• А 107
  • а 161
  • авлије 1
  • адет 2
  • ај 1
  • аја 1
  • Аја 1
  • ајка 1
  • Ако 16
  • ако 66
  • алва 1
  • алејама 1
  • али 47
  • Али 57
  • Ама 5
  • амама 1
  • амамом 1
  • аманет 1
  • антерије 1
  • антерији 1
  • Антологија 4
  • апсенцима 1
  • Арибег 2
  • Арибегову 1
  • Асанбаира 1
  • астали 1
  • ах 1
  • Ах 1
  • ашчикама 1
  • Баба 29
  • баба 76
  • бабе 26
  • баби 19
  • бабина 3
  • бабиним 1
  • бабино 2
  • бабиног 3
  • бабином 1
  • бабом 6
  • бабу 21
  • баждарнице 1
  • баждарницом 1
  • балкон 1
  • банчењу 1
  • бар 16
  • баратајући 1
  • барута 1
  • басма 1
  • бата 1
  • баталили 1
  • бате 1
  • батке 1
  • Бато 1
  • бато 3
  • баца 3
  • бацајући 1
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацив 1
  • бачве 1
  • бачви 1
  • баш 20
  • башибозука 1
  • башта 5
  • баште 7
  • башти 12
  • баштом 1
  • башту 5
  • бдење 1
  • беговима 1
  • бегу 2
  • бегунаца 2
  • бедра 1
  • бежала 1
  • бежанаца 1
  • беже 5
  • бежећи 1
  • бежи 2
  • Без 1
  • без 28
  • безбрижна 1
  • безбрижнијем 1
  • безбрижно 2
  • бекству 1
  • бела 3
  • беле 5
  • бележење 1
  • бележећи 1
  • бележи 1
  • бележио 3
  • белела 1
  • белео 1
  • Бели 1
  • бели 5
  • белиле 1
  • белим 3
  • белином 1
  • белио 1
  • белих 3
  • бело 3
  • белом 3
  • бељи 1
  • бео 3
  • Београду 1
  • берберница 2
  • беса 3
  • бесан 1
  • бесвесно 1
  • бескрајну 1
  • Бесна 1
  • бесни 1
  • бесно 2
  • бесног 1
  • бесцење 1
  • беше 2
  • би 372
  • бива 4
  • бивају 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • бивати 1
  • бије 1
  • бијте 1
  • Била 1
  • била 71
  • биле 7
  • били 13
  • Било 2
  • било 99
  • Био 5
  • био 59
  • бисаге 1
  • бити 40
  • Биће 2
  • биће 3
  • бих 1
  • благо 1
  • благодари 1
  • благодарна 3
  • благосиља 1
  • блажен 1
  • блед 1
  • бледим 1
  • бледо 4
  • бледом 1
  • ближе 2
  • близини 2
  • близу 1
  • бљештало 1
  • бог 3
  • Бог 8
  • бога 5
  • богати 1
  • Богатији 1
  • богатих 2
  • богато 1
  • богатства 2
  • богату 2
  • богзна 2
  • богу 1
  • Богу 1
  • Боже 1
  • боже 2
  • Божић 1
  • Божићу 2
  • божур 1
  • бој 8
  • бојазан 2
  • бојазни 3
  • бојала 2
  • бојали 3
  • бојао 3
  • боје 5
  • бојећи 12
  • Боји 1
  • боји 4
  • боју 2
  • бок 1
  • бокал 1
  • бол 11
  • бола 13
  • болан 2
  • болест 2
  • болестан 1
  • болести 1
  • боли 2
  • Болна 1
  • болним 1
  • Болно 1
  • болно 6
  • болом 1
  • болу 1
  • боља 1
  • Боље 2
  • боље 3
  • бољег 1
  • бољи 9
  • бољу 2
  • бора 1
  • боре 1
  • Борисав 4
  • босиљком 1
  • Босни 1
  • бошча 2
  • бошче 1
  • бошчи 1
  • бошчом 2
  • бошчу 1
  • браду 2
  • бразда 1
  • бранећи 1
  • бранили 1
  • Брат 2
  • брат 30
  • брата 16
  • Брата 2
  • брате 1
  • братом 4
  • брату 4
  • браћа 1
  • Браћа 1
  • брашна 6
  • бре 8
  • брег 1
  • брезе 1
  • брже 2
  • Брзо 1
  • брзо 11
  • брзу 2
  • брига 6
  • бриге 6
  • бригу 10
  • брижљиво 2
  • Брижна 1
  • брижним 1
  • брижно 10
  • брижном 1
  • бризнув 1
  • бријања 1
  • брине 4
  • бринем 1
  • бринула 3
  • бринуло 1
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • бринући 2
  • брисање 1
  • брише 1
  • бришући 3
  • бркова 1
  • бројала 1
  • бројаницама 3
  • бројанице 5
  • бројем 1
  • бројећи 2
  • Бугарској 1
  • будалаштина 1
  • будалаштине 1
  • будан 1
  • буде 35
  • будио 1
  • будити 1
  • буду 3
  • будућа 1
  • будућег 1
  • будући 1
  • бујнија 2
  • буле 1
  • бунара 1
  • бунарском 1
  • буни 1
  • Бунила 1
  • бунилу 1
  • бурад 1
  • буради 1
  • бурадима 1
  • буреци 1
  • бурни 1
  • бурно 1
  • буцмаст 2
  • ваде 1
  • вадећи 1
  • вади 1
  • вадио 1
  • вађења 2
  • важнијих 1
  • вазда 1
  • ваздуху 1
  • ваљаност 1
  • ваљда 9
  • вам 1
  • вапаје 1
  • варош 5
  • вароши 9
  • Вас 1
  • Васке 1
  • ватра 2
  • ватре 3
  • ватром 1
  • ватру 1
  • вашанка 1
  • вашке 1
  • Веб 1
  • вежи 1
  • везана 1
  • везане 1
  • везано 1
  • везаном 1
  • везе 1
  • везена 1
  • везови 2
  • века 1
  • веле 1
  • вели 10
  • велика 3
  • велике 2
  • велики 7
  • велико 4
  • великог 3
  • великом 1
  • величином 1
  • венчање 1
  • вере 1
  • вересије 2
  • вересију 5
  • веридба 1
  • веру 1
  • весела 6
  • веселе 3
  • веселије 1
  • веселијем 1
  • веселим 1
  • веселио 1
  • веселити 1
  • Весело 1
  • весело 9
  • веселост 1
  • веселости 1
  • веселошћу 1
  • весеља 2
  • весеље 7
  • весељу 2
  • ветар 1
  • ветрећи 1
  • већ 210
  • Већ 8
  • већа 2
  • веће 1
  • већи 4
  • већином 1
  • вече 7
  • вечера 8
  • вечерава 1
  • вечеравао 1
  • вечерају 3
  • вечерали 1
  • вечерама 1
  • вечерање 1
  • вечере 12
  • вечери 6
  • вечером 1
  • вечеру 8
  • Вечито 1
  • вечито 2
  • веша 1
  • ви 2
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 24
  • видев 1
  • видевши 5
  • видела 9
  • видели 4
  • Видело 1
  • видело 10
  • видео 27
  • Видео 3
  • видети 4
  • видеће 1
  • Видећи 1
  • видећи 10
  • види 58
  • Види 6
  • видик 1
  • Видим 2
  • видим 3
  • Видиш 1
  • виђа 3
  • виђају 3
  • виђале 1
  • виђали 1
  • виђао 2
  • виђенијим 1
  • виђење 1
  • вијући 3
  • викала 1
  • викну 2
  • викнуше 1
  • вилица 1
  • вилице 1
  • виљушке 2
  • вина 6
  • вино 3
  • виноград 1
  • винограда 1
  • виноградима 1
  • винским 1
  • вире 1
  • вири 1
  • вирили 2
  • висок 3
  • Висока 2
  • висока 4
  • високим 2
  • високих 2
  • високо 7
  • високог 1
  • високом 3
  • витак 1
  • витка 1
  • виче 3
  • вичу 2
  • више 100
  • Више 4
  • вишег 1
  • виши 3
  • влага 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влада 3
  • владиком 1
  • влажан 1
  • влажне 1
  • влажнија 1
  • влази 1
  • власти 1
  • Вода 1
  • вода 3
  • воде 7
  • воденицу 1
  • води 8
  • водила 1
  • водиле 1
  • водио 1
  • водити 1
  • воду 3
  • вођеном 1
  • вођење 1
  • војници 1
  • војска 1
  • војске 2
  • воле 2
  • волела 2
  • волео 6
  • воли 7
  • воља 1
  • воље 2
  • вољи 1
  • вољу 1
  • воћка 1
  • воштано 1
  • Врања 1
  • врат 5
  • врата 13
  • врате 4
  • врати 6
  • вратила 3
  • вратили 1
  • вратима 3
  • вратио 3
  • вратити 1
  • врату 2
  • враћа 4
  • враћају 2
  • враћајући 1
  • враћао 1
  • врачала 1
  • врева 1
  • вреде 1
  • вредело 1
  • вредна 4
  • вредног 1
  • вређале 1
  • вређало 2
  • врела 1
  • вреле 1
  • врелим 1
  • врело 1
  • време 30
  • времена 2
  • врећа 1
  • вреће 2
  • вртећи 1
  • врха 1
  • врхови 1
  • врху 1
  • вршено 1
  • вршио 1
  • вршњака 2
  • вршњаци 1
  • вукла 3
  • вуку 1
  • вукући 1
  • вуна 1
  • вуне 4
  • вунене 1
  • вуче 2
  • Вучитрна 1
  • га 193
  • газда 16
  • Газда 2
  • ГАЗДА 4
  • газде 1
  • газдинске 1
  • газдо 1
  • галамом 1
  • гаса 1
  • гасећи 1
  • гасио 1
  • гвожђа 3
  • гвоздене 1
  • Где 3
  • где 30
  • главе 14
  • глави 3
  • главно 1
  • Главно 1
  • главом 6
  • Главу 1
  • главу 14
  • глади 1
  • гладно 1
  • глас 7
  • гласа 1
  • гласно 6
  • гласова 1
  • гласу 5
  • гледа 18
  • Гледа 3
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • гледајте 1
  • гледају 2
  • Гледајући 1
  • гледајући 10
  • Гледала 1
  • гледала 4
  • гледале 1
  • гледало 1
  • гледано 1
  • гледања 1
  • гледање 4
  • гледао 10
  • Гледарица 1
  • гледарица 3
  • гледарице 1
  • гледарицу 1
  • гледаричин 1
  • гледати 1
  • гледаћемо 1
  • гневом 1
  • говор 1
  • говора 1
  • говоре 1
  • говорећи 3
  • говори 9
  • говорила 5
  • говорили 2
  • говорило 3
  • Говорио 1
  • говорио 5
  • год 14
  • годила 1
  • годило 1
  • година 4
  • годинама 5
  • године 5
  • години 1
  • годину 1
  • гозба 1
  • гозбама 1
  • гозбе 2
  • гола 1
  • големо 1
  • гомиле 1
  • гонећи 1
  • горак 1
  • горд 1
  • горда 2
  • гордо 1
  • горе 29
  • Горе 6
  • горег 1
  • горела 4
  • горело 1
  • Гори 1
  • гори 3
  • горка 1
  • горко 2
  • горња 1
  • горње 2
  • горњег 3
  • горњем 2
  • Горњи 1
  • горњи 11
  • горњој 1
  • гору 1
  • горчина 1
  • горчине 1
  • горчином 2
  • горчину 1
  • Господ 1
  • господар 3
  • господарства 1
  • гост 4
  • госте 2
  • гостима 1
  • гостионица 1
  • готвења 1
  • готова 3
  • готове 1
  • готови 6
  • готовило 1
  • готовити 1
  • готовљења 3
  • готовљење 1
  • готовљењу 2
  • Готово 2
  • готово 27
  • грабећи 1
  • грамжљив 1
  • грамзиво 1
  • границу 1
  • Грделица 2
  • грди 3
  • грдио 2
  • грдње 2
  • грђена 1
  • греда 3
  • гредама 1
  • греде 2
  • греје 3
  • грех 2
  • греши 1
  • грешила 1
  • грешке 1
  • грешни 1
  • грла 5
  • грли 4
  • грлила 1
  • грлиле 1
  • Грло 1
  • грло 4
  • грлу 3
  • грме 2
  • грмљавину 2
  • грмљаву 1
  • грнета 1
  • гроб 4
  • гроба 2
  • гробља 1
  • гробље 3
  • гробљу 1
  • Гробови 1
  • гротање 1
  • груди 1
  • грудима 1
  • грумење 1
  • груну 2
  • грца 3
  • грцање 2
  • грчевито 1
  • губе 1
  • губи 3
  • губила 2
  • гужва 1
  • гунгуле 1
  • гунгулом 1
  • гунђајући 1
  • гурали 1
  • гурао 1
  • густ 1
  • густа 1
  • густим 1
  • густих 1
  • густо 2
  • гутао 1
  • гуши 2
  • д 18
  • Д 2
  • да 1326
  • Да 50
  • дав 1
  • давајући 1
  • давала 4
  • давали 1
  • давању 1
  • давао 4
  • дави 1
  • давно 1
  • дадох 1
  • даду 1
  • дај 2
  • даје 4
  • дајеш 1
  • Дајте 1
  • дају 1
  • дајући 3
  • дакле 1
  • Дакле 2
  • Дала 1
  • дала 2
  • далеко 1
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 21
  • дам 2
  • дамо 1
  • Дан 1
  • дан 23
  • дана 50
  • данак 1
  • данас 2
  • данашњег 2
  • дане 1
  • дану 1
  • дању 1
  • Дању 2
  • дао 10
  • дар 3
  • дарива 1
  • даривање 1
  • даривати 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • дарови 1
  • Дарови 1
  • даровима 1
  • дасака 2
  • даскама 1
  • даске 5
  • дато 1
  • дахира 1
  • Два 2
  • два 9
  • две 7
  • двема 1
  • двоја 1
  • двојим 1
  • двојицу 1
  • двокрилном 1
  • дворим 1
  • двориће 1
  • двориш 1
  • дворишта 1
  • Двориште 1
  • двориште 10
  • дворишту 7
  • де 1
  • дебео 1
  • дебља 1
  • девет 1
  • девојака 2
  • девојачким 1
  • девојка 1
  • девојкама 2
  • девојке 3
  • девојком 3
  • девојку 1
  • Деда 1
  • деда 2
  • деде 1
  • деди 1
  • дедо 1
  • дела 4
  • деле 2
  • делова 1
  • дењак 1
  • део 2
  • дерт 1
  • дерта 2
  • деси 2
  • десило 3
  • десне 1
  • дете 13
  • детета 1
  • детињастим 1
  • детињасто 1
  • детиње 1
  • детињство 1
  • деца 4
  • деце 3
  • децо 1
  • Децо 1
  • децом 2
  • децу 3
  • дечко 2
  • дешавало 1
  • деше 1
  • дигао 3
  • дигитализације 1
  • дигитално 1
  • дигла 2
  • дигне 1
  • Диже 3
  • диже 34
  • дижући 4
  • дизала 1
  • дизали 2
  • дизању 1
  • дизао 4
  • димњака 1
  • дира 2
  • дирајући 2
  • дирала 1
  • дирам 1
  • дирао 1
  • дирек 1
  • диреци 1
  • дирецима 1
  • дирну 1
  • дирнут 1
  • дирнута 1
  • дистрибуирање 1
  • дистрибуцију 1
  • дићи 1
  • дише 1
  • дишу 1
  • дна 1
  • дневни 1
  • дну 7
  • До 6
  • до 60
  • доба 4
  • Добар 1
  • добар 3
  • добивају 1
  • добивала 1
  • добијају 1
  • добије 4
  • добио 2
  • добити 1
  • добра 2
  • добрим 1
  • Добро 10
  • добро 16
  • добровољно 1
  • добром 1
  • доброте 1
  • добротом 1
  • доведе 1
  • доведена 1
  • довикивао 1
  • довлачила 1
  • доводи 1
  • довођењем 1
  • довољно 2
  • довучено 1
  • договарају 1
  • договор 1
  • договорили 1
  • догоди 1
  • догодило 1
  • додавајући 1
  • додавала 1
  • додавање 1
  • додавао 1
  • додаде 1
  • додирује 1
  • Дође 1
  • дође 55
  • дођите 1
  • дођу 8
  • дозва 2
  • дозвољава 1
  • дозвољено 1
  • дозивање 1
  • дозна 5
  • дознаду 1
  • дознају 1
  • дознао 1
  • Док 1
  • док 38
  • докаже 1
  • доказа 2
  • доказивало 1
  • докле 2
  • Докле 2
  • доксатом 1
  • докучи 1
  • долажење 5
  • долазак 4
  • долазе 5
  • долазећи 6
  • долази 19
  • Долази 3
  • долазила 9
  • долазиле 1
  • долазили 5
  • долазило 1
  • долазим 1
  • долазио 21
  • доласка 3
  • доле 13
  • доликовало 1
  • доликује 6
  • долине 1
  • домазлук 1
  • домаћин 2
  • домаћине 2
  • домаћини 2
  • домаћину 2
  • домаћице 1
  • донео 2
  • донесе 8
  • донесете 2
  • донеси 1
  • донесите 1
  • донети 1
  • Донеће 1
  • доносе 2
  • доносећи 3
  • доноси 6
  • доносио 1
  • доносите 1
  • доношење 1
  • доњег 2
  • доњем 1
  • доњи 1
  • допада 1
  • допало 1
  • допирање 1
  • допире 5
  • допусти 3
  • дорастао 1
  • доручак 1
  • досаде 1
  • досади 2
  • досадило 1
  • досађује 1
  • досетити 1
  • досећао 2
  • дослуку 1
  • Доста 1
  • доста 8
  • дотакне 1
  • дотерује 2
  • дотерујући 1
  • дотле 2
  • дотрајати 1
  • дотрча 1
  • дотрчали 1
  • Дотрчаше 1
  • дотрчи 1
  • доћи 8
  • Доцније 4
  • доцније 9
  • дочека 9
  • дочекав 1
  • дочекавши 1
  • дочекала 4
  • дочекани 1
  • дочекао 1
  • дочекивала 3
  • дочекивање 1
  • дочекивао 1
  • дочекује 4
  • дочекују 1
  • дочују 1
  • дошав 1
  • дошавши 1
  • дошао 22
  • дошла 15
  • Дошла 2
  • дошле 1
  • дошли 5
  • дошло 3
  • драгичка 1
  • Драгичка 1
  • драгоцености 1
  • дрва 1
  • дрвећа 1
  • дрвеће 2
  • дрвећем 3
  • држала 2
  • држале 1
  • држали 1
  • држао 1
  • држе 1
  • држећи 5
  • држи 4
  • друг 3
  • друга 6
  • другар 1
  • другарицама 1
  • другачке 1
  • друге 8
  • други 13
  • другим 3
  • других 5
  • друго 14
  • другова 3
  • другове 1
  • другови 2
  • другог 7
  • другога 3
  • другом 1
  • друкча 1
  • друкчија 2
  • друкчије 5
  • друм 3
  • Дрхтала 1
  • дрхтала 2
  • дрхтале 1
  • дрхтали 1
  • дрхте 2
  • дрхтећи 1
  • дрхти 2
  • дубини 1
  • дубли 1
  • дубок 1
  • дубока 1
  • дубоки 1
  • дубоко 1
  • дубоком 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуг 2
  • дуга 1
  • дугачком 2
  • дугим 1
  • дугмади 1
  • Дуго 1
  • дуго 4
  • дуговања 1
  • дугог 1
  • дугом 3
  • дугује 1
  • дуж 1
  • дуже 3
  • дужим 1
  • дужином 2
  • дужник 1
  • дужних 1
  • дужност 1
  • дужности 1
  • дунула 1
  • Дућан 2
  • дућан 40
  • дућана 42
  • дућане 4
  • дућани 3
  • дућанима 1
  • дућаном 2
  • дућанска 1
  • дућанског 1
  • дућану 42
  • Дућанџије 1
  • душа 1
  • душе 2
  • душек 2
  • душу 1
  • ђак 1
  • Е 2
  • ево 1
  • Ево 5
  • егоизам 1
  • едне 1
  • Еј 2
  • елог 1
  • ено 3
  • Ено 3
  • еспап 12
  • еспапа 4
  • Ето 10
  • ето 18
  • Ех 3
  • жагор 2
  • жале 1
  • жали 1
  • жалила 1
  • жалосни 1
  • жалостило 1
  • жаљења 1
  • жара 1
  • жега 1
  • жеге 1
  • жедан 1
  • желела 2
  • желели 1
  • желео 1
  • жели 3
  • жељан 1
  • жељење 1
  • жељни 1
  • жена 7
  • женама 3
  • жене 9
  • жени 12
  • женидбе 1
  • женидби 3
  • женидбу 3
  • женио 1
  • жениш 3
  • женом 1
  • женскадије 1
  • женске 2
  • женских 1
  • женско 1
  • жену 3
  • жив 2
  • Жива 2
  • живе 2
  • живела 1
  • живео 1
  • живећи 1
  • живи 4
  • живим 1
  • живљи 1
  • живога 1
  • живот 3
  • живота 6
  • животу 3
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жубор 1
  • жубори 1
  • журба 1
  • журбом 1
  • журбу 1
  • журећи 2
  • жури 4
  • журио 1
  • журно 1
  • жутела 1
  • жутеле 1
  • жутим 1
  • за 198
  • За 8
  • забавља 2
  • забављајући 1
  • забацујући 1
  • забаченом 1
  • забачену 1
  • забележено 1
  • забели 1
  • забога 1
  • забодена 1
  • заборави 9
  • заборавила 3
  • заборавило 3
  • заборавио 4
  • заборавите 2
  • заборавити 1
  • заборавиће 2
  • заборавља 3
  • заборављају 1
  • Заборављао 1
  • заборављено 1
  • Забрађена 1
  • забрађена 2
  • забрађене 1
  • забринута 1
  • забринуто 1
  • забројавању 1
  • забуну 1
  • заваљеном 1
  • заведено 1
  • завежљај 1
  • завежљајем 1
  • завесе 1
  • завет 1
  • завијено 1
  • завири 1
  • завирује 1
  • завлачио 1
  • заводио 1
  • заврнуте 1
  • заврнутих 2
  • завученим 1
  • заглади 1
  • загледа 2
  • загледала 1
  • загледали 1
  • загледање 1
  • загрејати 1
  • загрли 3
  • загрцано 1
  • загрцне 1
  • загрцнуо 1
  • загушину 1
  • загушљивост 1
  • задах 1
  • заденутим 1
  • задигнутим 1
  • задиркивајући 1
  • задиркивање 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 5
  • задовољна 2
  • задовољне 1
  • задовољни 2
  • задовољно 3
  • задовољства 4
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задовољству 1
  • задоцни 1
  • задоцните 1
  • задржава 2
  • задржавајући 1
  • задржавао 1
  • задржала 1
  • задржао 2
  • задрже 1
  • задржи 3
  • задрхтала 2
  • задрхташе 1
  • задрхти 1
  • задувана 1
  • задуго 1
  • зађевица 1
  • зажели 1
  • зажуди 1
  • заиграше 1
  • Заиста 1
  • заиста 16
  • заиште 1
  • зајам 1
  • зајапурена 1
  • заједничке 1
  • заједничком 1
  • заједно 11
  • закићена 1
  • закићеним 1
  • Заклањајући 1
  • заклањајући 2
  • заклоњена 1
  • Заклопила 1
  • законча 1
  • закопала 2
  • закопчаним 1
  • закопчаном 1
  • закрчује 1
  • закука 2
  • закупљивали 1
  • заледи 1
  • залогаја 1
  • залогаје 2
  • залогаји 1
  • замакне 1
  • замакну 2
  • замакоше 1
  • заменио 1
  • замењује 1
  • замери 1
  • замислио 1
  • замичући 1
  • замишљено 1
  • замного 1
  • замоли 2
  • занавек 1
  • занесе 1
  • занет 2
  • занета 2
  • занос 1
  • заносно 1
  • заношљивија 1
  • заобилазећи 2
  • заова 1
  • заове 1
  • заову 4
  • заостали 1
  • запазила 1
  • запаљене 1
  • запаљеним 1
  • запахне 1
  • запева 1
  • запевка 1
  • запије 1
  • запио 1
  • запирали 1
  • записивао 1
  • запиткивала 1
  • запиткивали 1
  • запиткивање 1
  • запиткује 1
  • заплака 2
  • заплаче 2
  • заплашено 1
  • заплаши 2
  • запљускује 1
  • заповеда 4
  • заповедала 1
  • заповедао 1
  • заповедати 1
  • заповеди 1
  • запрепашћење 1
  • зар 6
  • Зар 9
  • заради 1
  • зарадова 1
  • зарађује 2
  • заразговарале 1
  • заривено 1
  • Заробљен 1
  • зарфови 1
  • засвагда 3
  • засебно 2
  • заседне 1
  • заситивши 1
  • заситила 1
  • засићен 1
  • засићеним 1
  • засићено 1
  • заслуживала 1
  • заслужује 1
  • Заспати 1
  • заспи 2
  • застаде 1
  • застајкивала 1
  • застајкује 1
  • застане 2
  • Застиди 1
  • застидно 1
  • застиђена 1
  • застрепи 1
  • заступи 4
  • засукани 1
  • засуканим 1
  • засуканих 1
  • затвара 3
  • затварајући 1
  • затворе 1
  • Затворен 1
  • затворена 2
  • затворене 2
  • затворени 1
  • затвореним 1
  • затворено 1
  • затвори 9
  • затворивши 1
  • затворима 1
  • затекавши 1
  • затекло 1
  • затекне 1
  • затекну 1
  • Затече 1
  • затече 3
  • затим 3
  • Затим 3
  • затицали 1
  • затицао 2
  • Зато 12
  • зато 43
  • затражити 1
  • затреба 1
  • затрпа 1
  • затрпан 1
  • заувек 2
  • заустави 1
  • зауставио 1
  • зауставља 1
  • заустављала 1
  • заустављао 1
  • Зафир 3
  • Зафирове 2
  • Зафировог 1
  • захвали 1
  • захваљивала 1
  • захладнело 1
  • захлађа 1
  • зацари 1
  • зацрвени 1
  • зачас 1
  • зачуђивала 1
  • зашта 1
  • Зашта 1
  • зашто 13
  • Зашто 8
  • збијали 1
  • збијен 1
  • збио 1
  • Због 2
  • због 29
  • збогом 1
  • Збогом 1
  • збрчка 1
  • збрчканија 1
  • збуни 1
  • звала 4
  • звали 1
  • звао 3
  • звати 1
  • звек 1
  • звецкају 1
  • звониле 1
  • зграну 2
  • згреши 1
  • згрчена 1
  • згрченом 1
  • зделом 1
  • здрав 1
  • здраве 1
  • здравећи 1
  • здрави 2
  • здравила 1
  • здравим 1
  • здравио 2
  • здравица 2
  • здрављење 2
  • здрављењем 1
  • здрављењу 1
  • здраво 1
  • зебња 1
  • зебње 2
  • зебњом 1
  • зејтин 1
  • зејтина 1
  • Зејтина 1
  • зелена 3
  • зелени 1
  • зеленила 3
  • зеленилу 1
  • зелено 2
  • зеленог 1
  • зеленој 1
  • зембиле 1
  • земља 2
  • земље 3
  • земљи 2
  • земљив 1
  • земљу 1
  • зета 1
  • зид 3
  • зида 4
  • зидања 1
  • зидова 4
  • зидове 1
  • зидови 3
  • зидовима 3
  • зидом 1
  • зима 1
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимским 1
  • зиму 1
  • Зинула 1
  • златно 1
  • златном 1
  • злокобљења 1
  • злу 1
  • Зна 11
  • зна 50
  • знају 4
  • Знајући 1
  • знајући 17
  • знак 1
  • знака 1
  • знала 12
  • зналачки 1
  • знале 1
  • знало 11
  • Знало 3
  • Знам 3
  • знам 6
  • знања 1
  • знање 1
  • Знао 14
  • знао 35
  • Знате 2
  • знати 1
  • значи 4
  • значило 1
  • Знаш 3
  • знаш 5
  • Зове 1
  • зове 4
  • зовем 1
  • зови 1
  • Зовите 1
  • зову 2
  • Зову 2
  • зоре 1
  • зору 1
  • зрна 1
  • зуба 1
  • и 1091
  • И 252
  • иако 2
  • ибрик 2
  • игра 1
  • играње 1
  • игри 1
  • игру 2
  • Иде 2
  • иде 38
  • Идем 1
  • идем 5
  • идемо 2
  • Идеш 1
  • идеш 2
  • иди 3
  • Иди 3
  • Идите 1
  • иду 8
  • Идући 1
  • идући 2
  • из 112
  • Из 9
  • Иза 1
  • иза 23
  • изађе 4
  • изазивало 1
  • избаченим 1
  • избегава 1
  • избегавала 1
  • избегао 1
  • избегне 1
  • избије 2
  • изблиза 1
  • изболован 1
  • извади 1
  • изваљени 1
  • изваљивао 1
  • изван 7
  • изветрености 1
  • извештај 1
  • извија 1
  • извијање 1
  • извини 1
  • извињавајући 1
  • извињавање 1
  • извирује 1
  • извући 1
  • извученим 1
  • извучено 1
  • извученом 2
  • изгинемо 1
  • изгладнело 1
  • изглед 2
  • изгледа 5
  • изгледала 3
  • изгледале 1
  • изгледали 1
  • изгледало 1
  • Изгледало 1
  • изгледао 2
  • изгледати 1
  • изгледом 1
  • изговарала 1
  • Изговор 1
  • изговор 2
  • изгрди 1
  • изгубе 2
  • изгуби 9
  • изгубила 3
  • изгубио 2
  • изгубити 3
  • изгубише 1
  • изгубљена 1
  • изда 1
  • издаје 1
  • издајући 1
  • издалека 2
  • издања 1
  • издање 2
  • Издао 1
  • издваја 1
  • Издиже 1
  • издиже 2
  • издржи 4
  • изиђе 6
  • изиђу 2
  • изишав 1
  • Изишав 1
  • изишавши 1
  • изишао 5
  • изишла 2
  • изишле 2
  • изједначавању 1
  • излаз 1
  • излазак 1
  • излазе 3
  • излазећи 1
  • Излази 1
  • излази 5
  • излазиле 1
  • излазили 1
  • излазио 4
  • излетање 1
  • излете 2
  • излећу 1
  • излог 3
  • излога 1
  • излозима 1
  • изломљена 1
  • изломљеним 1
  • изљуби 1
  • изљубивши 1
  • измакне 1
  • између 5
  • измењених 1
  • измирио 1
  • измучено 1
  • изнад 3
  • изналазила 1
  • изненада 7
  • изненади 5
  • изненадило 2
  • изненадна 1
  • изненађен 1
  • изненађена 2
  • изненађења 1
  • изненађење 2
  • изненађивало 1
  • Изненађујући 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • износе 2
  • Износи 1
  • износи 2
  • износила 1
  • износило 1
  • износио 1
  • изношења 1
  • изостане 1
  • изравнао 1
  • израз 2
  • изразе 1
  • изразитим 1
  • изразу 1
  • изређало 1
  • изувеним 1
  • икад 1
  • икаква 1
  • иконе 1
  • или 49
  • Или 7
  • им 44
  • Има 1
  • има 29
  • имају 4
  • имајући 1
  • Имала 1
  • имала 4
  • имали 1
  • имам 4
  • имамо 1
  • Имања 1
  • имања 6
  • имање 2
  • имањима 1
  • имао 7
  • имате 1
  • имати 5
  • имаћемо 1
  • имаћеш 1
  • имаш 5
  • име 3
  • имендану 1
  • имућна 1
  • инат 4
  • ината 1
  • иначе 2
  • инстинктивно 1
  • Инстинктивно 1
  • интерес 1
  • интересу 2
  • иоле 1
  • Ипак 2
  • ипак 21
  • исеку 1
  • искаже 1
  • исказују 1
  • искренуте 1
  • искупи 2
  • испавају 1
  • испавани 1
  • испала 1
  • испарене 1
  • испечен 1
  • испијање 1
  • испијању 1
  • испије 1
  • испијен 1
  • исписано 1
  • испит 1
  • испита 3
  • испитивање 1
  • испитујућег 1
  • исплати 1
  • исплатим 1
  • исплатио 1
  • исплаче 1
  • исповедила 1
  • испод 20
  • испољавао 1
  • испосник 1
  • Испочетка 2
  • испошљу 1
  • исправан 1
  • исправља 2
  • испражњеној 1
  • испрати 1
  • испраћају 1
  • испрва 1
  • Испред 2
  • испред 27
  • испрепукла 1
  • испречила 1
  • испроси 1
  • испросила 1
  • испружене 1
  • испруженом 1
  • испружену 1
  • испрућивао 1
  • испуни 1
  • испуњен 1
  • испуњена 1
  • испуњеним 1
  • испупченије 1
  • испусти 1
  • испуштала 1
  • иста 2
  • истакнуто 1
  • исте 1
  • истера 1
  • исти 6
  • Истина 11
  • истина 12
  • истини 1
  • истицала 2
  • истиче 1
  • исто 27
  • Исто 3
  • истовремено 1
  • истом 1
  • истраживајући 1
  • истрезне 1
  • истресав 1
  • истресавши 1
  • истрчавају 1
  • истрчавала 1
  • истрчавање 1
  • истурајући 1
  • ићи 1
  • их 62
  • ишао 9
  • ишараним 1
  • Ишла 1
  • ишла 9
  • ишли 3
  • ишло 3
  • ишта 1
  • иште 3
  • ишту 2
  • ишчекивано 1
  • ишчекујући 1
  • Ј 1
  • ја 23
  • Ја 5
  • јабука 1
  • јабучица 1
  • јаве 1
  • јави 7
  • јавио 1
  • јављали 1
  • јављао 2
  • јавним 1
  • јавно 1
  • јад 2
  • јада 7
  • јадан 2
  • јаду 1
  • Јак 1
  • јак 7
  • јака 2
  • јаким 1
  • јако 4
  • јаком 1
  • јасна 1
  • јасно 5
  • јасног 1
  • јасној 1
  • јастук 1
  • јастука 4
  • јастуке 2
  • јастуци 1
  • јастуцима 1
  • јача 1
  • јаче 22
  • је 862
  • јед 2
  • једа 2
  • један 6
  • једанпут 1
  • Једанпут 1
  • једва 10
  • једе 11
  • једење 2
  • једеш 1
  • Једи 1
  • једило 1
  • Једина 1
  • јединац 3
  • Једино 4
  • једино 5
  • јединцем 1
  • Једна 1
  • једна 4
  • једнака 1
  • једнаки 1
  • једнаким 1
  • Једнако 1
  • једнако 40
  • једне 5
  • једни 1
  • једним 3
  • Једно 2
  • једно 5
  • Једног 3
  • једног 4
  • Једнога 1
  • једнога 4
  • једној 1
  • Једном 2
  • једном 9
  • једноставно 1
  • једу 3
  • једући 1
  • јекнув 1
  • јеку 1
  • јела 18
  • јелеку 1
  • Јелену 1
  • јели 1
  • јело 7
  • јелом 1
  • јелу 2
  • јео 1
  • јер 29
  • Јер 9
  • јесен 1
  • Јесен 1
  • јесенску 1
  • јеси 1
  • јест 1
  • јесу 1
  • Јесу 1
  • јеца 3
  • јецање 1
  • Јованка 22
  • Јованке 1
  • Јованки 5
  • Јованкин 2
  • Јованкина 1
  • Јованкине 1
  • Јованкиних 1
  • Јованкино 1
  • Јованкином 1
  • Јованкину 1
  • Јованку 10
  • јој 137
  • јорган 2
  • јоргана 1
  • јоргани 1
  • јорганима 2
  • јорганом 1
  • јоргована 1
  • Још 13
  • још 97
  • ју 3
  • јумбасме 1
  • јутра 4
  • јутрење 1
  • Јутро 1
  • јутро 5
  • јуче 1
  • јучерашњи 1
  • К 1
  • к 19
  • ка 9
  • кава 1
  • кавгу 1
  • каву 1
  • кад 128
  • Кад 15
  • Када 2
  • када 46
  • кадгод 8
  • кадикада 1
  • кадифени 1
  • каже 20
  • Кажи 1
  • кажи 4
  • кажу 1
  • казала 3
  • казао 6
  • казивала 2
  • казну 1
  • казује 3
  • казујући 2
  • какав 16
  • каква 5
  • каквим 1
  • каквих 1
  • какво 3
  • каквог 2
  • какву 6
  • Како 15
  • како 175
  • калдрма 1
  • Калдрма 1
  • калдрми 1
  • калдрмисано 1
  • калдрмисаном 2
  • камен 3
  • камена 2
  • камени 2
  • каменима 1
  • каменит 1
  • каменитији 1
  • каменове 1
  • каменови 1
  • каменовима 1
  • камену 1
  • камења 2
  • камење 1
  • камењу 1
  • камо 4
  • камоли 4
  • Камџија 1
  • кандила 1
  • кандило 1
  • кандилом 1
  • кане 2
  • кантицу 1
  • кантиче 1
  • Као 30
  • као 437
  • капак 1
  • капија 3
  • капијама 2
  • капије 15
  • капији 25
  • капијом 1
  • капију 11
  • капиџик 1
  • капке 1
  • карте 2
  • Ката 1
  • катанац 4
  • катрана 2
  • кафа 1
  • кафане 2
  • кафани 1
  • кафу 2
  • каца 1
  • каце 2
  • кацу 1
  • кашике 1
  • кесу 1
  • ким 1
  • кириџије 1
  • кисео 1
  • кичме 1
  • клањали 1
  • клањао 1
  • класичних 1
  • клекне 1
  • клецајући 1
  • клецне 1
  • клецну 1
  • клизи 1
  • климала 1
  • климањем 1
  • клин 1
  • клисари 1
  • клици 1
  • клоне 1
  • клону 3
  • клонуо 1
  • клупе 1
  • кључ 1
  • кључеве 4
  • кључеви 1
  • Кључеви 1
  • кључевима 6
  • кључна 1
  • књигом 3
  • књижевности 2
  • КЊИЖЕВНОСТИ 3
  • ко 26
  • Ко 4
  • ковчега 2
  • кога 14
  • код 100
  • Код 4
  • коже 4
  • Која 2
  • која 26
  • које 18
  • којекако 1
  • којем 1
  • који 52
  • којим 5
  • којима 5
  • којих 3
  • којој 6
  • коју 8
  • кола 9
  • колевци 1
  • колена 3
  • коленима 2
  • колено 1
  • коленом 1
  • колија 1
  • колије 3
  • колији 4
  • колијом 2
  • колију 6
  • колика 1
  • колики 2
  • Колико 11
  • колико 32
  • колима 3
  • количету 1
  • ком 2
  • комад 2
  • коме 14
  • коментара 1
  • комерцијално 1
  • компаније 1
  • комшија 4
  • комшије 7
  • комшији 2
  • комшијски 1
  • комшијских 1
  • комшију 1
  • комшика 1
  • комшикама 1
  • комшилук 2
  • комшилука 5
  • комшилуком 1
  • комшилуку 3
  • комшиницама 1
  • комшинице 1
  • конац 1
  • кондири 1
  • кондуре 1
  • копирање 1
  • копрцајући 1
  • Корак 1
  • корак 2
  • корака 2
  • кораком 2
  • кораци 2
  • корацима 1
  • кори 1
  • корила 2
  • корио 1
  • корпом 1
  • коса 1
  • косом 2
  • кост 1
  • Косте 1
  • косу 1
  • котао 1
  • котлове 1
  • котлу 1
  • котур 1
  • кочио 1
  • кошуља 3
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 1
  • кошчат 2
  • кошчатија 1
  • кошчатији 1
  • крадом 1
  • крадући 1
  • крај 3
  • краја 2
  • крају 1
  • кратак 1
  • кратка 1
  • кратко 3
  • краткој 1
  • крви 1
  • кредита 2
  • кретање 2
  • креће 2
  • крив 3
  • крива 3
  • кривац 1
  • криви 3
  • кривином 1
  • кривих 1
  • кривицу 1
  • криво 3
  • кријући 7
  • крила 7
  • крило 3
  • крилу 4
  • кристалне 1
  • кришом 11
  • кровова 1
  • крововима 2
  • кровом 1
  • крову 2
  • кроз 13
  • Кроз 2
  • кроза 1
  • Кроза 1
  • крпи 1
  • Крстиловица 1
  • Крстиловице 1
  • Крстиловици 1
  • крта 1
  • кругом 1
  • крупан 2
  • крупе 1
  • крупице 1
  • крупним 1
  • круто 1
  • крутом 1
  • круту 1
  • крушака 1
  • крче 1
  • кршећи 1
  • кћери 1
  • кћерима 1
  • кћи 2
  • кувајући 1
  • кувала 1
  • кување 1
  • Куд 1
  • куда 2
  • кујна 1
  • кујне 10
  • кујни 20
  • кујну 7
  • кука 1
  • кукњавом 1
  • куку 1
  • Куку 3
  • кукуруза 1
  • куле 1
  • кулом 1
  • кулук 1
  • Кум 1
  • куме 1
  • куне 1
  • куну 1
  • купајући 2
  • купац 1
  • купе 1
  • купи 3
  • купим 1
  • купио 1
  • купљен 1
  • куповање 1
  • куповао 1
  • куповина 1
  • куповине 2
  • куповини 1
  • купује 1
  • купујеш 1
  • курјуцима 1
  • кусни 1
  • Кусни 1
  • кут 1
  • Кућа 2
  • кућа 32
  • кућама 6
  • куће 82
  • Кући 1
  • кући 82
  • кућна 1
  • кућне 1
  • кућни 2
  • кућних 1
  • кућом 2
  • кућу 25
  • Лазарица 1
  • лакнуло 1
  • лако 3
  • лаковане 1
  • лакоћа 1
  • лаку 1
  • лакше 2
  • лакши 1
  • лампе 1
  • лампицом 1
  • ларме 1
  • ласком 1
  • легала 1
  • легао 3
  • леген 2
  • легла 1
  • легли 1
  • легне 6
  • легну 2
  • леђа 1
  • леђима 1
  • лежала 1
  • Лежала 1
  • лежао 2
  • Леже 1
  • леже 4
  • лежећи 1
  • лежи 6
  • лежу 1
  • лејама 1
  • лелуја 1
  • лелујало 1
  • леп 2
  • лепа 2
  • лепо 13
  • лепоту 1
  • лепше 1
  • лепшом 1
  • Лесковац 3
  • Лесковца 1
  • лета 1
  • лете 1
  • лети 2
  • летња 2
  • летње 1
  • лето 1
  • лећи 1
  • лечећи 1
  • лечи 1
  • ли 38
  • лика 1
  • липу 1
  • Лица 2
  • лица 7
  • лице 10
  • Лице 2
  • Лицем 1
  • лицем 5
  • лицу 8
  • личи 1
  • личио 2
  • лично 1
  • лишће 3
  • лишћем 2
  • ложи 1
  • ложило 1
  • лозе 1
  • лозинака 1
  • лојана 1
  • ломи 2
  • Ломила 1
  • лонац 1
  • луд 1
  • Луда 3
  • луда 7
  • луди 1
  • лудо 6
  • лудог 1
  • лудости 1
  • лудостима 1
  • лукавство 1
  • лулама 1
  • лумпује 1
  • луња 1
  • лупа 2
  • лупање 1
  • лупу 1
  • лута 1
  • љубав 5
  • љубави 3
  • љубе 1
  • љубећи 3
  • љуби 6
  • љубила 1
  • љубиле 1
  • љубити 1
  • љубиш 1
  • љубљење 2
  • љубомору 1
  • људи 4
  • људима 1
  • љуља 3
  • љуљати 1
  • љуљашку 1
  • љуљашци 2
  • љут 5
  • љута 3
  • љутећи 1
  • љутила 1
  • љутио 1
  • Љутитим 1
  • љутито 3
  • љутња 1
  • љутње 1
  • љутњу 1
  • љуто 1
  • М 1
  • ма 6
  • маала 4
  • маалама 1
  • маале 4
  • маали 1
  • маалска 1
  • маалски 1
  • маалу 1
  • магаза 3
  • магазе 11
  • магази 5
  • магазу 3
  • мада 18
  • Мада 2
  • мажен 1
  • мази 1
  • Мајка 10
  • мајка 29
  • мајке 2
  • мајком 2
  • мајку 2
  • макар 3
  • мала 2
  • малаксалим 1
  • малаксалу 1
  • малакше 1
  • мали 10
  • Мало 2
  • мало 21
  • малој 1
  • малом 1
  • малочас 1
  • мама 1
  • мангал 1
  • мангала 2
  • мангалом 1
  • мангупа 1
  • мане 1
  • мање 16
  • мањи 1
  • марамица 1
  • марамице 1
  • марамицом 1
  • мараму 1
  • Марка 2
  • Марко 14
  • масла 6
  • масло 1
  • масно 1
  • масти 2
  • матер 10
  • матера 2
  • матере 16
  • Матери 1
  • матери 9
  • материна 1
  • материне 2
  • материно 3
  • материном 1
  • материнске 1
  • матером 6
  • мати 39
  • Мати 8
  • мах 2
  • махну 4
  • махнули 1
  • махове 1
  • машицом 1
  • ме 16
  • међ 6
  • међу 9
  • међутим 3
  • мезетишу 1
  • мезетом 1
  • мек 1
  • мека 1
  • меке 1
  • меки 1
  • меко 1
  • меког 1
  • мекоту 1
  • мекша 3
  • мене 1
  • меса 4
  • месечином 1
  • месечину 1
  • месо 2
  • место 14
  • месту 3
  • метне 2
  • метну 2
  • метнуо 1
  • метнута 1
  • меће 2
  • механа 4
  • механама 2
  • механе 2
  • механџије 1
  • меџлис 1
  • меџлису 1
  • мешају 1
  • мешајући 1
  • мешала 2
  • мешење 1
  • ми 23
  • мигом 1
  • Мике 1
  • мила 2
  • миле 1
  • мили 1
  • милим 1
  • милих 1
  • Мило 1
  • мило 5
  • Миловање 2
  • миловање 4
  • милог 1
  • милост 1
  • милости 1
  • милостињу 1
  • миље 1
  • мимо 1
  • минтан 1
  • минтана 2
  • минтанима 2
  • минтаном 1
  • минтану 4
  • мир 4
  • мира 1
  • Миран 1
  • миран 7
  • мирис 5
  • мириса 1
  • мирисале 1
  • мирисао 1
  • мирисе 1
  • мирише 3
  • миришљавим 1
  • миришљаву 1
  • мирна 5
  • мирни 1
  • мирним 3
  • мирних 1
  • мирно 30
  • мирног 2
  • мирноћа 1
  • мирноће 3
  • мирноћи 1
  • мирноћом 1
  • мирноћу 1
  • мирну 1
  • мисао 1
  • мисле 2
  • мислећи 2
  • мисли 13
  • мислила 1
  • мислили 1
  • мислима 2
  • Мислио 2
  • мислио 3
  • мислиш 1
  • Михаило 2
  • мишљење 2
  • млад 8
  • Младен 198
  • МЛАДЕН 4
  • Младена 59
  • Младене 16
  • Младенов 6
  • Младенова 9
  • Младенове 2
  • Младенових 4
  • Младеново 4
  • Младеновом 4
  • Младенову 2
  • Младеном 9
  • Младену 25
  • млади 1
  • младим 1
  • младих 1
  • младо 1
  • младожења 3
  • младожењо 1
  • младожењом 1
  • младожењу 1
  • младом 1
  • младост 2
  • млађа 1
  • млађег 9
  • млађем 2
  • млађи 11
  • Млађи 2
  • млађим 1
  • млађих 1
  • млитаво 1
  • Много 2
  • много 5
  • многог 1
  • множини 1
  • мога 1
  • Могао 1
  • могао 8
  • могах 1
  • могла 11
  • могле 1
  • могли 1
  • Могли 1
  • могло 4
  • Могу 3
  • могу 7
  • могуће 1
  • могући 10
  • модрина 1
  • модрини 1
  • можда 21
  • Можда 4
  • мождане 1
  • Може 1
  • може 28
  • можеш 3
  • мој 1
  • моја 2
  • моје 4
  • моју 1
  • мокре 1
  • мокрим 1
  • мокро 1
  • мокру 1
  • молба 1
  • молбама 1
  • молбе 1
  • молбу 1
  • молећи 1
  • молећиви 1
  • молећиво 1
  • Моли 1
  • моли 7
  • молили 2
  • молим 1
  • молио 1
  • момака 1
  • моме 1
  • момке 1
  • момку 4
  • момци 1
  • мор 1
  • Мора 1
  • мора 11
  • морају 4
  • морала 4
  • морали 3
  • морало 5
  • морао 6
  • Море 2
  • мори 5
  • мотри 1
  • мотрила 1
  • моћи 5
  • мрак 9
  • мрака 2
  • мраком 1
  • мраку 7
  • мрве 4
  • мрзећи 1
  • мрзнула 1
  • мрска 1
  • мртва 3
  • мртвило 1
  • мртво 2
  • мршеном 1
  • му 265
  • Муж 1
  • муж 3
  • мужа 7
  • мужева 2
  • мужеви 1
  • мужем 2
  • мужу 6
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 1
  • муку 2
  • муцала 2
  • Муцао 1
  • муци 1
  • мучаљиво 1
  • мученик 1
  • мучи 3
  • мучило 1
  • мушко 2
  • муштерија 5
  • муштеријама 1
  • муштерији 1
  • муштерију 1
  • муштиклу 1
  • На 21
  • на 257
  • набаченом 1
  • Набије 1
  • набоље 1
  • набрана 2
  • набраним 1
  • набраних 1
  • набреклим 2
  • навала 1
  • Навек 2
  • навек 9
  • навикао 1
  • навику 1
  • навирила 1
  • навирује 1
  • навићи 1
  • навише 1
  • навлачећи 3
  • Навлачио 1
  • Навлаш 1
  • навлаш 7
  • наводаџија 3
  • наводаџије 1
  • навратили 2
  • навраћају 1
  • навраћала 1
  • навре 1
  • наврелих 1
  • навукао 1
  • навучена 1
  • навученом 1
  • нагађа 1
  • нагађају 1
  • наглас 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагнут 1
  • нагнута 1
  • нагнуто 1
  • наговештавају 1
  • наговештавала 1
  • нагомилало 1
  • нагомилано 1
  • нагунтан 2
  • нагурано 1
  • над 12
  • нада 1
  • надају 1
  • надајући 2
  • надала 3
  • надали 2
  • Надао 1
  • надао 3
  • надгледа 7
  • надгледајући 1
  • надгледала 1
  • надгледање 2
  • надзирава 1
  • надише 1
  • надмеће 1
  • надноси 1
  • надокнади 2
  • Надохват 1
  • нађе 3
  • нађено 1
  • нађу 3
  • наже 1
  • наздрави 1
  • називају 1
  • називао 2
  • назирале 1
  • назиру 1
  • назове 1
  • назру 1
  • наивност 1
  • наивности 1
  • наиђе 2
  • наилази 1
  • наилазило 1
  • наискап 1
  • наишав 1
  • наишао 1
  • наишли 1
  • најбоља 1
  • најбоље 3
  • најбољи 1
  • најважније 1
  • највећем 2
  • највећи 1
  • највећој 1
  • највиђенија 1
  • Највише 1
  • највише 16
  • највреднији 1
  • Најглавније 1
  • најглавније 2
  • најгоре 2
  • наједе 1
  • најјаче 1
  • најлепши 1
  • најмање 2
  • најмирније 1
  • најмлађа 1
  • најмлађу 2
  • најмучније 1
  • најновије 1
  • најнужније 2
  • најопасније 1
  • најсвечаније 1
  • најскупља 1
  • најскупљи 1
  • најстаријем 1
  • најстарији 1
  • најтачнији 1
  • најтежа 1
  • најтеже 3
  • најужим 1
  • накитила 1
  • налази 1
  • налазила 1
  • налазио 2
  • наливену 1
  • наљути 3
  • наљутио 1
  • нам 1
  • нама 1
  • Нама 1
  • намерно 3
  • наместила 2
  • намет 1
  • намешта 3
  • намештај 2
  • намештаја 1
  • намештали 1
  • намештање 1
  • намештена 1
  • намештене 1
  • намештени 1
  • намештеном 1
  • намештену 1
  • намргоди 1
  • намргођеним 1
  • намрзну 1
  • намрштеног 1
  • намрштио 1
  • нана 3
  • нане 11
  • Нане 3
  • нани 1
  • наниже 5
  • нанизани 1
  • нано 2
  • наном 1
  • наочаре 2
  • наочарима 1
  • напада 1
  • наплате 1
  • наплатио 1
  • наплаћивали 1
  • наплаћивао 1
  • напола 2
  • напољу 1
  • Напољу 2
  • Напослетку 1
  • напослетку 5
  • напред 1
  • Напред 1
  • напредовањем 1
  • напредује 6
  • напреци 1
  • напречац 3
  • напуни 1
  • напуњене 1
  • напусте 1
  • напусти 1
  • напустила 1
  • напустио 1
  • наредби 1
  • нареди 2
  • наредио 1
  • наредиш 1
  • Наређивао 1
  • наређивао 3
  • наређује 2
  • нарицала 1
  • нарицања 2
  • нарицањем 1
  • наричу 1
  • Нарочито 18
  • нарочито 22
  • нарочитом 1
  • нарушава 1
  • нас 3
  • насамо 3
  • насељеном 1
  • наслагане 1
  • наслаганим 1
  • наследи 1
  • наследивши 1
  • наследницима 2
  • наслеђују 1
  • наслони 1
  • наслоњена 2
  • наслоњених 1
  • наслутио 1
  • наслућивала 1
  • наслућивање 1
  • наслућујући 1
  • насмеја 1
  • насмејана 1
  • насмејано 2
  • насмејаном 1
  • насмехну 1
  • настави 6
  • наставила 1
  • наставља 1
  • настављали 2
  • наставши 1
  • настаде 1
  • настаје 1
  • настала 1
  • настало 2
  • настане 1
  • настану 1
  • настао 1
  • настојања 1
  • наступа 1
  • наступи 3
  • натапала 1
  • натера 1
  • натерали 1
  • натмурена 1
  • натоварен 1
  • натоварили 1
  • наточе 1
  • натраг 10
  • натрапа 1
  • наћи 1
  • нахвали 1
  • начинити 1
  • начисто 1
  • наш 1
  • Наш 1
  • наша 3
  • нашав 1
  • нашавши 1
  • нашао 2
  • Наше 1
  • Наши 1
  • нашла 2
  • нашли 1
  • нашто 1
  • Не 33
  • не 471
  • неба 1
  • небом 1
  • небу 2
  • невеста 1
  • невесте 1
  • Невести 1
  • невешт 1
  • невешта 3
  • невреме 1
  • негда 1
  • негде 1
  • негледање 1
  • негледању 1
  • него 37
  • Него 7
  • негују 1
  • недеља 2
  • недеље 2
  • недељу 3
  • недозрео 1
  • недрима 2
  • нежан 2
  • нежне 1
  • нежнији 1
  • нежно 1
  • нежног 1
  • незакрпљена 1
  • неизвесности 1
  • неизоставно 1
  • неисказаним 1
  • неисказано 1
  • неисправност 1
  • нејак 1
  • нека 21
  • Нека 4
  • некад 4
  • некада 2
  • некако 25
  • неке 6
  • неки 16
  • неким 2
  • неких 1
  • неко 9
  • неког 1
  • некога 3
  • Неколико 1
  • неколико 3
  • неком 4
  • неку 5
  • некуд 1
  • нем 3
  • нема 18
  • Нема 3
  • немају 2
  • немајући 2
  • Немам 4
  • немање 1
  • неме 1
  • немешање 1
  • неми 1
  • немо 4
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • непознатог 1
  • непомично 2
  • непослушности 1
  • непотребно 2
  • непресвучена 1
  • непрестано 1
  • непријатан 1
  • Непријатан 1
  • непријатељски 1
  • непријатна 1
  • непријатно 2
  • нереду 1
  • несаницу 1
  • несвест 1
  • несигурни 1
  • несрећа 1
  • несрећан 2
  • несрећи 1
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • Нестаде 1
  • Нестаје 1
  • нестала 1
  • Нестале 1
  • нестало 5
  • нестане 4
  • нестанка 2
  • нестанком 1
  • нестао 1
  • нестати 1
  • нестрпљиво 1
  • неће 29
  • нећемо 1
  • нећеш 1
  • нећу 5
  • неугодна 2
  • неугодно 5
  • неупутно 1
  • нехотице 2
  • нечим 1
  • нечујно 3
  • нешто 31
  • Ни 5
  • ни 62
  • Нигде 1
  • нижа 1
  • Нижа 1
  • низ 4
  • низа 1
  • нија 1
  • Није 11
  • није 142
  • ниједан 4
  • ниједну 1
  • никад 14
  • Никад 3
  • Никада 1
  • никада 9
  • Никакав 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • Никакву 1
  • никако 9
  • Нико 4
  • нико 9
  • никога 2
  • Ником 1
  • ником 2
  • никоме 2
  • никуда 1
  • нимало 1
  • нисам 1
  • Нисам 2
  • Ниси 1
  • ниских 1
  • ниску 1
  • нисте 1
  • Нису 1
  • нису 5
  • Нити 1
  • нити 4
  • Ниш 2
  • Ништа 14
  • ништа 52
  • но 6
  • нов 1
  • нова 4
  • новац 14
  • новаца 15
  • нове 5
  • нови 2
  • новим 3
  • ново 6
  • новој 4
  • новом 3
  • нову 2
  • новца 3
  • новцима 1
  • ногама 4
  • ноге 4
  • ногу 4
  • нос 1
  • носа 1
  • носе 2
  • носећи 1
  • Носи 1
  • носи 9
  • Носила 1
  • носила 3
  • носио 2
  • Носиоци 2
  • ноћ 20
  • ноћас 2
  • ноћи 14
  • ноћива 1
  • ноћни 1
  • ноћно 1
  • ноћног 1
  • ноћну 1
  • ноћу 7
  • нуди 2
  • нудили 1
  • нудило 1
  • нудио 1
  • Нудио 1
  • нудити 1
  • нуђење 1
  • нуђењу 1
  • њ 25
  • ње 32
  • њега 139
  • Њега 4
  • његов 13
  • његова 16
  • Његове 1
  • његове 7
  • његови 6
  • његовим 1
  • његових 2
  • Његово 1
  • његово 12
  • његовог 1
  • његовој 6
  • његовом 7
  • његову 10
  • њему 50
  • Њен 1
  • њен 4
  • Њена 1
  • њена 11
  • Њене 1
  • њене 13
  • Њени 1
  • њеним 4
  • њених 3
  • њено 11
  • њеног 5
  • њенога 1
  • њеној 3
  • њеном 13
  • њену 11
  • њива 1
  • њивама 1
  • њиви 1
  • њим 18
  • њима 28
  • њиме 8
  • њих 67
  • њихна 1
  • Њихне 1
  • њихне 5
  • њихних 1
  • њихно 2
  • њихног 1
  • њихну 3
  • њихов 8
  • њихова 6
  • њихове 10
  • њихови 1
  • њиховим 1
  • њихових 2
  • њихово 3
  • њиховог 1
  • њиховој 3
  • њихову 4
  • Њој 1
  • њој 29
  • њом 13
  • њоме 4
  • њу 31
  • О 2
  • о 48
  • обавеже 1
  • обавезама 1
  • обавезан 1
  • обавезује 1
  • обазривом 1
  • обајани 1
  • обамире 1
  • обамирући 1
  • обасјава 1
  • обасјало 1
  • обасјан 1
  • обасјана 2
  • обасјани 1
  • обвија 1
  • обгрли 1
  • обдарила 1
  • обе 3
  • обезглављена 1
  • обеси 1
  • обећа 1
  • обешени 1
  • обзир 1
  • обиђе 2
  • обилазе 1
  • обилази 2
  • обилазила 1
  • обилности 1
  • обисне 1
  • обичај 4
  • обичаја 3
  • обичају 10
  • обични 1
  • Обично 4
  • обично 8
  • објављена 1
  • облачи 1
  • оближње 2
  • оближњег 1
  • обогати 1
  • обореном 1
  • обори 1
  • образ 1
  • обрана 1
  • обраних 1
  • обратно 1
  • обраћала 2
  • обраћао 4
  • обрачун 1
  • обрвама 1
  • обрну 1
  • оброка 1
  • обрука 1
  • обузима 1
  • обукла 1
  • обуку 1
  • обуче 1
  • Обучен 1
  • обучен 3
  • Обучена 2
  • обучена 7
  • обучену 1
  • Ова 1
  • ова 4
  • овај 4
  • оваква 1
  • Овако 1
  • овако 10
  • Овамо 1
  • овамо 30
  • овде 4
  • ове 3
  • Ови 1
  • ових 3
  • овлаженој 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 8
  • овог 1
  • овога 3
  • оволика 1
  • оволико 1
  • овом 2
  • ову 1
  • оглашавала 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огњишта 2
  • огњишту 1
  • оговара 1
  • ограђен 2
  • ограђена 1
  • ограђени 1
  • ограђено 1
  • ограђују 1
  • ограђујући 1
  • од 258
  • Од 9
  • одавна 5
  • Одавно 1
  • одавно 3
  • одаде 1
  • Одазвала 1
  • одазваше 1
  • одајама 2
  • одаје 1
  • одакле 2
  • одали 1
  • одао 1
  • одахну 1
  • одахнувши 3
  • одахнула 1
  • одахнули 1
  • одбијала 2
  • одбијање 1
  • одбијао 1
  • одбије 1
  • одбијен 1
  • одбијени 1
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбрану 1
  • одвајајући 1
  • одвајала 1
  • одведе 1
  • одведу 1
  • одвикне 1
  • одвоје 1
  • одвојен 1
  • одвојена 1
  • одвојени 1
  • одвојено 4
  • одвоји 1
  • одвојила 2
  • одгледа 1
  • одгледала 1
  • одгледати 1
  • Одговара 1
  • одговара 9
  • одговарају 1
  • одговарајући 1
  • одговарала 7
  • одговарао 5
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • одговори 8
  • одговорила 1
  • Одговорио 1
  • одговорио 3
  • одговорни 1
  • одговорност 2
  • одгогори 1
  • оде 20
  • Оде 4
  • одела 5
  • оделио 1
  • оделито 1
  • оделиш 1
  • одело 8
  • оделу 2
  • одеће 1
  • одећи 1
  • одзивала 1
  • оди 2
  • Оди 3
  • одише 1
  • одједном 7
  • одјекне 1
  • одјурио 1
  • одлажење 2
  • одлажењу 1
  • одлазе 5
  • одлазећи 1
  • одлази 12
  • Одлазила 2
  • одлазила 6
  • одлазило 1
  • одлазио 4
  • одласка 1
  • одласком 1
  • одлете 1
  • одлучи 2
  • одлучује 1
  • одмакнув 1
  • одмакнувши 1
  • одмара 4
  • одмарати 1
  • одмах 40
  • Одмах 8
  • одмену 1
  • одмерено 1
  • одметање 1
  • одмор 2
  • одмори 1
  • однесе 5
  • однесен 1
  • однесите 1
  • односи 1
  • одношај 1
  • одобрава 1
  • одобрење 1
  • одобри 3
  • одобровоље 1
  • одобровољила 1
  • Одозго 1
  • одозго 9
  • одоздо 2
  • одосмо 1
  • одостраг 1
  • одох 1
  • одоше 1
  • одраслог 1
  • одређено 1
  • одрекао 2
  • одрешеност 1
  • одржи 3
  • одрицало 1
  • одседне 1
  • одсеку 1
  • одсјај 1
  • одсјајивали 1
  • одскаче 2
  • одскора 1
  • одскоро 1
  • одскочи 3
  • одскочило 1
  • одстрањивала 1
  • оду 8
  • одувек 1
  • одударају 1
  • одударајући 3
  • одударала 1
  • одупирао 1
  • одупире 1
  • одупирући 1
  • ожалошћена 1
  • ожени 1
  • оженио 1
  • оженити 1
  • ожењен 1
  • ожењена 1
  • озбиљан 2
  • озбиљнија 1
  • озбиљније 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљног 1
  • озбиљност 1
  • означени 1
  • ојачао 1
  • ока 2
  • окачене 1
  • Око 2
  • око 44
  • околине 1
  • околишећи 2
  • околни 1
  • околних 2
  • окошчатио 1
  • окрену 2
  • окренут 1
  • окренутом 1
  • окретала 1
  • окретао 2
  • окречен 1
  • окречених 1
  • окреченог 2
  • окриље 1
  • округло 1
  • окрутношћу 1
  • окупа 1
  • окупан 1
  • окуси 4
  • окусих 1
  • олази 1
  • олакша 1
  • олакшају 1
  • олико 1
  • олуком 1
  • Омања 1
  • омекнула 1
  • омекша 1
  • омете 1
  • он 270
  • Он 40
  • она 192
  • Она 33
  • Онај 1
  • онај 11
  • онакав 4
  • онаква 1
  • Онако 1
  • онако 40
  • онамо 1
  • онда 42
  • Онда 5
  • Оне 1
  • оне 23
  • Они 1
  • они 46
  • оним 3
  • оних 1
  • Оно 2
  • оно 54
  • оног 2
  • онога 3
  • онолика 1
  • онолико 2
  • оном 4
  • ономе 1
  • ону 2
  • опада 1
  • опазе 1
  • опази 1
  • опалим 1
  • опасан 1
  • опасана 1
  • опасују 1
  • Опет 1
  • опет 46
  • опија 1
  • опити 1
  • опкољен 1
  • опкољена 1
  • опкољено 1
  • оплакивала 1
  • оплакује 1
  • оплакујеш 1
  • оплакују 1
  • оплакујући 1
  • оплаче 1
  • опоју 1
  • опомена 1
  • опомињао 1
  • опомињати 1
  • опомиње 2
  • опоро 2
  • опору 1
  • опраним 1
  • опрано 1
  • опраности 1
  • опрости 3
  • оптрчавао 1
  • оптужујући 1
  • општа 1
  • општење 1
  • општине 1
  • Оригинално 1
  • осамљен 1
  • осваја 2
  • осване 1
  • освести 2
  • освете 1
  • осветле 1
  • осветли 3
  • осветливши 1
  • осветлила 1
  • осветљава 2
  • осветљавала 1
  • осветљен 2
  • осветљене 2
  • осветљени 1
  • осветљено 1
  • осветљену 1
  • освојена 1
  • Освојило 1
  • осврте 1
  • осврће 1
  • осете 1
  • осети 18
  • Осети 3
  • осетила 1
  • осетило 1
  • осетим 1
  • осетио 3
  • осећа 13
  • Осећа 8
  • осећају 1
  • осећајући 5
  • осећала 9
  • осећало 2
  • осећање 1
  • осећао 12
  • Осећао 2
  • осећати 1
  • осече 1
  • осигурају 1
  • осиромаше 1
  • осиромаши 1
  • осиромашити 1
  • оскудица 1
  • ослања 1
  • ослободе 1
  • ослободи 2
  • ослободио 1
  • ослобођена 1
  • ослобођени 1
  • ослобођење 1
  • ослове 1
  • ослови 1
  • ословљава 3
  • ословљавању 1
  • ослоне 1
  • осмех 1
  • осмехну 1
  • осмехнувши 1
  • осмехом 1
  • особе 1
  • осоран 1
  • оста 3
  • оставе 2
  • Остави 2
  • остави 6
  • оставив 1
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставио 2
  • оставља 3
  • остављају 1
  • остављајући 3
  • Остављала 1
  • остављала 2
  • остављао 3
  • остављаху 1
  • остављена 1
  • остављено 1
  • оставу 1
  • остаде 1
  • остајала 5
  • остајао 1
  • остаје 12
  • остају 2
  • остала 3
  • остале 2
  • остали 7
  • осталим 2
  • осталима 3
  • осталих 9
  • остало 5
  • Остане 1
  • остане 12
  • остану 1
  • остао 3
  • остаре 1
  • остарела 1
  • остарелих 1
  • Остатак 1
  • остати 1
  • осудио 1
  • осушеним 1
  • отац 51
  • Отац 6
  • отвара 3
  • отварају 1
  • отворе 1
  • отворен 2
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отворени 1
  • отворенији 1
  • отворених 1
  • отворено 2
  • отвореног 1
  • Отвори 1
  • отвори 6
  • отворила 1
  • отворили 2
  • отворио 1
  • отерано 1
  • отети 1
  • отиде 1
  • отићи 2
  • отишао 7
  • отишла 7
  • отишли 1
  • откад 1
  • Откад 1
  • откада 2
  • откаже 1
  • Откако 1
  • откако 4
  • откинуло 1
  • отклонио 1
  • откопчавајући 1
  • откуда 1
  • откупили 1
  • отме 1
  • отмено 1
  • отпадне 1
  • отплати 1
  • отпоздравља 1
  • отпоче 1
  • отправљала 1
  • отпраћа 1
  • отпраћивала 1
  • отприлике 1
  • отпутовао 1
  • отргли 1
  • отргне 1
  • отресав 1
  • отресавши 1
  • отрчала 1
  • отуд 2
  • Отуда 1
  • отуда 17
  • Офиксане 1
  • ох 1
  • Ох 6
  • охлади 1
  • охладнели 1
  • охрабрен 1
  • охрабрио 1
  • оца 31
  • оцева 4
  • оцевима 1
  • оцем 5
  • оцени 1
  • оцније 1
  • оцртава 4
  • оцртавају 2
  • оцу 7
  • очајно 1
  • очвршћавао 1
  • очев 4
  • Очева 1
  • очева 3
  • очеве 3
  • очеви 1
  • очевим 1
  • очевих 1
  • очево 1
  • очеву 2
  • очекивало 1
  • очекује 1
  • очекујући 2
  • Очи 1
  • очи 10
  • Очију 1
  • очију 6
  • очима 12
  • очишћене 1
  • очува 1
  • Оџинци 1
  • оштрије 1
  • оштрине 1
  • П 1
  • Па 30
  • па 85
  • пада 11
  • падају 1
  • падајући 1
  • падала 1
  • паде 3
  • падинама 1
  • падне 4
  • пажљивије 1
  • пажљиво 4
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пазар 8
  • пазара 6
  • пазари 2
  • пазарио 1
  • пазаром 1
  • пазећи 1
  • Пазећи 1
  • пази 7
  • пазио 2
  • пазуха 2
  • пазухама 1
  • пазухе 1
  • пак 1
  • пакости 1
  • пала 1
  • пали 1
  • палила 1
  • палих 1
  • пало 2
  • памет 3
  • паметан 4
  • памети 4
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнији 2
  • паметним 1
  • паметно 4
  • памти 1
  • памуклијама 1
  • памуком 1
  • пао 2
  • Папуча 1
  • папучама 2
  • папуче 1
  • пара 1
  • парама 1
  • Парастоси 1
  • паре 1
  • пари 1
  • партијом 1
  • парчад 2
  • парче 4
  • пасти 1
  • пати 3
  • патило 1
  • патосан 1
  • паши 1
  • пева 7
  • певајући 1
  • певати 1
  • пегама 1
  • пекарница 1
  • пела 1
  • пели 1
  • пење 1
  • пењу 1
  • пењући 1
  • пео 2
  • пере 1
  • перо 1
  • пером 1
  • песма 4
  • песме 4
  • песми 1
  • песмом 1
  • песму 4
  • Пећи 2
  • печења 1
  • пешевима 1
  • пешкир 4
  • пешкиром 1
  • пијаница 1
  • пијано 1
  • пије 9
  • пијем 1
  • пијење 3
  • пију 6
  • пијући 2
  • пила 1
  • пили 1
  • Пили 1
  • пини 1
  • пио 1
  • пиротски 1
  • писаљка 1
  • писаљком 1
  • писаљку 1
  • писано 1
  • пита 20
  • питају 2
  • питајући 4
  • питала 2
  • питали 1
  • питам 1
  • питао 3
  • пити 1
  • питом 1
  • пића 4
  • пиће 5
  • пише 1
  • плаве 1
  • плакала 5
  • плане 1
  • планина 1
  • плати 2
  • платити 2
  • платно 1
  • плач 6
  • плача 6
  • плаче 8
  • плачеш 2
  • плачно 3
  • плачу 3
  • плачући 3
  • плаше 1
  • плашећи 1
  • плашљиво 2
  • плетиво 1
  • плива 1
  • плитке 1
  • плочама 1
  • плоче 1
  • пљачка 1
  • пљачкали 1
  • пљачке 1
  • Пљачковица 1
  • Пљачковице 1
  • Пљачковици 1
  • пљувачку 1
  • по 145
  • По 8
  • побегао 1
  • Побегла 1
  • побегла 2
  • побегле 1
  • побегне 1
  • побеже 1
  • побеснеле 1
  • побеснео 1
  • побожности 1
  • побрину 1
  • поведе 1
  • повезана 2
  • повезане 2
  • повезаних 1
  • поверилац 1
  • повериоцу 1
  • повијала 1
  • повлаче 2
  • повлачи 2
  • повлачио 1
  • повода 1
  • повољна 1
  • поврати 1
  • повратила 1
  • повратити 1
  • поврх 1
  • површине 1
  • повукао 1
  • повуче 4
  • повучено 1
  • погађа 1
  • погађајући 2
  • Погађао 1
  • Поглавар 1
  • Поглаварци 1
  • поглед 2
  • погледа 5
  • погледао 1
  • погледи 1
  • погледом 3
  • погледу 3
  • погнут 2
  • погнута 1
  • погнуте 6
  • Погнутије 1
  • погнуто 2
  • Погрбљен 1
  • погрбљена 1
  • погреше 1
  • погреши 2
  • погрешио 1
  • погрешку 1
  • погрешно 2
  • погружено 3
  • погурен 3
  • погуреније 1
  • погурено 4
  • погурио 1
  • Под 1
  • под 12
  • подај 1
  • подаље 1
  • подбоченом 1
  • подбрадак 2
  • подбухлим 1
  • Подваљак 1
  • подвргну 1
  • подетињала 1
  • подетињале 1
  • подигне 1
  • подиже 2
  • подједнаких 1
  • подједнако 1
  • подлога 1
  • подмладио 1
  • подне 3
  • подневни 1
  • поднесе 2
  • подноси 1
  • подразумевала 1
  • подржавана 1
  • Подрум 1
  • подрум 4
  • подрума 7
  • подруме 1
  • подрумом 1
  • подруму 5
  • подсмехом 2
  • подударају 1
  • подупире 1
  • подупирући 1
  • пође 15
  • пођу 3
  • пожуре 1
  • позаборављао 1
  • позади 2
  • позајми 2
  • позајмицу 1
  • позва 1
  • позване 1
  • позвао 2
  • поздрав 2
  • поздраве 3
  • Поздрави 1
  • поздрави 3
  • поздрављајући 1
  • поздрављали 1
  • позива 1
  • позивала 1
  • позивање 1
  • позивао 2
  • позлило 2
  • позна 1
  • познавало 1
  • Познавало 1
  • познаје 4
  • познају 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познато 1
  • позно 2
  • позове 1
  • поиште 1
  • појаве 1
  • појави 5
  • појавивши 1
  • појавила 2
  • појављивао 1
  • појављује 1
  • појављују 1
  • појас 4
  • појаса 1
  • појасом 1
  • појасу 2
  • појединих 1
  • појили 1
  • појми 1
  • покаже 5
  • покажу 2
  • показивао 1
  • Показује 1
  • показује 3
  • показујући 4
  • Покаткад 3
  • покаткада 1
  • поквари 1
  • поклецне 1
  • поклон 1
  • поклоњено 1
  • поклопила 1
  • покој 2
  • покоји 1
  • покојник 1
  • покојника 1
  • покојници 1
  • покојног 3
  • покојном 1
  • покољ 1
  • покорно 1
  • покрај 1
  • покрета 1
  • покрети 1
  • покрив 1
  • покривен 1
  • покривена 2
  • покрије 1
  • покроваца 1
  • покровце 1
  • покровци 1
  • пола 1
  • полаганим 1
  • полагано 1
  • полажући 1
  • Полазећи 1
  • полако 13
  • Полако 2
  • полаком 1
  • поласку 1
  • полегали 1
  • полети 2
  • полива 1
  • поливала 2
  • поливене 1
  • полићима 1
  • половина 1
  • половини 2
  • половину 2
  • половио 1
  • положаје 1
  • положи 1
  • положио 1
  • полуга 1
  • полуге 4
  • полуобасјана 1
  • полутами 1
  • поље 2
  • пољске 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 4
  • пољубила 1
  • помагао 2
  • помаже 2
  • помажу 1
  • помажући 1
  • помена 1
  • поменула 1
  • помете 1
  • пометњу 1
  • помешала 1
  • помешаног 1
  • помилова 1
  • помињу 1
  • помисле 1
  • помисли 1
  • помно 3
  • помогао 1
  • помогне 5
  • помогну 2
  • понајвише 1
  • понашање 1
  • понедеоник 2
  • Понекад 1
  • понекада 1
  • понеки 1
  • понесе 4
  • понесеш 1
  • понети 1
  • понижена 1
  • понижење 2
  • понизан 1
  • понизно 5
  • понизност 1
  • понизности 2
  • понова 5
  • понови 1
  • поново 2
  • поноси 1
  • поносит 1
  • поносно 1
  • поноћ 1
  • понуда 1
  • понуде 2
  • понуду 1
  • Поп 1
  • попа 1
  • попи 1
  • попије 3
  • попију 1
  • попне 1
  • попови 2
  • попречном 1
  • попустио 1
  • попуштао 1
  • поражавајуће 1
  • поразговара 1
  • порази 1
  • порастао 1
  • поред 20
  • поређан 1
  • поређане 1
  • поређани 3
  • поређао 1
  • порез 1
  • поремети 2
  • порода 1
  • породица 1
  • породице 1
  • поручи 3
  • поручивала 1
  • поручивао 1
  • поручује 1
  • поруши 1
  • посаветује 2
  • посаветују 1
  • посади 1
  • посакривали 1
  • посао 11
  • посведочио 1
  • поседе 1
  • посеку 1
  • посећивале 1
  • посипа 1
  • Посла 1
  • посла 9
  • пославши 1
  • Послала 1
  • послати 1
  • После 18
  • после 55
  • последња 1
  • последње 3
  • последњем 1
  • последњи 1
  • последњу 1
  • послова 1
  • послове 2
  • послови 1
  • Послови 1
  • послом 8
  • послу 9
  • послугу 3
  • послужење 1
  • послужи 2
  • послуживало 1
  • послује 1
  • послуша 1
  • послушају 1
  • послушна 1
  • поспи 1
  • посрка 1
  • Посрне 1
  • посрну 3
  • посрнуће 1
  • посрћући 1
  • Поставе 1
  • поставила 1
  • поставља 1
  • постављајући 1
  • постаде 3
  • постајала 1
  • постајали 1
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 5
  • постале 1
  • постане 2
  • постану 2
  • постао 3
  • постарао 1
  • постаће 1
  • постеља 5
  • постељама 1
  • постеље 5
  • постељи 6
  • постељом 1
  • постељу 3
  • постидна 1
  • постоја 1
  • постојала 1
  • постојао 1
  • посуђа 1
  • посуђе 2
  • посумња 2
  • потаје 1
  • потаји 3
  • потајна 1
  • потајно 1
  • потврде 1
  • потписао 1
  • потпуна 1
  • потпуно 3
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребно 1
  • потребу 1
  • потрес 1
  • потресе 1
  • потресен 2
  • потроши 3
  • потрчали 1
  • потрчи 1
  • потужи 1
  • потчини 1
  • поћи 3
  • Поуздано 1
  • поуздано 2
  • поуздања 1
  • поуче 1
  • похађа 1
  • походе 1
  • поцрвенеле 1
  • Поче 1
  • поче 19
  • почев 1
  • Почела 1
  • почела 9
  • почеле 3
  • почели 12
  • Почео 1
  • почео 17
  • почети 1
  • почетку 4
  • Почеше 1
  • почеше 5
  • почиње 4
  • Почињу 1
  • почињу 2
  • почне 18
  • почну 1
  • пошав 1
  • пошаље 1
  • пошао 3
  • пошета 1
  • пошље 5
  • пошљеш 1
  • пошљи 2
  • поштапајући 2
  • пошто 23
  • Пошто 5
  • поштовали 2
  • поштован 1
  • поштовања 1
  • поштовањем 1
  • поштовати 1
  • поштује 1
  • права 1
  • правиле 1
  • правилни 1
  • правим 1
  • Право 1
  • право 14
  • праг 2
  • прага 2
  • прагове 1
  • прагу 1
  • празна 2
  • празне 3
  • празни 1
  • Празник 1
  • празник 2
  • празника 4
  • Празником 1
  • празним 1
  • празнине 1
  • празничном 1
  • празно 1
  • празној 1
  • празну 1
  • прате 1
  • пратећи 3
  • пратила 3
  • Пратио 1
  • Пратите 1
  • пратње 1
  • пратњи 2
  • пратњу 1
  • праћен 1
  • прашта 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • прве 3
  • првенац 1
  • првенства 1
  • првенцима 1
  • првенцу 1
  • Први 1
  • први 11
  • првим 1
  • прво 14
  • Прво 3
  • првога 2
  • Пре 2
  • пре 63
  • пребацио 2
  • пребацују 1
  • пребачених 1
  • преболевши 1
  • пребројава 1
  • пребројавао 1
  • превари 1
  • прегледа 5
  • прегледавши 1
  • прегледају 1
  • прегледала 1
  • прегледати 1
  • прегледом 1
  • прегли 1
  • пред 19
  • Пред 2
  • преда 5
  • предаде 1
  • предајући 1
  • предала 3
  • предвечерње 1
  • предомисли 2
  • предосећала 1
  • предосећања 1
  • предосећање 1
  • предсказује 1
  • представника 1
  • предусреће 1
  • пређашњих 1
  • пређашњице 1
  • пређе 2
  • прежутела 1
  • презадужили 1
  • прек 2
  • прекида 2
  • прекидала 1
  • прекине 1
  • прекинули 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • преклињућим 1
  • преко 10
  • прекор 1
  • прекора 2
  • прекорачи 1
  • прекоре 1
  • прекорена 1
  • прекори 2
  • прекрсти 3
  • прекрстио 1
  • прекрштеним 3
  • прекрштених 1
  • Прекрштених 2
  • прелива 1
  • преломи 1
  • према 12
  • пренеражена 1
  • пренесе 1
  • преносила 1
  • преображена 1
  • преобучена 1
  • Препиће 1
  • преплашен 3
  • преплашена 3
  • преплашене 1
  • преплашено 3
  • преподне 1
  • преправке 1
  • преседела 3
  • преседне 1
  • пресекао 1
  • пресекло 1
  • пресече 5
  • пресечена 3
  • пресипани 1
  • преспава 1
  • Престаде 1
  • престаде 3
  • престају 1
  • престала 1
  • престало 1
  • престанеш 1
  • Престрашен 1
  • престрашен 2
  • Пресукана 1
  • пресушила 1
  • прете 1
  • претргнеш 1
  • Претрпана 1
  • преузимају 1
  • прешла 1
  • при 5
  • прибере 3
  • прибира 1
  • прибирајући 2
  • приближава 1
  • приближавала 1
  • приближавало 1
  • приближавање 1
  • приближавању 1
  • приближује 1
  • Приближујући 1
  • прибран 2
  • прибрана 1
  • прибрано 2
  • привукла 1
  • пригрљеном 1
  • придруже 1
  • придружише 1
  • приђе 1
  • Приђе 1
  • Призрену 1
  • прија 2
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • пријатеље 2
  • пријатељи 1
  • пријатељима 2
  • пријатељу 1
  • пријатна 1
  • пријатно 2
  • прије 2
  • пријо 3
  • прикљештена 1
  • прикрије 1
  • прилази 5
  • прилика 1
  • прилике 1
  • приликом 5
  • прилику 3
  • приљубљен 1
  • приљубљеним 1
  • прима 1
  • примала 1
  • примања 1
  • примање 2
  • приме 1
  • примете 1
  • примети 3
  • приметило 1
  • приметним 1
  • примећивало 1
  • примећивао 1
  • примора 1
  • принесе 1
  • принеси 1
  • приносећи 1
  • приносите 1
  • приону 1
  • приписивала 1
  • припита 1
  • приређивале 1
  • приспеју 1
  • пристави 1
  • пристајала 1
  • пристајали 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристанка 1
  • пристати 2
  • приступи 2
  • притворно 1
  • притворство 1
  • притиска 1
  • притискиван 1
  • притискује 1
  • притисне 1
  • Прича 1
  • прича 3
  • причају 2
  • Причала 1
  • причало 1
  • причање 1
  • причао 2
  • причати 2
  • причекам 1
  • прља 1
  • пробајући 1
  • пробања 1
  • пробу 1
  • пробуде 1
  • пробуди 3
  • пробудила 1
  • пробудили 3
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • проведе 1
  • проведу 1
  • провео 1
  • проветравање 1
  • проводе 1
  • проводи 1
  • провреднела 1
  • проговори 1
  • проговорио 1
  • прода 1
  • продавајући 2
  • продавања 1
  • продавање 1
  • продавао 1
  • продаја 1
  • продаје 1
  • продају 1
  • продао 1
  • продире 1
  • продирући 1
  • продужавајући 1
  • Продужи 1
  • продужи 5
  • продужили 1
  • Продужио 1
  • прође 6
  • прођу 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 2
  • прозори 2
  • прозрачни 1
  • пројекат 1
  • пројекта 2
  • пролажење 1
  • пролазе 2
  • пролазећи 4
  • пролази 5
  • пролазила 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролазника 3
  • пролазнике 2
  • Пролазници 1
  • пролетно 1
  • пролеће 1
  • пролола 1
  • променила 1
  • промуцао 1
  • пронесен 1
  • пропадне 2
  • пропадну 1
  • пропали 1
  • пропало 1
  • пропаст 2
  • пропасти 3
  • пропије 1
  • пропусте 1
  • пропустили 1
  • пропустио 1
  • пропуштају 1
  • пропуштајући 1
  • пропуштала 1
  • проси 1
  • просилац 1
  • просили 1
  • просиоца 1
  • просјаци 2
  • просјацима 1
  • прости 2
  • простим 1
  • простиру 1
  • простој 1
  • простом 1
  • простране 1
  • прострта 1
  • простртих 1
  • простртој 1
  • протезала 1
  • протезао 2
  • противни 1
  • проћи 3
  • процени 1
  • прочита 1
  • прочула 1
  • прошавши 1
  • прошапта 2
  • прошарана 1
  • прошевине 1
  • прошевину 2
  • прошетао 1
  • прошири 1
  • проширује 2
  • прошло 2
  • прса 7
  • прсију 1
  • прсима 3
  • прскајући 1
  • прста 1
  • прсте 2
  • прстеновање 1
  • Прсти 2
  • прстију 2
  • прстима 1
  • пругом 1
  • пружали 1
  • пружи 1
  • пружили 1
  • пружило 1
  • пружио 1
  • псалме 2
  • псовка 1
  • псовке 2
  • псује 1
  • псујући 1
  • пукну 1
  • Пун 2
  • пун 3
  • пуна 4
  • пуне 1
  • пуни 4
  • пуним 1
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пуста 2
  • пусти 2
  • пусто 1
  • пустој 1
  • пустом 1
  • пут 20
  • пута 19
  • путањом 2
  • путем 2
  • путници 1
  • путује 1
  • пући 2
  • пуца 1
  • пуцањ 1
  • пуцкарања 1
  • пуцњавом 1
  • пушака 2
  • Пуше 1
  • пуши 2
  • пушио 2
  • пушка 1
  • пушке 1
  • пушта 4
  • пуштајући 1
  • работи 1
  • равна 1
  • равне 1
  • равним 1
  • равнога 1
  • равнодушно 4
  • рад 2
  • рада 3
  • раде 4
  • радећи 1
  • Радећи 1
  • ради 44
  • радила 5
  • радиле 1
  • радили 1
  • радило 1
  • радио 5
  • радити 1
  • радиш 2
  • раднике 2
  • радња 8
  • радње 6
  • радњи 5
  • радњу 12
  • радо 2
  • радовало 1
  • Радовало 1
  • радовање 1
  • радовати 1
  • Радознали 1
  • радознало 1
  • радосна 1
  • радосне 1
  • радосни 1
  • радосница 1
  • радосно 11
  • радост 7
  • радостан 3
  • радости 6
  • радује 1
  • радујући 1
  • ражали 1
  • разастирао 1
  • разастре 1
  • разбацано 1
  • разбијене 1
  • разбију 1
  • разблудним 1
  • разбојем 1
  • разбоју 1
  • разболела 1
  • разболео 1
  • развија 1
  • развијенија 2
  • развијеном 1
  • разгледа 1
  • Разговара 1
  • разговара 6
  • разговарају 5
  • разговарала 2
  • разговарале 1
  • разговарање 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговетно 1
  • разговор 6
  • разговорна 1
  • разговорнији 1
  • разговору 4
  • разгранато 1
  • разграњујући 1
  • разгрејаног 1
  • раздавало 1
  • раздаје 1
  • раздањује 3
  • раздрагано 1
  • раздраганост 1
  • раздражен 1
  • разлеже 2
  • разлетеше 1
  • разликовала 1
  • разлику 1
  • размажено 1
  • разнеженом 1
  • разносе 1
  • разочара 1
  • разузурени 1
  • разузури 1
  • разузуривао 1
  • разузурујући 1
  • разумевајући 1
  • Разумела 1
  • ракије 2
  • ракију 2
  • Рамена 1
  • рамена 2
  • рамену 2
  • раније 3
  • Рано 2
  • рано 8
  • рањав 1
  • расипа 1
  • расипају 1
  • расипања 1
  • расипању 1
  • расипаш 1
  • раскалашна 1
  • расклопи 1
  • раскомоћен 1
  • раскомоћене 1
  • раскомоћено 1
  • раскопчани 1
  • раскош 1
  • раскоши 1
  • раскошна 1
  • раскошни 1
  • раскошно 2
  • распали 1
  • распаљених 1
  • распасан 1
  • распасани 1
  • Распасујући 1
  • распита 2
  • распитује 1
  • расплакано 1
  • расповијајући 1
  • распознавао 2
  • распознаје 1
  • расположен 1
  • расположенији 1
  • расположење 1
  • расположио 1
  • распоређује 1
  • распрема 2
  • распремала 1
  • распремање 1
  • распрода 2
  • распродао 1
  • распростро 1
  • распуштеница 1
  • распуштеницу 1
  • расрди 1
  • растављајући 1
  • растанку 1
  • растворен 1
  • растеже 1
  • растресеном 1
  • растужујући 1
  • расхлади 3
  • расхлађен 1
  • рафу 1
  • рахат 1
  • рачун 3
  • рачуна 6
  • раштркана 1
  • раштрканим 1
  • рашћеретају 1
  • рђави 1
  • рђаво 3
  • ред 16
  • реда 1
  • редова 1
  • редове 3
  • редови 1
  • редовима 1
  • редом 2
  • реду 16
  • ређа 3
  • ређала 1
  • ређе 1
  • рекао 3
  • рекла 2
  • рекли 1
  • рекох 1
  • реметило 1
  • Ретко 1
  • ретко 2
  • реч 2
  • рече 7
  • решава 2
  • решен 1
  • решено 1
  • решење 1
  • реши 7
  • рибања 1
  • Рила 1
  • Риста 1
  • родбина 4
  • родбине 12
  • родбини 2
  • родбину 4
  • родио 1
  • родитеља 1
  • родитељи 1
  • родно 1
  • рођак 1
  • рођаком 1
  • рођеноме 1
  • ропцима 1
  • рубља 1
  • рубље 1
  • рубове 1
  • рукава 3
  • рукаве 1
  • рукави 2
  • рукавима 2
  • рукама 18
  • руке 12
  • руком 4
  • руку 20
  • рукује 1
  • рупи 1
  • рупу 1
  • руци 5
  • руча 2
  • ручава 1
  • ручавали 1
  • ручак 10
  • ручала 1
  • ручамо 1
  • ручао 2
  • ручка 14
  • ручком 2
  • ручку 2
  • рчу 2
  • рчући 1
  • С 4
  • с 85
  • са 143
  • Са 9
  • саблазно 1
  • Сав 1
  • сав 16
  • савет 4
  • савете 1
  • саветује 1
  • сави 2
  • савијао 1
  • савије 1
  • сагибања 1
  • сагињао 1
  • сагиње 1
  • сагињући 1
  • сагледа 3
  • сагне 2
  • сагнута 1
  • сад 29
  • Сад 6
  • сада 49
  • Сада 6
  • сади 1
  • Садржај 1
  • сажаљевајући 2
  • сажаљевао 1
  • Сажаљевао 1
  • сажаљења 1
  • сажаљењем 1
  • сазнаде 1
  • сазре 1
  • сајту 1
  • сакривању 1
  • сакрије 1
  • сакрију 1
  • сакрила 1
  • сакрити 1
  • Сам 3
  • сам 39
  • Сама 1
  • сама 14
  • саме 5
  • сами 2
  • самим 1
  • самих 1
  • само 109
  • Само 21
  • самог 1
  • самога 1
  • самоглав 1
  • самој 1
  • самом 4
  • самоћа 1
  • самоће 1
  • самоћи 1
  • самоуверено 1
  • самрти 1
  • самртним 1
  • саму 3
  • Сан 1
  • сан 6
  • сандука 2
  • сандуке 1
  • сандуцима 1
  • сарачани 1
  • Сасвим 2
  • сасвим 23
  • састаје 1
  • састану 1
  • сахана 1
  • сахане 2
  • саханима 1
  • сахат 2
  • сахате 2
  • сахрана 1
  • сахране 2
  • сахранила 1
  • Сахранио 1
  • сахрањена 1
  • сачека 1
  • сачекав 1
  • Сва 2
  • сва 21
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбама 1
  • свадбе 5
  • свадби 1
  • свадбу 9
  • свађа 1
  • свађајући 1
  • Свађао 1
  • свађу 1
  • свака 2
  • Свакад 1
  • свакад 9
  • Свакада 1
  • Сваке 1
  • сваке 2
  • сваки 17
  • Сваки 4
  • свакидашња 1
  • свакидашњи 1
  • Свако 2
  • свако 6
  • сваког 15
  • Сваког 2
  • свакога 2
  • свакодневно 1
  • свакодневног 1
  • свакој 1
  • сваком 3
  • свакоме 1
  • Сваку 1
  • сваку 3
  • свануће 1
  • свачему 1
  • свашта 7
  • све 180
  • Све 22
  • свег 3
  • свега 7
  • сведок 1
  • свеж 1
  • свеже 9
  • свежег 1
  • свежина 1
  • свежине 1
  • Свекар 1
  • свекар 5
  • свекра 5
  • Свекрва 1
  • свекрва 3
  • свекрве 1
  • свекрвом 1
  • свекрву 1
  • свекрове 1
  • свекровој 1
  • свекрову 1
  • свекру 1
  • свело 1
  • свему 5
  • свесрдно 1
  • Свесрдно 1
  • свесрдног 1
  • свести 1
  • свет 2
  • света 2
  • Свете 1
  • свети 1
  • светле 1
  • светлећи 1
  • светли 1
  • светлила 1
  • светло 1
  • Светлост 1
  • светлост 3
  • светлости 2
  • светом 3
  • свету 1
  • Свећа 2
  • свећа 6
  • свећама 2
  • Свеће 1
  • свеће 4
  • свећи 2
  • свећом 4
  • Свећу 2
  • свећу 6
  • свечан 1
  • свечано 1
  • Свечано 1
  • сви 25
  • Сви 6
  • свију 1
  • свиле 1
  • свима 5
  • свирајући 1
  • свирање 1
  • свирача 1
  • свирачи 1
  • свирачима 4
  • свирка 3
  • свирке 2
  • свирком 1
  • свирку 2
  • свих 6
  • свлачећи 1
  • свлачио 1
  • свога 6
  • свод 1
  • свода 2
  • свој 8
  • своја 1
  • своје 19
  • својем 1
  • својим 14
  • својима 1
  • својих 5
  • својој 4
  • својом 4
  • своју 10
  • свом 1
  • своме 5
  • свратити 1
  • свршавала 1
  • свршавао 2
  • сврше 2
  • свршено 10
  • сврши 5
  • свршивши 2
  • свршила 2
  • Свршило 1
  • свршим 1
  • свршио 2
  • свршити 2
  • Сву 1
  • сву 7
  • свуда 3
  • свукао 1
  • се 985
  • Себе 1
  • себе 36
  • себи 16
  • севдаха 2
  • седа 8
  • седају 1
  • седајући 1
  • седала 1
  • Седао 1
  • седе 13
  • Седе 2
  • седела 5
  • седеле 1
  • седели 1
  • седељке 1
  • седење 8
  • седео 5
  • седети 1
  • седећи 6
  • седи 35
  • Седи 8
  • седимо 1
  • седмице 1
  • седне 5
  • седни 1
  • седну 2
  • сеј 1
  • села 3
  • селима 2
  • село 1
  • Село 1
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељанке 2
  • Сем 1
  • сенке 1
  • сенци 1
  • сео 2
  • сестара 2
  • сестре 5
  • Сети 2
  • сети 3
  • сетивши 1
  • сетила 1
  • сетило 1
  • Сетке 1
  • сетом 1
  • сећајући 1
  • сеците 1
  • Сешћу 1
  • си 13
  • сигуран 3
  • сигурна 3
  • сигурни 3
  • сигурнији 1
  • сигурно 24
  • сигурној 1
  • сигурност 1
  • сиђе 5
  • сија 1
  • силазећи 1
  • силази 1
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силине 1
  • силна 3
  • силне 1
  • силних 1
  • силног 2
  • силом 1
  • син 14
  • Син 2
  • Сина 1
  • сина 9
  • сине 2
  • синко 23
  • синова 1
  • синови 4
  • сином 5
  • сину 8
  • сипајући 1
  • сир 2
  • сира 6
  • Сиров 1
  • сирове 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 2
  • сиси 1
  • Сит 1
  • сита 2
  • сити 1
  • ситницу 1
  • ситно 2
  • сишла 1
  • сјаја 1
  • сјајно 1
  • скаменила 1
  • Скаменила 1
  • скамењена 2
  • скидајући 1
  • скине 2
  • скину 1
  • склања 1
  • склањању 1
  • склапа 1
  • склони 1
  • склонити 1
  • скљокао 1
  • Скопљу 1
  • скоро 1
  • скочи 1
  • скочио 1
  • скочише 1
  • скривену 1
  • скрхало 1
  • скупља 1
  • скупљајући 1
  • скупљала 1
  • скупљени 1
  • скупљеним 1
  • скупљених 2
  • скута 2
  • скучено 1
  • слаб 5
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабост 2
  • слабости 2
  • слабуњав 2
  • славама 2
  • слави 4
  • славу 1
  • сладак 1
  • сладост 1
  • слаже 2
  • слазила 1
  • слала 2
  • слали 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • слатка 2
  • Слатки 1
  • слаткиша 1
  • слаткише 1
  • слатко 8
  • слатког 1
  • слегло 1
  • слепа 1
  • слепче 1
  • слобода 1
  • слободан 2
  • слободи 1
  • Слободна 1
  • слободна 2
  • слободни 1
  • слободније 2
  • слободнијем 1
  • слободно 7
  • слободну 1
  • сломи 1
  • слуга 7
  • слугама 2
  • слуге 7
  • слугу 8
  • служба 1
  • службу 1
  • служили 1
  • служим 1
  • служиш 1
  • слузи 1
  • слути 1
  • слутило 1
  • слутња 1
  • слутње 1
  • случајно 9
  • слуша 12
  • Слуша 3
  • слушајући 3
  • слушао 6
  • слушати 1
  • слушкиња 6
  • слушкиње 2
  • слушкињу 1
  • сматрала 1
  • сме 12
  • смежурана 1
  • смејала 1
  • смејао 1
  • смеје 3
  • смеју 3
  • смејући 11
  • смела 5
  • смели 1
  • смело 1
  • смео 6
  • смерно 3
  • смета 1
  • сметају 1
  • смети 1
  • сметњи 4
  • смех 1
  • смеш 1
  • смешећи 1
  • смеши 1
  • смиловао 1
  • смири 1
  • смирила 1
  • Смирила 1
  • смрачи 1
  • Смрт 2
  • смрт 7
  • смрти 6
  • смртни 1
  • сна 1
  • снаге 3
  • снагом 1
  • снагу 4
  • снаја 3
  • снаји 1
  • снајкино 1
  • снаха 10
  • снахе 3
  • снахи 1
  • снахом 2
  • снаху 9
  • Снашке 1
  • снашки 1
  • снебивајући 2
  • сневала 1
  • сневао 1
  • снизак 1
  • сниска 1
  • сниски 1
  • снисходљивост 1
  • сну 1
  • снужден 1
  • снуждено 2
  • со 2
  • соба 2
  • собама 4
  • собе 14
  • соби 21
  • собици 1
  • собног 1
  • собом 8
  • собу 11
  • соли 5
  • сопче 2
  • сопчета 4
  • сопчету 3
  • софра 2
  • софре 3
  • софри 1
  • софру 11
  • спава 7
  • спавају 7
  • спавале 1
  • спавања 1
  • спавање 3
  • спавао 3
  • спавати 1
  • спаваћој 1
  • спази 1
  • спазила 1
  • спазили 1
  • спазио 1
  • спазише 1
  • спасла 1
  • спечен 1
  • спискови 1
  • спојили 1
  • спокојним 1
  • спокојно 1
  • спокојства 1
  • Споља 1
  • спомене 1
  • спопадне 1
  • споредне 1
  • спорије 1
  • споро 1
  • спотакне 1
  • спотичући 1
  • спрат 5
  • спрата 5
  • спрату 1
  • спреда 2
  • спрема 6
  • спремају 2
  • спремајући 1
  • спремале 1
  • спремали 1
  • спреман 1
  • спремано 1
  • спремања 2
  • спремање 4
  • спремању 2
  • спреми 3
  • спремивши 1
  • спремили 1
  • спремљен 1
  • спремљена 2
  • спремљене 1
  • спремна 1
  • спремно 1
  • спречи 3
  • спроводи 1
  • Спроћу 1
  • спроћу 9
  • Спусти 1
  • спустио 1
  • спуштање 1
  • срама 1
  • Срамота 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Срби 3
  • сребрни 1
  • среди 2
  • средини 1
  • срећа 1
  • Срећан 1
  • срећан 14
  • среће 3
  • срећи 2
  • срећна 12
  • срећне 1
  • срећни 2
  • срећнији 2
  • срећно 8
  • срећу 3
  • српска 1
  • српске 2
  • СРПСКЕ 3
  • српски 1
  • српских 1
  • сруши 1
  • срца 7
  • срце 6
  • срџбом 1
  • стави 1
  • ставља 2
  • стављају 1
  • стављала 1
  • стаде 1
  • Стаде 1
  • стај 2
  • стајала 1
  • стајале 2
  • стајало 2
  • стајања 1
  • стајање 1
  • Стајао 1
  • стајаће 5
  • стајаћих 1
  • Стаје 1
  • стајем 1
  • стакло 1
  • стала 1
  • Стаменку 1
  • Стана 6
  • стане 3
  • Станин 2
  • Станини 1
  • Станковић 4
  • Стано 2
  • стану 1
  • Стану 2
  • стао 3
  • Стар 1
  • стар 5
  • стара 2
  • старање 1
  • старац 2
  • старе 3
  • старешинству 1
  • Стари 3
  • стари 8
  • старија 1
  • старије 3
  • старијег 1
  • старији 8
  • старим 4
  • старих 1
  • старку 1
  • старо 5
  • старог 1
  • старој 1
  • старом 2
  • старости 1
  • стару 1
  • старца 1
  • старци 1
  • старчев 1
  • стас 1
  • стасу 1
  • ствар 4
  • ствари 6
  • стварима 1
  • стварчицу 1
  • сте 1
  • Стеван 1
  • Стеване 1
  • Стеванова 1
  • стегао 1
  • стегне 1
  • стежу 1
  • стежући 1
  • стекло 1
  • стењући 1
  • степеница 2
  • степенице 1
  • Степенице 1
  • стигао 1
  • стид 1
  • Стид 1
  • стида 3
  • стиде 2
  • стидећи 1
  • стидљив 1
  • стисне 1
  • стиснута 1
  • стиснуте 1
  • стиснутија 1
  • стиснутим 2
  • стиснутих 1
  • Сто 1
  • стога 1
  • Стојане 1
  • Стојанче 1
  • Стојанчетове 1
  • Стојанчетовим 1
  • Стојанчетових 2
  • Стојанчетовој 1
  • стоје 4
  • стојећи 10
  • Стојећи 2
  • стојећки 1
  • Стоји 1
  • стоји 16
  • Стојиљко 1
  • стојим 1
  • Стојмена 1
  • Стојно 1
  • столица 1
  • столице 1
  • столичице 1
  • столичици 1
  • столове 1
  • стопала 1
  • стопку 1
  • страна 2
  • стране 7
  • страни 3
  • страном 1
  • страну 2
  • страсти 1
  • страх 4
  • страха 14
  • страховање 1
  • страхом 9
  • страху 2
  • страшно 2
  • стреје 1
  • стрепе 2
  • стрепела 2
  • стрепећи 7
  • стрепи 6
  • стрепити 1
  • стрепње 1
  • стрина 2
  • стрине 3
  • стричева 1
  • стричеве 1
  • стричеви 1
  • Строг 1
  • строг 3
  • строга 4
  • строгим 1
  • строго 5
  • строгости 1
  • строжије 1
  • ступа 1
  • ступне 1
  • ступну 1
  • су 111
  • субота 1
  • суботе 2
  • суботом 1
  • суботу 2
  • Сув 1
  • сув 5
  • Сува 1
  • сува 2
  • суве 1
  • сувим 2
  • сувише 2
  • сувља 2
  • сувљи 2
  • суво 6
  • сувом 1
  • сувоту 2
  • суву 1
  • суд 2
  • судбина 2
  • Судерца 1
  • судећи 1
  • судова 1
  • судове 2
  • судови 1
  • судовима 1
  • суду 1
  • Суза 1
  • суза 5
  • сузама 3
  • Сузе 1
  • сузе 4
  • сузи 1
  • сузу 4
  • суме 1
  • сумња 2
  • сумњају 1
  • сумњати 1
  • сумњу 2
  • сумрак 3
  • суму 1
  • сунца 2
  • сунце 6
  • сунцем 2
  • сунцу 1
  • сунча 2
  • супротне 1
  • Супротни 1
  • супротног 1
  • супротном 1
  • суров 1
  • сурој 1
  • суседне 1
  • суседним 1
  • суседних 1
  • сусрео 1
  • сусрет 1
  • сусрећу 1
  • Сутра 1
  • сутра 9
  • сутрашњи 1
  • сутрашњици 1
  • сутрашњицу 1
  • суха 1
  • сухо 2
  • сушара 1
  • суши 1
  • схватио 1
  • Т 2
  • та 10
  • таблицом 1
  • таблом 2
  • таблу 1
  • таванице 1
  • тавни 1
  • тад 11
  • Тада 1
  • тада 32
  • Тај 1
  • тај 33
  • тајности 2
  • Такав 1
  • такав 5
  • таква 9
  • такве 2
  • такви 1
  • таквог 2
  • такву 1
  • такне 1
  • Тако 14
  • тако 96
  • такође 9
  • тамјана 1
  • Тамне 1
  • тамнела 1
  • тамни 1
  • тамнијом 1
  • тамним 1
  • тамног 1
  • тамноће 1
  • Тамо 1
  • тамо 81
  • танак 1
  • тањи 2
  • тапију 1
  • таре 1
  • Тате 1
  • татко 1
  • тачан 2
  • тачно 2
  • тачност 1
  • ташта 1
  • твој 3
  • твоја 1
  • твоје 1
  • твоме 1
  • тврд 1
  • тврда 1
  • тврдо 1
  • тврдоћом 1
  • тдшина 1
  • Те 1
  • те 41
  • тебе 1
  • Теби 1
  • тевтер 12
  • тевтери 1
  • тевтером 2
  • тевтеру 1
  • тежак 2
  • Теже 1
  • теже 3
  • тежину 1
  • тезгама 1
  • тезге 1
  • тезги 5
  • тезгу 1
  • тек 17
  • Текију 1
  • текла 1
  • текста 1
  • тело 1
  • телом 1
  • телу 2
  • темељитији 1
  • темењача 1
  • тепао 1
  • терао 2
  • терет 2
  • терета 1
  • теретом 1
  • тесан 1
  • тесна 1
  • тесних 1
  • тесном 1
  • тестија 1
  • тестијица 1
  • тестију 1
  • тетака 2
  • тетина 1
  • тетине 1
  • Тетине 1
  • тетка 2
  • тетке 5
  • теча 2
  • тече 2
  • теше 1
  • тешећи 1
  • теши 1
  • тешила 1
  • тешка 3
  • тешке 2
  • тешки 1
  • Тешким 1
  • тешко 13
  • Тешко 2
  • Ти 1
  • ти 26
  • тим 8
  • тиме 23
  • Тих 1
  • тих 7
  • Тиха 1
  • тиха 2
  • тихим 1
  • тихо 10
  • тихоће 1
  • тиху 1
  • тицале 1
  • тишина 4
  • тишину 1
  • тмина 1
  • То 18
  • то 245
  • Тобож 1
  • тобож 17
  • тобоже 1
  • товарима 1
  • тог 5
  • Тога 1
  • тога 18
  • тој 5
  • толика 4
  • Толике 1
  • толике 3
  • Толики 1
  • толики 3
  • толико 34
  • Толико 5
  • толиког 1
  • толику 1
  • том 14
  • томе 23
  • тоне 1
  • топ 2
  • топа 1
  • топи 1
  • топла 2
  • топле 1
  • топлим 1
  • топло 2
  • топлота 2
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топова 2
  • топови 2
  • топола 2
  • тополе 1
  • трави 1
  • трагом 1
  • Траже 1
  • траже 4
  • тражење 3
  • тражењу 1
  • тражећи 3
  • тражи 5
  • тражила 1
  • тражио 3
  • тражити 1
  • трајало 1
  • траје 1
  • Трајко 1
  • трговац 2
  • трговаца 5
  • трговачке 1
  • трговина 1
  • трговинама 1
  • трговине 4
  • трговини 3
  • трговином 1
  • трговину 4
  • трговца 3
  • трговци 2
  • трговцима 3
  • тргује 2
  • тргују 1
  • тргујући 1
  • Треба 2
  • треба 76
  • требају 1
  • Требала 1
  • требала 2
  • Требало 1
  • требало 19
  • требао 1
  • требати 1
  • трезвен 1
  • трем 1
  • Трем 1
  • трема 1
  • трему 1
  • трепавице 1
  • трепери 1
  • трепет 1
  • трепета 1
  • трепти 2
  • тресао 1
  • тресе 2
  • тресла 1
  • тресу 2
  • трже 2
  • трзала 2
  • трзао 4
  • Три 1
  • три 9
  • трљајући 1
  • трне 1
  • троја 1
  • Трома 1
  • тромија 1
  • троше 1
  • троши 2
  • трошила 1
  • трошио 1
  • трошиш 1
  • трпи 1
  • трпиш 1
  • труд 2
  • труди 1
  • трудио 2
  • трчала 1
  • трчали 1
  • трчања 2
  • трчећи 3
  • трчи 2
  • трчкарају 1
  • Трчкарају 1
  • трчкарање 1
  • Ту 1
  • ту 54
  • туга 2
  • туге 2
  • тугом 3
  • туђему 1
  • тужан 1
  • тужећи 1
  • тужи 4
  • тукао 1
  • тукући 1
  • тулузинама 1
  • Турака 4
  • турске 1
  • Турски 1
  • турских 1
  • Турској 1
  • Турци 4
  • Турцима 3
  • туче 1
  • ћарлијање 1
  • ће 121
  • ћемо 2
  • ћепенак 4
  • ћепенака 2
  • ћепенке 4
  • ћепенци 1
  • ћепенцима 5
  • ћерамида 2
  • ћерамидама 1
  • ћеретање 1
  • ћеретању 1
  • ћеш 2
  • ћилера 1
  • ћилима 1
  • ћилими 1
  • Ћошка 1
  • ћошку 2
  • ћу 7
  • ћумура 1
  • ћуп 1
  • ћурку 1
  • Ћутала 1
  • ћутао 1
  • ћутећи 1
  • ћути 2
  • ћутук 1
  • У 27
  • у 558
  • убаченог 1
  • убеди 1
  • убедити 1
  • убијена 2
  • убијено 1
  • ублажи 1
  • убрза 1
  • убрзаније 1
  • убрзаном 1
  • Убрзо 1
  • убрише 1
  • убрљани 1
  • ува 2
  • уважен 1
  • уважености 1
  • уведе 2
  • увек 112
  • Увек 8
  • увелико 5
  • увелих 1
  • увере 1
  • уверен 3
  • уверена 3
  • увери 2
  • уверили 1
  • уверио 2
  • увећао 1
  • увече 18
  • Увече 6
  • увиде 1
  • увидео 2
  • увија 1
  • увијао 1
  • увијено 1
  • уводи 1
  • увреди 3
  • увреду 1
  • увређен 1
  • увређена 2
  • увређени 1
  • увређено 1
  • увучен 1
  • увучена 1
  • увученијом 1
  • увученим 1
  • увучено 1
  • угађајући 1
  • угасивши 1
  • угасили 1
  • угла 2
  • углас 1
  • углед 1
  • угледна 1
  • углу 2
  • угнула 1
  • уговарали 1
  • Угодан 1
  • угоди 2
  • угодно 1
  • угодност 1
  • угосте 1
  • угости 1
  • угрејане 1
  • угуривао 1
  • угушио 1
  • удадбу 1
  • удаду 2
  • удаје 1
  • удајом 2
  • удају 1
  • удаљене 1
  • удаљено 1
  • удаљеног 1
  • удаљеност 1
  • ударају 1
  • ударале 1
  • ударање 1
  • удесила 1
  • удешавала 1
  • удно 1
  • удовица 1
  • удовице 1
  • Уђе 1
  • уђе 11
  • ужету 2
  • ужурбала 1
  • Ужурбано 1
  • ужурбано 6
  • Уз 1
  • уз 10
  • уза 2
  • узајмити 1
  • Узалуд 1
  • узалудан 1
  • узано 1
  • уздаси 2
  • уздахне 1
  • уздахнуо 1
  • уздигне 1
  • уздигнутим 2
  • уздигнутих 3
  • уздисала 1
  • Уздисање 1
  • уздисање 2
  • уздише 1
  • уздиши 1
  • уздржавајући 1
  • уздржано 1
  • уздржи 2
  • узе 2
  • узела 1
  • узели 3
  • узео 7
  • узет 1
  • узети 1
  • узеше 1
  • узима 4
  • узимају 2
  • узимајући 3
  • узимала 1
  • Узимала 1
  • узимали 2
  • узимао 3
  • узме 21
  • узмем 1
  • узми 2
  • узму 3
  • узневерено 1
  • узнемиреном 1
  • узнемири 1
  • узрок 2
  • уједа 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 3
  • укаже 2
  • уклони 1
  • укоре 1
  • укорењеног 1
  • Укочена 1
  • укочени 1
  • укоченим 2
  • укочених 1
  • укочено 1
  • укоченом 1
  • укоченост 2
  • украј 1
  • украшена 1
  • укућане 1
  • улагивање 1
  • улагује 1
  • улагују 1
  • улагујући 2
  • Улаз 1
  • улаза 2
  • улазећи 2
  • Улази 1
  • улази 10
  • улазила 3
  • улазили 2
  • улазило 1
  • улазио 2
  • улазу 1
  • Улица 1
  • улица 6
  • улице 19
  • улици 5
  • улицом 7
  • улицу 8
  • уличним 1
  • Умало 1
  • умало 2
  • умаче 1
  • умео 1
  • умерен 1
  • умерено 1
  • Умерено 1
  • умери 1
  • умешала 1
  • умије 1
  • умиљавајући 1
  • умиљато 1
  • умио 2
  • умирен 2
  • умиреније 1
  • умиривши 1
  • умирио 1
  • умирити 1
  • умирује 2
  • умирући 1
  • уморан 2
  • уморни 1
  • уморним 1
  • уморно 2
  • Умре 1
  • умре 9
  • умрети 1
  • Умрећу 1
  • умрла 1
  • умрљано 1
  • умро 8
  • умру 1
  • унапред 3
  • унатраг 1
  • унезверен 2
  • унесе 4
  • унесен 1
  • унесена 1
  • Унесено 1
  • унесено 3
  • Универзитета 1
  • уништи 2
  • уносећи 1
  • уноси 2
  • уносила 3
  • уносио 1
  • унук 1
  • унука 1
  • унуке 1
  • Унутра 1
  • унутра 7
  • уозбиљено 1
  • уоквиреном 1
  • уопште 1
  • уочи 4
  • упадало 2
  • упадне 1
  • упалила 1
  • упаљена 2
  • упињања 3
  • упињање 1
  • упињући 1
  • уписивање 1
  • упита 6
  • упитао 1
  • упитним 1
  • упитно 1
  • уплакана 2
  • уплакану 1
  • Уплашен 1
  • уплашен 2
  • уплашена 2
  • уплашеније 2
  • уплашено 7
  • уплашеном 1
  • уплаши 2
  • уплашила 1
  • уплеће 1
  • упозна 1
  • упорно 2
  • употребу 1
  • управо 4
  • упрља 1
  • упропасти 1
  • упропастили 1
  • упропашћено 1
  • упрти 1
  • упртим 4
  • упртом 1
  • упути 1
  • упутила 1
  • упутио 2
  • упућивала 1
  • упућивао 1
  • упуштао 1
  • урадило 1
  • урадио 1
  • уреди 1
  • уредило 1
  • уредно 1
  • уређеним 1
  • уређује 1
  • уређујући 1
  • уродила 1
  • урутку 1
  • усамљен 1
  • усамљена 1
  • усамљени 1
  • усамљенији 1
  • усамљено 1
  • усамљује 2
  • усахнуше 1
  • уседне 1
  • уска 1
  • уски 1
  • Ускрс 2
  • Ускрса 1
  • Ускрсу 2
  • услед 8
  • услове 1
  • услужи 1
  • Усне 1
  • усне 2
  • успео 1
  • успеху 2
  • усплахирен 1
  • усплахирено 3
  • усрдније 1
  • усрднији 1
  • усрдности 1
  • усред 2
  • усрећава 1
  • уста 10
  • устајали 1
  • устаје 1
  • устају 1
  • усталог 1
  • устане 1
  • устану 1
  • устати 1
  • устезања 1
  • устима 7
  • устрашено 1
  • устручавају 1
  • устручавали 1
  • устручавање 1
  • устумара 1
  • устуреним 1
  • усуди 1
  • усута 1
  • утврдио 1
  • утегнут 1
  • утегнутом 1
  • утеха 1
  • утехе 1
  • утеши 2
  • утешити 1
  • утишавао 1
  • утишано 1
  • утишаност 1
  • утишаности 1
  • Уто 1
  • утом 2
  • Утом 3
  • утопљен 1
  • утроши 2
  • утрпан 1
  • утрчавала 1
  • утуткане 1
  • утутканост 2
  • ухвати 1
  • ухватити 1
  • учврстила 1
  • учвршћава 1
  • уче 1
  • учествујући 1
  • учећи 1
  • учи 3
  • учине 1
  • учини 8
  • учинила 5
  • учинили 1
  • учинило 1
  • учинимо 1
  • учинио 7
  • Учитељског 1
  • учмалије 1
  • ушао 4
  • ушију 1
  • ушла 1
  • ушли 1
  • ушло 1
  • уштеде 1
  • факултета 1
  • фали 1
  • фамилија 1
  • фамилијама 1
  • фамилије 1
  • фамилији 1
  • фењером 1
  • фес 1
  • фираје 2
  • формално 1
  • фурунџије 2
  • хазну 1
  • Хај 1
  • хајд 1
  • Хајд 3
  • Хајде 14
  • хајде 4
  • Хајдемо 1
  • Хајдук 2
  • Хајдуче 1
  • халапљиво 1
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • хану 1
  • хаџи 7
  • хаџија 4
  • хаџијином 1
  • хвала 2
  • Хвала 2
  • хвале 2
  • хвалећи 1
  • хвата 3
  • хлад 1
  • хладан 1
  • Хладе 1
  • хлади 2
  • хладне 1
  • хладније 1
  • хладног 1
  • хладноћа 1
  • хладну 1
  • хладовина 4
  • хладовине 1
  • хладовину 1
  • хладу 2
  • хлеб 3
  • хлеба 6
  • ход 1
  • ходу 2
  • хотећи 2
  • хоће 21
  • Хоћемо 1
  • Хоћеш 2
  • хоћеш 6
  • хоћу 1
  • Хоћу 2
  • храбрећи 1
  • храбри 1
  • хранили 1
  • хранити 1
  • храну 1
  • хте 1
  • хтела 5
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 15
  • хука 2
  • хукће 2
  • Ц 1
  • Цариград 1
  • царски 1
  • цвет 1
  • цвета 1
  • Цветна 1
  • цвећем 3
  • Цела 1
  • цела 12
  • целе 10
  • Целе 2
  • целивам 1
  • целиваном 1
  • целиваш 1
  • целим 1
  • Цело 1
  • цело 2
  • целог 15
  • Целог 2
  • целој 3
  • целом 2
  • целу 5
  • цена 1
  • цене 1
  • Цене 1
  • цени 1
  • ценили 1
  • цену 2
  • цео 8
  • цептећи 1
  • Циганака 1
  • Циганкама 1
  • циганска 1
  • циганске 1
  • цигаре 1
  • цигару 1
  • ципелама 2
  • ципеле 4
  • црвен 1
  • црвенећи 2
  • црвени 1
  • црвенија 1
  • црвенији 1
  • црвенила 2
  • цркве 4
  • цркви 2
  • цркву 3
  • црна 2
  • црне 5
  • Црни 1
  • црни 5
  • црним 3
  • црнине 1
  • црнио 1
  • црно 2
  • црног 1
  • црној 1
  • црном 1
  • црње 1
  • црњи 1
  • Ч 4
  • ч 8
  • чајком 1
  • Чак 23
  • чак 37
  • чакширама 2
  • чакшире 2
  • чанка 1
  • чарапа 2
  • чарапама 2
  • чарапе 2
  • чардак 3
  • чардака 1
  • чардаклије 1
  • чардаку 2
  • чаршав 1
  • Чаршија 2
  • чаршија 5
  • Чаршије 1
  • чаршије 16
  • чаршији 26
  • чаршијом 9
  • чаршијска 1
  • чаршију 10
  • чаршилијама 1
  • Час 2
  • час 23
  • часа 2
  • част 3
  • часте 3
  • части 1
  • чаша 1
  • чашама 1
  • чашу 2
  • чврсти 1
  • Чврстим 1
  • чврстине 1
  • чега 6
  • чедо 5
  • чеду 1
  • чежња 1
  • чека 17
  • Чекајте 1
  • Чекају 1
  • чекају 7
  • чекајући 4
  • чекала 3
  • Чекали 1
  • чекало 2
  • чекано 1
  • чекање 1
  • Чекао 1
  • чекао 2
  • чекмеџета 4
  • чекмеџету 1
  • чела 3
  • чело 6
  • челу 5
  • чему 3
  • чесма 3
  • чесме 7
  • чесми 3
  • честитају 1
  • честитање 1
  • честито 1
  • често 3
  • честом 1
  • четири 3
  • четрдесет 1
  • четрдесетодневице 1
  • чешће 4
  • чивлук 2
  • чивлуке 1
  • чивчија 1
  • чивчије 1
  • чија 1
  • чије 1
  • чији 2
  • чију 1
  • чим 26
  • Чим 6
  • чиме 1
  • чине 1
  • чинећи 3
  • Чини 1
  • чини 9
  • чинила 5
  • чиниле 1
  • чинило 1
  • чинио 5
  • чињено 1
  • чипкама 1
  • чираком 1
  • чираку 3
  • чист 1
  • чиста 3
  • чисте 1
  • чистећи 2
  • чисти 3
  • чистије 1
  • чистила 2
  • чистили 1
  • чистим 1
  • чистину 1
  • Чисто 10
  • чисто 60
  • чистој 1
  • чистом 1
  • чисту 2
  • чита 2
  • Чита 4
  • читав 1
  • читава 2
  • читаве 3
  • читаву 1
  • чича 1
  • чишћење 1
  • чланака 2
  • човек 7
  • човеку 2
  • чохане 1
  • чоханим 1
  • чохано 1
  • чоханој 1
  • чоханом 1
  • чочецима 1
  • чу 2
  • Чу 2
  • чува 6
  • чувајући 1
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чуван 2
  • чување 1
  • чувати 1
  • чувена 1
  • чувене 1
  • чувени 4
  • чувених 1
  • чувши 1
  • чуда 1
  • Чудан 1
  • чудан 3
  • чудећи 1
  • чудна 1
  • Чудна 1
  • чудно 3
  • Чуј 1
  • Чује 1
  • чује 17
  • чујем 1
  • чују 3
  • чујући 1
  • Чуке 1
  • Чуково 1
  • чула 10
  • Чуло 1
  • чуло 4
  • Чуо 2
  • чуо 9
  • чупање 1
  • чути 3
  • чутуре 1
  • џубе 1
  • шала 1
  • шалвара 1
  • шалварама 3
  • шалваре 3
  • шале 2
  • шалећи 2
  • шали 2
  • шалила 1
  • шаље 1
  • шаљење 1
  • шаљу 2
  • шамија 1
  • шамијама 1
  • шамије 2
  • шамији 2
  • шамијом 4
  • шарени 1
  • шаренила 1
  • шарениле 1
  • Шаренили 1
  • шврља 3
  • шегрти 1
  • шета 4
  • шетају 1
  • шетајући 1
  • шећер 1
  • шећера 1
  • шећерлеме 1
  • шибајући 1
  • шије 1
  • шиљању 1
  • шиље 1
  • шиљеш 1
  • шиљу 1
  • шимшири 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • шири 1
  • ширила 1
  • ширином 1
  • широк 1
  • широка 2
  • широке 1
  • широки 1
  • широким 3
  • широко 3
  • широку 1
  • школе 3
  • школи 1
  • школу 4
  • шкрипи 1
  • шлогиран 1
  • шоље 1
  • Шта 14
  • шта 53
  • штеди 1
  • штедња 1
  • штете 1
  • штетовати 1
  • Што 14
  • што 302
  • штогод 15
  • штрчао 1
  • шубару 1
  • шупљином 2
  • шушка 1
  • шуштале 1
  • шуште 1
  • шушти 3
30972 matches
 по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не 
натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори:  
p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавиц 
 би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би  
аала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, каме 
софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} 
бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није бил 
дно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а д 
е дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Мла 
, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долази 
ких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да  
; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим соб 
.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. 
 А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Te 
, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загуши 
је.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна  
тано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} 
га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, пл 
га у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега са 
диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби 
скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на смет 
е, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угл 
да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом 
и као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{ 
у за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да с 
 задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео ј 
у, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесе 
а је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су с 
ја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте,  
!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </ 
 У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, на 
 види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend 
t">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst 
е питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише  
ерине, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да мате 
ући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би 
ан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, ко 
што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир 
ео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се 
и.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p ren 
ота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу 
. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње 
с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто п 
репавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама 
братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уп 
лецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Суз 
 која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као 
 грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и т 
да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме пок 
 млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелен 
отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Је 
, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако из 
дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре д 
га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она 
Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему рук 
их што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свака 
ужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те о 
 он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, сл 
бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Јо 
ном живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад  
је више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </ 
екако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, 
Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у ода 
е видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им ниј 
</p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од о 
као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на ка 
угу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не тре 
вакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уп 
и да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси пл 
у њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује баб 
 па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже њег 
ekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из  
>То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задр 
} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из  
ућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, м 
да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето 
здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат  
 јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у нов 
то треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо 
 побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луд 
а он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је 
 како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лиц 
ло се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst" 
роћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што м 
ко води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, ве 
почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу це 
ћи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да  
е обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили  
едмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из кућ 
о и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend=" 
њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијућ 
а ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој  
st">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, у 
ешен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не ч 
е њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе к 
чио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{ 
о осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, ос 
ога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе г 
денова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</ 
тле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се 
арочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе 
е.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ћ 
ирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са 
мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, ве 
вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прег 
де, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p r 
} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мисли 
Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газд 
тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за 
е она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доц 
 по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно сп 
="Tekst">...<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху 
 </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Је 
то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, в 
иран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче 
 ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не о 
ка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен  
његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу 
 Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на верес 
ш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код  
ељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не пр 
е.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно 
st">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с дево 
ом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладос 
се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха 
ну, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да  
.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је  
вати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запаз 
еда тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после д 
ућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још де 
здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно  
о, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Мла 
е осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагл 
 </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst" 
мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како  
а часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младо 
ћи, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p>  
а своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и,  
ни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по  
ишта да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то н 
еном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази 
 Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седе 
, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> < 
 по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове,  
ба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о инте 
обож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, је 
а, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, 
х, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и 
иједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим  
Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо  
ерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> < 
е прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине 
а, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле ма 
е, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто 
а, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се  
од њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито мом 
 замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је  
то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, 
 журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких  
хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{ 
ви.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у с 
ове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду  
, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да  
.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и 
 да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p  
в је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да 
, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако све 
 долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседн 
а би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, 
наха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну к 
требно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је ве 
ца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар 
ekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете,  
ап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ ви 
а и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, 
да.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се ота 
 више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не ос 
nd="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако х 
 прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он  
е је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма 
ободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба поче 
ана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч 
} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништ 
е моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога д 
куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да с 
зала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добр 
папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на 
 игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја н 
код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоће 
иња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... < 
ни, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби м 
ожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре о 
, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, 
ekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свег 
га за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} З 
ересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </ 
и били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend= 
и баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као  
онећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! 
, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А ка 
а, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била не 
хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да 
ао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајде 
Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима 
 како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући 
аде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то 
га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек 
регледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје н 
.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, б 
изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка т 
лена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, 
} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То  
кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као ш 
бучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим н 
мо гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p re 
 књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псал 
о да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили 
 добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху приј 
 своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И св 
ђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је зв 
кча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он д 
е метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p 
ди са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са С 
 наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи  
башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен из 
е иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више ист 
ати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли... 
и код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква 
је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године,  
ц што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, 
товљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од по 
Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и 
"Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p 
, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази 
довима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак 
не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним б 
 скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то би 
за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји 
Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Ха 
пуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Пар 
во — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, раси 
d="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ни 
други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе  
!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све б 
ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега  
е хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> < 
 жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{ 
јала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чул 
у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела 
 им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како с 
чаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и 
ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољ 
 код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Мла 
 се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, дас 
ној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајућ 
 он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да п 
живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да 
та га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: 
е тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била х 
ekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">—  
д куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </ 
сле не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је дола 
ележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да с 
е испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од  
рже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и 
 дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанско 
енио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино  
 свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како н 
побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постал 
 једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе,  
радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, ви 
е и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога 
и ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто неприј 
ећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баб 
ши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад виш 
је за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у р 
л.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље о 
за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, 
е непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао пово 
велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти,  
помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре н 
p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, 
ако она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} 
, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S}  
лно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за со 
а самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се з 
себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, 
="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се о 
да као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прек 
тац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, м 
ња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ћ 
азговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврш 
то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p r 
ало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико ње 
може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мис 
 заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јован 
м не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, ду 
ужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру 
он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни  
} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније,  
а, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Ал 
 се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стоје 
шила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) ниј 
, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па б 
d="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо с 
ш више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се,  
 »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сва 
најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, 
 али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно 
 на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дот 
ујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути 
ekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није 
рине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи  
им трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се отка 
лаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, бол 
S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике пор 
се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, 
 треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највр 
им одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по  
/p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend= 
есеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите 
да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се,  
го тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала 
 умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтел 
 хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, 
траг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </ 
јни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, н 
о долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, уко 
ну наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он 
о празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидо 
послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хл 
да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му  
S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако  
о тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p re 
 њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње,  
S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колик 
а, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра  
 што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не 
тво да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође 
 Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p ren 
 поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно д 
, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да не 
баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако  
ће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну,  
оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли 
ела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у 
е му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радост 
Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег но 
што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не уз 
а помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада ка 
не.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за њег 
стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу 
адену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S}  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад ј 
 пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="T 
а све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег 
остану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, бра 
не, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се 
вота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позв 
адила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погре 
â на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он о 
ахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и ц 
вала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, т 
брана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младено 
ворио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у и 
 А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p r 
мети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst"> 
d="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало наб 
е како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао ј 
ле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као 
eg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младе 
ати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне о 
ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда  
а по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не у 
, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p 
 осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend= 
а, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{ 
> </p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, 
едање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим оч 
јаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се 
 по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весел 
гова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топл 
ако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они 
, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све  
тео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спав 
ео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p 
у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте 
ечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p  
к је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, изл 
 дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли 
екали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран 
а убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа р 
бу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што 
 у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој 
Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (ди 
онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да н 
, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а М 
 било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него 
а им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина  
 горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало 
ekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекш 
 имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако ј 
 да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{ 
 навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом 
атили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не  
} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, 
} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S}  
еговом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="T 
! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико 
̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да 
 <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све 
 </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, пр 
а нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би с 
е не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за в 
 воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула к 
 тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не позн 
 велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном пола 
 што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњен 
тарији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, 
 но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у ис 
изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио 
х! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, дв 
ак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на пост 
 — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику 
вори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, 
о пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, ал 
и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове.  
кажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешај 
изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мир 
урно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страхо 
ног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, 
ош јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица  
еднако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као уве 
, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пр 
а собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње  
и к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто  
о није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и  
} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоз 
 морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, 
и се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и мате 
 ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро,  
о њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако 
ђе до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак  
ћ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и ба 
о да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздра 
<p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, на 
пак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на  
ни. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} 
ушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="T 
kst">— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је 
ог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног преко 
она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види о 
јд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упр 
к светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због  
{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </ 
st">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, ка 
 као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине в 
уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као кам 
аму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да пла 
 било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву  
еш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изг 
— почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе 
сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Он 
, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p 
о чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек т 
 његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а  
ладим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за  
а, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштрка 
о ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала 
е виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских 
ла се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} П 
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi  
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР 
 <body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp 
ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци 
.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и 
д одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — 
јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где с 
, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се 
ије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су ис 
ехана, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго ка 
ња, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разо 
сече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед зло 
 богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и 
у, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност шт 
је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно  
<p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно,  
шли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend 
вари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегле 
деновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и при 
благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, ба 
но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега  
се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је то 
о молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки 
 и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди,  
> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башт 
већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала.  
је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето,  
 распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним ро 
ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S 
на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код  
ден би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да  
ти — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга  
јни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратил 
а, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли с 
в душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке 
к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} М 
е онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом 
ави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ 
о дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се  
та, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да там 
 и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S 
н, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба. 
атио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је 
 се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бој 
ладен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и 
{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази 
дости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tek 
жала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било  
о стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{ 
о, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, н 
ри, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али с 
од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћ 
уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било 
е сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак н 
kst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од 
се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче  
о три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах 
идим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као д 
идећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очек 
 антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађи 
е у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни де 
ло ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи  
} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S 
st">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гро 
ле би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући одне 
вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечер 
то је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јел 
ји... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гл 
једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у куј 
или би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало 
т од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напреч 
сме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са ми 
било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала 
ала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни с 
="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пр 
под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стр 
ресију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго: 
">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Млад 
ег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затв 
ђе, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбо 
ен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља,  
 га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, 
спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] р 
, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обича 
вао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, по 
{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као е 
ако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу  
"Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам пос 
 био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако го 
 алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} О 
 својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, в 
је смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, шт 
ла, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница,  
код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и  
обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то 
нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после к 
ба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну 
 некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, гото 
kst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p>  
ица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На,  
ега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај 
а и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене  
нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst 
 иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, зауст 
 дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушк 
би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се  
овори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, го 
иње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеван 
као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, со 
ј света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да  
које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће  
и у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим п 
дим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац,  
 она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> < 
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <se 
S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је  
ео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи  
 прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код 
умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И 
 куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њ 
вала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто 
 као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неу 
те, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, х 
к, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе 
.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му 
а, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен п 
ц, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не в 
аследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је ве 
шао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однеси 
ено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, ни 
ободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су дол 
ли, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, к 
бави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица  
 остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како у 
, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је оче 
ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радоват 
е, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како  
о се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени 
е сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућан 
здравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег 
град, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника,  
че меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} 
е на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јо 
 придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend= 
до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне.  
st">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Ст 
е изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p  
седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће 
да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он,  
днако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заоби 
упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да г 
ључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби 
 <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрш 
зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она ост 
му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не види 
стао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то 
а дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, т 
срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, 
говара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости! 
 после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то 
r">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, вес 
 од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да о 
нао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, ср 
лику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се кол 
 био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не  
роб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се,  
акши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење 
 </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовањ 
 су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе к 
, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испа 
м није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по ком 
t">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео  
ред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и  
ло увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као п 
/p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он д 
зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толи 
 паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, к 
ћи.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tek 
 детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд 
ало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду 
о не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож:  
 као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће с 
и [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једна 
што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, кад 
, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку 
 суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p 
 узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да в 
 бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p  
д куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, св 
свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p 
 би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend=" 
у, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала 
а их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из 
 да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да 
о би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку,  
ећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, 
вршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нан 
оставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} 
видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завла 
 бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково 
ло изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм сил 
на се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као 
 и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готов 
Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало сл 
ачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену и 
Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све 
врде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина о 
купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли,  
ажавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tek 
кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p>  
о јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је:  
ао да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олак 
, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S}  
 да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... 
оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, ост 
што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да  
 не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по 
мро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се д 
, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од ње 
и му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што 
риближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу м 
та, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју тргови 
е? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне к 
ари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се  
аје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst 
ш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p r 
, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа г 
код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово о 
 ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> < 
лахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је?  
е брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend= 
ли.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов 
а не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да 
м, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} То 
проћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи,  
ен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да ј 
Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка 
столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tek 
о дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло о 
 која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да у 
hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу 
 вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{ 
еме, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади 
днако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после п 
рес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родби 
одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има. 
Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (от 
ла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и ода 
S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, 
ена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, к 
на у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онак 
="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, и 
окојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и 
ао наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend=" 
не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као 
 није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мал 
ена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, к 
дати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину за 
у.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње,  
 пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> < 
но, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све забо 
рока кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капиј 
 њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није  
, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата  
 диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прош 
 пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши 
ико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би 
омешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања вод 
се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже  
и, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти. 
ла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S 
а надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачил 
укуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилн 
тојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније д 
ело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак с 
очела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{ 
бодно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина стро 
че, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више 
ресије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баш 
 затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте 
ега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивал 
ед куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одудара 
 када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати.  
летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да 
 знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са в 
, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би на 
 у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљ 
је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи с 
во вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шв 
исоког зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, ве 
и.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему 
па, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипањ 
— по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и 
на, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац 
се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да б 
 се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могу 
тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су 
 као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако г 
а слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очек 
а.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S 
причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да  
их маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Н 
рује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да бе 
, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је к 
, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће с 
да она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат 
ти још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="T 
олико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако 
 постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије 
погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима 
спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да б 
 меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једењ 
 вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење 
равити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се уте 
ена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо 
и да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, ка 
.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није треба 
амо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Ви 
ј, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати д 
аповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, исти 
} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је т 
сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, купо 
ен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује г 
аде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по  
у седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Д 
и кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер и 
одрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по 
 да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... < 
з матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женс 
же новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес 
ође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, 
како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S}  
ила доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице  
о кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада ника 
само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, по 
ко није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да проп 
била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бит 
, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обил 
ији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поз 
тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло 
ен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави беле 
 са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забачено 
, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А ни 
 одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију уве 
унце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осв 
годило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и 
ак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изг 
свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst" 
атвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну 
ом. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама  
а њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а М 
 коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </ 
тим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакш 
ао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази пон 
вучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Ви 
-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се  
орњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци тре 
">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p  
пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је бриж 
ве више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто св 
 чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обуч 
рене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, па 
ног свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата  
хне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне дола 
.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се б 
са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Как 
доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да  
баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби п 
лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене со 
ежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за 
чију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више  
а, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непоми 
ше свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зи 
м му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, 
{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са  
 јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је би 
 у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће 
 обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{ 
нео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тав 
дарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла 
вим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто по 
 хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи  
сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea 
 одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што 
пити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са  
о другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p>  
шта? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде,  
гући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend 
јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треб 
, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плака 
екоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Te 
иже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst 
нако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend= 
ама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ни 
иста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући г 
са...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p ren 
 После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика има 
г празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни ку 
јке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на праг 
ло увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим 
S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tek 
а је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p>  
стајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се  
 смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, си 
а пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, вис 
, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово  
не његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини  
спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, 
гао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и 
шији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази 
е и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више 
 је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата 
 те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на гор 
да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав  
чела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} 
ао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју 
о, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је пр 
горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. < 
 легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано 
{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и цел 
, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је к 
а се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бо 
ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан ок 
хне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кол 
, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући ј 
 то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгл 
а свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у м 
е њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би ј 
 јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни  
тена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршиј 
 кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је об 
ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tek 
тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачк 
 Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећ 
а главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланак 
ао увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, п 
 Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је бр 
st">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница 
 постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана о 
ма у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело  
и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном 
нат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не  
у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, 
а исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно,  
што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да с 
ио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други син 
ак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном  
p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још та 
оносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, 
амо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута ј 
{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у  
 »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, виде 
 због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због м 
илазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују ко 
{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p>  
а поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, по 
да. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, дев 
rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим 
ојим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући  
ог црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да 
тером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање ов 
ију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и ч 
би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, 
асана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине  
е он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш  
а би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </ 
 се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га  
nd="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори 
ргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао  
кињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му ј 
, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </ 
и. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му с 
 није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend= 
 Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазил 
се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у 
 чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се зна 
о да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека 
у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа к 
 милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слу 
и! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p  
nd="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха  
t">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедал 
, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђи 
"Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпун 
је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се оставља 
ченим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена 
ока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут 
ху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и 
она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; д 
да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у стра 
ући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S 
 би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му  
гурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од 
>— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекив 
ешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе заб 
у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чис 
а, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, м 
јало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне,  
 телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— А 
е од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{ 
аш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="T 
 и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији  
амо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе 
ала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав и 
свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, прат 
 белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газд 
и?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, зна 
 стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, м 
н ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi r 
ња да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као  
то треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш 
оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта  
вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од 
 му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час 
е доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дођ 
па. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветл 
 мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстен 
ине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га 
з родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему ли 
 и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега  
ја јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који ј 
а би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зи 
 учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им  
а. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend 
...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је зн 
 тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када  
шено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад ј 
есе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, о 
 да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p r 
олазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној ш 
 као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвениј 
; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, ов 
латко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта за 
е примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испр 
 њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражи 
 ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двори 
идања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао. 
и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор в 
S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младе 
колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, распо 
је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!.. 
р с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћ 
ад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубав 
ућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не 
је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебива 
аба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином можда 
d="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не 
као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p re 
код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како 
ћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у 
н са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не  
 на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се  
 њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож 
кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би у 
ни, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се  
 оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, 
а право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би 
ада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни 
</p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} 
мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен  
то због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа 
к, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или ње 
о, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, н 
к, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са руч 
да буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао не 
} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, ра 
ји се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трем 
векра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли н 
мшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенств 
о баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он поло 
ад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био ве 
же, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Ба 
дсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »О 
а, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst" 
а у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не  
 смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се н 
 тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p r 
ши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-т 
то да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, о 
> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван в 
че, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, св 
.{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му ј 
мље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове рад 
Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно 
 им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена 
 видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу ка 
ша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при 
еднако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све под 
{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгле 
 смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се 
азе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би 
јно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га 
е ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче 
је у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под њег 
или прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнут 
ишта, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и  
 макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено. 
 ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље 
а кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И те 
ају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина с 
 послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend= 
ће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он 
ак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији 
то не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче 
е разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па посл 
..{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ру 
после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао 
тојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се  
} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И н 
рише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку  
е сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? < 
еду, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже н 
 послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дир 
деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, 
г у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} И 
S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју  
страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} 
ао да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend=" 
 су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p>  
st">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи им 
ију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао 
исто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупље 
зио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«. 
у а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, при 
се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и голем 
иге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он 
а да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега. 
нећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— За 
ад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из 
не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова 
робље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах  
није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала  
понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, 
ично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са же 
 сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, 
а, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, 
о као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројан 
то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила ма 
реченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејано 
бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време пр 
азговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовк 
сјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушк 
 Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне доп 
рађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви д 
рчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одо 
чени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца 
, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њи 
ала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p re 
у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tek 
 навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и и 
о и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи то 
ом одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Млад 
га како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чарда 
 са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да  
трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} И 
ћан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — гов 
.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, сам 
оворио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst 
е мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он 
аку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту,  
ију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у б 
свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити рад 
ије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек 
 Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се 
ладене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да ид 
ши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S}  
Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије 
је.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му 
 да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p 
пућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
ши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једн 
p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, доч 
се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми не 
t">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка,  
{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе 
питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша  
ekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показ 
, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">—  
, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око мат 
.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој 
пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита 
 на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктив 
 се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређуј 
горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе шт 
а прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то с 
ује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мат 
рему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашав 
га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му  
ију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, 
зио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Сед 
ио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте  
чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се р 
евајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показу 
па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни наставља 
ешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </ 
 се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, в 
ад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље м 
то доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима 
end="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ  
, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебн 
о и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, с 
алдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах пр 
на пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи 
.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није 
ије у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад исти 
о.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знају 
<p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као нек 
rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је од 
"Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се о 
Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза 
и колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати 
ш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отре 
лако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза  
она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од стра 
еба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S 
било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо 
а њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи 
својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотеруј 
двојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обич 
тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не м 
ек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, п 
Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, 
ња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад 
 </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Ка 
црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријат 
те.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кућ 
, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утро 
ј су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и  
 дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко д 
да не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да  
то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико нов 
nd="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уноси 
се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — И 
о се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и он 
, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </ 
тане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није то 
ти одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По 
а матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивн 
и, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софр 
о, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут н 
ц, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, шт 
ђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њен 
није пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговара 
 се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра мож 
рес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то б 
 rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он 
 знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка 
рпски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој т 
 долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигу 
p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, крат 
е, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздра 
 добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајми 
 из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, сти 
 у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне в 
ило, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о инт 
} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} 
} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ.  
аво улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешт 
<p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вр 
нака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су  
бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, 
кнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После ње 
и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У о 
прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Ова 
ре, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> < 
 се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји 
ад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала как 
ладен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, 
јући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, с 
и, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој  
ченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто  
 И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му по 
ина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фур 
 како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен,  
ко Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задов 
рне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и  
вини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога 
>А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупу 
чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p  
еш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она  
{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </ 
арна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу,  
ао осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S 
еле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак,  
одаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него 
.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">М 
нижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила 
ј [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S}  
st">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом  
је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорил 
оћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу прола 
та не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p ren 
му мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, 
ућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је  
 су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p ren 
г јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца 
 Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="T 
еселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се  
 да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би  
} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударају 
, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том  
, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и по 
сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да  
ни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, 
а.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала с 
аче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљиви 
е умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана,  
треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена с 
име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској 
у, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, он 
раку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је о 
исаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капиј 
т, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чек 
билази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир,  
ало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно 
приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили са 
е могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да  
? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака 
ао пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да 
пак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш к 
дило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта  
ије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратил 
дост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мад 
ристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као 
{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране деве 
о. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} 
премају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ с 
асла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши 
 </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре о 
раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, п 
, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би 
едео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не гре 
ко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто о 
 и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те ни 
јком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava"> 
може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала,  
бож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је  
авину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт наг 
звијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче с 
к знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и м 
 оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљ 
 била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека сл 
 јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још 
е по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод н 
уће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац 
 и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као  
вамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице 
је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће д 
— као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бље 
и се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у кри 
о он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак 
адох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми  
ратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде.  
це које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се  
где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег сп 
ше није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </ 
ама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али  
 одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље по 
атече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада ј 
будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умр 
в будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оце 
устави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане,  
о као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је  
д јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши 
 да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S 
у, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ 
 разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, 
е звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пр 
јећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, з 
штрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био ка 
љака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви 
на.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. 
ди тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Мла 
носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забав 
е пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жаго 
по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се 
им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишл 
а или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нар 
све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били 
а рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из 
вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и  
кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, узд 
о дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Ал 
утра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што  
ах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева к 
 о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или  
ада је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима 
ље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из  
ећ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекор 
хранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да бу 
t">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себ 
 осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} 
то да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба јед 
када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, ки 
ече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се на 
едби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење 
би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у ч 
end="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног,  
уповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у 
дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{ 
. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као  
. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана  
ремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долази 
е па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, се 
а тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S 
{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и 
јка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у  
овештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су  
е по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отвор 
ћ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Ни 
ца, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао,  
d="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, к 
баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у  
 није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме  
а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, 
да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цар 
ден«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечк 
а се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Т 
што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац леж 
и на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и  
о гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од 
, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово цел 
 кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу но 
 не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Мла 
="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Вид 
 се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} 
итеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="T 
и ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут 
и њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку 
 се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде с 
и, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све пр 
 је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим ко 
а реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати ка 
е, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није дост 
и, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би уч 
о га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће о 
.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не  
ао да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко  
. </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, ст 
ен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати 
моли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, 
им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек с 
го као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још  
ршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет 
развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошча 
и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним 
 да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето 
зила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују корац 
се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему,  
 прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто,  
ад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек к 
, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близ 
е и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толик 
бом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била 
стаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Млад 
а парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој стран 
<p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала 
о да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме би 
 погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизнос 
Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чарши 
о једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо 
к ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечит 
олазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, траже 
ко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала,  
рта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је  
па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као 
о он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није  
ебе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, п 
 по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S}  
је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог нов 
о је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и 
није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво м 
 посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је 
говарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он  
три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио,  
 матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и за 
њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пун 
одрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све  
, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим  
лађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчати 
 пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— 
отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што тре 
, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног 
сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу 
</p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари 
то.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклиј 
да Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у пр 
 суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на у 
мо седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баб 
величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћера 
 готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с бр 
ом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио  
ден, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је г 
да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у 
мжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окус 
а ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што долику 
аборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог п 
да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Tekst 
какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав тр 
па, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо б 
 горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он  
} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то та 
мно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала,  
стиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, о 
јвећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као 
 је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tek 
о што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се 
ћи се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео,  
кође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила до 
, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} 
дену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме  
асвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опо 
.{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара е 
шко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту  
ло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже 
} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она  
како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, 
већа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у мага 
пита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно 
/p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у  
тричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навр 
 дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачн 
да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p>  
је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, н 
да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, си 
е њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће мо 
несе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи 
ао да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто рад 
е. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи,  
тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му до 
сле оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, м 
а га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. 
 оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, 
и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Д 
е.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S 
очито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши 
 исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен  
стио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она о 
м у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси,  
, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да с 
 да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријате 
ђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти,  
ер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија нег 
ај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити. 
н је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И М 
 сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као 
е да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико 
 у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на вре 
 није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити  
а могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли 
 и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа.  
ладеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака 
знаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи 
ћи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбин 
у.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежан 
у, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, 
ака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и  
 оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да л 
страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p  
ом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да б 
асвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда 
 доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао и 
 бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана 
е целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била 
а, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева  
ди добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радњ 
Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар ка 
 ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst"> 
 заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење  
ржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених,  
овљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у 
иди колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већин 
ца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, бил 
 је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да 
мшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберни 
ве то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу 
и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу 
за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану је 
е, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он 
а га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </ 
, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако  
t">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у р 
испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, шт 
о, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечер 
не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само 
 пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} 
 је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше 
а, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је н 
ог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та к 
лади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И пос 
вреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, н 
бра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њ 
моли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуње 
очито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ 
емена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то г 
у је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залога 
 машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани 
 измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{ 
 због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закиће 
 чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и 
 у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend=" 
 да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен 
, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе  
ући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је 
а месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће 
ар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала  
 одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Б 
Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi  
="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. < 
и: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да с 
ач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Б 
ори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Teks 
је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла  
то се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљ 
аби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђ 
а му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну ср 
 лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p 
 главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гл 
се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега 
 да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним се 
, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Д 
 постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана  
 разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, 
 остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти  
ши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, оси 
/p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником  
дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, на 
 не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у  
, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугам 
 Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те но 
 дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахи 
 — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онд 
ма што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било 
г прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, оста 
ју: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта 
 бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хра 
баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да жи 
кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима  
о исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих 
а се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у 
 страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију 
че, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, ви 
ди а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S 
ијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, син 
ега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек оби 
 здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се 
и.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања  
а би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњ 
иш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи ба 
ера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им муж 
времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се о 
ослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта б 
тајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, до 
да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи 
ладеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не на 
а, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и  
 може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је 
 у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се  
раћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу 
ом« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готов 
.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му  
о и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Он 
..{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p re 
е од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен  
као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла  
 Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена о 
лија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још 
и понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало 
е њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, 
 да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, о 
е неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмањ 
 би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не прева 
вајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, саста 
о трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила,  
аден знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож  
е зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као до 
леда, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p  
ир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не  
 отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p  
то се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако  
еда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно увер 
ком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младе 
} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му  
, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући 
емање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је 
послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујн 
ој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му б 
потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћере 
вом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод д 
се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, 
о, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату 
у [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чит 
ј, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увред 
а лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намеште 
 сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у 
е му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико  
н, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, 
це стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у  
сму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на с 
сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на з 
/p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца д 
себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да  
ом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада  
у сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти б 
јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што 
сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, посло 
д би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да мо 
вара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, к 
ети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме  
ћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да б 
урно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече 
н, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место  
заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже рук 
 браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst"> 
 враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем 
, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, на 
ила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, т 
у осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако  
вој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад о 
р кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. . . . .  
огући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усам 
кама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као в 
rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не с 
 шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> < 
kst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{ 
не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да ниј 
е греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend 
? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да б 
="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p r 
боравила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, м 
обож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да 
ла, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква  
.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ с 
нац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћ 
 затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пр 
ен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не 
и не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, ј 
ер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући 
о да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, ве 
није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учин 
 је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа 
{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као д 
у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогат 
 ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово 
ео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога  
} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на кап 
о, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Мла 
нко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да  
не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што  
, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница 
ироке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи  
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН 
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН 
:{S} 2018-07-19T12:33:50Z$</date> <name>Борисав Станковић</name> </change> </revisionDesc> </te 
ype="main">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> </titleStmt> <editionStmt> < 
у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} С 
х него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика  
 рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столи 
ленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прст 
љег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има  
хим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка 
 колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле,  
 прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле ву 
 и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гл 
ини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде ра 
рхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до с 
но и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слег 
досно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да с 
амо код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће 
у, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, 
ихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако ста 
 се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седе 
секло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу 
ничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, 
е.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. 
обегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, при 
срећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно,  
но, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p r 
бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </ 
 свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, д 
.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вуку 
 више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку кој 
 обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не по 
се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је 
вамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, с 
тац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са зад 
е при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забав 
јана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да 
на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао ј 
а се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде 
 чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спота 
аса, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p 
.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би вол 
а.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Млад 
 пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено дон 
и, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S 
како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст,  
 спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном табло 
 али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па  
>— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је,  
ха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком  
, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </ 
седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он  
Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и  
заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он 
управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зат 
нађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, отк 
ажење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сиг 
не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пр 
 чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јова 
седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, 
и се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплак 
Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи  
..{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спре 
 распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи. 
р, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих  
и ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право  
, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, ш 
о тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p 
 и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова покло 
м код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано,  
по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој до 
лаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било ис 
је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђ 
тац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава 
ћи грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: 
 матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек 
ко је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је шт 
ekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend="Te 
дите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вин 
а јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном до 
ни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више 
А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочит 
ико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док н 
ве крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и 
ет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} 
за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знат 
бере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рука 
 </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p r 
где ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази  
де пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се  
аву од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплаку 
почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо 
на: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> < 
 се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео 
рис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S 
рао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, 
узу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не 
е, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији д 
 Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И,  
сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} П 
му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно 
дење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене св 
 у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бо 
="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешт 
сле спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као д 
ко снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега 
зим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, ка 
рекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврш 
о увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди 
види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би  
ом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, з 
, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњ 
све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је треба 
а да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање 
p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне н 
да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре вре 
ко погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, ку 
нући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, с 
ње, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пун 
идећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долаз 
еда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина,  
 не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда об 
а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни,  
мру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали з 
у овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матер 
то би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод и 
комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва 
ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљниј 
стајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити,  
гнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће 
 за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на њего 
е, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, по 
 махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашт 
 бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као уче 
д из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И ка 
и тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, п 
 капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му  
а ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Х 
ећ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час 
 ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да ид 
мање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха 
.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редо 
а ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је би 
теља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају  
аден, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи 
црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не 
ку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као уве 
суканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испит 
ротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слат 
се гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p ren 
вде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац м 
да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бр 
 још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли 
е, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од 
та да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све  
е сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада  
у.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем бр 
ључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад 
е, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за сваш 
</p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони 
ње, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заис 
дмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли 
села, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он 
ољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај 
опола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из м 
t">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... < 
топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </ 
} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend= 
на, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима ов 
ја је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве  
ако шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S}  
мо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, 
озоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{ 
 и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, 
стих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвеч 
еним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи.  
 Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="T 
им белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трг 
е оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али с 
 прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане 
већу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од ко 
 и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога 
о заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе  
ак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брат 
спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је  
и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. 
али је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи 
 оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више о 
: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, 
га!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесн 
д њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен  
н, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чу 
је се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у 
рноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више  
и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема 
ти као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и п 
ући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом,  
осао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим  
ућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend= 
вим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> 
 и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Мла 
»младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан. 
rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tek 
тане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од т 
н не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то 
иљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} 
њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са муже 
ена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа 
више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све пр 
да, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, н 
на, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако ист 
а буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p  
ћи, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледа 
и имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер 
ра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочит 
све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако 
ато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би  
ад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије к 
шта да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не  
S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А  
ше никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне пос 
реме, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно  
коченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако 
никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад сви 
 о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да  
остима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо к 
од њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst 
ато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији 
 Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била 
стицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било ј 
">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку 
варама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, 
жег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог  
у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, 
ла, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште. 
, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p  
 коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљи 
и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готов 
.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он се 
 млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког ма 
 преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема 
 <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се 
ише је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио 
отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му н 
.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метну 
утих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на 
аним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављај 
рујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Млад 
ивене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као д 
и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у 
досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да 
ућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди 
ло јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како  
 два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је  
да, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тих 
сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, 
, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p ren 
 за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чу 
р би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се в 
како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, 
а, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се  
ако се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Мл 
бар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трп 
 rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, 
а на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Te 
Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова,  
о да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су поп 
 једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и п 
ло како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата 
години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за  
ка све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за 
дирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{ 
душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, п 
"Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка,  
посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих 
ила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се  
рата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или  
и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турц 
са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза  
а је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tek 
, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад 
та.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младен 
, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли 
тка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао 
а време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећ 
м на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци 
 Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега 
мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S}  
гурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне св 
 да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend= 
{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy 
t"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> < 
а кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би  
о.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој,  
пази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гроб 
украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котл 
Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније 
мијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строг 
а.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њ 
ади, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луд 
<p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то  
, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али за 
јући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!. 
<p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик  
 </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са п 
rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов ра 
е. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте д 
p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат 
<p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} 
p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} 
у.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале  
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матери вели:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде т 
же и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним  
 грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сеља 
риште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst" 
о: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди  
 учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца,  
није, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тет 
ви и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који 
и уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе,  
 њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не 
 коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупир 
ледње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико 
 што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад 
 за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. 
се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по 
да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах зна 
 се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, 
} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана пр 
нет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана 
за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код ње 
ко не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао насла 
 капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих  
и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде он 
nd="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да  
дао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, у 
свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета,  
 а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити 
ио отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни паза 
ап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека 
S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p r 
ном и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари 
ју. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све же 
игао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када т 
, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} О 
авек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шт 
капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из друг 
бог бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда М 
а, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мор 
 поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Наро 
е, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би с 
а не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из 
стручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Te 
 једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек,  
ом безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином 
му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности њег 
 свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, од 
 овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади ка 
јући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">—  
ада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
ено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко 
ekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руко 
ку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S}  
капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ј 
 да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће 
 јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега 
често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући 
ним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре 
и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, неста 
ди колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је ње 
Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га  
гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, 
 било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пиј 
, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кав 
е] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема. 
 се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! —  
рберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела 
ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ј 
 својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које к 
олази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, д 
о био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то  
p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst"> 
да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чарши 
 да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, 
 не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом 
 боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него к 
кад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чист 
ји од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као н 
газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му,  
трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без усте 
 већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити  
скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одју 
ај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би с 
х гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, нека 
">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. < 
, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно с 
 нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, н 
аро, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмех 
улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавај 
оди рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маал 
када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} К 
ане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна с 
н ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири,  
е било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта  
само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ,  
Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био са 
ого.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} 
аветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, 
 разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу 
, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли  
офру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништ 
у се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет 
 кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да г 
амо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она с 
и и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. 
их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о 
ом, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и  
лушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S 
што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је 
ма, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, 
<p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попре 
t">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend= 
 да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје  
а, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би 
о обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и 
 отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одг 
еда док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, ис 
и, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као ш 
њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и 
задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не п 
е, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосн 
 распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било л 
и.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница 
се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило,  
у иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и  
е само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој каз 
се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, 
 мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немо 
 уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, 
би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће 
 што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито ба 
} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, 
е жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш н 
, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p>  
ма, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чо 
га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако препл 
 осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело 
, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита.  
. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на т 
ден не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он М 
ованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан  
н, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре,  
а да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је сврше 
, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла ул 
} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, ка 
у, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва ср 
је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој д 
као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био неприј 
 није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црв 
 се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да  
ује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће  
{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго  
а се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, сила 
м косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморни 
тер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и  
атити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из ду 
вао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај пра 
н.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође,  
е право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема,  
/p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су с 
обајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одоб 
да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту  
о пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да с 
ива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који 
d="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С  
е сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Мл 
м, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео  
 одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене б 
ослове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само  
ви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како  
ењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је  
кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану,  
же главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — 
обегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, 
.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суб 
st">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега  
nd="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбр 
Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела 
 </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да з 
{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва 
лији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S}  
 <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише  
а зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код 
де сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година  
акне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с  
рину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, по 
аку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли 
. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tek 
 ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бе 
оле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу М 
 свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам 
ожда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи  
де, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара 
катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављен 
аве.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом  
 јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућ 
кше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тр 
тац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да г 
у и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и к 
ује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је д 
чинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ра 
ди.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, ота 
гледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као нек 
} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаница 
енака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала по 
 усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све 
за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, долику 
 на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst"> 
е, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у с 
.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била неприја 
ојави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зн 
једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да  
ек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, 
но овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из у 
ћ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео,  
инио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да в 
 те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући 
ице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{ 
ад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру 
први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала,  
тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дош 
асвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Мла 
да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се ве 
кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не долику 
, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем,  
едује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младен 
, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа виш 
 први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвор 
мро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, 
значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца н 
недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не ви 
а пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет 
p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке,  
рала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и до 
лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој 
{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен 
а, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и 
 изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, 
ши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, до 
обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} И 
!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им 
шчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што 
стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S 
већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као  
t">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p>  
ажење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне  
јала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се там 
оуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погур 
хов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож по 
како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, 
у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} От 
а се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S}  
 увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледо 
, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се зна 
ада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не ди 
кинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је 
и да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни  
да утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одје 
да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Так 
, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у  
 да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он нећ 
јтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кућ 
а прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растре 
 дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје н 
ба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у 
га пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим б 
к се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сиг 
nd="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одго 
када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из 
е ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од оста 
з неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаб 
н, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти о 
еди.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби до 
 слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати 
kst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они п 
 rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} С 
свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као 
.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уп 
е да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ 
ји је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да 
 се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала  
и, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стој 
 Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога си 
гичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци,  
еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да  
 је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и с 
као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} 
 ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и  
...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, М 
 rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може ист 
 стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао ј 
жи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} 
ћ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је бил 
у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, 
аједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst"> 
азивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и друго 
И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове год 
 новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код 
сталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плач 
з целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећ 
осле подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо и 
 онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим  
ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чарши 
 и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од  
а када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p>  
рављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, зн 
ву. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако г 
од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто д 
 у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да б 
 rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дош 
е личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто  
вало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрну 
 узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, до 
ело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима лег 
нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло 
о, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно п 
хом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заб 
ији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S 
 га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, 
сипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго ос 
е.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и т 
се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најја 
ekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као шт 
се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као 
лали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане 
к: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} 
го што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан 
ао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, ме 
p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили 
сите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, о 
а, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у со 
но пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мр 
одневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мат 
 да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно  
туткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа  
ово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од  
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у соб 
end="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p ren 
нако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, 
иле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ с 
а иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном ч 
ше бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво  
иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} И 
иђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада о 
тра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, н 
ерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватро 
мо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова 
{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да М 
Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати  
Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да з 
ма, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити мож 
га да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди. 
дила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на 
сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S 
еке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много 
н се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу 
, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би ве 
и он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">—  
но. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га  
 за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, т 
{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још 
</p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може д 
граше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног,  
улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он  
рко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чи 
дена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не т 
ога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом  
они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и 
име, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те 
е чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А  
о.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по оби 
 кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом  
да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад  
али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} По 
н седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, з 
лом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у д 
зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као 
> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посл 
м осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запев 
 казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, 
.. </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: 
ичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и нек 
је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сиг 
хом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, до 
{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не на 
 очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењен 
 и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. 
срећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— 
 која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би б 
 или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно 
 ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као  
са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од  
 зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="T 
кречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, к 
{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који,  
 повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај м 
ширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг з 
ју...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, н 
војке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново 
, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, соб 
уто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима 
се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду,  
Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштал 
а пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Teks 
з куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрем 
аршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито ка 
 поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} И 
стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бо 
них очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, в 
д одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље она 
 никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика и 
са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха,  
 материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршен 
екала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио 
ак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је  
о за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би  
 ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи с 
 жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили  
 <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, 
г... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до т 
.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, к 
ћи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама  
а, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, 
 И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би —  
 и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, с 
атеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмо 
то од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му и 
љен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин  
иже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разг 
асти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате и 
о увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ  
понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ак 
ене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви друг 
Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више  
да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући 
p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њег 
 да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад 
онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кув 
 </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћа 
их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само 
е. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одах 
kst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане гла 
рно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модр 
ојој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, узд 
 како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуд 
иди, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца 
ћи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући с 
је.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев 
ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не  
о, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих  
реба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу  
а, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоћ 
рко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући  
адене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> 
ан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Млад 
ред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} 
, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да 
како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће њего 
но, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрица 
 његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесил 
ekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се ок 
, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило 
на одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је 
 </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} 
rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме  
 до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сј 
мо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не 
о дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} 
ekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрче 
 као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, 
, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, ка 
, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећ 
и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, та 
о пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати 
о још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо 
ли чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опаса 
к обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда п 
е, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p ren 
<p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом бр 
н, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему  
е намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вреде 
 испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљ 
задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила. 
 врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој д 
ви се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, 
.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, 
 улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненад 
кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, к 
росила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њ 
жда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој 
уза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у  
ином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије,  
е, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst"> 
 је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се 
 главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се см 
) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни 
 од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођ 
грешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p>  
 да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, виш 
о, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И 
 да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у 
ћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би  
суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. < 
ао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба,  
изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јо 
и.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрип 
{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, 
ћи им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац ка 
ли баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа ка 
е масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хук 
у тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и мал 
есело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се намест 
 њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих  
пију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шета 
а надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраг 
 љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И  
и да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца неста 
еже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из це 
, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с докса 
унцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tek 
е пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђ 
да она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у 
ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале уве 
} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чара 
p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не гово 
фиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се  
ад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржав 
ци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледа 
S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову 
, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, на 
.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када с 
[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава  
 по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за та 
 Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Ми 
— већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради 
не излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутр 
Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошеви 
 </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он ова 
<p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на пр 
} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту 
а му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би  
код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S}  
асмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима  
 како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази 
изности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> < 
 убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде  
 поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> <p rend="Teks 
— Нане! </p> <p rend="Tekst">— Свећу! — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потре 
у, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се вид 
то подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И 
а одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, г 
и поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га 
а, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Мл 
о падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шуб 
е смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, ч 
д нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што  
у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, мо 
е!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак,  
 да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И 
ским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ 
, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, 
ни, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} На 
да из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове то 
ечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа 
 друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али ни 
ченом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мир 
"Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </ 
авучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама,  
а су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{ 
ла.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење  
алдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже пад 
ајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али  
, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом д 
а кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њ 
е шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја оту 
 зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кућ 
ста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори,  
јући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, 
грбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи 
 куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад с 
у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша ка 
ојом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него  
у се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућа 
изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да ви 
 А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њег 
ју стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задово 
 се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица  
е да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чарши 
сли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже 
ј казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њ 
ом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диж 
, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазил 
Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место ок 
Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не  
ј која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Зн 
ада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не принос 
раја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека оста 
е сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је оста 
, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p rend= 
ели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! < 
 </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брат 
епеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабин 
 време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, с 
удно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време и 
Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда 
после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и 
 више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога  
 и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу ј 
чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко,  
то он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, к 
ст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађ 
 треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад  
ле.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су у 
 и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— 
и, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа,  
мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењен 
.. </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој с 
 папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као  
капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишћ 
.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{ 
рла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то  
пучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на к 
ико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећ 
Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти им 
p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S 
. </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нароч 
нцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили,  
 да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, п 
/p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стисну 
 имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века 
ише шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више 
о, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не мож 
 <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </body> </text> </TEI>  
ме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се 
S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!. 
t">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено 
иже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћав 
идно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слу 
јући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у н 
ма у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако р 
е, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уз 
 све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по у 
е бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једн 
к умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају  
отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца 
не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} К 
, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{ 
 девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Gl 
јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се ос 
ekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, мо 
 неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће раз 
лих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећ 
утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сиг 
тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бе 
 толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан н 
видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак ро 
мах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се  
 жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало с 
 дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршиј 
остаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па 
о би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не ш 
.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све к 
иров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Јо 
онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, б 
ју, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка о 
 продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} А 
друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у раз 
рилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, ч 
као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може 
 ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди 
рна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend= 
им. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рук 
, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, 
st">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео к 
, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази.  
Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом д 
е!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувач 
тајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топ 
снута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} М 
 као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забрину 
масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док 
Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дот 
d="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с  
ање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа ни 
и, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе  
ако дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и  
гли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по 
ијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љ 
је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати 
end="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи 
азио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућан 
 слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им 
по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Мла 
ина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере б 
е ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирн 
 него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатн 
nd="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S 
ш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> 
јући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују м 
} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану,  
ме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би 
 испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, с 
ицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, 
 реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више,  
а, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, ча 
, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p 
 носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и 
и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И по 
ним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћ 
ш тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да  
 се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег  
а тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгу 
пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљ 
 дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојно 
е су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је б 
га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, к 
еле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело 
ле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јач 
 више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље  
пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код 
грађено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба  
а више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изв 
ће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ог 
а стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао,  
ао Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и  
га од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да 
 баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала те 
ад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend 
, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која г 
је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала:  
шетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њем 
. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чи 
ла, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готов 
, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако тр 
ао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код 
ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго време 
.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме д 
 и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа 
ега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што  
о у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се п 
ицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као ув 
 се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свак 
 Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други н 
аћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов б 
е, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} По 
еће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на ко 
мшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младе 
 дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађ 
ћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек гот 
рао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">—  
иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он ка 
а грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац 
сигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, о 
о што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање 
 комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; в 
kst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене  
 И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p  
 што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да 
ио самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи 
. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији. 
је, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} За 
 овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пи 
глед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост 
не да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tek 
{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима нав 
 он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он 
учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано ј 
му дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није шт 
тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S}  
ћан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зг 
, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду к 
Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
 били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би  
, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, 
="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита 
ekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst"> 
 завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се прич 
, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кр 
, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst"> 
разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод 
мена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend=" 
реније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу,  
ца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује 
ном крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дас 
а метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе сво 
сан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је но 
жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по нек 
а, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, та 
угу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи о 
{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мал 
уди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> 
 навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испре 
ј јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очи 
чким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном кос 
>Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S 
е непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред ку 
 rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејућ 
а прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst" 
} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајућ 
аћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ев 
же руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, јо 
 Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} 
Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Пон 
оиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћ 
ви за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Ос 
">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој 
">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} 
се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Ни 
ећ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, д 
аба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, го 
преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, ње 
чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Te 
у.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошт 
 је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, д 
енке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је  
и од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек  
пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужн 
се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у т 
орним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном  
е видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену 
та, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. 
 очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, т 
а ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чи 
уше му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, приб 
кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи  
 берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што,  
страшен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао  
 да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута н 
око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су  
о и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца 
ве му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} 
је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, 
 <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде 
тоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свек 
Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако ожен 
 јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst 
> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Мл 
 </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући 
да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба,  
 жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога п 
спред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је 
 у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, бра 
кре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се ос 
е им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Gla 
{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто би 
slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ц 
овом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А мож 
е примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од 
 куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио 
{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, 
иџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још се 
ришту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире  
 Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било он 
и, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend=" 
 у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опоми 
највише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били о 
горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то 
 није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је зна 
доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци ком 
S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би 
а, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочен 
<p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док  
ена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило,  
обож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече,  
у, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако 
ва смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице иза 
 Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Х 
ругог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане б 
ли увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање 
 чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови в 
 пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било к 
преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мр 
ти долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Мла 
ња, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ  
ак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: д 
и, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, 
у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гле 
у ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} 
гнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за го 
 најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико  
а чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана б 
ела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да  
ја кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука ил 
, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он  
тарије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од  
већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити ут 
а, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов,  
 И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у ње 
 не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнак 
стина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, 
но гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће браш 
авља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка до 
 она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или  
це соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања 
о пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и 
 у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискив 
уге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а 
 земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа. 
, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="T 
 или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, 
шла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} 
њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да 
ошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој 
пет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} 
ојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је 
бузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уоч 
ише као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљ 
Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као ог 
бровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не тра 
илука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна 
е он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у 
 да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне  
ена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене,  
пуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижни 
јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, 
nd="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} 
, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, б 
а?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му о 
је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и ви 
ћ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новац 
 и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, ка 
, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађе 
е казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заб 
, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend 
и час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриг 
је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst"> 
 би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на 
ри — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у г 
еђен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, 
ењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову и 
 пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tek 
 бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела)  
це, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, 
{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не р 
га, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изнен 
 над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује  
тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услуж 
ри свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, 
ана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бо 
несе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говори 
ва смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И 
 одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега тр 
гледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у  
 а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад  
на дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и т 
га и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, 
 лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће о 
 с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Г 
а проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где с 
и а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, у 
о врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као 
нала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што о 
">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто  
rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p 
а то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли 
 га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још н 
на, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њо 
о у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши:  
, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирис 
ила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чу 
оре.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише н 
е журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви  
светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у ко 
ва дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да ј 
ви пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што,  
 остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био 
ита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се 
 чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана 
 њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сиг 
 трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бо 
} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да л 
, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко?  
ад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> 
а је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није  
. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, треп 
поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p r 
з чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би г 
заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладно 
исање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p>  
омшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада 
ми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да 
ви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што 
ајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, п 
лико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или 
 по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сад 
а отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, 
р зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако доб 
 ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне так 
отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">П 
што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Че 
 иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију,  
јући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута  
а, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње ко 
> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S}  
/p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S}  
 то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и  
длазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по  
ј принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни тол 
>— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, г 
ди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или 
</p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се д 
сто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало  
а упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, ч 
у ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто  
 не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend 
би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из ду 
јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке  
тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем 
вала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код  
ђе, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна с 
 предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, ос 
 родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, 
еда.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види 
пријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst"> 
а докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово 
год не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице в 
осле тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, ње 
малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним  
ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tek 
да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан 
ле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у ду 
ише од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто он 
но, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по нед 
S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p ren 
у, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол,  
е она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p re 
се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то 
а капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је  
јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, 
 док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, 
е! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p 
ајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је бил 
е да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас з 
м осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пу 
би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила.  
 кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p  
ла, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend= 
о и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдр 
} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им прили 
у, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она 
од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба 
н Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Вид 
апији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила б 
славши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend=" 
е.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« 
од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим. 
по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео  
, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо,  
оз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док  
ладена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, кој 
очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се нас 
 Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, н 
е се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? < 
 Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, 
изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Ос 
лађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било т 
ао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је све 
Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање  
 Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи та 
е, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупи 
више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није во 
nd="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауст 
остан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само  
 из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже  
радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје ра 
озаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се 
, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана др 
 бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. . . . 
 је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена 
ам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији 
, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац пре 
се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она  
ји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима  
о, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почн 
ин, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка  
р да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао 
је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али 
nd="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, пос 
 му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, 
сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по  
о.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао  
рви пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном,  
о испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p re 
о да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се 
афир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он би 
ражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види кол 
аслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне. 
 се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појави 
елу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен  
ен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} 
 док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, са 
.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, он 
ладен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зат 
адујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио д 
 да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо!  
ра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије  
инио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи паза 
наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Ум 
епомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је о 
... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чис 
 <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi>  
али око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чека 
kst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> < 
.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је  
 стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као ув 
nd="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марк 
-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и бели 
иш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш 
 питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости!  
ахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она  
ели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, 
p rend="Naziv dela"><ref target=""> TC "Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p re 
исав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> </div> </div> <div> <head meTyp 
исав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20"  
ileDesc> <titleStmt> <title type="main">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> 
"> TC "Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p rend="Glava">I </p> <p rend="Tekst" 
 дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине 
је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако бил 
о вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће посл 
ац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не ку 
, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, н 
е, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, 
бодни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати м 
а, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да 
иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Мла 
о у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је са 
ге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана ус 
мам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо 
мо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, к 
свим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привук 
азгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе ча 
светљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у с 
е већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p 
ји је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и нај 
 по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила  
се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега. 
d="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, в 
и: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана  
 </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре 
е да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео 
женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутраш 
те.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чис 
и.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Ост 
 поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња 
} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту 
од нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог да 
Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Te 
леда, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна 
оказује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сир 
, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе  
>Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма,  
прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалва 
вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И 
м иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама п 
школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, пр 
атере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње 
а други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Мож 
="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst"> 
 собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одлас 
одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it 
спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како та 
ма, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би  
обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и 
сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој 
н би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене р 
ста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им с 
како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве  
 и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори  
м мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Зб 
његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са  
абачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану,  
ши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и раз 
ући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште 
поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета та 
шијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела 
, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p re 
 код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материн 
почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, 
 отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега 
ргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега пораз 
, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Teks 
г мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролаз 
јући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била у 
 rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао  
ошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, 
о, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, поли 
ако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да з 
носећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно с 
 дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу 
 враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је зн 
а већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када 
 и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи  
> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p ren 
 бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину  
p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста п 
ше да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило 
лази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује к 
шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На угл 
ekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! < 
моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики  
S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p 
а тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде,  
 у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и  
, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је  
да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затеч 
уо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и  
 Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комш 
унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен наста 
астуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као  
 Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зн 
уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега д 
р не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити  
 опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори д 
ћи се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Teks 
би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у п 
тем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би 
е сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућ 
 иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ  
не, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p>  
 пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве јед 
ише [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> < 
ад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tek 
 бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући  
} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака  
, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место  
ре по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним ле 
рује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А 
еди она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздра 
> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са з 
 стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напо 
пљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, пр 
јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И  
какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst 
 сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама в 
ека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се  
летиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </ 
епо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме 
је по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, од 
е пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах г 
а коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са 
днако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер 
ада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умири 
 обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржав 
</p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам к 
/p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX </ 
ekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </ 
 чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада з 
села, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све уср 
во, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сун 
е јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, 
ђи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа  
да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на  
но пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с  
то се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бив 
ла.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кор 
озлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му бр 
једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале 
д.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и о 
овори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је леп 
а, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је 
и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто  
га, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у нов 
kst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, глас 
он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига би 
остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и 
, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницо 
премано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да 
, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно пре 
о, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Teks 
 истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, н 
кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао.  
 Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако 
а у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада  
 и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе 
 ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се уч 
{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме  
ло, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче  
ца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да 
 он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му  
уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део ча 
ојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове круп 
то не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан  
 диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој 
е одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвор 
p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељан 
, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде  
е смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али 
st">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није кази 
долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побе 
е узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде 
ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend= 
ба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их т 
е још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло вр 
 тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан п 
о њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, на 
онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како п 
авно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као д 
идова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како  
ујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи!  
<p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Мл 
 с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био св 
, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — св 
а и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбин 
исто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да ње 
rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријат 
 њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хте 
кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све 
отичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре 
. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред остали 
о ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, 
а лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетк 
 у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S}  
 себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Стани 
 у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?...  
вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: < 
бало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с 
днога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило 
аден се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је с 
о обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би  
е. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је 
</p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, ка 
он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је  
пљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо па 
цу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што д 
говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он 
к, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он  
 никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љ 
не кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она 
рко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би у 
ме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од сл 
рави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst"> 
о, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши х 
 да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од  
а њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреч 
и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну  
умња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују 
а да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из сво 
kst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито провет 
ао паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је 
а задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би 
а-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе 
ова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И  
сто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано 
 што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} М 
су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу 
о, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био нек 
обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало п 
а, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне  
, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су до 
би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да 
икако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумењ 
 нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговор 
се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи;  
какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар 
видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако,  
 На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које 
ће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се  
ису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она  
 правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, св 
амом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зе 
о.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, та 
зи где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери 
{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пр 
чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је,  
е био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} К 
а чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку б 
 се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она с 
 остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао 
но високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како ба 
ља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и  
она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изнена 
очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао,  
ом, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој 
<p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, сп 
гњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И о 
а, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и от 
есних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганск 
шти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изиш 
ена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена  
тлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју  
ачило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али  
 жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, п 
су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend= 
 била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу,  
rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ћ 
ено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, в 
ље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} 
стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, 
и ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире 
е вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресе 
јећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, 
дак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распозна 
 почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако по 
јка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком 
и већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му д 
— право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасј 
е из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био наша 
ела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се д 
ако она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јо 
азар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S}  
Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде,  
цем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изи 
у од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила 
ekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магаз 
обро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућан 
 га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му  
јне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које 
 запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S}  
">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересиј 
ову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend=" 
 по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p  
ште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како 
н тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену д 
нут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу  
/p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како о 
а.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кро 
ута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дуг 
 ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази 
ели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се свој 
утеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} 
у лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са 
 се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, 
Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена  
 је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, н 
да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегле 
 не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених с 
во, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде л 
 иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао т 
сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговар 
да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног р 
 видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док  
} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У ње 
{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, јед 
S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај  
му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе н 
 <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst" 
{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, и 
њигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме 
а за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S 
а да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио ј 
 Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и ника 
погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он т 
/p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се па 
г тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за  
а, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, оноли 
а од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то у 
да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није с 
 стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га  
од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све к 
ено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што ишт 
родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, п 
жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, 
ује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што ј 
аћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући 
тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом 
есрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног 
рине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или н 
ји, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, 
елике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену  
свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много 
онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако  
о онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа свој 
а, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да б 
 видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} 
спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па 
и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{ 
д Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованк 
 о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа бр 
е руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што х 
ама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи 
, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tek 
јну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавн 
сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што з 
 матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље 
рана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу ув 
ма, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је ос 
 сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су б 
гледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S}  
и се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је 
о да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, 
Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> < 
обља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к  
о на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не 
а.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, н 
их откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, к 
да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плач 
и сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим кровови 
Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледа 
{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само  
нај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из кућ 
 тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле 
гове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима 
ару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи 
е.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрх 
дмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода. 
име и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И 
која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као  
увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, з 
{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који  
 о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не  
је тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад  
ио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој 
 навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, и 
ди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чи 
ио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и  
. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала 
ричају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вуч 
уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачков 
пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p 
, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? 
d="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од с 
 наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како  
ри озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности,  
, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Заш 
еки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није дола 
у, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p r 
 погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи 
змеђу бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије,  
Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она 
агомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи 
оји се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га  
ку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гор 
си их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око 
 некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућа 
а.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је?  
резе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како 
ише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био  
 с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће  
 и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али  
 се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога з 
кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe 
е, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што т 
а црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује не 
њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} 
ме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не де 
рама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, п 
да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма 
 што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst" 
н да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би ј 
ао са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{ 
не руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи н 
ости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти  
љење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је уд 
дена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, о 
огла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврел 
ешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend= 
аним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем  
кине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што  
 горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје усти 
ог лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p 
.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво 
ди. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{ 
ац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да гр 
 малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва  
а, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разгов 
ли Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је р 
ну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час  
оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а д 
пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док  
 наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхо 
аче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахра 
 чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она,  
ад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Мла 
баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и  
мажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, бе 
t">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се  
њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пу 
 послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, 
ућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним канди 
ке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганак 
Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S 
 мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искр 
н би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p 
е бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... 
огледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби! 
 због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чул 
за Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозук 
 грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као  
г, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, 
рен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог,  
ув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, к 
аборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно,  
годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случа 
ако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коле 
ца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што п 
их час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Ц 
ирином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео 
 топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа д 
м из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њих 
замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, 
бачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због т 
и, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен 
ком за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како из 
нда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у но 
а.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим ту 
, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знај 
 вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да 
вод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да с 
иже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом 
а испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, 
а не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се од 
ва око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска 
 момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, ув 
 до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све к 
гурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула с 
а да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све  
луку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да  
 се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="T 
а буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је с 
адну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи о 
ада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка св 
а ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутр 
име и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </ 
ат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S 
ети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро 
 мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што 
боравило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будал 
ашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: шт 
а је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући  
 што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и он 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном без 
 ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сн 
ен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, прош 
х брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто 
и код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога как 
 легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућ 
будио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S}  
е, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар М 
чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да п 
, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада,  
} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, ст 
 мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још  
да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p>  
 радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрем 
ла права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар мла 
Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} 
..{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А к 
 је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа н 
и, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом м 
лико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уст 
сече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све в 
зме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова вр 
"Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одла 
 је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и б 
и понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она н 
ханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са 
вовима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренил 
о каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради ш 
 јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би с 
, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану,  
end="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend 
Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дан 
 не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер он 
 као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изглед 
ећ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их 
рен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да кле 
 право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чар 
ти, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Д 
уму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла,  
 и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да з 
ња.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то М 
ку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на  
о нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана 
ље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба  
 није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S 
како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да 
ви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ре 
лике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а о 
зразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још во 
>Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празнико 
да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је у 
 А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst 
 шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је  
упи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу виш 
а ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даљ 
 баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унут 
у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети шт 
 Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба,  
се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, раз 
нији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба  
 како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка ја 
 и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мрт 
данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штого 
p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, пол 
а очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповед 
од капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати с 
је свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређан 
ке да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и как 
 почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази. 
ише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради свет 
морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне св 
љиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је 
а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако  
S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као 
а, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда  
д бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опе 
Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само н 
аква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и з 
 што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је ос 
 крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто  
 добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не  
о онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опе 
 парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док 
ју се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, 
 погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринул 
да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може  
дбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би 
е, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена 
он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад  
чена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће дарива 
м телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито 
ди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој це 
убав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се н 
оће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову. 
ља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не 
днако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној с 
аље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином н 
"Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још  
ндири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А дол 
омшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спре 
а сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом 
увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, ка 
дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p 
 млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не сме 
пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју ника 
, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst"> 
разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend 
 док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, пон 
о откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, 
од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше мн 
вређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође 
ти, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Мл 
а да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, с 
ких топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже 
м, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили  
некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да  
 би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слобо 
де, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље р 
њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред 
то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и 
не.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и  
аја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на  
а да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на 
, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога бра 
бе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то в 
ти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он о 
да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђа 
сле, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако по 
ао увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца  
асвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њи 
да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нароч 
би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он,  
 тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да уго 
аси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао ј 
 радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад 
еди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p 
ао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, с 
е се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када он 
о друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Мла 
гледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца 
убори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, ал 
да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола,  
питним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се 
 Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био  
и ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали  
nd="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, с 
ћала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не м 
роз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У ист 
Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend=" 
 Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гле 
 дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у и 
 кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме 
одупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, 
е миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И 
 Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, 
д зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, 
купи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли  
 са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} 
лања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, 
чка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И  
грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке 
ње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети  
ар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој му 
 да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љуб 
ће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је б 
е, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од ње 
ну диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време о 
лом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пиш 
ему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p re 
ћи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе  
 брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst"> 
о, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осе 
е, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено,  
обије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде сре 
ити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је с 
 већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, 
се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан 
еба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштериј 
да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкч 
ледње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор д 
ekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио 
ање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, о 
, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst" 
 њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја  
kst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га та 
не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедњ 
ве старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту,  
ило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобође 
ружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била н 
није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мис 
ступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу,  
кретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Вас 
ако ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да 
ва новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, по 
 поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па  
 да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. 
уком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели с 
за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге тр 
рака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска 
 и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко  
ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што тр 
да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца б 
м мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице 
наха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одла 
ора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајућ 
жење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за с 
{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу 
 оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младе 
 не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она  
 да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се п 
увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши 
ошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка т 
ично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима н 
ји испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Млад 
с у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S}  
ћ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и ос 
 кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад стављ 
а, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а н 
S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по чита 
омогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се  
о већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је 
тиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> < 
оба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није н 
је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и  
отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима с 
зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само  
} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она на 
 стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бро 
и, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја  
 и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде о 
јући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он м 
оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst" 
нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он о 
а њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штого 
о треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно н 
надило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавс 
високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend=" 
д све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно 
она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она 
оказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје  
е, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе г 
пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он а 
 престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде 
во, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово ве 
о он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаље 
ћи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да  
час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не 
е већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа из 
кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, к 
ео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће 
, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, к 
ишом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих 
rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њ 
тина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно 
аш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га о 
ли зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не сме 
кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана 
 издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} 
 rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и с 
исли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се о 
лих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устру 
а све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак па 
 над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за не 
.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од так 
највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши 
одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад пр 
ко кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више н 
о пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико 
ка већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала 
одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно,  
ечи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} И 
ере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </ 
о треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе рад 
 још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово  
Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што н 
о се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не 
да, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, к 
ник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућ 
 оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А  
није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркв 
га пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато  
на што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да сл 
а како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек  
end="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико  
о да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се  
е да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба  
аалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим  
олу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечер 
 кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи 
нају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац 
ашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га,  
 од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво  
kst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилија 
 за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да сп 
јана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо,  
ручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану је 
а бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прв 
пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час 
 икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да 
 не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити ка 
> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о т 
 кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости 
ладена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цен 
 и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му 
у седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра,  
авило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалашт 
носи јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узи 
више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад б 
у цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи  
гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и пр 
чне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену 
 док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли 
ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој су 
ом опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази и 
гледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје нем 
обио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријат 
воју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви  
 на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звал 
 са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Сто 
иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истич 
и, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S 
 испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним бри 
штала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парас 
уги: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе са 
ј, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, 
икује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише с 
st">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и м 
и, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи 
аки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај све 
аден, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> 
о о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И М 
 као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде  
само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек  
и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="T 
ушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И к 
ао они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, и 
се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у  
ођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом  
дица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих о 
пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на  
 не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види 
е тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његов 
вши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tek 
свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао 
азе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњ 
чање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уве 
 мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да б 
и изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотер 
 и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, це 
ујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они б 
иде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p re 
 познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује 
мо кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо!  
днако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није 
нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад 
="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаш 
лико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у ду 
} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задр 
{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се в 
те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи,  
је вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да ј 
но да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробу 
о треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S 
туда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нароч 
боже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и  
 увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док н 
тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор  
потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабин 
рили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend=" 
више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да п 
по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву  
а.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младен 
поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p rend=" 
им; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти д 
="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само т 
rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да  
а црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, 
да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, забо 
 халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, од 
ма, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на ра 
 камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под  
соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све в 
ао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их исп 
таше, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече  
{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отп 
S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити 
ко година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend= 
ој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tek 
t">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Ч 
а, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по њего 
 док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту исп 
вршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{ 
, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутраш 
вала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разгово 
 софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела 
ом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте р 
д љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад  
на је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Јед 
 он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то не 
ивати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек д 
гледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, 
хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово о 
, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њим 
во на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорно 
ву женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тра 
, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад 
и или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку оп 
ише, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може 
"Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте ка 
и могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли  
до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксал 
<p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S}  
т, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га бо 
аден осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, 
га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="T 
 јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или д 
 код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она ме 
кад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљд 
одно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни 
 обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и,  
ету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала ка 
ошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро ве 
а остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није  
слила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, наро 
ст, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, 
аба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла 
о иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му 
 rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега. 
а иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за вен 
зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зеј 
о још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити 
еди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба гос 
магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се  
{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, 
ребало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ 
 сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и вод 
већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} 
х од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Млад 
е какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ст 
ештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак кад 
адигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађ 
ао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тука 
и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се  
 да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола,  
 да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, а 
а се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде ка 
кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га  
 дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али 
ешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање н 
 пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакн 
 </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, ум 
ући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била буј 
ади бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се  
st">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гл 
Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није 
љештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чар 
ег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} 
о не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина 
а није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло 
о обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, ос 
а у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа н 
зивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p>  
олазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се тр 
а увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као п 
а се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипа 
, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега про 
сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, н 
 изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико г 
 — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да ч 
говара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња не 
дговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што  
же, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађ 
днесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, 
дила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чул 
е снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је 
о и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као 
још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него 
 свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова ко 
ута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу м 
end="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задр 
етан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је 
аденова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, т 
о је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуц 
и, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзир 
 rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, 
зе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућа 
е, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када  
е у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, пр 
Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младен 
 са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту 
 виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред 
ега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибр 
Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи 
 је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела 
тоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумњ 
сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и запов 
о је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме ј 
 није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадн 
} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспа 
ање, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, 
чери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно. 
ирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се 
урено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би  
 тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онд 
{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, 
Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, нас 
доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда о 
е што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. < 
век, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно 
и, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S}  
 мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учини 
је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не б 
више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S 
ekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ј 
руга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} 
е вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да 
 већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које 
тово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да 
е зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до са 
се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда б 
оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је 
убила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p ren 
 му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} 
, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговар 
 пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кри 
 на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после 
 тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, оп 
, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца.  
 цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознат 
зала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред с 
д куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И пос 
ош он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ ниј 
S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није 
</p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао 
"Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси 
ку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно о 
ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tek 
азда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би м 
ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, 
и, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула 
 ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, об 
рибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај најв 
н.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од св 
{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p re 
 мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, ви 
да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему 
 сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропа 
е јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заишт 
а псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не 
 част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p 
себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће  
">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ни 
ку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о д 
} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико д 
н, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећат 
ћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни н 
r"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у ч 
шта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца п 
уги дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Мл 
он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чар 
/p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га најви 
<p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да рад 
 Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају  
 није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме  
ри. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешт 
упан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако 
говоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропу 
ту а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се  
S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплач 
к учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није  
пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S 
сле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу д 
 — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као  
д знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах д 
љу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове  
вара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло 
као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим  
а, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио. 
нио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за с 
ост...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође  
 свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима 
журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили. 
љски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинк 
о друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би  
ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p r 
е да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех п 
фировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са 
је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба  
посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ства 
, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погну 
/p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад мо 
рио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а и 
 могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А зна 
ла, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не б 
ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе 
оплота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у  
 нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек  
 је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено  
 дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би п 
м склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да  
по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао г 
тију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему  
е тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа гла 
но и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца н 
ко је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и 
кав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгле 
ење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, 
сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одак 
ада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прили 
живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштен 
ове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А  
од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа  
— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми н 
шци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрца 
део.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан ш 
 бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало,  
ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он 
 прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом 
ње, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доц 
ћујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена туго 
агосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst 
е то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада нада 
илука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ шт 
 да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S}  
и испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели. 
Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, к 
горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак д 
ћи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија к 
 већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било но 
ко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не 
рило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинил 
уну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, 
 због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S}  
есече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ни 
н је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже сла 
 да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер ка 
прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха  
<p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, в 
но, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по ба 
ћи снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пад 
је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогн 
 чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике  
рце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је 
уси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загреја 
водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, 
p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. < 
чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама,  
а настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> < 
је сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свака 
 седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барут 
аже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико т 
а му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она  
епи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца,  
 јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој ве 
 се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана 
ош са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па ка 
ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и бић 
{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео ман 
ана, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуш 
>— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p r 
ран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврс 
она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{ 
 што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S 
{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{ 
о срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће б 
S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако з 
 би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као 
виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S 
ном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на мл 
У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама 
ишта је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да ишт 
имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и во 
 пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, па 
е.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла 
а је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где,  
S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што ни 
се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што 
 други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Млад 
редама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И прате 
о се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чи 
спочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој ма 
плашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, он 
ок он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по  
ила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он?  
 ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, осл 
бару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кућ 
лаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p r 
олико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освој 
 дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то доче 
ћи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p  
 лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уг 
у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Мл 
о радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> < 
руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење 
дају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили  
ладен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, 
ваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и б 
 и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, в 
авали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потрош 
 њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој 
 али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђен 
да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је  
у њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити 
ла је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Teks 
еће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме 
ш брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Teks 
као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изг 
рашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, с 
 сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Он 
му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда  
чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган 
и.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јован 
 воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду  
али је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, оку 
почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p ren 
о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други 
ј бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и да 
 саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p 
ад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћута 
p_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грм 
на мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхла 
јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је 
ј његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не  
шију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као  
да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{ 
 Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Мла 
ете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, 
ти несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узим 
 »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разгова 
мо, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по 
ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као ш 
а јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излет 
а за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни 
као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу  
, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио,  
 он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они  
ла сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, ве 
о сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер  
ћ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стреп 
 и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш 
и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уз 
ко дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, провед 
та да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће. 
S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обаве 
ен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, х 
оже исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{ 
 И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана 
 Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, 
 било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к  
јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а и 
rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, в 
на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S 
намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у 
и иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибо 
 тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend=" 
 онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у и 
у, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега,  
 Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више нег 
агове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Te 
, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасви 
му томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се 
ири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди ов 
ија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово 
ковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да 
 rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, дог 
тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, 
гомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни  
а.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S}  
 с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како п 
хало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p>  
н, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом двориш 
а посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по друг 
nd="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: 
 би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућ 
 да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напад 
есе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, 
гао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у ру 
а какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свир 
, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они б 
, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне и 
 он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му  
 иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да  
о, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend=" 
 гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако 
је тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, знал 
, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скуп 
ли и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то 
 је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, дола 
а долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то њ 
х тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо гд 
во се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине сла 
{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се,  
тарку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају как 
 да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мај 
 да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у д 
ре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословља 
друм, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> 
 у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, 
 му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и г 
рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није  
ајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две кућ 
 он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити,  
 сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту 
да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и са 
 би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да ж 
 дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изго 
{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и м 
 умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте зна 
а на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча 
то се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, 
олази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{ 
е из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко  
ући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми 
, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за о 
ао некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их  
га упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tek 
ри, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак  
ог, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора,  
{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
едо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, м 
ву собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} 
>Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене 
 једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у ку 
ољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И 
у, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p re 
 мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да  
ла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, н 
Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, у 
st">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, 
овори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се,  
ила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обу 
еба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њ 
за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша как 
увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као ув 
с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трг 
камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихов 
 поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод н 
тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га испл 
када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда  
игне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p  
са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га  
на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да поч 
.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да 
 Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређал 
чка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч бил 
{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није н 
{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико  
 — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отиш 
} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали с 
же слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да  
 тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> < 
о као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске 
радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у б 
или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што  
муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају 
 у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он 
. .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за  
тина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела  
а, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадг 
 тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени 
Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла ј 
урци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Ср 
 слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">П 
 тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из  
 га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било др 
ећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst" 
 не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утр 
оји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане 
њу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео  
да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очи 
 да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих д 
p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом 
да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend=" 
ући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сад 
и раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошн 
кају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p 
јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из 
еле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p re 
 и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутр 
, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не  
.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је 
то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, 
здрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, мате 
дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде од 
, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не. 
век, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да 
А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, у 
да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто к 
<p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
у коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан,  
сте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да пон 
.{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије,  
Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући п 
окобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. < 
арим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Te 
х!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мрт 
као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младе 
леда.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и  
рао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смел 
је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и он 
им изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> 
Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих 
и мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што ј 
>Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p 
ћи од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца 
оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе  
о да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти 
оси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да  
ећ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изне 
>За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати  
анице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута та 
ан.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али н 
еђани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало 
 се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа 
стина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p 
 видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му 
кло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Мла 
ало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </ 
ден пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му 
творен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога 
 њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, из 
хове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи исп 
уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то 
да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напо 
 и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тоб 
о већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, вес 
на, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне  
 место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> < 
 га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чу 
, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза 
не тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, ус 
твари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, лег 
ајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бит 
 се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за бр 
еју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он 
преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изг 
<p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И 
 и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти с 
уку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S}  
е одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p re 
јући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да д 
 и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да с 
нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив.. 
— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Teks 
рата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи он 
 бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не  
де је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби 
, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа 
навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак 
 њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрп 
у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време,  
ишта, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе ск 
месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он 
та што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </ 
о сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме  
и спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. < 
стане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца  
">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе,  
млађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каж 
на.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела 
а да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Teks 
 ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даљ 
рашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, М 
м на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чла 
е година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учи 
ремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигур 
шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала  
, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снужде 
као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први 
 за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да 
кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме,  
већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи З 
еван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на ње 
г дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као 
ренији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и 
ћи. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, м 
га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето с 
раже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на 
, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, с 
ану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рук 
 инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, 
лавом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказан 
осно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе,  
су, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био 
ену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било п 
адала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не з 
дожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену,  
је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави м 
е од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато ј 
зује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S 
 Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, 
је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има  
 нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер 
кога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, с 
ним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, б 
азили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели  
ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро 
дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад 
о год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и д 
ке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst 
пију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баб 
, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен 
а њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његов 
н тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао  
лаву, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Н 
ењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у поло 
 оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, 
 би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ 
 зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на 
, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо 
еке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој 
ашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним б 
ао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се пр 
и бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напре 
 <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> < 
ада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="T 
да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, 
{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је 
ку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећ 
Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберн 
о као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајк 
а, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: < 
 даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који б 
з чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено  
но, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и т 
} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио 
ања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, 
у злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. 
</p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан 
каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази  
к, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, ше 
>Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хв 
на није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још 
дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И  
поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа гов 
окојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да  
 када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. 
d="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p ren 
изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, 
ванка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младе 
, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, д 
S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, 
ији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дан 
та се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима 
Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S 
} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и 
ољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује св 
шије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зеб 
ла је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати в 
срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, по 
право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, 
 је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га муч 
то, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одоб 
а мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечин 
ва дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени,  
ле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају са 
 свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} 
 с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, в 
колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту с 
његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са св 
сле као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба 
очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се виде 
ија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено 
 баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се к 
rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S 
, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне 
дих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то гр 
 Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене ме 
и ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и 
зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за 
а свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши 
од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здра 
а би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога дру 
ему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, 
end="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак 
м црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази ч 
менит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у ин 
ованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} З 
намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражава 
се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватр 
аје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не и 
злозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјај 
аксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, 
 да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њ 
лостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је он 
 очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend 
Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настан 
а, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и поми 
одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, 
ладена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, ц 
главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког  
 би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега 
 сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— 
к би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би  
радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, 
о наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то так 
ће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмиса 
 изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, 
аз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто 
провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу 
 дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето заме 
мете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ б 
и и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је доша 
а и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па з 
 све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. 
е диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младе 
Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. 
 rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и  
о кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да по 
да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, ку 
олазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S 
ећ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је  
да нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зат 
 био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је.  
у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други  
</p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућа 
а да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, у 
лове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да 
ва врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубил 
о! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји  
ба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега 
 низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он прист 
ова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, к 
ер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и 
S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И  
 дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће  
о и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, и 
угога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси  
 оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољн 
Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај 
тим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајн 
, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, ве 
е силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p re 
о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој вр 
е легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што  
мо да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не 
st"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg>  
али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — 
 све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вр 
ко куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео  
 увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он,  
мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче  
 и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући 
 њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш к 
 чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако до 
е и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе 
е, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер 
мао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима 
ики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако 
st">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и в 
он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се 
нук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај да 
езао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се виш 
бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{ 
но није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави 
аша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> < 
ра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што тре 
з, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису,  
рода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и кој 
ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с о 
S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била дов 
о увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како по 
а кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p re 
<p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала 
чера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, ча 
сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. < 
или отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и 
} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} 
ије увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јел 
 свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А 
служује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава  
готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришо 
</p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виногр 
бно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда- 
ећ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тач 
<p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend=" 
ој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене  
к, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па о 
.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији о 
лестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру св 
и се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, наш 
ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Са 
дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да  
дала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младен 
у жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба  
 дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, исти 
и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина,  
— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он с 
ашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање д 
и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано з 
тане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, 
ам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пал 
питкује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног 
, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место 
ово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она прис 
о он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој о 
о, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst"> 
и, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није лег 
S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је б 
ао отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p r 
 би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од кућ 
сту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За св 
их сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остал 
де како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у ист 
жићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрн 
и дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, ка 
била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећ 
ну.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање  
а она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде с 
, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га м 
срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као 
а, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње 
мре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst" 
то, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сиг 
би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, ја 
 ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде  
егов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији. 
, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа ка 
зда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и по 
.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tek 
{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришо 
у, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она 
ази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се пров 
 баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрум 
још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S 
ечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ниш 
није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе  
ам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па  
своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго 
ок је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А  
 под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу 
ати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (м 
учка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Гд 
да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се  
га да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Мла 
отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га 
нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао о 
, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p ren 
и се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му 
деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирн 
">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? < 
 остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и с 
што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали 
је без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријате 
 буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао  
{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети с 
ри игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јад 
а већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је уве 
 и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у 
нута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одла 
 мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би  
ат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају 
{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе  
ела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је на 
ећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију...  
године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и за 
 како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одма 
 носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </ 
 тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љ 
ада овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рах 
 Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се 
>— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича:  
д њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слу 
вамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«,  
d="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотич 
шта.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад  
 ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је  
Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код  
 rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај тр 
 чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену испла 
ј не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: стро 
ма која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с в 
 је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Ов 
оздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бит 
била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се  
кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути 
у, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада 
печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајућ 
 на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропас 
тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је тре 
Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није 
 није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако  
 звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву  
е куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очев 
једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p re 
спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толи 
S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затв 
ро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигур 
 је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га ба 
 мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава 
вери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што т 
мо што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао д 
ао да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна 
рекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе  
ући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење 
и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је х 
тврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном 
Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор  
м то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали  
 мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увре 
оворили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — не 
реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубит 
денову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија прем 
 </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њен 
орила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">Н 
то од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега ма 
мшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан  
лице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али св 
ужио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После,  
а, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да 
а Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, о 
тељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од стра 
оравио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на 
, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ 
талих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S 
чинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други  
е тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен 
ио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других 
ве, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p ren 
 требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астал 
остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то 
 требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме 
 немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га по 
је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младе 
и му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долази 
еш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учиним 
lic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks 
 <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућа 
 или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одел 
кам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет,  
тао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованк 
дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено,  
рајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Te 
ајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није б 
а женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб,  
а чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат,  
беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног  
у.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, п 
ој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да 
ају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ства 
знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, е 
уге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима  
х мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отва 
 посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго 
 испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда 
био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то одн 
кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, д 
="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Мла 
оди у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падина 
и не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, к 
товљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најску 
ам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend= 
пут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и 
да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као  
и, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи т 
ађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. 
х, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, 
тко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим 
наха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S 
му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ  
 стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочар 
сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да 
и ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као  
ели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И ве 
на свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су би 
 ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младено 
што се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада  
икада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, пре 
е знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало шт 
а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S 
га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="T 
о хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </ 
што?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну 
d="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би  
ер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида 
— вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заи 
t">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што 
ве бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим пу 
је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> < 
вља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, 
и се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S}  
кој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што  
ставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него ш 
 ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је мла 
одавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, из 
ицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била н 
 да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на 
ену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе:  
 увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с  
, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџи 
, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, ви 
и: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} 
тња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, 
 ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела д 
си и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Посла 
} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено ме 
 аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да  
али руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо 
 глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења 
днело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и р 
ју се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи д 
не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згре 
ош тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, куп 
пуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хва 
ко је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам т 
а и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на 
е је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бо 
од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те ча 
 се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend 
"Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће. 
ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend= 
 што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би б 
оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни посто 
 </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са 
е да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још 
!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ћ 
">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он з 
у узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он поста 
дет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ ид 
но опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живи 
х бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како  
 на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црн 
ворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била ве 
— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нари 
чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p  
ове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; прос 
на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, весел 
занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдн 
 хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">Т 
ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на смет 
 оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да  
е се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потр 
 да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе,  
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То  
да није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплаш 
 да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, па 
вадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Млад 
">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по д 
е да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис 
а се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Пос 
Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући м 
Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу прошируј 
а зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, д 
ди себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноћ 
ољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило 
акада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се 
 Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања 
 осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend 
у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, с 
 ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећ 
зивао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да ни 
, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да 
ра или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p 
е није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, коли 
оји је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је  
е из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{ 
 да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће ко 
говцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би п 
</seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, бил 
 он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њег 
, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погре 
и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала  
га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и уми 
н све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућ 
ошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то  
rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} М 
="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи  
ао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога 
ор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао р 
утра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ 
 И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгл 
н, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S 
ekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа  
аде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, бр 
p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела 
нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се ј 
о, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то у 
врши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистил 
ивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, к 
празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета 
стију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, 
же и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брз 
ила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије 
 се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућа 
е бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило 
ије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и 
 белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и зам 
 страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степ 
 ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише 
рни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њен 
ана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућ 
ља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> < 
у, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све  
 полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија бил 
тане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да  
д оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева  
уће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, 
ћи од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га преко 
Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак  
слушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија з 
S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А ка 
">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се,  
замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио 
зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Te 
тку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као да 
рећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу  
вано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, 
 гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просја 
изно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али п 
Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Су 
имо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њ 
чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не 
арка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а М 
 да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда ш 
 бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тоб 
 сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели свак 
јанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, п 
ко већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обу 
} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да б 
сала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чек 
 утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{ 
егу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није доб 
чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити 
ије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му 
о она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу. 
едног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, 
о је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао 
 чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако  
ра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њ 
исто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајду 
ли, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да б 
о је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се  
чећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S 
ао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазе 
коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, 
} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, гр 
 доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад 
к са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим  
годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђ 
рошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S 
} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева 
зио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод  
ради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код  
су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како ј 
 је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И т 
о у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори 
е, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, в 
в.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загле 
d="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend 
дине, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има.  
судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у пос 
ишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано из 
ва.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неки 
је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећ 
Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна с 
 да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и 
о...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоц 
ог села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није дол 
ни, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} 
е, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S 
о врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јел 
а иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као к 
{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштркани 
ати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, дол 
{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Мл 
 да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући 
, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу 
t">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира:  
 била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, 
ју у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. 
во одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још  
би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице 
, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, в 
 увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst"> 
а и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улиц 
ћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од 
д њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао ј 
а кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} С 
како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црн 
акрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да ми 
о улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока з 
ила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, не 
а обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало 
о ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из ку 
ље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И  
стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворен 
S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста по 
 би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се сил 
Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза  
схлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S 
она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, 
да како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено 
она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни ком 
аба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем 
мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо 
о да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јо 
 њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прек 
а га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би и 
 по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се 
јем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{ 
тњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице това 
 с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе 
"Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S}  
ђена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, ок 
о, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговар 
ан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен с 
 како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла 
 капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се  
.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена г 
ежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно ње 
тером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њи 
ила бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кљу 
 да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да  
, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И  
p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Мл 
е бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само  
иховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошт 
 стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоћ 
 старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младенов 
 промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е,  
но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за  
ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div 
у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту  
и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите 
ећ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после в 
већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење 
исивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре 
о, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у сам 
ко је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се не 
, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих т 
уги на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види б 
а, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пи 
ћи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме  
 јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину 
kst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, стр 
е није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане мар 
 а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочеку 
се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући ви 
о оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже  
} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи  
 новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држ 
надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буд 
долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, стариј 
st">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и да 
а су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам 
а постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је,  
 назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тети 
зила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи  
ку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Мл 
мог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се запла 
гују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазар 
бог самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали 
 било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне њег 
} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедит 
о срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чар 
, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те з 
ekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох. 
 дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, р 
а га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} 
је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао,  
а, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они  
ове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу 
.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што с 
у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се 
а. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до 
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је к 
а тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час  
тећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролаз 
 беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. < 
 јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође к 
 Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Te 
чевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ц 
о, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио с 
 али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада 
захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш!  
 што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кућ 
ка, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће ика 
ање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом троши 
ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ 
setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ 
затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу р 
Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баш 
авао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до ње 
 светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено  
, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући број 
не, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда 
исоко и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И  
ена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{ 
ако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, в 
е, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, п 
 паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све 
ај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа 
ио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Изн 
лонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: < 
тајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а 
предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, 
рено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мот 
 треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који ид 
на.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац 
узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нуд 
 и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је к 
rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из обл 
">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p r 
> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очи 
{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена кам 
 се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не 
дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен,  
 се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, п 
у се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И п 
. </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> < 
 мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се 
грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада из 
о ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа гор 
м. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« о 
 се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као то 
за хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг  
 који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј. 
улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, д 
рта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап 
итка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, 
к, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина 
ад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено  
родавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрв 
. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да  
ена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица.. 
 оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила 
дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздр 
што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све 
ачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означен 
већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах 
ом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види  
пију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst 
крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало  
са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо  
="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, 
да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је  
шта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је 
> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и 
 ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провред 
би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи,  
 остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув и 
 се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Л 
дала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изл 
као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се ј 
 у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, го 
јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жен 
>Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не  
и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела  
 да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend=" 
{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат нек 
слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна  
раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаи 
сију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst 
а му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто тр 
мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узет 
м ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би с 
мо да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довл 
н сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био г 
раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила  
 и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак до 
однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у 
 па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећа 
ст.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздан 
а преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни  
арајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним к 
 rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је 
унце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Ду 
и и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим п 
на долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се д 
а, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend 
лоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба,  
 јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по н 
 усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. < 
Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У  
е у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али ч 
 дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново оде 
тпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око мла 
ако земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним ру 
ре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, кој 
ћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му  
а, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да  
болован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га в 
 улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, 
и учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и ба 
мајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позив 
езетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p>  
оваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у куј 
е жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да 
басме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не 
 два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад б 
nd="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </ 
kst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он  
глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру 
 ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја  
те главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети как 
се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да п 
прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода  
и пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{ 
ају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> < 
ило најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста коли 
> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ног 
е су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се 
њен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне  
изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајућ 
бог чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је он 
на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је бил 
е на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, м 
творе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукав 
<p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остар 
њајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — осло 
чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простра 
а већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да ст 
д огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижућ 
S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све 
, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером 
ко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих  
а у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да ј 
м рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе 
кширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно 
ао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу с 
нела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крсти 
то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито рад 
ј ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се 
d="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто ов 
S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми  
 да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, н 
е што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештава 
е две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да  
прилике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, 
end="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из  
ућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за неко 
S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко 
на, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{ 
о, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био 
.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што  
 је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, 
од се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу ј 
г брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </ 
 моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, М 
 исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, в 
ж пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, пос 
kst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој ка 
ац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се 
еде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији. 
 баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха,  
ико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећ 
ћи му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно 
ванка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} 
rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, р 
уо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар зајед 
ли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чи 
p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је М 
е, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре н 
и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно,  
но одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, к 
и поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он  
ле би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Teks 
ије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p r 
 је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него то 
 брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, 
на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да  
st">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то шт 
м сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више 
} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и  
лико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у м 
естао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба 
де као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно д 
Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изг 
дела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Мла 
а позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свог 
оли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он 
ад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, нем 
же главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и не 
 работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере  
го ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из та 
и је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са ко 
 rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у пл 
родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе 
 Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта 
зи понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би 
де је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву 
, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен 
 она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што не 
иротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо,  
 за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ож 
а довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> 
 сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није 
, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разг 
у како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се вра 
="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп 
у, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне,  
, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </ 
} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као  
о издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта 
јући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би с 
— Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив 
аха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде 
ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и р 
рашно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p 
 отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и з 
и, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год  
м са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен 
у њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и в 
мена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ног 
ај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када н 
и Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња д 
ину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћ 
жује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код 
осле, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, про 
је млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мал 
рао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одо 
 није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка  
st">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да 
е се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S}  
чере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата. 
 <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре 
е, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече та 
од родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примет 
, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, ш 
бреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег з 
end="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst 
погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осет 
енку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не  
вљајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац д 
ашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десил 
есо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да  
тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро с 
Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу. 
своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да ј 
end="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} С 
ekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p  
 Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, з 
ори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање п 
тављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све сврше 
само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи 
оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, з 
самљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није м 
ма на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли ј 
ге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао 
вајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tek 
је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, п 
сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову 
да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја 
} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остан 
ђе; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто п 
ује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује 
помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не ви 
>— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није треба 
, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лоја 
е било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без 
</p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страх 
 код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, ка 
осле брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и,  
о! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst 
Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их доч 
да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не мож 
или.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате 
мети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакр 
а по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да 
опуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а упра 
х, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако х 
 оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ  
nd="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и изд 
ладен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте 
d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање дел 
etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из 
з дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко 
тајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дан 
ла да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, 
 њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му  
 да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по ча 
ебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како  
{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало уми 
га, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда 
ден тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршиј 
заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tek 
већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочек 
ји, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само 
ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале  
ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Млад 
више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он доне 
, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за вла 
је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада,  
о сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »с 
ће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излаза 
ворила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се 
јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види 
вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши  
дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Мл 
о треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се  
оји, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо  
осило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе варо 
 бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бо 
р или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без ште 
, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерам 
амо да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све ка 
 га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све дон 
Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену 
ећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из 
увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће  
себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, 
">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала. 
аже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, са 
дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што г 
баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, 
ах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа 
е недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети о 
стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово  
Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово о 
гову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао 
да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза о 
тају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не 
е.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, сп 
треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што 
бом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} 
ијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити она 
љи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, уве 
њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи,  
р: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само 
а чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има пос 
 их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који 
ме избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се. 
 калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башт 
разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад  
ао обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, д 
би, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да 
, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{ 
 то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи:  
 и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из ко 
тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у 
<p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се 
 она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tek 
апусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уп 
е друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">М 
на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, р 
авља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преп 
: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би  
апиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини  
 да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, гов 
<p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те х 
 тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека 
ушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како 
ож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезг 
лавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је 
а, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... < 
бомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава  
мо изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се шт 
ј како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било да 
 и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади 
. </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва ве 
 редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто в 
, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, св 
инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он на 
 по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да  
 издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} 
ко тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, ч 
nd="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навла 
родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као д 
осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, 
бично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби,  
, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, ув 
, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, 
о како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена 
 у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење 
, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за  
 бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </ 
стрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, барат 
ст у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по куј 
 да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом  
еши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у вр 
не, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спр 
d="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и баб 
rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се врати 
 хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спре 
ина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из  
у, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{ 
а, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако д 
се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружен 
ле, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{ 
не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали  
само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку 
и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто стр 
d="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах 
инила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затвор 
} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешт 
 завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код 
о као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S 
 да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у  
има по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и  
} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосн 
мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младе 
који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и ни 
олики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узим 
и што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долази 
еликог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек 
мете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено 
азио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао 
ај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестан 
бе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би с 
ден је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћ 
 на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на 
сјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редо 
 </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас 
у, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај проси 
одаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање 
олико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова дола 
ана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им  
то је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У ма 
игла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели с 
е.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћерета 
{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће  
 тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, виш 
ред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, 
у ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну 
 би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче оду 
над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојк 
скови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину зе 
ушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чист 
пије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао  
исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу 
d="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и т 
} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, б 
но и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним весели 
зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да 
 тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбољ 
nd="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} В 
јника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И  
га села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде 
јде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Ј 
од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, 
ли.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Неприја 
 свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њим 
 стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би от 
ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бриг 
же када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И 
лито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав. 
и, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут  
тере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскади 
 недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, 
 сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај  
о Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подр 
{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређ 
жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, те 
покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, 
 или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била 
остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен ви 
тра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служи 
ку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, че 
> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend= 
. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба,  
с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S}  
 бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало  
 сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најн 
S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испуст 
мно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, в 
 синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, 
зда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући 
 се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не сме 
{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диж 
ли, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с к 
амо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више не 
 софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! 
ца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, 
ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младен 
а му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, пока 
 наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изва 
аборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен поша 
ње деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} 
ренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра  
осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продир 
ћала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора поз 
у као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свод 
а весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зн 
сму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори,  
е, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гр 
мично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до 
ици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, ус 
одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни 
рши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, гово 
 кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то зв 
асамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. 
да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би 
се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали  
{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доноси 
 лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере ос 
у одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, ш 
ћи се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова 
снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послов 
p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst"> 
осно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да  
у да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Ј 
ета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst 
 то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом у 
 и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, 
дити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p re 
али га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се 
eg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst" 
ја горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и с 
ека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst"> 
{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да п 
то треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо де 
, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба,  
, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључ 
зећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">—  
но иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} М 
положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа как 
, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је о 
ованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа ј 
плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто 
 брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и м 
шла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Teks 
 стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући 
 ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци,  
и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу  
 Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како 
ме.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S}  
/p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: ве 
ц онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све  
ме ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад 
 бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пу 
а иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко о 
спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S}  
им, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и виш 
ити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забр 
о она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод  
{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што 
ден, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се к 
е, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и  
ући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена 
трепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да  
ико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било ј 
и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики тргов 
ари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Мл 
зела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само  
, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, ода 
. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богз 
{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом  
 кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst" 
чац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручава 
ну требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка 
, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није и 
м скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био р 
кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пош 
аћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend 
<p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво о 
Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, б 
шао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица 
ом укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да  
 порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измуче 
они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и н 
ирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах  
унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи 
што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега до 
ћи да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? < 
ећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend 
 сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спре 
, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, ср 
е, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену наве 
пред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро  
ко је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, 
нако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било 
ве жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се 
авније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S 
еље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не на 
kst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: < 
је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, 
 са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софр 
ало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добр 
де да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гла 
"Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен 
олажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ би 
х послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њ 
ли бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, там 
ва. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу 
ала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, са 
ден донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлог 
ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџи 
 јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што  
зио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шами 
римети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред  
ала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се пос 
о је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женам 
 ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ 
као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега од 
о, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, д 
о стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После на 
игне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да г 
исто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се о 
>Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S 
end="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓ 
! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} Т 
ашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па са 
<p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је т 
цу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код ку 
о.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разг 
, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p 
па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tek 
ла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која 
шла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S 
није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави,  
end="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо к 
<p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже гла 
би, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздр 
отово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то  
рне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, в 
одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако  
 тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баб 
 поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из п 
аква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, весел 
е вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах 
 њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи,  
аден тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S}  
рио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је  
 је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — ч 
 кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој п 
але нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да 
о да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Teks 
, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одм 
е улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те 
амида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладови 
ишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто  
ћи, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од к 
се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, 
х њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, пос 
 rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и с 
 <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку 
ашту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{ 
ост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p 
 мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе син 
мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је бол 
"Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе 
да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се 
ајопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и ко 
, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и 
оведа, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако  
гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, 
зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у 
вац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да  
њаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} О 
ебало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен  
, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око  
 ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком«  
војим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изиша 
ако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, жив 
е је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида  
лавно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p>  
мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве саха 
ћана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућа 
ква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бр 
и, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не 
 Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не 
рећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарај 
ти, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изне 
из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда,  
 немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она 
криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> 
у стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од 
 </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да 
. . . . . . .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се исп 
елико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S}  
, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </ 
у је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несре 
 сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће  
игу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бо 
што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вр 
о неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће  
, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као ш 
во што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих п 
 потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бег 
е одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сас 
новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме 
е без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p ren 
свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко од 
 овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла д 
није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је  
истајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба гра 
о свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио 
кога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S 
, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради т 
 не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је  
 без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младе 
дбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од 
рестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">По 
о те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не 
 и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји ка 
 док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје он 
а нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да ч 
лучајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само  
тити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али ниј 
ојим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама,  
шљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршиј 
иликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код 
ера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се  
ао уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, 
, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радос 
ди себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и н 
t">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као д 
би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућан 
 Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, жу 
 пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га за 
лази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека ње 
положење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао ј 
е, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst"> 
да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају им 
да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се с 
од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда св 
 је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не б 
њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега  
и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна  
м бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, 
нка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као изви 
 <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац М 
и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљнос 
ме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је 
ећ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се  
остала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поре 
ов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} 
е тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којим 
овице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што оставља 
ицом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су  
 да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима о 
у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и  
свим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на р 
Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p 
и упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно  
алогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би ча 
на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што 
 Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања 
би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба по 
уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен 
гова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему ср 
жном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна 
били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад  
у.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мрак 
етли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, ве 
допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њег 
аба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео б 
 свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео 
Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен по 
ћу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању,  
а живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу,  
ekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном ски 
оји је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то пл 
е поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо,  
рили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, 
 капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећн 
, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="T 
је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило 
{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за 
<p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и 
унила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би с 
реба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан до 
ни тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежи 
а што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, за 
минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{ 
 средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} 
да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је бил 
»тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно во 
t">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каме 
ице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола нато 
 те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нароч 
 као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зел 
S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану за 
абиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масл 
да како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, 
а, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам пору 
 ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи 
 у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они о 
 </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, к 
ка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још 
к, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младож 
 имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> 
е за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, ниј 
, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је  
уге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Са 
да слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметн 
било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију 
 хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од  
као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним 
ад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од 
ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, п 
пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари  
 увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек т 
 је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни с 
ао и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако ум 
 тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упу 
ла.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} 
р на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен н 
 колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то 
како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим зд 
нча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто 
задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена оче 
на, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког да 
љали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би св 
 узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње,  
аден казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му сл 
узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њ 
а иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се  
заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију  
јући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ са 
 би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њ 
p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не 
 радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">Пос 
довољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више 
очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јо 
ба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S}  
тоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоће 
 као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за 
ари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је 
длазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би оста 
осле сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радоз 
 сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећ 
да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне н 
му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, са 
дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита 
вије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави с 
оред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је д 
ок не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим  
Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим ж 
на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му 
ута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испо 
 </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, 
е, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа как 
ријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме 
исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му  
, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућа 
 виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ  
тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, не 
е мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће с 
 дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге донос 
ekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блаж 
 оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али та 
називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то ниј 
устио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је каз 
end="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. 
у, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и  
уштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то  
овљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајућ 
баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни 
, па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности,  
nd="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с у 
запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узм 
аршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у 
па са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{ 
">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час 
 баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види исп 
</p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће по 
тала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурба 
азара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, б 
ове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако и 
рове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сва 
 је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су не 
Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А 
би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазил 
стили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњи 
им ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, з 
е појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знају 
 чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да 
е стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као ох 
је њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави  
 чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, 
ш сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да 
оносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође 
} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да 
ресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико  
 кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p re 
агано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} М 
гнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на 
мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе 
ац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог ж 
S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао н 
{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био 
 у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, 
ено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јо 
ајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се  
Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни,  
а, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знај 
Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса 
ни себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао,  
их.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баб 
ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгу 
ено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропа 
е обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћ 
ком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и 
ру реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане 
 моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се 
о да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак:  
носит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, р 
у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и п 
азе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да  
 она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући 
тигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је 
 одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу  
 њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је  
нидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније  
јник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да  
Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да 
</p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она  
о, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, 
таве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спр 
није, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био ве 
и (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и 
не, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, н 
 не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И кол 
о се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази  
, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадн 
да била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као 
ају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих  
 <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у ча 
д куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили  
ве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила н 
о је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мир 
омаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у  
и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је 
јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{ 
ро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, кад 
, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не м 
 ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав  
 </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Ма 
ас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. 
 </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S}  
до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, п 
ину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У р 
ући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то ниј 
волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пи 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p>  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p>  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек тр 
ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и напл 
="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst"> 
а бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго ст 
пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина 
p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p 
ола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује коли 
на.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да  
до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{ 
 послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново б 
же, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом  
ак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она  
 је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чист 
 још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом 
овину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ зна 
на све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуг 
 брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од 
 би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га  
ден горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Са 
ом хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ 
цени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике в 
ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то с 
и да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> 
он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана п 
и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за сваш 
ко мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А ов 
што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по бра 
дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну,  
ожда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијан 
 ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресе 
, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, 
све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује ње 
тишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p r 
па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, т 
игурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, д 
ле њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зат 
и што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јо 
одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ни 
се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја ни 
 преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извин 
 радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> 
ованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само 
 жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код  
!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првог 
вна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по 
а што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} За 
би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ  
 да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихо 
кој, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијин 
игурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, г 
изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, р 
а, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговар 
зре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволи 
само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе 
ење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А  
тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка 
вирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, к 
зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због ње 
ј.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поре 
лач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхт 
што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то р 
лачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је з 
</p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину 
"Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућа 
где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска. 
 наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто  
ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, н 
се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже как 
 да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као  
st">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напо 
као, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он 
е, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећ 
не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре  
ekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписа 
 улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је от 
ви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... < 
 криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да по 
одневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, 
е баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвеће 
је, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да 
на хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом 
е?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се цел 
е да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и з 
 и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он гор 
биног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да  
 је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обич 
И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи н 
 објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те 
го само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Te 
ело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, 
већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели  
о заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да  
идео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чеш 
 се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вар 
е опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са стра 
имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једн 
аденом, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почел 
да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и  
молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени 
ивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима 
бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе 
d="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах 
ма за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе 
{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, п 
чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ 
ом што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </ 
аалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при 
а [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, ш 
у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као  
 Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли  
{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и оста 
да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst"> 
а.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камо 
а је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је  
, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезв 
<hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
<hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по ц 
ekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање 
ју.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. 
е била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И н 
ши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало  
адње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, б 
.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати 
е теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младе 
ледњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само д 
!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, леп 
, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи 
ргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљава 
о не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он 
аг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први ма 
"Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ј 
а — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, 
е, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који  
} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада 
м је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада  
ово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио. 
стала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није њег 
да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она це 
 целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки 
 пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно  
, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tek 
и, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, з 
е, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако 
и се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, с 
 била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па ка 
шао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p re 
е да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим 
"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба д 
их који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики 
што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у 
ла је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А т 
 већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као 
Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, в 
да бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда преб 
им предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, 
тивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и 
его што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од 
о, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ  
ји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља  
куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремањ 
шли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колик 
.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по ко 
 окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да 
допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сад 
бећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем н 
ас у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад  
а ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S 
S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што  
вали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахра 
ји из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, н 
та, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, ка 
ле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата  
, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју р 
ло баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање 
сију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p>  
и, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да за 
 коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој 
зме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој 
ава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, д 
="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је ч 
, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро виде 
стало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; 
а да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада 
и подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p  
 плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његов 
уд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потре 
продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему  
е веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато 
ко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашт 
рећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мал 
е за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око. 
ека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме 
па и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде 
ву младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, мил 
op_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спуст 
мештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пош 
 Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као  
т и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ћ 
Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она 
снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> < 
ћи и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Х 
се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру 
S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа 
, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И 
ла.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред  
ана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, маг 
="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћ 
а код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а 
а.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p 
из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговара 
г грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану  
аденово и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он зат 
 она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увре 
ћи наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потр 
се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућан 
ли не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом 
боравио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не дон 
грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p>  
, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ 
ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, об 
дати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми,  
 не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и 
у убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему том 
ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се н 
на зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њо 
ао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити ма 
а рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за  
падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, о 
.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник 
век би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку и 
 долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека 
 не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више  
ђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико  
.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> < 
p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени б 
сећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је п 
 њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га уве 
ну и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— 
еба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац  
 страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то ни 
за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стре 
шћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда  
вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече,  
ед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то воле 
 не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрал 
, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да  
и нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p re 
>— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап  
умња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p r 
ма, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, са 
ити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу р 
жљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Од 
м матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све так 
, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине,  
 поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу 
ом њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме ње 
ош и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он з 
расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљева 
о ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Teks 
стили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сиг 
не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохва 
 га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бол 
у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А  
шта било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми 
е он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад с 
</p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је 
имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детет 
е у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина,  
, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога,  
ам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ов 
то да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Teks 
Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад 
зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање 
несе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младе 
атраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Teks 
е, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! 
последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не сам 
це грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе 
е за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто. 
лопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту с 
хо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне 
Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Te 
ом, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек 
ки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S}  
им поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели 
смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно прати 
 је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дир 
говини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде 
е дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће д 
! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, 
газа колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе ос 
о се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове 
иње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синк 
о пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто са 
да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и бри 
а, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, з 
> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито к 
ише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удеш 
p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој  
у скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, ди 
аљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она 
ио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свад 
јмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију  
 целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као  
д посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки д 
кој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{ 
kst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не при 
г брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа  
 </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила 
 та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што  
док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p  
скупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да ј 
 кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{ 
 их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слу 
 кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре  
а да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже. 
на да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend= 
 плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p  
одити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били 
полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није 
, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, 
 оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне 
ћ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је  
, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, 
 чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, запове 
ао свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а  
ак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И на 
за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="T 
губи се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у  
, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ  
да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије ви 
S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас ниј 
ило тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: д 
 позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађењ 
непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst" 
х, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштова 
ребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност п 
ћи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане дас 
док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује д 
мах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је зак 
 то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend= 
 тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена,  
 има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а к 
="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дад 
и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се  
{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да 
и се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} 
/p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плака 
начи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, 
осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови уве 
апији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пре 
утила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се 
све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи 
 себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек  
а њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућ 
 баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба 
зар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, д 
кивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задо 
иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m 
боју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за 
лако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге 
 о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одго 
а дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости  
допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то зна 
оћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен  
ћи му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљив 
кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал 
но — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свад 
њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега  
рење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованк 
 да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су  
лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако 
ати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила гла 
гледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S}  
ви матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен  
е! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, г 
о на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод 
дог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} 
st">— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, уш 
је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере  
ући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А 
код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на руч 
S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љу 
ова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, изн 
 од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он ј 
дној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблаз 
 <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Закла 
тила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако т 
"Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад  
ма у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га 
риступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита. 
адгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он н 
 свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар 
 од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скоч 
а јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово ц 
ћу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то  
.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без стра 
аде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на само 
.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи,  
де, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па за 
а тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчин 
се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камол 
рема Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то з 
, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у по 
 купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} 
 дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не тре 
ала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. 
p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући пон 
ладене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst"> 
 А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> 
вом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. 
смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође т 
ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и 
лна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јо 
нила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли:  
огатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, д 
сли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као д 
своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и т 
егледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још јед 
 на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће  
послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и  
акопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким 
а.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео как 
ље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и ску 
ла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара  
ен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је 
Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим 
ма, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="T 
си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tek 
дазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно,  
ана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, по 
>Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend= 
ама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, уве 
>Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке,  
ло да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ к 
 се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури 
х, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав  
исивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно ис 
...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливал 
до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са у 
остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из  
аде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како  
очито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јов 
пе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршиј 
ен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори 
то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, дол 
ршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто до 
ње, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од под 
мери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи,  
 своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ 
 смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p re 
, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разли 
не чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и на 
Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је ви 
а је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Сла 
, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како г 
 Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа ш 
сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чек 
ланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало п 
а увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу 
} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају,  
т и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа 
ко је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се  
">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико рад 
 да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI 
леда, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако  
а из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, г 
од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео 
, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p  
треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући ни 
ао да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Сти 
ају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађењ 
амо било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од 
 готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, 
о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња ње 
</p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У д 
м »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен  
што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенов 
</p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечер 
ој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понед 
аиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И 
мање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан 
да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је з 
јући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не пре 
ћ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p  
едајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужно 
ући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не к 
е пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор,  
аху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело,  
ре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад  
аба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чист 
је добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављење 
и он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај,  
 се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он  
а он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су 
за, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И о 
врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p ren 
здаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њ 
а поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} 
има, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он с 
каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погреш 
се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од ст 
а; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у  
S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне не 
 има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, н 
је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му 
st">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, 
 осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али с 
 <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно раствор 
p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p ren 
ен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само 
ову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њ 
уће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и  
].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, са 
башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом ту 
 тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само о 
глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по ра 
.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен  
 љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији в 
и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек она 
но седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао 
одинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst" 
те, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p r 
 могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер 
укама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му. 
 требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено 
и дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S}  
ију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, м 
 rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству о 
на улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће  
 готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцн 
, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе,  
ве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би 
 испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и ка 
све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљу 
, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за вре 
си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p r 
да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула 
о то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, к 
ог друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓ 
, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још 
знемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недри 
укла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанч 
ена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [прист 
 Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{ 
же и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горел 
ети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена  
е јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да  
донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада  
ушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила 
нама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не ч 
ене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} По 
о друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљ 
ега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{ 
лаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он от 
о, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари  
о слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како ј 
ак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом 
 Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио с 
лу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И  
лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи за 
к год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И 
ом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна д 
, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S}  
унгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце и 
ба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, 
о, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend= 
} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, за 
лико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику с 
ана излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућ 
куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S}  
 његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био 
 се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи т 
итајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца,  
>— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безб 
 земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка 
 после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од  
авило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазар 
ћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада м 
{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по о 
 да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили  
 бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка в 
 телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз б 
као је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући 
ронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу  
о није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и  
е мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазн 
и иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што с 
трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од ра 
и, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је  
но још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што  
о кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања 
ло што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу 
st">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tek 
Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златн 
ије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S 
в друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији...  
на, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p rend="Tek 
д дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих  
опуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не 
ине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, т 
ку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p 
 нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то  
улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да  
Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала:  
досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен 
 тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[На  
p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да  
за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њи 
, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пр 
олије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да  
 их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли  
 би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат 
 главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком  
 иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба,  
 се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен  
овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да л 
куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ св 
 звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаме 
би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишт 
твовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, 
а њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{ 
ало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува  
рено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прос 
 му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако ум 
 није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те по 
те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан 
 је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би 
а га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: д 
и: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S}  
<p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко  
ло тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да  
динама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што  
} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет  
е на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на поз 
елике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам 
ћи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?) 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p>  
јати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по дру 
она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то 
а не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим о 
ц са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га од 
ели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p r 
 греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потреб 
 његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од по 
ама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Го 
 право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. 
 била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог ж 
ожда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је 
ње постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно м 
срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend= 
но је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој 
дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув  
е могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, сед 
ге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за д 
 постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвал 
дмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава с 
доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога  
 добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре б 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заспати не могу...</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks 
дала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ог 
тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради 
го дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније наста 
јских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се р 
 ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Ми 
одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава 
е може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго 
 од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се суз 
што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме 
ости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закиће 
рно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило  
 Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину  
адена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао 
о сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољ 
а заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућа 
сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и  
лу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља,  
и бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погле 
 себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} З 
то иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и и 
дмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с броја 
се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корац 
саветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у  
бро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда в 
опови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Te 
е отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и к 
не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчано 
метају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој с 
о су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што тр 
ама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој  
е, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, зат 
не тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с к 
о, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требал 
 вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно м 
 послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види,  
зима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње 
сковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће б 
е спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми 
му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлаз 
 куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S 
ана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би на 
, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се разд 
д је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Te 
би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништ 
p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, поч 
st">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ос 
 самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених ко 
S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без г 
 јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза,  
дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешк 
, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до т 
 улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је  
њи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свад 
 гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видет 
им суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од ст 
ш веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} 
тују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигну 
, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени  
азговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговор 
.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све 
а њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услов 
ен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора  
ку да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чек 
ече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, 
о, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нем 
ити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради т 
проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, д 
и, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је 
ни бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Teks 
ује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, ма 
ђе, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупиру 
ун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице саг 
о треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све  
<p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она 
 хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје  
 и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и њег 
мехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети 
ен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, ве 
зима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити 
значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он н 
орено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, п 
ли и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. 
 штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, н 
ледњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њим 
они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су д 
p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му 
уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише н 
, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду,  
сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, 
аха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба ов 
да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пр 
 И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је  
и: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирен 
и их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет,  
к она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него 
му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, 
д тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} За 
 да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад 
 могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага д 
да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда 
е трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p ren 
да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ,  
 то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чини 
 оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био пре 
је колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава,  
њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онак 
је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буд 
у радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мил 
дати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, ос 
с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још 
да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца и 
као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему к 
и одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да  
гла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе 
у то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На 
, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> < 
ошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећа 
аслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{ 
скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име 
да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики  
у, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле  
 излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак 
прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Глед 
он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst"> 
асно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Не 
ије.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно осло 
 нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових мага 
 ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао 
му, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана наме 
амакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која с 
трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ 
дена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, с 
st">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно уп 
ља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види,  
ен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију св 
nd="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да 
ине, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато  
ону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па н 
 па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[ 
о већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend=" 
 увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да о 
ва. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одгов 
што, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све н 
ље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ 
ладен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали,  
у жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрека 
ем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="T 
<p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи,  
што је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од 
ш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево 
>Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле 
аден се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све јед 
ен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо 
ћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пош 
 rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико  
гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто за 
ли и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен  
ћи колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фир 
 суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом у 
rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху м 
</p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њ 
да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини 
стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за 
ела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних 
ек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. < 
комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навла 
што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је са 
, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаче 
увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и мо 
rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад т 
 нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зид 
 из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики поса 
она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, 
 Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му њ 
 Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта 
д ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугод 
варају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због  
 на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да  
црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемире 
ало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће н 
ез свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не 
спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} 
рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, ве 
 сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њ 
е смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му  
павају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> 
јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, за 
само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед то 
но његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p ren 
...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тре 
та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па,  
да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учин 
нда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још 
о њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S}  
 једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој б 
ашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од 
н и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њ 
 постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим 
о да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као 
та више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кр 
његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst" 
, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: < 
е и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Ста 
та да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Te 
та га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да 
ен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато М 
авао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Ост 
 он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а 
да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући 
 нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се са 
лас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам  
уће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје 
 га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија  
знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да наз 
пустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери 
овац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, се 
ко сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види с 
оре са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није см 
дарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одгов 
 то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињас 
де, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи  
гом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> 
е седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући 
> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти зн 
 код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха 
 је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капи 
Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, прија 
ност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p>  
вање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као  
а софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највиш 
дљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend= 
а капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с  
о се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, поб 
толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што 
 да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како  
 дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири 
је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се н 
ла да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не доку 
толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, ја 
да бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А з 
: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све 
А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду ку 
е, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана о 
атом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових н 
на »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се ис 
лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо,  
же трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{ 
јом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче 
 пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште 
уном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна  
и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увуче 
ови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А  
и спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са ред 
ка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најоп 
али у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред д 
{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену ј 
 А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба м 
, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, 
укама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S 
, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела ку 
зивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Ос 
мења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се ук 
стера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S}  
 из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о ко 
а види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море 
драв продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се ду 
и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, 
како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем 
да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи 
том, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће,  
ориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуј 
тим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} И 
аривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија о 
S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затва 
 продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, 
Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да 
 ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као  
 свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да 
нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду  
 јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, 
нци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зеле 
.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чар 
 Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. 
чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се  
е истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покри 
 греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама о 
к.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све 
еколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зи 
блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и  
end="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупа 
 rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгл 
кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, У 
"Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и  
е, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто мала 
.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повла 
е.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој ку 
 он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и 
ијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихо 
st">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трго 
, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} 
ко ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући 
"Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољство 
{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да  
прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, 
ујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет 
} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури  
овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег  
оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветуј 
ао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се зат 
едове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџ 
о као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже 
но упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са с 
та да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ниш 
борављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се из 
д хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је о 
улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, о 
ио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово т 
{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну 
ни испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, траж 
ном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, 
ичала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе  
е казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... < 
 и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се т 
{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени  
> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, тол 
о пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би с 
истајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да  
да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он  
 А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и к 
но, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама,  
би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, 
етло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега 
е било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и с 
и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му 
 И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, син 
ван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види коли 
оплу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету 
"Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплах 
а, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је 
бу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да с 
их, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро,  
ак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна  
ко треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ћ 
више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, 
тири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара 
вим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у 
 Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети  
мку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би с 
на оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последњ 
гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, па 
S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли,  
е диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не  
то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и в 
енађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као 
робудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се 
жнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли,  
гађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, б 
прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих,  
 сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обич 
="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути,  
асвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде 
а би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан сврати 
уцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако 
ина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p ren 
у.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема ве 
војен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, о 
арају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, сто 
ога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: 
наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражењ 
ање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к  
а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила 
Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би ле 
{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу,  
је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као ш 
еби, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, по 
ли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да 
ону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као  
оп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има сва 
к, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге 
тртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он 
непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S 
 том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту з 
 мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њи 
а њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се... 
о да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако 
аба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивал 
о, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му 
очетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и 
и по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где с 
ћи од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, п 
ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима,  
елог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, са 
ш више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она  
а их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сад 
епенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </ 
е долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило 
е Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не  
и.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће  
ницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће д 
, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ак 
 у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све шт 
а јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значил 
од би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазил 
онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин 
своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако 
лазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, 
је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онд 
аследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега  
 <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S 
ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Teks 
 уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend=" 
 али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Te 
ита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p r 
, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Р 
на, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати ј 
ди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано 
 </seg> </p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да о 
мела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку д 
 заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst"> 
 снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је  
nd="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него  
 хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћ 
p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што са 
Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће 
слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити л 
дену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе,  
јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да ј 
о говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочен 
дра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те о 
та, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити ле 
 други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па  
, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, 
— одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као упл 
што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{ 
ако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сув 
дахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад с 
ла она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ  
ож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер  
ебно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ  
о онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даров 
seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само доп 
олазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој  
 rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му н 
ко право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ  
> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише с 
ваца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплат 
 би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дош 
уту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} З 
их својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала ср 
мо плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики ст 
ао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, јо 
ња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако б 
{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као шт 
е у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени 
} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим пораста 
то онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst"> 
је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да 
r">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико н 
трености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо  
само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко д 
дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} 
end="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Стро 
та. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника 
ер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у 
 седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ 
рочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обаз 
ође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног  
и, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћ 
kst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго  
 донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst 
је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да м 
, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, об 
жио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. 
у и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њен 
е случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће  
ико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сах 
— дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве 
ладене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Te 
преци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">О 
тито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
е и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и  
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T 
ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> 
<p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p ren 
жи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p 
тила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst" 
као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шт 
и и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S 
, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је о 
— него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњ 
да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевте 
е, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужу 
 да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да р 
тојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара с 
е, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену  
а газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, ра 
иликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби ве 
Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице д 
е чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цр 
а, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење ње 
они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у п 
или (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одла 
старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p  
ао да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан 
га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајт 
ућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, 
 шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала. 
ца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде 
елим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав кака 
че једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и 
ше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од нап 
нила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледа 
аре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усах 
м брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S 
најкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано  
ћану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су камен 
ла и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинил 
а.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазн 
 се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="T 
унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: суз 
их вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а  
 по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто 
 И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Мла 
могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у  
 закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачк 
/p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча упла 
бучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара с 
рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча ко 
е и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кро 
спод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу  
ла, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, мас 
лаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, па 
делу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. 
н.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отер 
је видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, до 
а дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, зауста 
а, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, 
адиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После  
као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га ув 
е.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, 
рства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, 
е отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редо 
ао што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да  
изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен ос 
га да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац ре 
х ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, та 
зненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана ја 
е он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, 
ајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и 
, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се т 
еб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, ј 
 да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, порем 
ред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему,  
на казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, ко 
ом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, 
до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, 
ом и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже 
 би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијањ 
рала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ тол 
безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем гла 
 му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он пос 
, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је п 
е сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радос 
а софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по  
 мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој сн 
о, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">О 
ева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са св 
м, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, 
а све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све о 
Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобо 
 старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није при 
 адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ  
а ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Teks 
њу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, как 
а карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стој 
 увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста ц 
После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као 
да, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они 
учеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако 
а, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји  
не, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те м 
о код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на р 
, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља,  
и: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> < 
днако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, 
ћан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпун 
и посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и о 
ало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су ка 
вор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање  
му, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне 
а у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је ц 
 постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године,  
ћи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих 
d="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде,  
то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се  
и га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, 
 нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њо 
собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постељ 
ви.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме 
 да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води  
ио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још м 
увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су ч 
павање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што  
дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџ 
била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређ 
од грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p 
 с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од 
рстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли ниј 
ко било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као у 
вство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога по 
 ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могл 
ега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, кл 
 живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, 
но остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пу 
ека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, б 
ш више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tek 
ћ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упо 
Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И д 
ћи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границ 
да он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да м 
аден испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља 
на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењ 
а је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку  
а седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, го 
е дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана 
век била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, д 
огу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p r 
ло осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на в 
{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> 
ло тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога сво 
адену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе 
траха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба  
кошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило ш 
у да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише 
увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код 
 име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже с 
о, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јач 
ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то  
о пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чарши 
, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њи 
е из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у п 
} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми нов 
д куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S 
 је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend=" 
ехана излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду к 
ве буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо,  
разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасви 
ену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао,  
Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p>  
 а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се ч 
у његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst" 
свим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар ј 
.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигур 
ј мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка,  
 долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго 
Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се 
 опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погру 
 а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Teks 
ћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, 
ула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а 
ји?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и  
 не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као  
е, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води б 
, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати 
евине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама б 
 чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у 
ни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S 
а, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само д 
е и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натр 
 договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p 
д почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и 
S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а  
ћи се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, 
арађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућа 
Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Мога 
већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </ 
 Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i 
угачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и з 
дан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у ба 
ега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, з 
већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </body> </text> 
и ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, б 
а би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим,  
те и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{ 
>— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p r 
 је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, налив 
</p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. < 
што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend 
она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њим 
бог те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да  
ослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два  
 не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> < 
јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио ку 
 да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не к 
е да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: » 
»нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у неврем 
хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, прили 
било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покој 
да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је  
лу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> 
икада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увел 
те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сес 
срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек 
јатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељ 
и, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће,  
 он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да р 
и како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да г 
убио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи нико 
ета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чарши 
вац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи  
х изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, ч 
је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: < 
 У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса  
поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, с 
м му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за сва 
кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све  
 било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви виде 
у бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, т 
S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јов 
ољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, вес 
ала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tek 
 је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучен 
си плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, бил 
 осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то 
ан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то 
 покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано 
S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак ј 
ће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би и 
управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време па 
ри о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувају 
ешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била 
седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућан 
е две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што тре 
у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, 
јању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи  
уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јо 
ог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само 
на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако 
} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све п 
ла га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одма 
их уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и б 
 му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над по 
ино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разг 
 његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би  
знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распрос 
реченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ до 
ekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И  
ва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му  
 најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и  
адах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гле 
ре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала б 
е.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му  
у полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с 
 и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> < 
домисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, к 
ољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашањ 
/p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно раст 
Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готов 
тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена 
онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлаж 
да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као 
а, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно ника 
t">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам. 
заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, с 
већу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над к 
 слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разгова 
 спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, проду 
ође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седел 
ао да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грл 
зује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зн 
о какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tek 
м, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвоје 
ова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још та 
ки »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац 
е једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко 
ри завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подуд 
 постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, п 
му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао  
још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не ост 
 његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S 
такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допус 
а оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко вољ 
дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што  
ао што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по  
 како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао  
аво ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ  
Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мад 
ма, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу ск 
.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се ј 
види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају 
 мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не ра 
 у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи 
не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је 
, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} З 
аши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахир 
ити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет 
 хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и о 
док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, не 
 отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено р 
дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И  
ма њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он  
азио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, св 
не!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу,  
а му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечер 
пртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да  
о, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tek 
, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и 
Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, расп 
 — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу:  
а га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, сне 
ани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина,  
адне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гро 
код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да  
ре чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао  
"Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца поз 
е криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </ 
вно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од и 
обож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла те 
се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се не 
, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћ 
мо клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, 
то је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, до 
> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, 
ега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то 
сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, уп 
p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је 
њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се д 
ред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S}  
у слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако 
ких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо  
ући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гне 
о стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. 
ба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако до 
} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје р 
још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{ 
 и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса т 
е, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети 
на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је р 
их, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала 
, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да  
>А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свак 
в глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по  
не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага 
тањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала 
ено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о 
> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на 
end="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и б 
S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљењ 
Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Ста 
="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па 
">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да  
 rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе,  
> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на  
nd="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра 
е, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу р 
рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико жи 
напред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И 
 да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И шт 
ине, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер  
 што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, 
обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили ба 
">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упи 
kst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, 
тојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересиј 
">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојк 
прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине с 
урно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких те 
д нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. 
, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби мож 
а, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дођ 
е остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће  
аршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавин 
амо би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не 
е од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као крију 
а око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли с 
 хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџиј 
 то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела 
зни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућив 
дње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и  
пињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо 
 од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда  
Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она са 
мирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац преста 
очама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соб 
него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије 
ненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетк 
 то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Г 
а памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да 
! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да  
рет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за ш 
страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена 
од њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како д 
="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="T 
 ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дет 
ко чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрт 
 да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећ 
ње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор доби 
ц Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стај 
навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је  
њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа как 
е, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до ц 
ао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбиј 
оју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, нес 
к је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S 
ирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, 
 жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, 
, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет по 
о.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се 
гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S}  
хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, повр 
, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst"> 
к.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине 
ано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стаја 
ом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и ст 
леку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она у 
едном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио миш 
алварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из кућ 
цу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све 
 он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, мест 
а може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала 
дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, при 
а, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама 
азе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, по 
, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="T 
ив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p r 
с.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди вра 
 у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз 
ћу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p 
љи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, рад 
 из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, син 
једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колик 
вор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{ 
аба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш,  
рски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tek 
све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба тол 
било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада  
ено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јо 
ма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држ 
ила као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, М 
е увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да 
 све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих  
а, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{ 
ошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Ко 
а већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они ка 
ат, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </ 
еља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="T 
и јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно,  
е се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, им 
онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> < 
ободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зар 
а соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усам 
 оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто оста 
 са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша 
ајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баш 
ла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је ка 
која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такв 
 кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и 
ог застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње д 
а је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и  
 она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала  
послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, 
ских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} 
ла; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица 
н је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">О 
к »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирец 
 посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend=" 
 у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнут 
ј своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушт 
.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матер 
ао не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда  
не, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend 
Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гл 
као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на разв 
Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је  
, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, 
ekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марк 
 <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{ 
чекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављају 
првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек мор 
 стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут. 
ечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, д 
ео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, иш 
ад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима 
ко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се 
оњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, це 
.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскош 
ка, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улаз 
а, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећал 
их чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ни 
на у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, б 
астави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи бр 
атворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била  
војим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима с 
нима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend= 
/p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p ren 
} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кућ 
и никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим уз 
з чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чар 
и, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели  
олико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мисл 
ојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен 
дног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћ 
ће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у то 
д разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, исп 
 Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S}  
он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим м 
д њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијо 
ло код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у 
прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико тро 
 гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чарш 
, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезгла 
">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и на 
есма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и род 
је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке св 
је родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак  
ћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутн 
што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко друго 
енов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну  
а узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у 
 <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне 
аште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је за 
засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен 
и и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе 
да и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долази 
в преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак 
њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толик 
е бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </ 
да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане  
а да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, 
чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе крију 
то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, сп 
говорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у к 
ма где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одм 
, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се ка 
ба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашк 
 других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигу 
} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би 
, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, ка 
о кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и оста 
у где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој оч 
е онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, 
а ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће д 
то лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, ка 
више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово 
знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то  
ао да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се е 
ђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се 
аче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно 
 ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се вид 
kst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p 
ирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољс 
 краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека ос 
рце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p r 
како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред  
стумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, ду 
 грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само н 
ољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="T 
вориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Teks 
, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледал 
rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T 
kst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж,  
 кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више,  
дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њих 
ад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p>  
како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се  
оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе 
и, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекор 
ачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Т 
чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је п 
њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а п 
"Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потпи 
"Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, 
и Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, 
о за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не 
Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго. 
ју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има ве 
ло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих  
S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није гл 
ља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брат 
, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на к 
годно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S}  
end="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само 
ло, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је о 
дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">Пос 
ву кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, м 
 почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, умо 
{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој  
и је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то 
очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} З 
га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста 
... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> 
о дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Ч 
ло кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржал 
то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каж 
ази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико  
нутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, слу 
 не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кљ 
одаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о же 
празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесе 
на, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и 
а сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву 
твори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p r 
фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да ј 
 се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, син 
 старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају к 
d="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење,  
за њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са  
срка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како и 
а би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима 
н појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизн 
ивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па 
 њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да 
ђује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S}  
није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда 
абуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан,  
тишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао. 
а се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито д 
је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве  
">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај њ 
— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p>  
ао једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, поста 
а.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S 
жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељ 
ла. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код 
у и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је преста 
а би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава 
ћи сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслући 
 мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tek 
ихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па М 
<hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао 
 дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, и 
кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тес 
а сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, упра 
а ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спре 
 било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала,  
ања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветреност 
мре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и це 
како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред ње 
како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте ид 
о болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кућ 
ма, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топов 
ако, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После веч 
сила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују к 
— Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакрив 
 на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео 
 се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било не 
на, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Мл 
S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Вра 
аден му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер  
их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да  
оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел 
ште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче б 
 одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бро 
у се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да 
нчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се р 
рговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спро 
бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новц 
кочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на ко 
а, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из кој 
 спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама 
аносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да  
{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отр 
ростране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ.  
 трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмеј 
, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде,  
да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с њ 
се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у куј 
ичеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњ 
е требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим свето 
е с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S 
 и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Мла 
изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му 
и, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p 
">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још ра 
уо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, м 
S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих своји 
не му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застид 
 испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима  
јући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, и 
, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да сед 
 углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би т 
а овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да 
понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван,  
з своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да 
ем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, ка 
о Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала 
мо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, 
и ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљн 
)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н 
 све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме  
није њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђав 
оје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не са 
ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек г 
рља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, 
 још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, к 
толичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак 
rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше  
t">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Ка 
 их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио 
одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst"> 
 мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње. 
 све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S 
а чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> < 
ижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спава 
давна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши ч 
ао да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у 
не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер,  
т.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, н 
, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену 
аче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила,  
ада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </ 
а.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од уп 
 да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst 
више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, г 
ма да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са 
, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама ниј 
се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткив 
е кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend= 
о.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? —  
 да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у д 
ине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи  
ет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак 
 долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече 
 видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, 
st">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љ 
 горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле једа 
овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} 
излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапу 
ме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али о 
му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом 
ерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, поч 
лео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бој 
ван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с д 
">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио 
а ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога,  
али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис 
јвише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове по 
 пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ослов 
 и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући  
 себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пер 
ица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чарш 
ижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће бр 
 им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва го 
масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још н 
 испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хај 
буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у 
осле, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их 
 био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у поне 
ко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врат 
е леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, с 
Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, уд 
оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не 
 њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, уда 
иће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, к 
 оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете д 
о време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осв 
{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опе 
се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чуве 
о ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са  
 можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да ум 
ла је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба заду 
ије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, вид 
се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно 
 мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто 
зао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало,  
ују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је  
 па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је к 
S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од 
 и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увре 
 испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задов 
у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како 
о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада о 
 чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у шко 
ах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар,  
ворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува,  
 већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Млад 
ема њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла 
леног свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрат 
подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </ 
 чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго и 
ама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, све 
е само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед  
а буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и насту 
, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба 
му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав вел 
 би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се н 
и свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p>  
.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у р 
 ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се њег 
 и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би 
, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него 
ге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошл 
рећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно,  
ихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; пр 
идео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора д 
, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и поче 
, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје 
г века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па  
брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба. 
ра и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре 
ме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баб 
ок не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим пот 
ли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Мл 
о и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и 
им лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се  
о у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом ла 
ад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и 
е рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други ниј 
 затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прош 
S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годи 
 поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обр 
лази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као  
 топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из 
ва, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задув 
 чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшил 
ији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема  
м се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за и 
 сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочек 
е спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] 
, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, мушти 
њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и о 
амети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Доб 
 чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да с 
...<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, 
ти како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend="Tek 
али њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу 
ез новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би к 
и Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, ум 
су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било,  
, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Д 
 све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она  
о отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му 
ли, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби 
 спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да  
 да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се час 
је изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наиш 
у мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту  
идео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свог 
е коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућ 
ко кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, 
е и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада  
kst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од к 
код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, ка 
S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и це 
 улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се 
е по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено глед 
 фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, п 
од једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Уто 
хове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне 
ре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих ви 
нио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњ 
ко целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити ка 
ебе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst" 
 изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} А 
 плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу.  
њеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако ист 
вају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка 
ен, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S 
и и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> 
 због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је  
p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као к 
 то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као  
а онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији 
 баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати ј 
нађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst 
јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованк 
дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, 
робудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита 
није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он 
о тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила с 
.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно  
и га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долаз 
тали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижн 
речац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, уструча 
{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ  
 седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која до 
одио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ ода 
плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, 
.. — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, она 
ругом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </ 
тишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{ 
но, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. < 
, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у ње 
о њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst 
 кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S 
гли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затво 
о цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спрем 
је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p 
ћ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напо 
кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend=" 
ало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би ве 
и треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више ра 
ставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка  
, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да  
полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном 
е да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада 
езови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Си 
се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха ви 
ме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за  
 напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, 
а кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала 
ом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред т 
љу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте гот 
ропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњ 
е се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те  
лно су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толи 
ј тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ тол 
ребало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да к 
ка и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца д 
 сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња  
Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да ј 
} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Т 
.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи број 
 дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, пошт 
 ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може  
 кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p r 
д бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, т 
 гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Ка 
{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају 
дита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учи 
 од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки 
ђе, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, у 
то није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и па 
 загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну. 
аден, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и  
високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend=" 
к и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и ње 
 да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега так 
итајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две к 
 и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали 
 онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не с 
 </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећ 
ље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} 
као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно  
ган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, оч 
н осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, 
доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, зб 
 И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да  
и.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад ст 
ина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео к 
јући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од 
р, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко м 
 и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељ 
еном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лиц 
Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела 
} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би  
аткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају 
, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је б 
 рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Teks 
гови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред 
е да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се о 
 те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зел 
пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих по 
 пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улиц 
ала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, 
 зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и р 
 био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи  
аслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; ил 
"Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га 
, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је ко 
ијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ 
врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти 
, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да он 
илности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац,  
н, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га 
к готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широк 
уће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, с 
азио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у де 
облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дић 
ебе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће ка 
ај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред кућ 
луге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за 
о и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у сва 
о еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, тргови 
 диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p 
на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — в 
 је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} 
о као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекств 
мо после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани 
ју га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропад 
ешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим,  
е на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, вес 
 ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ак 
 кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена 
, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Teks 
лазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се 
ле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек оби 
сто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га:  
лахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у 
ану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарал 
аписивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно  
купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо  
ав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати 
чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом 
огући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то н 
, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </ 
сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p r 
{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, ст 
, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: < 
рала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за саве 
ко да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="T 
ен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља  
езане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки м 
бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу д 
 увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у ко 
е само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели однос 
и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њ 
ле смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готов 
испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада 
овом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била 
једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, свак 
ала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада 
оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим  
у као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови,  
е, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. < 
 И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој дом 
куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, 
езано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљ 
им собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба 
одао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази п 
 њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по к 
руго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао доз 
, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У шк 
ом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом 
тили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, по 
 би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се 
рној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, 
 примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало 
 му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно  
се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, в 
о презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стој 
">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се на 
е, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по б 
о, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба  
пи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје  
/p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али збо 
ржи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не тре 
> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је к 
 лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, уве 
е само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се 
, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се зна 
о га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као  
 те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети 
ељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и 
говарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, са 
ма, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као б 
а, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже как 
в је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба  
 је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која 
оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада  
е, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не по 
то, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а д 
ен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend 
ар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио о 
арош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео  
 песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и 
доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је  
 упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо,  
 пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан шт 
ви, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служ 
и занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, уср 
је, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И  
алила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њ 
још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са заве 
 кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младе 
е из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осирома 
зговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код свој 
ер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје с 
о озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, 
 не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре б 
ер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, 
 они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право 
</p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, с 
 се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек пок 
тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, 
ева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, сре 
паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен 
н као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га 
могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико о 
 и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к  
— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, к 
, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усам 
отужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к ње 
p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок » 
">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износ 
, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{ 
 врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се 
 једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако  
аден за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, к 
ве хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst" 
о да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је б 
но, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нек 
ко слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подјед 
чају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава,  
у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Teks 
па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади 
</p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> < 
илику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И  
ешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближ 
покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове 
роба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да 
о како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена о 
сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устан 
, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, з 
 и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изн 
з улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право о 
 шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, д 
о, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S}  
а друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у р 
о да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ та 
t">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да 
а, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто о 
<p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </ 
<p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни  
о је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим  
евојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{ 
 вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи 
и да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне 
авао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p>  
ака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или он 
по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спрема 
А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина ј 
 би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — прав 
ви, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, за 
 и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почи 
 то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да жив 
не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових  
 као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S}  
о ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на см 
е, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Д 
гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чуј 
је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер 
асова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако с 
А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стак 
.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, с 
нац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено сн 
 И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна  
о дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да  
м.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену 
Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »б 
о, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге« 
п где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да прен 
у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза х 
х би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Мл 
заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му н 
 Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико 
 и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити 
 посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опр 
ђено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он 
аје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, 
ицама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родби 
е знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом ме 
 све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загл 
 који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и каф 
ди; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар п 
љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes 
ила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А 
да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу 
ви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се н 
а хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме у 
жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво 
 да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт св 
} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И оту 
мшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не  
 растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухл 
шао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову млад 
, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с л 
S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као коту 
, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} З 
, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се н 
разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео да 
ако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И 
д њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, к 
соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе,  
ни се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да 
јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S}  
ова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и пост 
још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад 
ј кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папу 
d="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила б 
ли, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан 
игнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама 
ем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S 
 са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће. 
 охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавај 
јући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрв 
је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, кол 
ло за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те 
 Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све л 
Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, 
S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </ 
и, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто  
дозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању  
аље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај по 
рнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу,  
ли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Млад 
ао да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажа 
силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га глед 
он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као 
олео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвар 
у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за о 
е замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто 
к када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито с 
рање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песм 
колу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет  
 Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири,  
м у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни 
ве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на  
м, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је  
и.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Ал 
сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, 
жући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Te 
 наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешено 
тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу 
 са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема 
 и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p r 
ти, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да зас 
 их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре  
 терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима сво 
ри највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, и 
 ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столи 
дајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би 
абу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би мор 
азуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен 
азили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{ 
 неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека  
од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви о 
рела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [њ 
 висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отм 
утканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај 
у пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на г 
обра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нароч 
мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend=" 
 да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да 
летно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
аћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овам 
 Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој кап 
st">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, 
двојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди 
!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и до 
 спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа  
и сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младе 
.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обу 
 Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прек 
, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша  
 — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не 
 су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају,  
трна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И так 
пустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онак 
теже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на до 
 катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа сл 
</p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна  
} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него 
рхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла 
, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ 
то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућ 
ало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И,  
 није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било  
верилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, 
{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и  
p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Не 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да ниј 
Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли  
 Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благ 
а снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег бра 
nd="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, 
{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живот 
">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не 
 Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста бил 
о, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила  
На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили  
Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не п 
S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, н 
. да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима п 
га, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се пр 
и да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га. 
е чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, ма 
, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва ма 
аки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, п 
ад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испече 
никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном 
е не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} К 
Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је из 
д учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Н 
 ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то врем 
мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} У 
 — Добро, зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како ма 
инко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да 
тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогн 
Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кри 
Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изје 
а баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никак 
не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на  
ког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништ 
ву за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад  
 коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен,  
 за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, раз 
{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ов 
nd="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена ти 
какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p 
м треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да 
зила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђен 
адњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку д 
дњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном со 
Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена с 
ућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покој 
за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чи 
 да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би к 
о са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спа 
ја му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто 
ци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији 
ишта га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капиј 
е, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{ 
нча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гле 
ије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чу 
ада и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, по 
лазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И,  
са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био п 
н, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и рад 
о к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би го 
, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, пог 
е и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, уве 
е и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек о 
 сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S}  
 повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало 
едно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окрет 
 После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, у 
толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у 
аршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових  
осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећ 
е забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склањ 
ту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чу 
 од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је  
ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, 
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend 
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било  
пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава 
е!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— С 
kst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из к 
год пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажа 
 си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, сто 
робљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чи 
ај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши б 
ћ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгуби 
де као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као о 
ао некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> < 
кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе,  
ећ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Св 
па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не по 
или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песм 
} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје 
 камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одво 
ало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, 
, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">—  
ући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једн 
еси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада 
и да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице 
то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бес 
 бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашн 
е.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, с 
гнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је 
ећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутел 
 ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им 
 долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на вел 
Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са 
свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у с 
као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S 
ли унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, 
талим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спр 
готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дуж 
t">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst"> 
појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због пог 
по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II 
е. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Teks 
 па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући 
ли не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећ 
} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најв 
ула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилук 
, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p  
ајтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав т 
свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јав 
галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оц 
kst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му  
 Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док 
 Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} 
а у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је с 
о је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И,  
намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајк 
ад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њ 
подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитав 
она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S 
е.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена би 
</p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било  
>— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и мате 
е брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p rend="Tek 
 или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да и 
p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{ 
ла: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На у 
а баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми неће 
} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst" 
е све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, до 
rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја д 
питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Teks 
, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да  
ла: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Б 
: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, 
годари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, ц 
у радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпр 
тала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла,  
kst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто д 
родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен баби 
Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И св 
Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље. 
је, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им б 
како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она 
 у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да 
са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, ал 
а, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје 
цом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гу 
очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се  
је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ход 
иде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али 
у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке,  
и, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то  
ропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је  
 као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да о 
ан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто про 
S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи 
кино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано пла 
пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепена 
сти, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико вре 
ај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код 
говарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од друго 
 он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе 
од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала 
p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младе 
, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се  
ли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, стар 
лиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чу 
ама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује  
.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њег 
 башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада 
и ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовиц 
е дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да  
 радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да с 
њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то 
ије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би 
е муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све  
уће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после  
највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је  
азна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање 
ка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на  
ше раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асан 
роја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком о 
 куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи. 
d="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радос 
но долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што  
 И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан 
 сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где 
стећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах о 
, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му  
јмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не и 
Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чу 
е четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и пој 
 горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер  
о све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слу 
веће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути.  
ника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Об 
ако вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, 
атвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао с 
">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болес 
и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки ње 
е, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend= 
ео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не зад 
о би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са 
ла и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не доз 
Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што 
м младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми  
анка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и п 
етар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек ме 
 као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. < 
{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана 
е знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако н 
свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се 
јом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци 
 Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било баб 
вљена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те жени 
то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и  
пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, 
сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде,  
 одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробу 
 светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p 
ло.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали изно 
готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истражива 
и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њи 
ну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када нап 
м Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи  
сто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, о 
куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се,  
е да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга 
то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизност 
ну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже 
н би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви д 
увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, 
ц.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снах 
у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело как 
S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) 
{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао  
{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах диза 
бог погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и ши 
 rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова,  
ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, гор 
жи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући  
шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она ов 
кава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштан 
{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим 
ре, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, каз 
та запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине  
Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пу 
ћи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће нани 
о.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, ман 
ана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзн 
p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S}  
су, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио  
а чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљаје 
ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега неста 
адила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да вид 
kst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки  
азна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова,  
супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, 
 колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p r 
дови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, треп 
о је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требал 
ила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види  
 седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, ка 
.. </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће 
ој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагд 
ило снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за  
Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужу 
чају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у  
 слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Млад 
ће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, 
ниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод 
баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више који 
илни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било н 
влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе  
на сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда  
е.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима 
то.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Б 
рок, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чу 
ела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо  
ела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом 
лећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, гу 
да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све шт 
 изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим изм 
о неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гле 
убове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst" 
лица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се 
атече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са 
не даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он поч 
ледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да  
крети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од  
у, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и сла 
за које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљач 
вијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тета 
у тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин  
ана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањ 
отри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог ду 
се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов ра 
ло га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се  
самљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити  
.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом к 
е откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу 
ела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S 
споведила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с б 
d="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега 
, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом 
а је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, 
Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, д 
 одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји 
био се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што 
или, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше 
е и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би  
бе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала,  
 заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, ш 
уна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знал 
каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и в 
 и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од ко 
ац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу св 
еку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, д 
 горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај го 
 </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се з 
ђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по ср 
 кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И с 
, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој  
ша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољ 
ратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, на 
ући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли 
их, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се 
а готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да 
не, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто 
ом већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по 
се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од 
-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеш 
ац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да с 
 пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чис 
док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући  
ори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одм 
ма памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрм 
едала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје 
чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља,  
е кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу 
лук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства к 
чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се о 
а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која  
х цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чарш 
, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би с 
аби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи  
одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихн 
уде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, прит 
под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан д 
акав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, к 
ме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као  
 га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst" 
у к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом,  
!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога ник 
Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одг 
о, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле  
а чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И оп 
 они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{ 
а одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да  
свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете  
ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па  
е зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на го 
ним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали ј 
епећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к  
то треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом  
ладена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капиј 
ишта не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови 
а, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, ста 
о луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне,  
ца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већ 
 дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако 
 и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он 
 да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је неста 
Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нем 
 можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, најв 
теринске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учм 
 носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из  
села, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сув 
, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на  
ванку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама 
 <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
ог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се 
ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн 
трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p 
00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брис 
друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, тол 
 се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показ 
S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацуј 
> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двор 
 После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал 
 заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не ос 
а.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и  
о се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p  
на је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p re 
илне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend= 
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p>  
гу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у коли 
уће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње 
уга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, пр 
јем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, висо 
Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узи 
ео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе  
тила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже 
{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробу 
 сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од  
 је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би 
ом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући  
ритиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде 
ао неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице 
а родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани  
ана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p  
зника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајућ 
да да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Сто 
и газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с ј 
ој понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, син 
</p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и  
вамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tek 
стали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{ 
} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне 
мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лул 
азила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дуги 
ана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синк 
</p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с б 
 назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p ren 
ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним нога 
ле.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њег 
а он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и д 
ле себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, 
очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали и 
 пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да 
за, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке с 
би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова гу 
, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говори 
 Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење  
 не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, 
и да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку 
кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе 
Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред 
 пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси 
тија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим  
се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених  
једнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једн 
ше, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p ren 
и су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и  
не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, камен 
ве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нар 
г дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста ви 
 нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се  
ећ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега к 
само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, 
 али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога 
г брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што 
 одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на  
што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жр 
{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са 
з куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно  
е, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, 
аједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик. 
 и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с м 
м, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{ 
адржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њ 
ином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као ш 
не а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она:  
дети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не 
н услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} Н 
ђеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у к 
ј да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst 
.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно,  
лити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у 
спита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и о 
ле куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и виш 
обро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да по 
И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад  
где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи  
капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend 
ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој  
Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="T 
ад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из об 
. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преобра 
из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> < 
ану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p 
како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend= 
иже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама по 
гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је  
S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p 
 дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије 
гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, иду 
новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не про 
ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред  
 и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би ј 
 тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере 
{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му д 
везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао д 
сићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен ј 
е капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снис 
S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p ren 
јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела  
ија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst 
окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p 
, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полаз 
ену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећ 
nd="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб 
седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније  
ке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, п 
на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, ма 
лими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба 
а неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да лег 
у...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори 
} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар 
 воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} 
 држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему дон 
говаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би 
векрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, 
талих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маал 
чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми 
то имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p re 
тер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. < 
 је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја испл 
, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на  
тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује,  
од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увије 
ле се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Мла 
и, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему 
а томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она 
 капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му 
а јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, 
бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није 
вале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да по 
вљао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изнена 
е ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти  
ева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели д 
 као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће 
да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ с 
, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има 
 од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова си 
е док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи 
ек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: д 
а савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна на 
 још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа 
дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одгов 
ови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, к 
ца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле с 
 да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично к 
обу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз 
Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекн 
. . . .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила 
 као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набач 
{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би  
.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је 
 сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена 
када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p  
страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не 
 код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на д 
е то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толи 
 тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго 
кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не 
аљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није 
масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у 
од хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових муж 
 знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато  
еба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кр 
а што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући 
се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по у 
о више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је остав 
старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад 
мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи ку 
знаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их 
 је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако  
и да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он  
даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру,  
во с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, шт 
 ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} 
од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка 
што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, ч 
тељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни 
хана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, 
лањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце об 
 нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог тргов 
о треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и 
маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно зват 
поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst"> 
а тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, пл 
било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из дру 
доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенов 
се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и ви 
 оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролаз 
а се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на ч 
леда још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом ш 
адена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јо 
, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње  
е се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад  
S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S 
, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И за 
/p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, ме 
закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што бата 
учевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катана 
авет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обе 
и не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радо 
на из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива 
едно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно... 
а да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да се 
 покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако 
све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада  
 црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу  
ју, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним 
 за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће к 
S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни м 
ући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то так 
 поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend= 
 којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати. 
ekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти д 
ак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште,  
 она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље,  
то чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то 
ћи, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обр 
њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац 
е да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље. 
процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и  
 је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне 
страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који  
уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна 
љути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала 
жда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те  
као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као нек 
Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, по 
{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав 
И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да  
пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га 
вор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S 
ко је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако какв 
 намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак 
да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да г 
ају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се ба 
 радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да  
да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинит 
мење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да уп 
му, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљен 
 је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па ј 
ане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно  
 као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослобо 
павати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто д 
ке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим 
остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend= 
d="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе гово 
да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не  
е или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад зане 
ојим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње врем 
/p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— 
камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, но 
 твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не дава 
нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за  
ашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, у 
— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p> <p rend="T 
но место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца 
 упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, п 
а Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на 
ци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у  
ши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се сте 
атог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с го 
а се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, 
 да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; как 
њих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Г 
ну, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршиј 
.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је т 
рговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује 
буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несре 
p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван варо 
<p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа 
нда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, тро 
е ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било 
љу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен 
да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend=" 
, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p 
ава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити  
ај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки 
end="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. < 
rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смр 
е бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p re 
а, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst 
је добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као 
 Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси  
 све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју полови 
оља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре 
агда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са 
ио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само пр 
ацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{ 
е, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре  
лази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је 
} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p 
а се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остај 
ари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчал 
ла.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види к 
е а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог  
е, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да исп 
 к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> < 
н неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао 
ца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код друг 
 молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да  
 знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обичн 
рговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све р 
оштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Забо 
Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле]  
ед све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредит 
е имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с ти 
, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу 
 и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по  
окле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка  
 већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако чове 
 туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека  
а, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост ј 
аден, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде ка 
 мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хл 
 међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у 
стао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као свед 
олико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак дол 
ом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јач 
 кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже 
, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећ 
 би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљан 
сети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориш 
ици, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst"> 
га, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему пре 
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg>  
злук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковиц 
ту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он по 
псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </ 
ала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок. 
, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, с 
аз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изиша 
 као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана 
ци пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенци 
це, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јо 
чета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек  
 тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухва 
, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је  
естом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стиде 
у то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{ 
лена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздр 
 то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз 
ином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он 
 спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру,  
end="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других. 
а њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде 
 неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend= 
гледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је  
да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато 
половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем.  
 вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да го 
бисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стаја 
ерена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нар 
 њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; к 
 своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зи 
мидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кол 
идело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго 
S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се  
а зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећ 
ави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте 
оја исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као д 
е, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се ч 
м, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како сед 
, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не сме 
 љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се,  
ено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Треба 
и, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду  
о оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, но 
ало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снај 
и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега 
епенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуш 
читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише 
излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта  
ужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то  
он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махн 
ekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увеч 
е, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу н 
ремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посек 
S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно 
ка, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема ве 
да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен 
окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран 
што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стој 
end="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све 
 наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсм 
 rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим м 
бе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супро 
бично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поч 
упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода т 
теријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, п 
допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкај 
очекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да м 
м новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљен 
а је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како 
о узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар 
олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрс 
т враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом,  
ечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљ 
 додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. < 
однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како т 
међу њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p 
не греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гл 
гови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да  
наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се с 
еду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и пр 
, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи  
то нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и ма 
 Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча с 
ама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чарш 
а капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради 
сто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан  
 донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. 
чених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако с 
о велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшир 
 а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p  
ула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више с 
каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst" 
 никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилаз 
е, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </ 
t">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу. 
p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица. 
се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по 
и, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само  
ресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротно 
 оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њено 
Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S}  
уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улиц 
 то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Ј 
амо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на кап 
слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен ве 
ом боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S 
, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, у 
длазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко в 
уга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео  
ожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} С 
есто намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стој 
ви, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурн 
о је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се њег 
умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S}  
је разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њ 
заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко  
помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му ј 
о се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врх 
била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је. 
 њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без  
{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, т 
е, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онол 
 Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутел 
и, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му,  
а лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцниј 
знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поч 
{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намешт 
аби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, ча 
, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек 
рављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стид 
ао охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, ка 
лазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер ни 
 почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p 
а, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом 
, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавеза 
себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игр 
 њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, у 
 и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од си 
а дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, 
јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, разви 
се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, ко 
 тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горње 
и исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето 
ати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што ни 
ва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није  
че, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори ду 
 помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованк 
од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде 
од куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend 
је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и 
у, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био  
аког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане  
и како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд  
аршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближа 
да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу 
а међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S 
радући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила 
е зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали  
{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти,  
т онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, ле 
 <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S 
а како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај 
е, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S}  
ре на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је  
је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пол 
и очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улиц 
и.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst 
ега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нест 
ме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предос 
брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки њег 
онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је б 
едно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче но 
 до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и 
намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намеште 
ана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, ве 
е.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и 
ући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. 
>После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као  
ења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући и 
и разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му 
е, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега:  
часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује 
њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst"> 
 родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, 
слове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље,  
би, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, 
м одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се п 
у, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен с 
а ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста 
Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одоб 
ekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше,  
d="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми  
ко и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет  
чно, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом угова 
тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подр 
етака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где с 
ку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како о 
а. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из ул 
да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада  
тило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она з 
 браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p r 
бом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да 
 на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе 
е год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових  
 мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и ба 
знике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S 
, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њ 
ан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прв 
то у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, д 
ћ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p ren 
мрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било леп 
хну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су 
 зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега 
е ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао доб 
оји после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Мар 
, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумур 
 то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихов 
е си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, к 
ене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и 
t">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показују 
д дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не мог 
у били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца,  
азе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвож 
 диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне 
у пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Мла 
 домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су  
ју.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих 
видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И 
из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће до 
 одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{ 
е она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су 
 после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише зб 
није долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S 
 rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати 
днако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже 
обе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у под 
секу.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p 
сти говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вр 
тају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично 
ли су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раско 
амо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа н 
већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба 
ћан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и п 
, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, 
ијатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{ 
радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прв 
не се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} 
S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst 
реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како,  
 или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане  
ју је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу та 
 његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, 
 се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чу 
ато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он б 
ково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела г 
 узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изи 
ћи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, поче 
јући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекај 
бљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, ј 
век носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре п 
 каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погл 
олом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда  
ованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, з 
 Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побе 
 лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку,  
хом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А з 
говор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p  
обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, нада 
 <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћу 
е силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, н 
 механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њ 
пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су с 
о мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Ч 
егне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то за 
 би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала 
 измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Заш 
 И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S}  
Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на д 
већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Прав 
 реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} 
 помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смеју 
ше.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који ц 
 си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не д 
ј тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Н 
шта јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба 
но поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p ren 
моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да  
баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као је 
ћу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од 
та му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће 
 моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучи 
 сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друг 
латим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто т 
 — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! < 
ој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се 
d="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом  
ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да иде 
S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти 
емам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја н 
> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем 
end="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Сам 
 има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И  
е за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend=" 
једно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — 
<p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо  
? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да н 
<p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да по 
јновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и д 
звијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујни 
 обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му 
омшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору ре 
знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да,  
 ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се о 
 прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поруч 
ак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не 
ије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p 
 теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела  
 у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто  
е, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Мл 
ћи се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увели 
 Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p ren 
 као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њи 
 <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из ко 
тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба 
 његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кад 
неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад  
можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима д 
ега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младоже 
 с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да 
 <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младе 
у песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима  
 ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, п 
тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде њег 
 да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И на 
 Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да  
, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да 
ого снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, к 
лаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била нај 
 му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је 
обом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, д 
нутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже  
 носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{ 
јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред со 
а из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је б 
наква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не в 
д осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод 
 Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Ув 
.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим  
штене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају 
дмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врат 
довима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. 
већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање,  
 паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у п 
ли са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у ку 
нике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавил 
а, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни проз 
сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зелен 
 што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend= 
 с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко  
ена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, ко 
мног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако с 
а, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља,  
ја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му та 
ца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни  
е чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p  
ла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући  
мо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређа 
ekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана 
као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише. 
, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и 
} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен  
о танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељ 
ати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, 
бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утиш 
е, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од т 
 уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљин 
ко чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила п 
ејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају 
} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> < 
евни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, уву 
ладен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радос 
 да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са 
Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марами 
о што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, 
ме слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, пе 
нуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од 
ао омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче 
њастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p 
речила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, с 
 и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p 
о се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те ње 
58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев 
ећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — 
оји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и 
з кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кљу 
 изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Teks 
но сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није,  
чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Он 
ало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако,  
 сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, м 
 му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољ 
, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не б 
урио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су  
тане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био от 
јатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Јед 
њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је  
ега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, изм 
ајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не з 
горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа  
ден помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да  
"Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, заустави 
ан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још 
смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне м 
S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељ 
 пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, нап 
спита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend= 
ула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој 
ио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тад 
Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здравље 
кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да 
 оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље 
 само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она,  
{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Млад 
редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред:  
зу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, 
и у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да  
ко би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, 
не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво  
а усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затв 
kst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мањ 
ад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, д 
ађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју  
доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и др 
диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осет 
. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стар 
ено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непр 
е хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио 
че Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето 
готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а најв 
и иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће 
д собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим 
, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Изди 
што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слобо 
="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љуб 
у.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац до 
 њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, 
ло, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина 
ену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се  
се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра 
у бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би  
 задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега  
н, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p 
 себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Млад 
остаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Teks 
они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испа 
испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у ина 
о су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан 
Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, 
 греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, 
слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Teks 
о дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пр 
>Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа 
погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И  
 њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није 
ала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p  
зила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзал 
а и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло к 
 чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са 
а, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди 
ћ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће 
амо се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p 
пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst" 
rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради,  
чини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није дол 
и чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} А 
овог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бр 
е њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте  
гао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао ј 
и. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле  
о радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала  
 је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па  
астојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg 
сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад,  
рху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младе 
у, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да  
lovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме т 
у, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чек 
во весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи 
Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезуј 
је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће 
 исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S}  
, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо 
скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, 
 да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукам 
миле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако ма 
кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па 
хате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту ње 
ирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, 
и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend= 
рно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да ниј 
здрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема 
време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне  
то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима. 
} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, т 
 да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе 
је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред 
а.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и њег 
м би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, б 
рен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, с 
е слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред 
, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се 
да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си?  
оје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S 
а, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине 
 Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да  
екако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено  
 мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, о 
 </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати 
е, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све  
о, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, уве 
у, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надо 
о она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним боло 
ива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредуј 
, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Teks 
за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, уб 
 упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо 
ли сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио су 
 воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па 
> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S 
дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета  
Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у  
се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима ка 
естаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по 
дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, как 
ова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима 
вима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се 
и се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга  
="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, н 
ево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="T 
нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилов 
екне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, по 
ена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвет 
ве.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућ 
и се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њег 
аређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{ 
ћана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењуј 
 умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао к 
иже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, 
nd="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она 
дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, купов 
> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан д 
Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то  
 као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има  
 очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у 
као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бр 
код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало,  
на, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снах 
оји има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га мака 
е, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кућ 
је ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго вр 
тао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва  
ра да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што 
да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, о 
дио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у  
ованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда 
је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да  
је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ мор 
да није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек,  
чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и  
на, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и оп 
 или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то гор 
луша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морал 
 можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж  
е знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што ота 
мо једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану  
у јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљ 
 </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само  
постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, сло 
е. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ств 
 нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — 
, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да раси 
 почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Н 
ао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован 
 слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунта 
и је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан 
на постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, а 
а је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обран 
а, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највиш 
већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено д 
т отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути пос 
н да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочит 
 други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је 
то треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављен 
да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу пр 
 је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и по 
бања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и ламп 
му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турс 
е оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда и 
ошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог д 
та ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каж 
kst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и та 
латка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захва 
st">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са изб 
ре, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код при 
="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама иш 
оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се. 
атељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инст 
у да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као у 
, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S}  
 од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или 
војком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им  
t">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </ 
 као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не  
 код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази,  
око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесе 
д памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tek 
 другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и р 
 дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Д 
вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо 
ећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И,  
нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад б 
ја, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати 
Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен 
кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откину 
и.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p>  
ди, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило,  
луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње упла 
м доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњиш 
туреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, ме 
ш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, т 
му у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не  
 јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и 
, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не  
д са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па  
рли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они 
, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнак 
?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом  
је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{ 
ко, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од т 
, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, по 
р, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и до 
авало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до 
љине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јес 
">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој то 
 могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ак 
н сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, ул 
кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, 
/p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто 
 се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весе 
его тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само  
те па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући,  
kst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S 
ере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чег 
долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, 
же се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже  
 као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он ник 
у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила ј 
им кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, пов 
гарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као 
 са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И је 
 воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софр 
 подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend= 
/p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, мат 
ic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Де 
а не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уст 
ћи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, 
тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одг 
ме да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притвор 
 фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и остали 
охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, 
ијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања прем 
ао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Te 
кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена н 
кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, 
ро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p re 
е, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p ren 
о у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера 
, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче,  
"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <h 
чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна 
о, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора з 
е диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва г 
дрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са ка 
м била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се 
ekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту полов 
 ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, 
да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и к 
 отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Млад 
место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтеро 
 већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је воле 
за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плак 
лицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекају 
атији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку 
а, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, св 
адњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да б 
а.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао в 
о нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат насле 
нио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива 
 учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео д 
имали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајућ 
отаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није те 
} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу,  
 смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима  
јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако с 
 рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза,  
е, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу ок 
{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као ост 
S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време 
ах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радост 
лио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио 
з великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је у 
и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплаш 
 шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, исп 
 већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} 
авица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дига 
rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек 
ја, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти. 
творени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо  
м ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као  
ви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари 
и, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с  
е, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, 
ко се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Ко 
ругих нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену п 
 од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла к 
анато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардак 
љава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу 
чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода 
опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S}  
ekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ у 
/p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзи 
ма и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи д 
к ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по 
, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, си 
ледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заје 
е долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њ 
st">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, 
спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на ка 
 куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, 
зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред са 
а већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погре 
упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} 
 он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метн 
о треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевају 
гнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како л 
и, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку;  
а ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диж 
о да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, ра 
век једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради 
е да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано б 
гда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарн 
 и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља в 
мо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је. 
Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у 
ек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи н 
="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst" 
не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{ 
а њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је осв 
н, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овам 
ј шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен ј 
ејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко 
да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је прода 
 истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа 
тер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки п 
он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у не 
"Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад 
 лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и  
да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што 
инила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да  
и на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта 
пти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди  
, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи но 
атери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивност 
јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним  
нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како 
ћи и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> < 
>Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, и 
екрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се 
едне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постар 
ија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на  
копала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада н 
 само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он  
ако је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, ум 
тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S 
трану и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав  
 задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће. 
ом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћ 
 и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од  
личице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљко 
треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући 
а кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио в 
ом, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију 
из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а сам 
ар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати до 
и да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младе 
, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с 
 а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневал 
штовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош са 
бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и врш 
ледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека 
, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava" 
кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста  
атер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао г 
у, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да ув 
м обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни ср 
м гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једна 
не чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико сна 
, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — с 
 прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако  
ико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, 
сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне з 
очито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, из 
ну: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{ 
 <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа м 
rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не  
имора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена 
пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му  
 добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у по 
ш не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, разд 
">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело,  
н остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дари 
н, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више  
</p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, бла 
плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шт 
сто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен  
, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом раме 
амо гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она 
позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{ 
минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео  
 велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и 
 по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећ 
ој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили 
икне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав по 
ekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни,  
није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S}  
 мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што 
 је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила 
адњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је пре 
бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав 
 си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, ј 
, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да сп 
Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би ј 
и, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачниј 
кује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен 
еба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више 
ао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити 
Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S}  
грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само о 
ну еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је 
 му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сиг 
а да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што дол 
понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била 
уку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да б 
е могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што 
х, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би мог 
с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ћ 
а, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у  
о, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} 
који од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз 
, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p re 
јатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и у 
ати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, поч 
таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи б 
 знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, 
Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђ 
луша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и  
едећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојка 
онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када в 
</p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надиш 
купи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви 
о заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после велико 
 долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има ка 
а како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг  
па мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радозна 
 иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јо 
ије се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst"> 
е било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби 
гама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родби 
јку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, 
 новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отп 
тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао  
га брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног пр 
ба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Te 
већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су  
 круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S 
ј »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка,  
д млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као ни 
, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то  
шу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, уко 
најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, род 
 на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и  
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg 
ер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав 
 топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцну 
то у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бо 
азе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији,  
код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свр 
јмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је 
, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад 
амену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чар 
.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то 
 црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће. 
} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина 
 ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спр 
 да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </ 
Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p 
а га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би треб 
му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек  
ећ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> < 
а побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести,  
бри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што т 
ој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им ја 
 јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би дол 
ден то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно ни 
има су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож т 
{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} По 
о је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као гре 
ћану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пр 
а улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице сол 
то треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује ес 
му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да 
жње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно д 
 посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на в 
анку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је он 
а, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто 
-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, 
ок је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, тре 
ти.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо к 
постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је 
ма посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у с 
ори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, по 
. </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад 
а је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо ка 
и.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе к 
срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећ 
оворио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће,  
ије могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А  
есела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише н 
о, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави,  
а топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако 
ући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се ув 
 да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ сврше 
 одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног госпо 
крсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими 
ћан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен б 
{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала,  
ајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као насл 
тки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend=" 
шта било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ ј 
м, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе  
ен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> 
ољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И 
Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио.  
ре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend= 
 па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека  
ином склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S}  
 и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, пита 
прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он све 
страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе,  
у је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа  
ашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оц 
 четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, ника 
само, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица 
 му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији,  
и, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она ника 
<p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у буни 
, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остал 
сла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га д 
/p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и ви 
о ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак с 
 му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је 
 такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим из 
е вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како ј 
">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> <p rend="T 
колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{ 
алакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога 
а њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, п 
е разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је  
рговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже,  
 од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно:  
ати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба  
е му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешк 
да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{ 
, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="T 
је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме,  
мена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када п 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је ле 
и да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, в 
 зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати дору 
Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </ 
тпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као 
ти, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да та 
на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из д 
 тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађе 
 у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гле 
 за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Teks 
д куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство 
постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да зна 
а, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље 
и сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst"> 
креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није с 
је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, 
t">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни 
 коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом велик 
н, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у  
ћана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, 
ден је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комши 
 <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслужив 
е, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} 
д знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одо 
ек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никак 
трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst"> 
ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је 
 са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{ 
уши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је 
ли кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом,  
 rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чист 
ави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимски 
>Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови б 
ги не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао б 
Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још д 
е на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, у 
а да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S 
, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, там 
омете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету сед 
кавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се  
сно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бе 
, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни 
, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не ба 
кли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он 
лажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато дола 
ди.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан 
тао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годи 
ду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, о 
о да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у  
 ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на  
никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква пр 
зујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад 
то је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чист 
е сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био  
 дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S}  
.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршиј 
Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе  
.. </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он 
ав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљ 
јенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </ 
ећ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је н 
nd="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S}  
ако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестад 
 као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ни 
ovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p ren 
да.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на 
 само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као  
оређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако 
спапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Мла 
"Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама се 
, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим  
да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуш 
ати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то  
 једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саб 
</p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, с 
да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разг 
ћи у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено 
трчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">—  
, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и виде 
но што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац  
 помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледал 
јам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комши 
јвише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, б 
без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама  
ва натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У  
нине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза 
и дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом,  
пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао 
и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и 
, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели по 
Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде с 
и се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што 
ему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово  
векра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла 
а пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне  
ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као де 
 Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који 
 нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и ш 
а и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу 
 је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знал 
 се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи  
 иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговин 
 највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто  
 он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџет 
сто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паме 
нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што  
е.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Te 
егово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се  
то треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као си 
се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која г 
ом тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплаки 
да, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{ 
Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека под 
ћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, пом 
њу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи,  
се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права,  
воздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштер 
 да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија,  
...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! < 
на да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се 
на, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чист 
дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, 
, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, к 
вљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, ка 
лима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахра 
одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Пр 
end="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S}  
 је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му ј 
.. </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све гр 
ено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за 
 да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре. 
же се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа д 
, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија к 
да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не дол 
спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали по 
сиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него шт 
стала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи 
што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, с 
шла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диж 
обода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, 
а, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из меха 
ода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах вид 
 ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су црк 
ећ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакл 
се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на 
оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даљ 
зала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као ш 
да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дош 
рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрен 
т отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend="Te 
 Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ запов 
ржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, 
, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и 
наја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све т 
, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да  
ији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, у 
, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог  
шно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диж 
и, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем 
вљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тог 
 узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на  
се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још 
ој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сес 
 старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и ти 
одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела,  
 rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је т 
ани било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно 
о да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог 
, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пра 
 узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, ра 
</p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, д 
ош толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а оп 
ћану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, к 
{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би 
у набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{ 
 то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да ј 
брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила 
 гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто...  
талих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала 
S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав,  
ети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи  
ију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«?  
Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да л 
p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} 
и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је 
што се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба,  
оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт п 
строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљд 
довољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, рад 
рен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend=" 
 мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јо 
 све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Te 
 само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики 
ривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, 
 радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој,  
сумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ак 
ама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши 
ди, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек  
 као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало 
ајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни виде 
родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend 
end="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном 
 такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила 
ве.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само коли 
ла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као 
 Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на  
е пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и  
о је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и проц 
едне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо 
четове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} 
ним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и д 
ђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повез 
било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не про 
Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе 
 више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино кр 
 шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав 
н био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, мл 
ли.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране д 
али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био  
латити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах 
 мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, т 
nd="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p 
 с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на  
тави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар. 
 био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча уш 
привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колик 
ивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли. 
јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако 
луку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га ј 
рочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан 
 Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти р 
ире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата. 
ећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, распла 
Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зи 
аден у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а  
 би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остад 
сле тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао. 
вени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све 
јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна 
</p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, о 
 да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим 
м да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати 
раже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није д 
"Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито про 
ђује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова  
ећ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора  
је да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p  
жао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов др 
ухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путе 
Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Н 
ћ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је  
уха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећ 
хи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, дола 
о, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због 
ну коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, 
е долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} К 
у на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично до 
су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћ 
! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на с 
 слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба кр 
ина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна д 
о...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазар 
 хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе 
ћа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред 
>— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одле 
 кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Бо 
 то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из ко 
 јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Х 
уженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао 
у!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не пр 
? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, с 
се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, г 
ељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до 
овао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давн 
лог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док 
њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћи 
м, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, р 
> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем д 
од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p 
е, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... 
оњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну 
има набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Млад 
ео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, п 
е ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени 
не главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице 
 вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а оп 
ла, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] 
и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако о 
 </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти,  
о, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијо 
едење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио 
челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као 
ође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде 
 прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S}  
, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, х 
сила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p>  
то што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућ 
те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се  
 до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst" 
ади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S 
ичи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек  
црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на је 
kst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. 
очео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst 
 сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да п 
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Једина Младенова песма:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend 
а Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, с 
end="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље... </p 
S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћ 
 јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Зн 
nd="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S}  
као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за  
ас иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему нев 
ри, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле,  
глу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту  
мџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да 
у, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране  
знесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала  
ање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зач 
како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хлад 
та.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен 
ујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо  
се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред. 
су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико 
 нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав,  
или су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато  
 увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека деб 
, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а ба 
 је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, ч 
била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да и 
атерино трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend= 
ла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њим 
та, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у  
ћ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути,  
утује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да пон 
их обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао 
не у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се  
ему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памук 
ајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p>  
а готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке  
"Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништ 
ш у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} В 
но. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то прип 
офру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, к 
раха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набра 
се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој  
, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} 
ила?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се цр 
 кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек пам 
ладожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од веч 
ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, 
је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и  
ан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весел 
пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напосл 
да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S 
 чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихов 
 пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умиру 
аба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетк 
њи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одско 
{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чарши 
<p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p ren 
дим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна как 
 снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни 
{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, јо 
е, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навик 
а једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је  
инске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, 
и сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима  
> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p>  
 <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} 
 да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућа 
ило сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слуш 
ући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као 
ер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није 
, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} 
епенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обас 
ришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко оде 
а и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слу 
утро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да 
">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када ни 
ова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не б 
. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у ду 
 се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе 
колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било теш 
е оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. 
е, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу 
расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{ 
јка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да 
знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишл 
 баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за ж 
о расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се пр 
на на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговин 
ки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мад 
</p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га мо 
 <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, 
н се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају з 
еговом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено —  
о увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је  
да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити ве 
м, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као  
...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је и 
г дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на  
оси, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, од 
и изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека 
ти све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ  
међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у р 
што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у сво 
ним кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што забора 
едан зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио 
 доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад з 
их или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. 
а: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јова 
и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитн 
слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружи 
rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за  
S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде 
рпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав 
 самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него 
и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слав 
а готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она  
ући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p>  
 Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама 
зеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. < 
рату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а о 
софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је так 
прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва че 
ове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и до 
читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи сва 
 мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њен 
ло слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро д 
ући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погле 
} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да 
их теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младе 
м иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, вис 
мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена 
о баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ра 
ући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst 
одрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p ren 
бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, вре 
је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Ј 
ко брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још м 
и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели 
м, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, рас 
њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва:  
лико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Та 
, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуж 
е она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да  
давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро и 
шту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих 
несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} 
није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} А 
 већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај то 
вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу з 
 у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује  
 угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за о 
ра.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га во 
и прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не м 
што га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бит 
, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржа 
а би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, 
ден није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и вид 
не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим пре 
 носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и 
илна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса ј 
 А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао  
да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дет 
рагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну 
 Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напре 
ладен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави,  
онедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада  
аже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочи 
 мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не  
ма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, уструч 
, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку 
са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла ова 
пет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} 
е после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстило 
крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих ил 
шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим 
ву не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год 
љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толик 
о посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да 
ада то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још 
ечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће с 
ну меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило 
="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жу 
p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна по 
{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S 
Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада н 
р.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу пр 
и штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим 
/p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу 
спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повеза 
би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обича 
добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама  
роз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да б 
nd="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама нев 
ј доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, о 
да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој ба 
нула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћ 
 рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала 
ца.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> 
а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и о 
да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то  
 Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело од 
ном и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагују 
ин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не 
 то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао др 
а да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тим 
го са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се оку 
 <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим 
ојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} 
и чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије,  
 очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том 
 одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео  
ованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи  
бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одел 
адом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пре 
 слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разгово 
но! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И 
t">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од кап 
аређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и  
да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да б 
">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и н 
о да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка,  
ане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући о 
 мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешт 
то је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекин 
ажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала б 
ко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Teks 
, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} 
 неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата 
>И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, туж 
 једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се н 
о дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и сп 
="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи  
end="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p re 
равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удад 
штење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јо 
 дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав 
вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану 
 ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани н 
ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба,  
> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком з 
а.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и д 
рчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и над 
 слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да с 
на само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, 
е само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S}  
ошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет,  
илу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто она 
 Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он  
свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге тргов 
дгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља к 
н њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао 
дарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе 
ла ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастос 
згледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује 
она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборав 
гнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена 
на.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само  
 не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то з 
ј прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весел 
 забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и  
а свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то 
сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ у 
у, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испо 
 чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две 
{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела ма 
 мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ ка 
врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{ 
да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, с 
а унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна. 
ежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како  
том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нан 
и њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунт 
рна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео 
амице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, 
недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </ 
 Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на дру 
 она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у 
и и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једв 
асукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалва 
ене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још ја 
 зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љу 
nd="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излет 
дући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију 
 не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кош 
ерена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као д 
, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навуче 
"Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде так 
е дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p>  
ани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да ви 
већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, тр 
н гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног  
би ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} 
 прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И  
њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толик 
и чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од тргова 
> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и 
 Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, си 
рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} С 
ењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула по 
 изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у  
ану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љу 
 одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, пл 
здано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{ 
овара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, т 
је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, п 
 одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а ј 
шуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, 
им рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Глав 
јући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу 
издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи,  
ekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је 
 вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јел 
би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. < 
спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не  
на бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине кол 
и и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, 
о старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија,  
не постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио д 
>— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао  
о залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, 
вецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на о 
олео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, д 
, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младен 
боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна 
p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се  
nd="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као  
о али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рад 
онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p  
еши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S}  
ekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, 
.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стај 
таро лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор 
том минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко се 
 Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих  
јка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је М 
 код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... < 
 ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш л 
 се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погну 
rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошл 
енила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— 
лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, пр 
 кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада  
стао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, к 
.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван ку 
{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле 
лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна 
Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрт 
 још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како  
он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипа 
са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса с 
ма сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, о 
p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, с 
ех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мука 
сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује. 
на одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита 
рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен 
о увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и д 
њућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га  
 пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар,  
ели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је  
пећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући ка 
) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а уве 
Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела д 
јем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазу 
 он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> 
е (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, криш 
ла навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на нога 
могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p re 
амо то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи,  
то што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би из 
d="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У  
Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповин 
са јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој ви 
су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично та 
мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи 
 не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, 
ивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, исп 
а, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p>  
 испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst" 
а је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљено 
рале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са  
е би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је  
S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се гре 
 да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узе 
ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама но 
 истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је о 
емање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеш 
ко и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p>  
ладен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показу 
рно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{ 
 са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила 
тови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као 
није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} 
уран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и  
а оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи  
 и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ра 
њем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се та 
је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, син 
нама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, глед 
ћна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од  
уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је  
S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти  
то ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља 
ећ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пр 
ога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. 
у му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S 
а.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакши 
">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Се 
 више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности,  
ће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као д 
ме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем,  
н је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене и 
та на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа к 
d="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, 
штерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца  
ли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије с 
ћа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што 
газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још 
ствујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагу 
 грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако д 
о би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима наст 
у, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући,  
днако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и труд 
лијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано ши 
ришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попиј 
, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као ув 
end="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води 
 срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највиш 
ош мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар 
била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} 
>И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили  
 да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна 
а.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућа 
ашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те,  
ekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нест 
 њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те  
ји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко 
, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки поче 
, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И 
му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само о 
и, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат св 
слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен ј 
јући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приб 
 оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим 
ачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. 
е дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица 
ујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред т 
еднако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово ре 
ине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баб 
ћан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, ви 
е улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зелен 
 он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије ви 
 улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто д 
Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рач 
е] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, 
и, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могу 
 види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на груд 
 чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не  
то, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зелени 
 га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — нег 
} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шт 
о да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније. 
ђе?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, чов 
 мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна 
би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што ј 
као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, жив 
авићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сас 
 је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} С 
} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у 
је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} 
 Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је б 
="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Ај 
и за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, 
t">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног 
ећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и уп 
шњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или мес 
аден застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, с 
rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И  
авила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S 
г брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S}  
жући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити 
 чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу 
ом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све 
ено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у 
лаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што за 
е поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и  
о пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне 
ца истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице би 
еде, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">Пос 
рио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто ба 
је, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече  
век треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као 
а живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити 
 њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла,  
 сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, по 
то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не  
капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и з 
"Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, 
адовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер п 
ложенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула н 
 <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по двориш 
 и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе с 
ећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, лет 
 rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја 
е: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто у 
 Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних ба 
Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано ус 
а му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи 
е за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по 
та, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако  
раци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази м 
е опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као  
«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно н 
 куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он 
је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би  
, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно диз 
, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p r 
 ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајућ 
а увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је  
 забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она и 
а узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџ 
као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда 
 већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта  
..« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га з 
непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек 
>Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове ма 
е, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле?  
мах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је нав 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред ду 
јка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — г 
епенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улаз 
весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу  
 напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за сваш 
длазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што  
едвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет вр 
, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти јо 
м је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, з 
ма преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, 
азило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два 
да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео оно 
ећ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти в 
ор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике,  
ога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала 
 и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачко 
ње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад б 
воје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирн 
О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву р 
 извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p re 
, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближ 
то из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њем 
а и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тев 
ата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је  
улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито з 
ађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, ба 
ега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изн 
ука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и  
 кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, ис 
се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом че 
тање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, чес 
кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и пис 
је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатн 
 од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{ 
 Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њ 
та они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он од 
 што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с дес 
/p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да сп 
</p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене про 
<p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући 
 греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а  
ељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима 
 већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позв 
испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p re 
јно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до в 
кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у 
не му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, при 
сле би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек 
је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало  
треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је пост 
 како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат н 
дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је та 
е чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи  
јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хл 
е не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само  
аже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга 
, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S}  
 само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам сп 
{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срц 
шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, ко 
ећ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високо 
е би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико поч 
и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала 
о децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају ш 
ње, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ћ 
цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p  
већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је  
у узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узим 
nd="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их 
 одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, р 
 надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као 
 који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче,  
 Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, 
време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увеч 
 се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети  
њи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је сам 
 их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њ 
овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено 
би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кр 
"Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треб 
о комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави,  
опи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу 
н и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије,  
чене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалва 
мљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћ 
>Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не  
довима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазил 
мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где ј 
ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, о 
 све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, к 
 нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спреч 
ети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који  
 свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и с 
 у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му ниј 
 даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девој 
е.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У пос 
осно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је д 
 донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још сед 
о једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дига 
а се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p>  
је долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црн 
је код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не пр 
rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? < 
сао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на врат 
о и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на угле 
не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} 
 надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој т 
е, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећ 
јвише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда  
д бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, до 
век, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црв 
губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви 
му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашт 
е, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела  
више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и т 
 се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане та 
да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, в 
ворио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кућ 
осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, н 
чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, мага 
да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва мате 
ана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојно 
 дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши баб 
и.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кан 
каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јован 
није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Д 
ка зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се тр 
мро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као 
p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дан 
и се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одг 
вело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S}  
о набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућ 
маћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а 
ађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и 
<p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="T 
узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко 
а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео  
 то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше и 
ржи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жуб 
 да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p 
 ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и цр 
ен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто в 
Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Ње 
p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да  
да.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито М 
а, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, ба 
{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не с 
 он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, р 
сле вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано,  
аки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и прос 
end="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, ма 
ли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Так 
но, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох!  
 Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, ра 
 хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да  
ом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њен 
 Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла 
ekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће п 
ко било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу,  
 да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Млад 
да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту 
оследња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их ни 
шта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има 
 Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити 
на довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум исп 
 докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њих 
бота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И т 
 да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бол 
о! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би ј 
се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он  
а је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; д 
 не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ћ 
о обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би 
е икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће  
Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба н 
н, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће би 
 да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па  
таје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих из 
ам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p  
ла оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра  
 летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S}  
да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћ 
троши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се оп 
изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у как 
нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силно 
зан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити  
 тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} 
и није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: шт 
 би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је о 
га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снеби 
 </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајућ 
икада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућ 
то би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни 
какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да з 
иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити,  
лу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ ус 
 посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му  
иљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када о 
увени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, 
је, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о че 
слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито з 
ла, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чу 
ekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било 
ати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што 
пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на св 
бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па  
.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је ж 
азао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, забора 
није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уве 
о, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне 
ност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би  
у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову 
искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p 
о дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују с 
 више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се  
 јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену за 
ану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унап 
ек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не в 
Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе 
ekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одл 
греши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend=" 
о само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После б 
 човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај  
 да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече 
рца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад зн 
 знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу  
на, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненади 
сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа б 
а изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено  
 може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, 
 само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вр 
ену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у  
ној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обами 
">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од в 
d="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла с 
— одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми 
едала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође к 
здрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младен 
жи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека ма 
ндуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> < 
, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узима 
х сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, б 
 и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били п 
 тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му  
брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у 
ави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у  
не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу 
азговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после,  
све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, поп 
>— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend= 
вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она бил 
 сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају  
 је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола,  
е, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{ 
 и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца дол 
 како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намешта 
забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S}  
 вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оп 
а, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пу 
ла да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као 
а сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао ус 
ем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне ко 
је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је  
нао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био 
отпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend 
 и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више годин 
винама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, как 
ћи и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, исп 
их доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаље 
ости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S}  
говац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, 
д особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменов 
 би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре  
ајмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да м 
p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, з 
а, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то  
е има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама,  
d="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у 
ткаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, как 
чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено  
 полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до ст 
астирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, д 
одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} К 
но је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и мири 
а чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је 
хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог  
 при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије,  
.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst 
би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се ша 
е заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом коли 
ави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану 
у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst 
има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S 
и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, 
ере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела поло 
и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, 
, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Ал 
ћана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младено 
 нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати 
 порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџл 
д своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Teks 
 се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tek 
у дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један 
е хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, 
д Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, закла 
ије.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио б 
ни и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболова 
никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу,  
као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p re 
 дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да 
о вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Д 
од да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">. . . . . . . .  
ича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње ма 
у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S 
је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећај 
докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или  
своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> 
не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи 
јно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао  
 чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нест 
и, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, коли 
ва, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили 
освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград  
стук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, 
највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, ка 
н у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен н 
о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чес 
ца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој с 
нама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S 
а.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим 
ени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њег 
d="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не дон 
 с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазил 
тао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, 
ешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памет 
о се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бо 
ћи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи с 
, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одгово 
 њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизнос 
kst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с  
 њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке 
.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на с 
спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, мук 
сећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, 
 Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је 
им попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обр 
 колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, виш 
 наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће 
рекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи. 
улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешт 
небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а 
 на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осв 
и сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној  
 то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели,  
соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударај 
p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази. 
према, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би ос 
ило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био 
рна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено  
— па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изн 
 га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је 
Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини 
и.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, 
ајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметн 
прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се 
и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, с 
">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује 
земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, веза 
стаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и из 
ћи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend= 
руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа  
х кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разне 
 леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све с 
сме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца,  
.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увеч 
е до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се п 
а седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште то 
о, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, 
у, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испр 
де.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто к 
ео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задово 
еце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја- 
вала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не о 
 уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако п 
е, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очев 
 види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-before">.  
 тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, 
аден изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгу 
стане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива  
 Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полак 
лазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли,  
теља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не 
S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће 
а!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећају 
 је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је пр 
и се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као д 
ршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и 
, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. < 
ли зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како  
о као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да ње 
преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварил 
и.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи б 
у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда  
е види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је ли 
рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто 
учавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах  
 високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и  
ладенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без  
уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Te 
S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ п 
на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се  
, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хт 
лазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном у 
 их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га  
иви, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, н 
стију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена м 
и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почн 
рати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се д 
како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од  
<p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак  
"Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си да 
И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псуј 
адосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу 
слагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад о 
 тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила,  
в, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Мл 
а, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у  
ирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом  
тресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отиш 
твори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} 
вориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> 
олних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се 
/seg> </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{ 
баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно 
а ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} 
} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на к 
 би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жел 
лно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да н 
њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочен 
 одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све виш 
ћи, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у 
увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из ча 
ен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ре 
сположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позов 
 леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчава 
и. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољст 
 теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да он 
ећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на с 
kst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза 
ог дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S}  
озго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са 
 од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p 
 исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда с 
— Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије,  
} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, 
хнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напреча 
 и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пра 
легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, у 
арочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што 
ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованк 
вим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, п 
да, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тр 
> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула,  
одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Ари 
 </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она зас 
ре, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p>  
брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза бажд 
ју суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати на 
ири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Н 
 и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећо 
 ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једног 
анка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао ј 
 он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући 
не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, д 
у изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, 
чају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S}  
и: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није м 
Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прв 
ујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицо 
предовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, мо 
kst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој пос 
>— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа 
на летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина. 
ећ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се 
а собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближ 
ош сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка  
се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо 
end="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук«  
ас га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се там 
лом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> 
виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p ren 
ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst" 
 рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и п 
ду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно 
анаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се јо 
 тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљ 
 Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S 
 како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI </p> <p rend="Tekst 
нац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба С 
 јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове кож 
ице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, м 
јави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом ш 
и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бур 
о, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало 
Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних  
ра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која гред 
да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst 
лужим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега,  
ењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од  
 <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето,  
{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend= 
ац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једн 
 се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">М 
аден стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајд 
</p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао  
разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и о 
м, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о 
ек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, 
 као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда у 
Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од  
улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да у 
а, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И дол 
ели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише 
 пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Мл 
де, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ од 
 излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">—  
а, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, њ 
ан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добри 
већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, ч 
азан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му 
, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умр 
ден с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства 
киван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгле 
/p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p 
н, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији сто 
амо да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа о 
 надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса 
игу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се 
ио мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да с 
о бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад 
тње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде,  
} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, си 
увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава ј 
дала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му,  
о надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући 
ла, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и  
милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се з 
ла главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{ 
 је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, му 
И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што  
, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујн 
адожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у  
ину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико нов 
дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, 
 да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од б 
говарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за  
а то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући ка 
t">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је б 
ижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом,  
ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи 
велико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p ren 
м... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином 
, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике 
одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама. 
>Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Е 
им фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p ren 
не меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде 
Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће 
је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказан 
 лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би с 
 креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар,  
 ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год б 
плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе,  
ре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим  
Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шв 
е, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би не 
зак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, јед 
он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p re 
ја према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан  
 мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препи 
да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да 
карају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала 
рнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен н 
дневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности,  
дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази с 
скује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не п 
</p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </ 
али се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њег 
без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послу 
умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, 
стављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он 
уде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као  
ање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и 
ена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме  
t">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p  
ише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. < 
 оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју  
е женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p re 
га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне  
p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује  
t">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама о 
 некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p ren 
 је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Млад 
 их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst" 
едозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да нар 
тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Млад 
дбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, в 
, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах д 
е, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели о 
рна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз но 
сти.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчава 
е руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, д 
, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p ren 
још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, 
а би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, ш 
оју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружен 
зиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чарш 
ринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако 
nd="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, бер 
 од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, рад 
ачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и 
о место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он ка 
е би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досад 
 у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у к 
ено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, 
ekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради д 
ни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је 
 не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге з 
>И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} 
врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подру 
 немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала 
екако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst"> 
к наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чин 
надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> 
">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опор 
ала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко ко 
 остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у 
обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима. 
 долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у пос 
мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend= 
ен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплаш 
се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи по 
ружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се 
ије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен 
 више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена д 
е.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек откл 
зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако  
асипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву л 
 друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} 
атна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све и 
хову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. < 
н, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно 
аден је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ра 
рује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би 
уђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо р 
и радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као  
о стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се  
ућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко  
зили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби нова 
"Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, ск 
им. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озб 
дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији 
ела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица;  
ролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ та 
о да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине,  
повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> 
па Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом  
ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави,  
о егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, т 
 он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Изл 
ирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вред 
и се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »А 
} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан 
 <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одв 
есе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољил 
ен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би ти 
е кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S 
дно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради 
а пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на  
 руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му по 
st">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке м 
kst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те с 
, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да 
емају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— До 
осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засваг 
ко она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, 
е и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst 
 као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и вр 
а се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено,  
што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} 
ало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у 
е не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда  
 после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, г 
аденовом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет свак 
ца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би 
мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пр 
 да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа 
о послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му са 
ељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује  
 никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита 
се и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као п 
 потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би 
одине, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} 
руг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, 
 што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто  
на покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, 
ше буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надај 
, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба 
јући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у ду 
 rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p 
 се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздах 
и.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру оч 
, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео 
i rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски,  
дати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није 
ј пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она п 
доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада по 
у Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према М 
долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, траж 
напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер 
 одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">—  
 а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Г 
ишта, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећ 
се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све ода 
срднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког 
иди се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У ша 
, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Тур 
{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младе 
"Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нех 
у.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улиц 
јанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бро 
ише волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му з 
о неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све б 
 Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али,  
жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучен 
адовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показуј 
Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто т 
 чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са 
да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst"> 
} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обила 
е...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био са 
седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже шт 
е била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и ма 
из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшиј 
 његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више  
по, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку 
уће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, сре 
о му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га 
 rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, при 
>— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако —  
ећ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана мес 
S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. < 
ва два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не оже 
стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако 
рочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да 
о воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морај 
вољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже  
 као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је 
њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="T 
дена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне 
Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве  
а се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из  
 мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала,  
 да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, м 
и?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да  
олико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада  
едне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући 
 њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била на 
.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору му 
 пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујн 
ветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </ 
</p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гл 
стре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није ба 
адгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши 
косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико висок 
е он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону  
ститају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шеће 
на одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се  
го, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан,  
е и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и с 
].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се  
> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што т 
еке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше  
 је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро,  
и је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али  
тим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се  
на осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, зате 
ивају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здрав 
чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све заси 
 седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend 
> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зн 
је легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зн 
а у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то  
 брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољ 
ма зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен  
о из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа  
, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се б 
 дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Паз 
ан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради 
ужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан,  
лахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да  
т, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И шт 
 највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да 
о знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није 
су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, 
 може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно 
ојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> < 
 први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује н 
постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али  
>Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаче 
рени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у с 
Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао,  
трепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, к 
карање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— М 
} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{ 
ко у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оце 
ао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није 
ди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, поче 
га, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих своји 
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да вид 
 га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има та 
зда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, ве 
 сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то  
рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како 
 његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из  
ом у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворен 
ну и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако кри 
пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утутка 
ека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледат 
 да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се б 
 буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, гото 
rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне  
зара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали  
же раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желе 
јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре л 
ођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржава 
 њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре 
} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знај 
 младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је т 
.{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њен 
му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да 
 уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка  
ресије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да ј 
 јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капи 
то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи с 
 и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже,  
 се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих,  
"Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пе 
 тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога 
пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији 
им навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој 
 склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да 
 Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јован 
 о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући 
њу цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се 
д бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да ти 
<p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на р 
— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се 
 мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, 
већем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прила 
Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би м 
 га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p 
 сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућива 
, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као  
а да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекр 
зи из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и  
ве Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{ 
ли, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, пора 
ушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што  
 знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер,  
у, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морал 
} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота  
и његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пош 
раво овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би јо 
 себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала 
чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај,  
ележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одла 
 остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га,  
е видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна 
им излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и од 
би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио 
!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој 
да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да  
/p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неко 
кву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S 
у потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чис 
страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће  
увим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде к 
ле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева насле 
бро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тим 
на.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као ота 
ек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не 
ар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богат 
а, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трго 
 малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи конд 
бож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје  
end="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII 
може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља  
ekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те д 
треје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му  
е жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да ј 
 око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на 
о је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p  
{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, на 
адова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и  
а улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— 
редусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шт 
{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би од 
де, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он 
ом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о  
њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспа 
ладену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p>  
ене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепе 
ат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да уго 
 кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, 
аву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски то 
ц, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнел 
ема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стре 
за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредуј 
уте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сва 
ерен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му 
ни, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S}  
е него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће 
 сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као 
ем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да  
, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{ 
ежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p r 
 Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, 
и еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, 
дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади 
испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређива 
ла бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ни 
гу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи 
чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, тр 
убљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њи 
раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео н 
 није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би шт 
расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И 
х не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од  
 она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Teks 
Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да  
 увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто 
 то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде но 
а што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то 
а се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, 
ло везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са з 
више, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како  
т куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдр 
ући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, да 
 и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика д 
 излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него н 
— И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина 
 се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме  
 тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend=" 
.. </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би  
треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће 
сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чека 
а од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето  
вцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања 
{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од  
ио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је  
пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење сл 
ост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирн 
 намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више 
 примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би н 
о и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. 
како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> 
епећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је  
тељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} 
/p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад ј 
 што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега,  
и као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Ха 
 радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у 
{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се  
 самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што т 
а него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испреч 
о је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви јед 
оставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово 
ућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу,  
д ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за  
 њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако ве 
 то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си сво 
 се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као  
олазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући с 
ада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, 
ећ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у М 
а, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шар 
део, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, 
 . . . . . . . . .</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако с 
д јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једна 
, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају  
а готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изн 
 потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бу 
end="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S 
 улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су 
ецом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав и 
 прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на се 
 у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој 
а.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend 
е баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испре 
кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не мож 
ла, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе 
зећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend=" 
ни из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихо 
.. </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као раз 
 И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим ку 
ким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неко 
ене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се 
главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како м 
ке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах ва 
зио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не  
од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видев 
зећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и  
и млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} 
ада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи б 
} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним  
ртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p 
је дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она јед 
век, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође 
 чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst 
екала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочек 
и.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више 
 </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, г 
тао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала 
ија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, 
st">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S 
ући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролаз 
> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газ 
зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога 
 куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да 
t">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење 
во по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим,  
 она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са за 
нку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао 
у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Се 
а високим зидовима и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би 
аљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и 
и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао он 
 је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и 
амо то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту. 
воје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако зад 
Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, 
. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} 
 одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{ 
 Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем,  
а и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Мл 
у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и 
 Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, круп 
осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; 
чели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расип 
ењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се рас 
едала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово би 
дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S}  
 на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчет 
снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро 
ећ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио 
н, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он ј 
им ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрп 
обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ћ 
чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако 
угу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младено 
, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познани 
а иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све  
се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младе 
ом целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да 
со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, нов 
ао пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у 
сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет т 
урбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, пол 
, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ  
подар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Теш 
о, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, 
 њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док та 
у штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији 
изали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да с 
да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан о 
књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета  
ом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и  
 каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са уп 
енада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни 
е да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало 
ћи се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да  
оњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како  
а њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ  
у, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пр 
о бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад  
 улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од ко 
 Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, 
о свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборав 
 </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке 
д̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта в 
, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га  
се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се од 
гледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгле 
опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, 
о да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о к 
агледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S 
о прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} У 
да испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој 
што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних к 
 свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него  
ућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, п 
 он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, сниз 
више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хла 
ан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задов 
апији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели  
ак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, бело 
д се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођ 
 с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дав 
 У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра о 
end=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела  
ат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београд 
ad> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станк 
 strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станк 
ngID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSize="20" 
а топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопч 
nd="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усп 
дена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све 
вадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, д 
тарих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добр 
 ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постид 
олико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можд 
је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, ја 
 четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одгов 
ка са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он б 
. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишл 
сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљд 
говара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад за 
а ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу уз 
е ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав су 
у наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p 
.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честита 
наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком 
а у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и  
 треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости 
 овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај  
остеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му 
а та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац 
сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао  
ав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта пр 
би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право т 
чиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен  
к у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст,  
 бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље 
ем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам 
ма и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац 
мо од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну 
а не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: пис 
а је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао д 
није да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће 
а, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} 
ушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да 
бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна.  
и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроз 
 да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприл 
долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се уве 
дук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори,  
реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, 
а је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да  
тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S 
е.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао ш 
или противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Te 
амерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А 
без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син 
год изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="T 
сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви з 
е баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и и 
и нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, од 
има, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, изн 
и јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак 
ни, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их п 
ље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да мо 
свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући 
сти заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући 
ћна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву у 
жаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца 
готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле 
, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и п 
мице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће  
та кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет  
узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочито 
пазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> 
уће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву м 
стаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у да 
кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље 
ају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили 
да, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било к 
 није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst" 
 тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p 
ане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као  
а, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време и 
вине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни...  
 увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весе 
омшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, 
t">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у с 
амо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање  
им прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета,  
да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачек 
 деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} А 
 уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови и 
ово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише 
, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није н 
ка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: 
 ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, сла 
аха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кри 
бож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена  
олазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Коли 
оче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она дола 
увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, н 
скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слуш 
Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој д 
о отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Млад 
дбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером та 
Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно,  
си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p r 
то су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у 
озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, р 
, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба 
есе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим по 
 Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само  
ри, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целив 
слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеново 
 им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући  
 И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, 
 за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа  
 је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствар 
ekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом,  
ен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за  
их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе 
{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И  
та до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, в 
кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена ви 
е осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, миш 
и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по ње 
мије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја,  
, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су 
 обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све 
оштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио 
женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Te 
купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав  
ekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Мла 
е и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у 
екрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од прола 
на, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али 
рс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази,  
, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све над 
 он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућа 
вља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, 
легали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта ј 
з дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро 
p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А с 
Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш 
сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S}  
урни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже,  
ећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље 
дужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час  
разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова  
дмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мир 
ајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на 
а ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито 
то они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за  
Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитањ 
што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, 
 видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она з 
поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остај 
, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако ст 
доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, 
 да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масл 
и, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не  
и, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећа 
као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била ост 
ивала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче,  
реба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се ме 
{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погн 
е.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и с 
аш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лу 
ку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због цр 
го значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, 
ти да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Ј 
</p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да 
амо ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је зн 
.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру 
{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте  
ао неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћал 
 или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да 
 А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу 
њег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час висок 
 сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и 
 Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било 
авао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој 
end="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним 
ога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она на 
астаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, от 
вим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра. 
{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза њ 
оја дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је  
 он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не к 
и су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих  
ли не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама,  
то на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи 
чуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп 
{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завир 
се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до н 
спред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S}  
јски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испр 
{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у вар 
 од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде. 
 шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, 
чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, шире 
а, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али 
} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега н 
ће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} 
лико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend 
ту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере  
, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да  
{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али  
азао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се ј 
лости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И  
уштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош 
је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па с 
ућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увеч 
ати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и роди 
S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потре 
фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почел 
лазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ће 
дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати 
куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити  
, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће с 
од снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! 
 на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му 
чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код  
 својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, ја 
 јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се на 
а јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, ил 
у столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и пи 
 седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на  
 што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у 
ки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгу 
куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, 
дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у ча 
чели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тих 
ијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{ 
тапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним п 
S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењ 
ећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се  
у и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака ма 
{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend 
ство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђе 
ликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ре 
 их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend 
оће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева  
има, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, би 
 се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег с 
исано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре,  
ио непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Te 
и постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд д 
 обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева 
 тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да  
 руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S 
њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео 
рчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да ид 
 мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било какви 
паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка 
и се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, нос 
продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и зами 
ове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратк 
ах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота с 
е чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то 
више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труд 
 Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледариц 
о ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> 
ње пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављив 
ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа,  
ен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не с 
 им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрс 
S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напу 
ог њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге д 
st">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} 
њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била ба 
е планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али 
ца, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »с 
 до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су  
се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за ка 
е треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од ње 
 спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата  
end="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек би 
ако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p 
ачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како  
а тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst 
 види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, н 
лушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каж 
{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више ул 
орњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да  
а, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} М 
учи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они ка 
већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој си 
јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чарши 
мили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p r 
/p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију  
а се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је нос 
nd="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је ма 
{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, 
век нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у  
је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео 
пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, ка 
соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају  
 испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, ка 
ресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи,  
ој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} В 
са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до  
 а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst" 
једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка изв 
} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, п 
главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто  
доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено прол 
осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мири 
д тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади с 
рат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да  
 rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му 
, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, сед 
олази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном коли 
 чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне 
 па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сак 
та.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнут 
} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов круп 
зо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чарши 
 </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... 
још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било мате 
о би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S 
ојих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа з 
да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе ро 
а се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражи 
 немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Млад 
ћу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, д 
та за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве ви 
ројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst" 
 две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гро 
о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир  
ваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није би 
; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, от 
сте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, 
о чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије. </ 
: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из  
вала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости 
а, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да гот 
о.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни 
 се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека сп 
оворила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p 
га еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба м 
а његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилаз 
 се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у сахани 
ољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не т 
селошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки  
, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од јед 
ора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен  
дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак 
као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{ 
и, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопч 
ега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у 
 па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, 
ом дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује  
 хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, мор 
пријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одаз 
ап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, п 
шли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком ур 
дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за м 
а увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза к 
Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада ка 
 слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tek 
 рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} 
} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара 
а га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дођ 
дети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тд 
еђ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} 
сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа  
 rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећа 
са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њ 
чео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву 
 већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стај 
дрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда  
шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији  
ред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана 
 и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуб 
ори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надају 
"Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи 
ње да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на 
ао што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљ 
ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако  
 што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованки 
ачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућа 
} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их прили 
одбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично 
је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{ 
тано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На зап 
 уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, к 
тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицо 
долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јова 
во дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носио 
0" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. 
ког факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypeset 
">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што уз 
о, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, 
диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почел 
 њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тести 
ekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да т 
ћа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико го 
ављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ 
емењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали б 
јанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор  
зна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане 
ладене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили,  
иже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу 
љење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би с 
 се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је би 
е хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкива 
инио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; ни 
ки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, он 
ности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног 
Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смр 
а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала  
ено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ни 
на, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе 
по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и сло 
лажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди  
к готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да 
а ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао 
а што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак 
 по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча до 
и знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити с 
е она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о слава 
 кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште 
е којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које 
ротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то  
 дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру,  
or(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци п 
 љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, т 
 прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад 
о у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је зна 
е то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која с 
ко ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право 
ше натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у 
и се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по  
ма.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камен 
ко мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштањ 
 да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у соб 
и га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би 
арочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује 
о, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете? 
омашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што  
у њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори 
гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одма 
еле ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени  
шију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима наб 
 не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и цел 
 су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату 
еђу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са гал 
ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да  
се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне  
ијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S}  
 и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да 
светли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече г 
ржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у с 
им рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном 
е подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S 
ани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре,  
} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двори 
одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчо 
 брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и 
end="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих  
како чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да 
та се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, п 
ежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова в 
три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу 
настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо с 
 хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта  
остеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна 
rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула сви 
, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен 
р.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу  
ане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела 
да кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </ 
 био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колиј 
давање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ 
— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држ 
ња. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, 
 онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас за 
мним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао  
као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, ка 
 потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S 
као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са зав 
черу, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, с 
а сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог жи 
а се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће  
хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend 
као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега са 
о да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst 
{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је 
га да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три зало 
S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисал 
и и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а на 
е несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је 
то буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p  
, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пр 
ла се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димња 
ијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у 
 не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, к 
ебе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жен 
">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба  
 Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друг 
аривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Он 
t">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачи 
ругови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и  
ла, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да 
ог дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, 
.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на 
носила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Млад 
је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не исп 
стима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Teks 
аба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину,  
газе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане 
ак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за 
на. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући 
 кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диж 
Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим круго 
о како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не б 
ном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мор 
днако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} По 
 чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вир 
<p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо те 
 сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се ни 
.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Наби 
ао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да д 
р после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови 
е њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући  
ад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ћ 
рода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком 
а веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, доч 
тогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прат 
, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу н 
ишта не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време  
ли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бока 
њу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »П 
{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом,  
амо цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила 
ве подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изглед 
а, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани су 
аспознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради ка 
 показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не г 
са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, 
мрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Ви 
е, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, ст 
 или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p  
kst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{ 
kst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио и 
раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа к 
довољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, о 
ветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p  
ен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер по 
рисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, уста 
тиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигн 
е му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово пр 
инограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и бр 
, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси 
тан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниск 
о, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас 
и или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, ул 
зала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов 
 Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од п 
 већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst" 
ало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S 
 на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је 
>После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Тр 
т међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — 
 магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевт 
ако унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што  
тварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака до 
/p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ,  
ку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе 
ачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је 
хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су з 
 шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се пр 
nd="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и за 
 капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном одел 
 се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева 
пама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у 
ен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговц 
ослом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, 
ина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не б 
тао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и  
ест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и 
ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја  
к, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они  
и диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред 
, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, 
а, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет 
арко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа  
е празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло  
ре, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и б 
најући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако нада 
етлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> < 
реду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, и 
ад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби 
 тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши ви 
енака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време 
ња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијен 
 што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, 
 мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је д 
 посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да,  
од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна к 
је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако  
у с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти  
иљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те о 
ишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи с 
ала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга 
ратом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оц 
ирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она 
 смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смеј 
е би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи бра 
 очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} 
ечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ о 
у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећ 
ошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито к 
исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуо 
ом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда 
Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз 
, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младе 
 ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Teks 
ју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикри 
урбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге 
вши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и н 
и већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је  
ђе тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити 
, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} 
 <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка доче 
">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p ren 
рицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете мо 
арана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, б 
 њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остал 
 чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола,  
 припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паш 
поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је:  
лио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> 
о да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу 
жећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што  
рата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> 
— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p ren 
 дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И  
да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао  
дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родби 
о другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек. 
 радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где  
лика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">До 
ачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би к 
} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колик 
задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно н 
то сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одг 
ђе до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки ча 
ли бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегову водениц 
еће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, 
 све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увеч 
амо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, 
end="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... < 
а би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући как 
 ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Прв 
ешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tek 
, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас:  
ирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend= 
st">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чарши 
м калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S}  
вање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима дворишт 
задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p re 
о пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, 
p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва  
на цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочит 
чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом 
гне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као 
се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе. 
око двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend= 
рни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему 
оликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њен 
рах, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, 
еме дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложил 
 зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и при 
идео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чи 
ле без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, 
остртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне ку 
але још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и зб 
 висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{ 
н мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мрак 
 свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се до 
ах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, нег 
ав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув,  
ду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газд 
уши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намеш 
и ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зи 
ба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баб 
према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улиц 
пећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst" 
вином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се г 
но јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста св 
 по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та с 
истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадо 
за капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије о 
нак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Јед 
ло лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек,  
поредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да там 
S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало  
акав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала 
она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла  
, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клиц 
а, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо 
а, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Мла 
чито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима 
 и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и  
светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} П 
 марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасв 
роветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, по 
мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му у 
ло тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дођ 
у, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по ње 
а баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Мо 
нат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па ка 
их.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговара 
те, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу 
 испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супр 
а када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном 
и, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, са 
ћи, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све  
мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали 
ости, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било с 
изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst 
.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца гот 
 товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није 
.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом су 
 треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер 
иже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћ 
о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да ш 
да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, 
стоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе  
љан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распо 
знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи 
ао да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јав 
">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду  
И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попо 
ећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење 
чају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то  
">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена 
сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, п 
nd="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све к 
 кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око к 
бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама,  
Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен 
одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их  
 прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао 
kst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је н 
 оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима п 
 као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од св 
још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да 
ово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Tekst"><hi r 
к, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у ба 
S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају 
а не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као  
>Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго  
та«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне 
аро, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су л 
и зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо т 
сно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> < 
лавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охлад 
ка, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, к 
ује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих  
 немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, п 
ан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баб 
дила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се н 
ђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у  
етрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили 
а. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обичн 
ају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо 
а, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диж 
чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чарши 
 Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих  
ћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S 
унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башт 
} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, ниј 
срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећ 
 набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто са 
ез свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оп 
 ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне с 
се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упад 
а да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије 
е, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађ 
но његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкоље 
пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се бри 
 је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у и 
е дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засу 
ло и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два сп 
к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, ис 
једно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по  
 ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шт 
и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућ 
 rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ 
ази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана 
ече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} См 
 остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек 
, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене сва 
ужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом 
{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку им 
 исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради 
је могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са с 
 уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tek 
end="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде 
, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, он 
, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица гото 
д из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после ве 
ућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена  
 свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада 
ovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испр 
ји, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав ка 
и отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опо 
вирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо 
{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да  
по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, 
да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, 
 што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а с 
ио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и 
а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају 
{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p r 
с, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, 
е говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после о 
згледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тес 
Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том т 
 у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим 
d="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не.  
а све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да од 
 затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчав 
рума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана 
ма, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све 
/p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривањ 
о бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он  
ладен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако 
ако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{ 
мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па  
аспремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма 
а ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађ 
 била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сад 
ње ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на 
срну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S 
о била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, 
} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном 
 <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava 
сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима ко 
 ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, с 
вадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, 
кује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у са 
в отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац,  
ден се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укочен 
је бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали 
 Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна с 
ећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. 
и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу ви 
ази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, отк 
е сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни  
и, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он 
 <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у 
ио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, 
љала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди 
и. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вел 
као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане 
е, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве  
ли који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, з 
јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} 
 он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба 
н је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање баб 
, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што за 
vo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због к 
ekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви 
шта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада ис 
 тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведоч 
бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да  
с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако с 
 бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пр 
то му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен та 
и.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да  
ти.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек с 
 леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, ка 
приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S}  
деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати и 
{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p 
 је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А  
то само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слу 
у из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну. 
корачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна как 
 мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Млад 
зван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учи 
онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p r 
пет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији 
дрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се 
 радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} 
 једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат г 
егава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; и 
да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Си 
то лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рука 
то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста и 
аступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле н 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка,  
везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} 
 снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се  
end="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пу 
слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже у 
чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одуд 
а се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва,  
аже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућ 
есију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцниј 
нако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у ду 
 добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно б 
ак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу 
 полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и  
убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се з 
} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових оч 
kst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу  
 Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као остали 
е ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да  
пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда 
, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке 
ли, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. 
је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви  
 је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код ку 
час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и 
 Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што  
аборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таван 
ека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стаја 
остиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, ме 
мо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу м 
ају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију  
, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дај 
е главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види 
е и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо 
nd="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, 
 одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас  
ида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма ш 
се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знал 
остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док 
, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове ко 
љено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире 
умара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуго 
">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, з 
ку ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућ 
 чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, нека 
е к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку 
а може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико друг 
тавља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна,  
да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, 
е ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу 
ећ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну ма 
шта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних ку 
а заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Дол 
е бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче бел 
к је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим своји 
 нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у в 
аден види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, т 
Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа. 
иди како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи д 
 његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу к 
, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га  
знаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоћ 
 Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у и 
е то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{ 
 вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, раз 
о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p ren 
м се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, с 
 сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је с 
ко то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело 
зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе  
 боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче х 
ра се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није х 
, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила 
 на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешава 
 башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Н 
o_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топо 
ји спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су т 
е је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, жив 
Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле  
јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плач 
 кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, п 
 луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату. 
 <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући к 
/p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врел 
и.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргован 
уњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, де 
ветом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S}  
о цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Мла 
ним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, 
је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, ка 
 упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори 
регледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Н 
 не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend= 
ило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство 
око, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Gla 
 у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она ис 
естало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S 
савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чек 
 да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би 
већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала го 
реба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, 
га друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, б 
а и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито 
е матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и иша 
вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грм 
ош једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, п 
тале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена б 
 И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, на 
 и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а о 
собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да 
дном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни 
твом гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И је 
свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га пит 
ећ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек с 
падне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико  
 ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку,  
 се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада она 
дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том  
 показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младен 
рео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Te 
, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — ми 
">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није с 
и му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком н 
">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вре 
end="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћ 
 би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да д 
t">...<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у рад 
вља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у 
војом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одр 
шла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово 
зио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрет 
бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мал 
 сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јова 
о се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао д 
ли, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто:  
 већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више 
пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то  
огледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити 
ија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан,  
ижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} 
ало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} 
рама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори  
глед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, сам 
е, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој  
 бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој ко 
дела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као 
 било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено 
ко, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </ 
лака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка,  
личету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у 
 тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала с 
, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око  
ва.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој 
ено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малакс 
вини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Млад 
а мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти  
 то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну 
стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend 
} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tek 
адост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који 
 страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од  
р судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и  
ледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљави 
ога. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, де 
м стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну. 
крипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је,  
 Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи бра 
ло новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, 
 изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу ч 
више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све ј 
S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Мла 
азграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод кој 
обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између б 
не била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Te 
 биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend= 
ио трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, ра 
ним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио  
оћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као 
ку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаниц 
> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
 долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек ј 
државајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend 
едити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, труд 
Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И н 
о која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свек 
и је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена 
очне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чин 
<p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му  
среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, р 
Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, 
е, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако зат 
вља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица ј 
рапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, ка 
ети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Te 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Te 
/p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, с 
 глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, п 
а се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад  
ави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, 
а те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> 
овијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После баб 
 је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекр 
пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је во 
шију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи сто 
не, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пуша 
не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући  
а мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар 
е, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баб 
аден је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку 
равила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на 
 знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неи 
говом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она 
тресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наи 
још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријућ 
лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њо 
о да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборави 
увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у пот 
га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио 
а.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} С 
kst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је  
е то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да шт 
="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена в 
размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут 
 лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend=" 
упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tekst">— Иди 
 му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси 
сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њ 
 Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, ка 
да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око  
потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лу 
ише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове пост 
, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освест 
 деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћ 
ње, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба. 
опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се 
свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мај 
и.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, в 
рпских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око о 
почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Мл 
помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки  
с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, пр 
пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, з 
са и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико  
ма, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, изд 
 башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је о 
 ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како ј 
е тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста,  
им кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љ 
st">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst 
ина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радос 
d="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче го 
има у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у за 
 види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Te 
 испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бриг 
. </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зн 
азумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p r 
з страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p r 
ме.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помо 
и му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је 
пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела  
> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно лу 
ебе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто  
за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су,  
.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи  
м згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се,  
p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у гр 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто  
разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи 
ребала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и ника 
на одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S 
 ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p 
није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав 
једном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst 
ши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње  
 прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нар 
.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend 
вим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чиј 
еда кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="T 
ко, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирају 
 не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади с 
дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у све 
то дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, по 
, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело  
слом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, так 
ада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз  
а је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да д 
ала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачк 
и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако 
 не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за 
 то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, 
вече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гл 
сле већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује 
} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} 
иже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што ст 
и.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врат 
творио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже и 
а угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навл 
 ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и бр 
м.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе  
светљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође б 
е бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend=" 
а подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полу 
ио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и 
ла, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле даса 
исто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, к 
, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка  
 усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, 
nd="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожу 
то само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у ду 
лаву, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ ви 
 врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и з 
<seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се  
грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу 
 тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а  
епета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сад 
 да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојк 
икако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ни 
ло једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и 
 умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видел 
 јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.  
то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никад 
млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да 
лачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап. 
 дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, пош 
у не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод двориш 
онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако на 
 да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у  
рају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кр 
 његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, пес 
је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим ди 
ма, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац он 
} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни ос 
ао да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. 
е човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наив 
ој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо 
ија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као с 
 поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она 
ј трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да с 
ако је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> 
да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као н 
 некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на сво 
олазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешк 
ћно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, 
сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, пос 
{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији. 
а спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута  
ки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а д 
а, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она 
гова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу к 
.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужују 
 реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни су 
а строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно ба 
е пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, м 
 уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се в 
ху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко мо 
 чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбо 
ујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала к 
 их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата  
да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне,  
хлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, 
 му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто п 
не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред  
ука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њ 
аре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће изме 
и му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку зап 
, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела  
 јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе к 
досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не  
kst">— Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја  
{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p re 
 друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито 
 код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као ша 
 њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их 
 <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала  
аљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњ 
обе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са  
ти такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за  
rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож неш 
ика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стриче 
чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба 
и још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућа 
и на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је о 
 слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p re 
ти дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље проду 
рума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протеза 
, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треб 
о.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, 
бом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Св 
отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у ду 
ди. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује с 
 ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан ш 
има водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, 
о, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну,  
.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути  
ћи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, 
увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо  
 пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да  
 — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипа 
стина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о з 
ако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код 
и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кр 
чи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој о 
трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба,  
="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ј 
kst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не уз 
и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о  
, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафи 
а га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек  
, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало  
се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло  
не тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то 
ији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минта 
Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{ 
="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему 
 је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га  
а тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо 
 rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова 
ко се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ва 
ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend= 
 rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселиј 
пенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао  
о је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир 
 сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују т 
ижавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша  
иганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, доче 
може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирну 
ме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га 
st">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ов 
 не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела 
Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и  
он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и 
ина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он зв 
Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је  
?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и ж 
 осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њег 
{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње д 
е да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса 
није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је 
мрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клон 
а себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце  
ији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде  
ата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не ш 
 како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако ди 
аче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јак 
амо, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, в 
олији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то не 
ио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst 
е се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и с 
kst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S}  
н, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, п 
 га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: < 
тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хла 
st">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— До 
куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> 
е не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долази 
ежио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, 
ође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског  
ио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино гр 
вршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не  
p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се  
 види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, вис 
kst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињас 
 <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано од 
за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подру 
е куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се тр 
ајскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Је 
аске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S 
е, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу 
пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто ид 
, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, унос 
вој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не п 
 подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што т 
готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дот 
то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побес 
 увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела,  
 мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и  
и.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, ис 
ослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S 
у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду  
 су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако 
 и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују  
а, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у 
их највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње н 
ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend= 
ном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што 
е да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу д 
та је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у ве 
љању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на т 
е хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изнала 
{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, так 
 вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље про 
 толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећ 
<p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се ша 
ндила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше он 
рина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, к 
њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово с 
доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била 
нади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка  
 Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није глав 
а легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну 
влачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да  
 да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону ко 
уже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst 
ба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово у 
а је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када  
о што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код о 
а се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек д 
, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и  
сти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини н 
end="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија 
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матери вели:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">—  
 У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била  
} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од ис 
.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније  
<p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као 
у у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитив 
м случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и о 
чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне  
ваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{ 
тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би  
том пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S}  
 испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало он 
их дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не проп 
н оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, так 
 лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док н 
, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, де 
. </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати 
/p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако,  
ог нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Зн 
 углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња  
е приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готв 
ош је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некак 
свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке  
ио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, д 
им лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да  
{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају 
ћно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине  
хово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све ка 
, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе 
 простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Мар 
ко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{ 
е било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је  
ла, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="T 
ладен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа 
ко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у 
ћу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођ 
ба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака к 
у, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола ле 
у.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, ти 
ко се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће с 
 кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и м 
е се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су  
 књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од т 
 да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то в 
и кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гнево 
, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, 
ј.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, 
то откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, ма 
<p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо  
 почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је 
ији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штр 
плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада  
да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од ње 
 и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ина 
ао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полак 
 увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као 
пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, д 
опусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада ниј 
d="Tekst">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку  
ве, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доно 
ана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала 
 чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав  
више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, ш 
зузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему,  
, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пут 
а већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаћ 
 од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукл 
ученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно стар 
} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они д 
пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend="Te 
атре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широк 
сиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Ј 
мене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ниш 
: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још  
агрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, бол 
 прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са  
А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како,  
четку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју неса 
st"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себ 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T 
> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка  
рата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погле 
и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико 
 бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S}  
у, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави. 
рестанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче о 
шао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећ 
ладен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као виш 
е каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водил 
е као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута ув 
који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхта 
 собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> 
ко крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољав 
 је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одм 
ило је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме мес 
а се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе дв 
рај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који  
 само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацају 
х самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осе 
ије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац 
е хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњ 
 већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући 
питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише ди 
S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и о 
 башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раско 
ерао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради;  
} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирн 
јући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта пост 
екша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, и 
дњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана  
о год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање г 
нија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грц 
себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до  
х, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, у 
> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући 
 дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово бели 
вој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато? </p> <p rend= 
м види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на  
, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном  
зећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке,  
S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљ 
 спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По б 
крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хте 
 старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући к 
 и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и д 
н жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целива 
ану се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, г 
е и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стран 
а, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је  
да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, 
кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на 
 чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и став 
 празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, поз 
ло прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, до 
еве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, ч 
између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још 
о он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јуче 
>И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да доби 
е осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, с 
ма био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покат 
наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, к 
аровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} О 
огла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га. 
н — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топ 
{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само  
аво оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна. 
 он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend= 
ојој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани 
тављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стис 
 добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, мир 
а целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фу 
 свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци од 
{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе  
даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у с 
ано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетил 
а кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз  
да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весељ 
чели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку шт 
Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили 
н даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно 
одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори. 
а још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потај 
орњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један  
 чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, па 
та желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слобод 
веће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође л 
у се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend 
: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућ 
: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst"> 
 да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">—  
ам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за  
а дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од 
шљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, 
брану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младен 
> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> 
ка, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а поса 
ику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И ти 
а и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«...  
маћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, с 
<p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је ве 
вем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p ren 
p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по м 
о би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као и 
здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није  
 она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнод 
мо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend=" 
види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst" 
/p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништ 
не!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за 
зивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у д 
наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена 
 јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је  
 осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се 
.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi  
, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раск 
бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозн 
ца мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у  
миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежниј 
говору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче  
пред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и доче 
е, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова пок 
ини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tek 
 њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала ј 
сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо 
<hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r 
<p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад. 
st"> <hi rend="italic">. . . . . . прво миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање.</hi> <seg> </seg> </p> <p re 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање?</hi> <seg> </seg> </p> <p re 
но паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за 
на, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јован 
а имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били  
аг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst"> 
енилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још с 
 свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би 
} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не  
не мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази пред 
ја.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој с 
, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито с 
штених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диж 
е, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ ш 
, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појас 
о одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње  
руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зи 
тово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му 
r">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им 
ка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом и 
 без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућ 
а би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Мла 
"Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у но 
им устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst" 
о да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрш 
де исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увеч 
опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изнош 
век умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно,  
ч и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућ 
 пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда  
</p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи ш 
} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осе 
јаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све ус 
рме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на  
st">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црн 
, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није с 
да би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чис 
и од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис о 
ну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај 
оле и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, д 
еним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртав 
е испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртав 
, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке ч 
о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој 
тно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
 која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са св 
маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светл 
 собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно,  
се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да 
да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... < 
а јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да 
Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезве 
 по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да ма 
ке, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} О 
бражена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S 
 Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p 
ји дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са 
тане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазар 
 на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њих 
 После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у со 
ајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио 
утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска ле 
црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је р 
вала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад 
"Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— С 
мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрв 
ељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </ 
се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршиј 
ти и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S 
и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} С 
рабрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Teks 
 увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, глед 
ао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим  
као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је 
лих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда о 
како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште ши 
ратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све 
ао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад 
а, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступ 
 је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечер 
а је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и к 
ају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неуго 
ду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узн 
приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} 
тра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен 
част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Ал 
 у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да б 
ко мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она 
ст требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав тр 
Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, 
тупи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући. 
nd="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, ч 
ила непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst 
еђани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да с 
 и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао з 
ој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је збо 
, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају. 
 као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, не 
ко ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас ку 
ара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове о 
то треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{ 
 ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту п 
е он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као 
е кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некак 
илијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћери 
 сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Зн 
 како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за бр 
 у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па уве 
 овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, 
/p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је да 
а.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{ 
ди радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ поб 
аби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њи 
ега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре 
ада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да 
} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и  
ут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку  
о о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребн 
м, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мор 
ебно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном с 
 што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ ст 
о, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је н 
t">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш 
вео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да ј 
испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њи 
 бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење 
о толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто,  
Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">  
Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И 
 rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко  
ере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој 
едита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље  
мет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, отк 
ед. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није м 
kst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S 
ош првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S 
вече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и  
ледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, 
рис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нис 
де спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend 
сплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p  
end="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више 
слу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њи 
d="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код ба 
p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по че 
 у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо н 
рак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом 
д се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су 
неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, 
а, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мис 
 све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се 
бровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, бе 
 га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга  
није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> < 
ло; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њег 
тећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији 
 да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако 
овољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигу 
="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући 
а звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И 
 бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развије 
ођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је 
езгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да че 
 се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после 
поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи  
 што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку с 
м и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана,  
е добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга  
ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{ 
и код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад стар 
га дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју 
, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том ш 
стија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опе 
 што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов 
ко слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S}  
 дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он каз 
d="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у 
ово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S}  
ена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Сто 
 већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто о 
де преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
е су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не ве 
очео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога да 
га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како  
то све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Ал 
са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чек 
рже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да 
 У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку 
st">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде  
end="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ е 
аје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и по 
еретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пал 
учком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend=" 
уђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остав 
t">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њен 
мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишт 
их отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p 
ироким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа кат 
тним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа 
о на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} 
осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећ 
 толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интере 
.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац  
 колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега не 
о га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, 
t">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, б 
 грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на 
и, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктив 
други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Н 
о код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити к 
тва према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету 
 заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристав 
о општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао свој 
="Naziv dela"><ref target=""> TC "Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p rend="Gl 
танковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSi 
танковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meType 
c> <titleStmt> <title type="main">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> </tit 
"Газда Младен " \f 0 \l "1" </ref>ГАЗДА МЛАДЕН</p> <p rend="Glava">I </p> <p rend="Tekst"><hi r 
и неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенци 
и, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ  
} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у кр 
 тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздрж 
. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучен 
е или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у р 
гурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавањ 
е не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к  
Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само  
Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И  
Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи,  
 дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да  
у желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан до 
огло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их 
веду кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господар 
 би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђ 
 овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан 
треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, 
, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схва 
абоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S}  
st">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли ј 
"Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> < 
есто оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И он 
 не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изг 
 за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била  
јено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа баб 
 први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер 
">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка 
арији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p re 
ађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану 
н и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башт 
ла, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући 
остељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па  
ћане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што тр 
 чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би 
зио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се:  
јка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Уме 
 за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад је 
оме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, па 
кав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p r 
и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери 
сите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, ка 
 кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он,  
Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен с 
kst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он м 
е њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек  
 га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Млад 
 мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче,  
оћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како  
<p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених  
ад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{ 
 да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабо 
д уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му с 
ратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је 
отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако 
ало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} 
ућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p 
е дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задов 
них, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, тргови 
колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на тра 
гну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но шт 
лазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{ 
то у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треб 
>Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба  
. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, ме 
евши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се са 
н, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само пор 
о како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме 
крчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је глед 
ко је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све т 
има својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према ма 
био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да јед 
осле би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора д 
је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! —  
дне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навируј 
и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, 
 Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена и 
је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту н 
ладен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба 
ла, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због  
соран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> < 
{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина,  
на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, 
зда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </ 
тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре  
еш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скриве 
 Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрчено 
ма, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том  
.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашениј 
р оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst" 
 пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире оч 
повао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, 
, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, 
покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог  
 судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка ку 
апије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на  
р, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, 
ло умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зат 
осподар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је уви 
а за душу, изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тиши 
то, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наре 
што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је ку 
рав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућа 
ати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били  
у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љу 
 Свећу! — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и 
алог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи 
им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног  
смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с  
с о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоче 
— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће  
о јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се 
t">— Ево ме, бато. </p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ ос 
о њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би  
види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га о 
пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што 
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учин 
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намрг 
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</h 
ицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више  
и трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од ве 
у радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са  
овало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Мла 
дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађ 
и жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} 
тали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend=" 
гла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Tekst">< 
терија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују 
 и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је п 
 ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, ал 
 каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да  
не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на  
ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што тр 
 пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у 
гу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p r 
> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са 
те ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета,  
 пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, цел 
е код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенов 
има случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, 
е, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка с 
{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено не 
чаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи ка 
За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања,  
ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend=" 
ко иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, ост 
а га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, н 
ост, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend= 
противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst" 
 би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и пошта 
омшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испре 
</p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p 
као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весе 
 чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напре 
ву кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазник 
 за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива 
ећ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не дон 
 изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто п 
газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи м 
а, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремет 
, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих на 
d="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само,  
пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Мл 
н свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у ка 
ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегле 
анима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га о 
и се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S 
, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би п 
мању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јор 
а не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, оп 
, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само 
ош воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни 
добри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p ren 
 а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим  
 је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му 
ању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да 
е изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S}  
на од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала 
гичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бива 
са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tek 
 се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на по 
, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазил 
га. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га так 
озивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p ren 
 ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти 
аустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да  
треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} 
рила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па дон 
ћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> < 
же. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> < 
ех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почн 
p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије 
, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лиц 
грли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се пон 
ј кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био 
 и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend= 
, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продава 
седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, 
ико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, из 
оварају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ 
p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од  
, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бо 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Једина Младенова песма:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst 
 кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p  
 пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је н 
, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета.  
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је к 
д и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла 
, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у нес 
ства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак п 
 приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па н 
у јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у сва 
.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одла 
ена башта. </p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо 
 више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове к 
end="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Ли 
акију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tek 
тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему 
 идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, је 
х, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, з 
.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њ 
окојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, 
баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана,  
nd="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом 
ко друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста бу 
једначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера пре 
, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар 
p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега 
<p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брат 
ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки 
а она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли 
е дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно 
о, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек,  
та изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онак 
обар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок кој 
њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, ка 
егла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лиц 
рати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Мл 
ави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p re 
кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбољ 
су и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да 
ме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није 
таје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, дома 
предује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, 
у и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то 
ео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могућ 
до, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S 
 донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно 
екује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту 
радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти 
 то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како 
баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца 
 га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, 
 свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим 
су, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с 
лабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, с 
ладен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао ј 
ви њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало шт 
тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак. 
kst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и ш 
 Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је,  
а што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греш 
јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види 
.. </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се сла 
 га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S 
елико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав 
 да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и сн 
да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она 
четка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка 
 њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као  
ина је.{S} Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно,  
плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно пам 
о мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у  
ајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом  
удалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купа 
уби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не в 
о исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање д 
аријег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осе 
ештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих 
апред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његов 
јка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим г 
тужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, ка 
">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао  
а.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а о 
на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући  
уди, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан 
е моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме не 
ним му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да 
 чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан,  
во би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гла 
ивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ има 
вање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што тр 
онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији,  
 у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стој 
S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрље 
нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, 
д њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега,  
есено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да 
 непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут 
 осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се  
rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на 
он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да  
би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом 
 хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више  
аден једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чан 
> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одрас 
ло колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, о 
м и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом 
} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито  
— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једна 
 обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, ја 
и.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако  
ра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с  
 и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би  
ије хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно 
м виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесе 
видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око к 
у већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспап 
звињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Н 
 послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко к 
ена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да  
ут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне бил 
ак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна шт 
рао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све  
 rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стисн 
и, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да од 
илази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим  
, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, з 
да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју ма 
е, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> 
 </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтал 
чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> 
 јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког да 
, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и та 
ви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање,  
аца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то в 
 целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој 
стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, купо 
рала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено ј 
<p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено М 
ма од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, с 
ила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада 
и, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треб 
о говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tek 
 понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Дол 
де да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p 
 тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу н 
d="Tekst"> <hi rend="italic">Заспати не могу...</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, ма 
и пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTy 
nd="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу  
то, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Из 
 штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где д 
 бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала 
} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по већ п 
ору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, 
..{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи:  
што... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, син 
и је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљ 
трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и к 
сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, о 
атњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по 
е, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, 
ца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, 
одна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију в 
 не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорн 
 пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов 
, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога 
ојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се  
в, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, о 
на лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине,  
 прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће 
 како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штето 
 заједничке вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од 
 би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право б 
га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он  
убави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је  
а свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случа 
 изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестат 
је учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се с 
у нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку,  
оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скр 
.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврд 
ко попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као о 
ос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто  
, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи 
ива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, 
аче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа о 
, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} У 
ога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како с 
.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{ 
ке вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећ 
и, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одма 
а се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика ма 
упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ре 
 пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst 
ни мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, к 
 сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда 
сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p 
у, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да од 
 недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S}  
 одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за 
ећ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у 
о!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што  
ајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} 
 мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а 
 он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у св 
 слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмл 
мети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да  
о оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части 
оворност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да  
е све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође к 
 не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потре 
нча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији 
} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово с 
еком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, це 
и: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до 
end="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није 
А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, бато 
<p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tek 
ући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као с 
д капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S 
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Мл 
, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} К 
ине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен  
е?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и  
упну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p  
, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tek 
лача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано 
латко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </ 
а.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, с 
Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад  
он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао 
е. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово сле 
t">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена 
лад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да с 
А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — поз 
еди на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p  
 кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, 
 му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="T 
јући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то 
а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе г 
S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је так 
а и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да мл 
не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год 
дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то ј 
у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже,  
, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак к 
ли се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као у 
, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молба 
м, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... 
 Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су 
бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајд 
села, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје 
е да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске 
увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend 
, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и 
. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би 
ова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако сло 
у закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Там 
уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst 
ко и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и  
е седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, зак 
аљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на к 
он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по куј 
ло лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купуј 
е последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако  
на, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не  
нуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ см 
 њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сир 
ди.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема 
а кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кр 
ина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, неста 
у остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst" 
чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, по 
ом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради 
да је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне  
ведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када  
бијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почет 
све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повл 
и, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао 
новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о с 
из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему  
троши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети нема 
 се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свад 
">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у ре 
 морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, с 
и моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се к 
 има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар к 
 устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да б 
је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, граб 
о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта ј 
о његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га п 
, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да  
 њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред ка 
јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одгова 
ак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst"> 
ао настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог на 
ув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето 
} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе,  
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks 
рће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не сав 
се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело,  
 тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, 
мислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: 
 тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, ка 
уби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде как 
неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се и 
ало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend="Tek 
отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и 
олажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним 
нчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућан 
ријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би  
, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије 
 а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празн 
 се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не  
и свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен  
рају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који 
"Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p>  
ега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </ 
хове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као 
што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тиши 
има.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се мог 
 За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луд 
није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, 
, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, о 
ју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пел 
е ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p 
сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то 
нувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко 
 софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p  
капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршиј 
те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> 
 би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао  
 дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као 
о кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока 
">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стра 
страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Ј 
ку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tek 
, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће 
сом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од 
рдаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, 
и тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S}  
не, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спа 
стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим  
ла како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци.  
веже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и нав 
 били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахран 
им чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са на 
 умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне 
је ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И  
<p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полага 
капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се.  
код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе  
а се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са с 
, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попиј 
ним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се св 
а да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може 
 натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Ну 
постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци. 
 Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S 
и се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p r 
ш види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово уве 
грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му по 
јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, об 
кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — в 
и за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њ 
к би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред 
kst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као о 
д куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место 
д, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води м 
вара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му  
тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би с 
обудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом 
> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао ла 
 би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир 
ила најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на к 
 као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцниј 
rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукл 
 зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је ја 
ао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Б 
фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p ren 
 као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важн 
томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ов 
nd="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, догово 
 је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горе 
, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега 
 увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, 
је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненад 
 њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду 
аршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и у 
 синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрав 
нкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао 
о платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, од 
о осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p 
егао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је  
 тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S 
, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан,  
 Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{ 
ка да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче  
st">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није тр 
име мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео 
о дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали све 
 rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан.  
 око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, 
о, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће 
 И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада,  
буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казују 
настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Доб 
атери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је пом 
"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељс 
је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p>  
и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад,  
тане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Св 
, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње у 
 све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови,  
гим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спок 
уде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда д 
кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као све 
рним климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који с 
 јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како 
 тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њег 
му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре,  
ва повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак 
же, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја 
<p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењен 
> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« би 
ао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности др 
већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча 
ше привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; ко 
, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут 
а ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна 
 кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му 
рно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Младене!{S 
ређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дош 
е главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупч 
а, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погн 
ма кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти д 
"Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, 
ба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му,  
 мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он једина 
ек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио,  
ће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу 
ињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била кри 
а све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се д 
лађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од се 
, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па  
зги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, 
ло.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год м 
мшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он г 
им, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, у 
влије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — 
 код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши храни 
шта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе к 
 Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко  
 морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst" 
да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову з 
, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst 
>Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, не 
е топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сум 
целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све п 
атељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се п 
ина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спр 
 почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Млад 
је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима,  
отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна ил 
, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посе 
ећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољ 
end="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, 
">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од крист 
ако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јач 
војима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се о 
стало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач 
{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила св 
S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свеч 
отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И 
ли, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ух 
брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, о 
ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од је 
лице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, 
увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмас 
е, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се  
{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прст 
огурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак  
вен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики  
ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, п 
ео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, 
а, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом. 
"Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, о 
— као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p ren 
 и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз  
</p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="T 
Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би 
не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би 
ваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> 
век на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p>  
е пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{ 
nd="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хо 
у, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} 
д куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, д 
ма продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и з 
као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би б 
А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје,  
се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмас 
ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном та 
акшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка вра 
И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као ув 
"Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </ 
 rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му,  
ме и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свр 
чеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он ж 
"Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође 
екад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, пр 
хлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младе 
станка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је 
ређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења,  
алвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst" 
инио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени,  
ом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног 
ванка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, к 
kst">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упа 
шла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи  
} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре с 
ак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, к 
.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бел 
 бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде,  
"Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S}  
е се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S}  
о он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он 
ладен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку 
 га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је дон 
t">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? 
S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила,  
да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом 
 љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим памет 
жење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео 
 свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, рас 
какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њ 
t">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, 
о толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зн 
како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види ка 
носио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само 
ичекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусре 
! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И ка 
 ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да  
 магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не  
Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, ка 
 је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада 
 башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се нека 
 Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, 
ђао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што ос 
боравиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњав 
 после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућив 
 црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ  
им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био ода 
.. </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала 
као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан 
у, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне. 
{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне  
ама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку л 
у је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку,  
нао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...са 
сли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љути 
 сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова м 
а траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар ниј 
nd="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито  
сти што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њег 
осађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син њего 
, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мо 
екује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p>  
} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трг 
чећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst 
адржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов 
м сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини п 
ено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен јед 
 горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар ско 
 вечере било довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у св 
е.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. 
м. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са ст 
рзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend=" 
{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p 
После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, у 
 гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му  
пији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је заш 
како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне с 
одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p  
, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и 
први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Мла 
прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлаз 
ину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним  
н одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испија 
ћи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове сна 
тијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— Н 
и.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће ј 
суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирн 
ека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете 
е] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend 
ле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">—  
н стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јов 
седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— 
мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто 
 почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend= 
 с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и ње 
ечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓т 
то треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него к 
а јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се о 
аво би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекива 
иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости,  
а а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да 
руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на кап 
г дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p re 
ди како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео 
готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли 
капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, н 
го чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије,  
зговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан  
добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што б 
ише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у  
слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је 
 су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чува 
н, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, ота 
да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst" 
ој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst 
 од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену 
би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? 
 је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад с 
ле Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близи 
који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не ка 
S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и мил 
, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је 
о изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једн 
е, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробу 
о намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном,  
ње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу 
d="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и  
црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, 
>— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p  
кшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да 
> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај » 
вију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S}  
И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен ј 
а, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њ 
ше.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Н 
па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошт 
 остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела  
 рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место  
ине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дет 
на услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду ст 
rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Мла 
црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у годи 
чева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је забор 
 од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механ 
 из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да г 
>— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, 
абу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио 
, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно о 
ло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг 
S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једн 
гу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који н 
идео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама  
пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} П 
ити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену в 
чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, ј 
вала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто 
да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за 
век, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле 
 и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их, говори: </p> <p rend= 
да од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен ви 
му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би уша 
са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разго 
S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и 
знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе  
 целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не меш 
а се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто с 
 све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заист 
товим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се он 
олазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка 
у трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважено 
">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њег 
учи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и поср 
ћу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудо 
уло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мра 
еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, н 
да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која  
н одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се  
код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свр 
 она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, к 
уха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се п 
дећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој при 
илине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао сам 
и као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, са 
у болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледа 
, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено 
хови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле. 
један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт оч 
ричало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чу 
 једва мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. 
 улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени 
сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једин 
дном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио с 
но кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затвори 
 само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, с 
ића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не 
 <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру 
 не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Teks 
 у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, је 
 да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као б 
у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, 
а само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја в 
о, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="T 
е више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао  
на чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend= 
према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страх 
d="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} С 
бран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, б 
 помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, 
 </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се то 
да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах 
еса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: 
ош откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p  
оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к 
 појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дуго 
ванки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али п 
аршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет соф 
је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу  
 горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда раста 
адио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако 
{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{ 
 му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би с 
ћан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се пре 
скоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све треба 
која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst"> 
S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајућ 
 у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проши 
и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође 
тру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе  
о тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрч 
гову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, ци 
век затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме 
 како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S 
о неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није д 
.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитн 
е како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{ 
 на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне че 
ли само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала 
аши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва прео 
> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што 
ала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као п 
end="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Ч 
ио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Мла 
 тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек њег 
и да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када 
о преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, гото 
 <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са св 
а га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </ 
че готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да 
ћи га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долази 
а то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да 
њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко  
 јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не ув 
е, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајућ 
, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у двориш 
 позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} 
, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« н 
ме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на њег 
 било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно па 
а му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на 
ју о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао 
ијући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младен 
очне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> 
ј усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се и 
одавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Јед 
к, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих пос 
 оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима.  
би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове годи 
своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она  
ло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневно 
олазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у куј 
 него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из 
о личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као ув 
ви, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst" 
ни.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође руч 
авио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у  
плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, уп 
о увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да д 
 не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу пон 
код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодне 
. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњ 
ти пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан 
н не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{ 
адба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од ју 
 и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, д 
напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то 
ла.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head m 
та, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Te 
те с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p 
 да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела  
њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири о 
, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, мла 
дена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом из 
равање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља 
а је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Ви 
та.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само д 
поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, 
ан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане ч 
збрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе 
ако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, и 
; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица и 
је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то н 
 таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста,  
е хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључ 
ислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S 
д њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као  
лоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, 
и ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји 
, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва до 
ола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, 
о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да и 
S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, 
з своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако  
у, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко при 
не, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку ок 
рији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце све в 
то су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p re 
да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни сва 
е радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено 
 почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да ра 
држава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има кој 
 пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редо 
премили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> < 
тељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече ист 
 посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на  
rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у то 
е да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, мога 
аје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као н 
баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова бр 
сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, к 
е... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго  
d="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће ка 
ет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра 
ре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха 
о, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако вис 
. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ ч 
ице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p 
 чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена —  
Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend=" 
 се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst" 
и шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p re 
их ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале  
 био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, од 
</p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend=" 
<p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се с 
е...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p r 
кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још 
е јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи м 
вољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Ча 
и, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах  
 пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако 
Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зо 
Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} В 
 се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кош 
ekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која  
/p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, пола 
ама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, с 
какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И ка 
н га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред ку 
, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчав 
јана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над 
зи, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је 
да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, она 
оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јова 
оћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па 
рахом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац 
ају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S}  
а, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му,  
још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, 
ећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о 
дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допи 
 то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{ 
ије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, р 
ш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико 
у постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко  
да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гл 
ње.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да 
ово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом 
ошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешк 
писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако  
н је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му о 
ао што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се с 
а. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден 
чатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мир 
лазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кр 
 улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величин 
их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.{ 
се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не у 
.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend=" 
ани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се  
, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник к 
енама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, к 
 слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst" 
да он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао  
зи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије и 
рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst" 
таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, р 
Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно 
p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца 
тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза к 
које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> 
ор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће оста 
 почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена 
 радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто 
и као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде  
пеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенов 
 да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним стр 
лугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезг 
он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механ 
кајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници про 
а не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{ 
по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима 
</p> <p rend="Tekst">А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари  
би зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свак 
 из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, 
 посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине,  
ekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељ 
 његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га  
ије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, 
гу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и зап 
ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{ 
т, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} 
ђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана  
згуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа ј 
доћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала:  
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tek 
акву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом 
овршине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и вр 
 је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако ду 
 »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Он 
ко забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако др 
ш седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад к 
јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по го 
 подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пег 
удно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих  
име.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због ње 
 И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и  
бодна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом ново 
е по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана 
рочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забаче 
колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим 
и од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пу 
t">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба,  
старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем  
 паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као бр 
орака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану 
некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену по 
ба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и  
је пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час ко 
ekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана  
ако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младен 
пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи.  
е умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од 
ао да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Каж 
та, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и  
о се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натр 
се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећ 
 виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу  
ој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога мо 
лазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила  
ак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S}  
ек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обич 
, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненад 
ихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве са 
је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори,  
толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући 
ивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је наро 
ато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији др 
с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се 
у били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхо 
, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као 
ћан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор 
ћан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана 
 да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унут 
е биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, 
да распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у  
бљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само вр 
кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче 
 врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да на 
ви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је зв 
их, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, 
ткад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} 
личици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак,  
рема свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а гор 
="Tekst">Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани«  
гово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљк 
 почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на т 
је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије 
лико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у 
ед тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења 
еди прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Мл 
о, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих  
и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, у 
к год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само  
>Гледарица је једнако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, о 
несе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ с 
 до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види с 
rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој ви 
у, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Г 
 легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још ј 
снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад ш 
ка љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p ren 
угло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Мл 
ећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га 
Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочени 
су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он ка 
у му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="T 
а пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да 
угог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче  
бог њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она  
олика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати виш 
у, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомис 
 ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње 
 пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва  
да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како  
 за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, п 
 прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, д 
тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »с 
ојас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепе 
ако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се д 
ање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим вид 
Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била 
видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато 
ео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да  
љутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пит 
 снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав 
испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И 
е собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само 
ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цел 
е, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да 
амо ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бу 
ену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и карте готово све да 
ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол 
дости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема,  
куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да  
ве она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла  
{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо,  
броте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због 
ребао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који 
еру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво проле 
.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да  
ћи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, о 
д.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Млад 
ву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у  
и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену.. 
у у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са друго 
} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџ 
ушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дош 
на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{ 
а дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом на 
 покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у пл 
варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раш 
, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцн 
о када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама,  
горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказу 
, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као исп 
ако подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> <p rend="Tekst">< 
из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како свој 
је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће  
у оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи 
г дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног манг 
/p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугуј 
и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се,  
из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у  
сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји 
шама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прел 
 учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чарш 
 је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже р 
 </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки  
едног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап,  
е се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се 
тарац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, и 
ељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену зао 
ованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом п 
естати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да 
еленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећ 
у увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба 
мо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њ 
а разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете 
 песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајк 
а се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p re 
 или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар д 
ће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се  
 знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њим 
 ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, н 
им лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, пој 
 је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером че 
kst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан 
 га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне 
најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је  
а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући и 
"Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они 
ње и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и 
ла је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к  
едном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призр 
"Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, пр 
урећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од ду 
међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавал 
ио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавн 
 се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плач 
рекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он би 
еним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tek 
.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само д 
 њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за ж 
> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као д 
d="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом в 
ито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, круша 
, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео  
толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет  
шти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на у 
, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови  
то хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна. 
kst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кон 
} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев д 
бе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћи 
, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њ 
/p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је  
тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био сврши 
> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо  
аслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, 
ило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S 
а ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком  
мењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <di 
лог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и н 
ори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се з 
у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{ 
 јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву 
ије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S}  
то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у ду 
S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети  
лази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, паз 
претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као уми 
је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво. 
</p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али  
ог тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би с 
газе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се  
 да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљу 
, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и 
 њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Мла 
, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да с 
а једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И 
Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су  
ве ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи  
спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма  
} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, ист 
одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука  
чито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има д 
се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата 
 како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар 
 су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угреја 
ду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурно 
у, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући  
ајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst"> 
еба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизн 
диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. < 
_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му н 
d="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пу 
 ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже 
t">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ упла 
 <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивал 
а? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Е 
огне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући ј 
је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, 
ње на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не м 
 Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу,  
ио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби 
вио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни о 
учевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види. 
ворио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једн 
да ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Te 
Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја 
ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да им 
 бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другач 
а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p rend="Tekst">— Свећу! — викнуше. </p> <p  
ме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичка! </p> <p rend="Tekst">— Драгичка,  
н брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> < 
ра.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознај 
 испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од сил 
како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и у 
иниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као  
једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се  
е калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је иша 
ћи се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tek 
/p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} 
 свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осе 
 зови га. </p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, в 
пред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: 
 и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек  
њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Б 
тио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, сам 
рзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S 
Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро 
тац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, д 
 ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да 
сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је  
, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе  
угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако о 
стране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </ 
 њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p>  
о што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку  
слетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да  
днако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да п 
но овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пр 
ла, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да  
његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала по 
 већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Зб 
лима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није ист 
} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чис 
је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад  
 ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у п 
 даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је 
о је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може 
ладен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио 
 јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Знаш Арибегов 
аром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и тр 
осла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend= 
и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код 
влачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод ку 
истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два п 
, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, 
епела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из  
рца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то шт 
опало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Te 
ачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет 
 с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не  
Господ!{S} Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
ве оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком ха 
И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев д 
st">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји 
 других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да,  
ослу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p ren 
уде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била та 
, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама 
 за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} 
бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, с 
 целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S}  
м мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је пре 
о му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико 
S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, прес 
S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док 
се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, на 
нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали,  
 да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, д 
ре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да 
ако је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговар 
што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само  
То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налази 
к, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и  
ло; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било о 
а што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао в 
калашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весел 
 био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из добро 
а купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би ко 
 били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да  
све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, убл 
и новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око се 
ом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од  
сно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с  
у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа,  
и Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камо 
лави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије  
хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из б 
би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне уд 
фру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Н 
адувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је  
ако се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем 
часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом  
 са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по об 
о капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, ко 
амакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је ве 
већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га 
ха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућ 
 нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му 
 није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сеста 
две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба 
</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} 
лести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже м 
ту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те ве 
о а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју  
е зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто  
љни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Ип 
обро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И,  
 — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не  
домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачк 
се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управ 
ко изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пу 
 кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазив 
 и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмех 
 његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога 
ђег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да  
он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није с 
или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, те 
в имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то през 
рибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да  
е радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несиг 
ча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је  
р, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, 
адена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевт 
има.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Ун 
а чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> <p rend="Tekst">Али му најтеже би кад 
а, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="Tekst 
ко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити. 
да како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, о 
о да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p re 
 предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смеј 
ли ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и ши 
чекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окрет 
вора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим 
да, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! 
rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S}  
ткуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чи 
диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: 
="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра о 
ству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му  
ујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} Бог Госпо 
ноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој та 
d="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуст 
>После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не  
зили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, оп 
а и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Млад 
 и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ би 
 разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену одел 
ђеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви 
ије толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце са 
ом грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо 
и, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне ве 
гује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну ње 
, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чист 
st"> <hi rend="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распушт 
о, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пад 
гурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа 
 да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече 
е сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад  
 са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држал 
> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p 
н, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здра 
 крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тро 
и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и 
у они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и п 
 оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају с 
ли би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види  
t">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја там 
бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у хо 
препашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба,  
о богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није сме 
 му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} К 
олију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би 
у очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже 
аден увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навр 
ресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен 
рат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без св 
, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби р 
а Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Ув 
ба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час 
.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна ст 
kst">— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој  
ике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би од 
 </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S}  
— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX </p> <p rend="Tekst">< 
">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека.. 
 какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матер 
 И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а на 
ему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, 
 пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p 
 богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не ст 
 <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турак 
ш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, пок 
а и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, пит 
и на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво,  
ожда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умер 
у ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да 
 се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да с 
е да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у д 
куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{ 
 цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не  
 слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кис 
ао што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи 
 жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> 
S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би 
било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајућ 
е у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом 
 јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, п 
је је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p 
оравља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојни 
ошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он 
 rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је гла 
ињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </p> <p rend="Tekst">Младен изиђе.{S}  
због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега проб 
то је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој пом 
та.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у соб 
бу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекив 
рало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ д 
 у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и т 
е, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала 
е у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што 
аборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи 
ова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара нека 
и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, ми 
а што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst" 
лико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешил 
</p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чује 
 не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе,  
ере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби,  
они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану ме 
у, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане гла 
вала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој  
 Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим св 
 све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="T 
а задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, 
мо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Ј 
у, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </ 
а то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend=" 
; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend=" 
 као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, к 
 раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, доче 
трахом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, ста 
то, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толи 
сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она 
о да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако ј 
а, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изн 
днако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање 
ње млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекр 
таје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Teks 
дино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је би 
але.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизн 
 прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са ч 
} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да 
абиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мал 
у: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело 
боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Млад 
 весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она  
 <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчка 
ву, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. 
t">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега. 
ити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она з 
ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он иша 
 човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови 
, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав  
е, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако 
Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га 
е они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да  
Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као д 
слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћи 
 окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загр 
такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је о 
 пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, с 
код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова же 
 им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, п 
као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, 
st">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће,  
t">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избега 
увени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да  
 као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p ren 
њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свак 
ек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке су 
ави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он 
ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Мла 
о сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не при 
адикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да 
чне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало 
се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није ј 
, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила  
 бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Мла 
и да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, с 
услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се 
ekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p r 
можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати 
 поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих дру 
 И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, как 
толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p ren 
ропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњ 
да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде ка 
к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, 
рти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан ката 
ило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га гд 
увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и ва 
тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно,  
н, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да  
ма баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, до 
очито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да м 
никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка 
nd="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да  
 у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ак 
, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била ш 
а, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као  
ила сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу д 
 одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Ка 
дња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се н 
же, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, н 
ладен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, д 
једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била  
 треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га пон 
о он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако 
ући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, 
 весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то 
и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она  
.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, иде по ве 
ршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним вес 
ућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на 
у.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, ш 
ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ 
задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући о 
 као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не 
у, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, ј 
 не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да  
: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Не гледај!...{S} Браћа наша!... </p> <p rend="Glava">IX 
е било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је  
и Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се пок 
уда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да  
кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна 
Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала 
о, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, де 
м здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као д 
p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она н 
, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при гот 
о је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начис 
о, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, 
> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу 
ђе бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да ј 
ом.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чуве 
реко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог в 
 дочекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, 
ост просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S}  
пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S}  
 Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} 
 до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, 
S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst">— Зашто, б 
 Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преп 
С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на 
ма, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почел 
у, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, о 
ву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], он 
нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Teks 
хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> 
и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> < 
мен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S 
шћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мат 
што не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, 
и ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га  
 луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, р 
еба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Д 
по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собам 
</p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње,  
он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је к 
њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као 
нова настојања да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi 
она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцни 
своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, св 
е да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то с 
 од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек,  
— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{ 
rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче о 
н сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у ку 
свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а  
е. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило. 
аршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{ 
и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на  
и да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што 
ахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И о 
">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, пост 
поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширу 
па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Млад 
очито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана к 
увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или 
руго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен 
учак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са  
можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао 
.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, 
 једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се поја 
 који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У т 
и свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисл 
, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера,  
не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} А 
на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност. 
 бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се рад 
 комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првен 
ни, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог  
оре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропушта 
уги, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен. 
шено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она б 
адећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p r 
 он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S 
 да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби 
део да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му шт 
ији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и св 
ихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову с 
лу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </ 
 не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата 
ит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат  
н то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он п 
, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То 
 и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зр 
о, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не  
 ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана п 
никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био 
 каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} 
е већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раско 
о негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано 
му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, с 
је, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, 
ријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као ш 
поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чист 
е.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен о 
глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Буг 
ови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марк 
минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извучено 
на, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tek 
ерена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И о 
видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, 
о зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако  
. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као 
ад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни 
чно какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него ма 
дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они. 
у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псов 
 погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p ren 
е овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head 
сање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дел 
"Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Teks 
} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно! 
се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend= 
, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се о 
ноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј 
 уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, ув 
 од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младож 
мах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се 
м свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте 
ио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, 
ека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради 
оваца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и пос 
е одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: 
ошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, суд 
пљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве 
већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмен 
о, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни 
олба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tek 
дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што  
е, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по дв 
"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r 
"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то п 
="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позив 
м мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог 
се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у 
љком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} 
ише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да н 
S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу  
бије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst" 
 не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да с 
абу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би сре 
 се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> < 
овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за с 
ekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">—  
а ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, м 
{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> 
 као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме. 
 реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та дв 
 зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето 
маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли  
Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим до 
</p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изва 
.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Te 
о пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће  
ку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекуј 
е и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у 
едном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отво 
</p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p re 
 меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је би 
она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p r 
е још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да 
ће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, ј 
kst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то 
плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, 
и друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије не 
не, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него ка 
рало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико  
е...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било м 
д, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не пр 
 сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и па 
кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend= 
није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сут 
 већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p>  
, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно у 
"Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет,  
оба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима ч 
 предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А 
 још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, н 
еди узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, 
ене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ст 
 Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, по 
га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треб 
 земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове  
ине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако ус 
ме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс 
пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[ 
d="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, ми 
ошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} Посл 
а да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p>  
и« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у пот 
ка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и д 
а у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањ 
ек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код к 
а да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у 
мисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као 
кве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти 
kst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распит 
, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешт 
 клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, к 
њући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{ 
ајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гл 
аџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о жени 
, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и к 
 напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, је 
{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињ 
е да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">С 
, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засв 
S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, сам 
где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренес 
 их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{ 
 да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младен 
у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни т 
а и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође 
t">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из кућ 
 у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој 
 <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не сме 
не, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис ба 
али да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по 
.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да  
 не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад но 
осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се при 
</p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</ 
p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, ник 
ндану и даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако  
p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико рад 
арко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по  
> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право  
што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто в 
бока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе п 
 су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оц 
end="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо 
е код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе  
ј он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да  
стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да 
о не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одо 
у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и  
ала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Млад 
 новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац 
и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">Пос 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend 
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заспати не могу...</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Даље, 
гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него 
end="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у пост 
 не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу 
ша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се по 
иједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, ч 
ча: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И криш 
м погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљу 
слуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се  
оремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину,  
а, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади ч 
тим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега 
ада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда ра 
и месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете,  
 хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и у 
и једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све  
 погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </ 
брађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, 
оро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике х 
.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убе 
 па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како има 
лази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend="Tek 
ено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа 
е исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради до 
kst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам  
ви.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и над 
ах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не с 
лико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не м 
с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. 
азила наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гла 
опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њи 
ро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, ка 
 не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети 
билазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да 
учајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да 
 све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отп 
цније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под  
неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види ш 
се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издрж 
за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у 
околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ ни 
го...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се туж 
">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две к 
Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући уп 
нио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче,  
име није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће би 
жа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осет 
 спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, ка 
? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути...  
 да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар  
ад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да р 
S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове  
у, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да с 
} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бе 
како оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не ча 
 rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, на 
тарој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S 
та тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутр 
нело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst 
еселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила ј 
<p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њи 
} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слоб 
ного.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни  
, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, ка 
о отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend 
бог њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није н 
ружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истак 
 уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> < 
а свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да т 
р место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И 
t">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим 
 дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они 
 је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пе 
Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном 
за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испу 
е да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само  
не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било  
о што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или,  
ила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треб 
нако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, памет 
е, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право там 
а заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен п 
учевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак 
 плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очев 
је за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап  
, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу 
едају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек 
 дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памет 
, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак 
} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, 
гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{ 
им рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, 
 зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам,  
ази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје  
ругога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује ч 
че, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом ка 
 га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чиње 
враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим  
 руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гл 
огурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим  
м брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без 
исле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора виде 
појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене б 
траг забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио 
тво, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, 
ђе суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа 
је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А 
сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужн 
одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри  
.{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће  
и у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни прилик 
 пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила  
и праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се  
двајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се пост 
ден ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобров 
, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарал 
м поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да м 
ашти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изл 
о радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој  
чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И 
"Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бри 
трајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по  
са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот,  
end="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И пос 
а зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстилов 
 њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend 
а се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан,  
о, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зел 
nd="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tek 
авила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном  
рату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, п 
овог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> 
rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од пам 
 би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино 
остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи,  
ко Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно 
сто.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као от 
ако тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се 
kst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представ 
 као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је зн 
једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, зад 
а одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, на 
ћа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са 
мо да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило 
 Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другог 
Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не т 
а?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му 
отроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, паж 
но уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи  
иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама 
их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су з 
акша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst"> 
 по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, з 
од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, 
а зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје р 
 rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst" 
ена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге 
{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И за 
</p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен застаде и диж 
} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!.. 
зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све 
</p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p re 
 </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или те 
ekst">— Не знам. </p> <p rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да  
 јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и уг 
е.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али,  
ени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и коли 
Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда с 
већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А св 
а би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито к 
да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти 
очито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као и 
 <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учи 
бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава рад 
и више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно  
, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је о 
а сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било д 
инови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, 
њи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да 
har">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред се 
рнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се 
 бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми ( 
 у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, м 
а је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p  
>[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо  
o_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend=" 
 оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, 
, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не зар 
rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, о 
 <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо 
Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздрж 
 горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија  
ред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану,  
цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо п 
дмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајућ 
е му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} 
 брат више је личио на мајку.{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, виш 
, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамиј 
орно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да 
у падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа.  
лажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он 
 ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везов 
 веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном,  
о неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) снева 
 је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, иш 
и. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по 
 а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младен 
о за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи 
давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш 
м бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат 
м твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Ви 
у, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} 
.{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане 
дговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба 
 узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend 
ладена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду  
 га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> 
 и не давала му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се пре 
ду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазил 
 мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{ 
ети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се кап 
на се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се  
сли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S 
е, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је  
и.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло  
="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{ 
а Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што  
ле, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их ј 
е усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, но 
о бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга 
ављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у год 
 <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледал 
о колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за с 
век чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју 
то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— М 
ла се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и с 
st">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир 
 да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још 
 остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као пребо 
 у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} 
не из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S 
кинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да  
, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чист 
вај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији 
Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, рас 
о после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе 
— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p re 
је се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази 
довина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чи 
{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетк 
лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад н 
ија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p>  
не да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p>  
адовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх  
ста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави 
е диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непр 
амо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} С 
 и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на 
а чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову о 
ekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набрекл 
 само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јут 
, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући ј 
аскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Сам 
дела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S 
рока му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену 
, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време  
p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p 
да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке. 
а у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, дого 
у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} К 
еме из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко,  
први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газд 
nd="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једно 
те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спр 
јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у 
увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто 
сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посл 
долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, 
јена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S}  
еће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако  
еку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олак 
амишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да шт 
о да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, 
ованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда 
 чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p>  
а, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, по 
kst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Te 
огаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tek 
опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после 
пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} О 
нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">—  
амилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="T 
 јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешт 
 ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање д 
ике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ће 
 него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то 
, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} М 
сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p ren 
А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да нагов 
укама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хле 
бе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као 
, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен ота 
nd="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирил 
се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се  
ка.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду 
од ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети за 
 су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже 
 се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, п 
то чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend 
.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећа 
 за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој до 
, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, 
есена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје соб 
а, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и  
 зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу  
умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи  
што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} 
и!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не ди 
 ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књиг 
 Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану 
ши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили,  
купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не п 
 и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без 
="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не д 
">— Зашто, бато? </p> <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и 
рни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу 
чи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{ 
пи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бри 
мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба 
д дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?.. 
а и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и 
rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се  
решила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, сл 
и, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била 
е, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Ч 
кву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и 
етовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен с 
да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а о 
он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла 
рао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег т 
ка она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комши 
новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одго 
авања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се н 
 кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка пров 
/p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи 
инко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више. 
.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S 
и: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се  
но што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољн 
не испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво,  
 ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгле 
ме сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти  
 знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало н 
асићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу 
 одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и  
kst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да 
одразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере доб 
Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам 
> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, ди 
rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Teks 
ла, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хв 
рибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend= 
ekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend 
иш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p 
ој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као об 
уду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и т 
 чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућан 
суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире свет 
Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће,  
, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је д 
 би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би 
 тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан 
о можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао  
{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и коли 
м свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомиња 
као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Мла 
 њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдо 
 сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод 
уто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изр 
ија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гле 
н је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да 
чне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не  
 не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар 
 очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет св 
син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p ren 
 буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мањ 
ет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, 
пред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. 
за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је 
ршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац 
 то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако  
> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, сил 
 га: </p> <p rend="Tekst">— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви? 
да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она 
p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађа 
 он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ћ 
е. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што по 
 руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини 
синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако 
ет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да ба 
да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он у 
паст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи  
"Tekst">Знао је Младен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако в 
ово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко 
радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да  
позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, д 
е бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради т 
дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Teks 
адала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </ 
[љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људ 
е.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: 
глав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат м 
{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p r 
, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно 
 у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада 
е изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буд 
, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> < 
} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође 
гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступ 
на снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада мож 
вало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p 
ишта од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, поч 
 пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. 
адзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгу 
ад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не  
, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће с 
ањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је о 
згледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst">А 
вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је 
ekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео 
учивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, 
ном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И  
ила крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p r 
, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смрт 
ада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила 
лужбу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да 
, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, 
 знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tek 
о не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... —  
ње знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p  
ши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да 
а, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више  
 сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, 
једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко д 
брано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својо 
се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у ч 
икнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љуба 
ајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће д 
ане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он ст 
е само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовал 
S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погуре 
ве бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког 
а му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прош 
о стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста,  
д штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол 
у дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не 
 исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала 
 себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да ула 
настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида па 
рага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не наме 
 дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да бла 
 навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад 
рни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесм 
ако тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећ 
st">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили,  
о, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} На 
и.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила ј 
изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! —  
исока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да  
 они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што м 
на сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом,  
р она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до 
р ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долази 
ање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ ви 
комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом че 
нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се  
за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра м 
<p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, 
 га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он 
иран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га 
иде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младе 
и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p 
и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нароч 
весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког 
да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ 
е долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да  
ло и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши,  
</p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst"> 
ао камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Teks 
д.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне 
ла.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да п 
ше зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она  
ekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Млад 
м плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер ј 
 </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За  
S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се зат 
одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да  
, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала ко 
{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у 
 помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све 
клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да 
 Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из  
 то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не пом 
е с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело препо 
глас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само 
си, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гл 
"Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не 
} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из  
ко је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведен 
рже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst"> 
е да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она п 
 и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се б 
идашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, к 
ла — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, ода 
на да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p ren 
на, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег  
ти, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, оп 
е да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Ј 
тојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не см 
 да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она 
 ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамил 
у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа  
престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не М 
t">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, к 
зван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао  
шло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p 
 смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, је 
<p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p r 
да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах д 
Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Ник 
већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, та 
 или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раск 
зари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, тре 
 где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргу 
хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, м 
S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што ви 
 од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино  
 Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> 
отребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, вес 
 то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младе 
 већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му  
кар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} 
у не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је од 
пет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два да 
трала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, ра 
о ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да с 
rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би ут 
ни, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, зап 
/hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није с 
ији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан 
е, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну 
> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх о 
еснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p 
 по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих пои 
опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред 
оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом са 
{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p>  
 још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један р 
но.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти н 
 одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-З 
е прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући,  
и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји. 
отово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плав 
 Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} 
е, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још ви 
 (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајк 
лог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S 
 била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га.  
ајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпу 
 дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта  
руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, об 
ве време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све з 
гим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радос 
ина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у  
ну, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што нар 
никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предуср 
: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могу 
, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за 
ји, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба 
и, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је би 
што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о ње 
исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S}  
="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том поч 
је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би мога 
»пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи 
ен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, в 
га, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још м 
ћ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, о 
ј сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се 
јка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одг 
, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, ст 
осио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, 
 руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће 
а болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чвр 
="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и  
штавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом од 
смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то 
"Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе 
p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе 
 би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издв 
стало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на  
егов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изд 
ао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад ов 
{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се приме 
ао кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка М 
ље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би д 
е, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пре 
јног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и о 
 тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи,  
 као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, н 
осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра,  
е, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била 
е прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </ 
ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узе 
све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње од 
} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend= 
докнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи...  
би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учини 
се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом  
nd="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од кућ 
ила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, м 
а долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, 
} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти нареди 
Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p 
рађујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p ren 
е би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, мо 
а понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена,  
је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи 
 и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад 
за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а 
ојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од к 
 кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би  
била наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, ста 
 кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа ј 
них прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и  
{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тр 
, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младено 
ицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је он 
ајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p 
 Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна  
nd="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само,  
 она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и  
куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, с 
а и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend=" 
глављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ка 
сет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p 
да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладов 
p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве,  
оће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, ви 
тва, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, г 
ош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу 
ра.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим по 
једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошт 
ванка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Изда 
</p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> 
орило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца на 
чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако у 
зио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непр 
 као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се од 
етке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегава 
у новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао  
ише почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. 
е онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад 
ато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао с 
ме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што 
ка, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојал 
аности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели 
од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не 
не за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се 
ва памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него 
 а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} 
ба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највредни 
е дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се не 
вањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају  
{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и  
нати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, мол 
lovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S 
све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, 
угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија 
хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео 
бав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је 
век додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S 
о гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наво 
олази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све памет 
ену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она  
хирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бат 
о је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је 
о у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, т 
 он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што н 
ви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за 
{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непот 
и на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка 
је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је 
не стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а  
ешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши 
} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговор 
стрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да  
и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Te 
 мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено,  
 расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, 
S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (м 
то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало г 
ди њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих  
>Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, 
иди, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек,  
а њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом. 
дили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гл 
о увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнији 
е тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући  
шта као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко том 
{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојн 
ба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </ 
змем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у 
не!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само пла 
 грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближа 
то пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S 
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање ов 
ржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и  
 познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а 
 да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све  
за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек  
пили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што  
на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да  
{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, та 
о нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из б 
 не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи 
о томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква мол 
суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} 
аква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p ren 
, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нем 
моран, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, ув 
на, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио он 
Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Ок 
>— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... 
 Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не,  
="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме 
јима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са 
ропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда  
 што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ с 
ekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта М 
 да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је  
азника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још ма 
на бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропус 
у опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно ле 
куда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном,  
од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, д 
пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе 
 саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и 
већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод т 
н није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускр 
погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S}  
д да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би  
, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутк 
а од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по к 
том (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане 
 крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да  
</p> <p rend="Tekst">[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за дру 
 без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дањ 
од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула з 
 стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој 
њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tek 
је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно гр 
о увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би  
 да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када ј 
st">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па н 
траг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледари 
мео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита 
rop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео  
ве уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно шт 
, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослобо 
ко пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило 
.. </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и 
 скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> < 
 осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, сва 
и, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— 
ахладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend=" 
S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хл 
да већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} 
 свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде ка 
дарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе 
а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много 
о се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, п 
p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући  
, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, к 
он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Н 
p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако 
ца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика 
м, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге м 
еш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S 
 која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њи 
ва новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младе 
е имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву д 
каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да п 
о снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, 
сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Бож 
дајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више  
тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, 
.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту пр 
, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна тр 
се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, 
о: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто так 
је заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и  
к и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као  
и су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око  
јске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори. 
иди.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио пог 
ошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекал 
усти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даљ 
идело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p 
 распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">—  
 да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, на 
еравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док го 
а хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— 
но да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst" 
о беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S 
p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Са 
/p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{ 
а умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож  
p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега д 
ањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tek 
сто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија по 
о право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што  
 се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је во 
ија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tek 
!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајућ 
нко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија,  
а је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> <p rend="Glava">XI </p> <p rend="Tekst"><hi 
>И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као 
за детињство, младост, игру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих би 
баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{ 
плашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Мла 
рлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </ 
 па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она с 
ако све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, 
 двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте  
намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у  
о је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да  
{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дужних који цело 
м ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништ 
ије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде 
праћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, 
, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцни 
/p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући г 
ак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да 
ад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и моли 
Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Погл 
адњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала 
влаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, м 
 коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p ren 
 стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој  
од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена 
еме спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао,  
лучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућ 
 и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. 
 виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обас 
о је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном бољ 
не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да по 
 него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као  
 поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за с 
ћ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p> </div> </div> </div> </body> </text> < 
да изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p>  
лутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очек 
, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хт 
орно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у ред 
смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, п 
ли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак 
ао ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни  
тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p 
ог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све посл 
за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак ј 
дим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ће 
оме осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном за 
тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо,  
се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега 
еко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом какви 
јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову со 
е му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали зал 
 биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије кол 
ила је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из уда 
суканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и ве 
Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како 
<p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега с 
којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да пи 
сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очув 
се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да 
поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који  
t">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то  
и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} 
ете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као  
.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, 
, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S 
 не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови ра 
 на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена д 
вао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих са 
чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапи 
е као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И д 
зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна? 
а као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да  
оваца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пр 
де да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбин 
мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све 
олико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али 
прода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И о 
S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нисам могао 
осле казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је ун 
јала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не по 
лука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их 
да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да н 
 морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њи 
ледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Teks 
 када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на вели 
{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви зајед 
d="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им 
од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И  
ромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био 
а шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурн 
е док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и 
о још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend=" 
, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по  
у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се та 
е свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад 
рила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врат 
 погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испре 
елих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на стран 
st">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постал 
брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памукли 
Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући как 
/p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, 
.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана,  
нке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баб 
н појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то 
аној колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И 
на, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка з 
итав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шами 
де како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што 
огли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> 
ећином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуб 
ене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — с 
што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу сво 
 прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у 
само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, к 
 чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око њ 
покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта 
 дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у нај 
Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући број 
ло.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је 
јући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И з 
Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одгово 
, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од ње 
 </p> <p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p  
kst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, у 
 Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен 
рчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку 
 јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те 
ти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не м 
у како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њ 
, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S 
а магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге 
 који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код м 
ко захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како  
варе, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала пон 
е ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Ј 
">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине,  
.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то  
 лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад  
ојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у ду 
а леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечера 
нади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нест 
е у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{ 
 слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S}  
есеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не зн 
а Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе ч 
ек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S 
ње и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће гр 
 додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуц 
што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и и 
јну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаљ 
раг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен,  
И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, п 
nd="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз он 
 да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хо 
ушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма б 
шта — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште 
, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се виш 
ekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе  
ама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију су 
задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, п 
ави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила 
еседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи ле 
путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="Tek 
но вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ум 
одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S 
о после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже ра 
ћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажењ 
ироку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она ј 
епиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p re 
ија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може  
ко удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p re 
ео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој  
ћи их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{ 
. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећај 
 ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једна 
аш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била к 
ола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Бој 
. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био 
аке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући  
. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку  
 да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од  
 грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смр 
н у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени,  
н чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, рас 
ази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Шт 
 ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, к 
рећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге  
остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливен 
аке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, удар 
од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролаз 
вако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и п 
он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к  
 као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} 
 буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, ус 
ирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо к 
d="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на прострто 
{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У п 
е пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пи 
м.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоће 
на се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихов 
 ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где м 
} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> < 
p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А и 
та отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини 
p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јован 
Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га 
сплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, 
р.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, бе 
стану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговар 
се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово м 
оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига  
ле ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што 
умњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, даље, већ је  
 је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да б 
 не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оц 
у и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за ње 
о, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и  
p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што он 
ше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упиња 
с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> < 
 оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, 
> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p rend="Tek 
лази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећ 
ино неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p re 
.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао 
а, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, см 
кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног поглед 
загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изг 
е једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхта 
ришту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што с 
оје се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачкови 
ла под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака,  
Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, ко 
оме што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење 
 руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишче 
ти.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринул 
а.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен  
kst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита,  
осле и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имал 
а би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Te 
ци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избиј 
збрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни по 
бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слоб 
овор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова пово 
 се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна,  
.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола гред 
а се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу 
широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој 
аба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером 
/p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама,  
 њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зат 
 бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који ј 
бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мај 
с кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од 
p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама 
rend="Tekst">Младен изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела 
, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта  
уће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно ј 
шено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговар 
, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг. 
 као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра д 
 види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа је 
е колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минта 
м. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S 
ад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да  
ему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у ст 
 бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Св 
повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="T 
 фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили 
дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пре 
хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p  
а, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још 
она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна 
, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мај 
 по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, ле 
 од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и  
е, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} 
рвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што 
о долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да 
а Младена најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} 
кривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже  
да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Te 
 тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да л 
ла у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он 
— пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, 
а тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јаст 
ама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би о 
исказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа к 
Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не 
е, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, и 
ојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, ка 
 њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је о 
S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њем 
и, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе  
 нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега д 
јући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није  
гово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Te 
} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се 
 од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање св 
се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Исп 
да би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад  
ико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрл 
ла би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се св 
је, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p  
га и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p re 
, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> < 
чију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не ос 
то место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да ј 
 нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка,  
и се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им  
рак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{ 
е равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављ 
, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа,  
луживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њи 
зио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се  
 син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно о 
и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте з 
едно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође 
е причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што ј 
овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет 
ри да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, та 
а и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, д 
 не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља,  
удили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сад 
, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло ви 
лад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видет 
један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Ко 
ливам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И раст 
не чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи о 
 му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и о 
овоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без нов 
ла.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не 
, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p re 
ином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било  
т у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да о 
лбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зо 
ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код  
бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, де 
пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда  
ли, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p  
у је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав д 
и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије 
Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да 
вања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са  
чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у рук 
ћана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро рад 
срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јова 
и бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на дог 
ео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна ш 
сни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући з 
е отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан),  
чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу гд 
ао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али  
и не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не о 
 по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би  
нећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="T 
чама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свака 
ан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада. 
ћи да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има п 
се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p>  
ћи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од е 
, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије 
 он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би н 
 лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се ту 
{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад стар 
презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји. 
, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И он 
сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен  
он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што н 
ењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да 
његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов тр 
 би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV </p> <p rend="Te 
т, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посав 
латном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад ј 
анче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме н 
, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S 
 је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У куј 
 земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукам 
попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој 
ован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли 
азила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, бр 
инемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући с 
а сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли 
ећ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји 
гњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући д 
И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одо 
. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га 
зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке,  
чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је  
а влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће б 
а српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али о 
е.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим с 
— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су он 
мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у 
ивали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst"> 
а, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да  
о учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као  
цније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта д 
 на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако чес 
е преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило 
а Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње,  
ла једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак 
вакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{ 
м гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p re 
њена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скам 
му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво н 
одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, ка 
ио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ко 
ако се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да 
р, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} 
ај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и М 
а овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен  
 баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет он 
строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весе 
ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, 
 у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућ 
лаве јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупчени 
у у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се р 
анкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је 
">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, ве 
причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Са 
чан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради њег 
реплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као 
ла и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се  
аја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирн 
то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла ј 
ирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се и 
ило тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, би 
 Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен с 
а, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насм 
ратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Te 
ска наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено  
да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту за 
могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој прин 
мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, л 
и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрв 
а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, 
 смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује 
 се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду.  
вих, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једн 
nd="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала 
, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде к 
им почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто п 
а. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, 
ни сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња 
какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, до 
з механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг  
а он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би  
лим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, го 
се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај з 
ир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се 
иђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Бо 
не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над т 
младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, 
нили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве  
, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док 
чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend 
Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, с 
 што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Зна 
kst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљен 
 у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је 
} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред б 
а да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сиг 
дан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледа 
ође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што 
ло бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче 
као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p>  
p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наст 
ут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње. 
ма, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било 
 као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шт 
 колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, 
 бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није 
преми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да иска 
ако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољст 
му, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је  
оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst" 
т, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девој 
тане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, зд 
 горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све ка 
акала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово ц 
а себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{ 
а, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као  
жда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође 
дрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види д 
 он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је сл 
и да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше шт 
е је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој кап 
">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у ј 
 одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, о 
да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили,  
 сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан 
о што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, ј 
чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од ње 
ли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако  
о.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако ју 
у син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на не 
е прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S}  
а, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом израз 
ена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, та 
е олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза који 
арија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, о 
ладен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи  
жи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst 
е црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и 
а се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, 
уван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, ист 
нда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не сам 
ди, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена ста 
старији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, прв 
ко у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, с 
другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сироти 
ци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мат 
опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као не 
{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно нек 
уће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — 
шли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, 
узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџет 
о увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда о 
« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зау 
пресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек с 
ако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове мага 
х затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек 
у се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> 
{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече 
ма по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не  
ње на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа ж 
њасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, 
ало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst"> 
требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не од 
 би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао 
ан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба 
дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре п 
патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у цело 
од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и ње 
 сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старо 
не на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе 
 пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и дру 
по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било  
ази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на 
просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву ку 
ли му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му н 
S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветуј 
осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато 
оруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе  
 толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сам 
о љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он,  
 њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{ 
Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, твр 
оре у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрет 
 зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује 
блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, 
еговим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S}  
 спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, ок 
 њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна 
"Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још 
где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни  
у до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада не 
о, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... < 
куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла 
од догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је,  
, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би 
} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар пон 
а.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било  
е, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахну 
нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је  
ба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му  
ојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, з 
он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он о 
ти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза ка 
м је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да у 
век насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о 
 толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она  
не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неиз 
Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост,  
оћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како д 
онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} 
 [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збр 
 гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти 
 он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чел 
> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стре 
амијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, х 
ачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и зас 
и да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако  
махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то  
но, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућан 
ле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још 
да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као н 
гово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Teks 
ладен да је зато, због нестанка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и  
готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, све 
ма.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале  
о уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла  
рахом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена,  
иришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила  
из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавањ 
ећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажењ 
ла строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догоди 
 rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изнен 
утами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила н 
о је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без 
/p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризну 
 последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, 
и о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало 
оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, п 
бож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и  
е одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и н 
-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. 
ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бележење.{S} 
изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, и 
 баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод 
ш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах же 
лачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато  
нија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе  
 тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младе 
 се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жен 
ло непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здрав 
у, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заб 
ен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Мла 
 <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грд 
као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео 
овац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из  
соких кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, 
лучајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео 
ве је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{ 
и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд 
 кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе 
постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обуче 
 осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не 
не, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она  
/p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од 
— вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, глед 
>— Добро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла  
стали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап  
ују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p ren 
ха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, 
 чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око 
">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружен 
амо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} Пос 
несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">» 
алила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, 
лог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само  
нак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{ 
еље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од  
е у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има  
 од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену 
два мили, метнута врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} 
.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту и 
 се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој р 
 све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како  
о и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, 
ле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико 
, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је 
тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао 
с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p ren 
увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је мо 
абели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им  
 највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже!  
и домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њи 
 да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p 
ти, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неу 
 њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом  
ма.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S 
маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свир 
јући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> 
нов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, ра 
етку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнак 
S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије 
а се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни  
неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, тол 
Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег  
њу, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања мате 
воју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, от 
аршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је си 
слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су 
е види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{ 
а никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини  
лаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буд 
 горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S 
време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овам 
рдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осе 
S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба  
ле и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се о 
ебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с д 
p rend="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разгов 
маћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S 
аква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фами 
еће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде 
и их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од муже 
на да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се 
знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се 
е не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђењ 
чито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Мла 
вчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан 
 што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p  
ошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га н 
а.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на 
 је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; 
 знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутк 
о и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p 
 која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> 
к себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела,  
нице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па  
рсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почн 
а су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али з 
иле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико и 
о ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати. 
ресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен б 
а ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође 
одно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом оп 
ошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чарш 
е пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пи 
и мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високи 
 кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати 
. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац 
нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још 
 радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надглед 
су.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S 
је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако 
 тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен 
"Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући ск 
ветом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треб 
је. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да 
 без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не 
Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да ди 
 осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учини 
а, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији 
 он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, ш 
ни сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend= 
софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по ча 
 једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању 
није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да ча 
вао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом с 
ини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики т 
бља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, 
ију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S}  
е држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна 
о соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и с 
е и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се р 
чекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младоже 
о.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака,  
.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не  
 почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њ 
он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми,  
нука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала 
е да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он 
олазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, м 
товљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне 
дене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, к 
е чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, ж 
 Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахн 
улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, ј 
нтерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{ 
 долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хај 
јком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном оп 
, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборав 
то је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била д 
азило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином  
, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне ули 
але се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек 
га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, ве 
 она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p ren 
да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их сино 
наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и  
S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и с 
бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње пр 
а... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен з 
ако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно  
о.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а дол 
му продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче  
к... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S 
ар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А с 
{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S}  
 на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи,  
ижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S 
 и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} 
то тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му о 
 време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одма 
S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангуп 
љан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још јед 
 горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсе 
вци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у ре 
 је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код кућ 
 лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газ 
.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, буду 
 долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на пос 
који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst" 
а би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи 
турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке  
о.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка баб 
гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} У 
у. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прек 
} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, 
а, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највиш 
је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало 
 утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родб 
 греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, 
му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она 
седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, 
то намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ниш 
оја комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, 
d="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољ 
">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га такво 
rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то сп 
остоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још ш 
ледњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што п 
м погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, ми 
 rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала 
а, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, каж 
ајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Teks 
 оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не  
 реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина зб 
 је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе ш 
наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње 
мо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је по 
е послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе 
 њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако мла 
ладена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ак 
и.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{ 
а мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, 
рајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Ота 
, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tek 
е нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на м 
еседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод д 
му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би  
твари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да 
издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и ув 
да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, тргови 
Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, с 
{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу  
} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, н 
а можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} 
вши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умир 
окле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је 
утња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p rend="T 
не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље,  
никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући,  
у понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане 
одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха  
ака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила  
же.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручк 
 слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што  
ало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва с 
ехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти,  
и да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, 
kst">И мајка, не казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, 
и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нароч 
зва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење М 
ба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јо 
 чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова 
сумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на кап 
срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока 
ла за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипа 
, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">—  
ато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико ба 
је знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила 
да.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да  
 слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, 
 било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и после 
 да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треб 
добрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јов 
у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом ламп 
и у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна од 
 друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њи 
јка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се ка 
ца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одоб 
мрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трз 
је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој 
е...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више не 
и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак  
а ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни при 
итаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи  
а узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њом 
{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљено 
 Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави  
а је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме  
н.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да уве 
ним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обв 
 би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора ма 
 кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раском 
во молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, д 
тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена вит 
, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због не 
н, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и  
пчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може 
њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако н 
 узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, нед 
она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек 
ладожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену 
е.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и ос 
елу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ак 
оме није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врача 
S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем 
дење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа 
из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Н 
одрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућа 
 питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, 
 да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о том 
у, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув 
а нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да оста 
егових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би пр 
је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Оби 
ама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина 
знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом мест 
} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у  
 у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина  
 увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одб 
ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, п 
 срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осе 
 су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као  
тињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвал 
 мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst 
То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а к 
та говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда 
 гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна д 
. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво нећ 
о, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме 
.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао 
да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе 
када нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је с 
и, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с  
ерен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен настави бе 
ити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај  
а да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико 
 пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажњ 
оштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На з 
ење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики 
а добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама тргова 
 ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад 
што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, т 
о она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако прав 
а над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не з 
 ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магаз 
о сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, прекл 
} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки 
 слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједна 
аба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту  
у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио б 
 да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало 
ом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пр 
о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Ди 
, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брат 
rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе  
 то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алеја 
чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреј 
и служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се  
 јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш из 
уку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, 
свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог 
нало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било сна 
сти.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни пр 
ндуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, за 
ба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу 
, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто уч 
брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушар 
 за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и  
ила чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} О 
м лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром поч 
јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сит 
бодно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке о 
, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље н 
, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, 
 задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако 
су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S 
езетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пил 
 он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа 
, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе,  
а је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{ 
војкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за  
ивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Мла 
он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да  
 <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, ве 
онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор 
као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како ова 
и што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клуп 
рог.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшил 
авнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="T 
ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав баб 
а тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, м 
ед задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад ос 
шију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце  
S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговац 
и од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце. 
ућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључев 
ке, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по 
кута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, р 
и вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење 
Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе ме 
отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући 
nd="Tekst">Мада није била веридба јавно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилук 
зао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да 
адости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жен 
смом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима 
 дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда. 
 отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и  
 И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико  
крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако,  
{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је мора 
ш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагуран 
а а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти  
еде, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се 
о у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, 
шика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, 
ко кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="T 
не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, тр 
би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да  
еговој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је ра 
 је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баб 
е.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да 
н вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито  
тану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољно...{S} А можда бра 
е свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у п 
а је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући 
а види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући с 
га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p re 
ад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене 
} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двем 
<p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, глед 
ета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у  
.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чак 
у јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Teks 
едала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезан 
t">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљко 
 ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застај 
, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном ми 
 оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе до 
, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала г 
ђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква  
 rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одск 
с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезани 
поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуб 
st">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из со 
ала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је пред 
ре, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се ш 
и се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуш 
о спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и раб 
би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend 
ао пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одо 
би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све  
е да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend 
тишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила неве 
о једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спаз 
развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође,  
а, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и виш 
, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend= 
х.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, 
 баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је пит 
ће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tek 
ко сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као ш 
ато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, кој 
гу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они  
 и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, ни 
неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они  
опчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у и 
арива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово забо 
де кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </ 
оси.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му 
о је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и ув 
права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи  
ба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> < 
ргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да 
но, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p  
још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је бил 
а... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Te 
 одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуб 
ни да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити 
о уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци 
ка мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па о 
ше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, ч 
 њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{ 
лад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, 
соко, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Gl 
н по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очев 
/p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забе 
S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропаш 
 знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно  
Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафир 
кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазил 
не на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљи 
и у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од 
 Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку и она.{ 
 колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто  
 не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не  
игу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још  
нда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да 
их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p re 
шао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као  
. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше 
њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек с 
 као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек у 
{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са 
о понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S}  
не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђ 
ко да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо!  
S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се  
кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, мор 
а: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што има 
 <p rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или,  
, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко,  
 ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањ 
 томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, 
 а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали. 
то долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њег 
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, дод 
о комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одг 
ekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — 
 ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба 
д њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, 
гао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако н 
е упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p r 
опије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испи 
зну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} 
.{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend 
 </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њ 
решинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенци 
спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га 
з кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на 
ди и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прођ 
ора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне би 
момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада  
свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан ст 
 седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео  
њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном капијом. 
 осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је  
да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме  
диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не  
 од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S 
 ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало пог 
о пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снах 
ладена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S}  
оји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером 
куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако х 
 си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би 
p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код друг 
ву и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, го 
еве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће х 
у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, пониж 
чан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p rend=" 
епећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и ти 
о јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у по 
за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, по 
аје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чин 
p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега 
S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да на 
еци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испо 
да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама 
е слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сах 
и не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред ње 
, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би д 
ћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајк 
ња да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на  
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p r 
 ништа? </p> <p rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други ид 
а ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да  
ве двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће с 
 сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, ц 
И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, г 
уби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као и 
који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако  
ности.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бри 
нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не 
 она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} 
 већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p 
ану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више 
у, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно у 
о баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њен 
када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали 
, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tek 
/p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дво 
а мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требал 
S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst 
ши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у  
Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само лу 
о брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не,  
 како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха,  
очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, к 
.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у дв 
ћи се да му није на досади, задржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је та 
гом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба,  
акву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачи 
, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како се обукла 
е зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу 
но тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, 
рупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлач 
рочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и  
мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред ст 
ви били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, к 
еђу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како 
ену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађ 
за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, по 
се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати 
њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младе 
пава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, 
ој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла,  
к пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега 
а, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободн 
 оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ћ 
а, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, 
бама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а о 
заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих 
ије било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и  
дена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће 
 дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду 
доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали проз 
="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде 
ака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Ув 
 и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на та 
 овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских  
олазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна  
мање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и ну 
јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар он 
ако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црн 
— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. —  
еговог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као о 
ећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега 
ља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, гот 
.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина 
лика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су би 
 би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то њего 
у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па 
штаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му 
д њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разгов 
 се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је 
оњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, 
казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од ког 
баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму к 
 гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она го 
 је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележ 
да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p ren 
 није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од 
И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да  
 је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала,  
риоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужн 
а, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а ус 
у, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхт 
ве надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом п 
 вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу  
 коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које 
а, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у  
 год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да 
 унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену.  
асповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После  
ругар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S}  
хо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља  
ивац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, н 
и?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> 
ду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из с 
заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то д 
рошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако јо 
цима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празнич 
и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, 
дала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Млад 
S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута 
end="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend= 
end="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разгов 
 за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи 
од њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S 
! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чи 
ађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, к 
лаве, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. 
даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато шт 
уда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подру 
о у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек  
аја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни 
од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње о 
а да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S}  
ује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да над 
е осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра  
о да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како 
ешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао с 
ам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалм 
 свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, н 
, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мањ 
е он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливен 
а у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst 
твари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, 
, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен 
на, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оц 
 чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово није 
јим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су  
а жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености. 
а наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је 
ре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен к 
гао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отп 
кори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, 
ао год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, б 
 једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како  
авност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p re 
 да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправљ 
дговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба 
 као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао ко 
игу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p>  
ли који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tek 
S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође  
го почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како с 
 он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као М 
а горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што 
јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она д 
ха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају 
ца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се  
ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала 
е он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што  
Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвор 
 У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у го 
њује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли о 
 опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама цело 
јих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином цел 
за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је  
е, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва 
, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да г 
ије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели с 
 кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад с 
асићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: < 
 због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета 
н на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола 
ајвише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен 
и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S}  
тра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и 
 пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јасту 
робудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ  
дне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају 
, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p ren 
 газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} 
 могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p r 
тао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Н 
"Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пит 
 да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у вод 
у, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанс 
ан, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборавља 
 окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унут 
м им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико и 
иваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним,  
једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend= 
 види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад п 
ебе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло 
.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ни 
 када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео  
, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће ви 
 осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њо 
">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из 
гова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји 
а после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане и 
ло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући  
 широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рам 
а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди б 
о он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува 
rend="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за т 
инула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да  
} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато 
чином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамида 
ично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигур 
, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend= 
} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају. 
ош један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst" 
е га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће  
к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страно 
ко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђ 
 целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И р 
ч те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Мл 
је затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је би 
 кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дањ 
шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Б 
 старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео,  
афане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћ 
ато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још  
преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, 
, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S}  
еба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи 
обровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без  
учак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира. 
џинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито 
у је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с  
ћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, ра 
хтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, 
 му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судо 
Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p 
дом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге до 
е нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би 
кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{ 
лица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица,  
и и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато 
 поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако д 
бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту би 
дост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало д 
 је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле  
прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се  
д ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светл 
е као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не ос 
ај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да т 
длазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p ren 
 молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он 
то ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу к 
ушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је бил 
адгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, 
е свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пр 
 је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, 
{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отеран 
{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још  
лецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је п 
, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се 
е, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа 
г дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништ 
ивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао  
ка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење 
на у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који 
лико... </p> <p rend="Tekst">Једно вече одазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре р 
 око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења,  
пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, освет 
рата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после ве 
ај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се в 
 и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба,  
, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих  
} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је т 
 И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим  
је ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији 
тио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се ко 
end="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, пог 
после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у  
и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, иш 
Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву  
, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сеш 
и, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба 
раћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, сл 
ао стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о 
одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не 
тересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узима 
е године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, д 
дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} За 
 — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вр 
ива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, ул 
, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носил 
има све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њ 
њером или који од њихових мужева дође и одведу кући. </p> <p rend="Tekst">Знао је Младен да је  
хаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем се 
 чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да 
 брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га 
 боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у 
о Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} 
ао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нима 
Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала  
ко срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, д 
ог нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend= 
ући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst 
Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где  
е тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tek 
"Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одма 
зио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дан 
е јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, зам 
/p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И  
 <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато  
/p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радос 
 дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">—  
виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи н 
вата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо,  
 Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у година 
t">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Ос 
 твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могл 
олико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна д 
е делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{ 
ако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види  
иткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да и 
о дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А 
е у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Не знам. </p> <p ren 
да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синк 
rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend 
све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала  
дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па  
rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p rend="Tekst">Било мати, би 
е у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst 
толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у ду 
 Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} 
туда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку. 
ега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, мо 
и, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, р 
а је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није  
а треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру. 
ном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном  
 пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су  
ад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а са 
 да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле д 
>Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Вид 
ио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на 
ош штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. 
 остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је  
 <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући 
ук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турц 
е и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га о 
p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Teks 
Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— Колико? </p> 
> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није р 
ку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« 
end="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане! </p>  
дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И  
е да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана прес 
треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме 
дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypeset 
 затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја 
ри се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend=" 
евтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, н 
тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да  
</p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, с 
о, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе,  
ло, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу. 
 сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend 
и.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били 
и није могао друкчије.{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и  
чају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгл 
као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p r 
у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забр 
кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Цело 
kst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> 
дан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четр 
сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву м 
ка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде 
— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не з 
ла од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, ра 
на пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака] 
.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претр 
 дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, раскл 
 са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде на 
иде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен 
 брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и не 
повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узан 
.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им 
однијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађ 
 уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, сре 
а из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло  
 распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} 
вој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tekst" 
осуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан  
{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући 
{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата бел 
им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, 
ом, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо о 
ао свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широк 
 стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све 
стиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудн 
е.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, 
ћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим ру 
да, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p 
арица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по но 
p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме 
у: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се  
 позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да 
"Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту с 
но да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао  
чеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, оди овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка н 
Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прек 
, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са  
и, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. 
е самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа 
 бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, к 
н друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи  
добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али 
 баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p 
...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознав 
навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tek 
 </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућан 
неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} 
риближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладниј 
 тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као  
 као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend=" 
хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз  
е из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа 
д их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега д 
 Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им п 
се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даљ 
а ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећ 
} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Оби 
 сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен ка 
јанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је о 
свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били  
/p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће по 
аљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="T 
ж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да их он вид 
дна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи 
{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Мл 
себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили  
срдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједн 
Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то ч 
 умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће  
 ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с 
 да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело г 
м на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и зади 
ни, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, 
ери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од ку 
, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека  
једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са к 
/p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Баба би га одгледала к 
би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Млад 
а себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би  
лед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, п 
="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила 
 rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, пр 
 трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, к 
 под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пр 
И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} 
вши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљ 
ица. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба 
{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно њего 
и, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свака 
 раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и 
 које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, умор 
 радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не и 
мо се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се 
е изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом 
="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младе 
о одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">По 
 ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозор 
Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{ 
да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{ 
њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао:  
олних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, 
Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега 
м, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпр 
, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покре 
 је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек 
Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и  
ћи се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појас 
.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истица 
но...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ  
 тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка 
 се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена 
сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање з 
такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао 
ма пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји 
<p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ниш 
у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst">Кад је муж гледа 
ако га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и доч 
kst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да  
је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма,  
 улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, 
енада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остав 
без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и 
} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Т 
о се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску 
, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, ка 
нужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбин 
анки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p>  
ћу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игр 
а.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, уд 
 а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имат 
 не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњен 
ан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, о 
 колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде д 
Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда 
Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst" 
ни ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да с 
асла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слу 
амо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима. 
 да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо от 
ао да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материно 
га сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у кр 
, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни  
јама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst" 
екар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је  
вори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући. 
наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} 
 а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од т 
е да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p>  
Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав к 
к тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="Tekst">И кад види испред дућана њ 
оћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверила 
ен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо  
пче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, кад 
векрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нар 
 не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst 
вини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са 
, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена  
да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе  
рпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клец 
да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изнена 
био, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже 
увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њ 
не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из  
, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и  
динама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турск 
ју.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане,  
 износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, 
уха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен ј 
а улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева 
end="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, д 
пап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, дол 
ци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде 
а, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p ren 
ад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, је 
е јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="T 
 чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу 
ином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst" 
х угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и 
То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радо 
 јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негд 
е у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S 
 и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог 
леду, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве 
 што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу наб 
љи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као друг 
ц.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћ 
а не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже с 
ини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и с 
а, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио,  
није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газд 
 једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом  
ђена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S 
вима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен вел 
ога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почел 
ово, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићени 
 му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди  
ирује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде он 
ко, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} 
едајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, 
о је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе го 
азник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S}  
а би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати 
од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што  
а они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst"> 
е и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо 
а ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео т 
 и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а 
е, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозо 
p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, та 
итке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, с 
 мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима 
а, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покр 
брчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџет 
анака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред  
оће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад о 
а уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како 
дифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса,  
rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, с 
едосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А оп 
> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а д 
 ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући  
 А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знају 
из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећ 
 знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по о 
 је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да 
а заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек 
 главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуд 
 јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чарш 
 њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед 
а, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што 
лањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гле 
.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син ј 
 рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси ње 
ње у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истина да до 
ш ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њег 
е гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све 
звученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очи 
есми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и ба 
амо да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих ч 
крила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала 
па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се  
за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне од 
нако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајк 
<p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто  
простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{ 
ко куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плач 
ини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тет 
н у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док 
а тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и ка 
рачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши 
чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што с 
ело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана и 
а јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; 
мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чист 
а, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашен 
спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним 
 исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, си 
уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одг 
ог са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да  
опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утрош 
ла по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале 
е, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није с 
 била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, а 
икакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и то 
Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестиј 
војачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном 
више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади о 
} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, 
и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаган 
раницу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац  
и ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам г 
исту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младе 
нтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке сили 
у и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави пред 
о, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, ка 
учује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међут 
st">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како с 
 би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој  
н у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све  
у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да с 
у, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час пл 
ђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{ 
а га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не р 
 када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">—  
ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако 
 Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, 
 свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце  
и, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паме 
rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, с 
иђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кућ 
мо њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата  
ченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим М 
end="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује,  
 срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S 
ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове 
рана, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели д 
и бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не с 
ђе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне 
лазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, 
куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбије 
ра, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом,  
а са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења 
из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{ 
риону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Te 
седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Млад 
од прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p ren 
ћ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да 
 сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, 
p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јов 
за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто ст 
м, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана н 
м, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове план 
>Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, о 
го пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила  
ресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле м 
ужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему 
вао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну с 
очито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој 
уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање ц 
 кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на ча 
kst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата 
рмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски 
место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тети 
магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљениј 
е траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали 
 ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима за 
же.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, ча 
аком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече 
од куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ 
ек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} 
њи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гурао наслагане даске, грумење, само  
че трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S 
Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и пр 
 на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p  
што још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строг 
 је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује 
срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Tekst">— Код Младена... —  
о млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, бил 
и?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. 
 </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{ 
дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је  
дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим  
је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико годи 
о онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на он 
у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, прибл 
ућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоње 
к смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан  
ђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кор 
ратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују  
>Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим к 
"Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат  
ило сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је н 
лис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа,  
, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p re 
ло као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дош 
дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница.  
да ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не с 
амо неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговц 
ио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне,  
, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А ос 
р ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и рад 
чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред пог 
раћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то кори 
маћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не зап 
 слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу 
ако му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, г 
 најмучније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било 
 једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више б 
даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућан 
е хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки  
хте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето,  
а рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини,  
ори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде 
ни, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове само 
е обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баб 
{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку,  
осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је 
 да наговештавају о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с по 
азника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, сврши 
било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога 
 је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Млад 
и ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} 
ве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и ле 
н попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцња 
.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине в 
сто за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби 
p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају.{S} Добар.{S} Боље...  
end="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштени 
и?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А  
ије ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о  
и у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, милова 
да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да 
атила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему 
ажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? 
спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину 
за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сад 
S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> 
и да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би т 
о у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капи 
а му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његов 
 дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето,  
 води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ  
и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Te 
а, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе гор 
черу.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегле 
осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, саглед 
 већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто д 
е собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у  
она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, м 
добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, 
ена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који ј 
S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као  
се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, ос 
као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би 
 одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно 
 је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </ 
више и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, н 
, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају 
е и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверен 
н осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да 
ла се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у 
век, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, 
 на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу млад 
 Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend= 
еби имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S 
дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу,  
 И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништ 
га та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, п 
вршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не свр 
м изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p rend="Tekst 
} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од о 
кује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног др 
раве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити к 
у новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, 
ћ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада 
отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изглад 
о баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к 
 већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још ви 
гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, унос 
ве на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. < 
 десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево г 
а њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући  
?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </ 
још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би  
слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би до 
ињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend=" 
 више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне с 
ед њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend=" 
азила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, 
ружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И т 
н би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба м 
да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци 
 је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје к 
 га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </ 
 је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске 
ћи да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знај 
 тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада,  
а било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од 
 Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен. 
би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, де 
ша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst"> 
ирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред  
а поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала,  
луге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред ду 
само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине св 
, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује.  
све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза 
е онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега з 
, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, за 
 мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чар 
S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p  
о њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бо 
ац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, 
њим: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала 
на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} 
 толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} У 
 око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би г 
бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла  
н, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend= 
другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље ст 
о нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били 
 чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на ка 
у, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, крећ 
 не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао.{S} Био је  
м главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неиска 
 како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њ 
 се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао,  
радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке субот 
 ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, 
 случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази 
грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </ 
Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих в 
 сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила г 
варили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грдел 
} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет  
и је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збого 
 мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она мора 
ило тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора,  
им.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога 
t">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га о 
 би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као 
уо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се поко 
ен, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад  
већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је.  
а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓ 
 води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, р 
шао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се ја 
време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет,  
.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Проду 
њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар 
њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— 
џлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је  
је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но  
 да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Teks 
 за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> 
то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрљ 
орастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све 
рлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а м 
ила да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Teks 
о улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто с 
, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те ман 
а њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, бил 
г те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је 
осила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој  
 горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако с 
 чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. 
Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајал 
је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S}  
ена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, а 
ном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишље 
је он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с 
} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргн 
а нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не с 
е, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, как 
 одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувени 
ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њи 
 учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велик 
rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као кра 
о све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да 
апослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, ј 
 кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{ 
> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због  
ш са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљ 
одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за  
 да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изнен 
о надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И н 
ије доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било те 
што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови 
 пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, то 
просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у р 
ико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, располож 
есла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend 
rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке о 
чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађ 
и да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} 
ек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом нав 
ом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst 
е док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али не 
 да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и 
 rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрав 
дена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и ње 
 доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као п 
 не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је  
ца и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кућ 
дало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по  
плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави св 
 башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод ли 
еда како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног наме 
укама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не 
у заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мучен 
 Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да  
да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као шт 
 и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не вид 
што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на к 
је га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S 
о новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге  
о лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није т 
о Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, 
 да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у в 
 меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ниш 
 му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Млад 
ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="T 
н, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледал 
то он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породиц 
.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, ве 
што да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му сла 
а ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, раз 
ако је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, 
их дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато шт 
ну, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је. 
рце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одоб 
="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће 
е друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и 
 баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, о 
од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, њег 
да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно 
 по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносил 
, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, по 
е да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), ув 
о је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће 
а »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и п 
ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад 
а му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је  
 штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир ни 
то ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега не 
kst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, в 
 долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би 
ве, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, как 
 капију.{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, ш 
— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући  
ћ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, ве 
 и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И н 
st">— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он 
 га неће видети... </p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се  
а свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одгово 
и прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst 
већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тр 
е она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [запла 
 он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Пр 
 доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек  
ећ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да из 
 и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је б 
Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S 
 чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види к 
му Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још ма 
Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, 
 — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу с 
м супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави ми 
и што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре р 
ве чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трч 
код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p ren 
о иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у ку 
је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> < 
д страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и н 
<p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинам 
досећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже 
е на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, 
 да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подрум 
, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst 
 Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунц 
а.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је к 
бине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као 
 самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцан 
рига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову посте 
S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако  
у, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији 
ућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обе 
ен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, к 
 када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и ч 
рицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да,  
а, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">—  
г тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по чи 
="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог. 
код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала  
ба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} 
ку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он од 
<p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна,  
не, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала н 
 да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење,  
 ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га,  
S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst 
овољна одговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој 
н познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па 
ито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је с 
 не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила о 
азак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, 
м чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: 
лаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од  
d="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tek 
 много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај д 
 матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због 
да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а  
ре, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изн 
рлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивал 
покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га види бар кадгод да он поклецне, пок 
е поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, п 
неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он 
где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилази 
м главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са де 
nd="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ г 
 гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, 
један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И  
мах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом улич 
и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, по 
еновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала ста 
утитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, 
 матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не б 
ш то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијт 
и је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би би 
иди.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend=" 
кад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако упла 
ти јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како ра 
што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, б 
већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази,  
ене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} 
тала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним у 
 то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на гл 
рат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као му 
шло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као 
апији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Мла 
ма болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмех 
 сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена на 
шао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младе 
излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била 
сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да  
као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га,  
 отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весељ 
је била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смр 
и, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница 
 је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси  
олазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то њего 
и, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допу 
з прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи 
тан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви с 
е увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла  
а му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново 
у Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него  
на морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао 
 нисам... </p> <p rend="Tekst">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са  
је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада 
се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зелен 
ала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он вид 
 поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, п 
у, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S 
<p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога 
и.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло 
ао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато 
х за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, 
 неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. < 
на, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, ос 
ки кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, п 
кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p>  
а, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити  
високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »д 
ико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе 
{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у 
.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p re 
у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три  
је гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак не 
 ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се на 
ekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави 
.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p ren 
адовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да  
, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен,  
 као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p 
ропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо мо 
чео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Наро 
ekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла  
д Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, сед 
 ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једин 
да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, 
ејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима поч 
и то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по ку 
 </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S}  
ће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се м 
њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, св 
наш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо 
 згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета,  
{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још от 
бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестар 
end="Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не 
ладенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара 
ља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући с 
</p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини,  
а са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слут 
ањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене,  
едва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, хала 
и прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, тол 
ар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снах 
о, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Т 
збије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Ал 
> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p r 
 оде. </p> <p rend="Tekst">И никад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице 
>И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, 
 да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан,  
тарац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{S} Испочетка није прист 
азарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
 њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он јо 
То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком 
 њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како дол 
Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: </p> <p rend="Tek 
но спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, в 
{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине,  
 једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављ 
— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио б 
томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она 
и њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу,  
ћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена,  
 то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у 
а као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећн 
њих навратили, долазила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као 
, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан с 
ћи се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, 
их чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и 
ог њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због мате 
, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни по 
ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, прола 
а, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у служ 
>— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све 
ве да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубље 
, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије ни 
изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла 
оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да  
раво одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, п 
а већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се ка 
јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући о 
метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оц 
испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би ч 
ише, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да  
ао тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни бра 
ћи како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав гл 
е да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она 
ђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стан 
уче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{ 
 Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Teks 
 ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, ун 
е је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је  
ден, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунул 
 изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и гото 
 другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, 
е не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојак 
он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S 
кле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу  
">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љут 
 је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборави 
кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашен 
 у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би с 
ало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због  
и. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела,  
 занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући с 
на висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је 
ао храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend=" 
авиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом. 
ази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће  
 љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, ид 
="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падај 
о?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знај 
де, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не могући, одговара: </p> <p rend="Tekst">— Бо 
 добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и 
 да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменил 
S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита г 
бога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази 
ко уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла 
 снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синк 
Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се 
 Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано вика 
 воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst 
 ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није да 
Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада 
kst">— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> < 
копчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашт 
ако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, т 
тала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, 
ану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, со 
Tekst">— Не, — одговори — него кад дође онај (брат), кажи да га зовем. </p> <p rend="Tekst">— О 
 узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, и 
сталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од гото 
је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, 
 једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређе 
end="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице бил 
намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји јед 
. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем м 
 код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се диз 
де, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, к 
био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен 
е њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p>  
«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако  
ља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар 
/p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са они 
 би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гас 
{S} Био је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад 
на из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижућ 
ре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, 
рак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око 
је кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, с 
и се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да  
а увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} 
ованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам о 
, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши 
ој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезг 
 који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа с 
, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне 
>И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да  
к био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Гот 
 гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а 
ратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно и како је о 
етљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се прибли 
оким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у  
е седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?. 
 тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би  
И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упиња 
је, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела 
 једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, 
а, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, на 
инили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио. 
ве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с 
учава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавањ 
и покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зат 
е морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није зн 
ре папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није проме 
оћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан,  
и, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се 
 тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада  
да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час  
ивом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она 
.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у 
у, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код  
 оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диж 
S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек х 
би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се ја 
га, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му 
 и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst"> 
истане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то мног 
{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А је 
 зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њ 
, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, г 
аву, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да ми 
а кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend 
тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од  
ју, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, доб 
и се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три д 
и с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затвара 
атрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен 
ико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као оглед 
ладену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трго 
и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S}  
акоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Мл 
сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p 
 мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, п 
а тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он забор 
ш једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека 
прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светли 
 ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одгово 
 и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила  
од себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу ко 
дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана п 
олазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго д 
оговорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p r 
ађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, 
ио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме 
раво на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази 
у већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подр 
ш више на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао 
 учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ће 
са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спава 
син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погур 
забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања  
, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чуда 
 мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још веселије одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, к 
бром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, 
о свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ос 
 имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца 
во почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} 
ла баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до члан 
кући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да 
сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пиј 
све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гле 
{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање млађих од ку 
но онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се гот 
но вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене 
ао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Млад 
е.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако бил 
што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љ 
о крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Исти 
ледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по слав 
атом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад упла 
а, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, 
клањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, 
отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend 
 им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка,  
 наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође к 
е његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на пр 
х што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да 
 Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало,  
нижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по 
због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа ра 
на.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, пој 
рудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућ 
-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела  
, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, 
штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била  
мају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог  
судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако си 
о да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, 
ели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим  
ставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">—  
"Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Он 
не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а д 
аква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да ми 
усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрат 
 ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњ 
м здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вид 
од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, н 
ка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, 
чне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад  
Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну с 
дња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали 
нада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе с 
 по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на в 
су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst" 
ре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} 
за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, јед 
 казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код  
но, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тета 
еве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњат 
губи новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му н 
ше беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газ 
веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него ш 
, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби,  
а је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте 
да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима пос 
гне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано ле 
е да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди  
ала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа 
S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба 
ете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају 
ла да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати 
 реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева н 
е да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као 
ћи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он 
 да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега ос 
де, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док он 
било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер,  
 га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, 
не комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кол 
 првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, у 
 каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до п 
.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој  
а у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не зас 
на на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, д 
о млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомињ 
не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, сло 
асвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ 
даљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себ 
ућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се 
{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мра 
постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из 
дела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празн 
е годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред кућ 
 ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Teks 
 ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: углед 
 не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом,  
као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} 
 ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено 
, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комш 
о од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{ 
лађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену. 
аденом што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје 
Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из шк 
и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p  
гру, весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не  
S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, бас 
 само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он 
о зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори,  
 ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у по 
смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват,  
ита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад к 
ало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба  
ош једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има д 
ен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празн 
же се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане  
е уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Мл 
дмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче 
е да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста  
 брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да  
рао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, зас 
и, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, сп 
донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сироти 
S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} 
све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она 
би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, из 
а, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамн 
х више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{ 
 вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да 
хирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у д 
ве.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта заглед 
а мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младено 
ћи, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, 
="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозб 
>Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst" 
је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заме 
аборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад  
 </p> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби. 
требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што тре 
ним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божи 
ена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све вид 
p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} 
ска очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за соф 
 рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су ста 
 и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, м 
ли а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурн 
та је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend= 
на с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта ј 
 сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигур 
да је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се 
или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепе 
/p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање ов 
, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} 
по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љ 
колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S 
А знао је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у ре 
 поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, он 
исто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у с 
ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутит 
од себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и о 
 светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу 
утела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, и 
{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нар 
абаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипа 
зузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папуч 
да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре:  
да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом 
е црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен 
д бабина одговора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога 
ћа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена  
и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим 
 осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, 
 има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то ба 
емо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако 
.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још 
ба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да  
аца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска  
д. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавањ 
 се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен ко 
 замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, с 
.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, 
ацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, 
 него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S}  
ла« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена 
.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна са 
видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није  
њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, 
{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно с 
 да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, б 
је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да г 
вљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подр 
rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, ок 
у доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, 
она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом мате 
ћан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти 
и живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, о 
увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хла 
ако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше 
спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла,  
чекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А н 
а седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{ 
е! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p>  
и се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не 
радима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капиј 
, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла 
стио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако  
овукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало.. 
иромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, 
х дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, 
матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање. 
љење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред руча 
дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела 
а, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механ 
у има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ 
 чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са  
лицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила  
А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непоми 
о за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуш 
ћа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да  
о! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не пре 
 бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише 
е не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend=" 
А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није до 
 давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што долик 
ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремн 
ан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p rend="Tekst">Једно  
будити, да га не би она морала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита т 
аганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} 
не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (за 
ије дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што 
а баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се в 
 се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да к 
">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, с 
 прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двори 
што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим  
д њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме 
та Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не  
огод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор, никаква молба, обзир није  
би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се 
ме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече 
опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се с 
ву снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> 
ок су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се ви 
равке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.r 
убок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, 
да свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазар 
ћа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и  
ању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, 
/p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари А 
т му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре 
е његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да 
/p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и свет 
 пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој,  
ова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајк 
асећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{ 
 док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} 
време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и освет 
ве више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихов 
На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих о 
соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамље 
rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу. 
 лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносе 
} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло  
д дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће 
, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види 
би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџиј 
"Tekst">Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одел 
.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крс 
 дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху о 
осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба л 
урна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, д 
вац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, т 
ије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно ула 
обом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији 
 каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се р 
загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста 
е, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и 
уху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смеш 
и и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако к 
стој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упу 
спуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно 
скап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је ис 
ош не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се 
о се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је  
дао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S}  
то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А ос 
 </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехо 
се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име 
а.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледа 
, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову  
лед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио 
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да п 
 оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, 
е јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над 
, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследи 
иловање.{S} И никад га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И за 
 наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, к 
, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га та 
влачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испо 
стељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затвор 
"Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо до 
ри, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До ње 
ушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена 
леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{ 
зор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њег 
ања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S 
влачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почи 
> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је 
, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p 
самљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара 
ти од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде 
 не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S}  
адноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Teks 
 тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p ren 
своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, 
, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком 
 пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, 
ост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што тр 
лаву, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поч 
 ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема поме 
тео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба ја 
својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од 
све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као не 
 горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мис 
овољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око  
сећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, м 
ш није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним м 
него криво на њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца о 
уку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да он има за ова два дан 
вом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S 
 на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то ист 
према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, 
, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била  
 изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату 
<p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је знала, била је у неком до 
, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p>  
да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилаз 
ру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељ 
ekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S}  
p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, ви 
ије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пош 
угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговешт 
о кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам 
мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, 
у, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој о 
ило једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, ч 
к, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} К 
 доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то баби 
проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst 
 ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и огра 
ећ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на 
 rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота 
није, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строг 
о гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} 
ка, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегун 
ржала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по ку 
зи кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изнена 
истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је М 
заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. 
а му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то свој 
ико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend=" 
ме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек ј 
ања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се 
ежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, 
ућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни 
 брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">К 
и јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре  
д књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да  
е да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> 
и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p  
тових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, т 
мо да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као ост 
">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме,  
оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као бр 
м Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој друго.{S 
 сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си л 
ekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Ј 
 чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па  
.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај 
е кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, м 
end="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом 
p> <p rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко,  
.. </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </ 
 ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али  
ега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи  
о је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долаза 
 што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оп 
свести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвес 
ала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву ост 
рили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговори — него  
енидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, бле 
рко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, ка 
ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му р 
Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследниц 
да, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је тр 
ћ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до ње 
ладена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а он 
 ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неиспра 
 <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша к 
 сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умр 
ле, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, унос 
м па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горд 
а поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно мес 
 се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst" 
ви, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докл 
 место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend=" 
>И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо  
љао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то б 
 то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала  
ладен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. </p 
 некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово,  
побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија с 
 најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкињ 
з сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је 
а нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не 
/p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлост 
а, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, 
е би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздраж 
 застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да  
 износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах п 
ма, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, н 
гасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико 
ен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Прол 
">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно 
а упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то 
о, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша как 
е, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пушта 
ђена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, о 
ти онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оц 
о његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tek 
поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док  
="Tekst">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених н 
 је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да 
, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по 
срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута та 
чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а д 
н рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо 
ери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то 
реба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући  
на је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без до 
трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и  
се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица 
nd="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и д 
>После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не  
чецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући 
лних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледај 
урских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се 
ећ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину 
} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мис 
 дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама  
о је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовање 
зболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, са 
 одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
 више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, 
да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако бр 
о други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колик 
ом тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама. 
ући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет посл 
о храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> 
 за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те д 
ет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, м 
 ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они,  
едан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим су 
.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Teks 
милије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и осталих ж 
t">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину 
е хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то 
о, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би ремети 
 <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом 
упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst" 
 пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, 
ден чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се 
вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само 
увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила 
аву, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, је 
је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин ота 
а као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућ 
ју, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да 
тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме о 
оће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисл 
вету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу  
и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, 
баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док о 
{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да с 
и, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, 
Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој 
них и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукав 
мања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла 
S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} 
сећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег 
, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеж 
о да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што ника 
 кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будала 
, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, из 
и бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита,  
де срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не  
гиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, пр 
ка, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши  
за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у  
о ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима  
ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њем 
и мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући 
а једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из 
 Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао  
је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туг 
S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јова 
рат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе 
 време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у 
се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, 
} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, 
 је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба  
{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој с 
леда, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да  
, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више по 
еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Мл 
 <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више  
во пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мал 
г страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт прес 
што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран 
о да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи  
{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрн 
и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, 
учак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов 
аба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој 
По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Так 
 по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела 
е. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не см 
упљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталил 
бичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај  
у најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није  
 био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се 
 радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабост 
нда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за т 
да да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p  
оизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би 
ека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: » 
 да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе,  
а.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и о 
end="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{ 
као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, н 
у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све  
в.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S 
 је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не нап 
ље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спава 
растао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уваже 
 разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После б 
о убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања ч 
давала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво 
, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, 
и.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, пос 
и да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема ов 
љују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да ј 
е да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки 
t">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од сре 
ану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, п 
 равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко у 
одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не он 
.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, 
а би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само  
на, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и 
м приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази  
ијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код баб 
ећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </ 
/p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у к 
ekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend=" 
нако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет о 
да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудил 
атанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб 
и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{ 
а од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се 
у ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би 
Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, с 
у и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо 
} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава,  
кривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове,  
ласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи 
. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да  
ој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде је 
очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда 
о: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, остави 
а, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује г 
ни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још 
 шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би 
ега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кућ 
: »Младене, брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, п 
бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да поз 
о, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважниј 
реобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и с 
и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дот 
а, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе,  
и да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни 
, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> 
а.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у баш 
тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му до 
ижње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се бо 
разне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му,  
е руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно поч 
">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљи 
в намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар им 
ла друкчија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, п 
му није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у 
"Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S 
уги или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је ви 
на. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да пр 
ишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако 
ио положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други,  
то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашт 
ела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекин 
а, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, по 
 испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, 
ење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно с 
 осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да опл 
е унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то би 
лицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До бабе и мајк 
о и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p 
па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, кој 
м види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурн 
/p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе 
па има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може доб 
нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућа 
 ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дува 
ац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама 
но, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео 
азак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи 
осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разуз 
аво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сва 
 дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механ 
ила празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, до 
но са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.{S} Долази кућ 
на ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улаз 
у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а 
а, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по ка 
 се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда ок 
но певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући 
 јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опиј 
из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у под 
а је он друго нешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као 
о ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ ја 
̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend 
воја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен сви 
у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и  
натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни  
nd="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и пон 
ролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S}  
, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не и 
та кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам г 
 капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно 
их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од ње 
јка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добиј 
, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </ 
а паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да 
у главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оп 
ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно  
ћи, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се 
и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постаја 
е, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се и 
ен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, напл 
 и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће о 
и на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што  
 скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила  
се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно 
спред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И 
Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ 
е, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оста 
</p> <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден ка 
буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend=" 
н бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се  
d="Tekst">— Нема: зашто.{S} Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту п 
када би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво 
а, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему,  
е...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, т 
, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурн 
а ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ  
кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} 
ило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи 
ако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет 
спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јов 
не.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб  
али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, 
к је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи...  
а неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само 
који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него о 
 и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не ос 
о пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{ 
о што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, сед 
а.{S} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, ве 
а тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и те 
ловљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећа 
и сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођ 
год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити 
ије истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну 
а, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, 
арији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као 
ио сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стр 
ача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p ren 
матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и н 
стурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа 
од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао,  
знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има нег 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижни 
 чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Мл 
опи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst"> 
еже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови. 
но, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чист 
довима двориште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Ба 
очне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излаз 
годи.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она пре 
вима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају  
у, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стре 
и, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да  
ра, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Ста 
 дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">—  
ато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са о 
а, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући о 
ува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} 
 и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S 
сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек нова 
</p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресав 
ем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се пову 
отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни б 
 ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере к 
е заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, куп 
 издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано  
д материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са м 
 када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада  
мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко 
 како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред 
<p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада  
лико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему з 
е, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њи 
 од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су с 
до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџ 
 се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се с 
да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца  
ба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није ч 
ћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би д 
 бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако умо 
 <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице  
зио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни  
е смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S}  
па главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што  
Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, вла 
ји брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажниј 
дласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: 
ећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супро 
ао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али,  
и их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због  
, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред м 
арамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набр 
 Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, 
 котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још  
>Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бри 
есечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже ру 
рана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га о 
по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим  
 </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим  
ега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком поја 
 старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимају 
 Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одго 
стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend= 
ене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила б 
ним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, 
м устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплаш 
, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених  
S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је  
а кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, а 
га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан,  
 притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, т 
а.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што с 
знула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највеће 
ио и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана н 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица  
="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p r 
је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{ 
што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену треба 
ко то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би М 
снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко 
 ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, до 
 сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније дол 
да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оц 
 она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и ра 
каже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она уд 
.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види д 
"Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусн 
ко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегл 
 оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, 
И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p re 
евари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су трг 
ки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да в 
би — не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S}  
виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S 
етио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, ка 
 се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око кујне, још  
убав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и  
 оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почел 
 него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде 
ек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S}  
е чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчиј 
о је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и та 
 њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, т 
 свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, 
е, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њ 
а то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам д 
ако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге 
да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p re 
S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Мла 
због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и за 
сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Мл 
ода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по двори 
 само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p 
но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба...  
исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашт 
обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него 
нила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </ 
од њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била то 
!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби ве 
а.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} А 
а не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! 
ено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> <p rend="Tekst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst" 
ро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </ 
а крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као 
авек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst"> 
} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и  
, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} С 
што данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно,  
у има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхт 
ије десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ев 
Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако 
а, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код т 
/p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ет 
или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па ка 
 није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у  
хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гроб 
штена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му  
ој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да оста 
 да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу 
ко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« 
Tekst">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде з 
.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у 
 се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су г 
 ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене исп 
рт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог си 
онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, оп 
демо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p 
а Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не 
стаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући се, да се не 
Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење 
чи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари заку 
са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кр 
ко била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи. 
 и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, 
 што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав ј 
ави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне 
најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младе 
 Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била? 
обар.{S} Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу 
и.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; зн 
ивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то 
овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, 
уздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушн 
д велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не з 
у, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући 
е, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и с 
 мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">— Па нека му је даду.{S} Он јединац.{S} Имања доста имају 
два би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst">— Па? </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Тр 
t">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би б 
.{S} Ова моја ништа не може.{S} Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S 
ле њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и 
 ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, ал 
="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако 
о њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек пр 
као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код  
</p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба  
d="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му пор 
 доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, ка 
е или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чува 
аби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младен 
Tekst">— Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта 
нтицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код 
с (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и о 
а и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њо 
е, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, п 
ану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да  
проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико  
х и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последњ 
аднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би 
упире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се  
нова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трза 
за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из  
више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, 
е, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цел 
 њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, густа, са ур 
ђена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst"> 
ећи испред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допи 
воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју 
овини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> <p rend="Te 
опла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак 
 Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне пре 
.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и 
« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који 
 мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на ку 
p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од све 
ха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! < 
ру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са ст 
баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као 
ећ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младен 
ећ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Teks 
ица кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S}  
о, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подру 
уку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, 
љен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и з 
це.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, там 
о је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч 
end="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бр 
енидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно 
ему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уре 
а у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend 
ан пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву 
ачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свака 
="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око ње 
оноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију,  
S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обра 
аквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги 
та тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њ 
сао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе 
ија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог д 
од не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, шт 
. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако бо 
ајвећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник п 
исли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, за 
у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ  
ући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан 
ности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, ум 
а.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друг 
"Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би  
њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </ 
то она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар 
 чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да  
ио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако  
ама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи  
а му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била 
и каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као нек 
арочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} 
отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће 
се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са ли 
а.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на земљу, на воштано п 
на и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst" 
е збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, к 
је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи. 
на због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, ка 
> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend 
редсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према с 
неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на пос 
чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђа 
 остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нест 
но за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Мла 
rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њем 
метан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мир 
Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још  
неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смер 
ио као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачнос 
 на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као  
ало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у по 
«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила 
ћ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: од памети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> < 
амети? </p> <p rend="Tekst">— Од велике памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здра 
ладен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После 
езена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, 
мах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза м 
н већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што  
.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни  
.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S 
епа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу к 
те?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича  
S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је така 
његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког бра 
 код њих одувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у к 
ло, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, 
рпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ниш 
 пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке,  
</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљ 
је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се  
газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види с 
излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихо 
 бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, с 
ен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, кој 
у.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси 
оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читав 
ац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазар 
 испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па так 
 радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, нал 
 у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у  
а, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, у 
д ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S}  
{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било м 
ротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би прим 
рани.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже  
игурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао есп 
 Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. 
} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му  
г!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Мл 
о неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато 
ен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек о 
о има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да с 
етна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, л 
њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S 
} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срц 
игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада п 
ећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу и 
ови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина 
d="Tekst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r 
авају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп 
где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спази 
по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са 
 се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене тр 
е био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било  
палила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их.{S} Мла 
гнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му пада 
спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tek 
мшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и м 
еда да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S 
здањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или 
фру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела оп 
о се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње,  
а њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоха 
к, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ поче 
ила њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и 
t"> <hi rend="italic">[Једина Младенова песма:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
не [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њег 
твори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Ал 
отање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање д 
ве што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, 
 у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ бр 
ази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, к 
, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село  
="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
ан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за  
есми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по 
<p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У  
арфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта,  
цу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и пл 
адовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и 
ији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{ 
ко исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Teks 
а хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Ал 
бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва до 
ба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се д 
ада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p r 
ао отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши 
по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће. 
едела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека  
, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто о 
дао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кућ 
нају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу 
слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је  
ути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">Посл 
му на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијан 
 да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије 
ашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, 
жи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му  
о хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одв 
и учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање  
 пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бо 
ни њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу в 
оле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, 
износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од  
оси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке веч 
изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p 
 неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе  
а договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на ра 
еђу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастил 
; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пи 
са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен с 
који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и стол 
се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благо 
, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобро 
је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, икон 
ад таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку.{S} Би 
ио пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи до 
а вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и постав 
{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младе 
мео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p r 
н отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ пита 
ekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за е 
ојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, бриж 
 знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, се 
и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да 
.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада 
ње да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, 
ла ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето  
је она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend= 
осне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p  
оликог има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће је 
 да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе к 
за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, син 
код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њ 
е спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко 
Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако,  
 са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових 
рује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p r 
зи, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> 
 драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по  
Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само к 
 главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, д 
е могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S}  
среће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће 
ује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако 
 пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по  
о рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — 
kst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, 
} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А о 
на.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари зн 
 се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> < 
end="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, 
 свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла  
о, излазио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица ка 
 низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, п 
му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног све 
се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имен 
ај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. </p> <p  
 што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tek 
е стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега збо 
овине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу 
о се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом ув 
не, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима,  
 сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се 
има, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако сла 
ладенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан 
 понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за њег 
са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Ку 
 <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под паз 
о, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младос 
 А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мра 
ије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек све 
дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не сам 
на и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако  
јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено.. 
убио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част  
ј, који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да о 
плашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p> <p rend="Tekst">— Бог, мори!{S} 
како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси 
х жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, на 
 прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да бу 
то полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што 
проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> <p 
ане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се о 
Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо  
ано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она б 
о што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код  
а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста  
е да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младе 
свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова  
, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Мла 
њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p 
 не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда,  
б. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од њ 
е знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба  
, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рука 
 је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, п 
st">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да 
сао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, 
шено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Te 
то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И б 
kst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме,  
н је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се  
х, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће изв 
, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ са 
тужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, ка 
] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} 
са сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, ут 
ре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бит 
н.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не зас 
<p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је ка 
 њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде пр 
и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз про 
невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, 
кшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од  
 горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} С 
дмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, 
. </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, 
и остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положај 
криље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији  
ко до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је  
 освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се цар 
{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p  
ази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долаз 
 одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прос 
пред капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све 
и, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају 
пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снах 
амо спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута вра 
} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долази 
 девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан,  
иркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S}  
 међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, пос 
е знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да г 
није, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом 
завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подудара 
ад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане  
hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем 
 тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, 
урбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не се 
анска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну в 
као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, лег 
 rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њ 
те. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо 
ијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром  
тава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази да 
је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни  
а Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, 
 као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забав 
, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или 
/p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, 
ељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Б 
е, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљан 
је, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И 
кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен 
end="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очим 
и је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању  
аква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и  
и, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзано 
видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чарда 
о отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све,  
а тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после дол 
 гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend 
а Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби и 
 готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрин 
ји.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац  
ћану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина 
 и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разго 
е, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како  
ио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба  
 како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је 
м рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, 
д је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за  
ећ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало ј 
t">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најст 
е баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним ли 
т почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандук 
нања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S}  
е, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре  
е да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, Младену, и м 
х за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приб 
жић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се р 
е најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењ 
и се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то л 
 њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да  
е до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном  
 је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и  
може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p  
с, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да  
.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Деда Младен 
бе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без  
а а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујут 
више да је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако  
која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно,  
гу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, д 
ка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не 
 тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, луд 
штање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао 
чун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, сл 
ћи, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p> <p rend="Tekst">— Гори, гори!{S} Н 
зиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у ку 
и га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као  
она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </ 
дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој тр 
руга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} 
е да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако ка 
 осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и дола 
соко, некако више њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта,  
гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упушта 
нке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукан 
је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна стран 
, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, в 
оварајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S}  
 посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила 
рат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њихово 
станак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S}  
зели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се к 
брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S}  
нео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен оста 
 било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као уве 
е увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Te 
ељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека  
 уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељен 
е да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре бил 
астресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим 
зго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању ци 
 Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у ком 
верено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује 
слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина с 
водаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разг 
вет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбољ 
иња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend=" 
трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Младена.{S} А знало  
емо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао 
 некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа к 
Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем,  
S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћн 
тово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, стари 
p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала 
им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је р 
ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, кол 
назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са 
иди из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p>  
 око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опо 
 се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод мате 
 ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа ј 
упујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S 
ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко 
 како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не  
 Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућа 
и се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио н 
.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у о 
до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, л 
 баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом р 
S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвоје 
 виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући в 
лаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је  
kst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он н 
испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети 
ве је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље ви 
 <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по ку 
нао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и 
они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> 
аљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им  
 са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази 
фре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Нап 
/p> <p rend="Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Gl 
, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узима 
 час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било забор 
ање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча 
у, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Т 
о читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвене 
 радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по ц 
њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се н 
еда улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли 
се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни ш 
 преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штого 
он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. </p> <p rend="Tekst">А Мла 
 су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад 
kst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tek 
ути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао ко 
} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш,  
илазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, пре 
виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим 
би горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. 
повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му п 
 Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме,  
ао да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче 
 ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то шт 
 камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалв 
у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марамицом, седела је цел 
ео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се  
диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S}  
, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва  
 плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер т 
велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуг 
ед слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба с 
 се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst 
аспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да прим 
показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p ren 
смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како 
томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> 
кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, во 
на па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, она као скамен 
и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели 
су се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> 
ила на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{ 
здрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заи 
 види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до  
у испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И опет отпоче жи 
о она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њен 
ном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта  
 чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћи 
ју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и грди 
све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим 
ој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе кој 
а... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— А 
екида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући њене мисли, настави: </p> <p rend="Tekst">—  
ли брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута 
аплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, 
 може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали дан 
тно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалаш 
Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И лице било јој 
</p> <p rend="Tekst">Младен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. 
 </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, к 
ко је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни 
га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њег 
 Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst" 
обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па 
кочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да 
је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, мира 
ека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита,  
кла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не зак 
рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег п 
nd="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега 
ом, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност,  
 rend="Tekst">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво  
 у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да от 
кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колиј 
а већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Ду 
едао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је и 
то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође до капије, 
ом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, ста 
е му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов  
 носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о  
 бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога,  
слу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано 
и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно. 
ако седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарап 
вима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој ј 
година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Te 
 да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што п 
ао без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена, прекорен 
е потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И ча 
а тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је та 
дело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав изговор 
јно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ру 
ли овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је он 
 доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и  
и (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлази 
то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p>  
јављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, н 
ен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да  
И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шуп 
е собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, 
 отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не ос 
ивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишл 
ао и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве  
о брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, 
{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрем 
а и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха,  
о је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вр 
ња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером 
је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p rend="Te 
чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S 
аже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пља 
, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, 
 ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста  
е тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће  
д можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да  
у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, с 
а, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали  
="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. </p> <p rend="Tekst">— К 
аден седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као пр 
ка! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао 
а као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend 
ле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p re 
у, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по в 
ме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске п 
е доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом о 
затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре 
нидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend=" 
ла, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend=" 
вршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је  
, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спр 
кочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увуче 
о ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ће 
и, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради 
 нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. < 
азио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излази 
ише куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p re 
н, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто  
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више  
rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не  
руга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst">Зато, као да га не би вре 
ди како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, с 
о, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{ 
арочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, 
, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пу 
а да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног зн 
напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А  
уке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће нап 
сле, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, дале 
вега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да гот 
е, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори 
 све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у  
по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљ 
} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, н 
затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било  
 пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, он 
онити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} С 
не.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једно 
{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре 
укће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви 
одрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, бра 
ап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима  
ц и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узе 
м крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улиц 
е на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели от 
ећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst">»Заро 
иши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њ 
обож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа 
ади, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи по 
 да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и се 
натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, о 
p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдр 
, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао о 
} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да ти 
его још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} 
, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Саж 
дрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend= 
а ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица 
ће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, пос 
пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онд 
кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{ 
 </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож к 
сле дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се  
ули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tek 
.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, 
је и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њ 
шао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба сврш 
 време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се  
, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полак 
, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судо 
ож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплати 
им у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то 
он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му  
ао неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане  
у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљу 
сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га у 
дужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И 
 <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, 
гу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек 
ако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и  
} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе.{S} До ба 
ија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, 
ошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи: драгичк 
ресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она 
а сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какв 
} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Ш 
обилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!{S} Зе 
лазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруж 
роведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си т 
 [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> 
 он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Ш 
 оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, 
јдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповед 
да, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд 
т му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p ren 
end="Tekst">Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свог 
 испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, 
ekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место 
Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопч 
н већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га 
 гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али  
.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештен 
Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она,  
.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се  
е застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој ка 
та и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одма 
на пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је 
 њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у по 
 Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже  
 или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не н 
кад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Млад 
ћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst" 
у, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршен 
и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он ис 
ђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у сред 
И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она  
 помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и 
">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шал 
ану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са 
е отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одм 
лице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с к 
ала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њ 
, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S}  
 испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка 
малије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради 
st">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би би 
сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њ 
чен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито о 
 дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно 
копчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне м 
од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији 
 изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли 
, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може ст 
а да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="ref-list-bef 
 да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела д 
са, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био о 
аче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би  
и сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље 
рижљиво намештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега ј 
е у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи  
истила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst 
ладен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остан 
да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је  
 својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он ос 
ну, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменов 
> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: </p 
S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p r 
а не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у ду 
 он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? 
окаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S 
ним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, ј 
ала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник. 
 што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запи 
е хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра  
а је желела да га види бар кадгод да он поклецне, покаже како га боли, како... </p> <p rend="re 
и једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и  
ити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а 
заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ 
, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жа 
као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају  
им одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: 
ала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S}  
а јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њи 
ом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губ 
Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно с 
 испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, от 
ако добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га  
г новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ни 
Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="T 
 као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отв 
 син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве ку 
орена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен наве 
иде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе сп 
е, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, про 
ним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту 
 Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се ра 
ен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако 
 све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало  
 од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, 
 да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво ш 
осуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, те 
сети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра бић 
у.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном пр 
би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зн 
, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, М 
црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навла 
о ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst 
продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, 
а она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диж 
 поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </ 
rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледају 
он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако ис 
S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и р 
 грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова 
оби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстим 
 у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, јед 
 се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек  
 тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, врт 
ћ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да у 
а се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућан 
о, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно,  
х знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледа 
а га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И з 
t">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе оста 
дмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца 
а, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend 
, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући с 
 рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. </p> <p rend="Tekst">Ота 
шке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је с 
еленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и рас 
сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају 
дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, д 
м топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвиј 
даје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек 
и новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend="Tekst">— 
 ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или т 
вно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не  
, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је 
о да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соб 
, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да  
з, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућ 
 слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза. 
а ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи в 
Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И д 
 и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед купов 
ма вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на стол 
 се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширино 
 воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са неб 
го чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широ 
S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена  
 себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">—  
њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младе 
и се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако гор 
бу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде 
и, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стој 
ринесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико 
коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, ве 
акав изговор, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с  
 Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, 
се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, ко 
е толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њи 
ји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на  
лико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, лет 
мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, ре 
али за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен 
могне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону,  
 игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p>  
аштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега 
авна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Tekst">—  
и, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S}  
вима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак вр 
о мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било  
 магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку 
ега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко. 
а као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Мла 
ина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он га је, истина, виђао а 
end="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> 
, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада м 
зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек  
ишта да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Нем 
била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада,  
то морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, пре 
ну и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из  
м живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јо 
адена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да 
а, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после субо 
ара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S}  
</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и л 
раве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— Мла 
 по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој 
а као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати  
де, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је 
укла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и  
, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневи 
 Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носила ништа 
шња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко з 
S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодар 
t">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p re 
ште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где  
ујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p ren 
по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стан 
 га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да  
се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или ве 
S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и 
ди се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио т 
пријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: < 
 ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у  
ана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у ст 
ти оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било ко 
те!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за се 
втер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говори 
 дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га т 
<p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, децо... </ 
, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, н 
 се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ расп 
који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, 
<p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради с 
о цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки 
заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео 
рзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама 
рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена н 
о није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. < 
ну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице прав 
во се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као н 
е песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће  
век међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, с 
елико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде. 
ајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, око куј 
пријатно, застидно?{S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода д 
ше, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, пост 
бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико п 
ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи 
е је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови  
ила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и с 
а била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стисну 
nd="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то ј 
, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S 
то има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар намештен 
људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кул 
p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.{S} И л 
то је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је 
том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била је нарочито и Јованка.{S} Она је виш 
је није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила,  
едају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека по 
е угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстар 
} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка, га моли.{ 
ела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом 
раха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи сед 
љу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући измеђ 
, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, п 
орила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па  
ампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом  
окривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано,  
пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-За 
 пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пр 
ријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова моја ништа  
S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, 
в од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код сваког заст 
 белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како,  
 с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је  
ха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он и 
, а око њега по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај н 
биног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани 
 јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су,  
 полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје 
у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за  
 да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи  
говара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одгов 
 и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре бил 
илало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да  
ти, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{ 
{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, п 
о, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би 
савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега в 
и, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико из 
. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели 
би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst 
} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође 
латити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо п 
нао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с 
 то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend="Tekst">Они оду, затворе капиј 
 он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, 
Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали  
, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчика 
 да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чека 
римала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму,  
p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од оче 
су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, 
ео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Млад 
лобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код про 
е задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи 
ујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре шт 
у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камењ 
ekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причек 
p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чи 
е сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече 
комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи 
зненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш  
не, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!. 
 некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су  
, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S}  
, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора 
st">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текиј 
 њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, посл 
 легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба д 
н оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> 
 има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак мо 
ве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као  
оји први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, 
p rend="Tekst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусн 
тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се 
ли, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он д 
ну: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда  
у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од в 
решеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, ист 
 од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадика 
у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Зна 
окој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно 
е осетило или видело.{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе 
рахом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види 
} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чарши 
а чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Ви 
 уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ би долазила баба.{S} По баби Младен је з 
едећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S 
</p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S 
.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, н 
nd="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код 
ка оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као  
S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај 
атих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па и 
зненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понеки пут 
 и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко  
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео  
а запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да  
 ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p rend="Tekst">— Добро, нека  
 црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља табл 
ћи се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упр 
Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајућ 
ила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке,  
, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после под 
падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да  
ри, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргују 
го што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде не 
end="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, са 
би одлазио. </p> <p rend="Tekst">И, кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би  
} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све  
он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро  
посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и оме 
 и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} 
ћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, прилико 
влаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је ви 
ве на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих но 
 он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ва 
ио у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понеде 
, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили св 
а тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разго 
} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови  
е дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо  
шији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових сл 
еју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се не 
остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Млад 
одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови 
> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S 
длучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за 
био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом  
р, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, ч 
rend="Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смири 
ом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, неч 
ем...{S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само  
ко је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат  
вољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане са 
није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши 
еоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада расп 
мзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ и 
ре судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда ј 
ка, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спав 
и и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} 
на на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити ка 
 сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из ск 
денов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек 
на се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, о 
азу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S 
је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Цел 
зваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак 
 друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младен 
лики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме 
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[После Младенова настојања да Јованку врати мужу, а не д 
е је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ за 
рат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он 
се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега то 
али, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш  
 ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, с 
 да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је с 
а и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А к 
адржава га од његових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли. 
у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као  
{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мисли 
вој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а  
 чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">Т 
ође она, поседе и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој к 
ђења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула 
више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уо 
, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p rend="T 
 им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend= 
 па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он 
што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преп 
ана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која општа, маалска, чарш 
S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{ 
ра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би с 
 ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слуг 
 и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац 
ојекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би гор 
, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижно 
оре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом 
 и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затво 
х, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, о 
ма по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који 
у, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги,  
ла, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{ 
Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би с 
екрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичај 
 код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Млад 
није.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је  
мо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њ 
а баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, 
а се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пре 
спитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је од 
ла у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из  
зненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али 
 чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клоне, а не зна  
нов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за си 
авала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре 
kst">— Наш је! </p> <p rend="Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући  
озба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама,  
кин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Мл 
авала, а нарочито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни д 
"Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила  
, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p> <p ren 
> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела ј 
} Као да га није ни било, јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Мл 
сахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим р 
чи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме 
а му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љ 
и односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто д 
ту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Gl 
="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једн 
е и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавниј 
 је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледа 
 променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи так 
 којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој  
о је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радил 
кошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, 
 врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупи 
е буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок 
пусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једно 
лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њих 
о у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео  
у, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде 
 помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену 
и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећа 
, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао  
 поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p ren 
ност, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас,  
nd="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, к 
 улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађ 
и дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S} Знао је како она сад 
} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се збо 
ekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из ча 
 Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, 
{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све  
у јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са у 
сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топ 
 куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно 
њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све зб 
у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослобо 
и, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњиц 
S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су 
и се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би осет 
а знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као олакшају 
d="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> 
ш јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је ч 
горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треб 
е укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она 
тави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: 
н, по дворишту, по кући, као да није ни постојала, јер ни комшинице или ма ко који би дошао да  
, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p re 
ме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће 
тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јаст 
о час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа  
з чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му  
ладен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да ни 
 их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и  
 као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, в 
 се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и распов 
од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, о 
дности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца  
о улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p 
, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику  
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend=" 
ње буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако 
а, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им ми 
лободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од 
м као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да 
тете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Teks 
тири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада  
st">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да  
о је онако како је њој доликовало, било потребно и како је она заслуживала и требало да буде са 
у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, 
ечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим г 
 распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, к 
оче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: 
/p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, 
ден, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они  
 док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно 
шна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, 
ледницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна,  
и своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Младен би пио, као  
о што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« 
/p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не 
рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том  
Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, са 
и сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен 
о? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, поуздано одговори. </p> <p rend="Tekst">— Па? </p> <p r 
, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад  
.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, 
kst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он  
, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши 
ви, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је 
{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега в 
? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне,  
 rend="Tekst">Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, н 
ке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по 
/p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошл 
} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Teks 
nd="Tekst">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, ко 
ним, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан,  
топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, б 
. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Нека, доста 
. </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> 
Tekst">— Која побегла?{S} Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јо 
у у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много ради 
метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p r 
st">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И ка 
 се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресен, да ј 
свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њ 
о код Младена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад виш 
из прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p ren 
 Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Так 
треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад  
е свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, ка 
лазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комши 
ега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче. </p> <p rend="Tekst">Баба, ди 
 чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгле 
 што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих уз 
ечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову  
 Добро вече!{S} Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, п 
чујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Д 
елио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе к 
е! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да он 
"Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чес 
ји иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, 
изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Ба 
рат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да 
х две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А наро 
шњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пу 
сто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на 
.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да о 
талили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавај 
, после по и више године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о  
хом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво  
карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојан 
х натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре бр 
ене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. < 
о натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетин 
аче са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами 
и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су  
 већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{ 
крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — 
ретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, не 
 би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако  
у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— О 
е долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst" 
лики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и св 
јутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може св 
Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се нада 
свим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, т 
јући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује  
о уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у  
тапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он  
 већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим бе 
ла и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, 
и што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима остали 
ио велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је ј 
седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде д 
<p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а 
авао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он  
у једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по 
ао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан 
не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да он 
ше да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend="Tekst">— Оди, Јованка, 
t">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под 
 је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S}  
ве су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају ка 
</p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да бе 
 мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет 
ко, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са виног 
 да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши 
 софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога да 
еда како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излог 
. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ама, не могу, дец 
спаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућа 
 носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа 
две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst">— А бре, младожењо, 
 и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, приј 
би, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, забо 
свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с 
е, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије 
о.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила?  
 одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се 
украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изн 
јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно 
Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p 
дити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да от 
</p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је ос 
и кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, наз 
ут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни 
 има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га  
се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, ма 
могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стре 
d="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, те 
Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривал 
пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. 
 ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њ 
p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и прве 
/p> <p rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, 
мпе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не 
аден је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешан 
 год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за  
некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то  
тала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то  
и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршил 
о треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како  
А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоћ 
 се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав сре 
 </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен 
 већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи  
 — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако 
епи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што т 
стаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева  
реба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама 
подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли  
ако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја 
 њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато ј 
S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, варош 
којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у ре 
ље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва,  
сто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу свето 
атекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радњ 
о, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p  
борављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда по 
ак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као  
озване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату  
 </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по т 
да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и 
ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази го 
ило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S}  
ни сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто л 
тим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није  
почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и п 
ов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну сн 
 и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје  
ост, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду 
?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не гово 
ла би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одлазио би. </p> <p rend="Tekst">Ба 
мо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мр 
јући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да у 
ве и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она пр 
ршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те сво 
е дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на ра 
а се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, 
ешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је би 
ет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и 
м заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега 
аздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивал 
сно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије  
да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у  
.{S} Младен га виде како не иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, ј 
 мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инст 
вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, 
види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би  
ломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди 
осећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право  
мо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са пра 
Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугод 
S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код  
} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да 
 ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tek 
плашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато  
И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не брину 
ћи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледа 
жујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из с 
 скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend="Tekst">—  
ад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али  
а, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да 
 Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> 
како плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S}  
гово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је  
код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њих 
, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако из куће проди 
већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да с 
 би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро ота 
теље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је 
кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, ко 
д занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе  
у им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, к 
одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе п 
kst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мат 
би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела  
} Зато га није ни изненадило кад једног празника дође она, поседе и, кад баба беше изишла посло 
ез брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба 
срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Сед 
се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба скл 
 подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево ме 
у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са з 
љајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, от 
днако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво 
 своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана 
ајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Te 
ала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбриж 
бро, нане! </p> <p rend="Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и  
 га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као п 
свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из ку 
нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S 
 за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му  
а, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, 
и (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној п 
ац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака ма 
ија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра  
 му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, 
чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакош 
 из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би  
ђеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељ 
ој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онд 
} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и 
и, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену 
ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst" 
је радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској,  
 уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се  
у богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, 
вега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има о 
ројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не са 
едала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору о 
 се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће,  
лу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да 
.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend 
а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали  
ну, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака 
ко и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима с 
st">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а  
>Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи 
као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у с 
 ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и п 
кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто  
тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не забора 
у своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремањ 
посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од  
, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим  
о увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би бр 
а ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет,  
а баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи  
колу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не  
 ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као  
и, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена сн 
="Tekst"> <hi rend="italic">. . . . . . прво миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">  
укама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је д 
 сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и  
о онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад  
и, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе  
кало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: ота 
{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од ј 
, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са ма 
га, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, ко 
 бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и  
орено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формал 
уке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p 
отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да  
Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради  
, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом к 
Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његов 
ше дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што 
елог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку с 
а се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p r 
а, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад ј 
ели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и 
>Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> 
а.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се  
одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код оста 
, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо 
ући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да 
ekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позив 
, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p ren 
} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стре 
горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: </p 
ла.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, 
. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и пре, баба опет почела онако мирно, погурено да шврља по 
исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њем 
 смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, 
ом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била к 
днако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког 
а господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада к 
е. </p> <p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим ру 
као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ру 
 радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p 
 после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћ 
ће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, и 
ано за кућу, за име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљен 
 собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба,  
пињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и  
, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да заста 
н, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, 
ећ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како  
гледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, он 
какву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира,  
д би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да,  
{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој 
оз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Во 
 покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради 
 у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихо 
} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је т 
рено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је о 
е стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, тр 
</p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од 
 даље била вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило,  
з чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, 
 овамо.{S} И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са 
"Tekst">И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p 
 по дућану еспап исто онако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, ш 
го што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ак 
 </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају,  
 да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, т 
 исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако 
а, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело 
 не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да ум 
 слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба  
влаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весељ 
ва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану с 
, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено 
оведи да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се  
љи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао 
 се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио св 
 Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да  
, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на рас 
да пође за другог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три  
када се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им 
прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, с 
а горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, н 
м би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи  
пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тач 
да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у то 
ра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tek 
, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба намести 
 ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на сте 
ати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то из 
аком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено ш 
ди, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у ре 
S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба,  
 rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он 
ледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то вре 
 великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана 
собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде 
кад после подне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да т 
 <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, 
ваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије 
ви, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би  
ма умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад 
 не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> < 
да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекају 
е радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга кој 
 страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или ве 
требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом  
 сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. </p> <p rend="Tekst">Почињу 
ило, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изу 
{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, са 
, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S 
д ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пош 
Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети как 
бог њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком 
јући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плач 
ће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не 
ећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не 
носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у с 
и.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи уп 
рино усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда 
о котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза у 
 Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, зара 
ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минт 
а му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућа 
узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећн 
је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тај 
и како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и 
што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био 
е, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградим 
се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући 
nd="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p rend 
а да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав  
 њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња,  
е осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, нећ 
, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пу 
ње у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида 
о а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући,  
и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и 
она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај н 
би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима с 
 мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; 
 је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим опалим лишћ 
а; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} 
 то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити 
 кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Ш 
адознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= 
">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst">Он, погађајући ње 
пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је 
није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још је 
 куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрдн 
н је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад 
 и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, при 
 ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не гр 
 да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и ча 
 би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, д 
од, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чар 
стуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. 
утим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала,  
ћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S 
би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава,  
ек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али нек 
обања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао от 
, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или позна 
} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане 
: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се св 
p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њ 
="Tekst">Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улаз 
, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац д 
, мада никад није грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била ј 
жао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отиш 
 »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он,  
ћана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онд 
 дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљив 
 катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће  
гаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму с 
о њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до зе 
 се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он 
 Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројаниц 
таје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен 
} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом мин 
ден, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, 
о, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне 
умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо,  
о« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напре 
уде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког д 
ом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија 
 га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или 
ном, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они 
ни, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не 
на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да 
е, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend=" 
аних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њени п 
ћу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књи 
 мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слу 
 као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио 
 rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">Он оде. </p> <p rend= 
S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена,  
ње да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се,  
ње Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и та 
само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје 
ти га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није зн 
Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p>  
> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као на 
ниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући гла 
учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Мл 
р, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна 
А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, 
де, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му говоре како су они све 
у се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде 
им кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледа 
шту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што стр 
в посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен так 
а.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално  
ика, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где  
осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном ли 
S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, о 
ико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенс 
њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесн 
 њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене 
 <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend 
да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пр 
">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго 
да, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Tekst">— Ах! — и клон 
 Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су  
икад више она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Под 
е може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, п 
 да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим 
ом јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Ист 
то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, про 
slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, у 
i rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множ 
можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер ме 
ји друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца 
 да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </ 
трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се 
{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити ка 
 И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p 
цем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада св 
p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се 
, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста  
ј шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S 
е хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска.{S} Н 
ти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радњ 
чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> 
<p rend="Tekst">Лежала је као и пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама пре 
вог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> < 
 како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећ 
 долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на т 
кину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било 
лала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био  
ни; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву  
о да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне пос 
а се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срам 
реплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме, бре!... — пл 
није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби  
сао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са с 
rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји  
деће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да сто 
ако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широ 
ла разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом ж 
ло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне  
ен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, о 
 њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворено у Младен 
p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он  
 испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право иша 
ма, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, р 
ли он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и 
о враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој сн 
 муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И са 
мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чи 
ћ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: как 
 брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, д 
али их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, ша 
p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{ 
 уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила тол 
ори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p ren 
а правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S 
 да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не  
атељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирају 
 га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ Марко? </p> <p rend="Tekst">— Био! — мирно, по 
а не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије без њих, није му слатко.. 
 дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташт 
ј, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у н 
ој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се св 
осно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да 
а сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо  
је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његово 
ача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је тр 
 се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, као извеш 
чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из  
гати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане с 
ава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор  
и за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, ус 
 и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што  
пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговар 
а се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије,  
улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се 
а како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му ла 
 Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што 
то говори, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, 
t">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он 
ајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасј 
олази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их он 
бави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним 
 да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшин 
к и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он 
роб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово  
аког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко радознало, у 
а она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још  
т, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа  
дбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и  
и, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је он 
 да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одгов 
S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штого 
скаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа о 
 чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена б 
, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst">— Добро јутро, Млад 
их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још  
же отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} О 
туда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кред 
слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак 
 ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде 
 њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништ 
де, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекив 
 долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend 
kst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, 
 продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове радник 
бреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је  
 зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када 
дање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџиј 
 осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри 
а, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} С 
а му остави.{S} А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води ра 
огаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхт 
о ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, 
есе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама  
држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико п 
у ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет, порез, кулук, па ако им 
ле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно 
некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и  
е би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад в 
ка, девојка, га моли.{S} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p  
 изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. 
аји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S 
за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало 
 тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била друкча, м 
, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за  
и млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женидбу].{S} Инстинктивно је осећала 
ама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst" 
чући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и 
уда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend 
p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што,  
атвара и као прикљештена, везана држи и притиска.{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошет 
у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се 
 чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у п 
миње да пази да га која греда, камен не притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, 
стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од  
ш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ни 
е, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових  
да.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Н 
е, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишл 
"Tekst">Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорил 
 гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све п 
тно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћењ 
 знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за бра 
 куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како ра 
е чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она н 
вукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико ч 
">Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је ода 
 Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као 
који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, 
бе и матере, њен отац долазио.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме,  
о је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог  
 трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, 
 то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободн 
ка.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, о 
јајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља 
урни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако ди 
дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то з 
 у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се  
од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штого 
тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мај 
улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врат 
ху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати.{S 
а да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> < 
аље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, т 
 што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се  
 кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету  
ди тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из кућ 
о, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и  
, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: » 
рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p r 
магао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све ур 
ки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније 
да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлу 
еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине 
мори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од с 
ућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за кратко време 
, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рач 
новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако  
 с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад 
г непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, к 
абрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, на 
рна.{S} Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се  
ња, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да д 
="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{ 
..{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> <p rend="T 
жећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да с 
ди, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да причекам. </p> < 
била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенов 
 оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који из механа  
{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са 
 и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — 
да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умир 
 сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снах 
алом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком ма 
е и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне  
рно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нем 
е, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта  
ара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замак 
д страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S}  
опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend= 
моћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како д 
м спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, ра 
и, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да  
ре капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава о 
диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама,  
и, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије. 
 више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дуж 
 оцртава нова им кућа.{S} Њени правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе љ 
беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче к 
86)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевнос 
трибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</h 
е или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију изме 
а опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за 
и, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, в 
о бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испавани, после ру 
е колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, о 
лице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана намерно, навлаш код с 
е као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са 
џи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућа 
јање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га ви 
бу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази. </p> <p rend="Glava">II </p> 
вирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен  
 Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа.{S} Ова мој 
се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када  
 одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту,  
ем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на гл 
ана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог ду 
о помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. </p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у 
Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада мушт 
а, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, к 
век, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним  
да, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се  
а капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници пролазе.{S} Дућанџије, комшије, који испаван 
забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву  
 узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових шт 
ада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом 
мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што с 
његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми  
дети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, п 
 уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће 
, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста 
морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да бу 
rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њихов 
говини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, поб 
Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S}  
А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било нај 
еће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све т 
е одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend=" 
цева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да  
, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкин 
ође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обуч 
ни, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога к 
шта неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана позд 
е да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели  
е ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега 
а, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не  
ега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође...{S} И то М 
} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете 
 највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изв 
дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S}  
е, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Te 
, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, уст 
енцима по затворима носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и 
.. </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она  
 могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... </p> <p rend="Tekst">Јованка, застиђена, он 
езана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и буна 
најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баб 
ама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала  
рштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо 
о осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широк 
ка утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распаса 
 одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околн 
ко у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А 
м куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшиј 
и је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе 
зори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, к 
од њега, Младена, иде, и они не би били противни. </p> <p rend="Tekst">— А, код Младена?{S} Доб 
S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану 
и у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и сл 
 шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена ка 
 Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео  
ом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S}  
баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} При 
 још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха виде 
зненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, син 
 у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости,  
на, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, м 
акав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо на кућу, кујну, и још више  
ико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су 
S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је бил 
{S} Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што теч 
ра да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир в 
сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, по 
 бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан ш 
, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, 
азила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена,  
 се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улиц 
, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање п 
не, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој 
са тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у то 
ла уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе  
 се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да х 
тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била н 
е сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда 
једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једна 
 од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са л 
пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и  
еће од њега да буде! — једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. </p> <p rend="Tekst">Б 
ха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у  
рине главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером 
проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази 
.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица 
ј би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол  
 као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И с 
о стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно 
По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зн 
исто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, 
тина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста,  
збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p>  
јни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ  
 тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, за 
После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износил 
свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она зап 
а дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p>  
сти пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p  
спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">— Младе 
ише, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Teks 
, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Te 
>Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, рад 
растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види 
ца и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p> <p rend 
рош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кул 
тезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није мог 
о отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавањ 
ио, да га је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у дево 
м се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што  
{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S 
; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им  
 Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се про 
ез домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што тре 
 му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изне 
, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, она 
Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато М 
ковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Тур 
а на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осе 
<p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго 
ини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна  
о и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одјед 
еде што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар, на 
ави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа ј 
па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једн 
ји, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p ren 
вио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пр 
, ја нећу.{S} Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, раки 
е одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, 
 је гледа како једнако луња, иде по већ пустом дворишту, празној кујни и кући и једнако у њ пре 
p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој њ 
rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сети 
о немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више 
час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда  
а дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разго 
 се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људим 
ко су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са ст 
 умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би  
руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и у 
Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tek 
воме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... < 
она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега  
 та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ос 
нала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи 
 имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла 
ише године, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидб 
орио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из у 
d="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не  
з удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада  
="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, из 
ела, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио 
те се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи о 
а ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, 
радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене 
навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хо 
ни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчав 
><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепе 
смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости забора 
а би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И о 
етају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично 
бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, 
та, замоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Ј 
азговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, т 
 задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз о 
, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њ 
 бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Ча 
нови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем мес 
аца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде,  
инко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу д 
ако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} В 
а капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са ко 
ко пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има сам 
оказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му  
 осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на вре 
н да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вук 
ен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">Младен  
ок једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ сп 
је.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p 
је, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тог 
ли посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, 
акад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су ч 
и, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивал 
ћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S}  
аскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њ 
ња, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова ок 
од редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му зано 
мо од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да  
јој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{ 
еже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се сти 
ова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, п 
да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наоч 
егове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} О 
> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол 
на, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољств 
варао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само 
ала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и м 
, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: 
S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто  
ији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, јасна, 
? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Добро,  
.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да м 
p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега 
nd="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свак 
некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код  
да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сва 
и било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједном, напречац, као саму се 
и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је от 
о од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, 
куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада  
егову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што,  
љења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља 
ап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морај 
то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, било по дворишту. </p> <p rend="T 
d="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не ви 
 како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је доч 
груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сас 
 надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такн 
ба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори с 
ади света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њег 
 Види га па одмах главу изгуби.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, 
ћану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се  
 разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочек 
више ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако  
олазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, р 
сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, 
вни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S}  
 већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана го 
да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тих 
о је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пош 
е њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је о 
о да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; е 
а који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} По 
ршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S 
че: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа 
а, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чарши 
на тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, 
сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале с 
био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да 
и.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али ње 
S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би виш 
шав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли ј 
дрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као друг 
 је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто врем 
</p> <p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад та 
ава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Teks 
памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да б 
И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај њег 
буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи 
p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све 
 причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се ку 
ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он ми 
се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шт 
ена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену 
 том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба ра 
.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} З 
, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, с 
то му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толик 
у: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прв 
S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме 
: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући,  
сподар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као б 
атере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог  
ка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као  
S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен зат 
, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p 
о као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спа 
ом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да  
_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend=" 
па не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен 
ни: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право о 
пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који ј 
раг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надг 
н га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стој 
до, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш 
разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примањ 
, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен  
ко треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst">Јованкин отац, газда Марк 
ре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и пре брижно, не весело да  
о треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити  
реба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не с 
ишта не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло  
но би причао као да је Младенова кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tek 
јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега дру 
угих, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи с 
 детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би пр 
ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не сам 
аден, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће  
продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код  
 пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и пр 
вар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S}  
ши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је п 
е заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, д 
треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, 
, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не донос 
таде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} На 
ан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао ср 
 јер је знао да није за њ, њихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има,  
 поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у  
 што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овак 
ућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, 
одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Мл 
S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ  
де како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошн 
ућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче 
ј не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно д 
н већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S 
{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да,  
 њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је как 
част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњ 
, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, поб 
о им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, 
ритворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да б 
ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, ка 
о како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не на 
ликом његова доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен 
 да појми.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као  
ка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p 
 би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} У 
 <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и о 
час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. < 
">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Te 
јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му  
Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућан 
 да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива: </p> <p rend="Tekst">— Оди де, од 
знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«,  
тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од 
="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћи 
д комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек уч 
 Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ  
kst">Младен му одговара.{S} Одговара му радосно, без досаде, јер зна да му он зато досађује, за 
 и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписа 
ећ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, з 
 пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвоје 
ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, 
kst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспап 
чију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена  
бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S 
да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p>  
овати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, 
и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> < 
ој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као уве 
едаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије 
то и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све 
ута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе,  
редставника радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst" 
вог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и 
/hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији 
и.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали,  
ед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. < 
 балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је  
 </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опе 
о иде.{S} А осећа како је болан.{S} Иде разбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је тре 
тављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремал 
о стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код  
закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, тело 
="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело 
е он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за њег 
end="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg 
ије ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, дон 
, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, си 
бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, ипак била су као о 
мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, лице било је некако  
оре, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица исти 
 баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p 
 ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она,  
 је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође ули 
авним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге  
ђа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштова 
код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са  
де«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики  
о код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и р 
врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, 
ој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, к 
ивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њ 
е, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ д 
друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога  
ба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спро 
слугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, у 
х је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен затицао: доле, 
че, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, с 
е види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Tekst">После настаје оно расп 
у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Млад 
 топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. </p> 
но пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигур 
ма њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, 
ава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише, ако има која о 
 дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И о 
S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплаше 
и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана дола 
такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, кој 
ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што 
: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Мла 
зговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за М 
нства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају  
 од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он ис 
лног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био тре 
је које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећ 
 наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главо 
осила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, го 
а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код 
 једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигну 
ну топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из 
а тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка  
, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, б 
зна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што ви 
.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хле 
о из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Ј 
ош у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због са 
 његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо вр 
стој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антери 
у, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију ко 
S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у рук 
иста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојни 
осно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се 
ожда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту ње 
меновима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и изл 
 да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре сло 
осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Te 
те, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би  
ала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као 
фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p  
 излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред б 
о из које бачве вина им је дато, колико ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак 
ђу?{S} Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они о 
осла га да иде и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у с 
а се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стра 
 погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, 
дупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гл 
не, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само д 
му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S 
о, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend 
Drop_slovo_Char">Ј</hi>едне вечери дође раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{ 
Tekst">— Па баш добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па а 
инко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, 
 не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, нан 
мо и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно,  
rend="Tekst">— Него...{S} Истина је.{S} Рано је. — И као не могући да издржи, поче чисто као са 
.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} С 
е сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он ј 
 што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли 
тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p r 
 знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и д 
 на капији.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да ј 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И 
 сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и  
 на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што сам 
те око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је забо 
 и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на  
.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш д 
њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито збо 
.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смр 
 заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, ос 
 Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободн 
 се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А дру 
та врата дућанска.{S} На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви п 
шта више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњ 
 по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана на женске и к 
 часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend=" 
ућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало  
ванка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене 
асти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, об 
пире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вр 
га, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу да се  
 постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој ку 
у, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А  
st">Доцније, осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, исп 
S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме 
о моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад  
звештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — св 
шао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само р 
ришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љ 
а чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у  
е хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто 
, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широки 
<p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јо 
а запева, и Младен би заиста био некако расположенији... </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба 
а се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како 
, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало ј 
а је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једна 
нади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ниш 
и још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајн 
ван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дворишту, по кући, као да н 
 </p> <p rend="Tekst">После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно 
то тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак новаца закоп 
 све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не  
е и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио  
лики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне 
 није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. </p> <p rend="Tekst" 
а да Јованку врати мужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg 
 бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, до 
есо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у св 
слио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је  
одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p 
њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика, гу 
ом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ м 
снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата 
хлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна  
рим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! 
st">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tek 
тених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз 
и куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мрак 
чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S 
а навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јасту 
о и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Млад 
вом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни  
 не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се је 
обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst 
втер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tek 
ди му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад  
 бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p>  
 Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће,  
S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћ 
ата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, вид 
точе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, уср 
о их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром  
ћи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из своји 
а приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би им 
 имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други.{S} З 
е носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p 
за ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, ц 
а као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогн 
 заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућ 
а, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што  
, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже р 
жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, с 
ладен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја о 
ао што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А  
 цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу б 
S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућ 
ди док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извуче 
S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши 
суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично з 
ом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{ 
еване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква па 
к је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће,  
о изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројан 
ада око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише ч 
тајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он  
ао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вун 
 друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвећ 
ње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> < 
а горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела с 
има и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио као шт 
ај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{ 
ање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то  
} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Н 
о соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{ 
ата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Б 
вориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судов 
адило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што долик 
рађени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с брато 
рсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погну 
међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишан 
све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња.. 
већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црн 
и као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је сво 
 млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, 
ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку к 
 осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада,  
аден, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док 
чена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се. 
и је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме  
 уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, иб 
едајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзани 
"Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се сп 
оворио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити да пом 
не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће с 
д осталих и њега.{S} Онда она, Јованка, рекла: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, 
ореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај  
d="Tekst">— А, код Младена?{S} Добро! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о с 
ла ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, 
 насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда  
абе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колик 
ји, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, зад 
 Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола 
 повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend="Tekst">Он о 
икада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као дру 
ав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је то 
узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у н 
> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бо 
га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тр 
авајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не 
и због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst" 
етује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка, девојка 
 rend="Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарај 
а ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе,  
 <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари сво 
нао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, мислио би  
несе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној,  
, да он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узм 
да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато  
ову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио.. 
што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p>  
о лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за друг 
 овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} Зар, 
или на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица 
ина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег  
брни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, нам 
не стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији 
 са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто од 
ео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како 
а, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође  
rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију  
 му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне  
надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прош 
све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази н 
тац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочи 
акав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно м 
је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за 
долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што вол 
Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и  
е све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало н 
ада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{ 
вече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу се 
 гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било д 
адњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, с 
спеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи,  
и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг 
{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S}  
: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мањ 
 у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на гроб, 
вна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чив 
беса, као неко одметање млађих од куће, родитеља. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само шт 
. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њ 
ко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распро 
е. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удов 
не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело преш 
kst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала пљачк 
е било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим о 
ашти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих 
а.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, ба 
ом чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је у 
ред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим г 
 у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом глав 
{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха зав 
о ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додава 
 сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине д 
и још једнако мило лице, и засукани јој рукави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, с 
колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена ч 
, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црн 
богату.{S} Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог,  
а узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, 
а, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечи 
лакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> <p r 
ала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се  
божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се н 
 стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бога, проговори ма шт 
е би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што н 
 он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му ј 
 гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопче 
баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој  
к, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, по 
пана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима  
орије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгл 
к...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце з 
чен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свеж 
, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »њег 
тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, ве 
као се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хла 
 тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрум 
.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешћ 
 како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа глед 
сла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шл 
м одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син  
и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend 
се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend= 
st">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткива 
 повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај 
ир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао 
њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво,  
{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p 
то трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том 
дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим  
дбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к 
наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">Он, потресе 
ло и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. 
ела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту су 
ен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да  
Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ д 
век, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, 
ају.{S} Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређ 
а му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то 
лагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, 
ице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си м 
 ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајн 
бацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за дру 
 са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој с 
икад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њ 
јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише 
а, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да 
сећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре скло 
ела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, прости 
к, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, сла 
у појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увија 
доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, с 
рња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сах 
ишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, с 
, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. </p> <p rend="Tekst">— А ја бабу не видим! — гово 
е, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из свој 
 матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на с 
угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла 
не над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још  
p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Tekst 
лас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако седи, 
рно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет настане оно онако лепо, пр 
ју и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца коли 
 му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, 
о се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у к 
д њим.{S} Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Поче 
откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p> <p ren 
га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би и отац долазио.{ 
досни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто св 
рбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S}  
 дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она 
 отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако ис 
 би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца проб 
је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигл 
<p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малочас нешто о 
ли залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући м 
изно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ни 
 његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије д 
{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија  
дили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у к 
ућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називај 
op_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих,  
: </p> <p rend="Tekst">Празником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек,  
end="Tekst">И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У ко 
ве као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно,  
а тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калд 
ећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчи 
} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повр 
нао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води 
ући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно да га позива:  
end="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из д 
ekst">Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак  
ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, о 
и и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе 
ато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлаз 
а да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се са 
и све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, н 
d="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брз 
ући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S}  
обе куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба,  
о се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненад 
се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена ба 
аршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи с 
унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне  
ратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, прол 
, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборав 
ара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечан 
и, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, сн 
S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледар 
да је нешто заборавила да понесе.{S} И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло,  
ке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита уве 
ену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, на 
{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">људима који су  
ије на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели  
и више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више х 
сто оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диж 
арочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним в 
е одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страх 
ао увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека д 
му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, 
паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А нај 
прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет 
: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Ал 
, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стр 
 своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба,  
ни одоше, он оста.{S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
бро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </ 
 с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А уто 
ве лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док 
а, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен видео онога како доле, о 
рима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану. 
о, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се д 
ану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и донеси, и прине 
е да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Teks 
а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Teks 
st">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, испруж 
 тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} П 
 чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је  
е од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао 
ућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто зад 
ање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, к 
о, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био пазар, 
о несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tekst" 
з маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим св 
у је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже 
о слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што  
Tekst">Она посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, 
 (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ  
S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра 
 плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било  
, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend=" 
 шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивал 
кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="T 
S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројан 
 капији, излази главом напред погурен и с кључевима. </p> <p rend="Tekst">— Збогом, нане! — вел 
 Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нар 
>— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и ни 
пет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре, дев 
љење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављ 
или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали с 
би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла 
ојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутил 
та прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата 
а он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он 
четку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као  
кајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </ 
денов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала,  
слетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једн 
 не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?.. 
у, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као да им је неугодно да  
ога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчин 
о се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи 
 срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњ 
кивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дан 
 слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да б 
 кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у мушко о 
.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капи 
 да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пун 
целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, сам 
теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ру 
ао да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као д 
ћана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима  
 погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се сврши 
е је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, пос 
, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се из 
ваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах  
̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </ 
 што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, в 
Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане 
д је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега 
рећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љ 
ла бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му не смета у 
оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуљ 
пре.{S} Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренуто 
{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тог 
била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и мес 
и, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик,  
злог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко  
леда како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинам 
баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, сти 
динац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не 
ред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, 
аљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена н 
 Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлос 
ео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се 
њене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквирен 
{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.{S} Толи 
а какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бош 
Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пешевима да јој у по 
} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до 
некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође  
је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, г 
он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, о 
ала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, 
ва се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим 
ekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љут 
д жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S 
рла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом о 
о мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у 
реда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку ч 
укава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да с 
еба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Т 
аштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, з 
ијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они,  
/p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се 
— плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: </p> < 
има, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га он 
бе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад  
 тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије гла 
 сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечан 
S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако бел 
јало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, 
 кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела  
тиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која 
на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Св 
мо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи  
</p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран 
оја се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој 
м у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде капији.{S} Већ не обучен као дечко, не 
 она његова.{S} Види колико га воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му при 
дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младе 
чена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не  
вима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«. 
еретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{ 
на да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли ј 
ази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и даље продужи оно њихно, као 
>Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче 
но, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спров 
 тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће  
када она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га г 
} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{ 
годна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p>  
— не дај боже! — она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Гла 
о остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми есп 
нета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки ч 
авању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања м 
ледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм 
ише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњ 
би говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камењ 
} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу 
остаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се ка 
 обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само шт 
ха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хлад 
дравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћ 
.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестији 
чније, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је те 
ито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јованка, к 
очека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слу 
ихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да уве 
аивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њих 
...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџи 
ећ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чек 
, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод  
ћни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред ме 
отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове 
дао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И доб 
 врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тре 
} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, 
S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно зл 
а, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, д 
еном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и у 
то толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, 
ље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах зат 
на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} О 
 Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му ј 
.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан,  
у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле 
сле би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријат 
Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да док 
"Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend= 
 старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен,  
е извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види тем 
обудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо  
вода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видел 
ћ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе д 
 на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p r 
По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још 
ући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он  
 он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се так 
иривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не у 
дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, 
Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како  
ног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кућ 
горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p 
st">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и проси 
 он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p>  
} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио 
кле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за сво 
ге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву 
у им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи  
ила би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се са 
 су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S}  
или к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по  
дело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећа 
ред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из ама 
овор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу ру 
жње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали дру 
 од испружене руке, како и њега заједно са матером грли. </p> <p rend="Tekst">И онда би настало 
воришта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да неш 
д њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... 
ако се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт 
е би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да са 
али у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележ 
>— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала с 
о она из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{ 
 отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Јед 
} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: ка 
оди по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да 
да пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази пор 
ење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи го 
елијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненад 
д њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не п 
 она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p r 
ије као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролаз 
зила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, 
 снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на  
вота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} 
седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Ис 
ала, приближавала. </p> <p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи. 
о — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и о 
осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанч 
st">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак 
као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са си 
и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа и 
и, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да бр 
та. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="T 
 по момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када з 
 дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа 
го је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником,  
квог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас закука за њим: »Младене, брате!« И заиста, кад 
ећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} З 
 лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ет 
о ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код 
о му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p>  
отом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу 
на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, 
 напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излаз 
е био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да  
не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом св 
 би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из д 
отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев д 
 већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они мисле њу 
 доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући г 
се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst" 
та не помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни с 
 да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако у 
а ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће 
рудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла ч 
врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S 
 ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} За 
кама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом дол 
<p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да  
олним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну,  
ен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} 
end="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, д 
лази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка,  
изиђе.{S} Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила  
а одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте ру 
о да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженит 
м у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој ру 
<p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре, не реш 
{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба,  
реба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату по 
са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад 
ара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као п 
ије их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени 
 бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека 
S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p 
ла је и дрхтала. </p> <p rend="Tekst">— Сад знаш и иди! </p> <p rend="Tekst">Како је она отишла 
е нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврну 
бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако н 
пути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страх 
д њега задрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо,  
г.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са броја 
, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> < 
од ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што 
 он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он о 
еднако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend=" 
ћи.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у  
к се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао  
ш онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} 
пред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с 
 мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Ми 
ечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и 
.{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, з 
ј, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледо 
 до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p 
Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако 
се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвр 
збегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изрази 
<p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико. 
нка бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да 
сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била оноли 
одсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су  
 видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај боже! — она остала код оца, па с 
могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува 
овори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да 
ије грешила, бити грђена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господа 
су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме та 
већ га поуче, помогну њеном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полак 
еднако говорила: </p> <p rend="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend 
и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, с 
ише потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осет 
асно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробуд 
ен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Млад 
еде кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не  
, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. < 
реба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се 
матер.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила д 
ивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија,  
рила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да 
и да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што  
, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од 
едала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, 
разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он  
знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да 
смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља ваша 
ђан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако ка 
да, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, ил 
огости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и 
редује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или  
 већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где 
вара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој  
она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, 
{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S}  
ла свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толик 
ва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико троши 
ила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој 
из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромаши 
оварају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје  
 што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети  
а, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши,  
би, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио нек 
, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, зас 
ти.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала  
а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Млад 
 је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не с 
и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужу 
 узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, с 
Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, о 
весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавај 
окажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђав 
d="Tekst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кљ 
 кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно 
одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу сада, могу да идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свр 
ећ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају 
асти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао  
 отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и ње 
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Садржај</hi> </head> <divGen type="toc"/> <p rend="Nazi 
тала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се 
екако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео д 
 каже, одобри да пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради 
ог, како јој после не би пребацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је има 
шћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend=" 
ици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У д 
му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања 
.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље у 
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTypese 
о погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је  
ђе на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и 
ођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да н 
лаву, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака,  
је што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он с 
 себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="T 
јаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пр 
би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио. 
то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то ра 
есе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је  
ћу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви  
лу руку око његова врата, загрли га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима  
браз њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није мог 
а би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> 
с? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије 
 одговара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује,  
st">— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забо 
 што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гледарица је једнако, м 
м путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и зауставља 
е покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с пара 
rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знај 
о решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А д 
">Они оду, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, за 
d="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снах 
 позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би  
ишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на су 
ражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се ку 
ећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек,  
Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је још рано 
н, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дан 
 није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара 
дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће 
уњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети н 
сказују: </p> <p rend="Tekst">»Заробљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности  
ћају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је но 
сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела 
 онога кога воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p 
лици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са н 
 доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог?{S} Зато му је било тешко 
">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, 
 ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она  
био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst"> 
пији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папуч 
није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову к 
нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети тол 
 сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се  
>— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би 
орило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучен 
да, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из ка 
суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стран 
ала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, ок 
="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">Т 
е на вечеру, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без  
ужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, 
у са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, 
то треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, зат 
а нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је 
 била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутнош 
е. </p> <p rend="Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно ж 
/p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи  
, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Мла 
као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је. 
о, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле 
вило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, ра 
Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, н 
како умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да,  
лази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S}  
спред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољ 
д бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај к 
а су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле о 
јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се ни 
, готово заборави.{S} И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она 
оворио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да  
 не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову. 
 баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком, и, како причају, преобучена у му 
t">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен  
вређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да м 
 буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети,  
 и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли 
ривши дућан, одлазила кући.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута пр 
 дизао, гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Te 
и очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спре 
ива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="T 
} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве 
ац, и сад износи.{S} Али он, реда ради, само окуси.{S} Могао би још више, али неће, не да се за 
аре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> <p rend= 
op_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> < 
end="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свеж 
 никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, ка 
подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чу 
у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још ниј 
ити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где 
 Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као увере како они, шт 
 све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разл 
> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Teks 
љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и 
 он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> 
} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако 
изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи та 
.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од же 
d="Tekst">Али она није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од т 
арута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p r 
ува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по но 
Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са  
ави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. < 
nd="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши 
дно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ос 
ивећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, 
ако поређан као пре док је отац био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, н 
авало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод 
st">— Ах! — и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан о 
но га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека 
собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онак 
и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, син 
end="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцни 
д је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви  
ненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад 
 дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би о 
ождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, с 
.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином 
ем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S}  
од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су  
а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Нем 
{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Teks 
ио — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада бри 
} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући  
{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{ 
им га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend= 
 окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами ку 
и плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њег 
м, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да с 
е дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, 
">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Х 
t">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да  
и цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви ду 
у, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре,  
у, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, с 
 дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинам 
еним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљ 
млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће, као и између свекрове 
жљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све  
 отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, поче 
ни хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да нећ 
 сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, н 
нако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва 
ни што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на до 
Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још  
ладен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала 
е да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, 
, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...{ 
. </p> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све ш 
с своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарс 
А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и б 
.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час  
 куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да 
ислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и маг 
вом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него ча 
">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се  
тац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="T 
ер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, ве 
оручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му ј 
{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена висо 
а два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниж 
лу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме м 
 пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би иша 
 уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бри 
е је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толик 
осакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Te 
бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> 
то, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била  
а да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да 
 бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог д 
разну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак 
говаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазил 
амрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа!  
о, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p rend="T 
 увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а  
говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он с 
е ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге мате 
есе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у ка 
S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p re 
. </p> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst" 
оји његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположе 
и чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до че 
 Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао 
е памети. </p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} 
потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа више. </p>  
рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, 
ло ни прекора, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има  
са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крут 
је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је доб 
ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, мес 
аситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се  
 седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осе 
{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да зн 
 потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан су 
 помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудил 
 старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорас 
и тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на земљи... </p> <p rend="Tekst">Покаткад 
ћ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одл 
Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала из њених очију она весела 
 и од њега одговор добије, да и од њега самог буде одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, с 
од плача, нарицања.{S} А највише и због самога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога пл 
на заова.{S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи в 
би се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој. 
 била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино о 
 кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело  
и да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана 
ла у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, сир 
ју, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа 
{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге 
али, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошт 
И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по дућану, 
ки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повр 
ј друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болн 
аниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи сп 
 трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. </p> <p rend="Tekst">Али Младен је  
трањивала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је 
м почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју  
"Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <h 
, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend= 
ио... </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} П 
да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, 
пало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму, налазио 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Сан ме мори, сан ме ломи.</hi> <seg> </seg> </p> <p ren 
 око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела. 
 од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљи 
повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе дворишт 
му она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, 
Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата 
е, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи та 
едно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ва 
невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно у 
то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као 
 се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеј 
.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пр 
којници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеж 
kst">Баба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључеви 
Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ ув 
ометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Ди 
е, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и пос 
нао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац,  
и, изветрености.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да с 
собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S 
аха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стр 
вине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p ren 
да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тв 
. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ћ 
 горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки 
и пре долазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан 
а, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појединих маала почињу 
 једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно 
ва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остар 
о је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, по 
им одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од т 
а се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна  
да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пребацио, она се  
њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, к 
осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, 
д сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, д 
еба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по 
овова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се  
атер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно 
оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре 
вља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> 
ам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Св 
а на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седм 
добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак бу 
чини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са 
 и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како је њој доликовало, било потребно 
ко је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, 
у задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере 
 дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, 
ју на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши не 
 спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу п 
 и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p r 
 ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и ј 
авама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих д 
вши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на грдње од бабе, а нарочито о 
да она само гледала, о њему мислила.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он д 
сти, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лице 
 њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више 
штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање 
ајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји. 
и сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па он 
тном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана ј 
о зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, 
ино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је 
иком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p> <p rend="Tekst">После са 
 родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе новац и плати.{S} Остатак но 
} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и  
еву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За  
 се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с њег 
ући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице 
нађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних  
од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из п 
рговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејан 
е му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити св 
ре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој  
ле на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зат 
 из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и т 
 се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије 
вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маал 
 време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће  
">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако као код других.{S} Он је  
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
 А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А,  
ало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он 
, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Н 
а се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мр 
S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> < 
 почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахан 
поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели шт 
а се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и  
заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се в 
ли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилија 
глас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, 
е могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било.  
е, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу ш 
 посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од б 
 чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у се 
 ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И т 
да јој долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из  
 сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, 
н је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p 
етање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела б 
цајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе  
аденових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи та 
осте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, 
се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалвар 
="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудн 
ројавао и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује 
а је домаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разуз 
 отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладови 
и чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен,  
али.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{ 
реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође,  
о Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно п 
е здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена  
а.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може  
 га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је ва 
 по оним наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не 
 да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као 
 rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p 
а.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, по 
 столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три  
и, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њих 
, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у том 
ећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, око 
а, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији 
ане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће  
 три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут зајед 
а, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће 
их соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, М 
ику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијућ 
ти свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије 
 Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети,  
 јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— Зн 
/p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она 
о и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и  
ројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend="Tekst">Кол 
ну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму 
 да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од 
жутим опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод ка 
S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак 
ико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се  
ему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види 
 паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да  
rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада 
иљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурају 
није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му 
p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, ч 
 цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сва 
, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод б 
но, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све 
д комшијских дућана намерно, навлаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала  
дмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом њего 
су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће ма 
 </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана пр 
 хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма как 
kst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ 
е све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон 
 задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, ве 
еди, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала 
ојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p rend="Tekst"> 
ељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из род 
орњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је 
Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље,  
d="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло 
{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, оста 
дене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зи 
ољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу сво 
вега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који  
помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан 
, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, у 
 му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend="Tekst 
 би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде ка 
ко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да  
, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа. 
и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана т 
и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Мл 
 једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала к 
ладена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узм 
 што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ  
о старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве 
сеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, 
рума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу 
изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се  
разда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи  
је смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто ка 
 здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се  
сио новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и  
их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, 
рочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собо 
озајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хте 
а не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и,  
 да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} П 
ијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућан 
Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући 
опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, н 
олео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} 
је добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је 
ло би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна  
 <p rend="Tekst">Али овамо, баба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као  
 <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући ка 
денових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у  
, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ н 
терија, купац, не отпадне.{S} А остало, све је заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пу 
се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако ун 
 које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мрак 
, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а т 
е хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не 
 да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, ниј 
ере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, се 
осле ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза м 
 од бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за  
гово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били 
и а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од санд 
них женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели:  
 о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе 
ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црни 
Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И  
 смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена 
јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно с 
 Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је М 
 толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе,  
 цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и кли 
.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Те 
 кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка м 
{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погле 
дбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винс 
ске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило 
еднако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S 
? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох 
Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{ 
њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све  
за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, ка 
очито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе с 
равила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не 
 код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и к 
ање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p  
од других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младе 
мти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По  
дњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад св 
p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, умора 
дубини испитујућег погледа, видео је да све зна.{S} Зна да је отац код њега долазио, питао га,  
највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена,  
тана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико 
уму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцниј 
аже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И са 
од Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Ми 
брзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе к 
но.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда узд 
 било онако као код других.{S} Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, д 
н Младен, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се с 
end="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кућ 
не, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали њу да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се 
">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примал 
рата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа бил 
ишом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S}  
че, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их,  
 </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, н 
бине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером гово 
а, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи 
Drop_slovo_Char">И</hi> после као да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све  
било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Св 
ом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p 
ати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му рук 
пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се 
све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро од 
би да је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито 
стељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи  
се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцрта 
 умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с  
чевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и нека 
ш није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S 
 Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу ш 
зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мис 
о мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да 
е, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз т 
о с њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у 
ко преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Teks 
{S} Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна  
ошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> < 
 да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не 
го кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треб 
d="Tekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са  
ему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте гла 
ка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у пот 
дâ. </p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око ч 
авши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, с 
р и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе 
биђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди 
да још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што тр 
лађег... </p> <p rend="Tekst">Младен је све видео, осећао, знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико  
 то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији.{S} Никада ништа неупутно није  
{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад  
— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од 
, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, комшилук 
 нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кућ 
 се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што 
жењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послужи 
ују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, кад н 
ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљат 
ању, сакривању од њега, видео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по  
ижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни посто 
све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред лар 
м, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочит 
о страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се ку 
} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, 
и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убр 
а неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{ 
изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени о 
 ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и  
треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И 
учао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега  
ао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву т 
тупа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери  
 више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S}  
 свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два  
свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обич 
им светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав  
Ево: ово од оца је остало, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац 
а само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p 
 се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и  
е.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, пома 
олази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече,  
спошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде 
ле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у П 
и му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћ 
, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst" 
утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али о 
Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби 
 прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако 
омшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и  
 брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строг 
ања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оно 
ало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst 
 суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да пл 
бу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{ 
ећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да 
лађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна зад 
ћи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, ве 
 увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спрем 
 наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови 
 кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му до 
ену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, к 
бњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси  
аџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему 
} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, 
 одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако извученим крововима, а у 
S} Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И о 
пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегу 
највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако л 
} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се одн 
иха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њег 
ак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </ 
ивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Tekst">Ко 
е све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето њего 
а нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Мла 
ући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два- 
а оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Ос 
S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете 
катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више ра 
 по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субо 
м на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио  
их, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S}  
вече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвој 
ји, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под  
за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе добро затвори.{S} Младен, као стариј 
жне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младе 
на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и  
 да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S 
поређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше 
 се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{ 
> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи 
горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младе 
и се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [д 
 врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад  
авно објављена, ипак њих две кришом већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у час 
ило.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у м 
.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и 
о, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта и 
е код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Зн 
нем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="T 
ekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend="Tekst">Али она није носил 
азбацано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам 
ића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном 
ато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газд 
 вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, гл 
 њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невеш 
оту, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчиц 
е, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће 
је више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од св 
оче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде 
 она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мот 
хове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S}  
ну је био непријатан.{S} Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... </p> <p r 
пред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође и 
ако више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање,  
ве више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и  
убе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда.  
 њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти 
лим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова  
»ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецим 
све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој ко 
 одскочи.{S} Дан леп.{S} Освојило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, ј 
би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко п 
ш дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и  
дајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, 
 је он звао.{S} Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И 
ту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, те 
ош стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, зна 
донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још  
лушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p r 
знанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази 
или њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу о 
еба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад 
то је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </ 
ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до  
апији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да 
рва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чи 
kst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој  
{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, 
</p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, 
 Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа,  
ст, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и  
ног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се 
ар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезет 
међу њих и Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ св 
а свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумба 
остраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена,  
, рече јој: </p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p ren 
">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде 
 баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у с 
 из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, 
 зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и  
ових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би прич 
да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико ј 
вале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, 
очито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на  
а, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, 
акне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око куће, као да би хт 
 чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи  
и пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им о 
 час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, мушт 
е и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као 
 за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема 
ао да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе кућ 
 кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла 
пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на гор 
гнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из поједини 
на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, ут 
се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да сада н 
њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила  
еним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешењ 
Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа 
оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме. 
да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на мах 
сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чарш 
ом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно ув 
ан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати 
их, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S 
јим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оце 
о кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере 
 </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли  
, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, ј 
а у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су вод 
 У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још ус 
о нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао  
вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, са 
д се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, прима 
 Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога с 
ена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} М 
о је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Мл 
кала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле 
и за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала 
ди обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да он 
анима.{S} Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Гор 
оване плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst" 
шта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, ч 
 диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако р 
Свеће! </p> <p rend="Tekst">Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећ 
на из куће излете.{S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S}  
у светлила.{S} Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистин 
="Tekst">— Нане! </p> <p rend="Tekst">— Свећу! — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неуго 
ачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нов 
етле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе 
во укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега која га осветли, постоја и, кад он ни 
азује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S} И према свећи, 
 када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и 
 судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, дубок, густ 
 увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, бра 
х жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења 
њем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p re 
 и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као  
атер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручко 
аши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да  
ир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам.{S} Добро м 
ка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, нек 
 морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе н 
прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упит 
хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S}  
 била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом 
 сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворе 
Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до  
, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хл 
иха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, веселошћу, раду 
нахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за 
ама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах  
такнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, у 
ћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чис 
ир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и  
>И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене ск 
ао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепе 
ц, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се 
ди«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају н 
тац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу 
 наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не доз 
st">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поменула поред осталих и њега.{S} Онда о 
је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна сваком 
имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је радио ка 
rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљу 
о је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чист 
 осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{ 
не скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећив 
рши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах 
 грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} За 
акрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прв 
 би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро  
била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осећала је, и као да је знала, да о 
ла, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p r 
 да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tek 
итају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о њему, М 
з пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгу 
 све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим при 
 и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима 
маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани тако 
н се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, до 
ажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у об 
пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред  
, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само 
ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S}  
где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао  
гор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, висок 
треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријућ 
куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, из 
це, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекр 
ду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад,  
, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно прол 
ито она, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трч 
а се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баб 
а су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си 
ога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не д 
 баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу М 
 дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситни 
Сад, сад!...{S} Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве.{S} Мајка би и бабу дочекивала 
а долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су руч 
ла и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које 
.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чир 
пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, 
усти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{ 
, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Мл 
д изненађења, радости, побеже.{S} Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора одели 
и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протеза 
готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са редом окреч 
ким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би 
ио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође 
еселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се 
 због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и пос 
и га.{S} Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је 
 сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на ве 
ш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p  
 трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не  
олазили.{S} Он постао добар, већ сасвим свој домаћин.{S} Ипак, Младену је био непријатан.{S} Не 
комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, 
ема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као с 
олест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање  
 уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S}  
м, готово је више била код њих неко код своје куће. </p> <p rend="Glava">V </p> <p rend="Tekst" 
о, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега зајед 
ме.{S} И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јут 
већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне  
 своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{ 
rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остан 
<p rend="Tekst">Брат му, њен муж, он из своје нове куће право с мајком одлази на капију.{S} Као 
{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту 
S} Заиста не оде.{S} С осталима посла и своје. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Матери  
 се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео 
и на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и  
ћан и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувен 
ве спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, д 
 у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања  
 сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да ј 
S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, 
лабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о 
/p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у  
гледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти ко 
 њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst">И зато Младен, као да је т 
 да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одо 
осно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, 
прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек уми 
, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу ј 
о то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а пона 
ма осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како н 
лици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из ча 
p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је кака 
ргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због тог 
ређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, ш 
ао неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног њено 
 Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе,  
имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим. </p> <p rend="Tekst" 
 њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је 
ато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов 
 да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то  
 сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих от 
у« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигар 
ћан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p 
у, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
амо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући како  
г њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погле 
та видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа  
чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend 
а њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од о 
ми«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало 
реболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовље 
а стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу руку око његова врата, загрли га.{S} Са 
дно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Та 
 Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, п 
а неизоставно дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види« 
 и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она  
 подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{ 
алим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, гр 
шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то  
је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивал 
ста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пуст 
рговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености 
<p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је на 
него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести  
их да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S}  
а ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом ње 
"Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе 
зио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, такав чове 
>Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, на 
собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не нам 
S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она 
а идем! </p> <p rend="Tekst">Као, сада, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази 
е бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне та 
ekst">Она само клону.{S} Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обор 
е може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји  
</p> <p rend="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме 
 још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је 
тео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решено о њој.{S} А знао је да кад би мислио, м 
о је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чек 
да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и мате 
би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује м 
рашно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа,  
од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из куј 
век трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови по 
а општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђениј 
љиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори с 
мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од с 
ти би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и с 
ше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији  
 А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. </p> <p rend=" 
о чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног  
!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћ 
 И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење и 
} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чу 
чита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се 
ући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S}  
{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Ни 
 се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав преносила је на млађег.{S} С њиме, па и 
би или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да  
е да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети д 
 жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очиј 
»што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се 
их бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња 
и лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање  
ирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на 
, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви  
ћан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, с 
одио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту,  
ек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стај 
{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је боле 
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </ 
 погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима 
но, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећал 
, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не доче 
Tekst">И после, опет као пре, не решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њ 
ве, повезаних вилица.{S} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и она 
kst"> <hi rend="italic">[На свадби пева се:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
здигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S} Из појед 
олазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst" 
окаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S 
оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, о 
ицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Наро 
аква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школ 
 те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да с 
њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за д 
ешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се 
вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба пра 
о би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на велико, а да се 
е породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно  
, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света,  
на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упу 
рче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је 
 и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он 
в, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не ж 
е, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> < 
к се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова 
 штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младе 
а их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, 
 неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде 
и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак,  
да, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, а 
"Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само 
и свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p> <p rend="Tek 
а, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке но 
 је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав  
, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија,  
ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије 
напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња и 
новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почел 
ећ значи да Младен води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оц 
оје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројан 
 и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод,  
је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и  
дваја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} За 
 радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Младена, дете, не би устручав 
ла а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад присп 
кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него 
, не изда.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p>  
 морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, коли 
о њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да  
пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p rend="Tekst">И баш зато бил 
ако случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек дол 
ска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p 
ћа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, г 
 бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као д 
еди, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заи 
и јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима  
 рад, куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не 
к он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љу 
че тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и 
је сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се б 
а по другим потребама, друго, понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одув 
седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цепте 
, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend= 
танком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst">И кад Мл 
 Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се весе 
реба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И 
и да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tek 
е, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: 
а, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору  
де из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчањ 
акав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар 
е по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлости и пуцкар 
ноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред ка 
ако радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап г 
и, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} 
а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Ота 
е шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} С 
S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од своји 
шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, М 
ст те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> < 
 А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чарш 
 бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, јер место оца пост 
део га је кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају усе 
 </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p rend="Te 
н глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откада тако се 
Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и 
пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове баб 
 отац му за пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рук 
наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} 
ота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у ред 
 можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика  
 љуља, пева.{S} Највише, најопасније да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајућ 
.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шета 
спраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} 
шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који 
позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не уз 
ог бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У т 
 плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када  
шапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то  
.{S} Могао би још више, али неће, не да се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, 
, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша к 
Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend 
е све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто 
.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p 
ли, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши,  
ену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ 
ме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p re 
мокрим пешкиром, коју му баба донесе да се расхлади. </p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади  
не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S}  
ај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара  
 гледајте, раније дођите.{S} Немојте да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по ду 
 види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из  
лаве, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздиг 
да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове одеће.{S} 
м почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, из 
ло време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њем 
ргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. </p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у ве 
адена.{S} И нарочито кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него о 
јана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, сл 
S} Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зат 
 траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада,  
ат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није зна 
 Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајк 
се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и  
зи к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S}  
 да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је 
 Бог!{S} И ако је Бог!{S} Бог нареди да се пати, мучи. </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> 
 сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него 
браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како и 
 И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их  
ј горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p r 
ње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесц 
 коју је на њему оставио, а он мисли да се повуче, па, наишав на неисправност, већ побеснео и г 
њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, по 
ављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, 
а надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, и 
ни, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сами. </p> <p rend="Tekst">Изгледало је 
 и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па кад би Младен 
 никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, М 
а, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... < 
а Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном  
је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, д 
одина, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, погрешио, никада не би учинио 
а узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, игр 
 мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафи 
 кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при  
ла се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.{S} И не знај 
брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. </p> <p rend="Tekst">— Остави ме,  
стало.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је 
од он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође 
у, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба,  
име, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чуд 
м. </p> <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половин 
у Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не 
 rend="Tekst">— Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га. </p> <p r 
надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> 
да, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </ 
Tekst">Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... </p> <p rend=" 
емо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да с 
е, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом 
је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ  
 из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после ручка, па све засићено, у 
 се нахвали.{S} Видим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему 
 ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и 
гледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— На 
</p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на  
зненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, весел 
е, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га  
о се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више т 
кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Т 
а. </p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којека 
 Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем 
вучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне 
ово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом,  
> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, 
 њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене бел 
ена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Ста 
 већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се ч 
еђу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за к 
гурао наслагане даске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баб 
, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све с 
како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто в 
ан да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као у 
{S} Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање рав 
 он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурн 
се оне не плаше, већ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као 
а и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала би је и одлазил 
ко је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара. 
мам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се же 
.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће  
nd="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепе 
која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђе 
атоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Гр 
ебало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали и 
">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> 
. </p> <p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рук 
е, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћено, без 
овима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дан 
ангала.{S} Из појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварај 
 у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама  
а, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је 
 би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ р 
?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну ку 
ели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста 
>Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би 
ња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не 
у да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и о 
{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази  
ожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекров 
амо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су 
 човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се. 
 чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи  
о не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} 
... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да н 
ева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада би 
е да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много зна 
 да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена л 
 простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, 
опи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао ј 
то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. </p> <p rend="Teks 
шће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пу 
 Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске кућ 
екујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, п 
 чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте г 
прата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час високих ку 
ао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дана на дан све било чист 
Tekst">— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рука 
апред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баб 
е и, кад баба беше изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изне 
ељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресу 
обе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реш 
 оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она с 
на, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до  
лом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид ни 
ка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица... </p>  
ено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, б 
покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, ко 
} Испочетка није пристајала, изговарала се да младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој 
к код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли  
ца из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S 
ета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, т 
им селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, 
х соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововим 
 амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела 
ра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S}  
 свадба свршила, она, Јованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од 
ла је од прозора позади куће.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна ст 
лаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему  
 заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, 
<p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој 
 што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије г 
 за све крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала 
 да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле,  
ошто богато обдарила гледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није  
 после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настав 
ли да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је он.{S} Њега зове. </p> <p rend=" 
о, клецајући, обамирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} 
едала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само 
д подрума, сандука.{S} Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из д 
ње.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљ 
и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ  
ула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, 
ало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се 
 сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, на 
<p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из  
} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући,  
ленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А о 
 су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се,  
е, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис. 
кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p 
протном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтан 
г њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве 
брате!« И заиста, кад је он отишао, она се понова поклопила по разбоју и плакала, плакала не за 
јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да о 
притисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од ба 
би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, 
 да питају, од ње да ишту.{S} Али и она се о свима њима по кући бринула.{S} О матери, оцу, о ње 
еницу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">—  
 клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, п 
ко хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе 
чала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, 
 седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, с 
о она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нароч 
кује испред сваког дућана.{S} Разговара се.{S} Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје 
ирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој колики је био паз 
, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га, истрчавала би и размажено,  
ри, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умере 
урно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсиј 
 rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на г 
и могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да 
} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да 
 rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Сам 
ако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, 
 шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у  
епти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.{S} До њега сед 
се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње оту 
, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Teks 
да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући  
е дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и сп 
лаш код сваког застајкивала, код сваког се здравила и остајала да се разговара.{S} А све из стр 
и, готовљењу јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраж 
а њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, з 
<p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопад 
д год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одла 
израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само из 
 метну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </ 
ма и високом двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на 
су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p 
ен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.{S} Њена в 
eg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отво 
 је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S 
их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о к 
S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да је 
.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. </p> <p rend="Tekst">И оп 
чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од стра 
а, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се п 
— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све с 
сетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она,  
а, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и ун 
обио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али сада — свршено је.{S} 
бола, не од љубави, већ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, 
чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад зб 
 за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега са 
у из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захл 
у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када  
е одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепш 
} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Оставља 
у код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка м 
е као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог там 
 још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе,  
а, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. </p> <p rend="Tekst">Је 
, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог  
, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је б 
о други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.{S} Она је желела да га ви 
а се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицам 
кру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу 
ротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада  
лост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти 
азитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице 
еде, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Млад 
 и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим т 
ада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Бесна је она.{S} Ка 
ише њега и иза њега, горе по небу, диже се, растеже и пада.{S} Гледа како башта, зелена, велика 
, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> < 
ла се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, упла 
ло, патило! </p> <p rend="Tekst">И диже се.{S} Пошто богато обдарила гледарицу, вратила се натр 
 плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубил 
мила бедра... </p> <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легл 
nd="Tekst">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, б 
 радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, 
са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући 
на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак 
е у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко с 
ивота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Сло 
пкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Стан 
о.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што 
наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, р 
риђе јој и наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао  
мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао 
као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о  
ад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се  
 власти, положаје.{S} Газда Младен није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врат 
, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. 
Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће  
 Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="T 
њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од 
 као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу  
ла, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба д 
ело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S 
ако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као  
"Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да 
е млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, 
га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за саве 
што је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали,  
лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је 
 жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, ви 
чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или  
end="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">—  
пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p 
иде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре 
S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у поко 
 вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио  
а носила јела и пића; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, 
уће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пића; просјацим 
Ко зна?{S} Истина да добро иде.{S} Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих 
платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепаш 
ћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, иза 
да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је,  
} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била ун 
 обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као 
 чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у  
кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јек 
.. </p> <p rend="Tekst">Покаткад занесе се.{S} Остане сам код куће.{S} Празник.{S} Мајка му, са 
ре, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Te 
 као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом 
ве више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде 
 да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: < 
оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И колико је пута Младен виђао  
 пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме да 
и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако 
о се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p ren 
у да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето,  
ај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе н 
 вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари дру 
} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била је о 
рицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жен 
 замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљ 
он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па  
ди бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти,  
ази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она м 
 и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: < 
прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто 
, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p ren 
 је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти,  
, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши  
 не ожени, какав је он, никад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смеју 
 може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота ж 
е сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет 
 њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска 
више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би ка 
рака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га 
испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога с 
 леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по 
екнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развијеном јој, белом врату јаче, виш 
 се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он 
аборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чека 
а, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле 
пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} 
 развијеном јој, белом врату јаче, више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бу 
он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи 
учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у к 
 још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском 
st">И њему, његовим молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене 
 је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи  
 улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола н 
а дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је с 
д би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обича 
олемо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном пу 
 </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојк 
d="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим ду 
м је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га  
н узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тра 
Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала б 
kst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно М 
им рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чи 
, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут на 
о је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, пос 
лом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама  
свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији бра 
у, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
 из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у  
ко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запит 
ња, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} 
нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, сад!...{S 
 одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио.{S} Овако, само би болно лежао.{S} Баба  
служи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: </p> <p rend="Te 
ле суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и  
е, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као 
а.{S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, оп 
И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жен 
да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tek 
капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо д 
 има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он за 
е пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих отрчала и осветливши дочекала их. 
за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати  
оварала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и 
 и осветливши дочекала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend= 
 толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толик 
 као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И М 
{S} Није могао да оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је 
 оде кући.{S} Издао би се.{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p re 
ивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? 
и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако 
ао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли  
ош седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта 
ријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере 
 њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно  
 тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући 
е, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што с 
, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S} И само да баба или мати ш 
о засебно, више од свих њих, здравио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p>  
 у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље мате 
S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући  
о, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза маг 
о матери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, к 
би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, к 
им шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи 
{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{ 
у ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одм 
ала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, к 
ки топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! 
лазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно 
да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, 
 њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне 
дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде 
а углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На 
в се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега  
е сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У озна 
 до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p r 
се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се истицала како с 
ен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, од 
ном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био  
иком саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јед 
ахом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, неја 
 убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њихов 
Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У праз 
еше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све свршено, јер  
хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онак 
апију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} 
 понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, 
ну, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било  
ти, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан ос 
, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он с 
p> <p rend="Tekst">— На, пини, расхлади се! — вели му баба некако мило као благодарна за тај ње 
ен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећо 
говора видели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Млад 
ана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз 
им, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је 
д Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, б 
 Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи пис 
талне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не вид 
">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Дан леп.{S} Ос 
ад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхо 
еки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то д 
ржећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p>  
акав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви ње 
тра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока 
у сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато 
 дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <hea 
 брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бо 
а већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу.{S} 
, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово исказују: </p> <p rend="Tek 
, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бор 
људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, положаје.{S} Газда Мла 
. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Ка 
 распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере,  
 опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац  
ли на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда  
кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милости 
ему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом 
аиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: </p> <p rend= 
ди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, у 
, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.{S} Али се изненади к 
а, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, 
о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. 
ворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од ов 
. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend=" 
<p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми по момк 
и да ја не дам, па и само неће, само ми се је одрицало, мучило, патило! </p> <p rend="Tekst">И  
ји, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред  
ешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p 
рзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање 
длете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити.  
} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне 
ицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и 
ише зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплак 
е и Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака ш 
 око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она 
не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па 
е кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима 
се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заис 
му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на сед 
не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, ув 
 то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину прес 
="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе кол 
еди... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, придр 
их другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не ч 
а нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхт 
е све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за 
ила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и 
њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S 
о што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p>  
гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мисли 
у Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџи 
ок напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, сил 
 му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме  
испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се 
случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Мл 
ад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, сасвим као да је 
свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки 
није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p> <p rend="Tekst">— Пољуби ме! </p> < 
и и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцни 
као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао,  
им себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend= 
идео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види  
Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њен 
 трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, погнуто иде.{S} А осећа како је болан.{S}  
о не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од кућ 
ије да се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с че 
ед њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо, у четир 
а сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла  
тац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других 
ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта 
ручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, пот 
њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да  
ла, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити гр 
ао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако  
а ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти н 
инила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="T 
Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, у 
 још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="T 
.{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да д 
ано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ов 
гледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и М 
ино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива  
е, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и  
<p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам 
 до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле ј 
од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пр 
х око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе 
 јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног п 
а да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: </p> <p rend="Te 
ан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што Младен рад 
естрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца 
почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </ 
страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још  
а.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из ск 
<p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чу 
 не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst" 
та за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара,  
 дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од њего 
е, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јој све што 
јем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, в 
вца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му при 
јући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно у 
 камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, 
да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и он 
ла.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> 
ко овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове. 
и жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, избо 
чеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst" 
 готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пу 
а већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани,  
, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао  
же.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се он 
ата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени св 
Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дош 
денових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са м 
о, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зај 
е обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Сто 
 љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што ј 
н, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јор 
у који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опе 
и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зи 
кад дође, она долази некако као кријући се, да се не примети, као да није на досади, на сметњи. 
е на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не 
а, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, б 
, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, 
ки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га 
инко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно одговорио је: </p> <p rend="Tekst">— Доб 
хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p rend="Tekst">— Ама није, нано!{S} Нисам ни  
од лозинака долазио би.{S} Приближујући се већ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у ко 
ије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не же 
радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у мага 
цао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен,  
носећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додава 
 осетио би очев долазак.{S} Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би с 
 не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бац 
рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једи 
збрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен 
биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући 
пију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S 
kst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. </p> < 
т, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући с 
p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p re 
је и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и  
ћи се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst 
ли задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се 
 око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек 
аспасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећ 
е из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим 
еном Младену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носе 
у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, препл 
јања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истре 
p rend="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње раз 
 </p> <p rend="Tekst">— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њ 
он има за ова два дана да им каже, реши се...{S} А као да је предосећала да, ако њу не узме, са 
бе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да  
} Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље  
а, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси 
S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само кака 
озрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо јој весело те 
ошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије  
арији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влаж 
 шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, ст 
 лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што 
 </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли та 
диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте г 
а а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта 
 као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса,  
И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, ус 
тране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе  
аба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом,  
то је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избега 
ekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баб 
учаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend= 
комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слу 
ти.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Мла 
ови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{ 
 узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S} Ал 
ају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду 
ака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарн 
 него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети ј 
аког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао  
деље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскуд 
е седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округ 
} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљ 
— Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога,  
 дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао да није за њ, њихову кућу, 
ла, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати,  
а још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широ 
е хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћем 
из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива ка 
, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирн 
 свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и по 
ekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи г 
у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана 
о што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.{S} Али сада, ов 
 седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазе 
низност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </ 
, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S 
ан куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља 
прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви 
 му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи 
и хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема са 
ац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред ба 
 треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и 
хте за њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослоб 
ано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што с 
 — викнуше. </p> <p rend="Tekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју  
seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним  
и њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу 
лобођење, радост због нестанка бабе, он се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задрж 
 још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго ч 
ну.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена  
ила се, легла и већ морала да заспи, он се диже.{S} Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, 
као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао  
шија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погуре 
о му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога тр 
им, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, 
 ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади 
>— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је 
вега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори  
 ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p rend="Tekst">— Идите ви, ја нећу.{S} З 
 је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне њ 
моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јо 
, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да 
уће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни до 
 га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новц 
ије смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она до 
рво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршиј 
о би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под во 
ућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старо 
ности покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кр 
 </seg> </p> <p rend="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">М 
а би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком  
ључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је д 
оже добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћн 
да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му све 
ла је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код сам 
к једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, х 
 родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером 
 познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, дол 
ој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и т 
ао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуд 
низно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> < 
"Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође  
колу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да с 
{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, 
еко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да о 
 бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.{S} 
ао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није 
 смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена,  
 Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња 
ан.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама  
 би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ништа не помаже.{S} Нити 
са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити 
ко, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не и 
био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морал 
се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови 
аивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не  
ало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушл 
дена види да ли је задовољан њоме, како се обукла, накитила.{S} И једнако вијући се, заклањајућ 
вађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="T 
и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{ 
о са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје и 
обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа.{S} Њен 
ју, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} 
ве изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарен 
зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [глед 
 Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више 
а, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом 
ким чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад о 
лу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како  
зговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њихов 
ав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вече 
мах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и,  
о чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се п 
да се из механа, гостионица виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се 
аше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво исп 
спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на  
ја га осветли, постоја и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Т 
 да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, оби 
} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, јед 
— Ништа! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p>  
у, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када  
 <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала  
 да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од  
требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, сам 
њу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Te 
 једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осет 
ју новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину 
 магаза колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе 
јући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе,  
зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И 
љала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p ren 
ку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла,  
н се као и пре држао одвојено.{S} Ретко се међ њима задржавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута 
.{S} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најб 
о.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И  
товали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе,  
 и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p  
ен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као др 
Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи  
свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и 
едали и запиткивали Младена.{S} А знало се зашто долазе.{S} Да виде, прегледају.{S} Да ако Млад 
он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сир 
 и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend= 
, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, 
у.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете ни 
 би ноћ била обасјана месечином, видело се све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке 
 из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> 
ма на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело  
иди да је код ње све прошло, заборавило се.{S} Отац као да није ни постојао, а камоли његова см 
то треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S 
е још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, субо 
 желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха,  
, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није 
је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чул 
авана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чу 
одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше 
олики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Та 
чен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна,  
о) и погружено, не говорећи ништа, немо се долазило и одлазило...{S} Као да се очекивало нешто  
х дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они д 
сети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже,  
ју у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> < 
а се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију 
лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и прошавши поре 
одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се.{ 
ретко да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или н 
ако њега гледа.{S} Зна да је лепа, лепо се наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од  
ије изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући коли 
ршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срам 
лепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, 
рче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младено 
е, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и,  
двојено и он се веселити, пити.{S} Зато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа  
од затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брз 
о зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта. 
одневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им.{S} Висока,  
 чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како  
етила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? < 
> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма  
 меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="T 
ао гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што  
је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, доз 
ко би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она н 
 Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p 
анкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, некако 
ћи за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутр 
 њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ус 
} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна чар 
 онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати  
учи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, ун 
ем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да 
о поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно.. 
баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за дру 
амилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба,  
топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, о 
њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од о 
ар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S} Као  
S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, 
">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тев 
ви пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
а, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући  
једно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде к 
а да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да  
 чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био за 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend 
у. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молб 
се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозр 
 га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља 
а је.{S} Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по тр 
 је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, ме 
одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на 
тишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето  
елог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи н 
 би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чист 
ма трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треб 
 у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али ј 
га обавеже, да би и он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S 
етеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, прибрана 
Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћ 
ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> <p rend="Tekst">Сахранио је онако како  
ше, посрну. </p> <p rend="Tekst">И опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, канд 
док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испраж 
не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p> <p rend="Tekst">Као да је он Младе 
— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њих 
већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} 
гатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да 
ло од куће.{S} Отац Јованкин и мати већ се никако нису виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чул 
 Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплаше 
и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипај 
риште и башта леже непомично, оцртавају се.{S} Из кућних врата допире светлост.{S} Баба је обич 
, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћ 
ући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или к 
како слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, ш 
 престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била верид 
е под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака 
мо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољст 
и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да 
ом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју  
Дакле, сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, 
чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натра 
ирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједном као ноге одсеку, као да клецне.{S 
rend="Tekst">И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, 
о дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} П 
е.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend 
 се обуку, пођу, они дођу до њега да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели 
и ручао или вечеравао, надгледала да му се све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред ње 
ек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, по 
ије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и успл 
нко, заразговарале се па... — као да му се извини. </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако — одобрава ј 
да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се  
ође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, 
сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће та 
чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто 
кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да т 
, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче с 
kst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst">Пошто њој одговори, одла 
> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. </p> <p rend="Teks 
и са неким као сажаљењем, јављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p 
 на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p  
пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.{S} Јо 
kst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А т 
н то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он ув 
, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зн 
 целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан м 
S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је о 
и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="T 
ан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњ 
Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то 
 шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном, место да назове бог 
 улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не изгубе га из вида већ га поуче, помогн 
пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, 
 да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући о 
а баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, 
, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да  
...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори,  
 износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци целе  
зишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћ 
} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне  
е, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио ми 
 највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове 
} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, вече 
егунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била срп 
 од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и пр 
као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ос 
Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше да  
али износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маа 
позна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p rend=" 
ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо 
е, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.{S} Види се по јако извученом крову 
а му се предсказује, да је осећа, одмах се диже, пали свећу, пушта капке и затвара прозоре.{S}  
н, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} 
/p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} За 
 на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и  
ерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} П 
 кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и с 
ко кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, 
га, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је ј 
пође за другога.{S} И, сажаљевао је њу, себе већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, д 
 да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели,  
ново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затраж 
ила по разбоју и плакала, плакала не за себе, већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву 
 круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, о 
, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао.{S} Још мање да, као пре, 
ао повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђа 
 у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p  
аче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од м 
S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да ра 
све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ништа на себе.{S} Никакву бригу, посао 
 један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад 
еде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па 
ен све из његових магаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задо 
д, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви п 
це, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га  
.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући 
стинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповеда 
естре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале 
, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну 
 <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него 
као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече 
Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.{S} Зна да 
аспознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p 
тећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку 
 за његовог брата.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му  
} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се њего 
 ме ломи«, он је налазио песму, налазио себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} 
жину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као пр 
ве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлот 
упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, 
дбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су ти 
вао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно  
 у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као празно место за некога.{S} То 
вала.{S} И одједном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли б 
опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него немој на ову децу. 
них зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и,  
е могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} З 
end="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да  
ећ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће 
 једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? —  
ладена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији сед 
ладеном се здраве као са другом, равним себи.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и 
</p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало се да он рђаво неће  
 дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме о 
ње око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Могу  
 чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег од њих; кредита отворена, ј 
а, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tekst 
н, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и  
ђе, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силн 
 Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смеј 
плаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, од севдаха горег јада нема!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend 
hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
к прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципела 
ekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен 
егда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, и 
">— Ако, ако — одобрава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита,  
сти онај јучерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док н 
сто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено дру 
 Напољу мрак, већ дубока ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући  
ако баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— 
 механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и  
т, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта 
осао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опран 
ала их.{S} Младен би се разузуривао.{S} Седао, и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нан 
ије штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, 
ра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави  
ћи него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наоч 
ште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша как 
ка.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што т 
ваљени, раскопчани, по неколико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што с 
аспасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Мл 
чка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здраве као са 
орњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мр 
пава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су 
ично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до 
кама, једва горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, 
 — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младе 
, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, 
говорили би: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се уп 
да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би  
везана око врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно 
кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повеза 
ошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао, надгледа 
ње, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p  
стре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико 
 донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав сре 
ебу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља 
едељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и че 
ед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с н 
сле, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у 
ли ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно с 
но немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, ст 
е склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, с 
е људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, крета 
ре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за крат 
хова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек  
је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како је заис 
и као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само  
око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа. 
 с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаил 
 да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута т 
е сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговар 
 </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскоч 
 треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, по ули 
ао и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како  
има.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би прича 
а била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до  
товао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни 
 је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p re 
, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближ 
 да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.{S} Као и пре 
а све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да с 
зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S 
у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни  
мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три н 
зет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит 
 rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p  
— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим 
осле ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом,  
вршим, па бар заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро 
ј Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минта 
у, затворе капију.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих  
да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, прод 
чно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи, куме, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се 
 и нудио и бабу: </p> <p rend="Tekst">— Седи, нане! </p> <p rend="Tekst">Али она, прегледавши п 
а некако свеже, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у к 
 и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој свој 
у донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њ 
ом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано в 
у, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврд 
мо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе м 
умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разгова 
ршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав сре 
 пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, нат 
st">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко  
еди.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Која дошл 
зником, после ручка, баба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа 
} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А како је весела, свакога ко про 
туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се  
ука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ништа.{S} Само на лицу му као неки одс 
ен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S}  
ових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појас 
као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жур 
ости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао,  
м климањем главе.{S} До бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се и 
 свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, о 
ен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће, без ик 
на још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће 
н видео онога како доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући 
како, макар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим 
>— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, ра 
ет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће чет 
К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле,  
у.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p re 
ек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он, так 
а ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела,  
 му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, је 
p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тоб 
шом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхт 
 било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто за 
Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да 
ком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p re 
а се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како  
неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у 
војим по падинама раштрканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варо 
">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не о 
де казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p> <p rend="Tekst 
цњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганк 
а.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или  
 дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим и 
рој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, цело 
{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разликовала се по новој ша 
{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрин 
 Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још  
а улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редов 
ок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с при 
римање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало с 
на, Ката, која је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по  
, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младен 
адовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, с 
 млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.{S} А не да је, као сада, с 
 кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремал 
али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављ 
 стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и д 
е га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада  
слетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних нав 
је, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби 
, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица 
ега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, заст 
, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задуван 
ћ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чини 
доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као уве 
ато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела виш 
ако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, ид 
 он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена  
ла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p r 
 </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не 
се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као  
Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући 
оћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код мене. </p>  
p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Добро кад си дошла.{S} Још мало да свршим, па бар заједно да идем 
> <p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, не 
е чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Ха 
екивала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њен 
овљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била нестала  
 rend="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и д 
авио би се: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, пријатељу? </p> <p rend="Tekst">И на одговор, ка 
се здравио: </p> <p rend="Tekst">— Како си ми, нане? </p> <p rend="Tekst">Она, од понизности ни 
пта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, рав 
p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта  
ној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и 
, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што н 
ере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато т 
терина веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чег 
ену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се вол 
гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Главу не диже, не осврће се, в 
 око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До  
мо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена. 
 отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слуг 
едајући га како с дана на дан све бољи, сигурнији бива, кућу пуни, радњу проширује, као да је о 
досећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада.  
ан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се  
, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </ 
о, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p> <p rend="Tekst">Гле 
ekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, ув 
{S} Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже,  
 више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, 
да што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвор 
{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да оп 
павање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно 
а воли...{S} Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tek 
 глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{ 
е он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би б 
се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што  
о, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. </p> <p rend="Tekst">После вечере, од 
сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши и проша 
стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало 
овци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за  
о пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толик 
о, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код 
 не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна,  
та ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање празн 
и, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као ш 
, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напослетку 
е, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му ка 
и...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се  
е и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану 
јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао,  
ој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{ 
 он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> 
="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend="Tekst">Видео ју је обучену, и 
 страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој п 
ладен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у 
 од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се 
осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време  
 Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући.{S}  
му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и у 
ених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била ув 
 загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, 
, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни по 
S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави  
се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чар 
да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да 
упротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S 
ени!{S} После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, ула 
 а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свака 
аде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst">И онда је, као и  
рек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend=" 
ило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година т 
а шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћива 
, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истин 
довољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још 
би: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Tekst">И Младен, 
аде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p rend="Tekst"> 
о је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушк 
но, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да 
, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да уз 
ије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, с 
рочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли.{S} Син јој је п 
пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему оставио, а о 
жно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он в 
да. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подет 
ју.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p re 
, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану,  
чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је да Младен неће [пристати на његову женид 
 те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend 
роћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, 
 види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није о 
ав на неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба 
аставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S 
nd="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у сва 
би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? — оглашавала би му се и она. </p> <p rend="Tekst" 
ала: </p> <p rend="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта м 
 то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! — муцала је и дрхтала. </p> <p rend="Teks 
бијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би д 
 настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко!{S} И ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути 
мо одгогори: </p> <p rend="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више  
је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, се 
p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, пла 
је, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{S} Него дошла... </p> <p rend="Tekst">Младен зас 
ладена. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst" 
за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је купов 
 <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам... </p> <p rend=" 
ед њим. </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">Сам је он морао да се до ње 
д њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш?  
би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S 
а се диже. </p> <p rend="Tekst">— Једи, синко! — поче га нудити баба. </p> <p rend="Tekst">— Не 
: </p> <p rend="Tekst">— Па како си ми, синко? </p> <p rend="Tekst">Изненађујући се, равнодушно 
ала: </p> <p rend="Tekst">— Луда ли си, синко? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном д 
говори: </p> <p rend="Tekst">— Не знам, синко.{S} Видим: дошла и седи код куће.{S} Мати још ниш 
вара: </p> <p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им 
, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите.{S}  
— Добро јутро, Младене!{S} Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог,  
а њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. </ 
и да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не један 
Боље... </p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику  
 старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну, нестане их.{S}  
.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу  
е то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и оставља 
или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — ве 
 бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и проп 
у у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим  
и се.{S} Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у пос 
о је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, виде 
матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву св 
шко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише о 
да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.{S} Дак 
жу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену, не само да с 
о у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а  
кар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосн 
ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се боја 
бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S 
а одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али приј 
ио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у рад 
постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега 
ушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, 
може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође д 
та да је пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није  
{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} 
 кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И при 
по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потрош 
у.{S} А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, н 
остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он 
"Tekst">После бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена 
ови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап  
е најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Је 
Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадб 
ају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље п 
 увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на 
 шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни  
ве и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> < 
рави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао.  
урунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, поч 
в дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дн 
ила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се. 
 једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљ 
> <p rend="Tekst">Како је она отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплаше 
а воли.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Ал 
као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен ј 
стала да плаче.{S} Зинула и гледала.{S} Скаменила се готово од његова изгледа, гласа.{S} Ништа  
дговора и изненадна одласка му, она као скаменила а само јој очи радосне, подбрадак јој се смеј 
 у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би 
га Мике да буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst 
ћи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би 
ду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одлазио. </p> <p rend= 
лог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе по 
бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. 
 сасвим клону, паде.{S} И поче да бежи, склања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увре 
ао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају. 
{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, ниј 
 је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћ 
ма да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, дво 
.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колен 
ајгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу н 
ена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{ 
то не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагд 
бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навл 
а стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њег 
ут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена  
у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, н 
на сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="T 
олима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како ј 
је, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није пок 
риносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, с 
rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, в 
ече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, исп 
а попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{ 
већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Te 
 одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.{S} Као обично, казује 
Већ дошао би до њега и седајући полако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавају 
end="Tekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам о 
них колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки 
S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се ви 
 од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућ 
, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским,  
ли.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, он 
урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p 
ући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом т 
end="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: < 
не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љуб 
зда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гл 
 и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и 
ка лика.{S} До њих брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљ 
а.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина т 
е и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући. 
; просјацима и даље се раздавало.{S} На слави, имендану и даље била вечера, гозба.{S} Али не ка 
атером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати  
 дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила јела и пи 
да нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је сам 
о се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се 
газе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што 
лази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tek 
е с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да  
пава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне греде, полуге гвожђа и  
ко!{S} Сешћу ја. </p> <p rend="Tekst">И слазила би доле.{S} Не да помогне, већ колико пута да у 
{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а го 
их.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође о 
 шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сва 
/p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду 
 што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се д 
лач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ у 
</seg> </p> <p rend="Tekst">— Децо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена 
се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао м 
ежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео 
што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се свак 
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени. 
 где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! < 
оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађи 
љ им«, не може да пије без њих, није му слатко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се пору 
ву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим  
хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиро 
тно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатког брата Младена. </p> <p rend="Tekst">И за све вр 
 зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи с 
дружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младен је осећао ка 
псујући га: </p> <p rend="Tekst">— Ево, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{ 
у и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, посл 
ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p rend="Te 
огао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да на 
рок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што,  
за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, зна 
 не разбију му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда донос 
 у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоха 
 ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, 
а и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код 
ну и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.{S} Сети с 
 баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац 
 кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да ба 
внодушно.{S} Али, сада почели отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему с 
 треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочекује и прима му бога. </p> <p ren 
, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и ка 
 готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час ко 
ден, по њој, видећи како она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом б 
ене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S} Само, да н 
, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни с 
м.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Ње 
 она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend 
га, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, кож 
испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њег 
е гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога 
а сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и с 
 седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућ 
да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезг 
фру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што т 
е чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst"> 
 с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тад 
 горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не при 
на, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене пол 
арији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и и 
, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац 
 да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чуј 
е шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен усле 
 сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било 
и гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи за њу из кафане ракију 
Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и о 
затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише пла 
у, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилука.{S} Кад му ј 
рсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим 
утио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенк 
е, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} 
да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад б 
иди, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и  
лужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао б 
Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се  
 дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја 
 дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто 
не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће с 
из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо се 
ћања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже кад 
зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p 
т.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно,  
онети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не б 
ало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је н 
из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није  
а му он из дућана позајми еспап који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен в 
ише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање пропасти, изгубити се. </p> <p ren 
, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахир 
ако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би  
, нешто диже, да би само изгледала како случајно, не намерно, долази.{S} Да се он не би осетио  
ша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Отуда, са  
ованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да се нахва 
чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако 
 до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег  
, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst 
жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била  
у јој, показујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата- 
{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!... </p> <p rend="Tekst">Оту 
алећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, наша Јованка!{S} Свекрва јој не може да с 
езвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: 
од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеж 
 топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шу 
а мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Т 
Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведе 
ме, играње! </p> <p rend="Tekst">Младен слуша.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, 
Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала 
ке, покровце.{S} Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црв 
p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутк 
м главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима д 
t">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврш 
лазио од комшија, родбине.{S} Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад ч 
другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, ти 
, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцим 
троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба 
бе.{S} А она, Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то  
елих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће 
 обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </ 
а само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама 
пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под терет 
његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече 
p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му слушкиња каже, одмах би се дизао, клањао, називао лаку  
е матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела  
кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он до 
го, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p 
а бабу да пита, од ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што и 
ени, па, пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна 
е груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг,  
и дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело,  
а он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, сада може, сме. 
о пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не см 
ладен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже 
 сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Је 
што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни сн 
руго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него  
 је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу 
ој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи.{S} И 
/p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да му каже?{S} И зато, клецајући, обамирући, ишла ј 
по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то 
о, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, 
срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, 
 само јој очи радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
ки дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако  
ругих маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурн 
сви они као повлаче се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му 
ду оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, 
не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји 
S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па 
st">Онда се диже и оде.{S} Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбан 
"Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто неч 
г њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробуди 
како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала 
равио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се 
 затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да  
адрхтала...{S} Знао је како она сад, не смејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, пл 
.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за т 
ипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она кри 
 гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте! 
">И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање д 
 убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. </p>  
оје ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме 
део је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како  
 ко, било баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А  
м знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу.  
ршији и међу светом се није знало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било ве 
м, слушао је, гутао јед, љутњу.{S} Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и 
ди оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p>  
иком о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она ј 
кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео да му, као осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} 
не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баба, отац (мати в 
>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.{S} Нико није смео 
ле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у ду 
гурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад с 
полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с к 
г забаченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S 
ас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена затворене боје 
то се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу 
е не примети, као да није на досади, на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се у 
е да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Младен је оставља. </p> <p 
самљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се иску 
вајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једног 
Само на лицу му као неки одсјај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Тр 
адиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газ 
му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје 
ишта! </p> <p rend="Tekst">А једнако се смеши на њ. </p> <p rend="Tekst">— Како ништа? </p> <p  
>Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак 
ачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{ 
 не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весела, него како га и у чаршији др 
дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све 
тну наочаре а поче да рачуна.{S} Кад се смрачи, само викну: </p> <p rend="Tekst">— Свећу! </p>  
о да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он 
То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки 
мро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде да се осећа.{S} Као да га није ни било, ј 
упи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не 
и, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отв 
ао да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи  
, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до ч 
знеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} Сасвим  
жва и врева по вароши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује  
 </p> <p rend="Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстра 
ородица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на  
S} Да мајка му, ако не баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако  
умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.{S} Још мање да, као с 
 оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му каже?{S} Ко сме да  
аден је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ 
да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, ка 
вају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриг 
ол, муку.{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире  
своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} С 
{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend 
еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако дизао, гура 
ко је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треб 
егунаца.{S} Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња, ид 
за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њен 
д бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца Младенова, одједном п 
шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свак 
 кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било 
ин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подру 
би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, » 
лаву видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха д 
> <hi rend="italic">[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.]</hi> <seg> </seg> </p> <p r 
 спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, ра 
ла се њиховим лудостима.{S} Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се 
го и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је  
p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, слу 
 до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађао је, знао је зашто он 
ости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њи 
ећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, ка 
ден зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жур 
nd="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> <p rend="Tekst">Брат му, њен 
заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и у 
 њој се обраћала, она је отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по  
на да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да сви заједно, у 
 са оних ковчега, све је било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више т 
 Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{S} Јованка, видевши га,  
е.{S} Празник.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, сре 
сто млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца,  
.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где с 
 Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирају 
у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео 
 њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p> <p rend="Tekst">Младен 
х, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend="Tekst">И растужујући се  
ко и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, х 
од првога сина, а оно од овога да видим снаху, одмену. </p> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући  
уге мајке жене, и друге матере добивају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрв 
о, одговори јој: </p> <p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она 
 камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{ 
увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има што 
једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржав 
мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки г 
о дође, јер ноћас (дирајући своју бабу) сневао је нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо 
приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Мла 
види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, з 
а.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{ 
ао разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост, општење, здрављење 
ну који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али 
ув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба 
еку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе 
и више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивиј 
 пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сир 
st">— Младене, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p r 
а, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак. 
, више истиче и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела у 
и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, гот 
брљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворен 
 и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и  
rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за ш 
и трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, пр 
у.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ 
ћи како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра 
ког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао 
и да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и посл 
 опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег 
и око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајн 
ладен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ би 
ње.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремала, даље, изван, по дво 
обу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, как 
тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да 
а се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, у 
и горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубо 
 вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и 
к сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... </p> <p re 
елу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из к 
Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Ломила се  
о и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, 
тово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{ 
убља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и  
После настаје оно распремање постеља по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстари 
, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.{S} Младен гледа како она, слуша 
<p rend="Tekst">Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би 
ба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду 
лико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то 
"Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови в 
обом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би јо 
јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у со 
{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље,  
спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он вид 
ош увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, 
и да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок 
 у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пр 
лико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега с 
едеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И с 
"Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Д 
азује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од ј 
 сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њен 
а мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод св 
већи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо 
је, најтеже.{S} Не за њега.{S} Он је са собом већ био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко 
е, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штого 
е се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заи 
себе искупи, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао 
 што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пијући, бацајући, п 
ја који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Бр 
и сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво ил 
 одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не се 
раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, м 
де ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, д 
ихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед ње 
да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје как 
 би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би с 
е, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња  
вирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба 
ме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да  
 влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе 
магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала.{S} 
и слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бе 
ра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог д 
п.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне.{ 
нда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто 
давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо 
 Све кључеве од подрума и од оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове,  
ост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и в 
S} Кључеви, не само од подрума већ и из сопчета, са оних ковчега, све је било остављено снахи н 
и, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Б 
ута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи.{S} Без свеће 
 увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: 
{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби  
{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме,  
/p> <p rend="Tekst">После сахране девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима с 
И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, о 
="Tekst">После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. 
арчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, 
 rend="Tekst">Почињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, п 
абодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{ 
зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој б 
атере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако б 
очито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst 
 вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек он 
p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а нарочито кад  
ти, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пеш 
дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове,  
исаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јело: </p 
kst">Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је кри 
ивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ни 
сто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мир 
ље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у н 
павају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али кад би ноћ била обасјана месечином, видел 
ошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и нос 
га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза мага 
="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постеља 
е чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} Па онда, кад Младен затвори капију, о 
.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не брин 
баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње  
е им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, пс 
мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело 
бину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и наша 
н, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава.{S} Али  
 слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже с 
готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S}  
и спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када 
код куће вечерање, седење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без б 
о, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и 
стало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у 
у, није се ни видео, излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се  
 мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. </p> <p rend="Tekst">После њега би баба, мати и 
ог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би  
е као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта 
мина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади куће.{S} Л 
ео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.{S} Навлачио би јорган на главу, уг 
уљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, 
 rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Млад 
е не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао 
p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да  
оваца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> < 
 — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће уст 
 гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он доле, у башт 
оље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... < 
дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не баш весело по 
баш весело после смрти очеве, а оно бар спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соб 
 је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго 
ало, није смело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је  
ој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </ 
акад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Ни 
 излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у  
убише се.{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у поја 
м, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је 
 свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S}  
ва? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би:  
 половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода гор 
о тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се 
, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се  
тина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о  
пет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се раз 
 је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би се само њена једна стран 
наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полу 
редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом крив 
у се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изветрености.{S} Истина 
чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем 
лага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозора позади ку 
м високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.{S} Мајка, кад је уне 
мо у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. </p> <p rend="Tekst">Ка 
е, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата  
, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет отишла, уп 
слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре 
 видела би се како иде, надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га 
да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Te 
ља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, полуобасјан 
стају да одлазе, долазе, договарају се, спремају. </p> <p rend="Tekst">Мада није била веридба ј 
еже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-М 
а и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, 
старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на кап 
е војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где 
 њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре 
хнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с 
то сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у свој 
на. </p> <p rend="Tekst">И за све време спремања, од испита до свадбе, није ништа било онако ка 
празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољство 
светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула с 
 затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све 
 Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, 
е, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље.{S} Њихне постеље око Младена наз 
} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} 
 како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита.{S} Овамо 
 где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах 
ао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима.{S} Не да, као други на његовом месту, 
} Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а  
је и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само 
ано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је 
ина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с  
ћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле 
 умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отић 
ди и да му јави, он га је већ био нашао спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p r 
а све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не ч 
ре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. < 
 ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи с 
p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то уч 
а свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, 
ча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је ве 
збиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјан 
ет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз ко 
у.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све њ 
ако га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући с 
чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштикл 
А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пр 
. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозива 
 девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зо 
и се, и почели да расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S}  
ета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим б 
 дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се врат 
из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, куј 
је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, о 
че му: </p> <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">По 
ако чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грм 
љу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, га 
сле да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици 
ца пала.{S} Ено по селима већ се виђају Срби. </p> <p rend="Tekst">Он не одговара.{S} Миран.{S} 
.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву о 
о, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи,  
, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S}  
 из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p  
 дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у 
е то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и  
 види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, сигурно зат 
ло довољно...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, 
узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији 
</p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{S} Срећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се о 
лим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетов 
дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином  
лужили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже п 
момку. </p> <p rend="Tekst">Младен, сав срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то 
е Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">Празником, посл 
у видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, н 
редује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио.  
је, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Так 
ћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан св 
Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загуш 
а је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно 
ају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је 
Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> <p rend="Tekst">— 
, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S} Затим диже се и, као луда, да надокн 
мој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више ниј 
и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, 
 господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буд 
му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се,  
тим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би и 
а опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест, опет се о 
вају снаху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази 
на, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: </p> <p rend="Tekst" 
ра, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> <p rend="Tekst">— Е 
н ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend= 
од није било право, овде, него била сва срећна.{S} Ништа је не бринуло, не једило, још мање да  
и задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда м 
ао што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећа 
, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са ули 
 неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њег 
осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштерија 
S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак 
 новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, с 
 као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више о 
е.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је Младенова кућа и  
њега да се веселе до миле воље, весело, срећно... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Једи 
p> <p rend="Tekst">— Како? — насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се му 
 кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући к 
у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнул 
строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.{S} Мајка не мож 
осле, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пре 
 целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто 
епо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, 
ила ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младе 
кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срц 
 беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали д 
"100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класични 
 пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у  
i> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Бориса 
SK prva strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Бориса 
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSi 
 је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући  
t">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први људи, газде, д 
нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане.{S} А опет сваког дана се кућа, нарочит 
е отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да 
 тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу,  
двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све  
о време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, можда, сигурн 
« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао  
ју, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. < 
раганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа 
} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да к 
да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао 
ажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, че 
 смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад п 
шти, јоргована, брезе.{S} Осети како му срце почне да се греје, пева.{S} Он, смешећи се некако  
познаје.{S} А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи 
, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није ж 
ебе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером 
м прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад п 
не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлуч 
гатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војс 
ега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне.  
да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бато. </p> <p ren 
о улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележ 
</p> <p rend="Tekst">— Брат-Младене, не стај на пут! — А већ се по њеном гласу, лицу, видело да 
ило.{S} Него немој на ову децу...{S} Не стај им на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је мог 
 седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се 
премале своје дарове.{S} Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама,  
опчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоценост 
то је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S 
о извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао как 
спава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, не дижућ 
и.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, на 
 сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </ 
дука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све 
е прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних 
ад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће д 
 Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није 
ана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Оде  
 своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капиј 
једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му 
p rend="Tekst">— Снашке, коме ја на пут стајем? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његов 
 по обичају, баба му донесе и оно друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе 
оноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође д 
 би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код ње 
ом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане 
да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом је носио слуга бошчу 
 најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: од куће, момака, јела, го 
 </p> <p rend="Tekst">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледари 
ао неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и о 
пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело 
е готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p rend=" 
"Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би било да је  
? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p rend= 
 њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било  
са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, 
и: </p> <p rend="Tekst">— Још седе баба-Станини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и иш 
И</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </d 
И</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Борисав Станковић</p> <p rend="Naziv dela">ГАЗДА МЛАДЕН</p> </d 
8-07-19T12:33:50Z$</date> <name>Борисав Станковић</name> </change> </revisionDesc> </teiHeader> 
n">ГАЗДА МЛАДЕН</title> <author>Борисав Станковић</author> </titleStmt> <editionStmt> <edition> 
ећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки миго 
жи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће 
жда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједни 
ека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ з 
рији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану.{S} Поздрави се.{S} Баба-Стану није изненађивало  
лазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разгова 
а одговор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредн 
већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је в 
н хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад  
д га нећу да знам, да осетим, никад.{S} Стар сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осет 
а зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручк 
вима, приближава се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{ 
оле њена мати и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, б 
="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито 
t">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сва 
м молбама, придружише се сви.{S} И њена стара, готово слепа мати.{S} Све жене скочише.{S} Младе 
S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање. 
ајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајно 
, посаветује их.{S} Али се изненади кад старац рече како, поред њега и матере, и она, Јованка,  
d="Tekst">И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају 
 показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који посл 
су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мириса 
аједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се  
ли и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радњ 
 дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свек 
се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из њ 
ема сад одмах готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследни 
 поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, 
nd="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто д 
 то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одв 
ојаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећ 
 газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама  
end="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види 
ко исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац,  
му, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него ча 
ао нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје  
 Знао је да није ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, друго 
оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p rend 
ећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека снаху, бар оно од млађег... </p 
је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заи 
е тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, в 
х маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи. 
ерет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима своји 
ао одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, 
ут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким 
 њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле 
е, магазе добро затвори.{S} Младен, као старији, заслужује одмор, одлази пре.{S} Али ретко да д 
лако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пре 
има који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала в 
ад мирно, с бледим лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{ 
ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће би 
 одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар 
 бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: 
о од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.{S} А одмах испред саме куће, где је  
у дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп 
ном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{S} Стаје више [ње] и надноси јој се.{S} Мол 
чекала.{S} И лице било јој друго.{S} Не старо, измучено ропцима, самртним мукама, већ бледо, чи 
ј кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је 
и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном м 
 да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њег 
 виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној 
ек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{ 
е руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Си 
 доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре готово сваки  
и, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их 
S} На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасу 
{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p r 
е иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и види из ра 
јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S} Очи, л 
 како да се одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће о 
 ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кућ 
ћи слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не до 
запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен, јед 
 пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, пос 
е како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он  
 дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега самог  
 већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекај 
га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење при 
ба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S}  
 разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући каву, разговара с њима а у  
нала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први п 
к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да ст 
ekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта м 
еши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p  
 утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend 
је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, 
, заиште, срце зажуди за нечим, да срце стегне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња,  
рци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани,  
о да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све  
ства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало, да се сада не може ништа више да по 
рат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онд 
 иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су 
вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="T 
орела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су  
ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} Баба би му светлила.{S} Гледа 
ог сина има.{S} Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да оста 
рећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право одлазе и чек 
ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би уве 
азну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице рукама, одједном 
ка радње, равне његовој.{S} Од радости, стида, једва би промуцао: </p> <p rend="Tekst">— Па...  
о ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Тре 
е.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од г 
р сада њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе  
игаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да  
ењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да, ах да!{S} Можда, си 
 како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како о 
воја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на  
у каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst" 
Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одударајући кроз излог, у  
> <p rend="Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, п 
="Tekst">Младен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у 
 пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само в 
о, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И не 
 па и Босни... </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином з 
лови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — од 
 расипају.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада  
 нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да там 
ан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуља 
 пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и  
ући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословља 
.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, св 
то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како  
ишта не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p>  
има седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчето 
{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућан 
е он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, свакога дочек 
рава јој он.{S} И не седа.{S} Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на гор 
 Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и каз 
 сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је как 
st">И осети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, о 
 зембиле, вреће, и друго, Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга,  
појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и некако погнуто, понизно, 
{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. </p> <p rend="Tekst">— Како? — на 
он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му 
уга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључеви 
 опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за  
виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на 
спијен.{S} Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.{S} Младен га ослови: </p> <p rend="T 
, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, послуш 
Младен остаје стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећ 
 </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њега стоји.{S} Да је она његова.{S} Види колико га воли.{S}  
 мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно  
ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да метне своју малаксалу р 
 дућан да се прошири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младе 
снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{ 
ве.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst 
, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па д 
и, старији.{S} Зато он остаје да и даље стоји на капији, више бабе, матере, да гледа како сунце 
 капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој очекујући свекра да дође из чар 
 Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе.{S} З 
к тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више раздањује, чаршија почињ 
урена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражи 
ао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећајући се покојног деде, свога друг 
носи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слу 
учерашњи изглед.{S} Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце 
његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико м 
ане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Te 
Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што 
о Стојанчетових. </p> <p rend="Tekst">— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашк 
вадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им ј 
очели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморн 
 је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био п 
а ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над је 
или, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки  
којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој 
<p rend="Tekst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend=" 
 Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, беле 
огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела 
рканим и ишараним селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збиј 
говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења.  
ат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу  
ија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћ 
ужба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унат 
 учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње  
им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и н 
из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је на његово 
 било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, масно парче меса, п 
руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна  
 она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене бе 
ише заврнутих рукава.{S} Одазвала га на страну и вадећи из пазуха завежљај, који је мирисао на  
 јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког 
ном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, јед 
ћи чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду ка 
ра, ни молбе, ни жаљења, већ само плач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим 
да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ своји 
а нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да  
ли било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као 
.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда  
ена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S} Дрхтала је пред њим.{S} Пре 
е врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његов 
авши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још с 
ог њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, с 
а главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, т 
лачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend=" 
плашена на грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, је 
 пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као не 
о крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, 
арали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог н 
и остајала да се разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, 
ослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навић 
ало је дуго времена док је престало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба,  
ну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Ни 
кад би дошао, дочекивала би га понизно, страхом седела испред њега док би ручао или вечеравао,  
чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике д 
е изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, у 
 капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, ви 
 <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да 
 к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућ 
р или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, 
н, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито 
и сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити,  
У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав 
о да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће, ипак када наступи, дође, има бар 
длазило...{S} Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши  
, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен у 
да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, 
} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. </p> <p rend="Tekst 
е једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доцније пак је 
 ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, напусти.{S}  
ана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то 
удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или  
код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, ја 
 не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућа, имање 
 брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S}  
слује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију му сан.{S 
и на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим  
зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он  
ма потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. </p> <p rend= 
рекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p rend=" 
 сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све 
куповина, продаја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода 
каже његову погрешку, и онда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго раз 
идевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p rend="Tekst">И заиста доцније, д 
ден је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па м 
ром, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене  
ућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тр 
ћ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, 
ти, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећива 
ти.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, 
почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су б 
а за њихову кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало у 
адгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не шт 
а изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као д 
о, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито би је грдио када би по обичају, а св 
, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, ра 
ем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре с 
S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!. 
 врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнут 
храна му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са н 
 криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њој, њеном лицу, ништа  
аба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокојним лицем...{S} Да мајка му, ако не  
 повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче 
вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ништа се није променила.{S} Само је  
зе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута к 
ако је лепа, допада му се.{S} Младен је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг пог 
 какав је: строг, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да о 
сада мислили да он због бабе, због њене строгости, не сме да се жени, па, пошто је сада нема, с 
молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Tekst" 
ити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позај 
kst">— Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњ 
 од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, ка 
 била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на н 
има, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили б 
и, подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у р 
зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејућ 
е, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не см 
вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је с 
 по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као шт 
 <p rend="Tekst">Диже се.{S} Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може  
ођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, и 
том уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, ода 
а они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за оног 
 сваки да је своје свршио и и готови да су кад он дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и п 
лико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њи 
њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би напосле 
ћно.{S} Њега већ и не питају.{S} Као да су га махнули, оставили.{S} И, само кад се обуку, пођу, 
ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио 
зима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајива 
 немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато 
зила баба.{S} По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Ј 
у. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни з 
ама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха  
бригу о њима водити.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће о 
е то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија, развијенија него пређе као девојком, и 
 уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по пад 
ема...{S} А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвор 
нија него пређе као девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се исп 
г сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцен 
ден стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{S} Погађа 
 му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изишла, просјаци це 
, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са 
ме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њим 
о изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спусти 
ар прилику не пропуштају...{S} Па и кад су од бабина одговора видели да нема ништа, опет, види  
нили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде 
.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} 
бу.{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају  
емети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да  
ује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове  
а за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад 
е, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама проду 
варала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се 
 би се могло да ради.{S} Степенице које су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од с 
.{S} Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из куј 
таре, али од свакодневног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио 
 или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет 
је су водиле на горњи бој, истина, биле су старе, али од свакодневног рибања жутеле су се и мир 
е био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, 
је могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p 
} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом за 
ати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.{S} Младен, радња да застане, баба, као и п 
отворено, слободно да му помињу.{S} Пре су прво код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и фор 
, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био 
.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.{S} За ручком, в 
а таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{S} Сваки са неком журбом, ве 
ранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена,  
иш, где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па  
</p> <p rend="Tekst">— Па зар само луди су здрави? </p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти 
 тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им ота 
 сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако  
џије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да  
ахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> 
 првим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ак 
а башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, патосан старим изломљеним плочам 
 гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.{S} А нарочито да 
оши.{S} Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљав 
све девојке изишле.{S} А нарочито да ли су спроћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи 
обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали рук 
и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била  
 готовљења, подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана нај 
те. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а 
е.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговарале.{S} Колико их је пута Младен  
ући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима  
адбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спре 
ш три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његовог брата.{S} Њен свекар 
олију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца к 
о и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га као уве 
било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви  
 и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе 
газа, сви остали, први људи, газде, док су неки пљачкали, неки се гурали око општине за власти, 
мо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико ст 
етина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к ње 
ако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурн 
ашене комшије и почну да му говоре како су они све спремили, посакривали ствари, натоварили на  
 жене скочише.{S} Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, моле 
омшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И уве 
, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И  
 њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих ч 
, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је жури 
ели да нема ништа, опет, види се колико су желели, надали се и молили бога да је Младен узме, к 
 седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код  
му само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту дево 
о бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао,  
а оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове нег 
а затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мад 
 се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строгости 
у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прили 
јим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини 
 чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хлад 
 својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње в 
о, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend 
у се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба би од 
 сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не мо 
о да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што се  
И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећ 
 зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би 
rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.{S} 
ак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад  
а, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, купо 
ве готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{ 
тела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета 
ослом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велик 
омаћин куће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујућ 
 баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, 
аден је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет пр 
 јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве дом 
 не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје. 
а растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у к 
ред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и камен 
t">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиж 
 као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта ј 
 <p rend="Tekst">И Младен, онако на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од 
 она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="Tekst">А она  
у изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељан 
rend="Tekst">После ручка већ она летња, сува жега.{S} Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У 
ј се везена око врата бела марамица.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отво 
а да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend=" 
е његова.{S} Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек пре 
ојим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бес 
очито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И 
ако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане 
једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика.{S} До њ 
{S} Ништа се није променила.{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на ка 
о висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али и каменитији. </p> <p rend="Glava">VI  
ма, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко 
 дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирн 
<p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало имаш.{ 
 тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред  
страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да 
је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испо 
пре времена окошчатио.{S} Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младен 
{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болест 
о једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољ 
свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакш 
а њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена 
трчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разгова 
шао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се  
д неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је д 
ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то б 
прочула нека гледарица из оближњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све з 
_slovo_Char">Д</hi>оцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слобод 
и; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ра 
 чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ одмах после јела опет от 
орено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда о 
атом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они исти покров 
.{S} Ломила се по кујни, огњишту, рафу, судовима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те  
има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чин 
у.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, закон 
 </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падн 
 повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже се.{S} Никад дотле ниј 
d="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почел 
у.{S} Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очи 
 јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] д 
, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p rend="Tekst">—  
ј, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. </p> <p 
</p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">— Ох 
журбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови 
упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар 
есу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јад 
S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси. </p> <p rend="T 
ошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p re 
t">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као с 
зда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tek 
е заборавио.{S} И оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} С 
ојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, пре 
а ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг в 
е продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више као увер 
 увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она  
чке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње  
 нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као шт 
утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p ren 
ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се ш 
о неки испит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном за 
е, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидов 
ођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све д 
 пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од  
прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> <p ren 
нако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. </p> <p rend="Te 
има.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном г 
ко наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже тр 
 хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p>  
ази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре,  
ако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подјед 
апији, више бабе, матере, да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљав 
 било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало  
ренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили ч 
укави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, 
а кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидов 
имским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари и лечи.{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} 
ућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштап 
ротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, ве 
 протезала се башта и губила наниже.{S} Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа  
 тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [но 
 од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.{ 
оле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, круп 
чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке разли 
 и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које  
умрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцрт 
 и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говор 
{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p> <p rend="Tekst">— Оде ли, сине? —  
као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{S} Већ дошао би до њега и седајући п 
злази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је 
S} Али сада — свршено је.{S} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, за 
ко је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, ј 
с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend=" 
st">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јов 
етило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити,  
оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задо 
нас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурн 
и друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S} Али није могао друкчије.{S} Није могао да оде 
спи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одм 
опадне, осиромаши. </p> <p rend="Tekst">Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S 
о обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чи 
ету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може т 
и, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто о 
а осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било уго 
удо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, круто, полако, да њој дође да се не за себе, већ  
то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико  
} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло, и  
.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Млад 
доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ај подневни, после ручка кућни мир нарочито се ја 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати 
с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због 
са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му б 
шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила га, стрепећ 
ацио...{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност прос 
{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмл 
 тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко 
аден је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање  
ерају, лежу, а он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана св 
треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ била најтежа.{S} Кад први пут сазнаде да м 
 тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради  
 они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена бел 
, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи  
 је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не 
је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру  
пи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и т 
 старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи  
end="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући 
 кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">О 
 радосне, подбрадак јој се смеје, мајка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> 
ма, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао.{S} Све је било друкчије.{S} Позн 
ekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго, не дижући се, о 
Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и 
за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не,  
и му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесно 
Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад, са 
t">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се о 
и што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио дућан, задржао се негде.{S} Или ако т 
да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико го 
р сам... </p> <p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, 
, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене 
ану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да  
којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела,  
ео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. </p> <p rend=" 
ада се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, су 
амоли. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро  
<p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} Диже руке од свега: о 
аба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено т 
 подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Д 
 врачала... </p> <p rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да о 
ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже,  
"Tekst">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И о 
н у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а зна 
м измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте глав 
суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бел 
шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, о 
сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му прича, управо 
д мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је та 
 сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва сл 
уче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, гостионица виђа 
.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од ње 
аском а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би 
 реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим  
чврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба  
тишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе. </p> <p  
а пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би д 
и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ништа да поди 
 знао. </p> <p rend="Tekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу свом 
> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред с 
рата допире светлост.{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му зв 
 комшији, газда-Младену... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p>  
 није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би ду 
ла вечера, гозба.{S} Али не као пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на т 
долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову погрешку, и онда  
ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: 
и му баба некако мило као благодарна за тај његов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опе 
ти.{S} И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су 
, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи. </p> <p re 
емљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чув 
је ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и 
нда непрестано стрепи док не види да је тај за друго дошао и друго разговарао. </p> <p rend="Te 
ругих, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог пош 
ормално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и  
 је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако  
на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш 
а и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за  
ао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростр 
, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, т 
се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те не 
о су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико 
тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толик 
бало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каж 
rend="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ з 
деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела к 
 дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам  
 ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код њ 
вет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p>  
 више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства,  
сти.{S} Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, 
 <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула 
овица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољ 
већој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ 
је требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда  
агнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Tekst">— 
о.{S} И као пробајући, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи са 
е да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке ча 
ав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одб 
вао на брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши к 
дувек.{S} Откако Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По 
"Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> <p rend="Tekst">П 
аро.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, 
 наследи.{S} И не само да је морао бити такав већ није смео да допусти да га макар ко, било баб 
е. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав. </p> <p rend="Glava">III </p> <p rend="Tekst"><h 
оворила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето, таква сам, бре, синко!{S} Луда!{S} За никуда ја нисам.. 
како Младен зна и памти.{S} Такав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ  
p> <p rend="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви  
о само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино пр 
"Tekst">Али Младен је знао зашто је она таква.{S} Не сме да плаче, жали.{S} Због њих.{S} Не сме 
ам, онда сигурно: писано је, судбина је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазе 
асу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p 
p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, о 
st">— Зашта, мори, мати?{S} Зашто да си таква? </p> <p rend="Tekst">Она, долазећи, спотичући се 
 прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га  
е међу прве куће.{S} Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.{S} И не само да је 
њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља исп 
а се не за себе, већ за њ, гледајући га таквог, заплаче и падне, обгрли ноге и на сав глас заку 
. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој с 
кар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошл 
ема, не да баби ништа да подигне, ништа такне, ништа јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, 
ни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend 
 Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама 
и и суши дуван.{S} Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао. </p> <p rend="Tekst">Он  
та по кући па морала свашта њу да пита, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега,  
у изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све ка 
се бели кћи му, Јованка.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и бе 
ајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред 
шијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p ren 
кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће ос 
некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало ка 
ви, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жаг 
е, разговарају.{S} Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код 
 га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим  
, радњу проширује, као да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p ren 
p> <p rend="Tekst">Као да је он Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} 
ла, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, б 
напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« 
ворио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према остали 
вориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло к 
толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он запо 
а остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то з 
ekst">Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дар 
ма, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајама.{S} Истина да су као и  
ше, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у жи 
 и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{ 
стидна међ другарицама, комшиницама.{S} Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускр 
ита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је ку 
>Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није 
као крадући, да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно изн 
. </p> <p rend="Tekst">— Ја да идем.{S} Тако! </p> <p rend="Glava">X </p> <p rend="Tekst"><hi r 
да се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у ду 
 и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ. </p>  
о други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се,  
ладен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, 
и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза  
н, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, ве 
Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend=" 
 мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак,  
 срећна, и није се љутио.{S} Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде 
ко зна?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одје 
 — И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би д 
{S} Не зна ништа, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљи 
аженој глави. </p> <p rend="Tekst">— Па тако, лудо! </p> <p rend="Tekst">И оде.{S} Оде сухо, кр 
ак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у ба 
 јада. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећ 
арати. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлот 
 готова новца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је  
 мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да 
бабина, њеног господарства, мати му сад тако весела, срећна, и није се љутио.{S} Знао је да так 
у снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, в 
седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он 
 онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би  
све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ 
строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере, не изда.{S} 
, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако им 
</p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не д 
ладена — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, на 
о пре.{S} Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу нај 
 као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> 
а опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечер 
огађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.{S 
и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза 
 горела и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сл 
пречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи 
анин Младен«.{S} Тако су га звали.{S} И тако је било једнако, годинама.{S} И зато Младен, мада  
Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје рук 
 тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{S} Готово ниједан, после оца, да је рад 
узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у г 
да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако 
S} Лица мекша.{S} Очију сасвим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обуче 
аден је оставља. </p> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и крију 
а.{S} Нарочито због бабе.{S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend= 
ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што  
{S} Као да им је неугодно да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S 
 је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двор 
год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хте 
, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући и 
p rend="Tekst">Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође.{S} Јутро одскочи.{S} Д 
то сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасн 
има, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... </p> < 
сто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала бо 
и, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуко 
д еспапа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа как 
} Она се истицала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и уве 
</p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило 
 Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Мл 
 <p rend="Tekst">— Не — одговори — него тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе ил 
већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој гла 
d="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једно 
 ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није ум 
 <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">Коли 
о.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још к 
азара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевај 
ушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као ш 
ба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младе 
же оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина в 
кође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радњ 
о јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у пос 
авајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам г 
t">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављала  
ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи к 
t">— Ама није, нано!{S} Нисам ни ја баш тако вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако 
kst">Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излаз 
аслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити...{S} Биће бола, јада. </p> <p rend="Teks 
ш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">—  
о није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада.{S} Једнога дана дошао и почео да му при 
и и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{S} Сина, ако затекне њих две, још са капије 
увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са у 
понова да се купи. </p> <p rend="Tekst">Тако је било код њих одувек.{S} Откако Младен зна и пам 
! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према  
рсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оц 
ладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а  
почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да  
</p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се:  
 бити као други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Млад 
и старом на понуду.{S} Код саме Јованке такође одлазила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак 
{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен. 
рајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим вид 
на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да  
опет се по кући разастре и зацари мирис тамјана, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шами 
S} Полако, мирно, погнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте гла 
 раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба диза 
му кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да се више тог зелено 
зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{ 
сти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа 
 опкољена белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и ок 
јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено  
 отправљала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst 
мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба б 
де одбијен, да, можда, после, ако дете, тамо, са мужем, не буде срећно, кадикада се заплаче, да 
них.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим о 
о коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> < 
пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за с 
дмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба  
st">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је 
S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, што 
ш доноси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по кро 
 како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не мог 
здаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да ка 
 треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо п 
би га.{S} Одлазила би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, к 
у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и 
 чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручка већ она лет 
к би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, п 
испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младено 
 оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остал 
">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, 
ег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи 
, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се.{S} А как 
м, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, далеко од њега, попију, рашћеретају се... </p> <p 
, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ак 
екрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А св 
но уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало с 
е клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, ц 
 па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од је 
је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасив 
м путањом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије вид 
, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Мла 
најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{S} Брзо, за 
на кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S} Степенице 
ју му сан.{S} Зна да мајка му, слободна тамо, код нове снахе, млађег сина, можда доноси вина да 
бабе и мајка му седи.{S} Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним нас 
пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивш 
Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћивала, одбијала од себе, не примала ни 
е сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, п 
 као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, б 
тану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћ 
е навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и д 
} Она, баба, сутра може да иде, заседне тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. < 
орњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend 
сле јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави п 
тисне.{S} И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, 
већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би  
се: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите тамо! </p> <p rend="Tekst">И после вечере, када би мати 
више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst 
о удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од има 
<p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, г 
 <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је м 
ег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, цело 
ве крива, једнако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S}  
и, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">Пошто затвори 
ти му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </p> <p rend="Te 
ко доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу 
им би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нар 
на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у  
дили по њој: </p> <p rend="Tekst">— Иди тамо! </p> <p rend="Tekst">И за све тамо их је отпраћив 
ни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крил 
дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их  
ћера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се д 
волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се!{S} И од горка јада, дерта 
еро, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па ч 
близини нашао, и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">—  
с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, унос 
макар. </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се 
 забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајућ 
добро — дочека она. — И раније да идемо тамо; знаш, немају богзна кога.{S} Па ако ми нећемо, ка 
из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза степен 
шла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имања распрода, донесе н 
шено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућ 
, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, мас 
 навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује 
чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама,  
 у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...{S} Из бер 
главе.{S} Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није 
стука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се 
</p> <p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарф 
сле матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због  
 говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, оставе на вечеру, врати 
ен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна  
, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао г 
ако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориш 
их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто 
 све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не покв 
себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> <p rend="Tekst" 
а да му се јаве. </p> <p rend="Tekst">— Тате, ми одосмо! — вели му снаха и прилази руци. </p> < 
, синко, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">М 
 онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу 
ладен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његова памет, 
, спремљен.{S} Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар преброја 
и заводио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлази 
</p> <p rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и  
ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизоставно дође, јер ноћас (дирајући свој 
nd="Tekst">— Седи, седи...{S} Гледај си твој посао.{S} Продужи, продужи.{S} Ја имам када и да п 
="Tekst">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао  
ко млад, каква памет да му дође?{S} Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да д 
а га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?« А он одговара и чисто 
а ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p rend="Tekst">И као дуж 
p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо г 
S} А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледат 
д ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то б 
. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Много радиш а мало 
 и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p rend="Tekst">На све израз 
ако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чи 
леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула к 
 без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, 
детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, с 
и, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да 
безглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, 
 пиће, и он од ње не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И 
о бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег сина не дочека с 
су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да ј 
е, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му 
е се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништ 
 тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као прибере,  
м све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Ха 
оже да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара 
се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чуда 
осно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно. </p> <p rend="Tekst">— Младене, синко, пошто 
чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, к 
 Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да р 
 да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одг 
хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">О 
 Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да 
ајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама.{S 
тац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег 
не може да се отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно ди 
.{S} И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар  
амо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућ 
 на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао с 
м. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло 
е био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрзнула и с дан 
ћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочито код Младена.{S} И нарочито кад 
.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном 
, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу мрак, већ дубока но 
сти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не  
<p rend="Tekst">Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако ос 
казујући на њу: — Како ова?{S} Слуша ли те? </p> <p rend="Tekst">— Слуша, слуша, бата-Младене!. 
уп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се јо 
лука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подетињале 
штао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња  
хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџи 
или да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питај 
а, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицањ 
у биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им д 
е виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирн 
 И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само имала је на  
 горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас.{S} Мно 
 полуге, коже.{S} Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као об 
/p> <p rend="Tekst">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена 
злог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: </p> <p rend="Tekst">— 
ђа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме вересије, наплате.{S} И да би је још више  
 заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је зау 
 и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, глед 
деоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен 
а тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у 
е у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна.{S} Ка 
="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том ду 
побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">М 
t">— Младене, синко, пошљи ми тај твој »тевтер«! </p> <p rend="Tekst">Младен је већ знао да је  
, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови вересије, примања, дуговања, а он дол 
 и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само  
t">На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених оч 
м, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је з 
очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даск 
да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у мага 
ekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај ме 
ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалск 
t">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од  
да кад је још види, онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зат 
 он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зидова око себе.{S} Осећ 
 мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, Младен остаје  
никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет 
њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да 
{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који ника 
лог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала 
и, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљуб 
пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану еспап исто онако поређан ка 
 затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је 
лика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, 
p> <p rend="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и  
 одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимал 
ели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижн 
жи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, 
но...{S} А можда брат му, млад, срећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слобода 
даље ложило и даље послуживало, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у 
а прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати...{S} И Младен је тако и радио 
к била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до  
 послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса ве 
{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила баба.{S} Носи му те 
{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад би се нана одзивала: </p> <p rend="Tekst">— Сад 
у, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> <p rend 
а, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, би 
а би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прег 
ио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себ 
нао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, ба 
д вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола се 
о висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен 
 коментара, додавање или брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке  
роз њих види, оцртава, младо јој весело тело. </p> <p rend="Tekst">Младен види како њега гледа. 
 још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала,  
рт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема 
ше се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S}  
гињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би 
по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такођ 
ој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst 
ав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.{S} Мл 
есма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и о 
о да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend=" 
 када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих 
асујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи ј 
на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.{S} Одмах иза ње баба са матером, а  
асан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Нав 
p rend="Tekst">Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће 
ао у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу в 
а у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од ц 
де.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као у 
.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, покривена мокрим пешкиром, коју му баба доне 
ђа опет би се појавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену  
 са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и за 
не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S} И да их после матер 
да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.{S} Изговор им је навек био: како су били ту, иш 
 у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било н 
е, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу ниј 
 се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништ 
о. </p> <p rend="Tekst">Било мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнут 
 умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по је 
соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре ма 
st">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само т 
ац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готов 
 и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле 
у и долажење из комшилука.{S} Кад му је теча дошао горе, да га пробуди и да му јави, он га је в 
 у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакан 
ји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.{S} Како би, јекнув из свег срца, пао, скљок 
улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове 
на или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за  
и се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили  
 да бесни. </p> <p rend="Tekst">Баба га теши. </p> <p rend="Tekst">— Биће, биће, Стеване.{S} Не 
и да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако.{S} Нама  
а затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обуче 
и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се 
иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После п 
, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум,  
> <p rend="Tekst">Нарочито су биле ноћи тешке. </p> <p rend="Tekst">Те вечери, мада је био реше 
ди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ  
иџик, затварајући га одмах за собом.{S} Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лоз 
туци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћ 
а да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, право би се к њима на капију  
шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баб 
ило као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му 
kst">— Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни т 
би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да к 
био свршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека 
и за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна из 
> <p rend="Tekst">И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.{S} Као да није знала, осећ 
онда да му није још теже.{S} Да му није тешко виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад г 
и, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајк 
дазваше га.{S} Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка.{S} Била на самрти и нису се надали  
и да пође за другог?{S} Зато му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осе 
ту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што 
као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћ 
ословљава је: </p> <p rend="Tekst">— А, ти си? </p> <p rend="Tekst">Само, занавек је била неста 
S} А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути как 
та ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако можеш, подај му — одговорила би баба. < 
а се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш све.{S} Све је твоје.{S} Ја ништа више! </p> <p 
Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа  
а, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и т 
за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да  
 <p rend="Tekst">— На, бате!{S} Послала ти мама, да једеш. </p> <p rend="Tekst">И онда још весе 
ла и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst"> 
="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p>  
eg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p  
 чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али после, као д 
ита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори —  
о, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ је било.{S} Него нем 
маш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исплати, па ја да идем. </p> <p rend=" 
енцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, 
ти. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када. </p> <p rend="Tekst">Први пут  
но, јер већ су јој почели бивати обични ти свакидашњи напреци, куповине. </p> <p rend="Tekst">— 
p rend="Tekst">— Оди де, оди.{S} Где си ти?{S} Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некад 
end="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, смејући јој се, дирала б 
, седи... само још мало!{S} Седи, молим ти се. </p> <p rend="Tekst">И њему, његовим молбама, пр 
S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend="Tekst">Доцније, осетио би оче 
о, пошто сад купујеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен  
ој да се претргнеш.{S} Знам ја.{S} Само ти да си нам жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чист 
p> <p rend="Tekst">— Ох, бато.{S} Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. </p> <p rend="Tekst"> 
 <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p r 
итак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, ба 
еђашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их.{S} И тако сви редом.{ 
срнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш 
 само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а  
као, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се  
држао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, 
види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ шт 
рећан вам пут! </p> <p rend="Tekst">И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нароч 
риви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не 
ас да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге и 
то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Так 
га или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, 
, није главно било тај просилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, в 
она не [заплака].{S} Али, као пресечена тиме, њено лице као да остаре, омекша.{S} Подваљак јој  
аден се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито  
а; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Мл 
ко ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, нек 
слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када  
ја од својих вршњака, другова.{S} Да се тиме показује како је он од њих бољи, старији.{S} Зато  
а стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, 
н, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, 
а, бола, он се не заборави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> 
леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сув 
лагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније, јер се в 
да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада ј 
; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар при 
 То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим  
стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме са 
је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже,  
подвргну под себе, заплаши собом, да су тиме, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред. 
мо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по 
 онда би настао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и 
st">Једног јутра баба Стана се диже.{S} Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег сел 
 и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у 
лоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погури 
 онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби 
учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже.{S} Не  
 зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад, куповина, продаја на  
ца, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као после р 
="Tekst">И сахрана му је била таква.{S} Тиха, стара, строга.{S} Сви су дошли.{S} Сви дотрчали.{ 
 већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свад 
 да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хв 
 лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној к 
а клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плач 
rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и 
 кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућа 
 као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S}  
 било.{S} Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} 
брат му дође. </p> <p rend="Tekst">Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад у 
отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: 
да не би оца пробудили.{S} Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и 
ати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.{S} Т 
а нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разбију 
о се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан,  
о пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tekst"> <hi 
, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине 
свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо 
светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама,  
 Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мртвило.{S} Као да се нешто откинуло од ку 
о волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног с 
ње свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме  
ама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, 
о који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако распол 
иде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му с 
едино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а от 
како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осва 
у није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst">Још откопчавајући к 
а и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.{S} Њега је од сада она само гле 
е лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођ 
дова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} 
 свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од с 
најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то ч 
 зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.{S} Нарочито из родбине, ко 
шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ 
 највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило 
е због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да ниј 
зи у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каж 
а ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{ 
 парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Млад 
цима; како они, то се већ одавно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао. 
о, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, година 
мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада,  
евојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на п 
»Жива натраг нећу, па бијте, сеците!{S} То је.{S} Жива ја тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst" 
разнине, као празно место за некога.{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту,  
вори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабо 
е знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: ».. 
"Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, предс 
ме пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изи 
ко брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јо 
у, нестане их.{S} Ето он, Младен, не дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи оста 
t">— Што, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{ 
и.{S} Без свеће, без икаква знака.{S} А то све због њих.{S} Да они овамо, мати и он, то не прим 
ти и до гроба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазил 
ладена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење 
 који је случајно код њега нестао.{S} А то већ значи да Младен води добро радњу, да се већ види 
оди, ипак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели 
S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буд 
 воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst"> 
 се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на ка 
лапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмор 
и, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се све више 
а тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех пост 
г носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, 
би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је каз 
овац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочио, очв 
акође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљал 
и пружили прилику да он згреши.{S} И да то не би било, зато је она долазила, седела.{S} И то ис 
он с њима да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож  
ештали, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајућ 
 </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то 
а: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџ 
д моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће повер 
"Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о  
код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од си 
у да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p  
ekst">— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, 
а, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди  
авио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесе 
ена, прекорена.{S} Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. </p> <p  
сети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.{S} Већ да 
и га, проћи магазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, уко 
би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало  
.{S} И нико се није показивао да зна за то његово пиће. </p> <p rend="Tekst">И зато је отац пре 
а камоли да ми још ко дође и пита ме за то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам ја, синко, ништа! —  
јући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, очајно, брижно, плачно пратила  
а колико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећа 
себе, своју несаницу, свој бол.{S} И за то се знало.{S} Знало се да, ако дође на славу, свадбу  
p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, д 
 да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопа 
 као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Te 
ање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.{S} Оно на лицу им исписано задовољ 
м као ноге одсеку, као да клецне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се,  
 овамо! </p> <p rend="Tekst">Јованка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њи 
о његовој женидби.{S} Он испрва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је 
 шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у  
ва! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радо 
навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама 
вала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошт 
пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе ста 
 шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном п 
али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p 
сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети разд 
дном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао би 
 чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је  
готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму 
бити се. </p> <p rend="Tekst">Сада, све то је нестало.{S} Младен не само да није дао да се у њ  
новац, давао јој рачуна.{S} Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу 
е кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком,  
се деца исповедила како се воле.{S} Све то да би избегао, а нарочито њено [гледање] и оно сад м 
ладена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаил 
аден, а не као други.{S} Знао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само  
, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увеч 
 и обратно. </p> <p rend="Tekst">На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.{S} Све је 
се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све то.{S} Осећа.{S} Осећа како снаха му, љубећи му руку, о 
а је проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у м 
ден сам осети и виде како је заиста све то лепо.{S} Осети нову снагу, задовољство и срећу што ј 
од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе.  
ош дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. 
И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је у 
ком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборављају.{S} Нестаје их.{S} С 
е све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту ср 
за њега, Младена сада...{S} И да би све то пресекао, диже се са ручка. </p> <p rend="Tekst">— Б 
о, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго по 
а. </p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачућ 
 мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се 
ђује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, на 
/p> <p rend="Tekst">Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. </p> <p rend="Tekst">К 
мо да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баб 
Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето ду 
 не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина —  
еши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, не 
 упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како 
S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов  
p rend="Tekst">И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} С 
и клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова ј 
ирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући 
"Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, м 
p rend="Tekst">Младен је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да в 
 да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришу 
тане. </p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слобод 
а? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, 
у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увр 
се држала одвојено, повучено.{S} Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.{S} Колик 
их нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену посл 
брата. </p> <p rend="Tekst">И Младен је то знао.{S} Зато га није ни изненадило кад једног празн 
лободна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по  
 изглед. </p> <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укочен 
миловао се. </p> <p rend="Tekst">Био је то један рођак, једне његове тетке син.{S} Она остала д 
асвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био дос 
о што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да нијед 
уповини. </p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео к 
знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе 
тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за мајку Младенову.{S} Свесрдно ју је оплакивал 
од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољ 
олео.{S} А Младен се и досећао зашто је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је јо 
, крта. </p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао  
било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због ње 
ат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрх 
> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону 
ам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је ви 
 љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да 
е пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело.{S} Де 
уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништ 
} Све је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље 
з зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а  
 шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија,  
ка и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову к 
је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану 
, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца 
дано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Млад 
в глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">— Нис 
б, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} Вечито се сунча, пари 
{S} Покаткад, запио би се.{S} Истина, и то ретко, кришом.{S} Онда, не знајући од стида, муке, б 
енади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јави 
, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, д 
еве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.{S} Истина, не сасвим, али већ није их онако в 
р шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.{S} Па и дочекивање пр 
бе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља  
седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, некако више њега и иза њега, горе 
?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чи 
, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их остављао.{S}  
а још воли, ето, напустила мужа...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, 
е одобри јој да за другога пође...{S} И то Младена изненади.{S} Да се не би одао он... </p> <p  
ло и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојно 
ћи.{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све то 
ило, зато је она долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели 
е знао да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, 
ће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била с 
 седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено 
 »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{ 
ајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо не пробуде, не разб 
 реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи,  
Јованка, њих све двориће, слушати.{S} И то како радо, од срца!{S} Знао је све то Младен.{S} Зна 
 јер место оца постаде он, Младен.{S} И то не Младен дете, син, већ Младен. </p> <p rend="Tekst 
после враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа  
аком на поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упут 
га да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се дец 
нас.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S 
ма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родит 
преносила је на млађег.{S} С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак М 
о, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{S} Напослетку сасвим.{S} Нестаде оног страха, бојаз 
аден се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удај 
.<hi rend="Drop_slovo_Char"> А</hi>ли и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, м 
и, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом на капији разговара се.{ 
>— Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да к 
 питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он  
 rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. </p> 
 rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то 
 годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«,  
нутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.{ 
И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него ј 
о што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога.{S} И, са 
њу, кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дош 
к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би гото 
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по 
д пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаље 
е ни на кога, не обавезује ником, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, 
адену навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи,  
а, па са Младеном почела да живи, не би то било криво.{S} Главно је да она није његова жена, а  
 И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она пристави и надгледа  
зу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, вр 
рио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">У 
и ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, вес 
 као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, к 
с.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено га какав је: строг, нем, каменит.{S} Само ст 
ла као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распр 
и да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су:  
а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи«. </p> <p rend="Tekst">Тако је и тада 
и му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} С 
ало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепити за њ. </p> <p 
 би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у пок 
ва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од ба 
изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује ча 
амљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказ 
шено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању н 
е долази. </p> <p rend="Tekst">А Младен то није волео.{S} Сваког дана бивао је све бољи, све па 
ни... </p> <p rend="Tekst">И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи го 
сети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да по 
давно знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, к 
на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, посаветује. </p> 
лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећи се да не испусти, упрља,  
рамену исплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">О 
или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало д 
ekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с  
 момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила б 
, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, п 
 поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трч 
оведати, и од млађег брата.{S} Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину 
вио дућан, задржао се негде.{S} Или ако то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да  
ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео 
kst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите 
рех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, с 
кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S} А нарочито је то много значило за матер и  
плахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На,  
вљао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка  
омисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љ 
Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живе 
је част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, јер то као да му је пок 
мре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчк 
би из родбине долазили (пошто се одавно то слутило, знало) и погружено, не говорећи ништа, немо 
 чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гл 
не из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...{S} А доле, иза сте 
амо то радо платити већ још и више, јер то као да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде 
S} Зар да то није, да се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младе 
ме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, и 
 дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као ухват 
е да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео.{S} А Младен се и досећао зашто је 
јање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она са 
ћ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио 
и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет кор 
, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било им неугодно, него чак као да их 
а свекра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} До 
p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите из дућана. 
p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак  
м на пут срећи!... </p> <p rend="Tekst">То је могла.{S} Више није могла да му каже.{S} Грло, ус 
да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било много.{S} То негледање у њега као 
а и Крстиловица... </p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат к 
ло, нудило, тек... </p> <p rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је  
ђена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било једне ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао ц 
е да се задоцните. </p> <p rend="Tekst">То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се о 
 му је било тешко. </p> <p rend="Tekst">То је и његова мати као осећала.{S} А и она као да је з 
 да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све горе, све теже, док једне но 
већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трго 
и у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чис 
гог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори ил 
лађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена н 
полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њ 
дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако  
 ка кући, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укочено 
 </p> <p rend="Tekst">Она једнако тамо, тобож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не 
гледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, др 
 Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да н 
ц чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да  
.{S} Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да пон 
ри залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p ren 
ини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то њег 
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њ 
два и више пута преко дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота,  
 да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вра 
бљен сам, Боже!« </p> <p rend="Tekst">И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита 
о увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> <p r 
 одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи 
 кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све  
 се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код куће четрдесет д 
кама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш заб 
а себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог к 
чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, ре 
дене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија 
 доњи спрат готово не види а да се више тог зеленог свода горњи бој јаче, више истиче и бели са 
, никаква молба, обзир није помагао.{S} Тога никад не би погледао, ни проговорио с њиме. </p> < 
аске, грумење, само да се види како иза тога још има. </p> <p rend="Tekst">Баба, кад он почне т 
е и бели са редом окречених соба.{S} Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се 
у се с њиме.{S} Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, 
а...{S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уоп 
ега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и  
н здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовр 
е био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било т 
 пролази поред њене куће...{S} Ништа од тога.{S} Младен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече 
цу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник  
 као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је 
азговор.{S} Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.{S} Младен је слу 
или. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико 
да не би дао баби да посумња да и после тога можда он мисли на њу, тешко му је када је види, пр 
Tekst">Младен је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, 
ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не за 
за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно? 
њу није вређало.{S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и 
босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. </p>  
ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен ове године  
? </p> <p rend="Tekst">Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ  
!{S} Сто пута, не једанпут, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а кам 
 још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, м 
ите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједнач 
ње, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости се 
 </p> <p rend="Tekst">Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, траж 
наже се.{S} Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </ 
{S} Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наст 
давајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада жи 
, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата, дола 
ћеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> 
н, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, д 
губи.{S} Иде, ради, а ништа не види.{S} Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи 
 <p rend="Tekst">— Немој.{S} Срамота је толики па да плачеш. </p> <p rend="Tekst">После, матери 
та има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро ме 
тклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не сам 
{S} Свађао би се и с бабом, и са свима, толико му је било. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође 
 забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, 
} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="T 
 да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо  
 се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, 
тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка навода 
о, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.{S} Он, као свакад, са галамом, са свирачи 
 главом, као пресечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није с 
згледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово 
одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те две куће.{S} Нарочи 
ошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истин 
Tekst">— Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се зами 
адену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је знао д 
 Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{S} Зар 
, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без  
ећ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, 
st">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Бог 
 још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине,  
носи се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другов 
 и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљ 
чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће 
 будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остан 
 ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког доласка наводаџија к ње 
Колико? </p> <p rend="Tekst">— Толико и толико. </p> <p rend="Tekst">Младен би се замислио, као 
{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прек 
<p rend="Tekst">И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице г 
мевала) није криво.{S} Него само, немој толико.{S} И друге мајке жене, и друге матере добивају  
} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p>  
син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Te 
 Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, 
, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну 
јеш со?{S} Знаш, татко ти је куповао по толико... </p> <p rend="Tekst">Младен му одговара.{S} О 
ле враћају се мирно, погружено.{S} И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа бил 
е му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано,  
рого понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у ко 
ке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборав 
а се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се  
 ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S}  
о! — рекли би јој. </p> <p rend="Tekst">Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.{S} Знало с 
 се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мора за свашта да је пита.{S} Колик 
о, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговарао: </p> 
ед матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све лепше за лепшом партијом, це 
о? </p> <p rend="Tekst">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бр 
на, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу. </p> <p  
а.{S} Али не поноси се.{S} Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ови 
 неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. </p> <p rend="Tekst">Нарочито је то било за  
чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва си 
отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевт 
.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар 
 новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну цел 
свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, 
 То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или 
стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не  
тине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења, ве 
није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, б 
мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, 
авала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S}  
е нарочито и Јованка.{S} Она је више на томе него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више  
 само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младе 
е није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала 
а га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе  
нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави 
 говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда у 
ледарицу, вратила се натраг.{S} Ником о томе није казивала.{S} Нико није смео да о томе зна да  
, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће ч 
о што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он оп 
 да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и те 
е а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: < 
ошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселост, 
">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задо 
је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да  
оши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дају 
 носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек,  
S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на 
свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће, то 
 већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј за 
уге маале.{S} Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то  
S} И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре ње 
сока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима н 
познавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам, загрцнуо би се бришући сузе: < 
сузе: </p> <p rend="Tekst">— Слатки мој топ! </p> <p rend="Tekst">Муцао је и тепао му као своме 
 сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то  
лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да б 
жен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst"> 
а. </p> <p rend="Tekst">Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је.{S} Теже му пада када пође 
S} Подваљак јој се збрчка, и њене меке, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубиш 
смејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи 
, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало 
овара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан ос 
ен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прос 
рећан.{S} Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато так 
каност, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај с 
пољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, 
ици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по 
 се празни, камени, очекујући грмљавину топова и пушака, која се још није чула разговетно али н 
није дане, седи. </p> <p rend="Tekst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и м 
о, Грделица освојена.{S} Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.{S} Поче да грца и  
 Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом 
, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више  
ве му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} 
их, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као ник 
 би напослетку и она.{S} Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасви 
ши се равнодушно — пита за Стојмена.{S} Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати з 
, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца,  
 одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко. 
 се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово ок 
 како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зат 
зања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да 
ве то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући иште од њега да он за брата узме ње 
ри значи тај старчев долазак, то његово тражење пристанка. </p> <p rend="Tekst">И већ је била д 
енова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то дока 
росилац, већ да тиме, питајући за њега, тражећи савете, као одобрење, виде, дознају: да ли они  
мо спавају.{S} И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу  
аратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледа 
наместила, па га са задовољством гледа, тражи да од Младена види да ли је задовољан њоме, како  
неисправност, већ побеснео и грди сина, тражи од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> 
на сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за св 
што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који је случајно 
, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да и 
Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слат 
 да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај ст 
био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Го 
 било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за 
то је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ заповедати, и од млађег брата.{S} Или, ако 
на никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако.{S} Смирила би се, забор 
ало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ са 
сме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му с 
ер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и ст 
руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој ве 
е, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом.{S} А највише 
 него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало пута дешав 
ује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога ј 
е она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању 
вета, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.{S} Да се они, видећи само њега, Мл 
о с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да  
адена било најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ни 
end="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је какав намет 
осле смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали с 
јући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих нег 
ана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предај 
 На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И 
 имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта 
ање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па о 
 му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, послу, он подупирући, држећи се за браду, пог 
јем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео добро да зарађује, изненада,  
же ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, 
дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави 
 него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који ј 
иле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда  
после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену заову за његово 
м он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.{S} Младен, надајући се свему то 
ву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није бил 
ка да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним  
 појединих маала почињу да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуг 
је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи ко 
н...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, већ као вишег о 
е то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, к 
ћану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, д 
} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само дол 
дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод  
оме и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили прилику  
дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.{S} Пратите  
матери: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="T 
то доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих нај 
м, да би то своје, себе, могао да носи, треба много снаге, бола, и да је јак, јак...{S} Јак над 
d="Tekst">— Сада могу да идем.{S} Могу, треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младено 
>— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Tekst">— Не. — Али пос 
а њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — од 
адене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младен 
?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, ка 
 вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки,  
ако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели са  
име сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покр 
 му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. </p> <p rend="Tekst">И Младен је био такав 
 уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа. </p> <p rend="Teks 
којства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с д 
 би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље.{S} А Младен је  
.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се  
њу.{S} Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...{ 
бе, и ових очевих другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радост 
а узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одг 
ашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева с 
за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап диг 
огрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, д 
ју.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек за 
е њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да 
самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене, треба  
="Tekst">— Бесна је она.{S} Камџија њој треба! </p> <p rend="Tekst">И једино мисао да то спречи 
увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је био мали 
 као слаби, боје се, повлаче.{S} Он сам треба јак да је. </p> <p rend="Tekst">И та му је ноћ би 
 руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња... </p> <p r 
егледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред ка 
јак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смр 
и од Младена »тевтер« да му покаже како треба. </p> <p rend="Tekst">Младен му пошље.{S} И, заис 
лива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а н 
е ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оста 
а овамо, код куће, да се нема ни колико треба... </p> <p rend="Tekst">А Младен се, опет, бринуо 
е осети немање, сиротиња, а опет колико треба, колико је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће о 
да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито од 
еговој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, даривањ 
ури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{ 
на на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што так 
ћи да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, сваког 
а дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, п 
није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се истре 
 људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Стана,  
ажен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{ 
ад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађуј 
нскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмлађа о 
{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабу 
 разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst" 
колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна,  
 да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио он 
> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да с 
 </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тих 
о од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S 
 упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је нај 
 трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек 
т сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником, да 
гурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету б 
} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како је у 
 отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И 
та не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред 
ћ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, м 
о да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био м 
ње, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи 
у, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није н 
оји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S} Да 
неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из д 
сле вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је  
ара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tek 
ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако о 
вољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га 
 новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, нови 
ео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учи 
рашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био ж 
м собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подрум 
 реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и ко 
по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих  
>— Младене!{S} Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?... </p> <p rend="Tekst"> 
 бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му о 
ар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а 
rend="Tekst">И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојст 
 само долажење, седење, као надгледање, требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија з 
да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало оно страховање, 
ожио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији 
д бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаж 
и карте готово све дао, изгубио.{S} Све требало да се распрода.{S} И онда, тако се говорило, ба 
све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свира 
што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Ве 
ућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућ 
ра, мужа и дошла оцу.{S} Само још то је требало! </p> <p rend="Tekst">— Она, синко!{S} Дошла и  
литаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа 
из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из механа, 
тпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend="Tekst 
> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док  
репње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај, а он ув 
е, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као 
ло потребно и како је она заслуживала и требало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада ве 
е отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу 
постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, ми 
е. </p> <p rend="Tekst">Дуго је Младену требало да буде такав, да сав срећан дочека оно: </p> < 
, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S}  
 услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при ру 
Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p 
гледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она га слуша, мило,  
кла и свеже падала и натапала башту.{S} Трем, ограђен дирецима који су држали горњи спрат, пато 
S} А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије ко 
к од доњег спрата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем ку 
вих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p>  
ој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, по 
е пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам 
 да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, 
вала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад ни 
лено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља 
у, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: 
ла толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> 
амо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p re 
илице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, 
на, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло  
спод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.{S}  
{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S} И са стране, испод пазуха, видело се како јој 
е он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде 
цу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Зна 
ест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју 
у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђивала... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i 
изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, он 
ија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго 
 чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend 
ењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, кру 
луша грмљавину топова око Два Брата.{S} Три ноћи била гужва и врева по вароши.{S} Он на живот и 
да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан 
 такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није 
од куће, да остаје код родбине по два и три дана.{S} Па кад дође, она долази некако као кријући 
најући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само да га п 
испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре дол 
уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да ист 
 недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца дође.{S} Пили су и просили њену 
S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па се одмах дигла и отишла тобож неким по 
{S} Сажаљевао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, и 
</p> <p rend="Tekst">Готово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загл 
 она нешто говори, те њему од тога срце трне.{S} Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирн 
дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође 
{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S 
} Трома, тешка покрета и корака.{S} Још тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире,  
ве ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да 
ца Младенова, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима  
вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у  
о и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да ће,  
о, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе,  
ало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А 
али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече д 
ога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да пла 
} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, пос 
егове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четир 
века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па ка 
p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад 
још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школ 
 весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима  
 где је била српска војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да  
="Tekst">Она, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Te 
арме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостали посао на време сврши, од светлост 
аки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере,  
 И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то ни 
на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело о 
ви, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. </p> <p rend="Tekst">Тако и она.{ 
 и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре,  
се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{ 
 rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене комшије и почну да му гов 
Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи гов 
вим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено  
мо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Мл 
долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи 
е била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Мл 
е зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Са 
 било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се зд 
, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или дв 
реко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љу 
 пријатељима, свирачима, дошао кући.{S} Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треб 
да, свршено је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне 
ло, ово имамо, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; ил 
поређани, намештени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто д 
тени...{S} Ето, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто  
и.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — толико је  
раху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није  
 брашна...{S} Она као да више није била ту.{S} Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши коли 
ладен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега,  
/p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак  
у, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на чести 
ојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, 
 би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете 
, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натра 
све донесе, ништа не заборави.{S} И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отиш 
ани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Спроћу Младено 
весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, д 
у седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </p> <p rend="Tekst"> 
 место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Teks 
 Ако, ако.{S} Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво.{S} Него само, немој толик 
 по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за не 
 чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до бабе. </p> <p rend="Tekst">Пролазници  
дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај до 
а, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И он 
атери, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код  
поведао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, све 
 већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети с 
или, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} 
} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му је било тешко.{S} Зашто баш и то 
еног дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног м 
мљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} С 
ку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то ви 
} Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> 
екако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста 
оред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зач 
он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њи 
овор, као извештај зашто је Младен стао ту, стоји, распитује се за снаху му да ли је вредна, по 
ило свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.{S} И као проба 
идео је да оне све знају.{S} Да је прво ту било свршено.{S} Да је, по обичају, прво ту, код баб 
њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, ум 
, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. </p> <p rend="Tekst">— Ево ме, бат 
по кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око  
зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме п 
вим </p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако ј 
и да их прекори: зашто да не дођу, нису ту, кад знају како он, »пријатељ им«, не може да пије б 
у целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, 
та увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне кол 
егне, не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи  
није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи више њ 
 знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се бр 
екох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у 
лази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало после брат м 
боравља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то, и смрт, покојници, заборав 
{S} И тако, држећи се за браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида ш 
другова.{S} Зна да не треба радовати се туђему злу, и не показујући се радостан, као да не чује 
ги јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> 
исто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ, плачући, рече јој да она сама, насамо,  
бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још  
к њима овамо.{S} Одмах почне баби да се тужи. </p> <p rend="Tekst">— Ништа, тетка-Стано!{S} Ниш 
 издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Истина је.{S} Зар ми је зн 
ладенова, будућег зета, почне њој да се тужи: </p> <p rend="Tekst">— Море, пријо, кажи оном тво 
, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нар 
синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.{S} После, пију 
ђеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.{S} Како се п 
ада, пљачке разбијене војске и бегунаца Турака.{S} Богатији спремали су се, опет, да беже, иду  
шијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и варош се празни, камени, очекујући грмљавину  
ки друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst 
ли, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају с 
твори.{S} Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље с 
 стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, к 
<p rend="Tekst">И кад је настала пљачка турских, а и српских дућана, магаза, сви остали, први љ 
само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="Tekst"> 
> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате 
 међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. </p> <p rend="Teks 
 до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљ 
а живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне ху 
ме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мр 
S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши  
ши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А најви 
да за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она преста 
е шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...{S} Па да се опет враћа, пролази кр 
свагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благод 
 ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p  
аво иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршиј 
ашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод з 
им.{S} Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{ 
дао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спр 
ћ да могу потпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, ми 
ригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ет 
за, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућ 
 ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst" 
Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом 
 једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима д 
женидбу].{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражит 
 се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујниј 
ден је строго, паметно гледа.{S} Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није та 
бичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже, остав 
ара и смеје им се.{S} А нарочито зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недељ 
се, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити већ још и више, је 
...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани  
Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати с 
ла, вересију да прегледа.{S} Знао је да ће се баба досетити да је то изговор, а да је у ствари  
, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом 
Или, ако то баш неће, а оно још мање да ће пристати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није  
и сада као без трепета, не бојећи се да ће, ако погреши, мада никад није грешила, бити грђена,  
S} Младен се надао томе.{S} Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, 
овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала  
несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао  
d="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарадова, нити клецну од бола, већ, 
ко оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне 
 са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пит 
ден води добро радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро 
.{S} Била на самрти и нису се надали да ће се повратити.{S} Али повратила се, и прва реч била ј 
} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од пола ако је испије, као 
 пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се 
ећ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље 
а свећама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза до 
не било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из  
а.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саве 
 нарицањем, кукњавом.{S} Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без  
алим очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, ре 
ући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу.{S} Прво њој да се јави, прво њој да пољуб 
ло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.{S} Одлазила, да опе 
је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико.{S} А сад 
д Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, ј 
 радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно  
пит.{S} Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда ут 
 руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе 
: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и опомена да све: 
 се замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, ж 
ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати,  
 дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени х 
шњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихов 
.{S} Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку.{S} Јер Срби већ с 
 данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сиг 
а, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба само  
епећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из род 
ћи на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ако мо 
собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бе 
ћану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разгов 
, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, 
на [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лице ру 
, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред њег 
натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да н 
дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига 
јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.{S} О да,  
горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да г 
е, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи св 
е, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама 
 замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} После би одговар 
И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од 
во их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> <p rend="Tekst">Он се реши. </p> <p 
 синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми  
мо да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p ren 
о луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у по 
 послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прљ 
 води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп маст 
олико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, јо 
и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} 
ије.{S} Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла!{S} Али, ипак, трже се.{S} Пр 
бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код  
есе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек,  
она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити до 
 задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{S} Да онако, као пре, мирно 
 он њих доцније, јер се већ види колики ће и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине,  
ало оно страховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Д 
 улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би он 
а, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, ку 
за њ, Младена.{S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно  
ћом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала 
, биће, Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад 
ко стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, Јованка, њих све двори 
е, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: </p> <p rend="Tekst 
и, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све дућане, магазе доб 
у.{S} Да без њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа. 
 од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прет 
ко ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? </p> <p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узима 
 меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он  
ине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одржи, очува, као да се под тиме савијао, кочи 
ца прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (по 
ко је довољно.{S} Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је  
теним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено, сигурна корака отићи.{S} Г 
а улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тобож као да мисли о трговини, пос 
.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их пр 
ао је за све то Младен.{S} Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће пост 
 Знао је све то Младен.{S} Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући св 
жен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове ста 
, док једне ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ 
уће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p  
ово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена 
 Нека, доста.{S} А имам посла, па тешко ће ми бити. </p> <p rend="Tekst">— Кусни, кусни ти, а п 
ти и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А о 
што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у башт 
 их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато о 
дао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p rend="T 
тер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видев 
г њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И тада 
 кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба 
же Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> 
ли за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих,  
и, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И зато брат му, он ако мали и буц 
p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги 
 </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после, опет као пре,  
е, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изгинемо! </p> <p rend="Tekst">Дотрчаше до њега 
н, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, број 
, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ног 
о испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућ 
{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да та 
е допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, двори 
почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим р 
и тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке, носи их и слаже иза магазе.{S} Износи оне гред 
, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен ус 
постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да ра 
отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет се вратио. </p> 
. </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са  
вученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су под једним кровом. 
газе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде,  
длази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а д 
, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S} Са Младеном се здр 
ди се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњени 
о шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наг 
сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишћ 
лих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тога, ту, до капије, испод ње, н 
ед њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. </p> <p rend="Tekst">— Ако, синко! — вели јој 
оби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} Младен би их о 
p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S} А  
ри а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љут на 
 снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јел 
ћи од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови,  
а су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила 
анска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукл 
као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим  
 и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Виде 
 јој помогне. </p> <p rend="Tekst">— Ја ћу, ја, нане.{S} Немој ти! </p> <p rend="Tekst">Баба, с 
угачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да видим с 
 заједно да идемо кући.{S} Седи.{S} Сад ћу ја. </p> <p rend="Tekst">— Па баш добро — дочека она 
p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, ка 
ију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је д 
: »Па ако брат Младен каже, добро, поћи ћу...« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном 
nd="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S}  
о слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и друго, М 
ело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље 
сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнут 
 одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се над разбојем са рукама на че 
но, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се  
 </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћутећи.{S} Она готово не једући, тек обичаја ради, а је 
вориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.{S} Осећа како дан, и то неисказано високо, 
 ено: седи.{S} Побегла и дошла, па само ћути и седи. </p> <p rend="Tekst">— Која побегла?{S} Ко 
аном путањом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и н 
очито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, кру 
арање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Tekst">Ето, т 
d="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда  
е чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.{S} Само, од сељанке раз 
рећан, тек сад ожењен, одвојен од њега, у својој соби, слободан, знајући да га неће видети... < 
 у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, 
е сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погн 
, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. </p> <p re 
ћану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, а 
раво вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.{S} Увек  
у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дуг 
сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чис 
она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева.{S} Најв 
о, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, 
S} Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна  
али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити 
тва, среће, једнако...{S} Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после су 
жња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p rend="Tek 
жђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не зн 
 свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било прав 
и газда Марко.{S} Погрбљен, без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види 
ао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи уз 
едела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, д 
 Долази до ње.{S} Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном ко 
а половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидо 
} Онако седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до пр 
.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па ч 
д он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Ри 
пуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумњ 
а је сву, наискап...{S} Али, дижући је, у исто време осети да ће му то још мало вина, више од п 
оје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S}  
, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном те 
искује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у  
Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и  
вересије, примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, б 
ве затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и час 
ао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно, мило.{S} М 
руму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тим 
d="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворени тевтери, спискови 
улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маал 
 би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше  
дњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове ул 
p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> <p rend="Teks 
еби.{S} Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: </p> <p rend="Tek 
на, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смел 
 ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случај 
ње јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве д 
о!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не могући више, 
лук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слу 
х је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некак 
к као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, своји 
, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре осло 
, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошт 
ије а да као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: 
еко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био н 
и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њи 
а би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из ули 
ој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расп 
спап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцим 
чини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао 
ој.{S} Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, б 
и намештај, они исти покровци, јастуци, у истом реду, исто онако сигурно, тешко поређани, намеш 
ред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод редова густих и високих топола  
билази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа  
 њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се појавила б 
ење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. </p> <p rend="Tekst">А да му  
сти, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњ 
 казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се 
ућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном 
.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не на 
екрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је та 
пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, д 
е хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, ха 
ан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">После ручк 
ко ракије. </p> <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао сл 
е што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, ти 
азара еспап, који би се тада распродао, у понедеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S 
у, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и посрка. </p> <p rend="Tekst">Онда се 
уће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашт 
 плачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и и 
 је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend 
, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод из 
ашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, про 
њом ишло ка кући.{S} Кућа је била тамо, у дну.{S} Висока, на два спрата.{S} Са капије видела би 
ош усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадим 
ица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што 
nd="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало  
само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана до 
p rend="Tekst">Знао је само да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за 
а по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ про 
сина, можда доноси вина да сви заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка 
 старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, 
ио. </p> <p rend="Tekst">Свакада тачно, у једно исто доба, када се дан раздањује, одлазио би у  
о умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S 
 чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе не 
е, седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. < 
е.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи. 
p> <p rend="Tekst">— Кажи свекру, мужу, у недељу долазим да је пијем. </p> <p rend="Tekst">И бр 
пије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било 
е задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као ослобођена о 
ден у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени 
шија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S}  
чена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког  
 собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.{S} И кад би  
 високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби,  
дао да иде и донесе послужење.{S} И ту, у дворишту, седели би, служили би се.{S} Стари, свекар  
 се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се са 
 њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га видела, она би се трзала, зачуђив 
се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се да нико не сме пре њ 
</p> <p rend="Tekst">људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита.{S} Ако је ка 
де новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну ц 
: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чиј 
узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, пред 
, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљен 
а обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна?{S} Зар се мало 
пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега  
{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} 
 му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соби намештај, они ист 
, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, н 
Све обамире.{S} Калдрма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, 
, патосан старим изломљеним плочама.{S} У њему се навек осећала влага и тмина.{S} Светлост у це 
 он сам.{S} Добро му дође та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био 
ека подлога, тавни се, тежак, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, по 
 слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да 
 пошто је сада нема, сада може, сме.{S} У томе, и зато је ваљда и била онолика материна веселос 
ваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује 
аквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео би бабу. </p 
 клањао, називао лаку ноћ и одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек г 
е свршавао.{S} То му се само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи 
 тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затворе 
ао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по башти је остајала.{S} И тек када би от 
.« То, последње, Младена изненадило.{S} У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога и 
и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки њ 
, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или табли 
анили да одлази, а и код Младенових.{S} У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не пит 
ира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног  
ављали би му се: </p> <p rend="Tekst">— У дућан ли, Младене? </p> <p rend="Tekst">Одговорио би  
— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се узд 
 у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од њега одговор добије, да и од њега само 
 више [ње] и надноси јој се.{S} Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> 
ен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чек 
 и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, 
 виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те 
st">— Тако, тако! — говорио би он.{S} А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, за 
И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану.{S} То је 
пред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одуда 
чере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду 
а и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестр 
ова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови, редови ћерамида и више зид 
кав отац, таква мати.{S} Баба све и сва у кући.{S} По њој се већ и кућа звала.{S} По њој и отац 
и комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уст 
 да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. </p> <p rend="Tekst">Младен зна све  
 улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрим 
ње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас своје радње 
устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу.{S} Зна се кад о 
Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан. </p> <p rend="Tekst">Онај, и не сачекав да му  
н узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у ствари да и од 
оног њеног сопчета, од сандука, ковчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге 
о Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље 
ао увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњиц 
о од његова изгледа, гласа.{S} Ништа да у њему дрхти, да се познаје.{S} А зна да је воли, да и  
а је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште д 
разговара.{S} А све из страха, зебње да у разговору са њима случајно не дозна, не докучи што за 
ладен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоч 
екује.{S} Тако, полако, свечано, као да у госте иде, отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што 
ући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити 
почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, н 
конац, крај од његове одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба 
а је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм поч 
ђено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и ми 
а у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: </p> <p rend="Tek 
.{S} Са колико љубави, веселости, сјаја у очима навек му прилази.{S} Сва је његова.{S} Али он ј 
изишла послом, мајка се навлаш задржала у кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи 
отргне, те би и њега због те мане имала у својим рукама...{S} И он би неугодно дирнут не због т 
вац и плати.{S} Остатак новаца закопала у подруму.{S} И тако све спасла.{S} И од тада све она у 
 све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у старости, 
тује бабу, очеву матер.{S} Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштова 
више се јабучица истицала, мада је била у телу, стасу још бујнија, развијенија и заношљивија.{S 
овима.{S} Навек једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се м 
високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело пољ 
ји, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице.{ 
 којекако.{S} Смирила би се, заборавила у послу.{S} Али ноћу, кад све легне, поспи, Младен би г 
вши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво  
а напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S}  
она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би с 
ekst">Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер.{ 
на у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно место тамо око Пећи и Вучитрна и сва имањ 
, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.{S} Али сва преображена.{S} Лица мекша.{S} Очиј 
једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S}  
 у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва в 
учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под груди, видела би се како иде, надгледа, ра 
, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јо 
} И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S}  
пору реч.{S} Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и оста 
јак...{S} Јак над собом.{S} Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце 
е одговори паши.{S} Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говор 
бучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, св 
неке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега  
ма и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гл 
укама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из њених очију  
ран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Ист 
го, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да се никад не би заборавио, пог 
очињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, ви 
 главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха 
ћи на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пре тако ч 
 удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прсима и врелим лицем, ув 
отрила.{S} Слободна, одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око вр 
Стана оде.{S} Оде на колима.{S} Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.{S} Од 
о, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује исп 
а.{S} Као свакад, тако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, с 
 белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнутих рукава.{S} Одазвала га на стр 
ekst">Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро пост 
им рођаком, и, како причају, преобучена у мушко одело прешла границу, отишла у своје родно мест 
не и одскочи од кристалне површине вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару,  
 сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и о 
орала будити и опомињати.{S} И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слу 
и јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у  
долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околиш 
икад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="T 
е.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаље 
<p rend="Tekst">Са једним мангалом жара у малој собици, сарачани, седи.{S} Слуша грмљавину топо 
у.{S} Он остаје сам.{S} Седи до прозора у соби.{S} Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље 
">Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице 
мо се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном шири 
сан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И  
ченом и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није 
ности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <h 
о га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово тражење п 
одеће.{S} И гледа у каменове које пушта у воду. </p> <p rend="Tekst">Баба Стана оде.{S} Оде на  
о спремна, обучена и горела му је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он в 
 rend="Tekst">То је била та њихова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек  
устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Ист 
најући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ  
ће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да  
 је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, 
ним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, р 
</p> <p rend="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst 
исто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Ш 
као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као о 
ек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би да навраћају к 
ерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, г 
— Пољуби ме! </p> <p rend="Tekst">Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, 
вала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала 
и давао је да овај право тамо, код бабе у сопче, однесе: </p> <p rend="Tekst">— На, однесите та 
 муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће н 
наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, 
 читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним ша 
наху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као уз 
ад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да 
 по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: </p> <p rend="Tekst">— Нека, синко 
брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.{S} 
 двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди суд 
урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што дол 
 као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључеве од подрума и од оног ње 
и ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице 
S} За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто л 
.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну под себе, запла 
{S} Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се з 
на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не  
} А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. </p> <p rend="Tekst">То је за Младена било н 
, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледал 
е раније кући него обично.{S} Право оде у собу.{S} Седе.{S} Испред себе метну тевтер, расклопи, 
днако, мучаљиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Добро, нека дође у дућан, тад и тад. </p> <p rend="Tekst">Баба, одозго,  
да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.{S}  
же.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод 
Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, с 
кну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахн 
зећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде  
још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је 
почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку  
их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у у 
баба досетити да је то изговор, а да је у ствари друго:{S} Јованка и његов одговор њој сутра.{S 
 и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то ста 
 схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, н 
 од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, 
ђе та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да б 
ла.{S} А и она као да је знала, била је у неком дослуку с девојком и са свима њима...{S} И, осе 
а угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејтин.{S} Тобож: кући нестало па дош 
ограђени, затворени, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с бра 
отице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: </p> <p rend="Tekst">— Па како си 
, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на паз 
екрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако пог 
 А ја бабу не видим! — говори љубећи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сја 
> <p rend="Tekst">Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо  
у, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна ми је она,  
 било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у 
што да се боји.{S} И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак 
, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утиш 
е све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња 
{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико  
е већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не доликује му...{S} Мислио би о њој, о њеним ц 
 па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велик 
ан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И мајка, не казујући ником 
аљда бојећи се да ако се кадгод доцније у животу нађу, састану, да јој он не би кадгод можда пр 
поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, 
ће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S} Она, мати му, свесрдно давала, не  
, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћај 
троши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, да 
S} Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна 
а ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе праз 
едао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tekst">Али 
, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако 
 горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата д 
 где ће од тешке муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, 
а, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је м 
ање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није деси 
ерино неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није примећивао. </p> <p  
 за Младена било много.{S} То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње 
 братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека  
цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јо 
 брата, остављала би је и одлазила горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после  
е у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и 
ра, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него сн 
ло.{S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је зн 
о треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети.{S} Да као пре, у исто врем 
да носи, прља.{S} И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек 
ма и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће.{S} Једног дана н 
гда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат,  
рза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На самој капији њиховој  
и-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако п 
ју њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Пр 
ј кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погл 
? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: </p> <p rend="Tekst">—  
ден, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла  
се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p> <p rend="Tekst">П 
задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се ви 
рекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна к 
а пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано,  
већама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долин 
м очима, диже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече  
јаницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код кућ 
о загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.{S} До тада онако погнут, миран, и 
а није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном одел 
p> <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би  
 би их остављао.{S} Само, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост збо 
ђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити 
.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљин 
свирке, даривање, љубљење.{S} А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и о 
це, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне у 
ћи, видећи бабу испред куће како, тобож у послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом бриж 
 својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, о 
 једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче  
рила се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде 
венства куће, она се навлаш заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морај 
">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љуб 
о и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу  
готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био тесан.{S} Нарочито око широка  
ео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара  
аном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека већа слобода, одрешеност 
атите из дућана. </p> <p rend="Tekst">И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједн 
ла горе у одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђениј 
је ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свеће! </p> <p rend="Te 
 он даје. </p> <p rend="Tekst">После би у меџлис.{S} И тамо, ако неће остали као он, он би упор 
одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде оно овамо код Младена 
доба, када се дан раздањује, одлазио би у дућан.{S} Из куће пео би се ка капији са кључевима.{S 
 не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На с 
агазе, проћи свуда а да за то време сви у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто д 
 још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чист 
тане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, је 
 а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у ку 
, суров.{S} У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.{S} Младен обично 
дело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Два Бра 
ужу, а не да је као распуштеницу задржи у својој близини.]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks 
p> <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са ост 
Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им 
 њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед  
м, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Мл 
, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје к 
Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје ус 
ак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки з 
ованка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчани 
дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од си 
.{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора,  
о по дворишту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену 
 и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и д 
укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим колен 
е. </p> <p rend="Tekst">Послови су били у највећем јеку. </p> <p rend="Tekst">То је био као нек 
ахом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађевица 
— диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахну 
 пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкчија.{S} Нико њу не виде да она, о 
 стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако  
и, тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требал 
е се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује. 
га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да нарич 
ез њега вечерају, легну, а он ће остати у дућану јер има посла, вересију да прегледа.{S} Знао ј 
 се сада не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне н 
ити као код куће.{S} Све је морало бити у реду, на време.{S} И попови, и клисари, сваки да је с 
ети да је јак.{S} Издиже се.{S} Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако вис 
 стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хо 
не као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи магазе, проћи свуда а да  
векар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца до 
S} После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика и 
ћи је у руку, али као једнако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада  
>Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ.{S} Пос 
јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она крива.{S} Ч 
му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више буни, боли.{S}  
ежио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао 
е, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ  
женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободниј 
би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не см 
мо јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Свак 
им и за појас заденутим пешевима да јој у послу не сметају.{S} Мало погрбљена.{S} Забрађена зат 
њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> <p rend="Tekst">— Нане, м 
 не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи б 
у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код куће,  
rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре по 
, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да каже, 
 одахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом мара 
јка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети.{S} И 
них, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, 
ек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас  
е њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била  
којник, а он још онако мали, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама д 
="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без светлости, знајући  
но у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што  
ак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »њ 
 види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да  
ба би га одгледала како већ сада сасвим у свануће, готово по дану, одлази.{S} Са кључевима иде  
и, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми еспап који 
расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли. 
 свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас 
ешто, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога,  
 — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знала да је то грех, али [љутила сеј  
агне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али јо 
тим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућан 
и раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустил 
 слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га како с дана на дан све бољи, 
 Младен, тако је стари Марко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао 
.{S} Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како  
. </p> <p rend="Tekst">И тада се Младен у дућану осећао срећан.{S} Тако му је тада била мила он 
ст, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, 
 <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она  
х брат им.{S} Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памук 
="Tekst">Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући к 
ћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодн 
ћ од њега.{S} Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, 
е, млађи.{S} И Младен, знајући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућан 
о ћутао.{S} Као дошао само тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку 
Стеване.{S} Него још млад, доћи ће и он у ред. </p> <p rend="Tekst">— Аја!{S} Како млад, каква  
{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p>  
рео, и не толико озбиљан да је, те, као у дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређуј 
увеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвечаније дане, седи. </p> <p rend="T 
горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са с 
е, од неког доба почели понеки пут, као у разговору, да наговештавају о његовој женидби.{S} Он  
 тамо, разгледа, прегледа, заповеда као у својој кући. </p> <p rend="Tekst">Баба, осећајући как 
ен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета, једнако говорила: </p> < 
свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно  
ања се.{S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да ост 
абу једнако да слуша.{S} Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа  
е, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p rend="Teks 
на очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{ 
ећ би свлачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би 
кође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосн 
на, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворил 
 је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање 
стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју  
 одлазио.{S} У означени дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би ос 
="Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њи 
ео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи  
е, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.{S} Око њега по соби већ су биле пра 
ао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дува 
ери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, не 
 тромија говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је б 
{S} Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване.{ 
апији.{S} Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, мин 
била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend= 
да и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Ви 
 Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап 
недеоник поново би се навукао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљ 
у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо з 
јећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље па 
ерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. </p> <p rend="Tekst">По 
ко осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада 
опалим лишћем; нагурано и отерано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена,  
Колико пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега 
И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи. 
 не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрх 
воришту, празној кујни и кући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што 
ла и осветљавала.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак  
еди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућану, не сме да ради друго него оно што је  
p> <p rend="Tekst">Али зна да сада нико у кући не спава.{S} Да су се због њега пробудили и седе 
нин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, р 
ршио, био начисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишин 
st">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — о 
читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, с 
м капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она  
ео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не дон 
шом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак... </p> <p  
 недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И 
о јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећн 
високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">I 
стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрч 
еног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tekst">— Ништа! </p>  
ром иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, в 
ављала код снахе, слушкиња, слуга, тамо у кући, који су радили по њој: </p> <p rend="Tekst">— И 
 нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{S} Баба би већ 
оцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младенов, који је био  
оси. </p> <p rend="Tekst">А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, в 
а.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопчету баба.{S} У кујни судови, посуђе; овамо по соб 
нда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разг 
е у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши св 
еди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, 
егне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.{S} И заиста, заситивши се, 
а, када се већ захладнело, оне све тамо у башти, где их нико не види, на љуљашци љуљати, певати 
се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не помете се. </p> <p rend="Tekst">И к 
 дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито 
сила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне, јела, масти, с 
као се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, паз 
, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.{S} Младен види и њу како се, пол 
д њега.{S} Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као дома 
камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се  
но хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и као бојећ 
авању и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће  
стави и надгледа кување, док ова, позно у ноћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учини 
преседне.{S} Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи  
ашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано  
е као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава.{S} Да опет наста 
олико отприлике вреде и колико се за то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао с 
е проводи по дућану, мада је она све то у прсте знала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у мага 
воју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прик 
само допало.{S} У том почетку, нарочито у: »...сан ме мори, сан ме ломи«, он је налазио песму,  
имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, ба 
 успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи 
арао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како Младен с дана на д 
нала, и показује јој еспап.{S} Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле да 
Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да остави.{S} Да нисте о томе говорили, па има 
S} Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и см 
 Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, 
ло мати, било тетка, држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било как 
ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слу 
то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се  
е тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи,  
јило јутро свеже, летње.{S} Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.{S} Осети как 
у соби.{S} Он, отац, мати, и млађи брат у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавај 
 не сетило се...{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, уве 
ца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпа 
тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није к 
јне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.{S} Све кључев 
о стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Н 
авек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од про 
 чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знал 
е.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.{S 
иња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.{S} Он 
песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочеци 
оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључе 
 пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, свак 
влачио колију и одмах право ишао у собу у којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се как 
тији спремали су се, опет, да беже, иду у Лесковац, Ниш, где је била српска војска.{S} И сви су 
комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. 
к.{S} Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега 
 могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо, ослобођени, седети, разговарати. </ 
после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум, да ваљда још један бокал наточе и да тамо, да 
 широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећ 
орају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради остали 
сма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} 
да, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас 
з комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као под 
едао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, в 
треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и  
е, мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навуче 
н се загрцне.{S} Суза радосница кане му у котао.{S} Он је види како падне и одскочи од кристалн 
 после сваког доласка наводаџија к њему у дућан, приликом његова доласка кући материно неко рад 
к, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околиш 
 у дворишту.{S} Она је седела на камену у средини.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, 
га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst">— Теби — поче он тврдо, су 
, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— Тетине, тетине!... </p>  
 заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала с 
Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца 
и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p rend="T 
ри, било њему, Младену, већ ко би се ту у близини нашао, и давао је да овај право тамо, код баб 
 успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све дове 
естаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S}  
у.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће овде покољ. </p> < 
вши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.{S} И Младен би ос 
 једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац, миран, добар,  
боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био осветљен.{S} Баба једнако се тамо п 
.{S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао д 
 осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од пл 
е да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трго 
Тетине, тетине!... </p> <p rend="Tekst">У том плачу није било ни прекора, ни молбе, ни жаљења,  
е у мраку, ноћи... </p> <p rend="Tekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са 
, не дâ дâ одлазе. </p> <p rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да  
о није примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, 
а тамо више нећу!« </p> <p rend="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не забо 
а стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">Отац би спавао кр 
ден се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу 
м већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд! </p> <p  
буде, одлази испред њега као скамењена, убијена тугом, несрећом. </p> <p rend="Tekst">Мало посл 
есечена, пође колима.{S} Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га с 
ући и једнако у њ преплашено, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се  
а.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одлазила је код Јованкиних.{ 
оме крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p 
у кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по 
му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И  
нешто па не може а да је не види«...{S} Убрзо би долазили и они.{S} И сви би срећни, радосни на 
е видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело  
 уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипани...{S} Тако и по самим собама, одајам 
е га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са ред 
 беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур. 
 је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак о 
 месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попуштао.{S} Заборављао се.{S} Пок 
 вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, 
агло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола.{S} Баба Стана сиђе и приђе кући.{S} За њом  
 и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он ота 
а палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајућ 
 могла да поднесе.{S} Кад год би дошла, увек би задрхтала.{S} Не од бола, не од љубави, већ од  
кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала б 
nd="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.  
 задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао.{ 
бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.{S 
 црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst" 
} И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да ј 
шије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он,  
одне не би имао каква посла, пред вече, увек би излазио изван вароши, у Текију, да тамо испод р 
а га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији,  
{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се  
ер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек у поласку заплаши: да пази, јер ће му ко то отети. 
та а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим подударају, његово и 
а мало набреклим прсима и врелим лицем, увек кад дође код њих па види и њега, брата Младенова,  
је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капиј 
 вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар пребројавао и заводио. </p> <p rend=" 
 то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: </p> <p rend="Tekst"> 
А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} 
зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан.{S} Строг.{S} Нарочито 
е узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољно, само као да га одобровоље, да га ка 
 требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан.{S} Свако јутро, сваког дана 
ицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој.{S} И она г 
о је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долаз 
вориште, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад 
идим свекра јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="T 
цу, о њему, Младену, и млађем брату.{S} Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, не 
творених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, со 
ког дана одлазила је код Јованкиних.{S} Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на пон 
учено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на сметњи 
 чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, је 
 школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најт 
н из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слат 
, и тек онда мати и млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за п 
 навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Младен, и тек онда мат 
ље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у  
м Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, п 
 што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што 
говору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="T 
опет сваког дана виђа, састаје.{S} А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из ч 
ти тамо децу.{S} Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек доби 
 што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочит 
вачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек могао да оцени и процени не само колико и од кога  
доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана 
е би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ.{S} И  
 с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по н 
аје их.{S} Сасвим се губе.{S} Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по ку 
 тако.{S} И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.{S} Вас двојицу само има 
оћу Младена газда-Стојанчетове, које је увек себи зову.{S} Зову је да тамо она код њих на капиј 
 њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршав 
 што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно... </p> <p rend="Tekst">Али зна да с 
 му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.{S} Не толико да матер и њих теше 
 Овако, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болеста 
зимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи  
истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је о 
 колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе.{S} Он је имао само да води бри 
ћ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. </p> 
лободније долазиле, посећивале се.{S} И увек их је код њих било.{S} Или су радиле или разговара 
азник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесето 
се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да  
 уличним, који је био од осталих виши и увек покривен здравим, јаким ћерамидама.{S} И поред тог 
прва није на то обраћао пажње.{S} Као и увек, с подсмехом одбијао је равнодушно.{S} Али, сада п 
улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право ова 
и дан он би дошао у дућан.{S} Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, д 
, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интере 
име, било је исто као и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у ц 
ко ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време осећао је и  
 одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим,  
 rend="Tekst">И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је д 
је то тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озб 
 на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} О 
у се каже да је долазио тај и тај, а он увек задрхти да тај није долазио можда да каже његову п 
ла би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се  
ете из собе.{S} Зове бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е ср 
век, долазећи кући, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Ј 
и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код 
дгледа, пази, сумња у њ.{S} И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се  
 </p> <p rend="Tekst">Баба, ко зна, као увек, она још не легала, остајала да у сопчету седи, ра 
ба већ на капији седи.{S} Седи она, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и  
рема њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да г 
е кроз излог.{S} Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћ 
 Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.{S} Са прекрштеним рукама она г 
, да му се не би захваљивала.{S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом 
 када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, з 
о, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све крива, једнако је бежала, кр 
одлази. </p> <p rend="Tekst">Затим, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен гор 
 је већ знао да је то стари Стеван, као увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради,  
оје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек око захлађа опет би се поја 
st">На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.{S} Седи прекрштених руку, скупље 
зи и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо б 
ру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она  
 послужи мезетом.{S} Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Мл 
ђу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.{S} Излази пред дућан, седа на ћепе 
е нису дрхтале.{S} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако 
ала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда у 
ад више неће се оженити.{S} А опет, као увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а  
 </p> <p rend="Tekst">После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да  
nd="Drop_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, закл 
шкир. </p> <p rend="Tekst">Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекр 
етовој, све његове кћери изишле.{S} Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем  
тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{ 
{S} Младен је био занет у посао.{S} Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав за 
ану.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат  
 њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од 
гов корак... </p> <p rend="Tekst">И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета  
аршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шаренил 
 њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он г 
о виђење, говор с њом.{S} И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знал 
е кући, вечера, легне.{S} То је требало увек тако да ради, да би тиме и пред бабом, кућом, комш 
ућан. </p> <p rend="Tekst">И то је било увек сваког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог да 
век да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма,  
дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на вр 
а буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник,  
н.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престрашен, не знајући, а највише плашећи с 
а.{S} Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{ 
осаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уз 
ко чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из 
{S} То је очево место.{S} Он, отац, још увек као да је ту, иза њих, позади у соби, у ћошку. </p 
ао домаћине кућне. </p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље к 
је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелико почео да води, кад је постао већ »младожења«, о 
t">А тада је била баш и јесен.{S} Јесен увелико, прежутела, обрана, и одавна покривена жутим оп 
баш се били отргли.{S} Син јој је почео увелико да сади и суши дуван.{S} Истина, као и свима, т 
 све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан д 
чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, та 
свим мирних и тако милих, готово белих, увелих, остарелих.{S} И обучена у ново, не више заврнут 
о, само као да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато 
инио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онака 
 силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то српски топ и, пошто је био сам,  
мо што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба 
е полажући на њу ништа — толико је била уверена у њега, Младена — ипак је, истина не баш као пр 
 не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су  
та узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила ка 
од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпун 
ака, сирове коже, вуне.{S} И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са с 
чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да је она ту, да она надгледа, узима новац,  
је, наплате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је пр 
сведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син  
и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је престало 
Као увек, суботом после великог пазара, увече је био сав занет прегледом дућана, магазе.{S} Сто 
дано. </p> <p rend="Tekst">Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега ка 
чак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, 
егов рад. </p> <p rend="Tekst">И после, увече, опет оно код куће вечерање, седење, разговарање, 
н.{S} Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако,  
уће, газда, да доноси.{S} Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, ск 
end="Tekst">...{S}И кад је све свршено, увече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрав 
одаје. </p> <p rend="Tekst">И у недељу, увече, после вечере, он са још три највиђенија трговца  
а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече, није било а да га она на капији већ не чека, не  
љали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Мл 
баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући.{ 
 већ дорастао, наплаћивао, продавао.{S} Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.{S} Истин 
днако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела, одвајала ј 
ве како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући како мрак пада, 
ла.{S} Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочит 
рашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младе 
жавао. </p> <p rend="Tekst">Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту.{S} Кроз осветљ 
 спремање јела, пића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, 
дну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, гозбе, вечере, долазак родбине, седењ 
а ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Te 
. </p> <p rend="Tekst">Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно по 
/p> <p rend="Tekst">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како с 
ладен као и пре... </p> <p rend="Tekst">Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је виде 
е пева, греје и... </p> <p rend="Tekst">Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сум 
ла наводаџије, док напослетку Младен не увиде и не сети се.{S} Сети се да зато, због тих гласов 
 увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комши 
одна. </p> <p rend="Tekst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по том 
а је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst"> 
е би било каквих бора, вртећи, пажљиво, увијао.{S} У трему, до степеница за горњи бој, сусрео б 
 не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Донеће он то брзо, весело, и к 
 се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарнице могла су да се назру Д 
ње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и ч 
ни, дрхтали.{S} И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од 
лишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не расрди. </p> <p rend="Tekst">Тако, већ није  
 ње да иште да јој дâ сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне с 
мерно, долази.{S} Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надг 
S} Диже руке од свега.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код  
 тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend="Tekst">То је било  
и, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. </p> <p rend="Tek 
, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.{S} 
, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било  
сећао код њих, због куће им.{S} Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилно 
ти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.{S} А у тој 
х, са подједнако извученим крововима, а увученим излозима, ћепенцима, да су изгледали као да су 
 ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више  
{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов 
јни среди судове, затрпа ватру и легне, угасивши свећу.{S} Онда оно осећање.{S} Напољу мрак, ду 
 вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећ 
ато се Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за 
 као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи 
 Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да га изљуби!{S} Ни то.{S} Ено  
у у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Младенова,  
о да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...{S} Зар да то није, да се по  
мо изгледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва  
обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окречен 
о девојком, ипак била су као омекнула и угнула; горе, кључна кост јаче се испречила и на развиј 
је, већ би увек прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да н 
d="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те о 
рига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто ка 
ди и да је сва срећна свакоме од њих да угоди.{S} Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом 
</p> <p rend="Tekst">Младену је то било угодно.{S} Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодн 
 Угодан му је био и корак.{S} Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се наговештавала, мрз 
већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чел 
о да их дочека... вино, ракију... да их угости?... </p> <p rend="Tekst">И они одоше, он оста.{S 
 као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вече 
 би се.{S} Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био 
ну навек било непријатно.{S} И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њ 
њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Teks 
нка седи; али, ако одговоре, кажу да је удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да 
а ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, в 
 <p rend="Tekst">Јованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са м 
и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без 
изгуби се.{S} Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.{S} Једном зау 
дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ћ 
ки трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштед 
вирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже  
, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута  
 човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да  
шу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst">После 
 матере му и осталих жена, да не би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеж 
вину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужу 
и је слушкиња све како треба наместила, удесила.{S} Да увече, седећи испред капије и гледајући  
артијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наводаџије, док напослетку Младен н 
 отишла тобож неким послом, тамо, доле, удно баште. </p> <p rend="Tekst">Он и баба јели су ћуте 
е његове тетке син.{S} Она остала давно удовица.{S} Имала само то мушко.{S} И тамо, у Оџинци, с 
одбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држ 
помаже.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а и 
 га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стојећи га она прва дочекује и не 
нила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капију њихову.{S} Љутитим кораком појави се у дв 
{S} Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дире 
сто ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.{S} Баба би је дочекивала: </p> <p r 
ком јаком. </p> <p rend="Tekst">Кад она уђе, он диже главу. </p> <p rend="Tekst">На њено »добро 
 са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата 
 њихне колије, стајаће антерије.{S} Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара,  
замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто о 
 дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ све с 
главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочека 
билазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим наст 
 се она љуља, издиже.{S} И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и г 
ање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, ј 
а ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час го 
/p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљуш 
а, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, сте 
ојавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">На ручак идући  
а, од понизности није ни одговарала.{S} Ужурбано викала би у кујну: </p> <p rend="Tekst">— Свећ 
ра, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама,  
јој се, гледао је како иде.{S} Све више ужурбано, погнуте главе.{S} Полако.{S} Обучена у ново к 
 он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S}  
ћи чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући зама 
ки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се оту 
о да дође пре брата кући.{S} Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на ра 
 да се сврши.{S} Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим </p> <p rend="Tekst">љу 
мпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће...{S} Ништа од  
очев глас.{S} Пун, кратак и понизан.{S} Уз то звек новаца и извињавање: </p> <p rend="Tekst">—  
ане, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно п 
е, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка  
 како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему. </p> <p rend="Tekst">Готово са 
ио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио  
 у руку, одмах, као дете, баратајући му уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео  
рано свако у своју рупу, између бразда, уза зидове, испод камена, греда, све се то слегло и чек 
 поздрав продужавајући пут.{S} И то све уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би с 
оваца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маа 
 младожењу не зна. </p> <p rend="Tekst">Узалуд јој мајка говорила да га они сви познају, и поме 
рљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали 
 се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јо 
нице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младен 
ање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...{S 
p> <p rend="Tekst">Он, овамо, изненада, уздахне.{S} А како би волео да се они њега не стиде, да 
цне.{S} На то ништа не би одговорио, ни уздахнуо, ни намрштио се, ни рекао: »Ох!« Знао је да ни 
аште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега 
г, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко кој 
 у послу.{S} Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио  
држале би му појас у који се он полако, уздигнутих руку, да не би било каквих бора, вртећи, паж 
лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.{S} Увек у послу и то све око 
е, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од в 
еднако је бежала, крила се и тамо можда уздисала, а баба никако га не испуштала.{S} Дању, увече 
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Уздисање знам, али не миловање.{S} И никад га нећу да з 
st"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"> <hi r 
st"> <hi rend="italic">Миловање, слатко уздисање?</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Узди 
 брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случајно кућ 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Еј, не уздиши, не вежи севдаха,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend 
дећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p 
страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни 
ење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе.{S} Зове бабу.{ 
 јој и љубе се.{S} Мајка не може [да се уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и  
 падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. </p> <p rend="Tekst">О 
, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како  
И тако све спасла.{S} И од тада све она узела у своје руке. </p> <p rend="Tekst">Доцније, у ста 
те и све нас исеку.{S} Јер Срби већ све узели.{S} Ево их у Пљачковици, Крстиловици.{S} Сад ће о 
{S} Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да  
причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; кол 
Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећ 
сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на сл 
{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре! 
ихову кућу, радњу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новац 
о доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="Tekst">— На, бате!{S} 
 кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и друг 
би одговарао: »Па наш Младен ове године узео и работи«.{S} Да их не би одбио, увек су добровољн 
ојој је с оцем седео.{S} А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело 
отајно надају се да ће је он одбити, не узети. </p> <p rend="Tekst">Ћутала је.{S} Заклопила се  
му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, о 
ерили се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бр 
! — вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и поси 
S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а  
 Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p 
да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, в 
 удаду и тиме потврде да не мисле да је узимају, онда да бар прилику не пропуштају...{S} Па и к 
о, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. </p> <p r 
иже се.{S} Полазећи као да ће у дућан и узимајући бројанице, навлачећи кондуре, рече јој: </p>  
, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свекар, срећан, као бра 
улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и 
ћом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила 
ледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.{S} И смерно, мирно, кад је ручао, пре 
p rend="Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S}  
, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавај 
ажио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.{S} Говорио он то баби која би се увек тада, сам 
ући Јованку, — свекар је одговарао, као узимао је у одбрану: </p> <p rend="Tekst">— А, вредна м 
ти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пазио кад носи, увек  
и брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.{S} И с братом на рукама, било тамо 
ат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи. </p> <p rend="Tekst">И м 
тин.{S} Тобож: кући нестало па дошла да узме.{S} А знао је да није у истини, да код куће зејтин 
 пита.{S} Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови?{S} У подрум није смела да 
но и увек носећи кантиче, тобож гаса да узме, ишла право овамо.{S} И долазећи к њему, не би као 
...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за  
На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затр 
ђу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.{S} А када она, баба Стана, за неку каже н 
ебати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. </p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме —  
 да плачући иште од њега да он за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна,  
Знао је како ће све то бити лепо кад је узме, али увек, осећајући сву ту срећу, у исто време ос 
 масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као п 
о.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни бил 
} А као да је предосећала да, ако њу не узме, сад се не ожени, какав је он, никад више неће се  
то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се 
и, надали се и молили бога да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да 
ам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би могла да 
вири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од п 
p> <p rend="Tekst">— А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба. </p> <p rend="Tekst"> 
ри му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«!{S} И после, и даље их је помага 
адене, треба ми (то и то).{S} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{ 
апола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју половину исп 
> <p rend="Tekst">— Знаш где су, иди па узми! </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">[Баба се  
знају: да ли они мисле њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, а 
ли не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување. 
вих слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана, на 
и, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда 
извесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећ 
но.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је тр 
/p> <p rend="Tekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак 
kst">Младен је то увидео, знао да је то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати 
два приметним пегама, насељеном крви од уједа. — Младен је видео и са подсмехом гледао како је  
S} То је било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребр 
rend="Drop_slovo_Char">К</hi>олико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.{ 
 rend="Tekst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво  
 на сметњи, израз. </p> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младе 
о је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ друг 
, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад би се капија отворила, па у њу ушло,  
 се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, 
чини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су увек затицали у послу.{S} Или 
о је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и пов 
ар поноћ била, она једнако још седи.{S} Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у  
 у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово 
Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се 
тави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат 
ером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто остави свећу испред њега  
а је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. </p> <p rend="Tekst">Кад дође д 
послу, засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дуб 
{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно вечито проветравање бабиног сопчета,  
 нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре д 
м тешка крила од врата и носи их, слаже украј.{S} После постане виши, тањи, кад почне да издиже 
има, да му се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом 
Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, свукао се, зна се да 
а, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га  
о то не, а оно тим здрављењем као да се улагује, моли да они, комшије, побрину се, настану и не 
уни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се 
 видевши га, истрчавала би и размажено, улагујући се, долазила би му љубећи га у руку, одмах, к 
, долазећи, спотичући се од трчања, као улагујући се, говорила би: </p> <p rend="Tekst">— Ето,  
извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђ 
 тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би сам 
ожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући слузи, гледа како он све ређ 
> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, видећи бабу испред 
ој шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, з 
ћи тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се,  
бабу.{S} Баба, као увек, мирна, строга, улази. </p> <p rend="Tekst">— Е срећно, пријо!... — вел 
осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако...{S} Једно 
, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Ч 
, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен поз 
 она у соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру 
а и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: </p> <p rend="Tekst">— Добро вече! 
у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он сада, к 
раг али, ох! осети како му се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућ 
дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и у 
у се у кућу не улази.{S} Али ипак мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, ис 
 а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.{S} Узимала би или  
 чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да 
 И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, ул 
тово са страхом, трљајући, кршећи руке, улазили би, ишли по дућану, загледали и запиткивали Мла 
S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и доне 
вокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију. 
kst">Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.{S} Одмах затим одозго почели би  
ршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом.{ 
прегледом дућана, магазе.{S} Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра сл 
кроз онај мек, нежан маалски сумрак.{S} Улица готово празна, мирна.{S} Кроз коју од капија ако  
га горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниских час 
е цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њи 
а ако из куће продире светлост.{S} Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће.{S} 
ледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као  
 тако су изгледале и суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — 
пи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши,  
ђе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на к 
е Младен нимало не изненади кад са угла улице сагледа бабу.{S} Носила је у руци кантицу за зејт 
пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поре 
апола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга  
 би и отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна  
ада би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућа 
а.{S} А он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} За 
 рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њи 
ек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до 
ријући се, журно, и замичући у споредне улице.{S} А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину,  
 дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} Одмах затим виде како, да би се дуже, јаче и  
а од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање св 
а кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одос 
ве уза зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу  
ладену.{S} Сада би већ, појавивши се из улице, истина, онако полако, погурено и увек носећи кан 
у, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.{S} И ту, у пус 
..{S} Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и  
уша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушк 
гледа озбиљнији, темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била  
 види темењача. </p> <p rend="Tekst">На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, ја 
д капије и гледајући како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све че 
век овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst 
како раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како 
ни правилни прозори, зидови.{S} Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, 
ћа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело 
а, као увек, мирно, безбрижно.{S} Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их 
ући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе.{S} Гледа да ли су по капијама већ све 
.{S} А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, он 
 увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна 
и му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чар 
а виђају како се клупе, астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршиј 
кроз прозор на двориште, башту, капију, улицу. </p> <p rend="Tekst">И онда би настао онај после 
} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном вл 
да гледа како сунце све више пада, како улицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина  
.{S} Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њ 
ћи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.{S} Затим настаде он 
е види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. </p> <p rend="Tekst">На сам 
капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну капију.{S} Она се 
упа, свирачи свирајући замакоше у њихну улицу, дочекани такође гунгулом деце из њихне улице.{S} 
цала како својом величином тако и зидом уличним, који је био од осталих виши и увек покривен зд 
end="Tekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, н 
... он, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi re 
 </p> <p rend="Tekst">Јер, једнога дана умало не пропали.{S} Тако се говорило, мада се то никад 
ојим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полак 
о ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је 
ато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend="Tekst">И та његов 
као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче м 
и у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да зат 
нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато,  
<p rend="Tekst">Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајућ 
стати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћ 
/p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлазила би натр 
 је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p rend="Tekst">— Ако, Сетке, ако. 
чући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи ко 
 пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је  
p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како не иде навише, право кућ 
е.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада,  
ују они, баба, мати, ваљда ће бити мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не  
 даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. </p>  
ате.{S} И да би је још више као уверио, умирио, самоуверено, зналачки почео би да је проводи по 
Зна да ће тај његов строг поглед њу као умирити, те да није тако весела, раскалашна, да се као  
ним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује.{S} Увек према њој трезвен, миран, као брат јој 
кају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из оста 
, брижно, плачно пратила га, стрепећи и умирући од страха.{S} И баба му као да је то знала. </p 
а, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа г 
ло је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend="Tekst">Она никад није то  
сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења 
ом и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу  
, батке, стојим — одговори му он свело, уморно. </p> <p rend="Tekst">Кући кад дође, виде да већ 
и.{S} Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да 
шао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук нас 
арала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! </p> <p rend="Tekst">И само то.{S} Ништа в 
 добро да зарађује, изненада, напречац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, зас 
ладен само рече: </p> <p rend="Tekst">— Умре! </p> <p rend="Tekst">И сиђе с њим. </p> <p rend=" 
снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... 
ат неком да оду, да их испрати, а он да умре. </p> <p rend="Tekst">Младен стојећи на капији, до 
> <p rend="Tekst">И тако, једног дана и умре.{S} Сама, као увређена и кријући се. </p> <p rend= 
чија.{S} Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње,  
 требала памет да дође?{S} Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану 
бичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и даље напредује.{S} А оно не само да не напредуј 
и отац јој.{S} Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе.{S} А она, 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Умрећу рањав и жељан.</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T 
е, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p> <p rend="Tekst">А тада је била баш и јесен. 
 уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. </p> <p rend="Tekst">Младен се осмехну. 
оварају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би,  
као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не 
 данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се 
постеље матере, тетке, стрине.{S} Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су  
, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао 
i rend="Drop_slovo_Char">Т</hi>ако је и умро.{S} Нико није ни знао ни смео знати кад је легао,  
а зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не  
аха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих.{S} Очева смрт престаде  
, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима в 
М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина,  
или му пошље.{S} А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини 
е брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред постарао. </p> <p rend="Tekst">— И сад збогом!{ 
 би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пружали руке за милостињу. 
Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, п 
као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству  
е.{S} Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. </p> <p rend="Tekst">И онда она  
а би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужур 
то око себе као котур.{S} Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером,  
">— Свећу! </p> <p rend="Tekst">Мати му унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљен 
а. </p> <p rend="Tekst">Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад  
е.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна.{S} Мајка, као преболевши неку болест,  
метан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend="Tekst">Требало га је вид 
спокојно, као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом 
ана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као нек 
 <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој: </p> <p rend="T 
српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </h 
а, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо 
и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} Под ногама осећало се како је већ и з 
кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног,  
рата у новој кући, мајка нешто послује, уноси, износи.{S} И то тихо, као стрепећи да њега овамо 
лу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њим онда мајка доноси јел 
 најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ насмејана, срећна.{S} И он увек, као  
ла софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он у 
уда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подр 
 једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући га давао му име, глас с 
бешени о клин.{S} И кад би јој ко, било унук, било снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилер 
ребало да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је то 
 ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина,  
туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи, законча.{S} Да је јак. </p> <p r 
луга гвожђа, дасака, готово затрпан.{S} Унутра, у дућану, да је код слугу увек он.{S} Престраше 
славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није б 
 соби обеси на одређено место.{S} Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} С 
, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послу 
од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвозд 
рата само се видели диреци трема и тамо унутра у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њен 
или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља, одударајући од тамног цр 
бело, женско, расплакано, али због њега уозбиљено лице, Младен само рече: </p> <p rend="Tekst"> 
ва прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани, пресипа 
е хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, 
ћи, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада, бола, он се не забора 
ића, вечера.{S} И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из 
 што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог празника, када је велики »пазар«, ц 
> <p rend="Tekst">И онда би настало оно уочи недеље, празника, њихово спавање овамо у соби.{S}  
нини! </p> <p rend="Tekst">Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.{S} Испред куће био 
мо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањ 
амо, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. </p> <p rend="Tek 
ушкиња би за то време, ако већ није пре упалила свеће и осветлила, док би се они пели, мимо њих 
, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На самом углу пролазио би поред ч 
 Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур. 
ити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена ок 
рен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изг 
 њ. </p> <p rend="Tekst">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, д 
мо видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала ј 
rend="Tekst">Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му 
858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста 
једном, напречац, као саму себе гонећи, упита га: </p> <p rend="Tekst">— А је ли био пријатељ М 
а и, кад он никако се не осврте ка њој, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод 
 што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да 
 главу. </p> <p rend="Tekst">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача 
ашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p 
nd="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> <p rend="T 
ног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен с 
већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као питајући, стрепећи, да му с лица п 
к обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно.{S} Али њему руке нису дрхтале.{S} Лице  
долазе.{S} А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије 
, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео  
оде до ње.{S} Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача.{S} Приђе јој и наже 
втер, млађи брат је видео да је љут.{S} Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавањ 
 зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Ба 
 му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изг 
op_slovo_Char">М</hi>ајка му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајућ 
вите је. </p> <p rend="Tekst">Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, каш 
ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поче: </p> <p rend="Tekst">— Ништа, синко.{ 
 застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst">— Дошла, синко 
 треба да идем. </p> <p rend="Tekst">На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запитк 
, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је з 
о клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.{S} Младен бележећи упита га: </ 
 к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: </p> <p rend="Tekst">— Седи,  
шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну 
реплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, тр 
/p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па? </p> < 
ини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приближавању и негледању онако право, отворен 
ш дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оцем, и тамо у дућану, радњи, не п 
p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за  
 дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у куј 
ије ред да се он међу њих, старије, као уплеће, а издваја од својих вршњака, другова.{S} Да се  
хом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </ 
ада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, си 
} И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћ 
било остављено снахи на видик, слободну употребу.{S} Нису је се више тицале увече ни седељке, г 
ба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двор 
Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли.{S} Младен се надао томе.{S} Надао се 
четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и испроси њену заову за свога брата. </p> <p  
га комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.{S} И онда, пијући  
 весело, и као бојећи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка  
аскош у њој не може ни да помогне ни да упропасти радњу, трговину, да кућа сада може раскошно,  
и, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и  
аба, мати, све је било немо, погружено, упропашћено.{S} Мати, као увек, као да је она за све кр 
н је осећао како су сви погледи на њега упрти.{S} Радознали, жељни, молећиви да остане, не прек 
, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она с 
амирући, ишла је, вукла се, а свакад са упртим, преклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што ј 
тиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.{S 
Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.{S} Покаткад као да би из 
ва од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи 
S} И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је из 
је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и од 
зид, полако, мирно.{S} Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који та 
, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним  
ецо моја слатка! </p> <p rend="Tekst">И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благод 
а је види, право би се к њима на капију упућивао.{S} Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећ 
у већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у те трговачке 
аност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зат 
: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као слаби, боје се, 
њиме. </p> <p rend="Tekst">Па и кад све уреди, потчини себи, као пресече: да нико у кући, у дућ 
динама да траје, док се једном већ и то уредило.{S} Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узе 
, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изнена 
а како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама о 
тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. </p> <p rend="Tekst">Доцније, после њих, већ б 
укао и бележио у тевтер.{S} Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда 
та, тако и доцније, и сада, када се већ уродила, ето њега, Младена, већ толиког има, и опет мор 
о тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, са матером му слатко се шалила и 
ла.{S} Он седе.{S} И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол!{S} Н 
="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да је осећа, одмах с 
о лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као увређени да им није на сметњи, израз. 
био горе у дућану.{S} Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.{S} Свећа 
 прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало стра 
а мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим  
синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. </p> <p rend="Tekst">Мл 
, топле материнске пазухе, прса, као да усахнуше, изгубише се.{S} Корак, кретање постаде јој сп 
, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њ 
огнуте главе иде.{S} Тамне му се његова уска леђа, стас.{S} Због погнуте главе јаче се извија и 
аче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије вид 
, поклон, дар њихове куће.{S} На Божић, Ускрс, о слави и даље се апсенцима по затворима носила  
то је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! </p> <p rend="Tekst">Само код Стојанче 
hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p rend="Tekst"> <hi 
 смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу. </p> <p rend="Tekst">Знао је само да су 
на је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.{S} Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, и 
д ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна одласка му, о 
мога њега, Младена.{S} Да он, још дете, услед тога плача још више се не уплаши, не ражали за оц 
ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свир 
и клоне, а не зна зашто.{S} Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чист 
ге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било изв 
кави, и на грудима испала јој кошуља, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која 
н је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да му се изненада, одједно 
киње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изг 
вали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Teks 
ко има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек, ако њој не би требао, слала ма 
S} Више није могла да му каже.{S} Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суз 
међ својима, то Младена као потресе.{S} Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да 
ог, нем, каменит.{S} Само строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пр 
d="Tekst"> <hi rend="italic">[Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.]</hi> <seg> < 
 радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што с 
и то престаде.{S} Престаде да се радује успеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родби 
 после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p> <p rend="Tekst">— Бато, нани п 
брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, 
та десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док 
о послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено у 
жили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.{S} Али доц 
 охладнели односи, већ све више, некако усрднији постајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтел 
Одмах, напречац престаде она, поред све усрдности и дочека код трговаца, ипак нека потајна зебњ 
шће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања д 
се... </p> <p rend="Tekst">Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне.{S} Обично после 
, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад од њега, Младена, старијег син 
rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. </p> <p rend="Tekst">Али, кад га вид 
азлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, п 
јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, 
павице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама.  
грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се 
урана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, 
ладен диже главу, погледа га.{S} Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. </p> <p rend="Tekst"> 
то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако седећи, одуд 
и од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... </p> <p rend="Tekst">Долази к њима овамо.{S} Од 
еко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.{S} И само видећи ту М 
ређани с обе стране, кад би он долазио, устајали су, збијали се унатраг од њега у редове, не пр 
ло јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.{S} Тако, полако, свечано, као да у г 
 да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не про 
— радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. </p> <p rend="Tekst">Младен, смер 
к да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад д 
женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, излази преда њ и вели: </p> 
д.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обуче, умије, да га о 
ег од њих; кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење при 
блудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и  
; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва примет 
ли.{S} Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.{S} И да то сак 
н морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила.{S} Сам ју је морао да унесе у 
"Tekst">Младен се диже.{S} Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, по 
ладен настави бележење.{S} По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, м 
И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту.{S} А више њих њихови млађи стоје.{S} Сп 
а доласка кући материно неко радознало, устрашено гледање у њ, испитивање.{S} Младен то није пр 
њега нема.{S} Нема од кога да се стиде, устручавају.{S} Могу сада без њега да се веселе до миле 
 видећи само њега, Младена, дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Мла 
 код трговаца, ипак нека потајна зебња, устручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, ј 
 </seg> </p> <p rend="Tekst">Понекад се устумара.{S} Горе, у соби, гори му свећа и леже отворен 
адена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.{S} Из кујне долазила је светлост с 
хом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе приступи, већ ту, до врата, стаде. 
не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: 
 бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго 
Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S}  
 ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу.{S} Полако, мирно, погнуте  
гова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека мала срећа за њихову кућу: за  
<p rend="Tekst">На све изразе сажаљења, утехе, она је само одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Е 
м јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његово 
</p> <p rend="Tekst">А она никако да се утеши.{S} Неколико дана трајало је.{S} Дању и којекако. 
у родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, 
, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди рад 
и, одмарати се, спавати.{S} И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири с 
, зато, за ту мирноћу, за ту сигурност, утишаност, да нема зашто да стрепи пошто се урадило све 
о, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељ 
во, помно бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али н 
 без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она, видећи да је ручку вре 
ла, разговарала. </p> <p rend="Tekst">А утом би се већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула  
о вредна. </p> <p rend="Tekst">И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може 
 као још стрепећи. </p> <p rend="Tekst">Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину д 
и обасјани сунцем. </p> <p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред  
обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, и 
 јела, масти, сира, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као п 
ошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би 
а радњу, тако је слаб, блед.{S} Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком.{S} В 
 то лепо стоји.{S} Код њих би исто тако утрчавала, од бабе тражила какву урутку, суд у послугу, 
реба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време  
како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља,  
иге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту пос 
бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то  
о вина, више од пола ако је испије, као ухватити га и, можда, сутра биће му тешко.{S} Препиће и 
 Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спаз 
го отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освоје 
ештеном, да му као олакшају, покажу као учествујући у његовој муци.{S} Али то њега још више бун 
цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми  
 док се не вечера, натерали га да пише, учи.{S} Његово округло, доста здраво лице види се нагну 
рвенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштуј 
н буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, најбољи ђак, а о 
пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли...{S} Али, 
 и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, гов 
али га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S}  
S} Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. </p> <p rend="Tekst">И онда Младен одла 
p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њи 
ран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај 
} Да виде, прегледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, 
и како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоизам с њене стране, да после 
о неко улагивање, тражење прилике да му учини и тиме нешто га обавеже, да би и он њих доцније,  
годарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота пош 
 </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи с 
 већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплашена на г 
 не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.{S} Уђе на капиј 
шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи 
 што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, 
и, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра можда што да се чу 
S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана било ј 
 не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Никакав  
аметнији.{S} Никада ништа неупутно није учинио.{S} Ни када не пропустио да сваког комшију, прол 
рног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, прстенова 
не би заборавио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велик 
њено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био 
е што се боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац 
ако је он прошевину, свадбу своме брату учинио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа  
ације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаниј 
{S} Корак, кретање постаде јој спорије, учмалије.{S} Свакад са завученим рукама у појас, под гр 
ије чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одм 
би. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, расплакано, ал 
му ништа било.{S} Брзо, за кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S}  
, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да 
еном и растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима п 
ћи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst">Мати му већ се крил 
, страхом од њега, сви прегли на посао, ушли у ред.{S} Није могло више да буде ни свађа, ни зађ 
 Али кад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност  
тке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да  
чних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft 
слиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он јединац,  
ло је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њег 
ни зађевица.{S} Још мање, као по другим фамилијама, оне непослушности, беса, као неко одметање  
сме да се покаже слаба због њега, куће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за дру 
му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији.{S} Свечано, лепо, срећно.{S} Њега већ и не пи 
 мрака, када их или који од слугу им са фењером или који од њихових мужева дође и одведу кући.  
>Дође тихо, нечујно, са страхом, држећи фес у рукама и, кад уђе, не усуди се да му ближе присту 
 не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. </p> <p rend="Tekst">Разумела је, ал 
ла]... </p> <p rend="Tekst">— Зашто не »фираје«? </p> <p rend="Tekst">— Не фираје, од памети. < 
бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту  
 столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњ 
 у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе с 
 све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом моме и д 
и, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ  
 утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али овамо, ба 
nd="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="Tekst">Она само клону.{S} Ви 
 би је утишавао: </p> <p rend="Tekst">— Хајд, хајд!{S} Иди ради... </p> <p rend="Tekst">Али ова 
јка доноси јело: </p> <p rend="Tekst">— Хајд̓ да се вечера! — вели, и као некад, тако исто и са 
е заситила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хајде забога, седни макар. </p> <p rend="Tekst">Она јед 
 да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је. </p> <p 
је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не могу, малоча 
И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а  
ор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто... </p> <p rend="Tekst">Она, већ не  
 он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, већ Грделица пала.{S} Ено по селима већ се виђај 
премају да беже. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене.{S} Немој више.{S} Сви ћемо да изг 
очео би да жури. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, хајде да се руча!{S} Где је нана?{S} Зовите је.  
осеку по вароши. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газдо!...{S} Турци испраћају буле, домазлук, па  
е, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — почињу понова. </p> <p rend="Tekst">— Ам 
ај, ватра, смех. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, газда-Младене! — Трчкарају око њега преплашене к 
еде.{S} Зову је: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, хајде да ручамо. </p> <p rend="Tekst">— Не 
рећи их, говори: </p> <p rend="Tekst">— Хајде!{S} Сада ће доћи! </p> <p rend="Tekst">А то је и  
а зове са собом: </p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p re 
ече се на матер: </p> <p rend="Tekst">— Хајде већ!{S} Докле то?{S} Хајд̓ одмах! </p> <p rend="T 
гов крупан глас: </p> <p rend="Tekst">— Хајде да се руча! — И као да је још откада дошао, откад 
hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst">— Хајде ти!{S} Доста.{S} Не можеш све да понесеш. </p> <p 
сто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где је нана? </p> <p rend="Tekst">И тек тад б 
ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! — позивао би их 
тетка-Стано!{S} Ништа од овога мога!{S} Хајдук.{S} Ништа неће од њега да буде! — једнако бришућ 
си, и принеси, и води му рачун, аја!{S} Хајдук!{S} Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима,  
 кога узео!{S} Нигде ништа заведено!{S} Хајдуче, у гору, бре!... </p> <p rend="Tekst">Па не мог 
и, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, нај 
пче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да вид 
анка, појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним  
а је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ћ 
на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. </p 
вчега у којима су стајале нове, стајаће хаљине, новац и друге драгоцености.{S} И за све морали  
 масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.{S} И притискиван тиме, како ће да то одр 
има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је б 
с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме ко 
вене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је са 
 к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана 
ју, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, к 
миреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно 
шири, нема еспап где да стоји.{S} Стари хаџи Зафир већ и не пита.{S} Може Младен све из његових 
ла, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.{S} Погнутије главе, озбиљније пролазећи, на 
d="Tekst">И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само <hi rend="italic">Младен,</hi> и ништа 
, у те трговачке везе?...{S} Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као г 
се по Младену већ то не види, зар би се хаџија онда упуштао с њиме, Младеном, у те поздраве, у  
ога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S}  
а је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.{S} Не ради 
 </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца ук 
} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти...{S} Видиш себе...{S} Наше већ ј 
а: </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог...{S} Хвала му! </p> <p rend="Tekst">Али у томе: »Бог, хвала  
и да пију, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суз 
аршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи  
чима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: </p> <p ren 
лост, општење, здрављење, одговарала би хвалећи Јованку: </p> <p rend="Tekst">— А слуша, слуша, 
и... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хвата... </p> <p rend="Glava">VIII </p> <p rend="Tekst" 
 издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: </p> 
ке мирна, задовољна, полако све се више хвата, долази... </p> <p rend="Tekst">А њега сан не хва 
ледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршиј 
ароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, такође из крај 
ну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у дућану је.{S} И тек ок 
 под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!{S} После, као муком одвајајући се, силом 
ју, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као п 
ојавила баба.{S} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та  
, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и даље послуживало 
аквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: </p> <p rend="Tek 
у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била хладноћа.{S} Видело се да се не ложи, ништа не греје, н 
лико комшија седе.{S} Пуше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S 
лишће, то све као да гори, трепти.{S} А хладовина све јача.{S} Осећа се како земља некако свеже 
ма бела, врела.{S} У дућану, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само с 
шији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода је 
рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздра 
ко пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим пад 
адбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање да 
половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу.{S} Нарочито зидови 
а Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разгов 
, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. </p> <p rend="Tekst">Она престала да плаче.{S} Зи 
на, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик вод 
купљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чис 
 мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама  
од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе 
ку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.{S} А у кујни в 
 час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да зна за то његово  
у мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ак 
 вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и сира.{S} Али то лепо увијено у бео пешкир.{S} Д 
о суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно. </p> <p rend= 
Младен одозго примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном и 
ном и везаном колијом, да му не смета у ходу, износио је котлове пуне вина.{S} Нудио.{S} Није м 
st">И већ је била друкча, мекша.{S} Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотиц 
"Tekst">За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. </p> <p rend="Tekst 
да већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се,  
 камо и снашки?{S} Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не  
чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, висо 
 види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) — 
на, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар постељом, лепо, брижљиво намештеном, да му као 
е, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} Доб 
а и даље седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу  
да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, п 
друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, боја 
а ништа да јој се однесе од особе којој хоће да се гледа, до само какав конац, крај од његове о 
 љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће 
рукчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спечен и го 
она пије, може слободно, без бриге, ако хоће и жели да пије.{S} Утом би и мати долазила.{S} Она 
ежа.{S} Кад први пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не  
огли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хо 
лећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако неће да дође; али прија (ташта му) да неизос 
ана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...{S} Она као да више није била ту.{ 
рума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, тр 
на.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог великог  
 Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима с 
p> <p rend="Tekst">Он, знајући све то, [хоће] да избегне даље причање и тражење, да плачући ишт 
p> <p rend="Tekst">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека,  
а хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? </p> <p rend="Tek 
но би га питала: </p> <p rend="Tekst">— Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко. </p> <p r 
ан, добар, на рукама да те носа...{S} А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче,  
као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се оделиш.{S} Не можеш више код ме 
дирала би је: </p> <p rend="Tekst">— Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође?{S} Хоћеш тако и снах 
ена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. </p> <p rend= 
атио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.{S} И после сваког  
имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, да се 
ш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, на 
} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хоћу, нане.{S} Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху 
 двориш, служиш? </p> <p rend="Tekst">— Хоћу, хоћу.{S} Све ћу ја да их служим, да дворим.{S} Хо 
d="Tekst">— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибран 
ју око њега.{S} Он их увек умирује, као храбри.{S} А међутим све више беже из осталих маала Тур 
 куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад су, после то 
 мужеви, домаћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још  
 као на неки ред, адет, а не на једење, храну.{S} Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, 
— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће и 
 Покаткад као да би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, д 
 ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избегавала, а 
и неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није х 
ла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.{S} Око ње уплашено оптрчавао је брат  
стајали.{S} Нарочито баба.{S} Као да би хтела нешто да заглади, ублажи, готово сваког дана одла 
 клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима 
кује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баб 
преплашено и усплахирено дочекује...{S} Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иа 
на, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле, осећају као сл 
а, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И сахрана  
да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се, дакле,  
тио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.{S} Али с 
ћаном, како му сладак дође бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ ни 
ле ћу ја — одговорио би Младен.{S} Није хтео.{S} Знао је да није ред да се он међу њих, старије 
да на све намрзну.{S} Ништа као да није хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа  
рсију, њена лица, уста, очију које није хтео.{S} Можда је зато Јованка, поред матере му и целе  
сплаче се сита, сита.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже  
 старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, оба 
и.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је непотребно, да је свршено, решен 
 плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst">Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не за 
дан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није  
он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да 
а када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, увер 
kst">А топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да ни 
 ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst"> 
 јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму што ја 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ц</hi>елог живота, увек, само је радио оно што један чо 
е стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и 
 Крстиловице.{S} Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што  
 јој у страну приљубљен велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о  
а кућа и радња његова, и она напредује, цвета. </p> <p rend="Tekst">Сав срећан, кад би му се до 
op_slovo_Char">Д</hi>олази Лазарица.{S} Цветна недеља пре Ускрса. и она, Јованка, пева: </p> <p 
ка, стрина.{S} Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би  
, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о поло 
е куће постану једно.{S} Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе.{S} Горе у кући баба, ма 
т, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.{S} Да се као и 
сећао несрећу.{S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио 
е, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље  
аки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} 
аште, зидова око себе.{S} Осећа како га цела кућа гуши, затвара и као прикљештена, везана држи  
лицу дужином напола осветљава.{S} Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сен 
 је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије  
селима.{S} Одозго, са стране, видела се цела горња варош.{S} Турски део, збијен, као у рупи, пу 
 остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна 
требало је да значи: да она, стричеви и цела фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје з 
> <p rend="Tekst">Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чар 
Са тога горњег спрата видела се не само цела улица која се својом кривином, крововима час ниски 
би простртих ћилима, јастука, и око њих цела кућа, и околни зидови, а тако су изгледале и сусед 
мо, да не би јаче у очи пало то њихово, целе куће, ослобођење, радост због нестанка бабе, он се 
 целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба била као у бунилу.{S} Од среће, занета,  
е девет софра се изређало и пружило.{S} Целе седмице товарима се на гроб му износило, а код кућ 
, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ув 
ао увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменови 
е и какав велики трговац он бити.{S} Из целе родбине, удаљене тетке и стрине, већином удовице,  
ekst">Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га д 
ожда је зато Јованка, поред матере му и целе родбине, највише на том радила, изналазила све леп 
д му душа из куће није изишла, просјаци целе вароши хранили и појили. </p> <p rend="Tekst">Кад  
целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био је осветљен, отворен.{S} Целе ноћи баба б 
сопчета«.{S} Подрум се протезао дужином целе куће.{S} Био пун.{S} Пун бачви, каца, масла, сира, 
ред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S 
овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка сн 
ата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти;  
и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш! </p> <p rend="Tekst">Горњи бој целе ноћи био ј 
ед бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потп 
а, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како 
 какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младе 
уба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не  
ликог празника, када је велики »пазар«, целог дана преседела би.{S} И то горе, на тезги, до чек 
ови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јо 
 најтеже и најгоре.{S} Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.{ 
о дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг  
зналазила све лепше за лепшом партијом, целог дана с матером говорила, удешавала, налазила наво 
борави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Рано, пре свих, њихо 
 шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из родбине долазили (пошто се одавно то с 
механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе сто 
е као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешал 
 врата белом новом марамицом, седела је целог дана испред куће.{S} И то некако срећно, унесено, 
 једна страна кујне била у мраку, те је целог дана тамо горела свећа, да би се могло да ради.{S 
 учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.{ 
би оне ударале још у већи плач те да се целог дана кућа разлеже само од плача, нарицања.{S} А н 
одговорни, осећати се криви.{S} Зато би целог дана преседела строга. </p> <p rend="Tekst">По њо 
 </p> <p rend="Tekst">И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се  
аког дана.{S} Испочетка, баба би готово целог дана преседела.{S} Увече, заједно с њим, затворив 
оји је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тад 
ликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизно дочека баба-Стану 
х.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при 
ла не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... </p> <p rend="T 
 у полутами кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и гу 
ек осећала влага и тмина.{S} Светлост у целом доњем спрату, спаваћој соби, долазила је од прозо 
ави, запије се и тиме свима дâ на знање целу ствар, све њих обрука. </p> <p rend="Tekst">Младен 
 кућу: за бабу, за матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мал 
ступи у дућану.{S} Остави матер, бабу и целу родбину да наричу за оцем, оплакују га, иду му на  
</p> <p rend="Tekst">Даље, мада је знао целу песму, није је свршавао.{S} То му се само допало.{ 
не ноћи, пред зиму.{S} Младен је осећао целу ноћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често од 
Нисам могао више, нано.{S} А за то и то цена је оволика.{S} Нижа није.{S} И, ако хоћеш, да купи 
 кратко време ушао је у све послове.{S} Цене свачему већ је знао.{S} Већ је у мислима увек мога 
{S} Младен се одупирао, бојао се велике цене, говорио како нема сад одмах готова новца, али, ка 
век прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбиј 
е колико су га поштовали, бојали га се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Це 
ца, али, кад је стари Арибег тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао 
репи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пропасти, не имати ни што је на 
ј, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.{S} Младен сам осети и виде како 
врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је б 
</p> <p rend="Tekst">Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се  
само колико и од кога еспапа има него и цео дућан и магаза колико отприлике вреде и колико се з 
лико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.{S} А све надгледајући и учећи је како ћ 
ђ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после  
eg> </seg> </p> <p rend="Tekst">И то по цео дан.{S} Од јутра до мрака.{S} Радећи, било по кући, 
 као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бој 
да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и з 
 извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, с 
су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другови му који  
челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опе 
 одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свира 
боком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.{S} И као стидећи се, ка 
ији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чи 
епенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и најсвеч 
мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом 
тмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих ч 
 на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане ципеле.{S} Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: 
дне испред дућана на ћепенак.{S} Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим ча 
 кафа, спремљене, очишћене као огледало ципеле.{S} Кад ће отићи у дућан, прегледати га, проћи м 
 само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: </p> <p r 
свим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђуј 
а је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не ко 
то није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је било. </p> 
е очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежн 
равиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његов 
на белином рубља, одударајући од тамног црвенила по соби простртих ћилима, јастука, и око њих ц 
жљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, 
 он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Али, свак 
о увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац 
 Полако.{S} Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана.{S 
} Цела га је варош сахранила.{S} Све су цркве звониле.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Ча 
е били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар 
="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће.{S} Све је морало би 
томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... </p> <p rend="Tekst">— Не — одговор 
ћама, босиљком.{S} Оде казујући да ће у цркву тога села.{S} Село је близу.{S} Одмах иза долине. 
ницама. </p> <p rend="Tekst">После ће у цркву.{S} И тамо, у цркви, морало је бити као код куће. 
 испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, кака 
 Од целе ње онако беле само јој одскаче црна коса и више ува јој у страну приљубљен велики кади 
{S} С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И ча 
 се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испо 
t">— Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње 
а, свећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушк 
у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p r 
јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца.{S} Зато Младен, 
ђе.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сниски, као нанизани, 
к мирно улази.{S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида ви 
од њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце 
 у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се ц 
ет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори,  
, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви  
икује му...{S} Мислио би о њој, о њеним црним веселим очима, о њеном сад истина због неизвеснос 
 лицем, али још онако старим, изразитим црним већ малаксалим очима, диже се.{S} Полазећи као да 
е ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплаше 
љиво нагнута над зделом воде у којој се црнио тај »обајани« камен, одговарала: </p> <p rend="Te 
} Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.{S} Прсти руку му полако, мирно су узимал 
, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За Младена, њеног, милог, слатко 
азговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењером ил 
, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узне 
е, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено лич 
оцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то 
о је нежан, буцмаст, а Младен је, онако црњи, кошчатији, више личио на оца.{S} После, кад је го 
, живео. </p> <p rend="Tekst">И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као  
пита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашеније, поч 
 је тамо, око зида и бунара, радила.{S} Ч̓а Марко седео у ћошку.{S} Из куће, из саме кујне била 
"Tekst">Младен застаде и диже главу.{S} Ч̓а Марко још уплашеније настави: </p> <p rend="Tekst"> 
код куће.{S} Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква!  
после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је до 
 бележио. </p> <p rend="Tekst">Уто дође ч̓а Марко.{S} Видео га је кроз излог.{S} Али не виде да 
еме испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне о 
 трже се.{S} Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи 
х, дође ч̓а Марко и омете ме...« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанс 
 женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкин 
 и свршити са њом. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко оде.{S} Али не умирен.{S} Младен га виде како 
таном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и 
о код бабе а њему само кришом.{S} Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и та 
 топови не да грме, приближује се хука, чак се осећа и мирис барута.{S} Он седи као да није ниш 
ехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S 
ила.{S} И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по оби 
 кредита отворена, јасна, без устезања, чак и нуђење, као неко улагивање, тражење прилике да му 
рећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, све грца, плаче од среће, радости.{S 
ој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за 
ди, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази,  
 сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне с 
н дође, да почне јутрење или служба.{S} Чак и просјаци, поређани с обе стране, кад би он долази 
еда, као да је за оно све она крива.{S} Чак није ни ручала.{S} Надохват, два-три залогаја, па с 
ао и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног сел 
 то у свако доба може добити новаца.{S} Чак у томе осећао се лакши, срећнији.{S} Али ово код ку 
н не узме, да се не покаже грамжљив.{S} Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи.{S 
 сматрала као неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила 
седе, разговарају се докле год хоће.{S} Чак до црног мрака, када их или који од слугу им са фењ 
ли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко в 
ео радњу и почео сигурно да је води.{S} Чак је и увећао.{S} Али, требало је дуго времена док је 
оца да оплаче, за њим сузу да пусти.{S} Чак му ни гроб није добро видео.{S} Сем на пратњи, прил 
ве што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било  
, удају за некога.{S} И био спреман.{S} Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је у 
поздраве сам гласно би му се јављао.{S} Чак понекада и заустављао би га: </p> <p rend="Tekst">— 
на.{S} Сит је био.{S} Само је пушио.{S} Чак, дању, није се ни видео, излазио, као да је спавао, 
во, бледо, и већ као паметно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, з 
>Да изиђу са свећом, осветле му пут.{S} Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега,  
улази у собу.{S} Бели се постеља му.{S} Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она л 
ашта загледање.{S} Све она то махну.{S} Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то ма 
, Младен, ту, и да ће и он као отац.{S} Чак и боље од њега.{S} Само да оне не стрепе, не боје с 
 rend="Tekst">Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне.{S} Као егоиза 
дена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, када би — не дај бо 
ико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p re 
енуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спроћу столичице и лампе, сео мла 
о чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како  
оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије.{S} Докле ће она њега 
не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи.{S} Толико су били сигурни за њу код те д 
 већ и кућа звала.{S} По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«.{S} Тако су га з 
, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.{S} Она према њему, Младену,  
 преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију бе 
 <p rend="Tekst">Младен, у послу, отиде чак у магазу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пр 
шчу. </p> <p rend="Tekst">Пред њу изиђе чак и сама гледарица.{S} Омања, сува, у сурој, простој  
 се о томе ништа говорило.{S} Младен је чак морао сам о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Ш 
 вина у котлу.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се  
о се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.{S} Али пошто он већ толико време не из 
 се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, с 
ада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је радњу, дућан, увелик 
и, стреје, ћепенке.{S} Он је ишао.{S} И чак као охрабрен умирен услед ове самоће.{S} Истина, да 
разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке.{S} Јер сада њега нема.{S} Нема од кога да се 
о, Сетке, ако... </p> <p rend="Tekst">И чак није хтела више за софру да седа.{S} Навлаш је избе 
а му, задрже, оставе на вечеру, вратити чак у ноћ.{S} Зна он то, али тек његова је дужност да к 
и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми 
теним рукама у крилу и навученом бошчом чак до земље, да јој једва вире папуче и беле вунене ча 
димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вароши.{S} Цело поље, брег са »баж 
 није жалостило, било им неугодно, него чак као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале  
га, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од њега.{S} Њега и мужа, оца му, заје 
 јорган по глави.{S} И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје 
бост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: </p> <p rend="Tekst">— Зашта, мори, мати?{S} 
а да је Младен узме, као последње, отац чак код њега у дућан дошао, да и њега тобож пита, а у с 
 она и то учинила. </p> <p rend="Tekst">Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она к 
то он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она одобри, рече да ће поћи, он нити се зарад 
} Ако ли да узмем? </p> <p rend="Tekst">Чак ни то њу није вређало.{S} Њој је само било до тога  
ечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и уте 
празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се видела бела, 
а говора.{S} Обучен навек готово у нове чакшире, опасан појасом и у минтану који му је био теса 
стину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле 
ерено.{S} Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе,  
ој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако о 
е црне према свећи и одударају од белих чарапа. </p> <p rend="Tekst">Горе, слушкиња би за то вр 
без појаса, у папучама и белим, високим чарапама.{S} Више њега види се како се бели кћи му, Јов 
прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по оби 
а јој као да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офик 
 да јој једва вире папуче и беле вунене чарапе.{S} Исто онако она мирно, строго изгледа.{S} Ниш 
уштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.{S} И Младен изишавши  
end="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицо 
 се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чар 
и део, збијен, као у рупи, пун кровова, чардака, кривих тесних улица; са сахат-кулом, амамом.{S 
ем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до горњег спрата, разграњ 
Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и пу 
о шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и вечера и, по обичају, баба му донесе и о 
.{S} Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.{S} И онда се легне.{S} Баба се повуче у своје с 
 затвори дућан, пође.{S} Већ ноћ мртва, чаршија мртва.{S} Црни се калдрма.{S} С обе стране, сни 
 зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појав 
оји и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенак 
.{S} Сви су попови са владиком били.{S} Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. </p 
или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дођ 
 суседне куће, тако улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмар 
аху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чаршија се затвори.{S} Наши, остали, почеше да траже ту 
У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима С 
ањује и дан осваја, почиње отуда из дна чаршије, из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира,  
аху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на руч 
— И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пи 
а, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, 
, било на седење, вечеру, весеље.{S} Из чаршије опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се  
, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tekst">И после би  
сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.{S} Онда би се појављивао и улазио на мал 
е, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p 
ори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.{S} Осећао се ч 
олико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест,  
а и муж јој очекујући свекра да дође из чаршије, навлаш, да не би дао баби да посумња да и посл 
исоком двокрилном капијом.{S} Кад се из Чаршије улазило у улицу, одмах би се наилазило на њихну 
ак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе,  
 и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна ш 
ијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што 
е цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто  
 свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. </p> <p rend="Tekst">Као увек, тада би  
о изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није знало, није смело да се о 
 да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се бри 
 мало посла и бриге има тамо у дућану и чаршији?), увек би се онда обраћала Младену, и то као д 
знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, л 
тишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све 
евтер, бележи вересију, рачуна.{S} А по чаршији као обично. </p> <p rend="Tekst">И после долаже 
у, иза магазе хладовина.{S} А никога по чаршији, ћепенцима.{S} Само спроћу, где је хладовина ви 
аџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разгова 
с отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборави 
досно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И као да њега хвале, по цео  
 Затим настаде оно овамо код Младена, у чаршији која је већ била празна од пролазника, мирна и  
темељитији.{S} На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена  
ре, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду,  
ке освете, задовољства према осталима у чаршији.{S} Као да Младен својим напредовањем и њега св 
хватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста уважен, поштован, на  
Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако пол 
ла се, постала весела, него како га и у чаршији друкчије гледају.{S} Одмах, напречац престаде о 
 је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара оч 
, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки зад 
то, он, Младен...{S} И отуда одједном у чаршији, међ трговцима, примање не као себи равнога, ве 
м, као увек, већ ће почети пазар, дан у чаршији.{S} Младен горе на тезги, а око њега по дућану  
ћи се да не испусти, упрља, иди му ко у чаршији не отме, узме.{S} Јер мајка га, да би боље пази 
јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.{S} Већ почели фурунџије, срећни  
соко уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види њега, Младена. </p> <p rend="Glava">IV  
спеху у радњи, множини новаца, успеху у чаршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе 
и тиме и пред бабом, кућом, комшилуком, чаршијом и целим светом као посведочио, дао доказа, и с 
и спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чу 
исоко, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће  
нуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} 
арен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет у 
што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.{S} У исто време из механа, 
p rend="Tekst">Утом би његови пролазили чаршијом на гробље.{S} Напред слушкиња, на глави са кор 
се за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле  
рого чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кола бежанаца Срба и Турака, и ва 
А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.{S} Да се сад, тако увече,  
ји.{S} Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред д 
ледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафир 
о да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. </p> <p rend="Tekst">Мати би, као осл 
 да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.{S} И већ распасани, у папучама, с лулама у уст 
 <p rend="Tekst">Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.{S} Обично би би 
 <p rend="Tekst">И онда Младен одлази у чаршију.{S} Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са остал 
ђе стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.{S} Почео би радосно  
, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, 
">— Хајде, Младене!{S} Хоћемо ли мало у чаршију? </p> <p rend="Tekst">— Нека, после ћу ја — одг 
мшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога.{S 
о у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како  
ла, ужурбала.{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, 
разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба остаје мирна, приб 
о софре.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} 
вих.{S} Да слободно, трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајко 
{S} Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да ра 
 трчећи, вијући се, час одлази код њих, час код матере, оца.{S} Да са мајком Младеновом опет и  
или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму.{S} А највише око кујне,  
екала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње, час се овамо враћају.{S} Једино баба ос 
уплашено, само да надгледа, обилази.{S} Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из 
лица која се својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила  
 да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико 
ен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Мл 
им наслаганим гредама, камењу.{S} Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не прити 
шље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не на 
це и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута п 
ме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине,  
рање дахира, песме Циганака.{S} И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по м 
 њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.{S} Брижна, у страху: да ли ће се он  
ута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно пев 
даја на велико, а да се не стрепи сваки час да, ако се одмах по бољу цену не прода, да ће се пр 
 продужи.{S} Да је као пре готово сваки час код Младенових.{S} Да слободно, трчећи, вијући се,  
ђу, кавгу...{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које  
но, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.{S} То је 
.{S} А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе.{S} Напољу 
е својом кривином, крововима час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, н 
 велики кадифени цвет, божур.{S} Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући раме 
 отишла, и сишла, ко зна, само после по часа, одоздо дотрча уплашен и усплахирен брат му: </p>  
он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не само то радо платити ве 
као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљно 
комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих две да се, као подет 
м већ све жене из комшилука [почеле] да часте, дочекују у част те женидбе.{S} А нарочито њих дв 
сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак...{S} Увече, опет, колико их је  
ојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.{S} Баба, као никада до тада, раскошна, нуди ј 
ође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чарш 
су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које ба 
је било друкчије.{S} Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, 
="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ  
еле се!{S} И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако го 
ућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.{S} Пошто пробуди слугу који та 
то одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још ј 
војем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена. </p> <p rend="Tekst 
оме него мати му радила.{S} Ко зна због чега.{S} Више као из ината, као пакости, јада, да га ви 
ом засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити б 
 отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. 
даду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да  
е, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост,  
 да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... </p> <p rend="Tekst"> 
 му. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, чедо!{S} Знам ја да има.{S} Немој да се претргнеш.{S} З 
ш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она пренеражена. </p> <p rend="Tekst">О 
весеље?{S} Ништа му не дадох.{S} А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам,  
nd="Tekst">— Куку, куку, сине!{S} Куку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </ 
 ногу да им целивам.{S} Ох, слатко моје чедо, камо од њега мајка снаху да добије! </p> <p rend= 
d="Tekst">Муцао је и тепао му као своме чеду рођеноме... </p> <p rend="Tekst">И кад је настала  
не да му.{S} Да кад му навре бол, туга, чежња, суза, да је јак да спречи, унутра, у себи задржи 
 је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. </p 
ећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, 
и унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру.{S} Само сада не седа он као отац му, не жу 
брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспав 
st">И, бацив наочаре на тевтер, оста да чека, гледа како мајка му, већ испуњена страхом, наслућ 
 стојећи испред дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не исте 
е проћи док се обуче, умије, да га онда чека спремљена кафа, спремљене, очишћене као огледало ц 
оран дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, 
 није било а да га она на капији већ не чека, не предусреће оним брижним упитним погледом као п 
арапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као  
испод камена, греда, све се то слегло и чека да дође зима и покрије, заледи и уништи сасвим.{S} 
ћи, видећи како га, као увек, на капији чека баба а спроћу ње на капији стоји Јованка и муж јој 
а се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом.{S} Прича јој и казује јој  
 у своју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнак 
ило испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. </p> <p rend="Tek 
апа, соли, катрана, коже.{S} И док тако чека да то све изађе, он једнако стоји и гледа како се  
 стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да и 
 им се одговара: </p> <p rend="Tekst">— Чекајте!{S} Сад ћемо, сад. </p> <p rend="Tekst">И после 
ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје и оду сам 
очито кад би Младен био.{S} Поставе.{S} Чекају.{S} Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за с 
 ствари, натоварили на кола и само њега чекају да се он реши и пође. </p> <p rend="Tekst">— Хај 
 њу за Младена да узму, те онда може да чекају, нека Јованка седи; али, ако одговоре, кажу да ј 
зачас заборави на кућу, послове који је чекају.{S} Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, 
ј одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.{S} Да без њега вечерају, легну, а он  
ега.{S} Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да м 
 решава се, не одлучује.{S} Ови једнако чекају, трчкарају око њега.{S} Он их увек умирује, као  
друго стакло и остане да седи код њега, чекајући да се донесе кава, да и она с њим попије, па к 
, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у с 
нима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим падне, остаје ту на капији, до 
да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, н 
е наљути. </p> <p rend="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, о 
нато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама.{S} Час иду код ње 
а.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tek 
војска.{S} И сви су трчали око њега.{S} Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да 
и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.{S} Али кад 
и и поштовали је.{S} За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да 
година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то д 
и се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане! — поч 
н није се видео.{S} Код куће је био.{S} Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућ 
та.{S} Али он то није хтео.{S} Стајао и чекао. </p> <p rend="Tekst">Она диже главу. </p> <p ren 
nd="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је.{S} Свршило се и то.{ 
 кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и 
реседела би.{S} И то горе, на тезги, до чекмеџета где се остављао новац.{S} Не мешала се ни у ш 
јући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коле 
долазила, седела.{S} И то истакнуто, до чекмеџета, у врху, да би је сви видели, уверили се да ј 
е би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, 
вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.{S} Она, пошто 
нута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија,  
копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изна 
сми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу 
љу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мат 
лети к њима.{S} Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази.{S} Идући том супротном с 
ћ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само, као прибира 
он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Рист 
ноћ.{S} Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празни 
 Заклопила се над разбојем са рукама на челу.{S} Рамена и врат јој видело се како се тресу.{S}  
ресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и  
ица; са сахат-кулом, амамом.{S} Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« 
по соби.{S} Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину.{S} Одавно му већ прост 
 седење, весеља.{S} Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p 
kst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула с 
ући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може рахат, раскомоћ 
рећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећа 
пред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући 
њом.{S} Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и натапала б 
ћа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила.  
 сигурно, њихова кућа стоји.{S} Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи 
} Носи му тестију свеже, хладне воде са чесме.{S} И како Младену слатко пада та мала тестијица, 
нув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га  
{S} Баба је обично тада испред куће, до чесме.{S} Он долази, кључеви му звецкају.{S} Поуздано п 
бирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода теч 
 мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума, сандука.{S} Мајка му 
вече, дошавши кући и затекавши бабу око чесме, поздрави је: </p> <p rend="Tekst">— Нане, кажи:  
пију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, 
е спавају, већ видећи га како се сагиње чесми, хлади чело, видеће његов бол, муку.{S} Зато само 
и, оплакује га.{S} Долази кући, прилази чесми, хтео би да се сагне, охлади главу, чело, али зна 
хове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба 
 буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.{S} А и да отац са матером такође, кад ко од  
 сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? 
ћ као неку журбу, лупање по њеној соби, често одлажење слугу по комшилуку и долажење из комшилу 
треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: </p> <p rend="Tekst">— Знаш гд 
а — ипак је, истина не баш као пре тако често, али ипак долазила је.{S} И онако весело, насмеја 
 примети свекра јој.{S} По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигар 
де какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да с 
лачући, рече јој да она сама, насамо, у четири ока, каже му, тражи, да допусти, управо он и исп 
тручавање у давању му кредита, новаца у четири ока, јер: још је млад, дете.{S} Ко зна?{S} Истин 
рима се на гроб му износило, а код куће четрдесет дана су се, док год му душа из куће није изиш 
понесе понуде да раздаје.{S} Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере 
ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније спуштање ћепенака, она, усред ларме ш 
га.{S} И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и тр 
{S} Доцније, само би навраћала.{S} И то чешће, по два и више пута преко дана.{S} И то све тобож 
илука, па и тетке му, стрине, некако су чешће и слободније долазиле, посећивале се.{S} И увек и 
rend="Tekst">— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплаше 
 оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно знало,  
и у бесцење, све упропастили.{S} Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од м 
иве од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили  
и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи  
о да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко  
 да се појављују трговци, старији људи, чије дућане отварају њихове слуге, млађи.{S} И Младен,  
S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим и 
а одседне.{S} Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати.{S} За све се он унапред п 
огући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајки 
d="Tekst">И, увек, чекала би га.{S} Да, чим се он појави на капији, уђе, она му се диже и стоје 
и кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи  
ао да му је поклоњено...{S} Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том  
 певати. </p> <p rend="Tekst">И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, 
вакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да  
... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се предсказује, да ј 
 каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не 
 он? </p> <p rend="Tekst">Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.{S} Зато, тоб 
 за свадбу, за венчање.{S} Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.{S}  
">Обично је то бивало увече.{S} Младен, чим би дошао кући и видео кога како седи тамо у кујни с 
ратима на којима је катанац.{S} Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да  
 је таква. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим је дошао, улазећи на капију, силазећи ка кући, виде 
њену сузу. </p> <p rend="Tekst">Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не сп 
ткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, од 
 било као неко примање.{S} Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бр 
е то знала. </p> <p rend="Tekst">Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањ 
идети кад сваког јутра у зору изађе.{S} Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, 
на.{S} Нудио.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: 
ари закупљивали и наплаћивали данак.{S} Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што  
 је то за њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазил 
ре, у исто време, рано се отвара.{S} Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико ду 
а, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх који Младен виде, 
више дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.{S} Знајући да је већ с 
о окреченог дућана хаџи-Зафировог.{S} И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгре 
ченог дућана и куће хаџи-Зафирове.{S} И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ дост 
тим очима болним, и милим осмехом.{S} И чим га она сагледа, као виде, упозна, па само као да се 
ба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да п 
, усамљује га... </p> <p rend="Tekst">И чим то дође, чим почне таква усамљена ноћ да му се пред 
погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сиг 
.{S} Знајући да је већ све свршено, јер чим га је он звао к себи, то се зна [да је за казну], о 
у је свећа у соби. </p> <p rend="Tekst">Чим му је теча ушао и он видео оно његово бело, женско, 
ка вратима главом. </p> <p rend="Tekst">Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим г 
а понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} Јер и деца су знала да у 
нтана јој прозрачни и осветљени сунцем, чине да јој се још јаче кроз њих види, оцртава, младо ј 
{S} Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, 
идећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у у 
? </p> <p rend="Tekst">Баба, притворно, чинећи се ожалошћена, одговори: </p> <p rend="Tekst">—  
га зовем. </p> <p rend="Tekst">— Он је, чини ми се, у горњој кући.{S} Треба ли ти одмах? </p> < 
о: </p> <p rend="Tekst">— Па... дедо... чини ми се, имаћемо. </p> <p rend="Tekst">— Е, пошљи ми 
бож нешто радећи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу 
 толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.{S} Им 
 што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жели, креће се друкчије него као што је ре 
одне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.{S} Исто онако, као и пре, да устане на време, да  
 тако.{S} Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико озбиљан  
ље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њеном полаком, као обазривом уплашеном приб 
а да путује.{S} И не знајући да то зато чини, једнако се вукла, ишла, као да има тобож још шта  
о густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, з 
брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би га  
ћи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме  
/p> <p rend="Tekst">Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. </p> <p rend="Tekst">— Како: 
ајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tekst">После бабе, долазио је ота 
о, само би болно лежао.{S} Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.{S} 
шајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једност 
и се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. </p> <p rend="Tekst">О 
е и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снах 
ц пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доно 
а увек гласно одговарао.{S} Пре то није чинио.{S} Нарочито у почетку.{S} Али, кад је видео како 
а [њиховог]. </p> <p rend="Tekst">Он се чинио невешт.{S} Унесено, мирно, завијено, одговори јој 
, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат готово не види а да  
ела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадгод то учинио, јер к 
у се видела бела, нова кошуља, украшена чипкама, са натраг забаченом и везаном колијом, да му н 
 позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.{S} Младен се одупирао, бојао се в 
унесе.{S} Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе к 
ињу да вечерају.{S} На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљу 
 та самоћа.{S} У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану.{S} Да би  
а, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.{S} И чи 
о да се подмладио.{S} Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. </p> <p rend="Tekst">Офиксане цип 
та, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, р 
а имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена.{S} Да се, као и некад, басма, свиле 
не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом у 
дућана.{S} Стоји као да чека док слуга, чистећи по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав о 
 муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао 
нути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачен 
, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само изгледала како  
 и пре.{S} Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горел 
авала, мрзнула и с дана на дан све било чистије, оштрије. </p> <p rend="Tekst">Послови су били  
увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба.{S} И нико се није показивао да з 
а ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.{ 
ућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали, намештај се разастирао и као да то  
ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице ч 
исок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмен 
обуди слугу који тамо иза магазе спава, чисто лако диже с њим тешка крила од врата и носи их, с 
кујни кувајући јој кафу, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвор 
од тог њеног отвореног, јасног погледа, чисто пресекло, рекла му: </p> <p rend="Tekst">— Брат-М 
а није носила ништа.{S} Само, као луда, чисто изгубљена, не знајући где ће од тешке муке, ишла  
а се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: </p> <p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С на 
је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом 
ег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши 
ник, мученик.{S} Зато баба Стана, љута, чисто махну све.{S} Од тада све махну, и ону бригу и он 
танку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола,  
а му, као увек, уплашена њиме, унапред, чисто непријатељски, заклањајући млађег сина, знала је  
иде навише, право кући, већ оде наниже, чисто као бежећи од куће, једнако преплашен и унезверен 
kst">Сам је он морао да се до ње сагне, чисто узме је, да би могла да стоји на ногама, да би мо 
st">— А, вредна ми је она, вредна. — И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене!{S} Хајде, баба-Стано! 
лађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља.{S} За њ 
е казујући никоме, дозва њу, Јованку и, чисто пред њом оптужујући га и издајући, тужећи се на њ 
а, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто био мало погурио и пре времена окошчатио.{S} Лице 
, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и у 
 слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао срећан у Младену.{S} Гледајући га 
st">Она, изненађена том њеном добротом, чисто полети и пада јој у крило, бризнув у плач. </p> < 
тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би п 
но ропцима, самртним мукама, већ бледо, чисто, са упртим очима болним, и милим осмехом.{S} И чи 
ошку. </p> <p rend="Tekst">Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче  
 вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће  
ванка на то одмах се забели.{S} Весело, чисто трчећи полети к њима.{S} Заклањајући руком очи и  
ико треба? </p> <p rend="Tekst">И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него д 
а како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове ши 
nd="Tekst">Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: </p> <p rend="Tekst">— Седи,  
амо по горњем боју, собама, одајама.{S} Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, ка 
аљеност куће и големо дуго двориште.{S} Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом 
строго стегао усне и као да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду 
тапајући се и некако плашљиво улази.{S} Чисто клизи низ прагове.{S} Стаде преда њ и уплашено по 
аби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже,  
рко био срећан у Младену, задовољан.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему  
 <p rend="Tekst">Младен је то волео.{S} Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост.{S} Оно в 
есено, и замишљено, сасвим одвојено.{S} Чисто као неки гост.{S} Ако би, као пре, дошла која ком 
посрну.{S} Папуча јој одлете с ногу.{S} Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за  
 се осетила толика љутња у гласу му.{S} Чисто се тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта пла 
 <p rend="Tekst">— Драгичка, Младене! — чисто равнодушно, јер већ су јој почели бивати обични т 
и. </p> <p rend="Tekst">Мајка Младенова чисто се уплаши од ње.{S} Није она, не дао бог.{S} Ако  
бљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. </p> <p rend="Tekst">И наслутио је. </p> 
не натрапа, спотакне се.{S} Она је била чисто луда, без свести.{S} Ишла је, обилазила је око ку 
надгледа, ради, спрема.{S} А од Младена чисто је стрепела.{S} Сасвим га, од страха, остави, нап 
о неки излаз за све њих.{S} Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет,  
и се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела  
 кратко, бурно, рчући.{S} После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз 
изању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније.{S} Истина се и даље ложило и д 
о, слепче!{S} Види!{S} Види како је све чисто!{S} У реду.{S} А ти?{S} Ни коме си дао, ни од ког 
евима од дућана пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан  
о је. — И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: </p> <p rend="Tekst">—  
арени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.{S 
он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. </p> <p rend="Tekst">— А, б 
 грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p r 
сећа како се заиста све заборавља.{S} И чисто са неком разнеженом тугом мисли: како се све то,  
ди тако цело преподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, 
кујну.{S} Тамо наиђе на мужа њена.{S} И чисто да прикрије а да као испита да ли он, они, сви, у 
 нешто се провреднела?« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке  
лук? </p> <p rend="Tekst">Она се трже и чисто уплашено упита: </p> <p rend="Tekst">— Знам, па?  
 да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са т 
 после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испред куће  
га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као не 
дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово 
 отац лежи.{S} Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.{S} Прсти би јој, принос 
ћу.{S} И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну.{S} Осети се сам, сигуран.{S} Чврстим пола 
 губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече.{S} Посрне. </p> <p  
сута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: </p> <p rend="Tekst">— Ама хајде!{S} Где 
а укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирн 
м жив... </p> <p rend="Tekst">И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га.{S} Одлази 
 тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак  
ен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паме 
, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.{S} Као да се нешто толико година спрема 
 мокро одише.{S} До њега седи баба му у чистој кошуљи, са прекрштеним рукама у крилу и навучено 
са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном јелу у саханима, а не да су убрљани,  
када наступи, дође, има бар намештену и чисту кућу да затече. </p> <p rend="Tekst">Нарочито су  
 већ за њ, за његову младост, за његову чисту суву снагу, за његово црно паметно око...{S} За М 
рима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, 
божности пушта на вољу [сузи, болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p 
 болу].{S} Чита псалме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док го 
т над књигом, чита увек Стари завет.{S} Чита а горчина га дави.{S} И, по несрећи, увек наиђе на 
салме, вапаје, бол.{S} Чита као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не вр 
 као себе да чита. </p> <p rend="Tekst">Чита док год се његови не врате, не затекну га над књиг 
дмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина.{S} Све у новом, са свећ 
нио.{S} Дарови били су први.{S} Невести читава низа од дубли.{S} А већ спремање јела, пића, веч 
ижњег села Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треб 
 четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој.{S 
а деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.{S} Целог дана га је било у дућану.{S} Ра 
 заборавља и у разговору остаје тамо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зов 
 вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час 
ју, вичу: </p> <p rend="Tekst">— Хвала, чича! </p> <p rend="Tekst">Он се загрцне.{S} Суза радос 
 своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је 
 млађи брат.{S} Баба увек у краткој, до чланака колији, са задигнутим и за појас заденутим пеше 
а кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и  
ад би се капија отворила, па у њу ушло, човек би се трзао.{S} Бунила би га она удаљеност куће и 
ли, па све сам у дућану.{S} И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави.{S} А овом мо 
 брзу руку, све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав с 
, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долаз 
вота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још док је би 
бабе, долазио је отац.{S} Сиров, крупан човек.{S} Лица затворена и више натмурена.{S} Трома, те 
а?{S} Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном  
ко увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лиц 
да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат 
ту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке 
ekst">У празничном оделу, новој колији, чоханим чакширама, са засуканим рукавима, да му се виде 
>Младен стојећи више ње, обучен у ново, чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наст 
дахнувши, обучена у ново одело, навек у чоханој колији, и повезана око врата белом новом марами 
ва, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом ја 
 село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи даље.{S} Па и остали другов 
d="Drop_slovo_Char">П</hi>уче пушка.{S} Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена.{S} Почеше  
астали износе и улицом носе за тамо.{S} Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске,  
, упозна, па само као да се насмехну, а чу се запевка: </p> <p rend="Tekst">— Нане! </p> <p ren 
ко му је било. </p> <p rend="Tekst">Кад чу да је баба већ све прегледала, вратила се, легла и в 
ње Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће о 
но је њено.{S} Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осирома 
коме се причало да она у тајности држи, чува.{S} На запрепашћење Младеново и одбијање да узме н 
ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. </p> <p rend="Tekst">Па ни у кући није била друкч 
ородице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето 
седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да  
њега хвале, по цео дан седећи код куће, чувајући се, лечећи се, после би причао жени, јављао јо 
, али већ није их онако вукла за собом, чувала.{S} Сад се знало где су, у соби, више њене посте 
и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиром 
t">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја н 
ekst">Јованкин отац, газда Марко, слаб, чуван, већ посрћући од слабости, чисто се и сам осећао  
како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. </p> <p rend="Tekst">Он зна да до њег 
челе су да к њему доносе и остављају на чување.{S} Баба опет, као некада, сва горда, унесена, с 
аћини, умру, бити домаћини, хранити их, чувати, бригу о њима водити.{S} И зато још када су овак 
е, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Бо 
ица.{S} На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафирово 
 мало умиреније.{S} Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га 
p> <p rend="Tekst">То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима 
е се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.{S} Нарочито када би дубоко 
а, нити може ишта.{S} Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћив 
ао други, остали.{S} Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, пос 
 се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и видевши то, сумњати о њему, бринути се и стрепи 
ела Судерца.{S} Причала се о њој читава чуда.{S} Како све зна.{S} Све погађа.{S} Не треба ништа 
тао онај после ручка кућни, тих мир.{S} Чудан и чисто нем мир.{S} У коме сви они: и Младен испр 
треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.{S} Чисто као да га пије, притискује еспап 
савијао, кочио, очвршћавао, те изгледао чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је чове 
 чудан, некако увучен у себе.{S} Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво,  
 rend="Tekst">У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за 
ачисто.{S} Али било је тешко у кући.{S} Чудна, пуна страха, зебње била је нека тишина, неко мрт 
аршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост.{S} Смрт да ли је?{S} Није.{S} У  
а све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им,  
аношљивија.{S} Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. </p> <p rend 
ованка, као да се она удаје, али некако чудно, као пресечена у половини, са мало набреклим прси 
га оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј!{S} Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш 
.{S} Није морао да нуди.{S} Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: </p> <p ren 
kst"> <hi rend="italic">[Ипак изиђе.{S} Чује издалека песму:]</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="T 
раво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат ви 
а да ли су Срби или Турци...{S} Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топ 
ћи, остаје, не долази.{S} Чини се да не чује, не види њихно стајање, чекање на њу. </p> <p rend 
 и не показујући се радостан, као да не чује, повлачи се у дућан, у магазу, да тамо ради. </p>  
">И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му 
 опет жагор, кретање.{S} Из које кафане чује се свирка.{S} А опет, све то од њега некако удаљен 
 неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаница 
је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава, одмара.{S} 
ло, али зна да баба му и мајка, мада се чује како рчу, спавају, ипак не спавају, већ видећи га  
ког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: </p> <p rend="Teks 
а пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као да је  
би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: </p> <p rend="Tekst">— Васке, кажи 
де, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: </p> <p rend="Tekst">— И нека остане!{S} Немам их 
 само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како к 
t">Младен му пошље.{S} И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов те 
, да их он чује да су дошли.{S} А он их чује и после, даље, како кришом, из потаје оду у подрум 
, рекао сам о тој женидби.{S} И нећу да чујем да ми се спомене, а камоли да ми још ко дође и пи 
ћи како мрак пада, по улици се све ређе чују кораци, из чаршије допире све чешће и убрзаније сп 
државајући се да ни брат ни снаха то не чују. </p> <p rend="Tekst">Она паде пред њим. </p> <p r 
време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему,  
ekst">Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: </p>  
дарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишарани 
е могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним сели 
 већ спроћу, из дућана газда-Стеванова, чула псовка и дозивање Младена. </p> <p rend="Tekst">—  
 мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа.{S} И он, још у мраку, већ је био о 
ајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знају 
су виђали.{S} Јованка, међутим, мада је чула за ту прошевину, ипак не полажући на њу ништа — то 
авину топова и пушака, која се још није чула разговетно али наслућивала, осећала, приближавала. 
роши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и т 
новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по 
 која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S} У послу, тамо по баш 
 да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом 
о руке.{S} Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било.{S}  
имала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="Tekst" 
зила је светлост свеће и са огњишта.{S} Чуло се спремање, мешење.{S} Горе, опет, на горњем боју 
 којој су ручавали.{S} И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како сед 
њега, и одмах би се дизао.{S} Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са  
 тресе се и увија јорганом, да се не би чуло. </p> <p rend="Tekst">То је било сваке ноћи, све г 
зишао, прошетао се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље,  
када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како добро стоји.{S} И ваљда сећа 
а пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, гор 
у, кад све легне, поспи, Младен би горе чуо одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач 
 улица, тако иза њих чаршија из које се чуо тих жагор, — све као да се одмара, лежи.{S} Као пос 
отац долазио.{S} Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка  
ејући због њега овамо горе, да је не би чуо, грца, плаче, тресе се и увија јорганом, да се не б 
. </p> <p rend="Tekst">Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас.{S} Пун,  
а, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. </p> <p rend="T 
">И не хте да сиђе, ни да види.{S} Само чуо како она из куће излете.{S} За њом брат му са свећо 
но знало, то презадужили, и, када он то чуо, дошао и њега позвао.{S} Чуо како се он влада, како 
рећу, у исто време осећао је и као неко чупање око срца, предосећање.{S} Као наслућивање да, мо 
реплашен и унезверен како ће се сад све чути, пући глас о бекству њеном. </p> <p rend="Tekst">М 
танеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... </p> <p rend="Tekst">— Не, чедо!... — поче она  
 се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога.{S} И био спрема 
од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, д 
а не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> <p rend="Tekst 
ао допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако 
ега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана.{S} Све устану.{S} Мати му, срећна, из 
на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима 
гом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати јој је тамо, око зида и бунара, ради 
ако је и тад обучена у бело одело.{S} У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затворени 
обасјава, она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљен 
слугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља.{ 
, и услед рада, сагибања, искренуте јој шалваре, бошча која је отишла чак на бок.{S} До ње, спр 
нарочито њих две да се, као подетињале, шале са младом и младожењом. </p> <p rend="Tekst">Јован 
 као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. </ 
латко...{S} И зато да одмах дођу.{S} И, шалећи се поручивао сину: »Пријатељ и ако хоће и ако не 
 насмејано, срећно питао би их он.{S} И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: —  
 смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби.{S} Сву своју љубав пре 
ху му да ли је вредна, послушна — све у шали, дирајући Јованку, — свекар је одговарао, као узим 
 суд у послугу, са матером му слатко се шалила и разговарала.{S} И кад би се и с њим нашла, као 
е увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.{S} Али је одмах знао и зашто она то чини.{S} По њ 
овом опет и даље продужи оно њихно, као шаљење, задиркивање.{S} Да се са Младеном опет сваког д 
не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. </p> <p rend="Tekst">Младен 
 приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.{S} Можда то њена снаја, мати Мла 
ане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова.{S} Чак, кад би неки муш 
већама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.{S} Младен би видео како би се тада сви из око 
 се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу  
ећа, кандила.{S} Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње у 
амо, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.{S} Пресукана, понизн 
, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено 
 погрбљена.{S} Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око вр 
ни.{S} Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама.{S} Мати  
е га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више 
сима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресено 
е раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се с 
глу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница.{S} На са 
да би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.{S} На каменовима до капиј 
гледали као да су под једним кровом.{S} Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. </p>  
а да је баба спроводи по башти, да баба шврља по дворишту са мирним, истина строгим, али спокој 
ба опет почела онако мирно, погурено да шврља по башти, око чесме, да дâ и кључеве од подрума,  
те, да настави прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћера 
.{S} Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостим 
 примања, дуговања, а он доле, у башти, шета, пуши.{S} Осећа тежину, загушину земље, баште, зид 
 да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, дућана.{S} Као да је тиме хт 
продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко 
а му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у 
адовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} Зато они из куће право о 
 Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана.{S} Сит је био.{S} С 
о време једнако се слали буреци, алва и шећер.{S} Увече, од вечере, од сваког мало бољег јела,  
ба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.{S} 
синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђа 
лазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапуре 
мала би или плетиво или опрано рубље да шије, крпи и гледа кроз прозор на двориште, башту, капи 
 примећивао. </p> <p rend="Tekst">У том шиљању наводаџија, нуђењу девојака, поред матере, била  
nd="Tekst">И кришом, тобож младожења да шиље, млади за све то време једнако се слали буреци, ал 
 хоће да умре од глади.{S} Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш... </p> <p rend="Tekst">И кришом, 
амо по читаве сахате, да увек морају да шиљу по њу и да је зову. </p> <p rend="Tekst">Младен, ц 
ме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе чардаклије које су, пењући се до  
његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача. </p> <p rend="Tekst">Н 
њући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, ч 
S} Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са 
 час ниских час високих кућа и димњака, ширила и губила у њивама, него чак се гледало изван вар 
кујна, собе.{S} Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже. 
са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош.{S} Иза баждарниц 
ано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. </p> < 
у који му је био тесан.{S} Нарочито око широка му и кратка врата.{S} Навек као од неке силине,  
на сувоту и чистину, пење се.{S} Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане 
 она се сва сија.{S} Њене беле шалваре, широки рукави минтана јој прозрачни и осветљени сунцем, 
се дућану.{S} Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.{S} Младен, чим до 
У шалварама и белом, тесном минтану, са широким затвореним рукавима.{S} Од целе ње онако беле с 
е.{S} Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.{S} Улаз, врата, од буради катрана, н 
руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још једнако мило лице, и засукани јој рукави 
ући.{S} А мрак, сумрак.{S} Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леж 
њи.{S} Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велик 
собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ. </p> <p r 
вреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је она 
 И Младен је тако и радио.{S} Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да  
како ће он да говори.{S} А највише ради школе, цркве.{S} Он је био све. </p> <p rend="Tekst">Ал 
гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а увек је био, нај 
Tekst">Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихо 
 млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком.{S} Да не седи уз 
kst">Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у 
S} И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да  
гнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка.{S} Млађи му брат више је личио на мајку 
 rend="Tekst">Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи.{S} Син, отац Младено 
пљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једи 
љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. </p> <p rend="Tek 
 Онда, не знајући од стида, муке, бола, шта ће, по три дана би лежао.{S} Требала је тада баба с 
 стрепећи, да му с лица прочита, дозна: шта ће бити?{S} Како ће се свршити?{S} Целог дана би из 
о му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одс 
уку, чедо!{S} Куку, мртво дете моје!{S} Шта мајка дочека! </p> <p rend="Tekst">Младен горе са п 
p> <p rend="Tekst">— Па јест, синко!{S} Шта ћеш?{S} Сиротиња.{S} Куд ће бољу прилику да нађе?{S 
говори а ч̓а Марко само бежи, хукће.{S} Шта ћеш, судбина таква! </p> <p rend="Tekst">Младен, љу 
{S} Али то њега још више буни, боли.{S} Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на д 
 Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу богату.{S} Он је 
о, нани позлило! </p> <p rend="Tekst">— Шта јој је? </p> <p rend="Tekst">И не хте да сиђе, ни д 
ништа не спрема. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">Болно, радосно га погледа, 
лежећи упита га: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ч̓а Марко? </p> <p rend="Tekst">Он, још уплашен 
зујући на онога: </p> <p rend="Tekst">— Шта ће тај? </p> <p rend="Tekst">— Па... ти знаш.{S} Ак 
јка тад пита је: </p> <p rend="Tekst">— Шта је, пријо? </p> <p rend="Tekst">— У недељу пијење — 
о томе да почне: </p> <p rend="Tekst">— Шта је она луда учинила? </p> <p rend="Tekst">Баба, при 
ладен га ослови: </p> <p rend="Tekst">— Шта радиш, Стојане? </p> <p rend="Tekst">— Ето, батке,  
 тресао над њом: </p> <p rend="Tekst">— Шта плачеш? </p> <p rend="Tekst">Она, купајући се у суз 
зневерено питао: </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар газда?... </p> <p rend="Tekst">— Ех, Бог да га 
ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и вр 
уће, фамилије.{S} Јер када би она, онда шта је остало за друге?{S} Нарочито због матере му и ос 
као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.{S} Показује тевтер, суме верес 
баба, отац (мати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање от 
} Није она, не дао бог.{S} Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: </p> <p r 
м као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он је послуша, услужи.{S} Баба га увек,  
ако, скучено, почео да га пита, моли за шта, а увек додавајући: »Ако имаш кад, да ти то није на 
опште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан.{S} Тешко му је бил 
ао увек, бојећи га се, не смејући ни за шта да га пита, а најмање за то, она за та два дана, оч 
ршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда. 
И то мирно, утишано.{S} И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није у 
важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из великог поштовања  
е другачке ето већ унуке имају.{S} А ја шта ћу?{S} Кад не од првога сина, а оно од овога да вид 
оју собу.{S} Седе да мирно, строго чека шта ће бити.{S} Да слуша како чаршијом крче једнако кол 
му, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: </p> <p rend="Tekst">— Младене 
нако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.{S} Али, услед њега, све је, и пијење, пр 
ала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада  
ном, место да назове бога, проговори ма шта, он, као дете, груну у плач: </p> <p rend="Tekst">— 
, дућану, а зна сад, кад је изишао, зна шта ће бити.{S} Мајка, са страхом чекајући тај њихов ра 
питао га, тражио савет.{S} И да она зна шта у ствари значи тај старчев долазак, то његово траже 
ући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено до 
стајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио... </p> <p rend 
н.{S} Чисто детињасто радосно слушао је шта се говори о њему по чаршији, међ трговцима.{S} И ка 
ижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, б 
оћ, кад већ мора да долази и сетивши се шта је учинила, као неки кривац, сва задувана, преплаше 
 ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Немам ја ништа више.{S} Ти имаш св 
d="Tekst">— На, синко.{S} Немам ја више шта да чувам.{S} Немам ја више шта да се бринем.{S} Нем 
ова кућа у којој се навек знало ко је и шта је ко.{S} Прва увек била баба, па онда отац, па Мла 
а њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица 
о увек пре ручка, дошао у дућан да види шта му син ради, како води радњу, коју је на њему остав 
 споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут.{S} Ништа. </p> < 
једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.{S} Већ када би било време да се диже, почели 
ла је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: </p> <p rend="Tekst">— Ако, ако!{S} 
га друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време 
 доле, око кујне, још седи, он, знајући шта је, обраћао би се баби показујући на онога: </p> <p 
се зна [да је за казну], он, не знајући шта ће, од срама, стида и бола, зграну се и, покрив лиц 
Виде да је све свршено.{S} И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечен 
а му, већ испуњена страхом, наслућујући шта ће између њега и њенога Мике да буде, одлази испред 
ач, страх од њега, Младена, јер је знао шта има да буде чим га он зове.{S} И тај толики страх к 
 тамо у кујни са женама, он би већ знао шта је.{S} А нарочито кад он горе, на чардаку, већ и ве 
ладен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће соб 
стар, спечен и горд.{S} Знало се његово шта је.{S} Кад ће устати.{S} Колико ће проћи док се обу 
 би натраг кући.{S} А тамо већ се знало шта ће радити.{S} Као увек, брижно, као уплашено, само  
ење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без б 
диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.{S} Слободна, одахнувш 
 тргује.{S} А то баш њено немешање ни у шта већ само долажење, седење, као надгледање, требало  
се остављао новац.{S} Не мешала се ни у шта.{S} Остављала Младена да он ради, пазари, тргује.{S 
ekst"> <hi rend="italic">Зар ти не знаш шта је миловање,</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst" 
ко се вукла, ишла, као да има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење 
о и пре брижно, не весело да надзирава, штеди, уздише, стрепећи да се неће имати, да неће случа 
 не може ништа више да поремети у кући, штедња или раскош у њој не може ни да помогне ни да упр 
друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, дру 
е, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колик 
ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треб 
а ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, 
а да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро р 
ражењу од њега еспапа.{S} Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је ве 
ове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?{S} А  
е, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино  
жио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутит 
 даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?! </p>  
вамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се, те она, кад о 
ти, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, када се већ захладнело, оне све тамо у  
Сети се да је сада због тога та навала, што су до сада мислили да он због бабе, због њене строг 
 да је она због њега, Младена, побегла, што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, 
а, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто о 
о као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пит 
 су се и љубиле мајка му и она.{S} Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала пра 
.{S} Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? </p 
 Јованкине куће, као и између свекрове, што се не прекинули, охладнели односи, већ све више, не 
ладена: </p> <p rend="Tekst">— Младене, што бре не донесете?{S} Знате да треба, па донесите. </ 
о да их он види тако задовољне, срећне, што ће да се проводе, шетају.{S} Стид их од њега.{S} За 
и, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од му 
 корила. </p> <p rend="Tekst">— А, бре, што не донесете?{S} Како то да заборавите?{S} Знате да  
ати већ не би ни смела) за шта прекоре, што никада није ни чињено.{S} А најмање отац да је кадг 
мајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће  
че онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...{S} Дајте да се једе«, већ мирно, п 
већ сви знају.{S} И мати, и баба.{S} И, што га највише наљути, испуни гневом, срџбом, то је што 
реба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више разви 
љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право 
сле у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили п 
радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да 
и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чув 
то досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син  
жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролећ 
аршији, родбини.{S} Нарочито у родбини, што све доведе у ред, све их око себе искупи, подвргну  
а одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе  
то зна да ће је сада оне сигурно звати, што је већ последња недеља вашанка, што ће се сада, кад 
е надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. </p> <p ren 
kst">И растужујући се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да  
 својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, дома 
у, она, изненада, чисто уносећи се у њ, што је Младена од тог њеног отвореног, јасног погледа,  
држи, већ све то једнако баба.{S} Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, кад 
иге да лежи и да се одмара.{S} А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек д 
ени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето ве 
н.{S} У дућану топло.{S} Осећа се како, што се више раздањује и дан осваја, почиње отуда из дна 
рва дочекује и некако погнуто, понизно, што је Младену навек било непријатно.{S} И да би то угу 
ако гледајући у Младена весело, сјајно, што зна како је лепа, допада му се.{S} Младен је строго 
ц био.{S} Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је до 
била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће им 
но мучи, пати?{S} Када није за женидбу, што се женио?{S} Не дам. </p> <p rend="Tekst">Ч̓а Марко 
о да не дише.{S} Чисто чека да они оду, што пре, као у инат неком да оду, да их испрати, а он д 
и поручи за њу из кафане ракију и кафу, што, на велико изненађење Младеново, у сласт све попи и 
а оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена.{S} Боји се и брин 
м порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у чаршији, међу трговцима био доста у 
ао неку увреду, понижење.{S} Чак ни то: што изван кујне и оне собе где је она радила, распремал 
p rend="Tekst">— Нане, мори, слатка!{S} Што ћу, нане?{S} Све моје другачке ето већ унуке имају. 
вање, да се жени, њоме да се жени...{S} Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грл 
Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S}  
готовљење и надгледање млађег брата.{S} Што је најглавније, не само између њих и Јованкине куће 
 их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод 
осталима, донесе понуде, пита, моли.{S} Што је хтео, сам је наређивао. </p> <p rend="Tekst">И с 
ва, одједном почео да расипа, троши.{S} Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу  
а матер, за стричеве и целу родбину.{S} Што ће се тиме и они мало утешити, мало мање, чувши и в 
 Ох, бре, синко! </p> <p rend="Tekst">— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј! 
ито ни да стане. </p> <p rend="Tekst">— Што, синко? </p> <p rend="Tekst">— То!{S} Сто пута, не  
ађају, упита га: </p> <p rend="Tekst">— Што ме је звала?{S} Да није имала нешто у аманет да ост 
тер к себи горе: </p> <p rend="Tekst">— Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни д 
ао давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве с 
S} И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште ш 
 Ако би, као пре, дошла која комшика да што иште па, по обичају, њој се обраћала, она је отправ 
азу, слушао је.{S} Наређивао слугама да што пре пожуре, сврше. </p> <p rend="Tekst">Када се сва 
о ни за шта да се брине.{S} Још мање да што наређује, заповеда.{S} Отац му то као да је и волео 
у, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, в 
 једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућа 
 сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер 
t">Први пут од очеве смрти било је тада што га је баба од посла, рада одстрањивала.{S} И одједн 
нило како је требало, па ће сутра можда што да се чује.{S} Не.{S} Већ мирно, сигурно се спава,  
 и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.{S} Чак и за одело, које ће шалвар 
уше.{S} Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих.{S} Хладе се.{S} Младен, као увек, у д 
 од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. </p> <p rend="Tekst">Чарши 
— Не знам.{S} Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. </p> <p rend="Tekst">— Ех — 
ира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж,  
<p rend="Tekst">— Немој тако!{S} С нама што је било, било.{S} Ја опет, хвала богу!{S} Али ти... 
сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно 
се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се о 
ао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би чес 
збиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одго 
евао је.{S} Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било  
јела.{S} И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без  
њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.{S} А за све то време испред дућана 
то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и дев 
Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јас 
и.{S} Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи.{S} Да је као пре гото 
аху... </p> <p rend="Tekst">Она, срећна што је свекрва не грди, не псује, чак ето и мази је, св 
 тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.{S} Нарочито у послед 
а завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме  
времено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекал 
то да заборавите?{S} Знате да треба, па што не доносите? </p> <p rend="Tekst">Или, када би Млад 
 то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.{S} И то старог новца, који је  
што баш и то од њега?{S} Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за 
тане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра 
дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да 
ост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...{S 
икад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрос 
навао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: </p> <p  
мело да се опази и осети.{S} Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и  
по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.{S} Било је опет здравица, песме, свирке, дар 
 бачви, каца, масла, сира, вуне.{S} Све што није могло одмах да се троши.{S} Чак и сам је Младе 
} Износи оне греде, полуге гвожђа и све што стоји испред дућана, око улаза.{S} Младен, помажући 
 дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће.{S} Чак, кад би јој казао да се ноћу из 
м диже се и, као луда, да надокнади све што је до тада изгубила, ради, распрема, не да баби ниш 
е, после би причао жени, јављао јој све што Младен ради.{S} Како радња већ увелико пуна, већ мо 
цано, млитаво. </p> <p rend="Tekst">Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чи 
 подрума, од свега.{S} Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела 
ар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.{S} Да може 
о си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S} Шта му фали?{S} Идеш у пуну кућу, кућу бог 
 се улицом, чаршијом.{S} Чуо жубор воде што тече олуком чаршије.{S} Видео поље, ноћ на њему, ру 
о. </p> <p rend="Tekst">И добро му дође што остаде сам у дућану.{S} Затворен, у мраку, без свет 
о тек да је он у реду, да му се не каже што, да он са себе скине сваку кривицу.{S} После би одл 
 доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од вечере остало.{S} Или ако то не, а оно хлеба и с 
срећан, слао би.{S} Најглавније било је што, када за то дознаду, дочују они, баба, мати, ваљда  
ше наљути, испуни гневом, срџбом, то је што по њима осети не само да их то није жалостило, било 
пак изненади га друго нешто.{S} А то је што, после по и више године, од неког доба почели понек 
му срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи. </p> <p rend="Tekst">Чак и кад она  
м прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још 
 због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. </p> <p rend="Tekst">И  
 је да кад би мислио, мислио би о ономе што је већ свршено и сад је непотребно, није у реду, не 
е то узрок.{S} Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из комшилука, па и тетке м 
а као испита да ли он, они, сви, у томе што га је звала, виде нешто, нагађају, упита га: </p> < 
 бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта бабу да пита, од ње да иште да јој д 
ије спуштање ћепенака, она, усред ларме што је по кући, кујни, дворишту од трчања да се заостал 
ла фамилија зато долазе, обилазе га, не што се боје за њега да он не би нешто учинио што не тре 
а жена из родбине и из комшилука.{S} Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна но 
бол!{S} Није хтео ништа да мисли.{S} Не што није могао, умео, већ није хтео.{S} Знао је да је н 
о дана.{S} И то све тобож послом.{S} Не што хоће.{S} А кад би била субота, или уочи каквог вели 
 просиоца, ипак било му је тешко.{S} Не што је губи.{S} Он се с тиме био одавна измирио.{S} Нег 
стати на Јованкину заову, Јелену.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А м 
о, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...{S} И да би све то  
е сврши, од светлости и пуцкарања ватре што допире из кујне, на махове, брижно, као журећи их,  
са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се 
 се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у  
 да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив д 
.{S} Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.{S} Па ни њега, мада је већ ст 
да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди  
{S} Само је сувља, кошчатија постала, и што сада, седећи тако на капији, пратећи тако пролазник 
где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је при 
ске, а међутим лица као у девојке.{S} И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање  
ако топло јако угрејане, утуткане.{S} И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењ 
!{S} Немам их више.{S} Једно имам.{S} И што да се и оно мучи, пати?{S} Када није за женидбу, шт 
, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако дола 
<p rend="Tekst">— Болна сам, синко. — И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на см 
го, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дозна 
 отишла је кући. </p> <p rend="Tekst">И што је најважније, од тада није више она баба Стана!{S} 
 заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.{S} Мора, јер ено друм почео све више да 
остељи лежећи.{S} Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.{S} Док он још није легао, св 
, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући и 
е очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. < 
ена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузи 
а слобода, одрешеност, лакоћа.{S} Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала госпо 
 њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.{S} Али тада почеше по обичају да се из  
зури се, ослободи.{S} И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гаси 
е прода, да ће се пропасти, не имати ни што је најнужније. </p> <p rend="Tekst">Младен је одмах 
в дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће 
 се, ценили.{S} Сваки је журио да учини што је његово.{S} Цела га је варош сахранила.{S} Све су 
ез оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже да је долазио тај и тај 
kst">— А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш?{S} А камо и снашки?{S} Ето, прија ми при 
а кључевима.{S} И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао т 
е што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.{S} И кад би дошао, дочекивала би г 
а.{S} Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три 
ру са њима случајно не дозна, не докучи што за Младена: како није добар, како тад и тад оставио 
да су се вратили са гробља.{S} И то тек што су дошли.{S} Јер, готово још и непресвучена, баба б 
S} Већ да му је потпуна, цела, јер: сам што је хтео, како је хтео, тако и урадио...{S} Сви се,  
Tekst">Баба, дирнута и сама за Младеном што тако, место да се он жени, а оно жени брата, остављ 
пође кући.{S} Осећао се чисто задовољан што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што т 
, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: </p> <p rend="T 
ући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахо 
 да је он Младен, тако се осећао срећан што Младен напредује. </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако 
rend="Tekst">Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она  
S} Младен не само да није дао да се у њ што посумња, већ ето сам се је ње одрекао јер је знао д 
 излазио, као да је спавао, да би могао што више ноћу да је будан, шета се слободан око куће, д 
 за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да одржи што му је  
сле оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и ако отац умре, и 
с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што 
али, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се на 
, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, к 
то, да је то она, Јованка.{S} Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и 
ће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, нем, стар, спеч 
ног рибања жутеле су се и мирисале, као што је и од горњег спрата долазио мирис опраности, изве 
 опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... </p> <p rend="Glava">VII </p> <p rend 
p rend="Tekst">И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.{ 
.{S} Инстинктивно је осећала да ће, као што је себе жртвовао, осудио, то исто не тражити, већ з 
 он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећер 
покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.{S 
жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за ба 
најући да је он у реду, и исправан, као што треба, стојећи испред дућана, сигурно, слободно, св 
, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама н 
 уздржи].{S} Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, позн 
 пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропиј 
 он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.{S} Није као они, који сада, пошто се и 
ртни људи, већ увек он изнад свију, као што треба, као неки испосник, мученик.{S} Зато баба Ста 
а уважен, поштован, на своме месту, као што треба, ипак од те своје уважености покаткада попушт 
ечац, умре отац, и Младен га одмах, као што је и требало, заступи у дућану.{S} Остави матер, ба 
ој снаја има што да једе, окуси.{S} Као што је, опет, било и обратно. </p> <p rend="Tekst">На с 
то кад Младен поче да се диже, бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зар 
, женскадије, те није баш изгледала као што треба.{S} И нарочито она, Ката, која је била најмла 
ају.{S} Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера,  
ење, разговарање, спавање.{S} А све као што треба, у реду, сигурно, без брига. </p> <p rend="Te 
егао, свукао се, зна се да мора све као што је.{S} Да су ту, у старој кући, по кујни.{S} Зна се 
чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати.{S} И то мирн 
т у колевци.{S} И сви, свршивши све као што треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна с 
ашто да стрепи пошто се урадило све као што треба, пошто је све у реду, ето зато је Младен ради 
 </p> <p rend="Tekst">И Младен једе као што треба.{S} Ни мало, ни много.{S} Умерено.{S} Пазећи  
луд! </p> <p rend="Tekst">А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне 
н као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежа 
руд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.{S} И што је 
више плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се  
ао и трудио се, гледао да и он буде као што треба.{S} У школи, да се учи добро.{S} Ако није, а  
и пут сазнаде да му, ако хоће да је као што треба а не ослања се ни на кога, не обавезује ником 
, сигурни.{S} Све је у реду, све је као што треба.{S} До њега мајка му с братом, а тамо у сопче 
е.{S} А он, Младен, ништа.{S} Он је као што треба, нема зашто да се боји.{S} И, ето, сад, како  
ових, других, важнијих послова а не као што је тај за шта је дошао да га моли.{S} Увек, из вели 
биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.{ 
аскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — 
 ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, п 
е већ не.{S} Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућ 
тпуно да се ослоне на њ, да ће бити као што треба, од тих се као брига, упињања, мисли, чисто б 
ховање, бојазан за њ: да ли ће бити као што треба, као што се очекује да буде.{S} Да ли ће да о 
радњу, да се већ види да ће он бити као што треба; да, иако је оца нестало, умро, радња тиме ни 
S} Боји се и брине да ли ће он бити као што треба.{S} Ако не бољи од оца, а оно бар као отац.{S 
 да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он  
мисли, жели, креће се друкчије него као што је ред, као што он хоће — опет је био исти.{S} Сув, 
, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што 
 одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан. </p> <p rend= 
ово ниједан, после оца, да је радио као што треба, као што је обичај, адет и ред: да радња, и а 
задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долазећи кући, видећи как 
ње с новим пријатељима, све је било као што треба.{S} И, кад је требало, он се дигао, са њима,  
е хтео да види.{S} Све му није било као што треба, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод 
што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Ниси свој газда.{S} А хоћеш да си свој, д 
но бар као отац.{S} Да се одржи бар ово што се има.{S} Да неће и он бити као други, остали.{S}  
н се с тиме био одавна измирио.{S} Него што поред тога траже, ишту још и ту жртву.{S} И зато му 
интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли. </p> <p rend="Tekst">А све је  
се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који њ 
а, брашна.{S} Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац б 
 заједно, у новом стану, пију више него што им је за време оброка заједничке вечере било довољн 
, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети 
о не узме из чанка парче меса или друго што је на страни било бабе, било мајке, већ само што је 
е боје за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или ес 
да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви.{S} Зато 
 време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка 
ави се.{S} Баба-Стану није изненађивало што је она познаје, то се већ зна. </p> <p rend="Tekst" 
к као да их је то радовало.{S} Радовало што су знале да је она због њега, Младена, побегла, што 
а му баца одговорност...{S} Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каж 
њу.{S} Зна да, ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да 
ekst">У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци 
, први пут тада, пусти сузу...{S} Умало што се не заплака... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it 
ба јој бити благодарна.{S} А то је било што је она, баба, била та која је њу запазила и од свих 
тно, старо.{S} Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав.{S} Мислио је да ће  
еклињућим погледом у њега.{S} Сузе само што јој не груну и не закука углас.{S} Па бар да сме да 
, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да 
џи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и о 
 је одмах видео како после тога не само што је кућа, родбина одахнула, смирила се, постала весе 
> <p rend="Tekst">Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што го 
> <p rend="Tekst">Једанпут је било само што је попустио, смиловао се. </p> <p rend="Tekst">Био  
 страни било бабе, било мајке, већ само што је на његовој страни.{S} А нарочито ако је добро, м 
ама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оц 
надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се.{S} Али не ради чега др 
 дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим к 
 је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, 
азним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе по 
st">И само то.{S} Ништа више.{S} Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.{S} Онако с 
није знала зашта је болестан.{S} Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време р 
једе, пије. </p> <p rend="Tekst">Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно 
едном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чи 
е, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа 
 колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. </p> <p rend="Tekst">И Младен 
га. </p> <p rend="Tekst">Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да трај 
ти још толико.{S} А сада, морало се оно што је најнужније.{S} Да се не осети немање, сиротиња,  
у дућану, не сме да ради друго него оно што је он рекао, да се не сме ништа да чини, мисли, жел 
hi>елог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. </p> <p rend="Tekst">Још 
ве у реду, ето зато је Младен радио оно што треба, што доликује њему као сину, који је заменио  
авио, погрешио, никада не би учинио оно што не треба.{S} И чак, кад је већ био велики, кад је р 
очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру д 
а...{S} И то Младена највише зграну, то што је видео да чак њима, ни баби, ни матери, сада, кад 
али, намештај се разастирао и као да то што има да дође, ма какво да је страшно, поражавајуће,  
.{S} Много радиш а мало имаш.{S} А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.{S} Н 
 кућу набоље. </p> <p rend="Tekst">И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло  
у уз пут по недрима, појасу, тражећи то што јој је донео и узимајући радосно загледала.{S} Свек 
И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца исповедила како се воле.{S} Све то д 
е дâ то да буде.{S} Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато  
. </p> <p rend="Tekst">— Зашто?{S} Зато што си луда.{S} Што мислиш да се све једе што лети.{S}  
ала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду зај 
 за брата узме њену заову.{S} И то зато што је уверена, сигурна, зато што су јој се деца испове 
регледају.{S} Да ако Младен учини нешто што не треба, посаветују га, укоре.{S} Али, Младена су  
 Траже Јованку за њега.{S} А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме.  
 а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. </p> <p rend="Tekst">— Хајде, нане, зашто 
реподне код Младена.{S} И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час нав 
} Дакле, сажаљевајући њу, њену наивност што она, ваљда бојећи се да ако се кадгод доцније у жив 
ekst">Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово 
д осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и као нека  
ну.{S} Не што није за његова брата, већ што је њена заова.{S} А мајка, кад је већ он био самогл 
век по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред.{S} Што морају сада да се ту код  
 у службу младих жена и девојака) — већ што неће као да и он греши с њом у томе.{S} Она је знал 
о мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера свој 
е код њих или они к њима, увек добијају што да једу.{S} Али зато мати је морала бабу једнако да 
т заједно певајући исте песме уз свирку што се отуда чула.{S} Поп Трајко већ брижно пролази и и 
но, молећиво, убијено гледа, напослетку што строжије викну, осече се на матер: </p> <p rend="Te 
лучајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио. </p> <p rend="Tekst">Н 
агаза да пренесе код себе.{S} И о свему што се чује за Младена, срећно, задовољно би причао као 
го снуждено, забринуто иде и на подруму што јаче, пажљивије затвара катанац.{S} Кључеви, не сам 
о, и све напола.{S} Или, за ту половину што имаш, узми новац, да ти ја исплатим; или ти моју по 
} Осети нову снагу, задовољство и срећу што је све тако као што треба.{S} И сам он, увек, долаз 
t">И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ 
 <p rend="Tekst">Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових 
p> <p rend="Tekst">Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући 
у по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...{S} Младен је би 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Што се, лудо, млад не жениш?</hi> <seg> </seg> </p> <p  
ришту. </p> <p rend="Tekst">Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав,  
ну?{S} Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да 
 и писаљком.{S} Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише,  
, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да 
 нађе?{S} А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... </p> <p rend="Tekst">И тих дана 
се пита. </p> <p rend="Tekst">— Па, има штогод пазара, синко? </p> <p rend="Tekst">И то тако не 
Себе да има у рукама.{S} Да је јак, кад штогод зажели, заиште, срце зажуди за нечим, да срце ст 
 већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледају 
ном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило.{S} Само, место оне њене беле,  
а сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати. </p> <p rend="Tekst">Ето, зат 
, ништа не вредело.{S} Тешко томе ко би штогод учинио погрешно!{S} Никад да му он опрости.{S} Н 
Tekst">— Добро, нане!{S} А јесу узимали штогод од нас? </p> <p rend="Tekst">— Јесу!{S} Дала сам 
утра, у кући.{S} И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.{S}  
а тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да и 
у сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...{S} И онда, ако Младен, преко дана, 
 </p> <p rend="Tekst">— Треба ли ти још штогод? </p> <p rend="Tekst">— Не, — одговори — него ка 
помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би са 
.{S} Застиди се.{S} Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси 
звија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темења 
и ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само  
и прекинути посао.{S} Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, п 
 све.{S} Двориште бљештало.{S} По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно 
ше главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе 
о она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила. </p> < 
чени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. </p> < 
а дрвеће, лишће.{S} И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и