се сети какве све "глупости" беше починио за ово кратко време: рђава ноћ, |
се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", реч је бујала, он |
- Ви се чудите?{S} Ви знате једну малу глупу женицу која обара очи, ви знате једну романтичну |
ан дуг тренутак протече, тежак, празан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта |
м а присутним покретом инсеката који су гмизали свуда око ње, по трави у дворишту, по лишћу, са |
ндуке из конака узимај.{S} Путем почеше гмизати воловска кола (која су до малочас довлачила кам |
ме ни адресу, и планух.{S} Уосталом мој гнев пређе у крајње чуђење када, откључавши врата, виде |
и њему непријатељско, Срба додаде скоро гневно; - И да делате... {S}Они се поново погледаше.{S} |
тоћом, која се опет некако претворила у гнусне одлуке и поступке, и најзад ти лепи дани у манас |
и сам нећеш на крају учинити што гадно, гнусно, подло, ради чега ћеш некада у будућности поново |
зато и узео у службу...{S} - Али то је гнусно, то је гадно!{S} - Знам.{S} - И онда, ми нисмо м |
о у своје похоте, жеље, потребе, шибано гнусобама крви, и још, све то виде као слику, и на њој |
едан посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до потпуног нервног или |
наљути се најзад Срба на себе.{S} - Шта гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од |
у браду.{S} - Ошини га, Христосе, муњом гњева Твојега.{S} Јер Ти си већ једном у доброти својој |
ку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дунава од Пеште до Браиле. {S}Је |
које полазе на рад, или стадо оваца или говеда, умањени због даљине.{S} Све то, обвијено у лаку |
а их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је бујица која носи собом све, |
а Карамарковића, тај плахи и необуздани говор Радмилин, то очајање, та страсност, те оптужбе, д |
шта ћеш овде?{S} У то се у даљини зачу говор.{S} - Јој, ево игумана! - и пре него што је Срба |
са неверицом саслуша крај Миљковићевог говора и онда, нагло, ужурбано отвори своју сребрну таб |
стида што бејах осетио за време очевог говора, осећајући кроз одбрану и благе речи једну врсту |
-будала.{S} Само његов недостатак лаког говора, тромост са којом је претварао своју мисао у гов |
аје једног понесеног младића; јер, како говораше осталим својим пријатељима, она беше заљубљена |
ровао својима, толико то што у том часу говораше беше ново и неочекивано и за њега самог. {S}Чи |
рба.{S} Већ одавна они беху престали да говоре и ћутећи гледаху у зажарено обзорје.{S} С времен |
S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре о Карамарковићу уверени да је мртав.{S} Тајом, ч |
енције и чајанке, које знају о свему да говоре, које су виделе света, али које су поред свих ти |
тужну за плакање", други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и о |
испуне цело наше тело?{S} Има их и који говоре, али и тада, то није говор, то нису речи, то је |
и што пуше, ти су сношљиви, и други што говоре.{S} Сликар М. је добио да освежи фреске.{S} Ето |
ост са којом је претварао своју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишље |
воли ли она тога свог брата за кога је, говорећи о њему понеки пут, увек употребљавала једну те |
ели да проведе једно безбрижно поподне, говорећи о свему и ничему, не правећи никакав мождани н |
али сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хо |
вши се у клупче поче да спава.{S} XВИИИ Говорећи о Карамарковићу у почетку овог казивања, ја са |
тицало, када је не би нашао.{S} Искрено говорећи, како би је и могао наћи тим пакленим путем! { |
матер, она ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Ра |
на ће га неговати.{S} Хоћеш ли, говори, говори, једну реч!{S} Ти ћеш бити само моја, Радмила, с |
њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, ломи се, |
о сада, седећи пред њим, туђим човеком, говори о тим стварима на најприроднији начин.{S} - Кака |
лети, прави познанства и заборавља их, говори рђаво више језика, не чита ништа, здрав је, буја |
S}Чинило му се да то неко други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је |
енутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. |
самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ствар |
ли шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то ни |
неразумљиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше |
ша.{S} Али Крсманија, не желећи више да говори озбиљно, поче да се пренемаже, као и толико пута |
и гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} Приближивши се сасвим Срба, на своје в |
у њеном гласу толико тврде решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог |
ла је прошла поноћ када се Срба реши да говори са Карамарковићем.{S} Он изађе полако из старог |
учања и хладне земље, те најзад реши да говори, макар и са женом.{S} Жена је стајала на вратима |
је пред зору заспао, и почео поново да говори о тамо његовим апокалипсима и још друго, да те ж |
о било узрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао откр |
т пали.{S} Карамарковићу би пријатно да говори са тим младићем што беше ушао на најмирнији начи |
г државног новца, па допустити свету да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да |
а се сме знати?{S} Радмила хтеде још да говори, али у том часу виде како Карамарковић, преморен |
г повратка из рата:{S} - То је крв која говори из тебе!{S} Тако је!{S} Ти ниси крива. {S}Крив с |
стаје речитији од свих уверавања.{S} Не говори се разлозима, већ оним недореченим, оним што се |
и?{S} Шта се дешава?{S} Човек о коме не говори ни текст, ни усне крчмарице? {S}Не.{S} То су два |
асилије, - замоли наједном Срба, - и не говори тим отрцаним мислима.{S} Опет завлада ћутање.{S} |
во писмо, исцепај га, молим те.{S} И не говори ником ништа. {S}Ти знаш да ја морам свету да пок |
а: прикачили су ми тај назив, о мени се говори као о неком неодољивом, и ја сам прилежем (из су |
на према њему, он је држи за обе руке и говори, говори, без предаха. {S}Она има оборен поглед, |
мо "интеријер" у коме живи.{S} Више нам говори о њој њена соба, намештена њеном руком, него она |
га на миру, већ да му са осталим светом говори неправде (и то у лице, док је цео "остали свет" |
видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч |
, ја сам несрећна, тако несрећна!{S} Он говори, он се љути, али под свим тим речима ја не умем |
ето, он није заборавио ништа, он поново говори са њом тај простачки, сочни језик београдских ма |
вог пута он осети непријатност да јавно говори о једној ствари која га је толико дубоко потресл |
ло зачуђен, кроз винску маглу, тиме што говори и чини; једино што је осећао јасно то је био још |
ао да хоће да оде па се онда задржа.{S} Говорила је преко рамена, видео сам јој профил, једва о |
д чињенице да је она томе балавцу можда говорила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он |
тужбалицом, за неком песмом која би ми говорила о пролазности, о недозвољеном, о неверном... д |
ца празна? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни блага |
ико тужан да ми се сажалило на њега.{S} Говорили смо дуго поводом свега и налазим да је необичн |
спусти за њим. {S}Људи који су долазили говорили су гласно и правили велике покрете.{S} Несигур |
S} Ви сте њу стално видели док сте мени говорили.{S} Али она не постоји више, она је прошлост. |
е њеној вољи.{S} - Зашто сте ми малочас говорили о свему ономе, о свој оној филозофији? - наста |
браде, углови усана, све му је то тада говорило само о једном.{S} Данас он види само једну бес |
ругим.{S} Хајде, до виђења.{S} Доста се говорило.{S} - Он крете према вратима и онда, са руком |
ван, познавајући више језика, о њему се говорило као о најозбиљнијем кандидату за митрополита.{ |
и са њиховим узбуђеним дахом, све је то говорило уместо речи.{S} Он је зовну по имену, и то име |
- Јесте, брате, ти се не љути на мене, говорим ти као човеку и створу божијем; што би ти - био |
ше преко стола.{S} - Видиш, Јешо брате, говорим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда |
обом, непрестано питаше себе: волим ли, говорим ли искрено, чиним ли то по потреби срца?{S} И п |
м?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, говорим вам од срца, у страху: ја више не разумем његов |
и.{S} Јеша поче да цвокоће зубима:{S} - Говорим... тако ми дошло. {S}- Он поћута, па онда нагло |
ме: треба имати свој поглед на свет.{S} Говорим вам ово што сам приметио да вас и најмање ствар |
вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте због |
ра!{S} Ето, можда не треба о томе ни да говорим са вама.{S} Можда уопште не би требала да говор |
ена на време натегне.{S} Покушао сам да говорим са њим.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да |
штајући руке, - како могу сада овако да говорим са тобом, отворено, без завијања.{S} Ни ја сам |
- То сам ја...{S} Срба.{S} Хтео бих да говорим са вама.{S} - Ја сам те очекивао.{S} - Карамарк |
к па сниженим гласом:{S} - Ово вам сада говорим пријатељски: када вам неко други буде говорио о |
Срба, после сваке изговорене речи, - ја говорим, и срце ми не лупа. {S}Али шта ме одушевљава то |
оду њеног шешира и нагнутог лица.{S} Ја говорим! - дивио се сам себи Срба, после сваке изговоре |
ји некако живи у ваздуху.{S} Ја овде не говорим ни за ни против, јер и сам припадам своме време |
а.{S} Али то није о чему сам хтео да ти говорим.{S} Видиш, остајао си још ти, бојао сам се за т |
арамарковић сасвим на крају.{S} - Ја ти говорим, ти ме не слушаш.{S} Ево, ја не могу сама, ја с |
морати обарати поглед.{S} Ја ти све ово говорим много простије него што је у ствари, веруј ми.{ |
не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек држаше за обе руке.{S} Она |
раја?" - Ја сам одавно желео да озбиљно говорим са вама, Радмила. - проговори он једним дубоким |
отребно, љутио се у себи Срба.{S} Зашто говорим о овим глупостима?{S} Али он беше "понесен", ре |
е вашег пријатеља?{S} - Хвала.{S} - Не, говоримо озбиљно.{S} Ја могу да верујем у вашу реч, али |
вога вас пута ја молим да прекинемо.{S} Говоримо о чему другом, ако хоћете.{S} - Вратимо се. {S |
еосвештенство, једно питање?{S} Ми овде говоримо између себе, мало више слободе...{S} - Говорит |
егоист...{S} - И ја сам био егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила ре |
него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо више.{S} Овога вас пута ја молим да прекинемо. |
никако не могу да верујем у ово што ми говоримо.{S} - Зашто?{S} Чини ти се немогуће?{S} Па ако |
ра са овим човеком. {S}- И онда, ми ово говоримо о његовој жени, и он то допушта...{S} Срба осе |
ка није тако озбиљно и "као са човеком" говорио, и Јеша осети бескрајан срам што је у истини то |
(и то у лице, док је цео "остали свет" говорио бар иза леђа!), ја сам ван себе скакао од стола |
павој бради, док је, преставши да једе, говорио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из |
згубљен у сањаријама.{S} - Вера није, - говорио је владика Л. својим меким и топлим гласом, - н |
расположен.{S} - И можете да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после је |
ој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији:{S} "Још никад дотле не видех толико н |
буни мало лакоћа и мир са којим је Срба говорио о свему томе:{S} "Кућа је била у Косовској улиц |
} Све се бојим да се ово што сам досада говорио не схвати као нешто коначно; као нешто што је т |
по какав податак који би боље него ишта говорио о њему.{S} Било је местимице и једне врсте речи |
м пријатељски: када вам неко други буде говорио о љубави, ако вам тражи љубав, а ви му је не мо |
еколико страна мучно и конфузно Срба је говорио о томе ко је он.{S} Било је у тим редовима нече |
во слушао, врло пажљиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да |
S} Сав мир, сва та простота са којом је говорио, све то намах ишчезе.{S} Би му чудан тај њему д |
те вечери показа нежан и благ.{S} Он је говорио стотину глупости, љубио јој врхове ушију које ј |
ужа и воденичара манастирског.{S} Он је говорио цептећи целим телом, једне руке за тканицама.{S |
шта га то беше занело те ноћи.{S} Он је говорио, он се кретао, чинио извесне покрете, радио изв |
о непомичан.{S} Још дуго му је Василије говорио, али он не одговараше.{S} Л Пошто је брижљиво с |
вари којима тежимо.{S} У колико је више говорио, Срба се све више загревао.{S} Глас му је поста |
сељак, бадаваџија, клечао је пред њим и говорио тим простим и јасним језиком:{S} - Ја бих да по |
о морате?{S} - Јер то о крсту је и мени говорио. {S}Од речи до речи ми је то рекао: сваки мора |
арковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Хоћеш ли да оседлам |
дном оно осећање срамоте, о коме сам ти говорио, као да си целом свету само и увек лажне динаре |
оворила о ономе што је он, понесен, њој говорио.{S} Он се замишљао некако униженим, оскрнављени |
} Ја познајем његове речи, то вам је он говорио, то вам је он објашњавао. {S}Реците, ја морам д |
вуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то |
да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био је окренут лицем према мени.{S} Видех М |
исли на тако што.{S} - Опет би цео свет говорио, новине писале, на двориште не бих смела да иза |
између себе, мало више слободе...{S} - Говорите само.{S} - Чему служи црква ако је све то тако |
ца, из Србиног замишљеног изгледа.{S} - Говорите, - прошапта најзад Радмила, не могући даље да |
S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, не треба, не треба одговора!{S} Ето, можда не |
ену, играти се, затим отићи даље.{S} Не говорите, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није |
између човека и жене!{S} Ви јамачно не говорите то озбиљно. {S}Између човека и жене постоје са |
ну.{S} - Сасвим?{S} - Сасвим.{S} - И то говорите озбиљно?{S} - Потпуно озбиљно. {S}Она поћута ј |
не гледајући на уплашену девојку, поче говорити, задихано и неразумљиво:{S} - Реци му да хоћу. |
какав је, у папучама, изаћи на улицу и говорити којекоме... о тој његовој срећи и блаженству.. |
скуштрану косу.{S} XXXИX Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао н |
"узабере трешњу" или не; треба јој прво говорити "у начелу", треба јој прво доказати да сваки и |
азличитије карактере, могло би се много говорити.{S} Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, бо |
ебу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пуне чежње.{S} У |
атима, донесе једну одлуку: сутра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши |
седео Јеша.{S} - Шта је, ти не знаш да говориш? - муну га Остоја мало љутито.{S} - Н-немој...{ |
мене, побеснео, запалио.{S} - А ти сада говориш! - зачуди се Остоја приметивши да Јеша без заму |
он узвикну: {S}- Што ћутиш?{S} Зашто не говориш?{S} Погођена тим наглим узвиком, заустављена у |
ила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василије се сав зарумене, али не одговори.{ |
ем празном животу.{S} - Василије, зашто говориш глупости?{S} Зар не осећаш колико у свим тим ра |
а редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, |
ткане белином.{S} Био је сем тога редак говорник, пун оне простосрдачне говорљивости својствене |
астира) она га запита, прекидајући га у говору:{S} - Ви се још увек љутите на мене?{S} Он се уо |
је било узалуд: место жељеног лица, кад год би стиснуо очи, пред њега би излазиле неке давно за |
његовим очима ништа.{S} Њему као да је годило да мучи и себе и њу.{S} - За две или три недеље |
и да игра једну страшну игру и то му је годило.{S} Подиже главу, устаде с муком ослањајући се о |
окварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпуно у рукама Марије.{S} Шт |
и је владао још пре сто, двеста, триста година.{S} Нашу младеж у Београду одгајују као младе је |
Марија мирисала.{S} Зар је могла проћи година дана од последњег виђења?{S} И како? {S}Јер ето, |
аја на његов живот, када се после седам година врати у своју стару средину и њене навике и обич |
ена особа, једва од двадесет и неколико година, али њен укус беше и сувише видљив, њена лепота |
најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти штогод? - упита Радмила коју б |
мање-више занат.{S} Имам тридесет и пет година, волим жену која и мене воли, преда мном је дакл |
е када је њој било свега четири или пет година, то у њеној успомени магловит лик њеног деде би |
јсије Недић, старац од једно седамдесет година, потпуна незналица.{S} Што више улази у године с |
нству, где га беху послали са осамнаест година.{S} Штогод је чинио, чинио је "по здравом разуму |
ељења.{S} Њој беше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} |
ма Срби: као да је он имао тек петнаест година, а она била његова велика сестра.{S} И најсрећни |
ост: било му је као да се, после многих година, враћа у родни крај. {S}Он је био толико узбуђен |
ог степена узбуђења, код човека Србиних година, требало је у истини да се догоди нешто необично |
и Миљковић не би био "човек осамдесетих година прошлога века" - како је волео сам себе да назов |
да му се поругате само једном, па онда годинама видети како се при вашем пролазу сагиње за кам |
и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низини, оно је заобљено, сјајн |
та.{S} Благост и смиреност, која долази годинама и искуством, беше ублажила у неколико његове с |
о глупа жеља као што је желети, у њеним годинама, нов шешир.{S} Мој јед (који је у ствари био ј |
о што није могло бити поремећено за две године рата, крви и беспосличења по логорима, би пореме |
ладику?{S} Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени.{S} Је ли збиља желео Достану, ил |
не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазије?! - промени одједном тон јадна жен |
ане између двадесете и двадесет и друге године. {S}Ви видите, ја хоћу да се поново разболим, ја |
сена (управо остаци пластова од лањске године). {S}Никодим, кога пробудише, посла Илију да вид |
ко Радмила, што не би било чудо за њене године...{S} Ту Карамарковић прекидаше мисао.{S} И онда |
честита девојка, која је до осамнаесте године учила латински и похађала музичку школу. {S}Орео |
снажни и луди младић од двадесет и три године, играч, весељак, бадаваџија, клечао је пред њим |
адих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, раде |
овакве кризе једног човека који већ три године носи рекорд у пливању на хиљаду и пет стотина ме |
се вршила на њему, он није осећао како године полако мењају његов поглед. {S}Младост његова је |
потпуна незналица.{S} Што више улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа |
бог положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао да осећа да то ни |
не боју.{S} Причати о тој њиховој првој години заједничког живота, по повратку Карамарковићевом |
јка која долази у стан... у осамнаестој години!{S} Ах, где ми је био разум!{S} - Затим, све виш |
ије одређивала време: данас - сутра, за годину - две, једног извесног дана!) штаке неће бити ви |
и у срдачно и топло пријатељство, изиђе годину дана касније (фреске беху поверене чувеном слика |
} Зато се и могло десити да ми, и после годину дана свакодневног дружења, многе ствари остану н |
рате?{S} - Права.{S} Али сам раније био годину дана на техници.{S} - А ко вам је рекао да ја... |
систем, у метод? {S}Свеједно.{S} Равно годину дана пре догађаја који описујем Карамарковић уче |
S} Најдубљи утисак учини на Србу "Борис Годунов.{S}" Он је са чуђењем откривао у себи звукове и |
на на раменима са две мале ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком |
а, војника што под кацигама корачају на Голготу, необјашњивих поворки људи у крутим стихарима п |
шком материјом и видљиве са стране; две голе руке, беле и обле, нежне и провидне коже; са једне |
уру проси, која среће нема, Сви уноси а голи трбуси, Два пешака трећи коња нема." ругалицу коју |
пред вама у својој лепој собној хаљини, голих мишица и тек овлаш напудерисана.{S} Међутим, нити |
а отвори врата своје собе: соба је била голих зидова, окречена бело, са гвозденим креветом у је |
арисеја, ни војника ни ратара, већ маса голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених ц |
, његов мирис, његову браду којом ју је голицао играјући се са њом, његова колена на којима је |
х пресрете под великим орахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном рук |
е већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до пола изгорело и без лишћа; изна |
својих спасених ствари и разбацаних по голом и подводном пољу иза станице.{S} Карамарковић јед |
кревета њену раскуштрану главу и једну голу мишицу изнад покривача, он би се, треперећи од нек |
су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меденица на |
аг и тих. {S}По тргу су се шетали дивљи голубови и врапци и журно, између неравног камења, купи |
дан огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М |
прихватио се посла: пред њим је стајала гомила хартија, планова, рачуна.{S} Све то требало је с |
де; са какве скеле нагло би се изручила гомила сухог малтера и читав облак прашине за часак би |
одежде и дим кадионица и најзад сва та гомила настави да се одмотава, црна, вијугава на црвено |
сти) него што казује, још чешће то буде гомила глупих отпадака свакидашњице него оно што хоће д |
голих телеса, смешаних и у покрету као гомила румених црва, безглавих, безимених, на једном ма |
е својој сумњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах |
, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и купама песка и угљена, Срба осети тако |
за другим стаде откривати у себи раније гомилана искуства. {S}Било му је као да се дижу, једна |
сагледане пејзаже, сво оно благо љубави гомилане између двадесете и двадесет и друге године. {S |
селошћу и гласним разговорима ове бучне гомиле, остављајући тако овима цео задњи део крова.{S} |
ахом.{S} Један гологлав сељак у средини гомиле поче да маше једном руком и да говори нешто.{S} |
му се да је неће више моћи распознати у гомили других лица, када је буде поново срео.{S} Све ов |
пукли прозори, све се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, |
зао са својих места.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражи |
када се имао наћи очи у очи са свом том гомилом, засада још невидљивих непријатеља, без заклона |
ма малих пламенова који су потсећали на гомилу црвених звезда просутих по планини, само звезда |
одређен покрет.{S} Он наслага све то на гомилу и пажљиво поче залагати ватру.{S} Ми често пута, |
тлани барјаци бацали су сенке на сву ту гомилу, која се беше за часак задржала, нагло згомилана |
облак прашине за часак би покрио сву ту гомилу људи, камења и кола. {S}Једина личност која није |
угу вредност, нити, које спајаху сву ту гомилу предмета и осећања са мојим унутарњим бићем ишче |
) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане за мене само један нов извор насладе." |
ти, Остоја? питају ме.{S} А ето, велим, гоне ме, па бежим.{S} Па зар царским друмом?{S} У то не |
дани у манастиру, затровани рачунањем, гонењем, извођењем једне комедије која га је у ствари с |
ван, био је донекле његово дело!{S} Шта гони људе ка лепом или побожном? {S}Та црква била је до |
ништа.{S} Шта хоће од мене?{S} Зашто ме гони?{S} Видите ли разлога?{S} Не, ћутите, не говорите, |
.{S} Она је била ту, пела се, извирала, гонила га на смех, на викање, на стотину глупости.{S} И |
лочин или крађу, јури као махнит испред гонилаца. {S}Без мисли; једино преокупљен идејом да не |
{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата о |
су од прве младости када је као чобанин гонио стоку по планини.{S} Пред црквом, иконама и цркве |
прекрсти већ журно (као да га је страх гонио!) изађе из цркве, лупајући јако штакама о камени |
а пут, у мозгу му постане јасно: крађа, гониоци, робија... {S}Тренутак.{S} Светлост у ноћи.{S} |
, што убија.{S} Не, страх их није могао гонити до дођу овамо.{S} То је из неког другог разлога, |
жете, од свих, од свега, сам под небом, гоњен као побеснео вук, он прибегава, сасвим човечански |
је учињено у часу моралне депресије.{S} Гоњен са свих страна, без хране, без заклона, напуштен |
м рубљу...{S} Карамарковић би, све више гоњен страхом, подизао један прамен косе са Радмилиног |
сасвим заустави, већ искочи на плочник, гоњена жељом да га што пре види, чује, дотакне, престра |
.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резигнација.{S} Ц |
свега другог, он имаде само један мали горак осмех; један осмех који је био очајнији него сви |
а, чувајући још увек на своме лицу онај горак израз.{S} - Зашто тај осмех? {S}- Онако.{S} Човек |
S}Напољу је све блистало од росе; један горак мирис још присутне ноћи, испуњавао је са сенкама |
он као из ината некоме, пређе на један горак и скоро очајан тон: доказ да Бог не постоји!{S} Ј |
била скоро сасвим мрачна, јер на столу гораше само једна свећа.{S} Тихи кораци се зауставише п |
ије било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици срео старца, у његовом реденготу |
утим и од кише тешким шињелом, она беше горда.{S} Тај ратник, тако озбиљан и пун снаге, био је |
независна и, у основи својој, надута и горда природа.{S} Пошто се уморио од лутања, он се врат |
поред свих других разлога и због своје горде природе, која се није могла сломити. {S}Сем тога, |
ја волим!{S} Шта ту има посла таштина, гордост и шта ти ја све знам!{S} - Али да ли у истину в |
ам, - осмехну се Василије, - таштина... гордост...{S} - А срећа? - запита некако нарочито Срба. |
ању само наше самољубље и наша понижена гордост.{S} - Ја волим, ја волим!{S} Шта ту има посла т |
узбуна, поможе Радмили да победи своју гордост.{S} Она је некако инстинктивно осећала дах смрт |
којом би са више нежности обвијао њену горду појаву.{S} Или, можда, није веровао да је све то |
злику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи све, само ме слушај! - завик |
а леђа, и поглед који је ишао одоздо на горе.{S} Ако је јаче нападао само у крајњем раздражењу |
} - Не мрдај, - заповеди Остоја. - руке горе!{S} Човек их диже.{S} Остоја приђе.{S} У лишћу је |
се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, са поверењем.{S} Уверена сам да ће ово про |
ашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као свиња, као |
ли, - вода зелена, дрвеће у зеленилу, и горе зелено небо прошарано белим облацима.{S} - Ви се н |
Али Радмила не осети ту разлику.{S} - И горе... - прошапта она, - горе још! {S}Ја ћу ти рећи св |
Нисам ја будала.{S} - Ја, шта си!{S} И горе си него будала, кукавица си.{S} Крсманија отвори в |
ви нудите пријатељство!{S} То је више и горе него увреда: то је милостиња.{S} Али не говоримо в |
сада понашао као најгори глупак."{S} "И горе, и горе! - викну он подижући штап у вис, - као сви |
егово лице: - можда ће ме ускоро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и он |
г пута, али видећеш, унутра му је много горе, - он говори ствари - какве ствари, мајко божја! - |
ко буде преварен или надјачан, у толико горе за њега!{S} Значи да боље није могао извући, значи |
ника.{S} Не, никад не бих волео да тамо горе живим... стално.{S} - Јел те, - прекиде Радмила ов |
.{S} Једанпут црно остане дуже окренуто горе, други пут бело.{S} Једина моја несрећа лежала је |
S} Јеси ли ти човек?{S} Пушке се плашиш горе него жена.{S} Још када си доле, бар си будала, а б |
великом каменом огњишту, испод верига, горела је ватра.{S} У полутами назирали се жрвњеви, сан |
заборави на Марију.{S} Једна нова ватра горела је у њему: у то време он беше срео г-цу С**.{S} |
манастир дојури један сељак: овог пута горела је слама на месту званом Висојче.{S} То су били |
осио страшне вести: ватра не само да је горела свуда, него је била много већа него што се у поч |
е реч.{S} Реч је просто о ватри која је горела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи виш |
етљена једном једином сијалицом која је горела у средини лустера.{S} Са зида, у њу је гледао по |
аваше на дну, са својом љубављу која је горела јаче него икада у његовом разореном телу.{S} Он |
} Сав труд је био узалудан.{S} Ватра је горела са свих страна, око свих пролаза.{S} Још свега н |
{S} - Седео сам на обали, преда мном је горела једна ватра, пламен се лагано повијао, био сам с |
роплакала.{S} Све до три часа по поноћи горела је светлост у њеној соби.{S} - Знам.{S} - Занима |
један сплав.{S} На његовом задњем крају горела је мала ватра.{S} Према њој се оцртавала прилика |
и да у њих пренесе ватру која је у њему горела.{S} - И онда, какав ће мој живот бити, подељен и |
најзад врати у ћелију.{S} Свећа је још горела на столу и осветљавала зидове својом црвенкастом |
ногара био је привучен сто, на столу је горело бар десетак свећица покупљених из црквене кутије |
оговори он сасвим тихо.{S} Једно питање горело је Србине усне.{S} Он се не уздржа:{S} - Шта је |
в, зарастао у браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у ун |
раја и сваки је јављао за нов пожар.{S} Горео је Вучји До, Бакина Глава, Поточје, Црни Врх...{S |
анче.{S} Ствар је била ништавна, јер је горео само један пласт сена (управо остаци пластова од |
.{S} - Једно дрво неће ни пред кумом да гори! - настави после краћег ћутања Милоје.{S} - Али тр |
Црни Врх...{S} У часу би јасно да ватра гори скоро са свих страна и у непосредној близини манас |
јасно; цео тај пејзаж, са обзорјем које гори, само је још више истицао њену кртост и мајушност. |
них уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испр |
една врста притајене страсности и ватре гори у њима беспрекидно и треба само умети прићи тим ти |
толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он ос |
овеку и створу божијем; што би ти - био гори од њих?{S} - Дуооовници... - промуца Јеша сам помо |
р ви калуђери причате.{S} Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен |
разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је једина права муз |
душу имаш, на две ноге идеш, што би био гори од њих! {S}А, што, деде, реци ми као свом рођеном? |
его што се у почетку замишљало.{S} - То гори већ од раног јутра! - узвикивао је Никодим.{S} - Ц |
ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ беше ухв |
но лице.{S} Р. XXXИ Од оне ноћи, када у гори срете Црног Остоју, Јеша поче да иде као изгубљен. |
мени сирења и мужења, и сваке невоље у гори, него ми још и Остоја треба.{S} Ма ти си луд, тако |
з затворене прозоре како ветар фијуче у гори и како вода жуборећи тече.{S} Магла се цепала о пл |
: он је седео пред испосницом, високо у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, за |
дух је одисао влагом и квашеном земљом, горким мирисом пелена који је бујао негде у близини и п |
олео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да |
чак и не покушаваше да се задржи у тим горким исповестима) и одмах, једним благим гласом, приз |
ном погледа у очи овоме и насмејавши се горко, узвикне: {S}- Освајач!{S} Дабогме, освајач!{S} У |
биљила.{S} У исти мах, нешто увређено и горко почело се јављати на њеним цртама лица, на кутеви |
селу, када је извео оваке тонове, овако горко обојене!{S} "Еј... ех... нано, мори нано!{S}" Срб |
двладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{ |
уно опорог мириса младог шибља и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке |
упознао са г-цом С**, расправљао, после горког разочарања, о београдској девојци из бољих круго |
а: на крају свих тих мучења он налазаше горког и злог задовољства.{S} Описујући малочас сцену у |
и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Достана, која се беше д |
дубока тишина.{S} Он је седео издигнут горњим делом тела, ослоњен једном руком о ивицу фотеље, |
је, како држаше главу погнуту, закривао горњу половину лица; рамена, која у том тренутку ношаху |
о, пуно кривина, неравно, и које потоци горски ваљају месецима и годинама: када се нађе у низин |
у њих узимај њиву на пола, у њих купуј гору, у њих узимај испаше...{S} - Ако, - упаде Никола, |
оји је три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, н |
грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењима, плетући по води широку и блиставу п |
е ишчезла у истом часу када и снови.{S} Горчина која јој остаде у души даде јој опорост и снагу |
тако топао ни благ: у њему подрхтаваше горчина.{S} - Знам, знам, - одговори он нервозно, и, ка |
или доцније, и та му мисао ублажи мало горчину одласка.{S} Од тог тренутка он са сваким даљим |
х страх пред том празнином и у исти мах горчину и бес против свих тих које сам рачунао у своје |
рдачне говорљивости својствене извесним горштачким племенима, прожете хумором. {S}Ретко образов |
рође фоаје, изађе на терасу на којој су господа пушила гледајући слабо осветљен Кнежев Споменик |
о дисање.{S} Ето, опет је над њом, опет господар тог топлог бића које спава, опет осећа ону при |
његове највеће моћи, у тренутку када је господарио трговином свиња и говеда на целој дужини Дун |
колена пред иконама и моле:{S} Узми га, Господе... или учини чудо!{S} Тај крик, ишчупан из срца |
ри: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али место од |
у.{S} Јер ако је све то озбиљно?{S} Ах, Господе, шта ће мислити о мени!{S} Она је била потпуно |
колена, поче дотицати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже |
- Ти ниси разумео, ти ниси схватио!{S} Господе, ја ћу умрети! {S}- Па шта онда, шта онда? - уз |
могу, не могу, разумете ли, не могу!{S} Господе, зашто вам све ово говорим?{S} Срба је још увек |
а, и то што пре, што скорије, одмах!{S} Господе, под другим небом, окружен другим људима, ко зн |
м лепо видела.{S} Слушај ме, Мишо...{S} Господе, он се диже, он неће да ме чује, он неће да ме |
дмах отвори: привиђење се понављало.{S} Господе, Господе... зашто сам ишла на тај излет?{S} Али |
није било других скупова, већ осамљене господе или заљубљених парова поред једне мале групе се |
из оне блиставе поворке старе и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, |
ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него славе ти, насликај и пушку поред мене |
Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушковић кога је у свом писму пред смрт поме |
хтели рећи, - процвркута наједном мали господин љубазним гласом, извиривши мало више из своје |
би потписан.{S} Но како стари и уважени господин Миљковић заврши онако трагично и изненада, из |
онако рањеном срцу.{S} - Онда се стари господин нагао према вама, - прекиде Карамарковић Србу, |
ам се у једном фијакеру.{S} Један стари господин седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} |
ни дотакао.{S} Али молим вас, тај исти господин Марјановић, док је био у гимназији написао је |
пим, па макар то био не син, већ главом господин Марјановић, са свим својим звањима.{S} Рекавши |
кога је у свом писму пред смрт поменуо господин Симоновић, онда нисам.{S} Било је у њеном глас |
ео повести? {S}Откуда ви познајете тога господина?{S} - То је та прича што сам вам је хтео испр |
а вас.{S} Више ме је страх на пример за господина М. Они који се боре против некога много су бл |
де на кљуну лађе, са два- три озбиљнија господина, пушећи и претресајући питања унутрашње полит |
и мало више из своје рупе, - бивша кућа господина Миљковића...{S} Младић се окрете сасвим зачуђ |
грану се младић.{S} - Зар ово није кућа господина Миљковића? {S}Миљковић, Миљковић, шта ме глед |
а посета... од стране једног непознатог господина. - Миљковић се једва неприметно осмехну кроз |
ођак, кога изгледа тражите, погинуо је, господине.{S} - Како... како погинуо?!{S} - Тако, пао п |
ер и баци га према Срби:{S} - Ово теби, господине, за сећање.{S} Он хтеде још нешто да дода, ал |
ичати, то ћу на крају!{S} Овде се ради, господине, о бити или не бити, о читавом једном животу! |
авши до Карамарковића:{S} - Видесте ли, господине? {S}Народ, то вам је тај народ... стока, разб |
лако одговори:{S} - Он је слабе памети, господине Карамарковићу, али је добро и одано срце.{S} |
вља свеће и дарове?{S} То је разбојник, господине, крвопија!{S} - Али ви сте калуђер!{S} Никоди |
е.{S} - Он се окрену Срби:{S} - Здраво, господине.{S} Тебе ја, брате, поштујем и уважавам.{S} П |
из далека црта.{S} - А ти ме то сликаш, господине?{S} Ако, ако, приђи само ближе.{S} Сликар М. |
- Ја сам већ одавно постао пунолетан... господине, и тутори ми, хвала Богу, нису потребни.{S} - |
а Срба тихо.{S} - Пусти ме, молим ти се господине - одговори она такође шапатом.{S} - Па то си |
ана. - узвикну Срба зачуђен.{S} - Јесте господине.{S} Њему одједанпут све то би чудно:{S} Јеша |
ци да се виде?{S} - Неће. {S}- Хвала ти господине.{S} Види се да си човек и господин.{S} Него с |
истом месту, руку о руку са тим старим господином, и да је он рекао: како је лепо, а ја додао: |
Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чему?{S} Када једно |
- Не... никако!{S} Ја препознадох у том господину једног политичара, врло познатог са свога кон |
уздахом Миљковићевим:{S} - Ех, ех... ти господичићи...{S} Међутим, свега дан-два касније, Миљко |
о их је зато необично строго, у "страху господњем", како се сам изражавао.{S} Међутим, био је и |
ко потраје! {S}Ви се потсмевате народу, господо...{S} Срба не чу даље.{S} Он сустиже Радмилу и |
е избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак крста у ваздуху, |
} - Дабоме.{S} Шта си се зазевзечио. {S}Господо... напред.{S} Очекивао сам да ћемо ући у какву |
аљење) у једном осредњем телу, са ликом господски белим, учини да га се његови пријатељи и њего |
бног идими-дођими, са пуно нечег надуто господског; треће, кад га Миљковић узе "под своје" он б |
ветлошћу фарова једну мрачну и повучену господску кућу, гвоздену ограду и између ограде и куће |
е и отмене господе, мало мрзовољан због господства, увек коректно, мало те не кицошки одевен, п |
у се целе ноћи картали.{S} - Знам.{S} - Госпођа је јамачно и ову ноћ проплакала.{S} Све до три |
м жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми.{S} Јер лутати је опасно, пош |
да да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када играју овде, онда она дође по неколико |
ослоњен о сто.{S} - Зар не видиш да је госпођи позлило?{S} Подигни је.{S} И онда, сав цептећи, |
реме без предаха понављао: "по жалоста, госпођин Карамарковић, по жалоста, как ви сказали".) За |
жем да је сигурно. {S}- Ничиво, ничиво, госпођин Цокић.{S} Пожалост.{S} - Дабоме.{S} Шта си се |
уховитост и претерану отменост) та мала госпођица, велим, држаше Србу између малог и домалог пр |
ја сестра ми одговори да ме тражи једна госпођица.{S} Помислих на Марију иако сам знао да јој н |
ћ импровизације.{S} Та мала и прозрачна госпођица (која опет са своје стране живљаше у уверењу |
а једна од оних тако честих београдских госпођица које похађају све премијере, сва гостовања, с |
Официрског Дома или Француског Клуба са госпођицама из бољих кућа, ни искричаво жуто вино код " |
и у очи, не моћи се избећи.{S} Лаку ноћ госпођо, лаку ноћ господо. {S}- Он учини један лак знак |
згрдио настојника? {S}А све то утиче на госпођу... она ће се разболети.{S} Василије погледа пра |
бескрајним ружичастим небом, затим тај госпоствени старац са белим брковима, све је то, после |
У том тренутку у кафану уђоше два нова госта.{S} Били су то два млађа човека, у својим сукнени |
нељубазно и као да се отреса необичног госта (тај глас и покрет имају тврдице када одбијају пр |
бурад са леандерима; за столовима ретке госте који пију своју јутарњу црну кафу.{S} Затим радње |
о Јеша стицаше више поверења. {S}Остали гости се беху полако окупили око Јешиног стола.{S} Нови |
се то изгуби.{S} Над гомилом занесених гостију, примаш се загонетно смешкао, свестан своје моћ |
уклупчана око игумана који се љубио са гостима.{S} То задржавање није трајало ни неколико часа |
и не чекајући одговора она пође другим гостима.{S} - Али име ми нисте казали! - узвикну Срба з |
ена кревета и још три старе слике зове "гостинска" ја не знам, ако није због величине.{S} А да |
и он смо добили са становање такозвану гостинску собу.{S} Зашто се та соба са два гвоздена кре |
Врата што из моје собе воде у такозвану гостинску собу (дакле и у одаје где ми је живела породи |
пођица које похађају све премијере, сва гостовања, све изложбе, конференције и чајанке, које зн |
онамо, круни се роса, сунце се рађа.{S} Готов си Остоја, велим себи, ничега нема, од земље си, |
ам од тебе, будало клемпава.{S} Јеси ли готов?{S} Јеша најзад прогута и последњи залогај окорел |
?{S} - То сам ја... {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. |
о, када се све сруши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не м |
асно: {S}- Како хоћеш.{S} - Је ли ручак готов?{S} - Мислим да јесте.{S} XXВИ Прву непромишљенос |
проговори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог |
у гори. {S}У часовима се придизао, био готов на нешто, затим се враћао непокретности, поново и |
.{S} Кад би знао да га нема, ја бих био готов, као кад би ми корен одсекао, осушио бих се.{S} С |
. {S}Вера.{S} Јеси ли готов?{S} - Зашто готов? - запита глас још мрзовољније. - Па... ти си ми |
ц у Богу.{S} Када и ту пропадне, он је "готов", сам, овог пута потпуно сам.{S} Ја идем и даље: |
биља осећао бол, он се збиља видео као "готов", упропашћен, сломљен.{S} Пропаст је долазила од |
ши:{S} "Остоја, ти си готов!{S}" Зашто "готов"?{S} Он не зна, "тако", он не може више да живи у |
оје кецеље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке о |
си ми рекао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као |
је. {S}Срба приђе.{S} Скица је већ била готова: на бескрајној пољани голој и тамној, дрво до по |
Карамарковић је просто питао: - Јеси ли готова?{S} - Јесам. - и она се у истом часу понова врат |
зевши јутрошњи Србин позив озбиљно, већ готова, нестрпљиво се окретала по кући.{S} Професорка п |
племенито, све је то у нама, у пупољку, готово да се расцвета.{S} Рђаве склоности су ближе повр |
знао због чега и како, он помисли:{S} - Готово...{S} Разговор се настави, али чаролија беше пре |
ти себи рачуна због чега је то сада све готово, он устаде љутито и, као да својим отсечним и бр |
гло му севну у свести питање: је ли све готово?{S} Откуда му тај бес, откуда најзад право, када |
диже.{S} - А Карамарковић?{S} - Све је готово.{S} - Ти си говорио са њим? {S}- Малочас.{S} - Х |
Не, чекај, за тебе бих и у пакао, то је готово, то је решено, ја без тебе не могу.{S} - Она заћ |
време говорећи ми у "начелу".{S} То је готово код мене, ја хоћу да живим, ја имам права да жив |
ом тренутку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да |
Мораћеш га само скратити.{S} - Онда се готово наљути на се и ускочи у фијакер.{S} Наследник пр |
си, цео си свет створио, а ја ножем, и готово.{S} - Он опет уздахну:{S} - Ево, брате.{S} Ловил |
За две или три недеље овде ће све бити готово, вратићемо се у Београд.{S} И онда? {S}Ја ћу мор |
Ви сте способни за све... и ја већ имам готово мишљење о томе.{S} Срба се диже са столице.{S} - |
беше врло млад, уместо да одмах изјави готовост, што би сваки други на његовом месту учинио, о |
ичних предмета и варошких улица зачаран град, од обичних крајичака појмова и мисли, по законима |
одношљив, чињаше му се сада као зачаран град.{S} И већ у његовој глави су бујали планови, он је |
екове, наџивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, |
дену ограду и између ограде и куће мали градски врт) она осети нешто као велики стид, нешто нео |
ви варошани чим се нађу у природи и ван градских зидова; у пролеће нарочито. {S}Цела лађица ниј |
ана, те се видео један део полусрушених градских зидина и мало парченце Дунава) војна музика ко |
присутан у том новом и американизованом граду, као идеја записана на једном парчету пергамента |
заједљивих примедаба и смеха згњечених грађана, придржавајући своја одличја и исправљајући нак |
вани, сувише укроћени, сувише "трезвени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав |
као што је моје и ваше.{S} И није било грађанина који се не би осетио горд, када би на улици с |
вари су се једва разазнавале.{S} Обично грађанско предсобље.{S} У крају, Цокић је разговарао са |
рми резервног капетана, у своме обичном грађанском оделу, погнут изнад нових штака, вукући по у |
стари Миљковић излазећи из Министарства Грађевина, где тек беше потписао уговор о обнови цркве |
и ја још и сада, када осетим мирис нове грађевине, видљиво задрхтим, не због опорог укуса због |
, који је одбијен на последњем конкурсу Грађевинског Одељења, био је најбољи.{S} Ја ћу ићи и да |
онако трагично и изненада, из Одсека за Грађење позваше, наравно, Карамарковића, као другог пот |
ао другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше у Министарству нео |
се мало даље на земљу.{S} Али та кратка граја трже Радмилу из њене клонулости.{S} Она скочи, и |
д хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја у извесним часовима беше надјачавана једном необи |
дворишту је владао свакодневни неред и граја: тешка воловска кола тромо су улазила и излазила |
а, све је то, после дима, цигана, туче, граје, личило на један велики и добар сан.{S} Дисао сам |
ли када се нађе пред њом, у оној општој граји опраштања, он само журно дотаче осушеним и врелим |
{S}Али га музика, слушана кроз кафанску грају, затим неумесне примедбе пријатеља, њихове шале, |
е улази у године све више излази његова грамжљива сељачка природа на видело. {S}Цео дан седи у |
је уочавао величину глупости и сељачке грамзивости у Пајсија и Никодима.{S} Уосталом, о овој д |
е мој, сав тај њихов смех, шапца-лапца, грамофон, све је то тако паметно... и тужно.{S} Ни једн |
доста укусно, играло се уз звуке једног грамофона, у једној руменожутој светлости, пригушеној в |
озирним шалом; тек по плећима.{S} Једна грана клатила се више њене главе, тешка од невидљивог п |
ински брош у бриљантима и једна бисерна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дука |
ну воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизило.{S} Радмила ост |
и влаге, горког воња отсечених врбових грана; и све то пуно неке безмерне сете.{S} Она покуша |
ро дотицале површину воде својим витким гранама.{S} Испод грана, неколико пловака лено је клизи |
уда он пролазаше пешке идући на пиво до Гранд Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњив |
а плот, над плотом зрела трешња, савила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није |
р збиља, њој се непрестано чињаше да се гране некако спорије и лакше крећу, у ваздуху лет задоц |
ом крај прозора, и бацајући поглед кроз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Т |
лог догађаја, радости?{S} Пред прозором гране јоргована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздо |
о је та недостојност отерана до крајњих граница, до "монструозности", онда она буди дивљење.{S} |
их уста, све што долази са друге стране границе. (Ти се сада мрштиш, знам.{S} Један народ који |
аље вели:{S} Мада човек може до извесне границе да се стави у сигурност и изван домашаја људи п |
сти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време пожара поседнуте, целе |
тиме у ствари само и даље остао на тој граници између два света на којој се сада налазио, што |
биљност живота; он први пут јасно осети границу која дели збиљу од сањарија. {S}И тада, једно з |
дном једином узлету, он беше прекорачио границу: он је збиља осећао бол, он се збиља видео као |
чинило да је био на самој ивици где се граничи човечанска емоција са бескрајношћу.{S} Срба беш |
е, наборана овде-онде током, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем |
ва-три круга изнад (као птица која бира грану на коју ће да се спусти) и онда учини угљеном јед |
својих светлих и блиставих боја и једну грану која се клати брже него остале.{S} Када, у подне, |
и пун оморине; ни један лист, ни једна гранчица се није покретала. {S}Радмила је све теже диса |
лац.{S} По води је пловила једна зелена гранчица.{S} - Ухватиће је вртлог...{S} - Затим, после |
ено село, меланхолију отсечених врбових гранчица, тешку барку, весео свет около, ту крту жену к |
х мисли, он поче скупљати око себе сухе гранчице и лањско лишће.{S} То у прво време несвесно по |
оком, или спалом граном чије је лишће и гранчице додирују; било је, сем тога, крикова дивљих пл |
ле.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора.{S} У неколико махова на ј |
а, што се отворе и затворе на лелујавој гранчици, као дах топлог ветра, што пирне у сутон па ст |
ецимо после службе на Цвети, са врбовом гранчицом у руци.{S} Међутим, цео свет тражи помоћи у д |
уга.{S} Она седе на сноп свежег врбовог грања, који је у тешкој барци служио место клупице, и п |
зорима, са својим чамцима пуним зеленог грања што плове између кућа, под паперјастим облацима, |
а.{S} Огромна маса воде, пуна откинутог грања, ваљала се свечано по свему томе пространству, по |
ви окрете поглед на шуму испод чијег се грања лађица провлачила.{S} Као у Холандији, - помисли, |
преко крова.{S} Сунце се указивало кроз грање као велика црвена кугла, обвијена горућим испарењ |
да које су се виделе кроз тек озеленело грање. {S}XВ Поноћ беше увелико прошла.{S} Друштво се н |
а која се искри, и тај ненадни цвркут у грању, и ненадни ударац поветарца који доноси неки удаљ |
онда спусти главу на јастук.{S} Крупне грашке зноја покриваху му чело.{S} Осећање осамљености, |
едом његовог лица, сада обраслог у малу гргураву браду: осам месеци болнице, једна операција ко |
.{S} Хоће ли имати снаге?{S} Достана га грдећи позва на вечеру. {S}Он се не помаче.{S} Међутим, |
еша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, |
Седимо; кад у неко доба Јеша поче да ме грди:{S} Што ти Бога дираш, вели, и досад си без њега ж |
а, ја нитков, а не она.{S} Па што ме не грди, што не виче, што обара очи?!{S} Ни Веру, ни оца н |
други је држао дуге говоре, проповедао, грдио разврат, "пропалу младеж" и остало, али све то св |
а.{S} После кратког хода они стигоше на гребен изгореле Јелице. {S}Ишли су по раскаљаном пепелу |
е стране, по падинама, по превојима, по гребенима, блистало је хиљадама малих пламенова који су |
виком истоваривали материал, или дизали греде; чули се ударци чекића по камену, претакање воде; |
јарко пламеном једне ватре, око које се грејаху избеглице.{S} Цела та слика била је праћена пот |
у се, мимоилазе, једни друге осветљују, греју, дају и враћају услуге - и све то тачно, прецизно |
самим собом, са својим мислима, својим гресима, слутњама.{S} Около бруји песма, добри гласови, |
тац послао да те служим и да пострадам, грех свој да окајем.{S} Што даље идемо, а мени све теже |
ро очајно успротиви. {S}За њу, као и да грех, и варање, и све што је са тим ишло, у часу постад |
а, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха највеће добро човечанства.{S} Замислите једног чо |
би се и остајали у вечности.{S} Јер без греха, ми би били бесмртни, а смрт је поред греха најве |
а не верујем у небо, у Бога, у опроштај греха.{S} То ми уосталом и не треба.{S} Ја бих хтео да |
арац га прекиде:{S} - Не ваља, синовче, грехота, ако није твоја, шума је божја, болан.{S} Пошто |
жда први пут, можда једини пут срећан!) греше што траже задовољства и смисао живота у таштим ус |
је лагано звиждао у ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љуб |
пожара и крађе, умешан је Јеша.{S} Они греше што га непрестано називају кратке памети.{S} - За |
нисмо озбиљно и дубоко схватили реч: не греши.{S} Ми смо знали и понављали реч, али за нас је т |
решити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Примити храбро улогу која нам је од природе |
ас је то било мртво слово. {S}Ако нисмо грешили то је било зато или што нисмо имали прилике, ил |
атребати? {S}Цео смисао је у живети.{S} Грешити да би испаштали, испаштати да би грешили! {S}Пр |
ике, или што нисмо знали да и ми можемо грешити, или најзад из удобности, из лености душевне.{S |
човек буде једно и за једно.{S} Јесте, грешка је била ту, у томе, у тој неодлучности. {S}Ничег |
пињао да јој подигне главу.{S} - Ја сам грешна пред тобом, Мишо, - неуморно је понављала Радмил |
? {S}Ја не владам собом, ја се пуштам у грешне мисли.{S} Ах, мој Мишо, ти ми нећеш веровати, ал |
остојанству нема више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих при |
оји јој пружа руке, као досада у својим грешним сновима; први пут у своме животу она не затвори |
крени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затребати? {S}Цео смисао |
та. {S}Једном, беху му фарисеји привели грешницу и питаху да ли да је по закону каменују.{S} А |
цати челом камен.{S} - Господе, опрости грешноме слузи твојему.{S} Христе Боже наш, који си рек |
да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и оно "неминовно" дође.{S} Карамарковић с |
ом пред њим, сва њена несрећа, сва њена грижа савести би покренута (поново пред њу стадоше злат |
ја све до данас нисам осетио шта је то грижа савести, јер ја уопште нисам имао ни најмањег дел |
а ако је све то тако "неминовно", када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, |
ћим задовољством појурити пороку (после гриже савести), уживајући унапред у мукама које ће вам |
нате наде, неодређеног стида, магловите гриже савести, поновљених слика целог догађаја, радости |
..{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другојаче објаснило?), лако, |
иже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести, јер ја све до данас нисам осетио шта је |
упке, није ипак искључивала једну врсту гриже савести. {S}Велим само: једну врсту гриже савести |
но са обе стране, са застајкивањима, са грижом савести.{S} Али у колико је Карамарковић дубље у |
иле тај осећај срама би појачан и јаком грижом савести.{S} Тек у том тренутку, приметивши на це |
спречава, ако може, дела која изазивају грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним |
доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или оном облику, јаче или с |
ам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухвати Србу за рамена |
н, тај осмејак би само једна непријатна гримаса).{S} - И тај хавелок, - показа он прстом, - што |
таву путању: и по тој ватреној стази, у гримизу, у злату, у светлости, пловила је та мала лађа, |
{S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију своју.{ |
тво у главним потезима: жена и чулност, Гришка и амбиција, калуђери и јело.{S} Чак и они, ти цр |
чмарице? {S}Не.{S} То су два калуђера и Гришка, Гришка који носи у себи један нов сан, амбицију |
окрете својих вилица, ни трептаје свога грла.{S} И на крају, он беше радознао и жураше сам себе |
копчаног уског јелека, једрог обнаженог грла, засуканих рукава на кошуљи.{S} Јеша звизну.{S} Он |
штиглиц, окренуо се хитро, пустио који грлени тон и нагло, као да се сетио нечега што је забор |
к свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које бе |
ислио туђом главом, гледао туђим очима, грлио туђим рукама.{S} Сви поступци били су изазвани с |
а јабучица непрестано му се кретала под грлом, док му се са оквашене косе цедила вода и сливала |
, милујући и увек све више се пењући ка грлу...{S} Тај долазак плача личи на жито у пољу које м |
Сребрница се прели преко својих обала, грмећи и кипећи својом нагло замућеном водом.{S} У блес |
ру.{S} Муње су све чешће севале, али се грмљавина још увек није чула.{S} Остоја се окрену:{S} - |
мљене снопиће луча и изгуби се у ниском грмљу, које је са горње стране ивичило воћњак. {S}Доста |
их, кола стајаху пред улазом на Немачко Гробље.{S} Било је врло свеже; и врло светло.{S} Крај к |
има; затим живот тешког неба, отворених гробова, ускрснућа, и поново краљева што у рукама држе |
шити.{S} Цео му се свет чинио отвореним гробом, његове физичке и моралне муке беху на врхунцу, |
је налазила брошеве и прстенчиће, сухо грожђе и алву из Смирне у плеханим кутијама: јер Срба н |
гована су се лагано покретале.{S} Сочни гроздови цвета савијали су гранчице све до руба прозора |
ике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушање и очајање које је ишло до п |
ка му буде судија!{S} Зар ви у свој тој грози нисте осетили оно божанско, оно бескрајно?{S} Вид |
често.{S} Овога пута њега као да ухвати грозница.{S} Као да се у том малом замотуљку од папира |
су долазила после читавих дана и недеља грознице, полако су стварала у Срби оно што се зове иск |
из обичног живота доводе у једну врсту грознице.{S} Непрестано постављате себи питања: смем ли |
ничим учествовала у свом том покрету и грозници, била је Радмила.{S} Она је била ту, живела по |
ова.{S} Први пут откако су живели у тој грозници, Срба се те вечери показа нежан и благ.{S} Он |
е спава, због вас проводи дане и ноћи у грозници, у очајању, у несаници.{S} Пустите ме, ја вас |
е то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам шта је то писанија. {S}Зн |
ми живот, - настављала је Радмила као у грозници, - без твоје заштите, када ћу га упропастити? |
ио он.{S} Та врста очекивања даје скоро грозницу.{S} Радмила, на крају, уморна, напусти сасвим |
а је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од среће, мале су "буржоаске слабости и предра |
е давало храбрости, он би падао у праву грозницу страха, и данима се крио по шипражју.{S} Тај с |
.{S} - Можда.{S} XXXВИИИ После два дана грозничавог гоњења, на манастир поче падати мир и резиг |
бродолом, тај ненадни завршетак једног грозничавог сна, није било оно најглавније што се одигр |
жила баш томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је |
не верујем много у самониклу љубав, у "гром из ведра неба", у љубав - страст.{S} Ми смо сувише |
овек. - примети одједном Никодим својим громким гласом.{S} Владика се намршти.{S} Настаде за ча |
је подрхтавала од треска, од проламања громова, од хуке воде.{S} Међутим, сва та паклена граја |
р песницом о сто, сав тај свет одговори громогласним смехом, толико је то било необично и ново. |
лагани ход литије, праћене још увек тим громогласним звоњењем и прозуклом пуцњавом прангија.{S} |
ог.{S} Он упита нешто Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли |
крије као дивља животиња по пећинама и гротлима планинским.{S} Али ни ту више није био сигуран |
тупајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке.{ |
а Радмили био је жесток, понесен, скоро груб, искључив. {S}Можда је то било оно главно што је з |
ајвише дирну Радмилу.{S} Једним јединим грубим покретом он беше открио Радмили пут за тај други |
мучили тим више, што је стварност била грубља.{S} Пред њом рођаци почеше избегавати да говоре |
ога јутра дошло је све оно несхватљиво, грубо, онда оне несане ноћи, она безумна, страсна жеља |
ва три циганина запеваше, јако, гласно, грубо.{S} Једна дуга и страсна језа пређе преко свих пр |
{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви по |
лија који је лежао на поду, увијен у то грубо ћебе, са сламним јастуком под главом.{S} Не, Срба |
кости својих мисли, од тог подсвесног и грубог телесног живота који је водио и прижељкивао.{S} |
, нисам глуп.{S} Је ли то онда егоизам, грубост, нетрпељивост?{S} - Не све то! - насмеја се про |
Ја сам можда неправедан и заборављам на грубост те истине; на осетљивост једне женске душе; на |
томе, имала још увек девојачку грозу од грубости чина.{S} Међутим, сваким даном њу је све више |
ковићев поступак личио јој је по својој грубости на гест победника који цепа са своје жртве кош |
раброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. {S}Створен за пријатељство, он |
малом простору, она осети једну врелу и грубу руку, она осети нокте, она осети бол.{S} И први п |
ку он чак застаде и стиште обема рукама груди.{S} Он осећаше да је живети лако.{S} Требало је с |
оја је несвесна себе саме и која надима груди те младе крчмарице; главно је сунце, главна је же |
ово? - и при том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је |
узе главу у руке, и привуче је себи на груди.{S} Затим наслони свој зајапурени образ на његову |
рна грана и она их одмах закачи себи на груди.{S} Низу дуката и тепелук извезен ситним бисером |
ношљиво, падало као растопљено олово на груди, на срце, извирало из свега, из неба, из литица, |
из тебе никне.{S} - Он спусти главу на груди.{S} - Ти мислиш, - проговори после малог размишља |
ри том би прелазио са руке на груди, са груди на очи, са очију на усне.{S} Али све је то чинио |
очи биле исте, тај врат, те дрске младе груди, тај познати мирис ђурђевка којим се Марија мирис |
је тако поуздано седела, његове широке груди на које је она скривала главу кријући се од стара |
вољна количина ваздуха за његове широке груди.{S} Он шчепа шешир, отвори врата, узпут, пролазећ |
ружице; леђа гола скоро до струка; мале груди једва покривене тешком материјом и видљиве са стр |
ио под косом, притискивао главу на њене груди и ослушкивао како јој срце удара.{S} Затим би јој |
учини да јој намах неко ишчупа срце из груди: степенице нестадоше под њеним ногама и онда осет |
Срба трљајући до црвенила своја леђа и груди, - понашам се као...{S} Нешто као стид од самога |
луд и више него што јеси.{S} Лупај се у груди. {S}Јеси ли разумео?{S} Не бој се ништа.{S} Не ју |
а га наједном, ко би знао зашто, лупи у груди и овај зајеча.{S} Он се диже, и ћутећи изађе пред |
јако опили, његовим плачем и бусањем у груди.{S} На ненадно питање, Јешино, нарочито на његов |
преко малих, још скоро увек девојачких груди.{S} Ту, на том малом простору, она осети једну вр |
себе, ради својих немирних и уздрхталих груди, она мишљаше сада на њега. {S}И мислећи она преув |
е га је чекао отац, прекрштених руку на грудима, леђима ослоњен о ивицу прозора.{S} Он пропрати |
им различита бића тукла су се у његовим грудима, и док је један наређивао циганима "једну тужну |
дним телом имао сам две главе, у једним грудима два срца.{S} За једне сам био темпераментан, оз |
S} Он отвори широм прозор, удахну пуним грудима свеж и влажан ваздух.{S} Њему је требало покрет |
ен од тог таласа мржње који му се ваљао грудима, он устукну.{S} Ја могу да је ударим, - помисли |
ло, док су је по плећима, по уснама, по грудима пекли као ожиљци примљени пољупци, она поче да |
неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} - Је ли право, је ли пред Богом право?{S} Ш |
целој једној вароши! - и он се удари по грудима својом мршавом руком, зауставивши се пред Србом |
ши дах, ослушкивао како му срце удара у грудима.{S} Он се најзад врати у ћелију.{S} Свећа је јо |
и доноси неки удаљени глас, и та сета у грудима...{S} Све то ако је потрајало највише само толи |
кама.{S} Онај стари Срба му се смејао у грудима.{S} Он скоро пожели да се све ово сврши грубо, |
зак.{S} Једна нејасна жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песн |
јући на махове дисање, обухватајући цео грудни кош, стежући, милујући и увек све више се пењући |
знала.{S} - Нешићи, брат и сестра...{S} Грујићева и њена рођака, Јелена... {S}Миловановић из Сп |
шини пута укажу гломазна воловска кола, група жена које полазе на рад, или стадо оваца или гове |
паваћици и са пушком.{S} Двориштем пође група људи са запаљеним фењером и дугим ходником почеше |
авише.{S} С те спољње стране стајала је група сељака, са алатима, али није радила ништа.{S} Чек |
о у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бел |
едозелене, облаке, који се дотичу воде) групе потопљених острва.{S} И у том ваздушном метежу, с |
или заљубљених парова поред једне мале групе сељака, то се ти јадници, узнемирени, повукоше пр |
главном угушила пожар, одреди војске и групе сељака још дан или два наставише да по планини за |
поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, |
м другим открићем, опазивши је у једној групи, профилом окренуту к њему: не само што ју је одма |
Радмила се прикључи друштву, и то оној групи где се највише смејало.{S} Он сам остаде на кљуну |
ља већ зрелог жита, пресечена овде-онде групом дрвећа или усахнулим потоком, бежала су у страну |
осећао како му се поједини делови тела грче и трепере.{S} То је била борба између основног при |
неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој срећи, у расположењу, у свирци. |
ки живот који је бујао у њему.{S} Он се грчевито ухвати тог ненадног узбуђења и поражен и трепе |
добро видео, и остајем.{S} Она осети да губи тле под ногама; она осети да је он јачи од ње (у д |
да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији разлог овога уништења, он нема зашта д |
рожети су том бескрајном жудњом.{S} Све губи своју праву вредност, обична једна реч, обичан пок |
а лелујава трака полако ковитла, диже и губи у висини. * * * Сутра-дан Карамарковић се пробуди |
, ти слушаш?{S} Карамарковић осети како губи дах. {S}Нешто ледено стеже га око срца.{S} Је ли д |
овац је спреман. {S}Радмила је све више губила земљу под собом.{S} Са страхом је опажала како ј |
чног тока.{S} Варали сте се, варали!{S} Губили сте време говорећи ми у "начелу".{S} То је готов |
вода умало не поломи воденичне точкове; губио се толико да је пуштао да се празни каменови окре |
огађале очеве благе очи и осмех који се губио у прогрушаној и чупавој бради, док је, преставши |
га сналазила, у тој празнини у којој се губио и душом и телом.{S} Али овога пута било је разлик |
кретности, поново истраживао, поново се губио у мислима.{S} Али од све те множине претпоставки, |
остачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрачне плаве очи |
.{S} Карамарковић, после ноћашње игре и губитка, био је још мрзовољнији и пакоснији него обично |
, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то по њен |
изгубим, ја сам пропао.{S} И шта, ти је губиш, губиш је по њеној вољи, али ти велиш:{S} Није то |
погледати га, како у извесним часовима губљаше лик човека. {S}Та једностраност његовог унутраш |
ивајући благодети своје куће, док овако губљаше одједном све.{S} Објаснити ово Срби било је нем |
дино што је осећао било је то бескрајно губљење личности, то утапање у бесконачност, ту топлоту |
не сећам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је нек |
лазили су јутарњи гласови, жагор птица, гукање голубова на звонари, мека и удаљена звоњава меде |
изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} - Бар неке користи да имам од тебе, будало кл |
на његов одсечан покрет руком којом је гура, осети одједном потребу крајње одбране.{S} Зашто ј |
а ме чује, он неће да ме саслуша, он ме гура!{S} - Она најзад зарида и, срозавши се сасвим до з |
нтљике, натученим на очи, како са муком гура преко узане и витке даске, која спаја шлеп са обал |
ста.{S} Притеран у крај гомилом која се гурала излазу, Срба поче погледом тражити Радмилу.{S} У |
авке на моме лицу.{S} Неодољива нежност гурала ме је ипак према њему, ма колику непријатност ос |
рковићу да је баш он био тај који ју је гурао према њему.{S} У њој беше увређен стид, чедност, |
и крив, то је истина, ти си ме нарочито гурао од себе, ти си ме избегавао у последње време, ниш |
ачен преко једне столице.{S} Он се поче гурати кроз свет ходником, прође фоаје, изађе на терасу |
т онде где беше прекинут.{S} И још даље гураше Радмила тај сан, у једну магловиту будућност, је |
лост у ноћи.{S} Довољно да га неодољиво гурне поново у бег. {S}На страну што по закону најмањег |
е скотрља у једну јаругу.{S} Ја приђем, гурнем га ногом, а он мртав.{S} У срцу ми нешто препуче |
е која га је притискивала првих часова) гурну га искључиво према реалном и физичком животу.{S} |
так "оностраног", мистичног и идеалног, гурну га у тој новој навици (а пред страхом од огромнос |
гњавим!{S} Он опипа своје џепове; затим гурну врата од трпезарије.{S} Топао ваздух обави Србу ј |
То си ти, ти запалио? - узвикну Остоја гурнувши га ногом.{S} - Ја.{S} - И сада се кријеш ?{S} |
дрхти.{S} Ја му тутнуо зобницу у руке и гурнуо га низ стрмину.{S} Он потрча, а све се окреће на |
ћи у наручју босоногу децу, пловке су и гуске у чопорима пловиле улицама претвореним у канале.. |
а, где стоје на мору стакленоме и имају гусле божије.{S} - Завршивши он затвори Еванђеље и онда |
, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле божије".{S} Нечега више.{S} Рукопис је био читак, |
орених очију.{S} Све то кроз задимљен и густ ваздух.{S} Најзад ми Марија поново приђе.{S} - Хоћ |
S} Она поче проматрати насип, на насипу густ ред врба.{S} Између врба она откри путању, белу и |
му.{S} Још увек снажан и прав, још увек густе црне браде, једва приметно проткане белином.{S} Б |
ем ка воденици.{S} Небо се беше покрило густим облацима; било је мрачније него што би требало б |
ла је недирнута.{S} Он пређе врх и међу густим шибљем откри пећину у којој је већ неколико пута |
једно тврдо парче проје. {S}Док је Јеша гутао, изгладнео, Остоја настави да грди и да гунђа:{S} |
ом кожном капуту, са свиленим шалом око гуше, са једном зобницом у рукама.{S} Забачене главе он |
нојке која је клела.{S} - Већ почиње да гуши дим. - примети тужно Василије придржавајући Карама |
ворим ти као човеку и пријатељу... овде гуши неправда! - и Милоје се снажно лупи по грудима.{S} |
ише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на тебе и твоју слободу мислио, пот |
уо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гушила, таваница му је падала на главу, прозор му се чи |
о егоист, не говоримо о томе.{S} Она се гушила, она није налазила речи.{S} Очи су јој пламтеле, |
се одједном згури и настави тише:{S} - Гушило ме, Остоја, ето ти!{S} Гушила ме неправда, на те |
оред свих тих лепих особина остале мале гушчице и велике кокете.{S} И збиља, човек који жели да |
ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се усудили њу волети озбиљно, свим срцем, свом |
не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била мање узбуђена, видећи да је Карамарковић сам |
све то за њу било ненадно и немогуће!) да упита, сасвим неодлучним и поколебаним гласом:{S} - |
S}И наједном ја осетих (како? не знам!) да се цео мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно |
истину вољаше својим поквареним срцем!) да Срба, заглибљен до одвратности у сладострашће и поро |
и и изабрао тај свршетак самоубиством!) да није имао снаге ни да помисли да сада треба преузети |
виђа тако јасно (мада је одмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истин |
и ја сам прилежем (из сујете, наравно!) да докажем како они имају право, али у основи мени та у |
ено (у колико су виђења постајала ређа) да све то, цела та атмосфера Содоме и Гоморе, постане з |
увише спољњих околности (дакле случаја) да би била онаква за какву је он држао.{S} Али оно што |
осећаше (чак и када би надвладао себе) да би лаж била и сувише провидна за њега и да би тиме у |
ово опраштање и "окрени и други образ", да нема злих, или грешних којима ће тај опроштај затреб |
треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате он откупио и да ће ми их вратити |
ковић осећаше да је сада "све срушено", да више "ни камена на камену" нема од целе његове зград |
без циља: хтео да се "изведем на пут", да "постанем човек", на љубав.{S} И ти у наивности свој |
Да не би морао говорити са сликаром М., да би најзад несметано остао насамо са својим мислима, |
ана и испитивање својих незадовољстава, да скоро и не примети разлику са којом су га сада прима |
.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то св |
ам.{S} Знам да је настала очајна гужва, да се свет поделио на двоје...{S} У то ме је неко удари |
жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ вратио кући на |
довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обузима мале духове када се нађу |
час када пред капијом неће бити никога, да би могао ући непримећен.{S} Оно што га је нарочито и |
беше сада толико далеко од свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја н |
... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са столи |
а говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло |
рављате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...ар |
че чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излазак ј |
свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамарковић, помоћи п |
ња мисао била је тако брза, тако бледа, да се изгуби у сећању пре него што се и заврши добро.{S |
ежност према своме мужу жељна, изгледа, да увери и себе саму у обратно од тога што беше стварно |
храбрости да отвори из страха, изгледа, да у њој не нађе слику једног другог Србе, којег она мо |
оз врата предсобља не смејући, изгледа, да се реши да их сасвим отвори. {S}- Како не знате! - з |
{S} И чуди најзад, невероватно изгледа, да је могуће наићи данас на тако искрено узбуђење, које |
ст осећао од тога испитивачког погледа, да ми се у извесним часовима причињавало да ћу се најза |
да личи на притворство.{S} Ако се дода, да Радмила и по природи својој беше склона сањалаштву, |
м има звезда које имају своја сазвежђа, да иза тих сазвежђа има других? {S}Јесте ли икад, стоје |
беше толико преокупљен тражењем излаза, да све друге врсте занимања одбијаше од себе као ништав |
све измислио тек сада, после догађаја, да бих тек имао једно објашњење.{S} Карамарковић зари г |
покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, али узалуд. {S}Он ју је све чвршће |
ему се учини да је та шкрипа тако јака, да се цела кућа морала пробудити.{S} Читавих неколико с |
се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он покоравао, немоћан.{S} Има осећања која су |
, Карамарковића, као другог потписника, да одмах предузме грађење.{S} Поверење које му указаше |
шљива, толико болна, толико мучитељска, да би осетио, ако би се сетио те могућности, најпотпуни |
умњи. {S}Чувства су се толико гомилала, да он осети да мора што пре изрећи све, одмах, ту, у то |
а, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{S} Али, та њега М |
тако срдачно и са уверењем изговорила, да није било могуће не помислити: дивна особа... и култ |
е да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немогуће.{S} После тог ненадног чина Радмил |
, троструко, стоструко него наша земља, да затим има звезда које имају своја сазвежђа, да иза т |
ругој соби на брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собно |
олакшања свима својим моралним мукама, да чак и не покушаваше да се задржи у тим горким испове |
сада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорим |
годило тако ненадно, тако без припрема, да дух никако није могао да обухвати одједном сву велич |
из нотеса крупним и неједнаким словима, да се убија ради проневереног пуковског новца (без напо |
алеко, тако преокупљен другим стварима, да је тек звоно, које је објављивало почетак или свршет |
устош, праћену јаким звиждуком у ушима, да му се чак и вода, која се преливала првим одсјајима |
а ако није довољно заморено преко дана, да ту није у питању још штогод више?{S} И чуди најзад, |
д Хотела) беше толико позната и вољена, да несумњиво у целом Београду није било популарнијег чо |
и два матинеа остаје тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да |
а, Радмила одговори, ужурбана и румена, да би му само угодила:{S} - О, било је дивно!{S} И врло |
а је чаршија била поливена и почишћена, да су хлебари баш у том часу вадили врућ хлеб од чега ј |
мишљени роман.{S} У прво време таштина, да у том познатом и малом Београду може имати љубазницу |
а ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за мене важити само оно што ми срце и разум |
часак он је имао утисак да он то сања, да тај младић није ништа друго до приказа, његов двојни |
ржи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетим |
о и завитлана свила доњег дела абажура, да ми се све то представи као сан.{S}" После једног дет |
је рођак сам рекао, данас око три часа, да је отишао са тобом на излет! - то је рекао потмуло, |
, - понеки пут одреде читав ток живота, да нам пробуде склоности, открију жеље, преци који поне |
, Радмила опет толико узвишена и чиста, да помисли поново на самоубиство, овог пута из очајања |
а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете рећи да сам вам дала |
узалуд мучио да се спомене њеног лица, да у машти изазове њену слику.{S} Све је било узалуд: м |
таше потпуно јасно била је та чињеница, да све оно што је себи давао до тог часа као разлог сам |
S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не са задовољством, а |
ветлост је бивала све потпунија и јача, да се најзад по белој површини пута укажу гломазна воло |
физичка снага није она која је најјача, да постоји једна друга снага, једна друга јачина и да ј |
верен да не би имао више моћи да слуша, да је Безазлени имао само један такт више у својој прос |
га вечера, приказа тако различан и нов, да јој се учини да га то гледа неким другим очима.{S} Б |
а... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И мада је одговарао мајц |
преке све чешће долазиле из њега самог, да је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје |
вношћу гледаше да намучи овог или оног, да га збуни, смете, наведе на неку недостојност, што би |
да је све то можда игра нечија; најзад, да треба рећи...{S} Али он не налазаше ни једне речи... |
} Срба беше пао у велику тугу и најзад, да не би морао одговарати ни учествовати у разговору, о |
ри изјутра.{S} Он је заборављао најзад, да та бдења трају већ неколико година.{S} - Треба ли ти |
едног малишана (име би му дала Живорад, да би живео).{S} Све је то било до најситнијих детаља з |
ма нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутра тај кревет, угнут под теретом једног младо |
лушај Србо, треба прво да испиташ себе, да добро испиташ какве је врсте тај осећај...{S} - Шта |
, то очајање, та страсност, те оптужбе, да он никако не могаше да се ишчупа из непокретности.{S |
те, тешке и оштре какве су биле у Србе, да их испуни не само нежношћу, него и једном врстом флу |
нини.{S} Она је стајала забачене главе, да би му могла гледати у очи. {S}Он међутим није ништа |
ли да га оставе за време оправке цркве, да не би био профанисан шта ли, то су пренели ћивот у д |
змучен, тако блед, тако на крају снаге, да га је Пајсије задржао код себе.{S} Све то учини се В |
ије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекајући одговор:{S} - |
ости, толико потчињености, толико туге, да Карамарковић окрете брзо главу ка цртежу.{S} И онда, |
а њој, из превелике љубави жели да оде, да би јој био пријатан.{S} Али, ако би то тако било, он |
ађај који вам се догодио такве природе, да неизоставно морате да напустите Београд?{S} -То зави |
} По томе сам познао да ми време прође, да ми се корен сасушио.{S} Узмем торбу и дођем.{S} Ето |
шетао испред "Српске Круне" изјавио је, да је око шест часова изјутра видео једног младог офици |
слабости: како је он уништен, тако је, да је био спретнији, он могао уништити другог.{S} То је |
овекомрзац, били су ту.{S} Природно је, да је он то на крају и постао.{S} Али и та мизантропија |
ило најзанимљивије у свему томе, то је, да је он то све више осећао него што је о томе могао ра |
без њих!{S} Оно што је страшније то је, да ми се догоди да изгубим...{S} - Срба се збуни.{S} - |
што знам, међутим, потпуно тачно то је, да човек осећа неку нарочиту моралну храброст када види |
ад човек уопште постоји.{S} Одговор је, да смо ми земља где су романтични људи увек живели и гд |
у он на примедбу једног члана комисије, да би свакако и тај пројект требало узети у обзир.{S} - |
поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље, чврсто загрљ |
о поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере човечанских дојмова.{S} Од тог ве |
ско, емоције од свега тога толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се |
џивело и царства, тешке зидине градске, да би дошло до ње и њеног духа, свеже, светло, јасно, д |
рела у њему, о тој потреби да иде даље, да докучи више.{S} - Збиља, има нечега необјашњивог у т |
у грижу савести.{S} Ако не успе у томе, да се нађе у оним очајним часовима када грижа савести и |
тварима гајио је такво страхопоштовање, да би се увек прекрстио по три пута пре него што би пре |
толико утонула у то магловито узбуђење, да скоро потпуно заборави на Србу.{S} Она је стојала пр |
а је уживање од музике пусто уображење, да се свет чини да разуме и осећа само с тога да не би |
ој ћелији, Срба осети такво нестрпљење, да у часу реши да одмах крене на пут.{S} И збиља, шта ј |
ико наивног чуђења, прекора, чак љутње, да Срба осети дубок стид и нежно сажаљење према матери. |
иве логике, најлепше песме и разговоре, да када се нађе на обали, прекривеној гомилама дрва и к |
лагим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене затварате, поклати вас |
тужне, толико велике, толико изразите, да овог пута Срба први уклони поглед.{S} И онда, ко би |
ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, умног, финог, дубоког и крајње нервозног), - |
сети само страх.{S} Зажели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише |
руку, Краљеву...{S} - Пустите ме, оче, да га умлатим. - узвикну Никодим, који се једва уздржав |
Сем тога, у том тренутку он се надаше, да му у том манастиру, када буду остали насамо, може би |
адне девојке; чини ми се, чак шта више, да сам осећао извесну злурадост кад бих у њеним уздрхта |
родаје сестрин накит, једини њен мираз, да би побегао са једном пропалом женом, вереница вас ва |
вања, ја сам се задржао на спољашњим и, да тако кажем, материалним променама на њему.{S} На ово |
огућност те претпоставке:{S} Остоја би, да се освети за неко умишљено дело, пре скресао неколик |
о признање, које је морао учинити себи, да Василије у многоме имађаше право.{S} По логичности р |
делић се опирао уништењу, хтео да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме иде |
нски, она поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије |
кочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он се сети к |
и за тренутак као да заборави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује њ |
смејати, ако дозволиш да се то догоди, да ћу од туге, од не знам чега још, престати да те воли |
је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, када се синоћ |
натопљено њеним мирисом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док с |
тренутка он имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко вре |
S} И то је тако тачно, тако човечански, да се са много вероватноће може тврдити да нема жене ил |
свет око себе, другојачије се опходили, да знамо ко смо.{S} Не знам.{S} Оно што знам, међутим, |
омисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да ср |
поче осећати потребу да живи, да воли, да се радује.{S} На вратима се појави Василије.{S} - По |
ва створа (он није знао кога више воли, да ли матер због њене простоте и доброте, да ли оца, ум |
у?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које беше учи |
ић покушавао да среди мало своје мисли, да се стиша. {S}Он једва ако успеваше да саставља речи |
га почела испуњавати страва од помисли, да већ сутра може немати тога благог задовољства, тог м |
е чак у том тренутку расположења учини, да он никад озбиљно није ни мислио на самоубиство.{S} С |
S} И у том истом магновењу ми се учини, да сам још једном стајао на том истом месту, руку о рук |
овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим роман |
и Срба се, пришавши јој, толико збуни, да једва нађе две-три речи да њима изрази своје задовољ |
зло у својој природи: потребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на лично |
а она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карамарковић) убити |
ина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна затегнута струна |
аса беше догодило.{S} И одједном откри, да је опет (ко зна по који пут само!) био понесен својо |
н имађаше обичај да прилази, да говори, да има.{S} Све то брзо, лако и за кратко време. (Није н |
љиву тугу, он са ватром поче да говори, да се смеје и да зачикује.{S} Лађа међутим беше пристал |
зрок свему?{S} Срби се хтело да говори, да грли, да штипа.{S} Он се некако радовао открићу које |
Никодима; овај му громогласно одговори, да цео ходник зајеча:{S} - Отишли су да отворе.{S} - А. |
ребало да у том часу Радмила проговори, да се можда насмеши...{S} Али она беше толико запрепашћ |
ворно на Карамарковића. {S}Јер се деси, да све оно нарочито што рат извуче из човека, буде поти |
ећаше да се толико не би могло поднети, да би човек престао да чује, да би био изван сфере чове |
бих хтео да могу ја сам себи опростити, да могу сам себе почети ценити, волети, осетити да су с |
јој дрској простоти, тачности и лепоти, да су остали пројекти према Карамарковићевом изгледали |
S} Зашто морам, после учињених гадости, да оволико разбијам главу?{S} Када би цео свет који учи |
н постепено изађе толико из стварности, да чак створи пред собом целу слику: она према њему, он |
ерењем.{S} Уверена сам да ће ово проћи, да ћу се опет осетити пуна самопоуздања, да ће опет за |
к себи.{S} Он јој шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов |
ва бујица простачких или страсних речи, да је човек губио главу.{S} Најзад, она имађаше прозрач |
ави где седи, да Срба очекује наставак, да пред вратима прислушкује његова жена.{S} Срба је јед |
ога живота хоћете да извучете закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и |
ислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", он никада не би учинио т |
лашену.{S} Он поче да је пита за узрок, да је милује, да је теши.{S} Седели су на ивици постеље |
, своје прописе, када види да није сам, да не почиње своју кућу на празној пољани, са будаком у |
м.{S} Нећете ми веровати ако вам кажем, да ми је причао о младим девојчицама.{S} Домаћица му је |
е заштићава.{S} И онда, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у прко |
но његово дело.{S} Међутим, ја верујем, да ће за мало досаде у почетку, читалац добити накнаду |
е, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Ознојен, црн, о |
е закључак, да нисам умео сам да живим, да ми је потребна дадиља, и да сам се досада понашао ка |
дмах увидео!) да он баш не игра сасвим, да у тој игри има нешто истине.{S} Рећи то?{S} Али да л |
егово Преосвештенство је волело, велим, да и тада проповеда и да брани "нашу јадну мајчицу, Пра |
оро и Онај Горе позвати себи.{S} Желим, да оно мало искуства, и оно мало рукописа, колико их им |
ом церемонијом: {S}- Ја вас лепо молим, да ми опростите - рече, - што сам вас узнемирио овако р |
те прецизни: ви хоћете да вас запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро |
је флерт код ње скоро дужност, а затим, да овај београдски флерт нема ничега са оним невиним за |
плач од стида.{S} Она зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном у |
д потпуно срећна.{S} Веруј ми, међутим, да никад нисам била несрећна овако и оволико као ово по |
да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њег |
то са извесним притајеним задовољством, да одагна маглу, чиме би Радмила дошла у могућност да с |
а беше толико запрепашћена тим дочеком, да не нађе ни једне речи.{S} Ћутање је постајало неснос |
н тренутак да га мучи својом празнином, да га држи у неизвесности, тренутак у коме је по хиљади |
де решености да говори пословним тоном, да се узбуђење опажало од првог звука.{S} Глас јој је б |
своје риђе калуђерске кике под шубаром, да би био невино побожан, а Пајсије је и сувише нагриже |
ра.{S} Била је покривена белим убрусом, да прашина не би падала на њу.{S} Ах, Боже, - помисли С |
аште.{S} Када хтедох, пред њеном кућом, да се опростим од ње, она ми зачуђено рече:{S} - Зар не |
а шеширом на коленима? - и Срба кришом, да Карамарковић не примети, смаче шешир са колена.{S} И |
слике, уздахну.{S} Опет јој паде на ум, да иза тих врата, на која је она наслоњена, седи онај к |
и у ствари, тај разлог био је ништаван, да би ви због њега отишли толико далеко.{S} Њихови се п |
још дубља.{S} Осећало се да долази дан, да ће ускоро ствари узети други облик и покрити се друг |
случају да човек буде сам себи довољан, да у себи нађе сва богатства, да победи досаду која обу |
дло.{S} Осећао сам да не бих био миран, да би ме савест гризла.{S} Карамарковић се наже и ухват |
одни крај. {S}Он је био толико узбуђен, да последњи део пута престоја у ходнику.{S} Дошавши у * |
да му је бол бескрајан, живот сломљен, да је жртва нечија; он све то доказиваше можда само зат |
ењем" понавља.{S} Видиш, ја сам уверен, да свих тих разочарења не би било да се човек не труди |
{S}Он почињаше, како је био паланчанин, да се прибојава непознатог младића, када се овај зауста |
поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би тако неочекивано за К |
се учини да је тај поглед дуго трајао, да би могао бити тумачен, она се нагло зарумени и полак |
јицом, има и изузетака?{S} Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких |
една чисто физичка симпатија.{S} Мисао, да би још неко, сем њега, једнога дана могао прелазити |
ашину, - помисли Срба.{S} Али га мисао, да светлост може пробудити Веру, задржа.{S} Он поче шаш |
вему томе ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих с |
да живи, да врши свој уобичајен посао, да ствара; од те саме идеје смрти Карамарковић је осећа |
ког трећег, недужног, који се ту нашао, да изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном друг |
тку њему паде на ум да све није готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог др |
тамо његовим апокалипсима и још друго, да те жмарци прођу...{S} Свети Јоване, славо наша! - пр |
асу Срба примети да ништа није смислио, да скоро не зна ни коме иде, ни зашто.{S} Он се толико |
га час раније уопште није ни приметио, да мали човечуљак осети скоро непријатност.{S} Увукавши |
у толико је одвајање ишло лакше, тако, да се оног пута, спремајући се за излет, Радмила зачуди |
а зажеле, међутим, да све то није тако, да је Карамарковић сада одједном узме у наручје и да јо |
S} Слика Радмилина би потиснута толико, да се он искрено зачуди како је, до још пре неколико се |
тако потпуно, тако снажно, тако дубоко, да му се касније чинило да је био на самој ивици где се |
ове по имену или, што се ређе дешавало, да је обасипа пољупцима, ради чега би она скакала нагло |
беше учинио све што је до њега стајало, да до тога дође? {S}Он шчепа Радмилу за рамена и издиже |
ријом и овог данас није ништа догодило, да ју је јутрос оставио у њеном кревету и да ју је вече |
она може, после свега што се догодило, да спава! - помисли Карамарковић и одмах раздражено вик |
шапуће последње речи, да је све прошло, да почиње и за њу и за њега један нов живот, пунији, ле |
ешто тако нарочито, тако величанствено, да ми се чини да никада ништа нисам видела тако величан |
повуче та новост за собом тако снажно, да цело ово време она проживе као у сну, не осећајући т |
ешто толико велико, срећно, недостижно, да је било довољно да је човек само понавља без прекида |
згледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао |
тку Карамарковић осећаше, мада нејасно, да је Радмила јача од њега.{S} XЛВИИИ Тога дана сунце с |
једну бескрајну жељу да волимо страсно, да имамо живот испуњен једном "великом љубављу".{S} Нар |
у, или правди, или је просто нечовечно, да после сваког таквог чина човек неминовно мора да буд |
а, али и то тако слабо, тако неодлучно, да не успе да му поквари срећно расположење.{S} Он отво |
? - збуни се Василије.{S} - Тако, лепо, да сломијем ноге, да повредим кичму? - и онда, не чекај |
ућ хлеб од чега је мирисало цело јутро, да су иза чаршије одмах баште, воћњаци и поља.{S} Од пр |
аборавио на све.{S} Он је мислио на то, да ће поново срести Радмилу; затим да је све то можда и |
себе.{S} Оно што је главно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, помож |
е чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, |
хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чули; међутим, њен глас већ није био |
јзад ударало другојачије него мало час, да му се одмах учини да је на правом путу.{S} Он поново |
.{S} Мислио сам у једном часу, малочас, да одем без икаквих објашњења. {S}После ми се учинило д |
, часова, и поново схвати, као малочас, да то није било оно право, оно истинско што му је треба |
доћи до среће давало је Срби такав бес, да је најзад, због упорства и множине, а у тренутку кад |
о како у њему расте самопоуздање и бес, да када се нађе пред својим вратима он (који се иначе и |
вађали.{S} Он помисли, лежући у кревет, да није далеко час када ће требати да баци последњу кар |
имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Најзад, другог дана, наиђе јед |
вно било је то, да та ненадна опасност, да та неочекивана узбуна, поможе Радмили да победи свој |
е некако журио да што пре отправи Србу, да би најзад остао насамо са својим мислима. {S}- Али т |
{S} Није хтео да је помилује по образу, да јој рече ни једну милошту.{S} Али зашто је љут, шта |
ла извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чути, дотаћи.{S} Та извесност ј |
толико је ретко у овом дволичном веку, да се човек пита како је могуће да такав млад човек уоп |
исао је у једном свом писменом задатку, да би показао своје знање српских пословица, уместо: {S |
во морало сваки час да опомиње Радмилу, да се то спрема за један дуг и тегобан пут. - Али зашто |
браду, каљав, миришући на горену сламу, да их види на пролазу за једно место у унутрашњости, гд |
да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још једна ствар.{S |
три пута убијао чуваре и бежао у гору, да би се вратио своме крвавоме занату...{S} Не, не, пос |
ла хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша није збиља био на том излету.{ |
ти у зеленом небу, у мирису, у пролећу, да је требало говорити, изговарати тихе и миле речи, пу |
то сам затим узалуд прогонио као срећу, да све то више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све |
Радмила! {S}Ја нећу да иза нас шапућу, да се подмигују на твој рачун.{S} Ја не могу да поднесе |
ребу да кињи, да заводи на странпутицу, да "проба" на себи и на личностима око себе извесне тео |
ела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдаха и то све тако од срца и природно д |
а добро расположење, па чак и на осмех, да га завара материнским миловањем када би се он (а и т |
ездама, он само осећаше, као што рекох, да се нешто завршило.{S} Још до пре неколико часака, он |
ели да се креће, да дише хладан ваздух, да се среди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би м |
м са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да видиш од каквог си теста, јеси ли способан за велике |
их нешто постао богаљ...{S} Шта мислиш, да ли би ме онда заволела?{S} - Како? - збуни се Васили |
еш човек.{S} И још нешто: ако се решиш, да ми у једну свеску испишеш све, ко си, шта си, шта си |
и ствари - какве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године |
се није премишљао, - мислила је она, - да уђе у ватру...{S} У даљини се, крај Сребрнице, указа |
, - проговори после малог размишљања, - да ја никад у Бога ни веровао нисам.{S} Јесам, Василије |
да тврдите, - говорио је он узбуђено, - да сваки, али сваки, после једног дела које је противно |
м, - одговори она најзад једва чујно, - да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - |
, када "грижа савести" и сама долази? - Да спречава, ако може, дела која изазивају грижу савест |
ави питање: а ви познајете моју жену? - да се, једном речју, поквари све то чему је он тежио.{S |
томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се нагло подиже са с |
не остаје без последица ни добра.{S} - Да ли би ми дозволили, Ваше Преосвештенство, једно пита |
која ми је била потпуно непозната.{S} - Да се нисте преварили? {S}- Ако сте ви господин Мијушко |
који се више дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју наме |
нци. - примети бојажљиво Василије.{S} - Да, ето Остоје, - владика се журно прекрсти, - Свевишњи |
и зинуо? - упита млађи од двојице.{S} - Да му учитељ није умро, још би учио школу - дочека стар |
д замишљен: - Какав човек! - рече.{S} - Да сам био човек, никада не бих учинио оно што сам учин |
{S} Тренутак Срба као да оклеваше.{S} - Да, на жалост још увек студент. {S}- Што на жалост?{S} |
вну Василије својим благим гласом.{S} - Да се предам, брате, да се предам.{S} Шта се као жене з |
ту да говори о томе... непријатно.{S} - Да, да...{S} - Да, да...{S} - Јадни Мишка!{S} Она се на |
говарајућу слику, већ на празнину.{S} - Да није?...{S} - Иде на две штаке. {S}Мало погурен.{S} |
она?{S} Срба се наједном насмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са |
у руци, сасвим миран, Срба упита:{S} - Да не мислите тиме рећи да сам варао?{S} Сав црвен, М. |
варао?{S} Сав црвен, М. одговори:{S} - Да ли сте варали или нисте?{S} Ви сте способни за све.. |
шта осећам!{S} - Она поново клону:{S} - Да си ме заштићавао, да си ме заштићавао!{S} Све то би |
не уздржа:{S} - Шта је ваш позив?{S} - Да размишљам о тим стварима.{S} Василије се није одавао |
дном наљућен. {S}- Шта сте чекали?{S} - Да побегнете.{S} Срба је био толико запрепашћен да не н |
се замисли:{S} - Зашто си ме звао?{S} - Да вам кажем да желим да одем.{S} Мислио сам у једном ч |
седео је крај мене. {S}- Миљковић?{S} - Да.{S} Али ја га нисам познавао.{S} Он је био тако леп |
а" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе једну строгу ф |
ада? - праскао је Никодим беснећи. {S}- Да их видим, јунаке!{S} - Дошавши до Карамарковића:{S} |
запослим, да вас поведем са собом. {S}- Да, једино то.{S} - Добро.{S} Али ми сада објасните ово |
олена.{S} И онда, мало срамежљиво: {S}- Да, хтео бих да вас замолим... али, ја бих то после.{S} |
мо хоће?{S} - Ја сам то знао унапред... да ће доћи овај дан. - проговори на крају професор, узд |
лазности, о недозвољеном, о неверном... да онда, осетивши тугу, што грчевитије уживам у тој сре |
иљковић.{S} - То ми је необично мило... да чујем од вас самог једну такву изјаву.{S} Али, све т |
Хтео бих прво да вам испричам нешто... да би боље разумели.{S} - Слушам.{S} - Карамарковић паж |
а оправљате и подижете неки манастир... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - . |
ам, оставим некоме ко ће умети да их... да их... цени... и употреби. {S}У вас има идеја, ви мис |
ом бележењу осетљивих душевних покрета: да једино стално у Карамарковићу беше та његова несталн |
е треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је све около било |
га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} Зар није познав |
S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме Бог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређе |
цркву, нађем онако ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у |
не могу данас да вам пишем.{S} Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.{S} |
ије.{S} Он је јасно осећао једну ствар: да даље не може овако.{S} Једини му је излаз био Црни О |
ину, Радмила беше измислила једну наду: да ће одузетост полако пролазити и да Карамарковићу јед |
, не примети овога или онога познаника; да гледа, занесен у своје мисли и снове, више глава про |
е мисли и снове, више глава пролазника; да, зауставивши у пролазу каквог пријатеља, при причању |
ох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству; али колико им |
ео другојачије него што су оне у збиљи; да се опет био упустио на матицу.{S} Он се сети какве с |
колика је ватра и у ком се правцу шири; да ли то гори само сува трава, купине и честар, или већ |
ио ништа више но да јој може опростити; да јој може казати: добро, овог пута... и тако даље. (А |
био понесен својом маштом, па упуштен; да је опет, за неколико часова ствари видео другојачије |
налази нешто чему сам тежио тако дуго; да се преда мном налази оваплоћено оно што сам мислио д |
ели да се све ово сврши грубо, насилно; да му тај човек постави питање: а ви познајете моју жен |
да све оно јасно и лако ишчезе у часу; да од ових разлога, тако уверљивих (за њу наравно) не о |
азговора дознадох да има сестре, браћу; да нема мајке; да јој је отац врло често у иностранству |
зном кујном: {S}"Право кажу, луд је!{S} Да је среће...{S}" Сумњам да отац, иако занет у своје к |
... што је право. {S}- То је, брате!{S} Да је право!{S} А зар ми нисмо плаћали право?{S} Али ма |
а:{S} - Тише, фираунску вам... тише!{S} Да плачем, да умрем од туге... још тише, још...{S} Озно |
ше своје опаске?{S} - Ето ти памети!{S} Да га пустим!{S} А не знаш да ће, овакав какав је, у па |
: - како га волим, Боже, како волим!{S} Да ју је Срба у том часу позвао, она би пошла за њим бе |
није он мој син, већ твој, замлато!{S} Да си ваљао, не би те пензионисали, него би као и сви т |
љно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, чинити покрете!{S} Он није мога |
гиналном изразу своје матере, "јео".{S} Да стекне потребну јачину, Радмила беше измислила једну |
мој живот некако мења, преображава.{S} Да оно што је било зло у мени, оно чега сам се бојао, о |
због тога што је он имао фантазија.{S} Да ли би други чинио те немогућности на његовом месту?{ |
Једини му је излаз био Црни Остоја.{S} Да га Остоја прими...{S} Ту се све кидало.{S} Он испи ч |
ћницима рођеним почетком овога века.{S} Да су ти млади, лепи и весели људи имали времена да зак |
да ће га угледати са кога завијутка.{S} Да га је угледала у даљини, она би јамачно трчала за њи |
, другим речима пред својим сновима.{S} Да је тако доказ је у овоме: она никако, цело ово време |
роз пукотину на притвореним капцима.{S} Да ли љубав постоји изван нас?{S} Као сила која нас се |
би ти био манастир од пре два дана.{S} Да, поред свега, још десетак дечака у стихарима, који с |
ма, не долазећи ни до каквог решења.{S} Да ли је уопште било решења?{S} Сада, он осећаше да је |
уга жена, непозната вама, странкиња.{S} Да ли би за њом "дојурили у манастир?{S}" Да ли би се у |
био, јер не жели да напушта Београд.{S} Да ли што беше прозрела праву жељу Карамарковићеву, или |
осетимо, када је смрт учинила своје.{S} Да, требало је једно или друго (природно је да би волел |
више нема никаквог значаја за мене.{S} Да све оно што је било мутно и болно у мени, није долаз |
ј тихо поверава своје највеће тајне.{S} Да Срба није срећан, Вера није сумњала.{S} Његове ноћи, |
ожури са извињавањем. {S}- Оставите.{S} Да имам више рођачких симпатија, ја заиста не бих сада |
ао је понешто да врати Црном Остоји.{S} Да Остоја не беше далеко, власт је имала у рукама сигур |
е поново неумитно истом кругу мисли.{S} Да је, на крају крајева, могао на неки начин изићи из в |
- и остајали су напољу, на површини.{S} Да би осетили било кајање, било бол, било праву радост, |
ију, он стаде на часак да се одмори.{S} Да дође до ормана у коме је стајала кутија, требао је д |
је Срба? {S}Он се већ морао вратити.{S} Да се није задржао да помогне при гашењу? {S}Да није за |
без учешћа воље, разума и околности.{S} Да је у тебе, једном речју, права љубав.{S} И шта онда? |
ободу: резултат је био поражавајући.{S} Да је то могао и наслутити, Карамарковић јамачно не би |
} Што је баш њу срео, био је случај.{S} Да није било ње, Срба би нашао други начин.{S} Свеједно |
о узгред, рећи где сам и са ким сам.{S} Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу.{S} Ваш о |
е.{S} Нисам имао снаге ни да викнем.{S} Да се који спустио и на мене, ја сумњам да бих имао сна |
мири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ће се помирити? {S}Да ли се могао помирити?{S} Он |
е при вашем пролазу сагиње за камен.{S} Да га дарнете у том часу, он би вам разбио главу.{S} У |
за та места и душом и телом срастао.{S} Да се вратимо, кажем ја Јеши.{S} Вратимо се.{S} То је б |
беху захваћени и буктаху необуздано.{S} Да ли се ватра спуштала и даље према манастиру, то јест |
љаше Радмилу само за себе и потпуно.{S} Да је добије тако, сметале су препреке. {S}Прва није зн |
е, ја знам то тачно, ја видим добро.{S} Да није тачно зар би ви ћутали сада?{S} Не би, не би, п |
љне ствари, где купује дрва и пошто.{S} Да не би били принуђени мислити, други су прихватили ми |
на спавање, другим речима, смета му.{S} Да иде до варошице било му је дуго.{S} Срба се диже.{S} |
јест, зле воље имао сам према њему.{S} Да је био неко други можда га не бих ни дотакао.{S} Али |
одмаче чело од прозора, скоро викну.{S} Да, да, - понављаше ходајући по соби, - то је!{S} Излаз |
частом и несигурном априлском јутру.{S} Да се дође до овог степена узбуђења, код човека Србиних |
на зид скочио, оружја у руци немаш.{S} Да си ми здрав! - и Остоја се дотаче шубаре.{S} - Ето, |
имљив, судећи како се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек о |
{S}Ви хоћете за нешто да ме молите?{S} Да ли он то зато мисли да хоћу да га молим што држим об |
тек сада? {S}Што сте тако невесели?{S} Да није томе крива моја рођака?{S} Јадна жена!{S} Она т |
ом.{S} Када сам ја био сам са собом?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} С |
Што би ја био гори од њега?{S} Што?{S} Да има само Бога...{S} Збуњен и сав црвен у лицу због п |
то тога - повређена кичма.{S} Зашто?{S} Да ли би умели да ми одговорите?{S} - Та несрећа га је |
ила гране.{S} Хтели би једну трешњу?{S} Да, али трешња није ваша и из тога се рађа читава морал |
та је имао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду |
бити на врхунцу очајања или радости, а да им ни лице, ни тело, не ода ни најмањи траг; ти људи |
свега, што ја све то тако лепо знам, а да ме сада неко позове, ја бих поново полетео натраг.{S |
зи пред једном неизмерном провалијом, а да је та провалија он сам; и то осећање ишло је тако да |
рироди својој беше склона сањалаштву, а да њена тек пробуђена свест за уживањем би задовољавана |
ношћу Василијевом и његовом ревношћу, а да му се у ствари искрено смеју.{S} Јер Никодим је и су |
ко нам је заједнички живот немогућ! - а да је то казао, она би остала, она је то осећала.{S} Ка |
оме.{S} Срба се диже са столице.{S} - А да ли сте мислили да сам способан и за ово? - и у једно |
а не знам, ако није због величине.{S} А да је велика, то јесте.{S} Кад запалим свећу (ми употре |
ја сада, место да будем несрећан, треба да палим свеће од среће.{S} - Не буди пакостан и зао, С |
ање, било бол, било праву радост, треба да смо бар у том тренутку сами са собом.{S} Када сам ја |
ико је могао и сниженим гласом; - Треба да идем, - Он дође до врата, па се наједном окрену: уси |
еличине и трајности; она помисли: треба да сиђем.{S} Она помисли: а Срба? {S}Њој се учини да јо |
ње сунце које се да замислити.{S} Треба да се обријем, - помисли Срба сетивши се времена које п |
друго питање.) Зато по мени црква треба да омогући те ретке часове понирања у себе, тога "копањ |
} У једном тренутку он помисли да треба да се исповеди Радмили, да у ње затражи помоћ.{S} Он се |
укочено гледа, и у часу осети да треба да се надвлада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да од |
свести пређе пут који његова рука треба да учини до дршке од револвера.{S} - Ја нисам знала шта |
езнио и он врло добро знађаше шта треба да учини. {S}Несигурна и нејасна зорина светлост оцртав |
сама процени где се налази и шта треба да ради.{S} Али припремајући то, Карамарковић не рачуна |
арија, а ти си човек, ти знаш шта треба да чиниш. {S}Срба учини покрет да изађе, али се задржа |
е дојми ње, него Србе.{S} - Да ли треба да рекнем вашем господину мужу за моју намеру?{S} - Чем |
нство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потиснути.{S} После је дошла још је |
ћи за нешто.{S} - Послушај ме, ти треба да одеш.{S} Срба не одговори.{S} Он се само мало помаче |
трему.{S} Рекли сте: човечанство треба да буде јако; болесни треба да ишчезну, да буду потисну |
и одмах.{S} Затим:{S} - Шта ту ко треба да ми каже! - он поново заћута.{S} - То би био доста пр |
љиво.{S} Затим ми је говорио како треба да "одрадим то што сам сфућкао", да је тепелук и дукате |
ио тихо:{S} - Нека, нека... {S}То треба да дође из њега самог, да се осветли... не од нас.{S} И |
ствар узела други облик него што треба да има у истини, по чињеницама.{S} Исправити је, доцкан |
?{S} Да ли сам ја уопште умео у то доба да останем сам?{S} Сећам се да ме је спопадала увек смр |
акле долазимо, где идемо? - понови Срба да би био јаснији. {S}Негде у суседству неко поче да ве |
тако светлог (та она је чак имала права да ме превари, да живи свој живот! - узвикивао је Карам |
и полако одговори:{S} - Ја немам права да се љутим.{S} Радмила застаде и управи поглед на њега |
д мене, ја хоћу да живим, ја имам права да живим.{S} Ви сте сада запрепашћени, ви се сада кајет |
овео младост.{S} То ме ипак не спречава да их и сада волим. {S}Мишка је жустро говорио.{S} Био |
ас сцену у којој се Карамарковић решава да предузме посао у манастиру, ја сам био подвукао једн |
лупајући се о прозорска окна, покушава да се дочепа светлости и ваздуха које види испред себе: |
о први пут у његовом животу да покушава да једну емоцију пренесе у ритам и песму.{S} Уосталом, |
речи.{S} Она га је видела где покушава да се удаљи од стола, не придржавајући се ничега, без ш |
рофесору.{S} Прстен, сам за себе, једва да је био симбол.{S} Срба се упе да продре у мистерију |
е још дечко, разуздан и покварен, једва да му је двадесет и прва година.{S} Јадник, он је потпу |
ић, који ју је виђао свакодневно, једва да је и опажао какву промену.{S} Чак и да је сасвим јас |
атима.{S} Било је још рано јутро: једва да беше прошло седам часова.{S} Младићева спољашњост, и |
ћини је владала потпуна помрчина; једва да се плавио округли отвор.{S} Његово ухо разабирало је |
није чуо ни овако ни онако ништа; једва да је пратио очима црвену пругу која је ивичила простир |
ви, били су лаки, меки, понесени; једва да је мрачан и тежак бедем, и на њему црна, велика, зас |
, не видећи један другом лица.{S} Једва да су им се у мраку оцртавале нејасне прилике.{S} Лишће |
сам упропастио, љубавних авантура једва да сам имао, а и када сам их имао, као млад човек, то ј |
чму и прихватао посла; овога пута једва да је дизао очи.{S} Али и тај поглед, који би као камен |
ше тада само деветнаест година; и једва да излажаше из шипаричке мршавости.{S} За време Карамар |
тек беше вратио из Министарства и једва да беше ушао у овој кабинет.{S} Погледавши радознало пр |
од свега тога, у полутами, човек једва да осећа само присуство једне бескрајне тежње за чистот |
свега тога, да не разумеде.{S} Он једва да промуца једно:{S} - Ја немам револвера...{S} После м |
".{S} Оно што си видео као црвено једва да је "розе", врлине које су те бацале у грозницу од ср |
пољу иза станице.{S} Карамарковић једва да пољуби своју малу жену, толико беше заузет сином.{S} |
ему), када га после неколико дана позва да је отпрати до манастирске воденице.{S} Једном на пут |
силно решење своје патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју |
еље. {S}Крај ње је стајала Вера, готова да крене у школу, али неодлучна, обвијене руке око мајч |
екао јутрос...{S} - Вера је била готова да заплаче, - за оперу.{S} У соби се чуо шум као када с |
тпуног нервног или моралног растројства да неки подигоше и руку на себе, дотле је код Карамарко |
ну за три човека, а не могу поред свега да надвладам себе сама.{S} - Срба прекину то горко разм |
им горким осмехом, - сада бих имао кога да проклињем и да кривим за своју судбину!{S} Али прокл |
лучају свађе; још мање је имала разлога да игра било какву улогу.{S} Она просто у себи беше отк |
манастиру.{S} - Јер шта ми даје разлога да не мислим тако?{S} Ништа.{S} Шта сам добио од тебе ш |
Радмилу.{S} Она је била далеко од тога да примети да је све око ње само огледало неког сопстве |
у.{S} Наравно, он је био далеко од тога да открије све узроке и да схвати све последице.{S} Он |
неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу савести"?{S} - У овом или |
свет чини да разуме и осећа само с тога да не би био гори и некултурнији од других, и да је јед |
ом разних згода, уписује шта ко жели да да "светој кући", "светињи".{S} Књига је врло стара и и |
ице.{S} Вера је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожа |
вде износим.{S} То је она немогућа нада да ће се све повратити и бити онако како је било.{S} Се |
одужују свој запис.{S} Василије се нада да ће успети да скупи штогод од старог и да ће чак запи |
ао, нагло уплашен.{S} Он очекиваше сада да буде одбијен и скоро жељаше да буде одбијен. - ... ј |
је је имао да заузме: он је осећао сада да је рођен за један лојалан и миран живот.{S} И његова |
са својим бившим животом, ја могу сада да почнем онај прави...{S} Срба се зачуди лакоћи која г |
ез краја и конца!{S} Или замислите тада да се све негде ипак мора свршавати.{S} Замислите тако |
тера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било до оближњег села, где је живела |
ма више ни помена и такав грешник гледа да се што пре склони испод заједљивих примедаба и смеха |
часова, раскопчаног шињела.{S} Изгледа да се, пре него што ће опалити, био наслонио на дрво и |
ет часова затвореним колима.{S} Изгледа да су били кренули у варошицу.{S} Задржали су се међути |
онда играли све до мало час.{S} Изгледа да је то Карамарковићева идеја, због госпође.{S} Када и |
е.{S} Шта се касније десило?{S} Изгледа да је мали Марјановић пришао Срби и да га је пред још н |
ехну:{S} - Ви не претпостављате изгледа да оно прво може бити разлог?{S} - У толико не, што оно |
ући шта се то догађа, не хотећи изгледа да разуме, када се врата што воде у Карамарковићеву соб |
покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси извео ни једну ствар до краја; све до |
ном, вереница вас вара...{S} Значи онда да они све то раде без гриже савести (како би се другој |
у катастрофу, он одједном поче да увиђа да се налази пред једним великим преокретом у овоме жив |
Радмила поче ватрено молити свога мужа да, ако је могуће, промени одлуку, наводећи као разлог |
ма, његовим ћивотом.{S} Затим се показа да не смета само то: појављивао се ту Карамарковић и др |
ере! - узвикну прекорно Остоја.{S} - Ја да нисам у крв огрезнуо, шта би ми требала помоћ његова |
лавом забаченом, у сенци.{S} Сама идеја да би, када би остао у Београду, морао гледати свакодне |
анију Василију 20 дуката.{S} Кућа Божја да се оправи.{S} Остоја, хајдук.{S}" Једна крупна псовк |
уди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци |
и прве омашке, и када се прими поставка да је во спор али достижан, остало је све било логично, |
ше, каква је била њена; она и не сачека да се аутомобил сасвим заустави, већ искочи на плочник, |
да се из сале зачу пљесак.{S} Он сачека да разводник отвори врата и онда и сам уђе у дворану.{S |
и Радмилу као камен, би за њега прилика да опљуне шаке и да још јаче зграби за углачане виле.{S |
ује, уверава, његова речитост је толика да скоро опија и њега самог, он гори, он има ватрен пог |
} Она је понављала у себи без престанка да јесте. {S}Синоћ је држао у наручју, миловао по коси, |
ту.{S} Не помисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се |
, он наиђе на Шопена и дође до закључка да на извесну музику његова душа одзвања најдубљим емоц |
цео догађај, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи до |
аху Радмила помисли да би можда требала да му напише једно писмо и да му све објасни.{S} Али ка |
зелена трава.{S} - Ја бих можда требала да будем строжа према вама... - изјави наједном Радмила |
им старим људима.{S} Радмила је требала да се сећа свога деде као старог човека, брижног и зами |
јка њене младости и њене лепоте требала да стаје једног понесеног младића; јер, како говораше о |
са вама.{S} Можда уопште не би требала да говорим са вама.{S} Јесте, ја знам, ви овде нисте зб |
е чини ништа.{S} Ја знам да бих требала да вас отерам, а не могу, не могу, разумете ли, не могу |
- да те волим више него што бих требала да те волим.{S} - И онда?{S} - Ја не умем да објасним.{ |
ом (а сва охладнела од језе) задржавала да не избије на површину: то поподне она му је била нев |
но занесен, и Радмила је једва успевала да се задржи на самој ивици: можда ју је од тог последњ |
иста новост осећања која јој није дала да размишља (та њој се непрестано чинило да ово воли по |
ао да дође до речи, радост му није дала да изађе из непокретности. {S}Његов син, тај снажни и л |
са којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између |
роз гране расцветаног јоргована, чекала да дође подне.{S} Та мисао била је обилнија него што је |
имећује, док је Радмила још увек чекала да је он "ипак" позове и привије к себи.{S} Али у том ч |
. {S}Она је стајала између вас, и имала да бира.{S} Један јој је био ова њена прошлост, други ј |
и пута (иако је у души врло добро знала да то она наваљује по разуму, по дужности, а не по потр |
а Маро, Било би ми тешко када бих знала да си љута на мене.{S} Али, Боже мој, има часова када ч |
Она је сва дрхтала и узалуд се упињала да га подигне. {S}- Волим, волим... али устани, шта то |
а је природа све чешће и чешће почињала да тражи овоје право.{S} Чињеница стоји да се Срба поче |
ислити до каквих је дубина патње морала да сиђе његова независна и, у основи својој, надута и г |
ја и Јеша.{S} Било облачно, киша стала да промиче.{S} Крупна а ретка, све добује по лишћу.{S} |
} Или ако хоћеш, волела те, па престала да те воли. {S}Као што је у једном тренутку заборавила |
ом, једнога јутра, твоја машта престала да ради и ти открио да све то "није оно што си мислио д |
утила, можда желела.{S} Зашто је остала да гладује у старој и разрушеној земљи, а одбила да буд |
ли ниски бели облаци.{S} Она је осећала да је Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне |
ост и снебивање, које би мајка покушала да ублажи, обраћајући се мени:{S} - Хоћеш ли још чорбе? |
исао била је обилнија него што је могла да буде затворена у једну реченицу, са речима које имај |
еће нарочито. {S}Цела лађица није могла да понесе на себи више од тридесетак излетника, а како |
а брзу руку облачи и чешља, да би могла да се појави пред вама у својој лепој собној хаљини, го |
је била још и сувише млада да би могла да буде другарица своме брату кога је обожавала, али ни |
мисливши ни једног тренутка да би могла да му се успротиви и не испуни жељу, она се тихо пожали |
, ја је добро познајем, она не би могла да лаже, морали сте доћи на бегство раније или доцније. |
а бих се уклонио, она никад не би могла да пређе преко мога леша - помисли Карамарковић, и то б |
о познато, опојено и... што нисам могла да савладам.{S} Јесте, Мишо, ниједном ја нисам помислил |
и бедна жута светлост падала је из угла да се једва видело. {S}Било је још увек пуно скела, дас |
ан?{S} - Не знам.{S} Увек сам га видела да седи у каквом углу и да пуши.{S} - То није рђаво.{S} |
.{S} Ја сам својим рођеним очима видела да се може заиста и од срца предати Ономе Горе у руке, |
може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост, срећа што би могао да јој пружиш |
ор овога пута завршити.{S} Је ли желела да се сврши као и досада?{S} Или је желела друго решење |
и није по вољи.{S} - Ја сам више волела да у том манастиру буде што мање света.{S} - И овако и |
S} Она настави:{S} - Ја бих тако волела да у мени гледате једног искреног пријатеља.{S} Он нагл |
{S} - Не разумем.{S} - Ја не бих волела да узмеш тог младића.{S} - Зашто?{S} - Не знам... тако. |
и, ако би то тако било, она не би смела да га пусти да тек тако оде.{S} А шта учинити? {S}Уоста |
новине писале, на двориште не бих смела да изађем.{S} Срби би мучно. {S}Он некако умири професо |
т лудовао.{S} Сем тога, Марија је умела да пева, да разбије чашу или флашу, да замире од севдах |
м било и мишљење жупаније која је хтела да искористи случај и да најзад побуни заплашене сељаке |
мишица и заустављала руку која је хтела да извуче иглу из веза, када је доцније, седећи за ђерђ |
и. {S}И још ми је рекао: зашто би хтела да ја сам носим?{S} Зашто не би и ти понела?{S} Србо, г |
му врати цигарету.{S} - Ја нисам хтела да те љутим. - примети она тихо, да је остали не би чул |
ом камену, без мисли.{S} Када је почела да развија ту чудну слику?{S} Како је дошла на њен поче |
, како је нагло села, како журно почела да навлачи рукавицу.{S} Ја је морам још једном видети! |
је само једна срећа, а та је срећа била да Радмила напусти потпуно Карамарковића и да се уда за |
е у старој и разрушеној земљи, а одбила да буде сита у новој?{S} Ја не знам, ти не знаш, нико н |
Као што је у једном тренутку заборавила да је икад волела свога мужа, не знајући зашто је забор |
она сама, баш самим тим што се трудила да их поруши, проналази у све већем броју. {S}Срба већ |
} Никад раније Радмила се не би усудила да у то доба уђе у празну цркву.{S} Сада међутим она је |
асмеја:{S} - Да те то она није замолила да ме отправиш, када тако са ватром говориш?{S} Василиј |
воју мисао у говорену реч, беше учинила да се о њему створи то мишљење као о "лудом Јеши.{S}" Т |
себе пред самом собом, да би се уверила да она то због њега самог мисли на њега. {S}Јадна људск |
? {S}Два-три ужурбана гласа су говорила да је на тој столици седео онај несрећни благајник што |
и образе (да професорка не би приметила да је плакала и да не би, приликом вечере, добацила Срб |
осетила у себи промену, ја сам осетила да изван мене није све исто.{S} Ја сам својим рођеним о |
адовољно.{S} - Млада ти се не би љутила да и теби нешто никну овакви.{S} - Их!{S} - Дајдер нам |
а, благосиљамо судбину која је спречила да се та љубав не оствари.{S} Тек касније долази она др |
тићавана, она беше у магновењу одлучила да не иде то вече у оперу.{S} Узбуђена, журећи се, прол |
зо прекрсти.{S} - Ја сам му препоручила да би боље било да узме што да једе, јер он већ трећи д |
то је заборавила, тако је сада пронашла да не може без њега.{S} И видиш, ја не сумњам која је о |
д собом; осећала се његова страсна жеља да он сам најзад види какав је он то у ствари карактер. |
а немам више права!{S} Међутим, та жеља да се дотакне њене косе била је тако јака, да јој се он |
вог човека беше утврђен очевим навикама да, идући улицом, не примети овога или онога познаника; |
се на њему задржа: {S}Срба поче рукама да даје такт.{S} И све више и шире смејаше се циганин и |
ма Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамна |
је и сувише нагрижен алкохолом и женама да би се заносио манастирским и "духовним" стварима.{S} |
еше открила оно што она није смела сама да открије; Карамарковић јој је, не водећи рачуна о њој |
то је на пример тај човек који сада има да реши о судбини својој и своје жене.{S} Јесте, Срба њ |
- Необично сам вам захвална!{S} Шта има да ми захваљује толико! - помисли Срба.{S} Затим, као у |
жеља затитра му у грудима.{S} И шта има да се осмехује, - Срба стеже песнице, - чега има смешно |
, он потпуно беше свестан пута који има да пређе.{S} А после тога?{S} Он се осмехну.{S} Ни Колу |
а схватам цркву као место где човек има да остане по једном у недељи за који час насамо са сами |
и рачунате без савести!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је |
Он никако није могао у таквим тренуцима да се призна побеђеним.{S} Ето главног узрока његовој т |
анчена у обзире и конвенције, приморана да се кријеш и оправдаваш!{S} Зар није било много прост |
раз.{S} Деси се међутим да би приморана да пређе у другу собу (кућа је у то доба била очајно пу |
би.{S} Ћутање.{S} Њено бледило ме нагна да поновим молбу и она овога пута седе.{S} Крај пећи.{S |
, због своје нежности и флуида, осуђена да никад не буду у реч пренесена.{S} Потребна би била с |
тако ненадно да Радмила немаде времена да се обрадује: она беше утрошила и последњу мрвицу над |
у.{S} - Где ћеш?{S} Једва имаде времена да ми добаци да се то мене ништа не тиче.{S} Затим са ј |
ају.{S} Али Карамарковић немаше времена да гледа.{S} Својим тешким ходом он дође пред олтар и о |
млади, лепи и весели људи имали времена да закључују и мисле, они би те принципе претворили у з |
да ју је видео, када је то имао времена да је проматра овако део по део, и да ужива у једном ос |
д.{S} Карамарковић имаде толико времена да затвори свеску и да је покрије другим хартијама: у с |
све му је то сада давало толико времена да није знао шта ће са својим слободним часовима.{S} Је |
ње саме. {S}Имала је још толико времена да отпусти шофера, јер, понесена том жељом да буде брањ |
и тек по сахрани; затим кратка напомена да се све хартије и писма имају предати мени и Цокићу. |
ћи пут од нечег што је само као опомена да постоји један други свет мени недостижан, неразумљив |
убиће, не знајући да те убија, уверена да ти чини добро.{S} Професор зари главу у дланове и за |
главу кријући се од старамајке, уверена да јој се ту не може ништа догодити; можда оне прве шет |
ба не претекне (она толико беше уверена да се не вара што се тиче оног израза лица!) Да је била |
свеску непрочитану.{S} Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од |
ти да то није требала рећи.{S} Уплашена да није рекла више него што је смела она наједном оде у |
довољство донети.{S} Као пушач који зна да ће га свака нова попушена цигарета стати по пет мину |
толико јаке, да Срба не налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његов |
милиним.{S} Она је имала стотину начина да га наведе на добро расположење, па чак и на осмех, д |
а часа.{S} Њој би религија била довољна да је заштити.{S} Драга Марушка, ето где се ми разликуј |
могао да јој пружиш, не би била довољна да јој надокнади његову љубав.{S} Ја нећу да тражим заш |
ло, та нејасна слика његова, би довољна да дозове Радмилу к себи и да је истргне из непокретнос |
Она је држала у руци цигарету, спремна да је баци преко ограде трема.{S} - Остави! - некако мр |
ге (иако је ватрено желео одлазак), она да га уверава у неопходност тога посла и пута (иако је |
акне од прозора. {S}Она је била извесна да јој је муж ту, на домаку, да ће га ускоро видети, чу |
еди.{S} У њему су сувише бујала осећања да би могао остати у тој соби где је спавала Радмила.{S |
волвер, па на крају откриће тог осећања да он помало лаже себе бар у погледу јачине његове "стр |
ти у задовољству које долази од осећања да је јачи од другог.{S} Туге и трагедије неће бити јер |
е, те среће која долази само од осећања да има нешто лепо, његово, живо поред себе, да већ сутр |
и.{S} Иначе све више долазим до убеђења да је Василије више занесењак и будала, а мање лицемер. |
чак толико уздиже изнад свега узбуђења да му показа на крају оштро и хладно лице.{S} - Када по |
зроку несреће. {S}Једни су били мишљења да су то учинили сељаци да се освете за узете испаше, д |
бацало у најогорченији бес, беше сумња да га Радмила већ више не воли и да онда, све то што је |
ћивот.{S} Помислим: да хоће каква муња да севне.{S} Чекам ја тако муњу, а у себи мислим: да ме |
а само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада у маху ишчезне.{S} Па ипак, било је часов |
еће да је и мој син глупак и будала, па да и ја видим користи од њега!{S} - На жалост, није се |
али треба само да се дигну од стола, па да примете да им се земља измиче испод ногу и да се све |
ер треба једно ништа, ситница једна, па да изгубе ту срећу направљену од позлате, новца и лажни |
н најзад Србу, - шта вама недостаје, па да будете срећни у животу?{S} - Глава! - узвикну неочек |
о присебности, мало непристрасности, па да се она избегне.{S} Али то је исто тако немогуће као |
питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Јесте ли прошли ко |
је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воден |
; довољна је прилика као што је рат, па да се испољи читава природа, до тог тренутка несвесна с |
дан пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања загрли!{S} Уместо тога, Ра |
бна би била само једна погрешна реч, па да свега, као чаролијом, нестане.{S} Све велике катастр |
е... ја то не могу да замислим. {S}- Па да није такав разбојник, да није таква "проклета душа", |
ици.{S} - А ко вам је рекао да ја... па да, то сте могли читати и у новинама.{S} - Ништа ја нис |
... да, да, ја то знам. {S}Ви сте... па да... ви сте... - ...архитекта.{S} - Не, не! - скоро ви |
а, нове боје и још неосушених зидова па да одмах пред собом видим све једно за другим од завеса |
да је човек само понавља без прекида па да има, једно за другим, све могуће среће овога света з |
човек живи у једној од тих заједница па да се уздигне без много муке и труда до извесног ступња |
он очекиваше "последњи знак" судбине па да окине, а место свега, он у трен ока губи најглавнији |
ић. {S}- Видиш, ја сам само то чекао па да свршим.{S} - Он поћута, па онда као шеретски:{S} - М |
веру није потребна само радозналост па да се доспе до ње.{S} Почетак вере лежи у потреби, зати |
ба прво да мислимо на плач или страх па да он дође!) учини да се и Карамарковић смири.{S} Он са |
није била ни у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто до |
уд... свеједно!... овде има толико мира да би могло домоћи среће целој једној вароши! - и он се |
се уклони, да овог другог пута не мора да се преда немогућим романима који се роје под његовом |
готово, да он овог другог пута не мора да се уклони, да овог другог пута не мора да се преда н |
ви:{S} - Па о том "излету"... који мора да је био врло весео и занимљив, судећи како се доцкан |
де изложен свима искушењима, сваки мора да страда, да понесе свој крст.{S} И он ће, Карамаркови |
речи до речи ми је то рекао: сваки мора да понесе свој крст, сваки. {S}И још ми је рекао: зашто |
другима, са целим светом.{S} Сваки мора да буде изложен свима искушењима, сваки мора да страда, |
ић пажљиво разгледаше Србу:{S} Тај мора да има успеха код жена!{S} - Ви сте... студент?{S} Трен |
кија.{S} Нећу више доле.{S} - Неко мора да остане доле, будало.{S} - Ја нећу, ето ти.{S} Крсман |
дозволили да остане?{S} - Па неко мора да чува зграде и цркве! {S}- То је глупо... он је још д |
ог сачува, честицу да узмем, преко мора да пређем, као човек да почнем да живим, у злато ћу да |
сваког таквог чина човек неминовно мора да буде доведен до тога да једнога дана осети "грижу са |
е може просто да ишчезне?{S} Зашто мора да покаже то страшно и унакажено лице?{S} Чак и када се |
, она ми се гади.{S} Прави освајач мора да буде без срца, да прелази од цвета до цвета, ако не |
сматрао слабошћу.{S} И није било јутра да не помисли будећи се: можда данас?{S} То што је очек |
нике, после вечерње, са свећама... коса да вам се дигне.{S} Како нису могли да га оставе за вре |
његово морално и душевно здравље.{S} Та да нема "изгубљеног раја", ми не би ничему тежили, ништ |
рај фотеље свога мужа, почиње да схвата да је "све свршено" и да се оно њено најинтимније неће |
буде прописивао.{S} Али све то не смета да ти ево пишем сва као у грозници.{S} Ја добро не знам |
а Јовановић.{S} - За данас вам је доста да дознате њено име и да ми је рођака, а сутра даље.{S} |
огрешно. {S}Радмила није себи имала шта да пребаци, бар у том случају свађе; још мање је имала |
како нарочито благо.{S} - Ако имате шта да ми кажете, а претпостављам да имате када сте дошли, |
.{S} Он скочи и тренутак не знађаше шта да ради, да ли да остане, или да изјури из собе.{S} Он |
ла поћута тренутак, не што смишљаше шта да одговори, већ што се питаше: али зашто распитује, за |
, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек тражио излаз, профе |
стојала на средини собе, не знајући шта да учини од себе).{S} - А је ли било много света?{S} - |
осамљенија него раније, не знајући шта да почне.{S} Зашто је то учинио?{S} Је ли био свестан п |
{S} Стегло ми се под срцем, не знам шта да радим, а мислим: је ли небо иза звезда или није?{S} |
жност.{S} О самом манастиру не знам шта да вам кажем.{S} Ја никад нисам умео да уживам у старуд |
волим сада, Бога ми!" Он није знао шта да ради.{S} Ноћ проведе над столом пишући.{S} Како је с |
беше необично узбуђен; он није знао шта да почне; он није умео више да расуђује.{S} Онај чудан |
чи према вратима:{S} - Нећеш, немаш шта да радиш напољу!{S} - Пусти ме.{S} Василије остаде прис |
ји разлог овога уништења, он нема зашта да се убије, он није несрећан како је мислио да је, он |
, свега овога... вас.{S} - Немате зашта да ме жалите.{S} Они наставише да иду, ћутећи.{S} - Ја |
за мене.{S} И најзад, ја не умем ништа да задржим за себе.{S} Таква ми је природа.{S} - Страст |
ишка варао.{S} Међутим, не учиних ништа да спречим даље мучење јадне девојке; чини ми се, чак ш |
што не би мене, болесног, који те пушта да идеш где хоћеш, и то без надзора!) - Радмила се не у |
рамарковић се дао победити.{S} Он обећа да ће повући своју одлуку и примити посао.{S} Затим је |
у толико је све чешће почињао да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то н |
поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се нагиње, он је привлач |
едом, не смејући ни да мрдне, из страха да поново не привуче пажњу на се. {S}Он почињаше, како |
.{S} Она беше појурила к њему из страха да је Срба не претекне (она толико беше уверена да се н |
Јер она је толико весела и лагана духа да је немогуће у њеном присуству не помислити како је и |
више га је у свему томе чудила чињеница да није осећао никаквог узбуђења.{S} Мисао му је радила |
себи бескрајно дивио, то беше чињеница да се нисам ничему чудио. {S}Нити опирао.{S} Било ми је |
на пример. {S}- Којешта.{S} Чак и киша да пада!{S} Наше су лађе покривене.{S} Купивши карту и |
Баш зато што је овде одрастао, - покуша да подвуче Срба, који такође поче да сумња на Јешу.{S} |
идљиво, али присутно.{S} Радмила покуша да се ослободи његовог загрљаја, да му подигне главу, а |
се само једна звезда. {S}Радмила покуша да извуче руку из његове, али учини само то да му даде |
, и окренувши се према зиду, она покуша да заспи.{S} Али бука је постајала све већа и гласнија. |
о крсту, то је његово.{S} - Она покуша да се извуче из Србиних руку:{S} - То вам је он говорио |
напусти мужевљев кабинет.{S} Она покуша да чита; затим да везе.{S} Али нити је разумевала смиса |
то промумла Карамарковић.{S} Она покуша да му спори.{S} Он кратко одговори:{S} - Дај овамо.{S} |
подиже, домаши руком часовник и покуша да га заустави.{S} Безмерност празнине и потпуне тишине |
тражи помоћ.{S} Он седе за сто и покуша да срочи писмо.{S} Направи неколико почетака и онда нап |
у заслужио име човека сваки који покуша да их вољом надвлада. {S}Изгледа да ти никада ниси изве |
зда... - зовну он тихо.{S} Човек покуша да се дигне, али се видело да му то не полази за руком. |
и под тежином његова тела.{S} Он покуша да мисли, али му то не пође за руком.{S} Он упираше пог |
ео и први београдски кров.{S} Он покуша да мисли на своје познанике, на г-цу Јелену Б., на г-цу |
рковића.{S} У неколико махова он покуша да ствар "изведе на чистину", али би увек био прекидан |
чекао да она само још један пут покуша да га ухвати за руку, па да је одмах и без размишљања з |
"понесен", реч је бујала, он беше слаб да је задржи.{S} - Јер зашто нисам као други свет?{S} З |
ора уништити.{S} Закон природе је такав да једна половина увек храни другу, у материалном и мор |
аше.{S} Израз Србиног лица био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти |
вори поново Василије.{S} - Ја сам готов да признам да је у свему томе било мало и правог осећањ |
ми главне улице **ва. {S}Не дао вам Бог да се, иначе, возите фијакером по тој калдрми.{S} Ја са |
и ја душу имам.{S} Притерали ме, живог да ме ухвате.{S} Како ми је то дошло, не умем да ти каж |
его половина душевног покрета потребног да неког или нешто заволимо.{S} Можда ћеш се зачудити д |
рају последњег чина, у песми Безазленог да сав трепери, да и он цео није ништа друго до једна з |
злет је био завршен.{S} ВИ Чекајући ред да се опрости са Радмилом, он помисли да би јој можда т |
сли.{S} Он осети стид, осети такав стид да му скоро сузе ударише у очи.{S} Али у том тренутку њ |
ви свој бес, очај, претње, можда и стид да напусти једно своје мишљење које је радо истицао ран |
вао ту жену испред себе.{S} Чак ни стид да је тако срамно ухваћен у својој игри није могао да н |
и. {S}На срећу, питање би за Србу повод да превали преко језика оно што му лежаше најтеже на ср |
хну, па одмах затим уозбиљи.{S} - Откуд да помислиш да ће те Бог помоћи, Остоја? - упита полако |
за излет, Радмила зачуди ухвативши себе да са великом пажњом и маром удешава своју тоалету.{S} |
прошлога века" - како је волео сам себе да назове - да и у то своје ново одушевљење не унесе је |
хов алиби.{S} Што се тиче њихове изјаве да је паљевину учинио Јеша, сви се насмејаше.{S} Уостал |
утак гледајући како човек заврће рукаве да би је могао узети. - Мораћеш га само скратити.{S} - |
рофесор уклањајући руку са Србине главе да би га боље видео.{S} - Хоћеш да постанеш човек?{S} А |
Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила |
Богом просто, Остоја.{S} - Теби ћу све да кажем, Василије, прави си духовник, а не као они ђав |
Краљеву донео.{S} Отварајте јер ћу све да полупам.{S} - Сам је, руку донео.{S} - Живоме се кур |
ли се хтело покрета, а није имала снаге да покрене руку: присуство Србино падало је као огртач |
Срба непомично гледа, али немаде снаге да подигне поглед.{S} Он наједном рече:{S} - Ако желите |
, ви мислите својом главом, имате снаге да замисли изведете. {S}Оно мало монденског и лаког, он |
и на мене, ја сумњам да бих имао снаге да учиним ма и један покрет, да се спасем напасти.{S} Н |
амарковићу; он не осећаше довољно снаге да се приклони и "понизи".{S} Да је бар могао шетати, ч |
* * Радмила је била тако на крају снаге да се осети сигурном тек када отвори врата своје собе: |
дане.{S} Ни на једном лицу он не могаде да се задржи.{S} Збиља, ко му је био прави пријатељ?{S} |
ом којим се служи, да можете без досаде да проведете пола часа сами, док се она у другој соби н |
е могао проћи.{S} Он доживе то да стаде да се крије као дивља животиња по пећинама и гротлима п |
оје самопоуздање, и мирним гласом стаде да говори о стварима на изглед далеким:{S} - Сва је ств |
У њему је све треперило.{S} Он застаде да се упита: да ли се и овог пута не варам? - али је св |
вртоглаву трку: у часу клатно престаде да се одбија од једне супротности ка другој; оно је сад |
е лагано за варошицу.{S} Никодим остаде да дочека остала кола и стоку.{S} XXXВ Време остаде сун |
ан, глух.{S} Збуњен, Срба није знао где да се дене, ни шта да учини.{S} Али док је он још увек |
оју, због њене једноставности, не смеде да развије ни пред самим собом до краја, толико му се о |
м Радмила.{S} Срба за тренутак не умеде да одговори на то питање, али је врло добро осећао да в |
један велики поклон, прекрсти се, хтеде да настави, али се онда полако подиже и поново врати на |
е не журим.{S} Одмори се.{S} Срба хтеде да му одговори да неће да се одмара, али се уздржа и жу |
беше дошла.{S} У првом часу Срба хтеде да изазове на страну г-цу Јовановић и да је запита.{S} |
ни једну једину свесну мисао, да хтеде да побегне, не толико од тих врата иза којих се већ чуј |
{S} То није била истина и Радмила хтеде да призна, одмах, ту на месту, да се преварила, да Саша |
својим отсечним и брзим покретима хтеде да угуши ту неразумљиву тугу, он са ватром поче да гово |
рећи, на врховима прстију.{S} Она хтеде да се дотакне његовог рамена, али се не усуди.{S} И гла |
лада.{S} - Ти га познајеш?{S} Она хтеде да одговори: да.{S} Јер шта би у томе било чудно?{S} За |
о је било доцкан, а он уморан, не хтеде да иде до спаваће собе, већ леже на диван, који му се у |
се доцкан враћаш.{S} Да ли што не хтеде да осети иронију, или што још увек осећаше потребу да б |
ренутака није мислио ништа, затим хтеде да оде, најзад поче да слуша.{S} Срба није био човек по |
{S} Он нађе тражено место и таман хтеде да га прочита, када га Срба прекиде:{S} - То што си ми |
запажати више него што у почетку хтеде да види и запази.{S} Радмила припадаше оном реду жена к |
утањем.{S} Он је скоро имао жељу да иде да их тражи, да их изазива, да их мучи...{S} Међутим, к |
како тај човек изгледа!{S} И Срба виде да није било због тога.{S} Због чега онда?{S} Због ње?{ |
Г-ца Јовановић отвори врата и Срба виде да то није она ложа у којој беше приметио онај капут ко |
еђу њих.{S} Он први пут у том часу виде да игра једну игру у мојој може он сам, на првом месту, |
ца био је такав да Василије у часу виде да га Срба прозире; али у исти мах њему би јасна једна |
ен, седео у лишћу.{S} Остоја одмах виде да нема никакве опасности.{S} - Еј, газда... - зовну он |
кревету на који леже.{S} Василије изађе да би се мало касније вратио са сиром и хлебом, али Срб |
оног малог Марјановића?{S} Срба не нађе да је то питање мало необично.{S} Он слеже раменима.{S} |
и то са шаљиве стране и смешећи се пође да потражи ручак у којој од многобројних кафана.{S} XXX |
ао данас да долази у посету?{S} Да каже да Јовановићеви праве ужину у њиховом винограду? {S}А и |
обро видео и разумео, а после се покаже да није видео ништа, да није разумео ништа.{S} - Нећете |
аморен, Василије простре по поду и леже да спава.{S} Он остави запаљену свећу на столу.{S} - Вр |
адно прасеће печење.{S} Радмила се диже да не би сметала. {S}Мало после њеног одласка, Срба се |
стајала боса. {S}Али пре него што стиже да помисли на себе, њој паде на ум да је Срба можда са |
исту врлину, као да "чиста врлина" може да има неку вредност без оне друге, "проклете" стране! |
тако мало времена, да човек једва може да промени одело!{S} То не значи да Законик није владао |
род верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} Јер краљ је, пре него што је |
виђена у цркви, и њој се чињаше да може да је поново оживотвори, само ако хоће. {S}Најзад, то о |
ја њему опет, али откуд мртва рука може да чува од куршума.{S} Прекрсти се, вели он мени, живот |
о једну ствар, која на први поглед може да изгледа у опречности са овим подацима што их сада ов |
ави била права љубав.{S} Јер жртве може да подноси само та "права љубав.{S}" Па је ли штогод жр |
и од меса.{S} И ја имам срце које може да стане.{S} Не, ви идете за својим играчкама, егоисти, |
је крај.{S} Човек не иде даље, не може да иде даље.{S} Он је сможден, престрављен.{S} Међутим, |
гори, он има ватрен поглед, она не може да одоли, он осећа да она чини последњи напор, он се на |
чак на силу њену љубав коју она не може да ти да.{S} - Зашто је пристајала?.. {S}- Јер тренутно |
ти, очи стакле.{S} И више ништа не може да се промени.{S} До пре једног часа то је био човек, с |
ли овог пута, осећајући да више не може да спречи последњи догађај (а он је могао доћи свакога |
но извесно духовно стање, човек не може да га објасни.{S} Објашњења се дају, али никад не обухв |
Боже мој, има часова када човек не може да пише, када се сав предаје животу и својим мислима.{S |
о музички. {S}Наравно, још увек не може да се упореди Јовановић са Шаљапином, је ме гардераи би |
га остављате да изгори?{S} - Он не може да изгори. - одговори са поуздањем Пајсије и настави да |
ом огромном мистеријом, коју он не може да докучи.{S} До јуче, живео је празним и обичним живот |
е огрезао у свакидашњицу никако не може да разуме једног "оца фамилије" ако се овај повуче од с |
е бих био.{S} Постоји нешто што не може да се убије.{S} - А када бих ти ја помогао? {S}Када би |
ковић, - некада волела, а данас не може да издржи пола часа крај моје постеље!{S} Он је заборав |
и не одговара стварности и најмање може да вам изазове слику њену, јер у истини, последња "оаза |
и Велике Љубави.{S} - А то тражење може да траје...{S} - И онда, као да хоће да добије један ма |
Мислила тренутак да твојој љубави може да жртвује њега, али онда увидела да цела твоја младост |
разлог величину самога посла који може да отвори Карамарковићу најсјајнију каријеру, као и мог |
евету, мислио о прошлој ноћи, и он може да буде нетачан. {S}Апартман се састојао од пет соба.{S |
вожње од три часа возом, који цео може да стане у два обична вагона, докотурате до станице кој |
ишљао да ће се радовати.{S} Све то може да изгледа мутно и нејасно у овом магличастом и несигур |
, али шта ће ту речи!{S} Њен текст може да говори и северном леденом мору и тромим туљанима, то |
да, хоћу да трајем, да гледам, што дуже да трајем и гледам, за инат, у пркос! {S}Он је понављао |
Али највећи страх савременог човека је да остане сам са собом.{S} И хоћеш ли да се познаш, да |
н чак одузе Крсманији пушку и натера је да се одвоји од њега и да гледа да се провуче како било |
еме вашег пута у Београд, помогло ми је да јасно угледам пакао који нас је чекао.{S} Шта би од |
ду пред сандуком да сам, остављајући је да сама претура по Мишкиним стварима, учинио велику глу |
ана у коме је стајала кутија, требао је да прође трпезарију, у којој је спавала Вера, целом дуж |
ој васељени, улива забуну.{S} Требао је да дода још и ово: ако нам и оно што се догађа у нама у |
осети да држи неку жену.{S} Очекивао је да жена врисне, али она само дисаше брзо и јако.{S} - К |
епашћена, отворених уста.{S} - Рекао је да могу да размислим, до данас, до седамнаестог...{S} Ј |
доцкан: подне беше прошло.{S} Морао је да остане до после подне.{S} Он прими то са шаљиве стра |
није био сигуран.{S} Сваки дан морао је да бежи натраг све ближе изгорелој шуми и већ није био |
кога управљен. (Да верујем, - волео је да каже Карамарковић, са једним горким осмехом, - сада |
јој Срба дотури цедуљицу.{S} Тражио је да га сачека на уобичајеном месту.{S} Не помисливши ни |
ао у наручју, миловао по коси, молио је да не плаче.{S} Али и поред тога њој је требало доказа, |
она је једва одолевала себи, требало је да прође само још један часак и она би му сама открила |
вала јако у Јешиној души.{S} Требало је да му се поругате само једном, па онда годинама видети |
се одлазило у "Москву.{S}" И требало је да само прекорачим преко њеног прага, па да сва досада |
ој лежај, већ на кревет.{S} Почињало је да свиће када се врата отворише и Достана уђе у собу, л |
S}Све што је могао извући од ње било је да осећа страх.{S} Од чега?{S} - Не знам, од свега овог |
ршен.{S} Оно што му је остајало било је да се помири са тим неочекиваним завршетком.{S} Да ли ћ |
чен.{S} Оно што се јасно видело било је да се пожар све више пење према Јелици и Белом Камену и |
орио?{S} - То је свеједно.{S} Главно је да је све то што сам вам рекао тачно.{S} - Није свеједн |
требало је једно или друго (природно је да би волели боље), човек се ни живота ни смрти у ствар |
на њему.{S} На овом месту неопходно је да уђем мало у његов морални и идејни живот.{S} У шта ј |
.{S} Али оно што разумем и видим, то је да сада не идеш добрим путем. {S}Јесте, ја видим шта хо |
је одмах, чак и њему, било јасно, то је да сада самоубиство више нема смисла, да је чак и немог |
.{S} Ја знам и још једну ствар, а то је да "твој случај" није потпуно прост.{S} Ти си имао рђав |
је сијао. {S}Што ме највише чуди то је да и Никодим трља руке.{S} Видећемо.{S} Изгледа ми да с |
моје мишљење.{S} Једино што желим то је да останем што дуже сам; и да што боље уђем у суштину с |
ела!), али вас је страх.{S} Стид вас је да не рекнете сада ништа, али вас је у исто време страх |
дољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори журно врата од собе, али о |
као на овај дан; и још, изгледало му је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико |
, журећи се, пролазећи редом кроз одаје да би дошла до његовог кабинета, Радмила размишљаше:{S} |
{S} И онда, од тог часа, човек престаје да прима утиске и да ужива у њима.{S} Он иде и тражи.{S |
ово: био сам искрен.{S} На вама остаје да ме судите.{S}" Радмила заклопи свеску.{S} Глава јој |
ше себи дао, а он се, баш због те идеје да иде достојанствено, заплете, или закачи на неки ками |
сли сав усхићен и настави још ватреније да броји степене:{S} - Ра-дми-ла...{S} Ра-дми-ла...{S} |
олести".{S} Сем тога, овде народ верује да једна честица његова може да заштити од куршума.{S} |
смишљенији...{S} Одједном он примећује да је сам.{S} Око њега још увек та иста, озарена пожаро |
Срби исто питање и тиме му даде прилике да понови све оно што јој је испричао и први пут.{S} Ал |
о рђавог јер се нема времена ни прилике да се копа у дубину, тим пре што је то увек скопчано (к |
ај повуче од своје чаше пива и политике да би у тишини своје собе размишљао о метафизичким проб |
ноћу будио сав ознојен, нису престајале да му се врзу по глави.{S} Чак и по дану он не могаше д |
корице тих малих књижица које су имале да му осигурају срећу.{S} Он најзад отвори један од њих |
и! {S}Шта су у том необичном часу могле да искажу речи?{S} Та чудна ноћ, та узнемирена срца, та |
који је био мрзовољан и ћутљив.{S} Веле да је имао уплакано лице када су га нашли у једној спор |
могуће личности, и као те личности желе да му отму срећу.{S} Та мора потраја дуго.{S} Прозор је |
над пута који је водио у Б. Срба зажеле да то ћутање потраје још дуго, врло дуго.{S} У то, вире |
не може дати, и некако нагонски зажеле да са њим виде још кога, још много њих, посечене и обор |
куфером крај ногу, Срба наједном зажеле да још једном види Радмилу.{S} Сасвим у дну он је назир |
менталност, своју нежност.{S} Он зажеле да се оправда пред самим собом и непристојности, које м |
се нешто измакло из руку.{S} Он зажеле да се ослободи и тога последњег трага своје слабости; и |
увек Срба, и Карамарковић скоро зажеле да га што пре сретне.{S} XЛИX За то време Срба је, потп |
а, чим се прилика укаже) Радмила пожеле да још једном, и док још има времена, добро испита себе |
четку су се речи откидале; затим почеле да мирно клизе; и врло разложно. - Шта се десило не мож |
ао без скровишта и власти су се трудиле да га се дочепају. {S}Границе среза беху још за време п |
отраја дуго, јер Срба не знађаше одакле да почне. {S}- Јесте ли добро напунили револвер? - упит |
м месту учинио, он замоли да му дозволе да дан-два размисли.{S} Ма колико да беше поражен смрћу |
.{S} Колико међутим има људи који мисле да су осигурали своју срећу положајем у друштву, а који |
ниском жбуњу.{S} - Греше они што мисле да је човечанству потребна само љубав, само праштање, с |
{S} - Ја идем и даље, ја идем чак дотле да претпоставим да је у тебе прави осећај, рођен сам од |
вени грађани".{S} Ја нећу да идем дотле да уверавам да љубав - страст не постоји.{S} Постоји он |
прошапта најзад Радмила, не могући даље да издржи то бескрајно ћутање.{S} Али пре него што Срба |
евлађивао страх и поред оне његове жеље да "расветли ствар") тек они почеше да избегавају све ш |
изговори какву реч, из пакости, из жеље да оном другом нанесе што већи бол, макар та реч постал |
оју. {S}Срба већ беше прешао преко жеље да само има Радмилу; за њега, пред свим тим препрекама, |
у својим мислима.{S} Можда би било боље да сам је сачекао у Београду, - мислио је Срба, - него |
ћа.{S} Он напреже сву јачину своје воље да што пре уклони из сећања тај женски лик и то му најз |
е патње, одлука његова да се што скупље да, и што боље освети за пропаст своју, на крају љубомо |
сред пута!{S} Крећите се!{S} Пустите ме да прођем!{S} Он примети да она није тражила ништа више |
миру са том твојом опером!{S} Пусти ме да одахнем! - кораци се опет зачуше (сада су се удаљава |
говори цвркутавим гласом:{S} - Молио ме да му опростим.{S} Није стигао да купи карте на време.{ |
и могао имати.{S} То је тренутак, време да се удари длан о длан и цео је посао завршен, окончан |
та урадио, увек остаје пред тобом време да искупиш овоју неверу или своју подлост.{S} А када си |
их вратити кад оцени да је дошло време да ми их врати, али да ме узима за свога секретара.{S} |
силија задовољство, јер је имао са киме да претреса о ономе што је сачињавао сав његов живот.{S |
лико Карамарковић мање рачунаше са тиме да и Радмила такође постоји; све мање га је занимало шт |
може више да живи у празном, нема коме да "пркоси", не може више ни да убије.{S} - Ви сте све |
утра ћу му говорити; он можда нема коме да се повери.{S} Осетивши да је донела једну добру одлу |
ли нема радости, као некада, немам коме да се подсмевам, све празно око мене.{S} По томе сам по |
ма, слутњама...{S} Та треба само да уме да приђе! - узвикивала би даље Вера, смејући се са какв |
у је да се не радује довољно, да не уме да се радује онолико и онако како је замишљао да ће се |
ј, дође постепено до закључка да не уме да понови у памети оно што се јуче у збиљи догодило, и |
у ком случају толико глупа да не разуме да се код њега, у последње време, нешто догађа.{S} Било |
ранице (можда једино зато и пишем, а не да бих вама дао податке о себи!) што изгледа хоћу да об |
ри; нешто без чега се наш даљи живот не да замислити. {S}Узалуд се тада питамо зачуђени и збуње |
кве ствари, мајко божја! - да се реч не да разумети. {S}Зар је то за његове године, те фантазиј |
S} Али збиља, ја не знам са које стране да почнем опис - и најрадије бих све то нацртао.{S} Ипа |
ат.{S} Онда на једном завијутку застане да добије даха.{S} И тек што не мисли више на пут, у мо |
е када се нађу у самоћи.{S} Ако узмогне да победи досаду значи да је способан и за веће ствари, |
и: оне су поетичније, али нису створене да пркосе времену и препрекама.{S} Прошавши, оне остављ |
слећи она преувеличаваше његове особине да би оправдала себе пред самом собом, да би се уверила |
внијим пуком и које само прилике нагоне да врше један посао којег се грозе) превлађивало гнушањ |
!{S} - Савест има да се убије ако почне да смета.{S} Јер, најзад, шта је то савест?{S} Известан |
о други из њега говори, и то неверовање да он изговара те речи ишло је тако далеко да скоро ниј |
ем) те се Василије решио на то скупљање да би црква тако заиста била обновљена и доведена, бар |
.{S} - Срба прекину то горко размишљање да би узвикнуо:{S} - Данас... најзад!{S} Соба га је гуш |
ко му се она учини спасоносна, још мање да је по повратку кући изнесе пред Радмилу, бојећи се д |
замишљен да не примети никога; још мање да се сав тај свет, (неколико сељака, газда и момак, св |
е налазаше начина да се смири; још мање да се изрази.{S} Међутим, у његовој подсвести развијао |
а предсобљу.{S} Једно неодољиво осећање да је он ту гонило ју је да трчи. {S}Она дакле отвори ж |
рма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена, слика постане јасна?{S} Ј |
о сада ја теби, доживећеш то разочарење да ти од целог твог великог ре |