| /li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта истор |
| смо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега ба |
| плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбе |
| света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам |
| > <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан, |
| ј трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивн |
| е!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: ниса |
| li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти ре |
| душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз |
| левко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што |
| мњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <l |
| и болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке г |
| толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, |
| мски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Ко |
| оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе сво |
| омност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлач |
| дино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li> |
| -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> |
| е, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављ |
| бом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад |
| ју главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не разд |
| лац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур |
| м кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </l |
| је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан д |
| li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклопо |
| ам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју н |
| >Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидн |
| јућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љуб |
| и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li |
| ричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li |
| да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљен |
| усна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</l |
| >груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> < |
| руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у и |
| бијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li |
| <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страш |
| ганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.< |
| у му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>В |
| ушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улица |
| м видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад в |
| ивот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добр |
| маре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћ |
| олеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти |
| Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šу |
| >Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба |
| ј казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима |
| смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Мла |
| >можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли |
| i>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> < |
| >И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li> |
| отера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И кр |
| из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише в |
| рирода онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред д |
| е, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</ |
| /li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и д |
| се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни св |
| ок не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме |
| спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!< |
| азваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отп |
| стазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То до |
| n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађ |
| >Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он до |
| аписах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 119 --> <head> |
| <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних в |
| ице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој |
| рај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопу |
| ци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{ |
| li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлос |
| li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је |
| у и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје |
| i> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и |
| убњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> |
| ћи:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;< |
| > <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Ц |
| и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађањ |
| дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <l |
| тај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако |
| иближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li> |
| та овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рође |
| <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, |
| </li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, |
| на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> < |
| ока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт ч |
| ључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хај |
| lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, |
| ји ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ип |
| <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи |
| више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <l |
| те</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере |
| плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да п |
| пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начи |
| >Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци |
| хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти |
| чупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сли |
| >Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње. |
| 23 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <l |
| ка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кост |
| li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са он |
| и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неки |
| ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> < |
| <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, к |
| , иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и жел |
| лог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме ст |
| /li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја кур |
| ићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> < |
| уке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас |
| <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да рад |
| г ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; |
| </li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој п |
| /li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од ск |
| о бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прсти |
| /li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! |
| >једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност |
| оге очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Ов |
| ије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</l |
| Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заје |
| и</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg |
| т</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>З |
| <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јут |
| умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>ника |
| ох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза |
| ;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијарди |
| скрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један јед |
| значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>с |
| руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <l |
| очка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</l |
| ишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </ |
| шину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену лив |
| љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочил |
| , у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га |
| о не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту па |
| <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалств |
| бавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој во |
| о једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми |
| они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмови |
| у, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није к |
| је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кум |
| ош пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живот |
| /li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а |
| ом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивиц |
| има пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и кр |
| i> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире с |
| А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање |
| доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, |
| во, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варн |
| отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с у |
| оворене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригуј |
| угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове |
| > <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је чо |
| ења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах |
| <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на |
| е песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље, |
| што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</l |
| зања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li |
| <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штр |
| ивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупа |
| старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Ола |
| и јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је ж |
| ворили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је ста |
| ој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да м |
| ено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примил |
| ла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословн |
| i>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ |
| i>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али |
| и у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим гр |
| отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</ |
| </li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њи |
| >Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој |
| е крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и |
| - p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна г |
| бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат |
| руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до |
| застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу с |
| тром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li> |
| очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних г |
| лебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Присл |
| апам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херо |
| и, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме п |
| <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати |
| ка, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li |
| сти, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: |
| ње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> |
| песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на |
| на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длака |
| p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пи |
| одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим |
| li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство< |
| е на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће |
| li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енг |
| /li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства |
| i>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li> |
| уји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног к |
| и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање. |
| :</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушно |
| а и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се д |
| церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?< |
| ибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но к |
| i> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар |
| ђе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li |
| чи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а п |
| /li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински пр |
| пео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја |
| li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Ал |
| неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних |
| е неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун г |
| шном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li> |
| тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео ви |
| ло:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију ц |
| сима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <l |
| lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом с |
| гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом |
| е снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као |
| и</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> |
| ду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару |
| о изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и т |
| усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</ |
| >И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 1 |
| назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Леп |
| :</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок |
| вљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ бо |
| о од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је с |
| >У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен |
| ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- |
| i>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи н |
| наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и расп |
| етири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li> |
| ела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли ма |
| херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан |
| да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене з |
| ареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан |
| као и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњ |
| тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма к |
| кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брег |
| огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашу |
| ње!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</l |
| ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Ка |
| атерицом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она пољ |
| своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарко |
| в Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> |
| lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад п |
| овен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на |
| > <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копај |
| <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора! |
| <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је те |
| </li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <l |
| није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас ба |
| руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовнос |
| рансоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са |
| ем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које н |
| /li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> < |
| гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li> |
| а или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе |
| у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне стр |
| li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ко |
| м, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> |
| > <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до дев |
| певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:< |
| е вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да |
| >А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод д |
| то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако дево |
| кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако |
| <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије |
| } Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> |
| не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих е |
| икада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слоб |
| ети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја |
| и:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о |
| крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али упра |
| сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба р |
| аници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је |
| риче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз ист |
| ајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе |
| беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li |
| апам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очара |
| i> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;< |
| настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока |
| о лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену |
| од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</ |
| етету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке сво |
| ника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не је |
| {S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене |
| g> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми дос |
| није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у ру |
| а лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плов |
| > <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубо |
| зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg |
| котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима ра |
| </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелен |
| бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат раз |
| а</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и |
| бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схвати |
| м песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> < |
| а;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На дла |
| <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно |
| li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друм |
| рти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, |
| li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски |
| има,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам тол |
| свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И |
| ија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о гл |
| и: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан во |
| ерунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским који |
| овац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, |
| ки во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом |
| ти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>За |
| го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg |
| чњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <l |
| ене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству в |
| ч;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде |
| </li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да |
| каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собо |
| ,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и кан |
| /li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до жи |
| них црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</l |
| антомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</ |
| наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањ |
| владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и |
| репих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до |
| да постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! |
| авим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, |
| да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у виног |
| еска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона ра |
| > <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</ |
| </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> |
| а сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да к |
| никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> < |
| рик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> < |
| угој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузн |
| о!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар |
| ватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз |
| си: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно |
| Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очи |
| --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно |
| а путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом |
| раћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <d |
| рнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,< |
| ору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису о |
| li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да пр |
| > <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, ја |
| <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локом |
| /li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз |
| он,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <l |
| у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле |
| <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде |
| ти арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица |
| но.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> < |
| и!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> |
| рева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,< |
| драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа |
| li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месец |
| све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати |
| угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више др |
| , у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испун |
| тељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се ш |
| е,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</l |
| шуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> < |
| ље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосе |
| онути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају |
| се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој |
| не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му посте |
| ави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништи |
| теље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у |
| бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора |
| ге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога з |
| а, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li> |
| и трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису зако |
| <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен с |
| с заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брло |
| ма цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> |
| >Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Ил |
| лкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда б |
| о шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хла |
| >и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <l |
| ,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди. |
| онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари |
| Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небе |
| у господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>вел |
| спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> < |
| богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде саврше |
| Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмл |
| Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први |
| li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозор |
| оје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и њ |
| li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li |
| егде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов ко |
| > </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њи |
| та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о |
| о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци пржено |
| смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног о |
| на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путује |
| а она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И н |
| смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга |
| емоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало б |
| ја нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревма |
| оваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета: |
| = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном је |
| >Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад з |
| >А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> < |
| > <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо |
| Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!< |
| /li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један дв |
| i> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће< |
| дића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Д |
| i> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</ |
| <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и пок |
| а.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кош |
| рити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако |
| д је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p |
| ун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш б |
| гнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању |
| или смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <l |
| удану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече |
| егов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад вој |
| i>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> |
| > <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се |
| нкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <l |
| /li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> |
| албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> < |
| i>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и сла |
| моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> |
| <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред |
| т ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> |
| руштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајан |
| неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај в |
| заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још па |
| ен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек доврше |
| света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Т |
| абрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарл |
| примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише |
| и - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо за |
| лав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Та |
| е</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; |
| ај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> < |
| и:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li |
| их стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на х |
| > <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ст |
| у.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми ви |
| и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} |
| и под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера |
| <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огр |
| коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осме |
| ни аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још |
| чима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна |
| јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> |
| аве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек |
| матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребел |
| пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од х |
| учем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па проси |
| а</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често н |
| /li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар зна |
| раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места с |
| раза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина м |
| i> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један с |
| ко ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као д |
| вићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: к |
| нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> < |
| ј ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови |
| анину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отров |
| сима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега |
| </li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ног |
| </li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене |
| дик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, |
| бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре |
| пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје п |
| једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 129 --> <head |
| екоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трул |
| <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара. |
| е на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>И |
| вљује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крва |
| ао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој |
| сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би ве |
| li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће |
| li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беж |
| <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом |
| и зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</l |
| д ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, |
| ворођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз |
| сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора |
| зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цр |
| вих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је |
| i>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе |
| </li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега пл |
| li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марат |
| вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p |
| ају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Веру |
| ни гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Зас |
| а крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље |
| и на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Стр |
| </li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из |
| си први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спа |
| том својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без |
| кати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме преста |
| агане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и |
| оток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зеле |
| е</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд |
| мо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очи |
| анина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! |
| /li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li |
| прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумр |
| <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Н |
| i>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што |
| g> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| ни врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на |
| о стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се прев |
| .</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарс |
| њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све посте |
| >На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да |
| сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосо |
| ;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме |
| им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!- |
| уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера. |
| </li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <l |
| i>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко |
| се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</l |
| дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи |
| ,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мој |
| о о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд мор |
| д пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>ка |
| > <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим из |
| м као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико саз |
| <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <l |
| смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - ри |
| А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 136 --> <head |
| ди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нов |
| гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li |
| li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло |
| ротне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</l |
| > <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари |
| и склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики |
| и пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> |
| и једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним |
| воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак |
| ди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</ |
| li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма |
| собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Б |
| i> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева |
| li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ри |
| спињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада |
| и бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маљ |
| тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој м |
| /li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајск |
| li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, б |
| њира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трб |
| /lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личн |
| рбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колим |
| ђ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише |
| прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром опл |
| <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li |
| сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна ка |
| ења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је п |
| <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претход |
| лива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жиц |
| едонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </l |
| орчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прела |
| мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</ |
| ања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Њ |
| ге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом |
| утујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> |
| Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Ос |
| слушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем |
| х губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као с |
| издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницам |
| гођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек дов |
| кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава |
| ли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пе |
| аћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песн |
| </li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас |
| су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li |
| та ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Ка |
| <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све в |
| а усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам |
| > <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се м |
| ка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све |
| ,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне |
| круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> < |
| круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> < |
| удем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n |
| ки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li> |
| лену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - д |
| а оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који |
| овршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>О |
| ј.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -< |
| удна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа |
| ео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу о |
| /li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звиж |
| од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,< |
| о од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као |
| i>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо ко |
| > <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li |
| де сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и |
| </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| ривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>В |
| n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко |
| о да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, пре |
| адости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мисли |
| ајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света |
| лочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али озн |
| а која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>По |
| ће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, |
| пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се |
| >Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки с |
| ри!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, |
| розор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло б |
| сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, пис |
| руму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слов |
| небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесен |
| д глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити |
| ињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стад |
| бићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опрош |
| ња Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> |
| li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </ |
| n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у бесп |
| е изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гле |
| мовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li |
| ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса< |
| амирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако ду |
| а прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма |
| > <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој |
| јни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди |
| еба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртв |
| ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духов |
| ако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај |
| топско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара |
| лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису з |
| > </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошм |
| ивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево |
| ње ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а |
| и се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>до |
| м њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> |
| и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.< |
| н Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо |
| сторија! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не |
| оз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> |
| li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да |
| , утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, с |
| х екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бог |
| ену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у б |
| жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко св |
| тала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У о |
| у!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема проз |
| ућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира |
| плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири м |
| а</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, |
| ом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg |
| њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li |
| S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!- |
| едњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према т |
| 130 --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Тво |
| збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И |
| од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се бу |
| <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки |
| Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком |
| еба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који |
| ље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <l |
| лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у |
| руги, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њ |
| ког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <l |
| мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то |
| ули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак ра |
| , Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз |
| g> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та |
| у му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа |
| н, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>прол |
| ом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>мој |
| рава за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости |
| схићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где |
| а он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им |
| уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за |
| ушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се |
| не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</l |
| ,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</ |
| стрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> |
| о што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више |
| не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.< |
| а се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш јо |
| и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешк |
| девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <l |
| да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи |
| о у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савр |
| li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти д |
| 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у бесприм |
| умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак увод |
| им нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно шт |
| имо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлан |
| i> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се о |
| чи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li |
| -- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот |
| иће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник |
| } Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 126 --> <hea |
| вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> |
| х план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; |
| , тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне к |
| спарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li> |
| у прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> |
| ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li |
| ано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <l |
| ити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> |
| и; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, мес |
| лазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> < |
| <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота |
| е начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не зна |
| >Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање п |
| вота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</head> |
| а врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна |
| </li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледа |
| а је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама |
| ње убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са |
| а; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па |
| > </div> <div> <!-- p n = 132 --> <head>Двадесет неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У усти |
| бав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с т |
| га завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до |
| ичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај оти |
| јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li |
| ком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима, |
| е...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својо |
| о често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз оч |
| ви зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова - |
| један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У |
| укту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим |
| е све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> |
| дан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> |
| с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опрост |
| о, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> |
| хом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути хер |
| мешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!< |
| д загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који да |
| >Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хл |
| заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li |
| учна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти |
| једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина |
| li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - |
| ан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</l |
| као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити мес |
| !</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити реч |
| е, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се н |
| отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је |
| ати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задој |
| ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника |
| ао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна |
| начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джу |
| <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то |
| > <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда ви |
| <div> <!-- p n = 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head |
| песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санд |
| ни мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, |
| li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом з |
| е што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И |
| у ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</l |
| авасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике пола |
| ог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једн |
| ур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар своји |
| а уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, ве |
| ш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шп |
| > <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра с |
| м ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари н |
| удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога |
| лон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион ( |
| мио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на |
| дно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем пр |
| ај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаж |
| чност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не |
| а;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна |
| воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња т |
| е не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико |
| их јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,< |
| } Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скид |
| е.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из |
| унаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у простори |
| li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога м |
| > <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не |
| о тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Да |
| Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарав |
| и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз |
| li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку у |
| моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужас |
| њства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> |
| .</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли |
| а, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљив |
| бање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n |
| Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и са |
| n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и ме |
| а само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без |
| у са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li |
| не завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> |
| , која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њин |
| <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ |
| lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Вел |
| </li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жи |
| апнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах |
| ту: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Мно |
| хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И |
| олудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <l |
| обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то би |
| амо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> < |
| х од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до мес |
| че из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз п |
| шног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно |
| е пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као в |
| е залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg> |
| /li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови мо |
| на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, неса |
| <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, о |
| орала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> < |
| а савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну кој |
| великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само ко |
| на рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се |
| у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство т |
| </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс мил |
| оњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник кр |
| његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У |
| едне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li |
| :</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>К |
| моубиством;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролећ |
| /lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за б |
| чка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним |
| аници.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити с |
| Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњив |
| ћењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као |
| <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до к |
| ћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам б |
| </li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албум |
| испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на |
| 21 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кај |
| да и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затре |
| а човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себ |
| смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Ско |
| ћи себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверс |
| и,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Н |
| шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</ |
| тива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји: |
| ри</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна н |
| ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обу |
| i> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li |
| м ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сен |
| мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће |
| се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> |
| p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада |
| а!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> |
| мо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, м |
| руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова сло |
| тљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља |
| прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем |
| </li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</l |
| > <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам са |
| ту,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li |
| ке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n |
| ље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, к |
| роктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и на |
| о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> |
| јанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</ |
| пурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> |
| е где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се |
| , болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са гра |
| ам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад би |
| пе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li |
| жу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Тол |
| ни пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жанда |
| рања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;< |
| li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... |
| з три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да с |
| ијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтав |
| тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се |
| тицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад |
| О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: |
| ме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> |
| > <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста |
| >Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> |
| ,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисе |
| аке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати |
| а Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадо |
| еља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губе |
| евам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте |
| n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава |
| од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> |
| је</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, |
| кеане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама те |
| затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!< |
| да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, |
| ћ за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у |
| да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а мно |
| сподар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> |
| е брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз по |
| i> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас за |
| - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>уж |
| пања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по л |
| озова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на дево |
| будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима см |
| дају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасн |
| ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <l |
| <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;< |
| СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, |
| е на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li |
| сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li |
| ковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина др |
| сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> |
| И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</ |
| li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила н |
| кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о |
| </li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-прос |
| длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труље |
| /li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од пал |
| и?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате м |
| м током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <! |
| митра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полуде |
| </li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој |
| i>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> < |
| ле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства |
| i>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li> |
| >Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Кота |
| ртију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О |
| о огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друш |
| то се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајм |
| а крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања д |
| рудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више ни |
| богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О |
| атегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује |
| i> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> |
| рваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним св |
| служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три ц |
| ви у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хле |
| > <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li> |
| li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,< |
| хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по |
| ива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истинс |
| кеане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјај |
| </li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све |
| поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li |
| пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди пес |
| </li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li> |
| у постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко сви |
| /li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанст |
| ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усх |
| двлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li |
| сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - мој |
| и нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у у |
| ј, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно ш |
| i> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре< |
| а отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <l |
| обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сун |
| куцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </l |
| бнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега |
| /li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из бе |
| намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Сме |
| трти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страш |
| га довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет праза |
| , већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стић |
| </li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих |
| у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па ум |
| /li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</ |
| нематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li> |
| биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има о |
| <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи |
| или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> < |
| њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу го |
| тик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, ка |
| и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову о |
| </li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li |
| i> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на до |
| Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је ск |
| <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој |
| прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец ж |
| зме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 -- |
| руму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</ |
| обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљен |
| ло веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужа |
| ићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима |
| и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних о |
| еже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави св |
| есмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи прит |
| и доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена н |
| или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друм |
| ма жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја с |
| се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег ско |
| i> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што кр |
| је сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <l |
| ви):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не улив |
| кло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада! |
| леко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац ј |
| ни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</l |
| ва издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg |
| мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад из |
| руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> < |
| li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n |
| ницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог |
| /lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> |
| а.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <l |
| езду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> < |
| ује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким вели |
| на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хај |
| ао и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <l |
| > <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>К |
| јмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> |
| 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, |
| и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li |
| i> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</ |
| о птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крва |
| бом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li> |
| где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху свој |
| зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства в |
| <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела ка |
| > </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу т |
| руго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Ј |
| уку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше |
| i> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се ута |
| стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и з |
| исци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li |
| о са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - |
| <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се нос |
| победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li |
| просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну |
| ј пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бе |
| вој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко нег |
| азбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li> |
| > <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> |
| ,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg |
| уљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим н |
| а запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена |
| вне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као |
| , ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li |
| е,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу н |
| аних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркоси |
| ,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</ |
| и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, п |
| ину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Про |
| </li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И |
| </li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из о |
| азбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу п |
| > <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изне |
| и други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљив |
| <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> |
| реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да |
| зни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиж |
| ровалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> < |
| пасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li> |
| еј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми |
| ју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити ни |
| зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових р |
| крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем |
| i>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на с |
| ећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих |
| предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> |
| li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса ку |
| уј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Про |
| њи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња |
| млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </l |
| х веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе |
| а је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја н |
| досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немају |
| никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и па |
| у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</ |
| х боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; |
| овима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,< |
| помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радни |
| гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене |
| за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Лу |
| ајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа |
| се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки бра |
| ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песм |
| то дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли прир |
| з ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса< |
| во;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <l |
| тотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами |
| ви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> |
| ност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи |
| Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишо |
| ушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где |
| li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:< |
| о, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем |
| дмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; |
| оморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једн |
| рбу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела сумо |
| i> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавај |
| огода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место ут |
| >Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и ж |
| >Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми саз |
| ера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле |
| , за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> |
| азбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>По |
| а:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Св |
| сно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p |
| > <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изна |
| вао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си |
| > </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за с |
| аснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> |
| текло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љуби |
| м то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су |
| н</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са др |
| ,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрад |
| заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет |
| , месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи |
| рише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, |
| иње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li> |
| које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села м |
| з села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да |
| рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>по |
| <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште бе |
| у што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкат |
| ички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија |
| бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</ |
| настири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се нас |
| и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је |
| толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li |
| д нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај п |
| <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашу |
| бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Траки |
| кош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: |
| ' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му ча |
| >Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?< |
| ајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самр |
| човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>ј |
| аса црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над |
| >Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам мес |
| > </div> <div> <!-- p n = 130 --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам |
| т га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разгол |
| има електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три с |
| боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу |
| и чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта |
| еће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крик |
| у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> < |
| ор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре |
| тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, з |
| чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Де |
| зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја |
| се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код наче |
| у,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> |
| li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суз |
| Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се з |
| i> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li |
| ма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</l |
| дрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,< |
| > <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дуб |
| алицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li |
| лог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, гд |
| ..</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти |
| у од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину |
| некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> |
| <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају он |
| -> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка, |
| из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушка |
| , на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке |
| ири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о муч |
| > <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> |
| гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућ |
| > </div> <div> <!-- p n = 136 --> <head>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокош |
| јање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у к |
| дно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлета |
| ђује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз грок |
| кривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасо |
| ским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз |
| да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</ |
| ловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пр |
| апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> < |
| >Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Она |
| и од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме пр |
| li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</l |
| ину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочи |
| и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у |
| е умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од |
| i> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци |
| ма свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.< |
| Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датум |
| дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је т |
| ,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу н |
| га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод |
| каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем приро |
| > <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на |
| </li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што |
| из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато ш |
| живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; |
| ч,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор |
| i>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти. |
| увши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим е |
| ет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак |
| визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подс |
| з дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног млад |
| <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе |
| у</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>За |
| лаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуњ |
| > <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја са |
| агризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Јед |
| во вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li> |
| </li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грл |
| роја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козм |
| i> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Беса |
| ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну п |
| оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за |
| не.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку праз |
| велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, |
| овниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ве |
| /li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас |
| казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанков |
| аљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намир |
| i>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут |
| ере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> |
| очијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, |
| ометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> |
| сму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецк |
| i> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <l |
| li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А |
| е, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 -- |
| ,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајан |
| сврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да |
| глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најуж |
| ће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: т |
| ехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планин |
| ај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - |
| g> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> |
| ини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> < |
| ог бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања! |
| та;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијар |
| покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од |
| ј друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li |
| ева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <l |
| </li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из рево |
| зма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- |
| ица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li |
| уга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај веч |
| клад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> |
| клад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам |
| га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> |
| ју?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још |
| </li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с ус |
| li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива |
| ез трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве |
| i> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.< |
| њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li |
| збојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једн |
| <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <l |
| > <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде |
| .</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> |
| де,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу |
| крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, |
| звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда |
| а Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа |
| бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</l |
| е време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спава |
| к</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини |
| у ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> |
| пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>За |
| ељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šу |
| /li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модро |
| е пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - |
| жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</ |
| зе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало |
| ad>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање |
| шић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, |
| /li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој |
| еше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља за |
| пета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li |
| рбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати н |
| ни Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту пр |
| шћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу |
| тресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> |
| ткривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li |
| </li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају вит |
| > <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li |
| сти</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закон |
| </li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плаз |
| ни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледају |
| ним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </l |
| кони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад |
| >што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли пр |
| <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ л |
| хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима ж |
| што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на ка |
| ека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања |
| их великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само |
| ок,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Оди |
| p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно нек |
| - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље |
| i>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визитк |
| ска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који |
| ере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li |
| вет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li |
| одише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> |
| ти им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> < |
| g> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са ог |
| а се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</ |
| к да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубав |
| --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li |
| а собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li |
| li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Ко |
| а;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне све |
| дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхћ |
| и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а |
| <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| ад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> |
| и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где |
| Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат |
| > <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало |
| тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и прола |
| <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>О |
| звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја коле |
| ају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и непо |
| за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар |
| да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!< |
| li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глуми |
| 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претво |
| модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> |
| и јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, то |
| ,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у д |
| агаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> < |
| е у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загр |
| протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.< |
| мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> |
| која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, рев |
| ру:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стар |
| тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног т |
| i>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, |
| <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је бе |
| да мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> |
| - p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођен |
| дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме с |
| олико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Ка |
| тва којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и |
| отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе с |
| ија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li |
| једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</ |
| роз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност ње |
| li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност ње |
| да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li> |
| т ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је п |
| жигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> |
| ма још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li |
| > <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен |
| лом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од |
| ох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је по |
| јном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> < |
| плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет |
| им до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са т |
| светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>По |
| девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у о |
| суђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А |
| дства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице |
| оћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да |
| утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе оча |
| а чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесн |
| чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, поне |
| е неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који |
| дници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунак |
| коши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</l |
| ало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разго |
| ћао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, п |
| витај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи та |
| и херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужас |
| Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном |
| м збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,< |
| S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма |
| о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ однос |
| сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у |
| цу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у |
| > <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <l |
| оловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће |
| записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 119 --> <hea |
| звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у |
| младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мис |
| Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, рад |
| ет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цв |
| суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li |
| > <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашт |
| ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен |
| кати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>През |
| среће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - |
| крајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког све |
| на кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Про |
| још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију глав |
| теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем |
| li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о |
| на, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне |
| разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има они |
| <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би |
| а изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <l |
| а: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li |
| та сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> |
| је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li> |
| у збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашав |
| ад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li |
| есрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за уг |
| у, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И пева |
| масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част си |
| зни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <d |
| са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблу |
| ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> |
| отече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кро |
| Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> |
| > <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подерот |
| иних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (свој |
| li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> |
| ић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S |
| једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам н |
| i> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li |
| </li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</ |
| му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, с |
| о до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животи |
| i> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих |
| ња</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не вра |
| p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном |
| тровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се |
| , лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, м |
| и опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад |
| плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li |
| на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми отк |
| не ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој |
| </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> |
| ндаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине су |
| </li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова |
| ршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звез |
| </li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као н |
| i> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибал |
| <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из |
| рјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзаж |
| li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало |
| и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да |
| </li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А |
| ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мал |
| з варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен беж |
| li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка м |
| > <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхта |
| сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и |
| lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни |
| и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</ |
| воте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу те |
| лоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</ |
| i>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна јед |
| излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li |
| д, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li |
| Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу б |
| ост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа |
| тапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све |
| Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гл |
| ом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што с |
| /lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li |
| е старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, |
| дно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени |
| > <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе ни |
| ући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И |
| i>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки хра |
| а дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо и |
| ре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца |
| разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва о |
| о пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу ко |
| ,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави че |
| >Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, к |
| , главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ак |
| >Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и ра |
| жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар ве |
| ак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин з |
| имњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кро |
| i>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми оста |
| li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно п |
| li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <l |
| i>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору сакс |
| икога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје р |
| кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> |
| > <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред |
| ачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li |
| <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!- |
| тину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају и |
| >То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ |
| ац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <l |
| : шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помило |
| већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li |
| ловенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> |
| оз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: |
| </li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> < |
| >Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одл |
| ке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми до |
| мо у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <l |
| дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</l |
| мену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека |
| пажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљев |
| да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <l |
| маку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</ |
| ојима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке х |
| брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док |
| ирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на т |
| фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! |
| i> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, проб |
| сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и бе |
| вних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Н |
| е опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају у |
| е одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у |
| у,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li |
| атопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li |
| ственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена пос |
| стине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву |
| Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на |
| а!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg |
| >Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књи |
| <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано |
| , јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој ш |
| орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Сву |
| ко чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам |
| а постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li> |
| <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не сам |
| вим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> |
| </li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегун |
| аду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући н |
| и исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику |
| чане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, с |
| 4 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром |
| тања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те |
| i>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li> |
| ха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти |
| ље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <! |
| ти први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; |
| ркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље сви |
| већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>н |
| i> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека кра |
| ло, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У вој |
| ободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна в |
| хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме ника |
| воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 123 --> <h |
| <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужн |
| - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли |
| li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li |
| <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је |
| брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други |
| ода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> |
| пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> < |
| мотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода |
| ше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто м |
| ћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови пра |
| ти и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у дру |
| розора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и у |
| самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукро |
| нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и |
| ао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та |
| lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <l |
| задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни м |
| иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затва |
| li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Руда |
| патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <d |
| ост њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно п |
| чанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена |
| их који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје |
| лства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах |
| ниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветр |
| дрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <l |
| , о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет |
| тало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>истор |
| ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му |
| та друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> |
| хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <l |
| ћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg |
| жасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div |
| /li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Неди |
| и никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос с |
| i>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Дете |
| одсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li> |
| ему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке |
| од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан |
| ада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апо |
| рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђуј |
| излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ - |
| оје бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у |
| из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> |
| јдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса |
| а плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам |
| сму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвира |
| ока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму с |
| д крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јо |
| li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</l |
| е, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>про |
| >али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више |
| схићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се |
| li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> < |
| а му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко |
| рисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге |
| чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тм |
| м се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ов |
| то треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љуб |
| аветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако з |
| </li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li |
| /li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, ви |
| ажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга, |
| ест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврћ |
| .</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне |
| ма које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас ка |
| звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај |
| ња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго< |
| е на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се |
| и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <l |
| p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему св |
| плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <l |
| олови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не у |
| li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, |
| љу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кр |
| абавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</ |
| у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li> |
| ;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна ног |
| i> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на пр |
| лад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени г |
| <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељ |
| ао васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А једа |
| ка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њен |
| пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз |
| да онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахта |
| преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку |
| сада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну |
| на мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li |
| бљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <l |
| d>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И |
| те, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док поп |
| бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреб |
| ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, о |
| и новорођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као к |
| ва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li |
| од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да |
| орекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Ника |
| ион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један |
| <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да з |
| и чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не ута |
| и дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плака |
| ска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад |
| <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха |
| уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз г |
| љно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерств |
| /li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <l |
| мо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисм |
| где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама |
| као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велм |
| сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздраже |
| рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, |
| ећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена о |
| лу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја |
| а дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати |
| вог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</ |
| мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li> </lg> </div> <div> <head |
| уке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у ист |
| и лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без ме |
| >Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе |
| тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног |
| з у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња |
| Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут но |
| <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огро |
| ога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па заг |
| i> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска н |
| ељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li |
| ење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко |
| оје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час. |
| > </div> <div> <!-- p n = 123 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у к |
| а,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник |
| ав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Ку |
| чки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много |
| е, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову с |
| о на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа |
| ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебело |
| ће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће |
| квом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада |
| ада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li |
| тети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на дом |
| !</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о |
| дне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на д |
| чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg |
| li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Р |
| li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> |
| разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах |
| нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притис |
| нина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата |
| <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустолов |
| ена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је |
| увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, |
| и поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Ал |
| ом исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту берб |
| етњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрсн |
| це.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чуд |
| строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс |
| аве, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Н |
| еображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А |
| и и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg |
| и те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li |
| облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и |
| нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара |
| опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада се |
| венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек |
| који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му п |
| е, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претури |
| ар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</ |
| ољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и к |
| Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и п |
| сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на тру |
| <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О б |
| оклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале |
| и светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста |
| >Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; коч |
| ајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у с |
| i>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних об |
| i> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост |
| војчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У |
| , очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био ве |
| ветлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та преком |
| ајвише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу |
| овених стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише |
| ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад вој |
| а визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> |
| и умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, уд |
| где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код |
| блаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела ј |
| беса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије пр |
| ћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној |
| ти</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнаж |
| и</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз |
| > <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју |
| оји језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми |
| трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li |
| мо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> |
| </li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих |
| злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде с |
| исак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. |
| li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда |
| Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војни |
| > <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење |
| баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, о |
| ијатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва ч |
| head> Откровење</head> <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на проп |
| /li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи ме |
| е?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њуш |
| li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко |
| улити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па |
| а?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је дос |
| но моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он |
| плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> |
| е труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства кој |
| ођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <l |
| ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li |
| ином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> |
| и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што |
| дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>П |
| ви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који |
| могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, |
| Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и |
| исао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем |
| турити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 |
| а јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, |
| кољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И н |
| ћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> |
| <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и гор |
| смеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред пон |
| драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li> |
| а јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> |
| li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очим |
| фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> < |
| а уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>К |
| станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја в |
| Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Буд |
| ој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови.. |
| ој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;< |
| омични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити |
| створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот |
| li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га |
| обијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више |
| li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име ни |
| ве Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци |
| крета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од с |
| /li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима до |
| отину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</ |
| мо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за це |
| li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезд |
| њства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, |
| 9 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претвори |
| аравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај проду |
| </li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свест |
| li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после се |
| је тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз |
| шта;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живи |
| ишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе |
| излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку н |
| има на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба гл |
| ета за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек |
| голићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало голем |
| 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља; |
| че за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> |
| к на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену |
| е -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у |
| еротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</ |
| љног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмр |
| вном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а |
| ав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у об |
| рапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морн |
| ише лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и ни |
| ни перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским |
| </li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна |
| т збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми |
| ене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <l |
| чанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, |
| напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,< |
| нижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа |
| li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И раз |
| им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад же |
| з мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У |
| ад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <l |
| </li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке |
| же личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким нећ |
| и ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за |
| ом детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке |
| , манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се |
| , у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну |
| е, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</l |
| на уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако ч |
| е старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Мар |
| ко за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> |
| црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанк |
| кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</ |
| никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубин |
| асти,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем |
| уке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова |
| </li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </l |
| тва са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице б |
| ићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком оборено |
| арнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи ј |
| ајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> < |
| е;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телегр |
| небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропа |
| жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кр |
| Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, цр |
| </li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до бол |
| афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновим |
| п! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Там |
| п, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! |
| ору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који |
| екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li> |
| li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове |
| = 115 --> <head>Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li |
| езде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмови |
| т! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> |
| разан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји |
| и кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, |
| их ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, н |
| беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па дера |
| бим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, |
| краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ исп |
| ује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биос |
| ина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li |
| о, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомо |
| ко.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Т |
| ања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по ост |
| >Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји |
| у у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле и |
| азнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике п |
| у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> |
| оразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> < |
| крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа |
| хићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их при |
| тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</l |
| ао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја |
| аштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;< |
| пет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад зас |
| не лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- |
| од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и |
| <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу с |
| ми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи н |
| ра!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати н |
| воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби ба |
| ара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећ |
| пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем з |
| а пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их п |
| варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без обли |
| >И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надм |
| Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> |
| прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене д |
| стати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумит |
| > <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдаш |
| гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми открив |
| увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пође |
| <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> |
| оћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љ |
| оћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li> |
| утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> |
| вор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током д |
| новођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритв |
| а којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и о |
| орави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спав |
| их углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити мл |
| ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во! |
| а сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија па |
| а и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li |
| м у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да |
| тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' т |
| изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> < |
| о да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радос |
| ањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет |
| мо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад |
| неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који ве |
| амишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако ја |
| зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли. |
| протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, ко |
| збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</l |
| девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи |
| звиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде, |
| свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних п |
| стало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама ле |
| Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да пор |
| </li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и |
| ертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски |
| ојсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако |
| нца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и |
| е, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење, |
| и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса |
| му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са с |
| ки занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Коли |
| липса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> < |
| м појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух |
| гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом |
| ad> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умре |
| /li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи |
| </li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо |
| ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка |
| и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предај |
| атим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог ср |
| врстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је њего |
| азну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови |
| кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога |
| е</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак моз |
| <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општи |
| <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусно |
| ездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије с |
| а, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li> |
| купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бо |
| једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин |
| ума по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li |
| ната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У |
| Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкерек |
| же, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А |
| ња неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад |
| жног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сн |
| еш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преп |
| i>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисе |
| о сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела бо |
| а нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио са |
| з подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љуб |
| i> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - д |
| <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крил |
| о за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</ |
| li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, |
| смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени |
| иолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили |
| нко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> |
| си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</l |
| тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и |
| чак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li |
| ј јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих оби |
| владљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, ниг |
| li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је ста |
| li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени |
| li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко п |
| ростору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мо |
| ad> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим ш |
| >Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, ок |
| лаве,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <l |
| жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихват |
| </li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед њ |
| ан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> < |
| т чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој стани |
| <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица |
| арлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци, |
| </li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене, |
| а о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li> |
| n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</ |
| Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а |
| i>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја зв |
| Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се |
| а Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети п |
| ицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће ск |
| ни! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избез |
| ар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 -- |
| дити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситост |
| Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: гр |
| аност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да и |
| емог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, оч |
| о влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го, |
| же као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутано |
| <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 115 |
| ругога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови |
| i>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева и |
| i>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме |
| вас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у |
| о био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само |
| /li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> < |
| мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простир |
| <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li> |
| i>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу. |
| ао баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и л |
| > <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то запис |
| >Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуца |
| <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на ње |
| етлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побр |
| адића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзерв |
| м забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен |
| ода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се |
| /li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</l |
| ве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каск |
| м да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (ујед |
| пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, |
| ;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамеро |
| g> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p |
| да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни |
| ранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши з |
| убоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусн |
| се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <l |
| >Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклопово |
| li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна |
| стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црн |
| , ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра |
| што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућно |
| устима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме |
| пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - ве |
| li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њ |
| Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролет |
| ео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара |
| вршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам лови |
| у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сања |
| руд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке |
| оз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камен |
| ола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Виш |
| г: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на миши |
| </li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (орио |
| у у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подероти |
| мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се п |
| е љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: |
| а је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- |
| о притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће с |
| е дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав |
| е, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да |
| као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> |
| атере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> |
| из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> |
| лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у |
| бесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гла |
| жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама |
| о меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> |
| вих раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења |
| више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма |
| лове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмит |
| > </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> < |
| ифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У |
| <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</ |
| g> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и те |
| чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> |
| их снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и г |
| ом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Еским |
| без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пу |
| а океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама |
| акшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освет |
| есарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз по |
| н је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је |
| вају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бе |
| li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> |
| ате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да б |
| који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помис |
| кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео све |
| li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да |
| мблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li> |
| им што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за х |
| li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо ч |
| јим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и |
| ва</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</l |
| ада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, |
| и дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па изв |
| у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам ис |
| рабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полуд |
| li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, бу |
| у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки |
| </li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро п |
| :</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је прев |
| i>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивш |
| ј Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> |
| голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом св |
| ег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби |
| уњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он |
| <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та на |
| сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће |
| а за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</ |
| ивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фатално |
| је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <l |
| или о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је стариц |
| И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судар |
| пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</l |
| мо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али у |
| ршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад |
| то умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак у |
| i>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да |
| њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, |
| <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакш |
| сти:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај |
| ходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> < |
| седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li> |
| /li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврсти |
| ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li |
| li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру |
| <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савес |
| ки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљен |
| носом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зо |
| елу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li |
| i>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> < |
| ad>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије пр |
| ти треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, заме |
| хтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна миса |
| <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми |
| сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и |
| да заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песм |
| бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза н |
| и родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, с |
| кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li |
| i> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</ |
| иле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> < |
| Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?< |
| li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенко |
| i> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> |
| тови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправил |
| смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <l |
| <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу и |
| говог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, |
| га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због |
| је,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму |
| зачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничк |
| јмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и ре |
| њ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће |
| ме доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти д |
| га, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше |
| вим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим д |
| о живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињст |
| ише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <l |
| одио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет |
| рици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Уск |
| </li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мо |
| Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим |
| ;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје б |
| када ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу |
| есомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li> |
| а и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</ |
| а ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништ |
| ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - м |
| т!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући |
| о хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепк |
| узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li |
| же:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачи |
| е јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И у |
| тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</l |
| i>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лиц |
| да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под |
| i> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио |
| стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена |
| ...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, шт |
| овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li |
| ија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' са |
| бливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом м |
| >Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екс |
| > <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једин |
| >Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> < |
| осу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми |
| тица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих |
| простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче о |
| дара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: н |
| длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи |
| сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> |
| >све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издале |
| м толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја |
| ице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, т |
| екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </di |
| на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицам |
| света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 |
| <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> |
| добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује с |
| да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да с |
| од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где с |
| </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И |
| /head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа< |
| g> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <l |
| ариза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> |
| е ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> |
| је ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.< |
| ранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <l |
| ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li |
| м</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толик |
| ео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би мо |
| li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под ма |
| ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као о |
| > <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди |
| далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега ота |
| ности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> |
| li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно |
| и сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изнич |
| , који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест |
| <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи жи |
| дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми |
| но од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! |
| и једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> |
| другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све |
| врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима буде |
| >па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта |
| рења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела! |
| до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је |
| >немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> < |
| ..</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста |
| а крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух |
| на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то |
| век,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хрк |
| ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> < |
| ође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума г |
| <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе |
| у звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чи |
| мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут |
| не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна |
| и моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, бу |
| на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки |
| --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јур |
| е тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови по |
| мљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показ |
| лакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li> |
| зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуд |
| Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка млад |
| е,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Т |
| ,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је |
| убина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> < |
| јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да зн |
| ње,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недо |
| се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: беск |
| <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, |
| <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и уб |
| i> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуц |
| -- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја н |
| пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гл |
| lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећ |
| ух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на |
| </lg> <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</ |
| > <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад |
| </li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах бо |
| не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник |
| ге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, м |
| црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <l |
| реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од |
| i> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да |
| раг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у ча |
| чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>И |
| ени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li> |
| оља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црве |
| е враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад |
| е пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка м |
| бићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то |
| ош сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li |
| одрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти р |
| на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> |
| нија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> |
| ине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажењ |
| д ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да |
| зничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледај |
| досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чу |
| ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван |
| левке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи пат |
| мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требал |
| крадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме уж |
| ада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају |
| ње на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, н |
| би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> < |
| i> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>д |
| места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До с |
| 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках о |
| убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где с |
| сак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> |
| <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух н |
| далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>ш |
| !</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Карава |
| </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај |
| ркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечиц |
| умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</ |
| Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где |
| ео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> |
| ч у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li> |
| > <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ак |
| толовина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што тре |
| <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз |
| спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> |
| а,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</ |
| > <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад дал |
| /li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна муд |
| </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокро |
| придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> |
| li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n |
| /li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао д |
| Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прим |
| о од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жва |
| <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз плани |
| ашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао: |
| ма будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора |
| а га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, |
| > <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном овакв |
| <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li |
| јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, гд |
| рту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орма |
| але сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, |
| > <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад |
| i> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у л |
| /li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавски |
| с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, |
| једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li |
| своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраз |
| ат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај |
| бу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> |
| ,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од ст |
| >Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца В |
| ола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездан |
| кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> < |
| > <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан је |
| <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену |
| лити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опе |
| i> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...< |
| <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен ја |
| ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, о |
| оносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на к |
| азимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврне |
| уства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, |
| љивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </l |
| ница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена |
| м, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, б |
| i> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историј |
| ва, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна |
| свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} О |
| Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета! |
| хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>О |
| !</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} |
| у:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li |
| ести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место вр |
| е свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати |
| у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разгл |
| ма такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, м |
| ем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <! |
| <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма |
| > <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <l |
| ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветал |
| i>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења |
| у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, ве |
| ароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на жив |
| i> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривин |
| овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од |
| еран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li> |
| мере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тел |
| > <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>П |
| ши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</l |
| ја детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети н |
| ру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач,</li> |
| глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ћ |
| lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће н |
| рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li |
| снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, м |
| >Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најди |
| у и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели п |
| и цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са |
| то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg |
| ија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар |
| страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрет |
| скрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све о |
| стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</l |
| азна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи |
| рти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li> |
| и;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога. |
| но прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тр |
| .</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није |
| јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које |
| уј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабриц |
| <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да |
| де, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И св |
| јка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма |
| х њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та |
| И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко п |
| блака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђ |
| г, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У ог |
| > <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива ок |
| д тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазић |
| <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба з |
| се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опеко |
| т, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата |
| левету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li |
| ам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> < |
| <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> |
| /li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај |
| је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када |
| >Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> < |
| и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>И |
| ико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кро |
| head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло пр |
| lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот, |
| <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз п |
| сницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с |
| d>Преиначења</head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљу |
| ост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморск |
| тресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</ |
| м природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твој |
| о умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не п |
| а, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак |
| величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварно |
| >Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји |
| една ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</ |
| у; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљен |
| > <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу мо |
| ти!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био жи |
| та, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема в |
| ом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три о |
| огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући |
| } И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> |
| а:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догр |
| <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Бо |
| li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из зада |
| е своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у |
| ном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li |
| окалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина к |
| мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> < |
| > <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то |
| тњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу |
| из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и |
| ази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажа |
| е наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постић |
| оћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам |
| опињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сет |
| спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li |
| <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не бе |
| сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!< |
| мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанс |
| а:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чвр |
| у крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: |
| аћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!< |
| изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се |
| а,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од |
| говог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију ј |
| ) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде |
| lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину јед |
| чем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало б |
| сите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради виш |
| ет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет. |
| игде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се сам |
| јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења прек |
| сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да |
| /lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и с |
| огова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома |
| жђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном уна |
| p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје |
| i>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> |
| li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сањ |
| први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених боков |
| а,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лав |
| </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да м |
| јних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</l |
| дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу |
| непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </div> <div> <head |
| > <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на д |
| есавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, |
| > <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину |
| <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> |
| :</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где |
| лада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више |
| i> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу м |
| <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: ш |
| ам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу ж |
| ње.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> < |
| циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орио |
| ве више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише пе |
| анке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li>Ка |
| за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разум |
| е,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само про |
| i>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане |
| ликих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем вру |
| <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних |
| а живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</l |
| ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Су |
| оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</ |
| сти љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; |
| head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> |
| ов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру па |
| li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у |
| путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> |
| де!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никад |
| </li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кри |
| кој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави мој |
| поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у |
| ао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 |
| о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опи |
| ора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз сел |
| ричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла за |
| рности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи он |
| е сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! а |
| ва.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> |
| ост нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> |
| цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу |
| ашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожи |
| li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li> |
| И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготов |
| Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> < |
| о;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови |
| Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</l |
| изоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li |
| бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, |
| три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li |
| друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:< |
| ух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li> |
| нокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијс |
| између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> |
| >да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та оп |
| <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> |
| у ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л |
| i> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зор |
| ћег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав |
| <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <l |
| е у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li |
| /li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и |
| ажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> < |
| d> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити |
| Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> < |
| ено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они са |
| довиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам геог |
| главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздер |
| оћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослобод |
| .. али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб |
| <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; |
| збијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних |
| пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима посла |
| слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хл |
| емештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li |
| за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог |
| рој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>д |
| рема теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, о |
| ајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше |
| ветовима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко ди |
| ња дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?< |
| н за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања |
| И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од п |
| енија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, бесприм |
| по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакажено |
| би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:< |
| ега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да |
| /li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством; |
| И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има они |
| i>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља кос |
| чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу н |
| кеан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци |
| сну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li> |
| а певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче н |
| од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам |
| е у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино |
| облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путова |
| li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу ко |
| </li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> |
| > <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим |
| кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</l |
| о, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.< |
| издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> < |
| жњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све |
| i>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај мил |
| агро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и |
| и?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> |
| воје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући с |
| ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> < |
| ико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад |
| тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш |
| ека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па. |
| оз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из д |
| а:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| </li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну т |
| - p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ |
| е опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен |
| наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не ус |
| (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>М |
| <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li> |
| /li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li> < |
| ешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> |
| имни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и оту |
| твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукр |
| li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од |
| е делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у с |
| > </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <! |
| а курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз с |
| неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана своји |
| Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запева |
| р:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мај |
| е но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подерот |
| а но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње жив |
| ас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред |
| нару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас му |
| м чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li |
| ће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар |
| рачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>И |
| и твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја б |
| ански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу но |
| е опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец отк |
| е пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти за |
| </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li> |
| i> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје |
| о!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову |
| вета:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црв |
| , сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди |
| убера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случ |
| и, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена |
| а дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишч |
| ва... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и с |
| све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</ |
| је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li> |
| фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li> |
| раду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> |
| >измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу сл |
| мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на |
| </li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шатор |
| li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и |
| жења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног |
| о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:< |
| <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li> |
| и би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да ј |
| <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li> |
| све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао бо |
| и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, |
| И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом |
| е неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава |
| до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Ма |
| >Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве на |
| Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</ |
| у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се |
| е господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).< |
| ћи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</ |
| <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије |
| ироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li |
| у му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас |
| то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко, |
| ођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе |
| говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је |
| а и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу миш |
| трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не |
| тупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> |
| ижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме |
| ше го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> |
| да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо |
| !</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче |
| клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима |
| их својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти теж |
| <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога |
| то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад |
| ада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно |
| </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грл |
| д крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере |
| ead> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</ |
| рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li |
| ј журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за |
| творио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе |
| уде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или у |
| ражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> < |
| у што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се к |
| а спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности |
| рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-пла |
| <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти ре |
| рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</l |
| млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје |
| из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како |
| ена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети |
| к хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумор |
| хтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - |
| i>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођ |
| о је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. наста |
| е смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <l |
| наш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li |
| li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, |
| i>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је ут |
| већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 12 |
| шкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од гл |
| li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четир |
| ажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одво |
| li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор |
| n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> |
| и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања |
| и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> |
| инци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али озноје |
| ану псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја им |
| етко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један п |
| о, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си |
| ашна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна, |
| зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <l |
| ем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробиј |
| а жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између се |
| бом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: к |
| прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Ви |
| етања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да |
| ј постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све |
| само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li |
| li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, |
| ан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни, |
| мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Н |
| знах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у д |
| /li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у дру |
| борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то |
| ју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се про |
| ни</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад ј |
| од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg |
| сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре. |
| <div> <!-- p n = 132 --> <head>Двадесет неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У устима још га |
| њем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после с |
| i> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скоч |
| уђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>К |
| месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећ |
| ти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li> |
| </li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се п |
| еш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да вл |
| ом до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li |
| , замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> |
| е своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 -- |
| руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужа |
| њство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух |
| ,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивош |
| </li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом и |
| i> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li |
| li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињ |
| а црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе! |
| на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам |
| > <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;< |
| у моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и тв |
| гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <l |
| Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у |
| и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење . |
| у</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</l |
| оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још ника |
| не,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гр |
| азмаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хрк |
| рица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако, |
| <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити гр |
| су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> < |
| мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li> |
| толов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру |
| <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам |
| е,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Ž |
| > <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S |
| ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у |
| </li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</l |
| ла моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи изм |
| <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - |
| /li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од с |
| а је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом заб |
| ,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, |
| ет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу< |
| li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <l |
| арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трб |
| } Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе |
| li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као коко |
| а подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сати |
| не свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Мес |
| кротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фа |
| <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у т |
| скраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И о |
| с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <l |
| је на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их |
| ад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђа |
| јсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће ме |
| имо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;< |
| ан Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} |
| /li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста мод |
| ати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнус |
| ап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер р |
| слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> </lg> <lg |
| ладих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споме |
| твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада! |
| тва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривас |
| зија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li> |
| тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се |
| ећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло |
| свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> < |
| јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је б |
| вој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење!</li> <li>Стресох са себе чедност,< |
| д бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и к |
| ад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.</li> <li> |
| <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из |
| мртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{ |
| а,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и |
| <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> < |
| Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} С |
| > <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног |
| рија! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не пе |
| li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li |
| <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има |
| lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашто ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</l |
| исмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снис |
| варности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над гла |
| у неки други закони</li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподн |
| локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден |
| амерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је о |
| и то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у п |
| уга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшн |
| li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста |
| до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тоб |
| стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg |
| тање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ |
| ног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</ |
| како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и |
| li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љу |
| ниже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку |
| од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања доч |
| у им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви |
| е цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</l |
| ог чела суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исц |
| к из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју уку |
| >Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезн |
| <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве |
| овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуд |
| е ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цел |
| li> <li>који већ и нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> |
| не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не у |
| ију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тај |
| <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукро |
| ећ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 132 --> |
| ољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем тол |
| Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бе |
| , у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку к |
| и димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд |
| о дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li> |
| ања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ј |
| ише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</l |
| > <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли девојка |
| /li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве не |
| машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава б |
| као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар |
| исеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му |
| пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша рас |
| о!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за |
| li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница |
| тај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке сави |
| ење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, в |
| >О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кр |
| олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> < |
| ма је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хлад |
| </li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не м |
| моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>н |
| > </div> <div> <!-- p n = 129 --> <head>Ноћ Париза</head> <head>(Са последњег снимка материног) |
| звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: |
| ури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што |
| ом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем |
| i> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те |
| <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li |
| а крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </ |
| ут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћ |
| ол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао |
| лачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости раз |
| морности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то в |
| /lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење |
| о, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни јед |
| животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко д |
| фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li |
| сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</ |
| >А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које |
| <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти вре |
| куса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство |
| <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казн |
| месићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје |
| м млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљен |
| скрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>б |
| снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје м |
| љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и з |
| ец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:< |
| <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, |
| тнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за м |
| се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li |
| да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави |
| ке размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око св |
| векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију ку |
| ору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве ка |
| >Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућ |
| р:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом |
| ке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>К |
| воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапре |
| мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем |
| <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек |
| сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ћ |
| li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је |
| а и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред кра |
| ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга. |
| ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа н |
| мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини |
| железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене нај |
| ло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олака |
| ле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и |
| кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очиј |
| .</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну |
| i>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабиј |
| друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> |
| тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <l |
| би барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме |
| 17 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Нап |
| морна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> |
| домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка! |
| ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Буд |
| з изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмиц |
| -- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </l |
| <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану. |
| м да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од р |
| а прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg |
| ере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцав |
| у султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут |
| м ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, м |
| а, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никад |
| се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада |
| </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и |
| у на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо х |
| и:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> |
| санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и п |
| амишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза ман |
| а сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <l |
| нака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да |
| диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец |
| ; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Мл |
| елможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пр |
| ке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју ра |
| <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске ра |
| ако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз |
| li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</l |
| ојника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не |
| друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> |
| li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витло |
| > <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицо |
| кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, н |
| /li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да |
| е о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железни |
| бице.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико ч |
| чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словен |
| ски први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о |
| div> <head>Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, |
| приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <l |
| омност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дн |
| аницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два в |
| ду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје |
| вирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' т |
| ни оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</ |
| g> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, |
| ихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кро |
| бвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхт |
| писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Но |
| блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да сви |
| атични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење |
| кта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ни |
| а се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем |
| војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су так |
| > <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да |
| леб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li> |
| li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржњ |
| о свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li |
| i>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li> <li>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада по |
| од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена |
| киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и У |
| g> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет! |
| матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, |
| а та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трб |
| мима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> |
| је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову н |
| овога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> < |
| коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из дан |
| нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак ма |
| i> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није |
| зма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зор |
| > <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крв |
| на плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и с |
| у димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о |
| лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену мод |
| ;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у ап |
| очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде н |
| ђења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li |
| сти,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом р |
| .</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, |
| жад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А |
| > <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гне |
| а:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено |
| рхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> |
| итле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка че |
| </li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те |
| >Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке |
| ер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти |
| li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претеру |
| !</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам ко |
| > <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија |
| i>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанк |
| ез склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема |
| lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивај |
| 13 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала ма |
| вога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих |
| порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Матер |
| </li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господа |
| на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задр |
| i> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав |
| амоубице.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, вели |
| li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, један два! ах, један два!</li |
| да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте са |
| ом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је |
| а, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више ду |
| ла суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити |
| li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткре |
| зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи н |
| адог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, |
| једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење |
| ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо гла |
| за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњено |
| веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса |
| бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 --> < |
| ледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом |
| обом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти п |
| а твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту ме |
| з очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озеб |
| жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О |
| авати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова п |
| > <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зел |
| хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <l |
| вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми |
| омност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим уве |
| ав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност ње |
| ав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слобод |
| </li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, |
| i> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <div> <!- |
| i>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан жи |
| коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У проле |
| ћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = |
| оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови |
| мена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непомужених крав |
| !</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: б |
| никада, о никада нећу издвојити кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом |
| i> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој ј |
| сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <l |
| иштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се т |
| <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхиће |
| > <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене |
| > <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> |
| езумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући по |
| флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже |
| уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазв |
| <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> < |
| ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p n = 116 --> < |
| /lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето су |
| ућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и од истине?</li> <li>Ја!</li> </lg> |
| > <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет зби |
| = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала |
| li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тел |
| хова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију |
| раћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и ка |
| ;</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка |
| <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И т |
| удућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у |
| > <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <l |
| ри некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</l |
| се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у |
| рица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ћ |
| ако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не вра |
| гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирућ |
| li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњо |
| > <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара |
| оју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања |
| li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</ |
| време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрт |
| чине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем |
| ерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li |
| Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку уј |
| сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ бил |
| ћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под по |
| li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да г |
| а;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</l |
| , патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из кој |
| овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 1 |
| умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li> |
| ативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром, |
| ив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>Т |
| це, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>З |
| зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако |
| у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрок |
| ка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича њег |
| флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који про |
| рчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за к |
| мора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li |
| i> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетст |
| /li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне палан |
| е сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже |
| а-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> |
| i> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>А |
| а плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и |
| е уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне в |
| тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из те |
| арства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани |
| у да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зим |
| цаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку |
| <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци |
| зажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</l |
| соносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> |
| из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li |
| етходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски ч |
| са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображе |
| /li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан, |
| li>друкчије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли ирони |
| боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж кинематогр |
| ија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или жив; за њим ње |
| ц кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур к |
| ак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанстве |
| једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И см |
| мајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li> |
| <li>Многочисна, многолепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти |
| оголепа, многоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински |
| ђања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откину |
| вила тек онако</li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> < |
| </li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на |
| них који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пр |
| ничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад ра |
| li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>ло |
| на"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове,</li> <li>Мртав или |
| ..</li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате |
| <li>Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесара |
| ти джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презри |
| окро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' ду |
| е да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћ |
| јник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љу |
| рива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О |
| Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шест |
| Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> |
| уху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању по |
| јством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности |
| не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' |
| равцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим, |
| ству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером |
| не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</ |
| Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li> |
| з зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>П |
| ад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li |
| е и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештан |
| li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са д |
| обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <l |
| </li> <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугуј |
| гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недог |
| ет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утроб |
| једном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стањ |
| споде, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> |
| до Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине |
| ија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво уг |
| ад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужас |
| о сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми ј |
| о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничк |
| ј у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће га |
| /li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јак |
| жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка н |
| ом дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас |
| Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није |
| земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се пр |
| то упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одл |
| н овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на |
| ињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, |
| ,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим бр |
| кама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> |
| исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење!</li> </ |
| е си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још |
| :</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li> |
| убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством;</li> <!-- p |
| ј фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у |
| <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> |
| те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мр |
| > <head>Преиначења</head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>О |
| е, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу г |
| и пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли |
| е беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени ост |
| тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>ве |
| толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, теш |
| боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и т |
| рту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбод |
| тарице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> |
| м, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Сав |
| ством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li |
| о, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> < |
| ођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуљ |
| ошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И д |
| ео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живо |
| ти разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим |
| >ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљивошћу моћи не |
| :</li> <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред зна |
| модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доноси |
| у опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из |
| лади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма |
| саде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.< |
| свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li |
| li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојн |
| по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде |
| још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li> |
| до ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа сел |
| </li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу г |
| јдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само исто |
| <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</ |
| ивот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је |
| ка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко |
| ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљиј |
| о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> <lg> <li |
| јући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом вре |
| расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био т |
| У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> |
| се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li |
| чу жене.</li> <li>О! мрзим, мрзим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у |
| <div> <!-- p n = 110 --> <head> Откровење</head> <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <l |
| рнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> < |
| није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пи |
| дина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> < |
| ки чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li> |
| тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазр |
| >Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха пост |
| афију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних шт |
| ача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирис |
| ли после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар |
| име престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 115 --> <h |
| е,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту з |
| с;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> < |
| , с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанст |
| ада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагриз |
| гоцветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми к |
| е се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li |
| им, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без скл |
| а.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бес |
| меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да з |
| кла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, |
| - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: |
| е задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шеши |
| чен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</ |
| па ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> < |
| сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиља |
| ци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,< |
| Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Ил |
| i>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но |
| </li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада |
| загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмрт |
| ви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биографију, ниси |
| хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убиц |
| ак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, |
| ојима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, |
| </li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахта |
| луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</l |
| и храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по |
| ајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</ |
| цом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војн |
| ак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li |
| li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> <li> |
| > </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме< |
| ка су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> |
| у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> < |
| к разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> < |
| ак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правц |
| м - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опр |
| бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li> |
| у ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надма |
| кена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> < |
| >Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li> |
| i>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би река |
| жавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе к |
| Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прих |
| ласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко н |
| њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, |
| i>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, |
| i>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у т |
| одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -< |
| ђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li |
| li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, и |
| оћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, |
| сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају |
| ачења</head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег н |
| роз зрак -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак јед |
| шу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз по |
| то смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са |
| тила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се |
| кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протер |
| ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да на |
| div> <div> <!-- p n = 129 --> <head>Ноћ Париза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</he |
| на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</ |
| сећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!< |
| зеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће сви |
| ке твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никакв |
| li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљо |
| а,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> <li>Материце, ја бих да здере |
| i>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 130 --> <head |
| i> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> < |
| о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 --> |
| се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскоп |
| облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле игра |
| лебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жен |
| ици и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака |
| head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, тв |
| да ми име није:{S} Неко,</li> <li>да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена ус |
| и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице |
| јте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни |
| - p n = 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <l |
| /li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и брашна,</li> |
| оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> |
| остирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <l |
| ћи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <l |
| На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;< |
| рбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узви |
| ва плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg> </div> <div |
| неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> |
| и у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> |
| де изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео исприча |
| ши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак прос |
| бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност г |
| гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, |
| <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li> |
| преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> |
| > </lg> </div> <div> <head>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> |
| мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стрмог |
| астави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност |
| горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме д |
| li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем м |
| трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна |
| i>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос |
| нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li |
| роклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <l |
| i>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши с |
| Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа |
| >Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури |
| медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео и |
| li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <l |
| има;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екста |
| i>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст т |
| рна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збо |
| бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Нећ |
| у неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад |
| р и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младос |
| глед,</li> <!-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што уп |
| е шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмава |
| </li> <li>бити гнусна, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје кр |
| и је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуш |
| свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала |
| етар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> < |
| од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да у |
| рлоику и Одисеју да запевамо, кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</ |
| , чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смеш |
| </li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li |
| i>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li>једна нога, једна глава, једно смејањ |
| војом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <l |
| ! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>Модр |
| </li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и грокт |
| јем меру алкохолства... али</li> <li>од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> < |
| о млеко непомужених крава</li> <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из те |
| <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти |
| над водама, да л' дуж кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици |
| </li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам |
| цу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Н |
| хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину ц |
| имо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све |
| стију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању |
| а чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> |
| /li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</l |
| > <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш л |
| ла кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И ко |
| i> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љубавном да с |
| > <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених фла |
| лверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију |
| вој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, ме |
| репошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине |
| рте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морн |
| ло стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет.</li> </lg> <lg> |
| па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</ |
| чког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У |
| ка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци |
| кинематографских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> < |
| ај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене |
| <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у к |
| i> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти |
| и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих ду |
| ица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шум |
| ке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћ |
| м телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту варницу;</li> |
| <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg |
| говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перун |
| И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крца |
| једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = |
| Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псу |
| ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужв |
| бркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та |
| још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха |
| /li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова из ј |
| > <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сја |
| } Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа цр |
| озора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> |
| .</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија |
| шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> < |
| ликој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о |
| ићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> |
| а није ништа друго</li> <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва кри |
| <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-дола |
| и сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!- |
| вама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад пр |
| мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматич |
| <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених |
| ости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си п |
| деротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и с |
| рашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину ли |
| толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мириш |
| зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада д |
| ерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>п |
| да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу ре |
| /li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора |
| селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</ |
| ве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li> |
| и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Ист |
| >Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе |
| сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са пон |
| а прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> |
| оде!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих неб |
| <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> < |
| ;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи?</li |
| <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљача,</li> |
| је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишић |
| звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични б |
| да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>У |
| изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li> |
| ред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци |
| Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не дел |
| </li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали |
| = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје вр |
| оз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провид |
| ва шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас |
| .</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури |
| да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</l |
| и цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бр |
| <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И ча |
| сом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сен |
| >да не певам:</li> </lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђав |
| ве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о |
| ритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> |
| рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!< |
| дшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе |
| ти младости љубав за бунджије:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну нак |
| ћи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као н |
| li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, |
| а чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се |
| крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима п |
| што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и м |
| угога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жу |
| шта нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој |
| <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>С |
| а завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <l |
| ш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном |
| авештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg |
| сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће с |
| ојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути л |
| ав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди тво |
| li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове |
| S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад |
| остор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: сло |
| на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у број |
| li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Март |
| !</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало б |
| мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>Огроман |
| >Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече |
| <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досад |
| зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све неср |
| ности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о је |
| 9 --> <head>Ноћ Париза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој о |
| ствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево |
| генија</li> <li>да би двадесет манекена постало од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да п |
| вао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загриза бок,</li> <li>И да је живот дуг.</li> < |
| одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но м |
| ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој постељи затварам географију:</li> <li>нема више дужина, |
| ности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај |
| ем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаш |
| чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> < |
| i> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се п |
| li> <li>Нема више жеље, већ да избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, |
| т друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</ |
| ра, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајн |
| --> <head>Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li> |
| сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење!</li> <li>Стресох са себе чедност,</li> <li |
| ваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањали |
| из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> |
| мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору и |
| свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што д |
| /li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због тебе не |
| себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> |
| чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И у |
| негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре р |
| н сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!< |
| едан једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = |
| иг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и њима |
| а.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не д |
| врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење!</li> </lg> <lg> <li> |
| --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење!</li> <li>Стресох с |
| lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> |
| > <!-- p n = 126 --> <head>Сви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над |
| > </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ |
| ажисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стре |
| > <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> |
| ршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину од |
| i>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико с |
| ?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још |
| обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадам |
| н месец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту сул |
| Неспособан да изградиш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li |
| уса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <l |
| азим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, |
| треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави |
| авих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сн |
| li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене. |
| i> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан |
| враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Ко |
| онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања, |
| пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица та т |
| лади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{ |
| а је живот дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песн |
| и се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур н |
| туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и |
| сни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> <lg> <li>Изгреј, месече, и |
| асти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је не |
| у утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> |
| орту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чув |
| герице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <l |
| итити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Бог |
| > </div> <div> <!-- p n = 133 --> <head>Преиначења</head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у мор |
| зе!</li> <li>Ко дићи котве,</li> <li>Ко прекинути ланце, за велике полазе?</li> </lg> <lg> <li> |
| имски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И ре |
| дуг.</li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не |
| рост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор |
| р, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видик |
| је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напуштен од њушки, не беше и |
| учи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тес |
| ом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог живот |
| териног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беш |
| ј отац према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, на |
| ртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом |
| - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњач |
| о перје, боливијско зверје,</li> <li>Он преплива океане;</li> <li>Да л' над водама, да л' дуж к |
| громна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> </lg |
| пет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота:</li> <li>Ах, |
| ац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> < |
| ар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и претерујем меру алкохолства... али</li> <li>од планинск |
| н после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li> |
| ин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Кл |
| li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чеш |
| железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љу |
| </li> <li>Олако.</li> <li>Камо л' кокош пржену на кајмаку,</li> <li>Камо л' звезду да породи</l |
| i> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им |
| p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред праг и дане.</li> </lg> |
| , одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о по |
| <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и ства |
| се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превазилазим.</li> <li>Као огро |
| ато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенств |
| i> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав |
| оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна |
| а</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У овој |
| брена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <li>О |
| да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та же |
| >Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живот,</li> <li>А нагризаће га до зоре</li> |
| ;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</l |
| li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>али је превази |
| </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - |
| пред глумицом младић богоради:</li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке ариј |
| пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li> |
| дахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одлетети кроз зрак -</li> <li>Зазвуча |
| икакво оснажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањир |
| ње стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да сп |
| у ову отесмо из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа го |
| li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> |
| ш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песница |
| <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утон |
| ора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умор |
| тва враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо м |
| /lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 1 |
| еизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да г |
| ладошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; р |
| И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас |
| подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ но |
| .</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико |
| ан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> |
| раст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро |
| /li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне |
| пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</ |
| 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> < |
| еђу две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <l |
| И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ри |
| е ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ниште |
| ветна, окупано,</li> <li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте |
| ање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете з |
| робу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем |
| е скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као |
| бу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> |
| вер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевк |
| -</li> <li>Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном дете |
| о и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>З |
| ом;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи п |
| сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете |
| ју или оснажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга з |
| ролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем |
| лова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово доцније,</li> <li>Може л' опростити младост |
| у бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња наш |
| d> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароброди</li> <li |
| м дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем |
| </li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубље |
| раст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по тв |
| му стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида |
| ђе у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> |
| бегунац кад преда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Кар |
| еса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дуб |
| тере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има |
| ивина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова ко |
| кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо п |
| визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, и |
| т:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон: |
| g> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске разм |
| lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зев |
| ину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена св |
| волвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што ум |
| д неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li |
| ао да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> < |
| вања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: |
| ве чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивај |
| још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Е |
| lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротино |
| еће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу ран |
| 1 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од у |
| <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| /li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог |
| грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ласти |
| грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фа |
| у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div |
| <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанствени |
| а за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остат |
| : и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завичајни Одисеју на |
| не,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg |
| i> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <l |
| ћених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог д |
| удимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо к |
| > <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <l |
| /li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад засвира,</li> <li>З |
| ну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понека |
| бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким |
| чешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ |
| са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни бо |
| ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li> |
| блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчит |
| и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> |
| <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће носи пуне джепо |
| <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, |
| а -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li |
| бљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћ |
| = 110 --> <head> Откровење</head> <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, |
| огу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап |
| х покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра |
| нове јаве нас мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li |
| змеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: |
| л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао |
| ец жут,</li> <li>Огроман, истински први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанск |
| li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна |
| > </div> <div> <!-- p n = 115 --> <head>Путник</head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колим |
| бе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у сарук |
| Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> < |
| се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у н |
| мора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору проте |
| i> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обрта |
| i> <li>То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>Н |
| иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</ |
| li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са |
| а духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> < |
| , твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!< |
| /li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у |
| li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима се моли |
| ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот |
| је.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љ |
| i> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пун |
| уцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, |
| у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по |
| бини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у тр |
| нису закони</li> <li>Но изненадне неке радости и неподношљиви болови):</li> <!-- p n = 124 --> |
| мље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем |
| први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> < |
| сасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div |
| ?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритв |
| еће носи пуне джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробој |
| лотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одјед |
| , а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li |
| ди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, зага |
| ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај цар |
| джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво |
| е: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица ср |
| д.</li> </lg> <lg> <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаће |
| уга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> |
| уга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> |
| ух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не убл |
| дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа< |
| ење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плав |
| li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек ут |
| ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немогућна прекорачења;</li> <li>Ко, напу |
| прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се с |
| чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних |
| собе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изградиш биограф |
| е то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> |
| Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, |
| li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li> |
| епове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li> <li |
| ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе |
| вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од |
| трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве ка |
| , харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li> |
| неким величанственим заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесе |
| кати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <l |
| а</li> <li>на мом дечачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке м |
| на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је |
| ни мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једн |
| х пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака п |
| риваче оштре неба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је в |
| i> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која зору протера,</li> |
| ши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> |
| старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg |
| и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши |
| елика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођемо, будало, ба |
| гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила - |
| lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> </lg> </div> <div> <!-- p |
| ем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> |
| бет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>з |
| еној шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања К |
| и сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на про |
| > <div> <!-- p n = 136 --> <head>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у неб |
| >Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми име није:{S} Неко,</li> <li |
| ста смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спас |
| адо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу |
| чу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале |
| <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга |
| а.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћ |
| доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <l |
| љућег отрова;</li> <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом |
| д врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна |
| ељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li>Зн |
| још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li |
| ема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у св |
| ати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, о |
| <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси д |
| горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног |
| у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, сви |
| роклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидају |
| > <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавиц |
| li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да |
| ва - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 -- |
| ошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мут |
| >када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом ловцу на домет ле |
| ати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> |
| зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачни |
| ао ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив св |
| исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био с |
| ва!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</ |
| , мирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући ц |
| <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li |
| м рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опор |
| .</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох прија |
| грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </l |
| ајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - |
| нджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и пев |
| И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смел |
| да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> |
| новић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</l |
| међ вечери које не плаве и зора које не руде;</li> <li>да кад пођем на збор међу негдашњу слове |
| ека им је од мене завештана прва мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје |
| затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој н |
| <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> <l |
| > <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан да буде господар св |
| бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>коми |
| li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</ |
| ути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини в |
| дра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> < |
| а?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> |
| етлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' једа |
| да је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стов |
| от тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела |
| > <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> |
| ?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све п |
| смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело:</li> <li>И |
| Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издвојити к |
| ише дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени |
| кош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижд |
| једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту |
| .</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима тво |
| лављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца кр |
| сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који прона |
| ад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза |
| ке станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из а |
| а мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу.. |
| ашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико |
| ива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> |
| ет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и ту |
| ор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> |
| ч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост д |
| ала мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а |
| груди,</li> <li>На животворјашче начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче |
| врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!< |
| е беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: ник |
| ошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад с |
| са!</li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 13 |
| ћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Би |
| /li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством;</li> <!-- p n = 139 |
| а;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана прва ма |
| <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здрузганих црев |
| твари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усн |
| дне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не |
| li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не |
| i>Никакво поткрепљење!</li> <li>Стресох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> |
| ресох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </l |
| 129 --> <head>Ноћ Париза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мо |
| бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <l |
| бе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>збо |
| сти и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li>Па кошуљу му ов |
| етра завичајни Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> |
| еног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу |
| ство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга, |
| бину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга: |
| и се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном |
| грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с п |
| з кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена |
| >Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена |
| li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и |
| <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом и |
| ићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бед |
| /li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Је |
| стора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Ка |
| а да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари |
| октање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака б |
| рујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам |
| тељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда |
| нажење на живот нови,</li> <li>пролеће, сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћ |
| g> <li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој и |
| врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље пр |
| ут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.</li> </lg> <!-- p n = 118 |
| i> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пе |
| ешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су |
| славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И А |
| мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо гд |
| да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досад |
| ад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело т |
| одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазнавасмо за кошмарске поразе!</li> <li>Ко дићи котве, |
| сти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </ |
| морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да |
| ,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у н |
| > <li>Али једна једина реч, беспримерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова. |
| е његов пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каска |
| жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољ |
| једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра,</li> <li>Ноћ руко |
| н и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата |
| езде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и |
| м стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = |
| дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од з |
| земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li |
| а чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао, писао |
| а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над р |
| води,</li> <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сиви |
| <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; |
| који проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје ко |
| е мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра з |
| хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</ |
| рокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелин |
| дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад м |
| ебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>Нашто ми сав овај живот и пролазн |
| <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у ј |
| оје ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> |
| ад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>до |
| друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздр |
| ек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким колима одводе ме на гиљотину,</ |
| њиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се |
| побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болн |
| ј!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - поздрав ветра завич |
| е реке!</li> </lg> <lg> <li>Па замишљен сам, а плах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: |
| не.</li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, |
| > <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума.</li> </lg> <!-- p |
| храбрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Са |
| ој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</li> <li>На |
| ију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има так |
| </li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пус |
| ор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>Па помилује дојку и грло бело |
| од мене,</li> <!-- p n = 131 --> <li>Не само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> |
| змеђу себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,< |
| а хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, д |
| е, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> |
| а схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никакв |
| рја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да |
| <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње.{S} Гле, беса!</li> < |
| е ни дубоко плавог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити |
| ЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће проле |
| ;</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </div> <div> <head>Ово о једном п |
| <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи |
| чни бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те |
| .</li> </lg> <lg> <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, |
| <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше кр |
| се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</ |
| > <div> <!-- p n = 123 --> <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару |
| ?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li |
| <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хл |
| Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> |
| /lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарс |
| ашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месе |
| се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у |
| је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којима ј |
| време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајт |
| жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт п |
| мури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван ов |
| ут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти зауве |
| i>Нађоше пут овуда за бескрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ћ |
| > <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирну |
| а:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>М |
| li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу, |
| авих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гро |
| д си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> |
| ане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дан |
| ству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио мед |
| ризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једин |
| бела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме стр |
| ш морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе |
| ња</li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга |
| скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Никад њеног порађања дочека |
| жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li |
| i> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>П |
| li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет< |
| је</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg |
| рети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове |
| !</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, многолепа, много |
| <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни пла |
| стојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко |
| и</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља |
| жина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да сам |
| ди?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп |
| едам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не изл |
| кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања жи |
| пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми |
| i>О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> < |
| ад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го |
| ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље л |
| ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прв |
| кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Прокл |
| вести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</ |
| <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Е |
| о боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут н |
| избришем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више |
| !</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд |
| е, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се |
| да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало ве |
| обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 11 |
| оћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> |
| <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за с |
| i> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никад |
| ек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено ј |
| н</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>П |
| Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> |
| Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = |
| заспа баш кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ сла |
| о,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сва |
| i> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се |
| умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, из |
| ,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</l |
| месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад |
| породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li |
| ој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <l |
| ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, г |
| е!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што м |
| чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Марту</li> <li>(Марта је девојч |
| <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</ |
| </li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме понова не обузме вели |
| а што се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбедниј |
| li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <l |
| ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 133 --> <head |
| чног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело ј |
| li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, на |
| <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљувао т |
| О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени |
| i>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта |
| /li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, најежени сазна |
| li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без |
| сти.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење? |
| <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење!</li |
| коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фи |
| > </div> <div> <!-- p n = 126 --> <head>Сви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,< |
| тки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је уме |
| = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвеноко |
| i>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- |
| пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li |
| кад би ко плако.</li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотив |
| ћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивље свиње,</li> <li>ниједна ми муза не би могла задојити та |
| рвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дуб |
| ибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свитај продубљује зелени исток,</li> <li>И Атлантик је |
| зим да ми откривају истину,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сад |
| > <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</ |
| > </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством;</li> <!-- p n = 139 -- |
| крипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут |
| аљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да с |
| > </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазм |
| li> </lg> <lg> <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже |
| i>Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета</li> <li>(Не, духовност мојој пустол |
| век пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи да нас п |
| ру мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик ра |
| прекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањ |
| У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li |
| li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</ |
| именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку |
| о заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и |
| ?</li> <li>Ја!</li> </lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, |
| ло драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусни жиг на њу прибио</li> <li>Па пљувао пред пр |
| а</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li>Више го но мржња нашег одсус |
| тању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом д |
| ерој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</l |
| i> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико |
| g> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали |
| а, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице |
| ебе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <l |
| знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен ка |
| <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ћ |
| оји клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хи |
| онска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у ви |
| д више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</ |
| сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</l |
| да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S |
| <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из |
| у! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обоје небо мрзи,</li> <li>Планина нас, д |
| а ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти |
| лави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно н |
| /li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима |
| </li> <li>Песника; да не потеже личност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, ка |
| ах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистиј |
| а та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако,</l |
| е,</li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудов |
| , велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li> |
| !</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само усп |
| Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li |
| мбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике пр |
| далека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, |
| </li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покриваче оштре неба, којима пева< |
| /li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li |
| а мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни |
| = 135 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко пра |
| оја зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Пости |
| </li> <li>Претурив све несреће, жели да се врати мајци;</li> <li>И, не излазећи више никада, хо |
| у те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштењ |
| Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <l |
| има:</li> <li>Од свега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> < |
| li>живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој жу |
| Одисеју на мору</li> <li>Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су |
| ју оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пу |
| е збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док м |
| </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се |
| што ме никада ниси ишопала,</li> <li>да се једна љубичаста модрица</li> <li>на мом дечачком деб |
| се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне |
| јем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрх |
| лавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</ |
| i> <li>Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треб |
| кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <l |
| , ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само је |
| ере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле ша |
| !</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни |
| дражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртн |
| > <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!-- p n = 138 --> < |
| ира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: |
| ачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величанственим заносима</li> <li>растрз |
| роштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао |
| је дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабр |
| четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> </lg> <lg> <li>О афазија, о подношења, о |
| lg> <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у ж |
| арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о |
| ли подмлађени Млечни пут;</li> <li>Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ |
| ти и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <l |
| една визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле на светлости.</li> </lg> <l |
| > <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да |
| стељног зноја и никотина,</li> <li>Испе се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до на |
| li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопо |
| ати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од при |
| > <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеон |
| свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицал |
| о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би ли се преварила да им зготови...</li> <li>Али је старица т |
| ње мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег |
| и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења п |
| ве земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се |
| сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван да |
| сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са |
| ad>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух нама |
| леко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што |
| гане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> |
| асвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и |
| војом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће и |
| је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слеж |
| но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогу |
| <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо |
| <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> < |
| кочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу све мутне речи |
| li> <li>Прислушкујући:{S} Из желуца Вам се диже опере неке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! |
| убавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком |
| /li> </lg> <lg> <li>Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у пл |
| као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених б |
| росипања, па болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно |
| <head>Једини сан</head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освај |
| - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба д |
| се као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо |
| свих веза, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар |
| и да осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити д |
| о из изгнанства.</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у од |
| е: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</l |
| мишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</l |
| опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену мла |
| и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станиц |
| ловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубави</l |
| ицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифорниј |
| ићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које задрхћу рано,</li> <li>и којим |
| црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> < |
| да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, вар |
| ап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 -- |
| них флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који |
| у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку О |
| њања ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети д |
| и између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдук |
| о што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који |
| рти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>никаквом их неукротљи |
| вирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јарећ |
| леба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни зверства!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен по |
| </li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> |
| </li> <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 130 - |
| икакво поткрепљење!</li> <li>Стресох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> <l |
| ох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> |
| <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>настало би |
| - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</l |
| г ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почи |
| и, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипа |
| /li> <li>Збрисаћу све мутне речи између себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</l |
| ва!</li> </lg> <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, ж |
| 122 --> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> |
| > </lg> <lg> <li>Два војника крај друма седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>З |
| !-- p n = 138 --> <li>Очију плавих како седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у пог |
| љење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечно |
| негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем |
| Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, |
| вука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,< |
| к везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li |
| i> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> < |
| ума седе,</li> <li>Говоре о вашкама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <l |
| броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне |
| несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> <li>П |
| ејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не пл |
| по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљува |
| ждиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или оснажење |
| аквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки засадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв и |
| i> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 136 -- |
| иви о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> |
| кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе изнад језера,</li> <li>дрхтао |
| li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у |
| i> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) т |
| ско месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</ |
| у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li> |
| заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li |
| диш биографију, ниси први</li> <li>Који си жртва отровних гљива.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Им |
| и каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S |
| шу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - по |
| lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А потом са рођеном јетром избљува |
| чину, из прошлости очима,</li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То ниј |
| избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да л |
| аскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Н |
| /li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... |
| ари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> < |
| овина, манастири,</li> <li>мој живот ми сија кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба |
| рдитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је немоћан д |
| е свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li> |
| р, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = |
| ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је пост |
| егрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> </lg> <lg> <li>Не веруј, не в |
| м и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти |
| не говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте |
| крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовоље |
| <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мал |
| његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li |
| Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај друма |
| li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> |
| ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу |
| њирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> < |
| њирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> < |
| > <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</li> <li>Овде на овој посте |
| li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрај |
| <head>Зимски репертоар</head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> |
| li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мор |
| редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мо |
| младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он |
| и друмови;</li> <li>пробуђена на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема |
| остићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ скривасмо се под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - ти |
| (О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко |
| шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 --> |
| нибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li>Сад далеки свит |
| са</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство и |
| убину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће |
| рај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти |
| заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зоди |
| <li>која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси, |
| еше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад |
| мач;</li> <li>настало би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> |
| а један свет</li> <li>Који је ван овог: слободан и без мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна |
| оменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих занос |
| li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li |
| њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно поно |
| > <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћ |
| им име једне звезде</li> <li>Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој |
| онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> < |
| /li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски врти,</li> <li>својо |
| <li>да кад пођем на збор међу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</ |
| заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, дан и мене,</li> <li>Па баци ноћи |
| игром оплакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке стан |
| ичност своју из детињства:</li> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће на |
| >А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} |
| и остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости |
| li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и сва ре |
| /li> <li>једна нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и расп |
| а ка савршенству,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да с |
| о, ево, као први зорин зрак,</li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголи |
| <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме о |
| 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</li> <li>П |
| ховност мојој пустоловини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li> |
| верства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнет |
| е начине са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хај |
| ећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> <li>Одлетет |
| :</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару< |
| к, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се визија детињства враћ |
| супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикраде.</li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> |
| ети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, |
| ком газимо пук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>о |
| т!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу,</li> <li>Не |
| >Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз гор |
| ук људи,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли ва |
| велике полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>З |
| али своје мишићне палубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под кат |
| оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог |
| примерно сазрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран к |
| <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ ви |
| куд да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле се |
| > <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> < |
| та нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железни |
| њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</ |
| <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, |
| <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</l |
| ах,</li> <li>И не знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из |
| ји сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенск |
| /li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном њег |
| а</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - кој |
| о простору,</li> <li>О дубинама: о, да сна кошмарске размере</li> <li>И дрхтава!</li> <li>Њего |
| раморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.</li> </lg> </div> <div> |
| еш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од |
| ез мере;</li> <li>И опет кроз исте сале сна</li> <li>Закуцам престрављен на мишићна врата овог |
| ију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</ |
| а клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ћ |
| пробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </div> <div> <head>Ов |
| и</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки други закони< |
| 35 --> <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапот |
| d>Ноћ Париза</head> <head>(Са последњег снимка материног)</head> <lg> <li>Да ли мој отац према. |
| ахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере |
| <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте</li> <li>Недирнуто?</li> <li>За њега бар знам да |
| мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али после свих великих екстаза,</li> < |
| li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира |
| </li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li |
| м у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и во |
| ом,</li> <li>Комад плаветнила одвуче за собом:</li> <li>Сада је његов пад као и гром,</li> <li> |
| да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад |
| ишем постојење,</li> <li>да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни |
| вачку дубина</li> <li>Но још натопе све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се |
| тања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслушао, очи склапа |
| li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања,</li> <li>И мл |
| з спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li>Пејзажи из |
| затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, курјаци и магаре:</li> <li> |
| а!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,</li> <!- |
| е дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осећао да му постеља загр |
| сна,</li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>П |
| ад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамар |
| и.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> < |
| звижде брже но куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац к |
| - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> <li>Али ознојени, на |
| /li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик |
| ену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути никада</li> <li>Прашумски занос слободе!</li> |
| то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наи |
| а велике просјаке и сањалице затече без спреме.</li> </lg> <lg> <li>Спавајте, спавајте заједно, |
| ? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у ве |
| као рођај по катарци,</li> <li>Затим се спусти до најмрачнијих дубина:</li> <li>Ми сазнасмо за |
| </li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>От |
| бивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</li> </lg> <lg> <li>док ме п |
| та,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а |
| о големог дрхтања,</li> <li>И младости, сред крвавих сосова.</li> <li>И да бих њен јаук саслуша |
| евазилазим.</li> <li>Као огромна плазма сред дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</ |
| бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>За мало големог дрхтања |
| ра,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> < |
| елине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени |
| ачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и л |
| i>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у ф |
| љује светлост међ облаке,</li> <li>Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та |
| друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја стављам ова слова:</li> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li |
| тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> |
| </li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада ц |
| > <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим |
| колима одводе ме на гиљотину,</li> <li>стазом блатњавом из које изничу жене.</li> <li>О! мрзим |
| ст силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице |
| е -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прженој на кајмаку...</li> |
| сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу |
| ина друга (и сва редом до милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке, |
| роклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која нем |
| опла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад з |
| трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство че |
| уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поно |
| li>Осети се бескрајно несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одв |
| жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу |
| > <li>онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,< |
| те песницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мај |
| сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверски пуца |
| варила да им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</l |
| li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</ |
| прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ног |
| реда визиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света |
| жандару,</li> <li>Žандар зазвижди песму стару</li> <li>Пркосећи оджачару.{S} Просјак проси: дај |
| и ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога све |
| води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога света:</ |
| > <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се још никада нису обнажиле |
| > <li>Био си пуста справа за премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спо |
| ?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пр |
| о ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи |
| lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li> |
| --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног |
| и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није |
| а, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - не |
| 132 --> <head>Двадесет неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих и |
| лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Е |
| мски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мука |
| li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li> <li>Једном вишом вољом ја став |
| > <li>До нож који под материцом забоден стоји:</li> <li>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, у |
| g> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих страна својим самоубиством;</li> <!-- p n = 139 --> <li |
| i>док ме понова не обузме велики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;< |
| баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње...</li> <li>Ко?{S} Декамерон!</li> </lg> |
| ћства свога не пореди са сном:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <l |
| милијардитих) стања!</li> <li>Скоро ме страши силна мудрост ове руке,</li> <li>Мој мозак је не |
| ам стекао</li> <li>Ни назрео дно понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао |
| ње и кроз горе</li> <li>Модра,</li> <li>Страшна - рибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже |
| :</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без сми |
| живот мора да је драг, а љубавном да се стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби |
| сићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;< |
| месо;</li> <li>Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> |
| </li> <li>Никакво поткрепљење!</li> <li>Стресох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поште |
| > <li>Стресох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.< |
| >Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло примио га и живо |
| свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом |
| о недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење |
| о, задрхтаћеш зар опет!</li> <li>Нимало стрпљења да пркосиш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаћ |
| /li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим |
| ди,</li> <li>на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље:</li> <li>осврнем ли вам лиц |
| могућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, забо |
| Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење!</li> |
| згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната |
| и стварности</li> <li>Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијај |
| и, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да по |
| прженој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су т |
| </li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li |
| p n = 127 --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење!</li> <l |
| ! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-и |
| div> <div> <!-- p n = 126 --> <head>Сви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> |
| његовог ожиљак на лицу,</li> <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље криј |
| а</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li> |
| ја говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини пе |
| жења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише ма |
| тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звукова којима да се зева</li> <li>Под покр |
| /lg> <lg> <li>Имах свој јужни пол, свој Судан;</li> <li>Своју кошаву бар, коју не делим.</li> < |
| li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <l |
| > <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој гла |
| к;</li> <li>Ја не разумем откуд се онда судара влак крај једне реке!</li> </lg> <lg> <li>Па зам |
| i> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара возова излазим,</li> <li>Окрвављен мало, ево, ка |
| ан амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> |
| виру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li>Од савести и мраза дрхћ |
| ас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>П |
| ба, којима пева</li> <li>Ревматични бол сумње, бесмо легли.</li> <li>О, сан је вампир пун гнусо |
| -простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уј |
| м</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још једном исцељење.</li> </lg> |
| ам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усх |
| га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су ч |
| нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недог |
| .</li> <li>Да прихватимо се њом врелине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца< |
| >У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује |
| данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија)</li> <l |
| чије прождиру пароброди</li> <li>океан, сунчане сенке, модро грање.</li> <li>Да ли иронију или |
| ;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где, пљује |
| епињу од земље и брашна,</li> <li>Котао супе да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драг |
| ми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе остала</li> <li>Кроз победу се ову смешну да прикр |
| >Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довеч |
| с слободе!</li> </lg> <lg> <li>А колико супом појих заносних својих снова,</li> <li>Колико врућ |
| </li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна |
| li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака м |
| кстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак само комад бога, |
| <!-- p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li |
| /li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> < |
| ће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> <lg> <li>Једино зб |
| рнар, напаја себе крвљу;</li> <li>И сва та прекоморска путовања</li> <li>Која обвију главе у ви |
| а им зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>П |
| ати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скадарлија!</li> </lg> <lg> <li>Два војника крај дру |
| овини мишићној само смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће ј |
| дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из джунгле намирисане</li> <li>И покрих земљу |
| сти, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем< |
| свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротати |
| > <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та машиновођа није ништа друго</li> <li>До нож који под |
| ачком дебелом месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и дан |
| ђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, бр |
| е остаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да по |
| ц према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко |
| ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам др |
| ева.</li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звуков |
| > <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> </lg> <lg> <li>Никада!{S} Зашт |
| г кошмара,</li> <li>И неће ми рећи нико тад - која је стаза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но |
| ком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађало и рађало мириј |
| -- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор тад неки смело:</li> <li>Одшкрини да само протне руку</ |
| еде а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болнички |
| олиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мртви веп |
| гућа друштва и славе</li> <li>комика су тада;</li> <!-- p n = 111 --> <li>па да општим, заборав |
| лека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li> |
| ртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li> <li>Кад наћи? |
| месу расцветала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево б |
| у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У т |
| нуто?</li> <li>За њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> |
| над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт</li> <li>Младићства свога не пореди са сном:</l |
| страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> |
| <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и пр |
| у тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре сан,</li> </lg> <li> |
| li> <li>А нагризаће га до зоре</li> <li>Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.</li> </lg> < |
| а боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.</li> </lg |
| р, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих |
| li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пу |
| едан два!</li> </lg> </div> <div> <head>Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из ма |
| м где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће ми рећ |
| рски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или је |
| li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом д |
| воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод де |
| и на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> < |
| li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све |
| li>ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из |
| </li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Свим заврт |
| ати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком |
| це моје</li> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не |
| ше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су с |
| м зготови...</li> <li>Али је старица та тако лукава;</li> <li>Она не би ни свраку</li> <li>Прип |
| је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама ко |
| чувам од испарења,</li> <li>И њушках је тако дуге дане</li> <li>Док не застрепих од раздражења. |
| <li>Па ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху |
| >А та жена била тако суморна</li> <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о п |
| толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запевамо, кад би к |
| пад као и гром,</li> <li>А небо сазрело тако за море -</li> <li>Бујице непрекидно каскадом -</l |
| љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако меки, и река није дубока;</li> <li>Ма куд да пођем |
| женој на кајмаку...</li> <li>Брегови су тако меки, љубави моја велика,</li> <li>Брегови су тако |
| 33 --> <head>Преиначења</head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> |
| ead>Сви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства: |
| рбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О д |
| ођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, |
| S} Просјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, |
| /li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако сјајна као птица сред пурпурних сосова,</li> <li>З |
| е и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>чо |
| егов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О вел |
| ице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> |
| ожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско |
| чкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица п |
| уту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li> |
| за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не |
| лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне тамо са Гружа?</li> <li>Нека им је од мене завештана пр |
| пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li>тамо, где је некада био дугачки видик планина,</li> <li |
| оба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дуб |
| да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан, |
| i> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</ |
| ство из матере</li> <li>Кроз кратерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да разд |
| је брига из матере</li> <li>Кроз дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да разд |
| бесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>Н |
| ри смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу зв |
| ст, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из |
| зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li |
| ке ми пуне крви,</li> <li>до порекла ми твога меса,</li> <li>само не ове очи, не ове очи патње. |
| i>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелуцем зар |
| у моћи нећу застрти.</li> <li>Није ли и твој живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћ |
| ом:</li> <li>Страшан један крик разбуди твој пад!</li> </lg> <lg> <li>Па загњурен, загадив пучи |
| /li> <li>Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.</li> </lg> <lg> <li>Па ниј |
| се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На живо |
| уке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворјашче начине са грокта |
| иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</ |
| оје - несрећни:</li> <li>Но не, не, рад твоје сени:</li> <li>Могућност нове јаве нас мучи!</li> |
| ер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се |
| li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни че |
| е, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,< |
| <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје гр |
| Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <li>Сви |
| ем зар својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризо |
| g> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</li> <li>никада, о никада нећу издв |
| болова!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> |
| вко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што па |
| ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li |
| ти.</li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један реф |
| р пун гнусобе и крви,</li> <li>А буђење те вреба разроким очима;</li> <li>Неспособан да изгради |
| иш мукама,</li> <li>Пљуни!{S} Савладаће те песницама свет.</li> </lg> <lg> <li>Стари морнар стр |
| ђ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка |
| , ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љубичасту в |
| на,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече |
| i> <li>Ноћ Новога завета:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!< |
| о спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> < |
| <li>Но какво спасење!</li> <li>О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде дом |
| ведра,</li> <li>Ноћ руковања!</li> <li>Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.</li |
| војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће |
| к бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би јео више и спавао боље,</li> <li>И не би осе |
| :</li> <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају |
| </li> <li>величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> |
| ивотињство и канибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој т |
| твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мен |
| <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих пом |
| вет:</li> <li>И ја сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у обл |
| ко, отац мој беше ли звер</li> <li>Крај тебе, ил' само историчар:</li> <li>јер и сам ја звер?</ |
| јку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког |
| према...</li> <li>Да ли мој отац према теби, мајко, беше звер</li> <li>та најдивљија, најдивни |
| ориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја словенска</li> <li>и њини перунски |
| е тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмичка мора;</li> <li>Ника |
| то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са м |
| авија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоно |
| ам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме досада савршенству води,</li> <li>онда |
| Она не би ни свраку</li> <li>Приправила тек онако</li> <li>Олако,</li> <li>Олако.</li> <li>Камо |
| li> <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела круж |
| ијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| >Па баци ноћи да нас прождере:</li> <li>Тек јутро нађе кости разнесене.</li> </lg> <lg> <li>Бож |
| О љубићу те, љубићу те залуду;</li> <li>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе о |
| аре:</li> <li>Пејзажи извиру из очију и теку низ лице,</li> <li>Сузни огољени пејзажи,</li> <li |
| li> <li>Новога завета;</li> <li>Ево сва тела смеђа, дебела и бела;</li> <li>Ево њина друга (и с |
| иче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да |
| </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење најљућег отрова;</li> <li |
| i> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела болних и из воћа исисао си светлост,</li> <li>А по |
| вима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја.</li> <li>Šта |
| све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњих руковања</li> <li> |
| твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињств |
| рафских платана,</li> <li>Или по жицама телеграфским? на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у |
| дома где се не враћа,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме |
| чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева.</li> <l |
| стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <l |
| нгле намирисане</li> <li>И покрих земљу телом да је сачувам од испарења,</li> <li>И њушках је т |
| ва!</li> <li>Искаљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li> |
| li>Гле, јахач на коњу, ком, Милице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеж |
| ба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајност |
| еко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувише тесан простор да се протегли,</li> <li>Сувише мало звук |
| своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обвијен као да сања о простору,</li> <li>О дубина |
| доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмов |
| алеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И из задаха постељног зн |
| а без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но с |
| до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у |
| (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šар |
| роба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Ста |
| дноси глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, кој |
| , засвирај ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде |
| Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха |
| у,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или једног слова и |
| дивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци |
| ,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар |
| псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које |
| ијашу, друмовниче мој!</li> <li>Знам: и ти си сам, и ја сам сам,</li> <li>А псовка кочијашка, - |
| пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!</li> <li>Е добро, а т |
| тала?</li> <li>Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</l |
| </li> <li>Детелине, ван себе да набавим ти Одлакшање-Среће,</li> <li>Све је ипак - да л' прокле |
| скрај?</li> <li>Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати зараж |
| на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину |
| под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бес |
| недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-планину, кочијашу, друмовниче мој!</li> <li |
| га још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> |
| осјак проси: дај ми пару,</li> <li>Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драг |
| p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и |
| и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>Кад |
| <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави,</ |
| мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену |
| > <li>Окупано.{S} Ох проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кох |
| дра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преоб |
| <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</l |
| на, огромна, дрхтава плазма:</li> <li>а тиме престаје ова песма и настаје крваво отупљење.</li> |
| под клупе и порубе</li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним свето |
| и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,</li> <li>а |
| ећ дахтање.</li> <li>Више држим до твог ткива но до живота,</li> <li>и ништим себе, не из љубав |
| еке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче |
| ке арија!</li> <li>Она:{S} О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој |
| пају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту |
| мајска ружа,</li> <li>Док попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А к |
| ћи нам жуди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак |
| i> <li>Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, |
| ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сањах на рубу пролећа, а ви |
| /li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! ко |
| евска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!< |
| i> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не разумем откуд се |
| = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све т |
| ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева. |
| ја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је један Šарло но сва козмич |
| <!-- p n = 124 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде в |
| а, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне реке...</li> <li>И амин!</li> |
| ?{S} Декамерон!</li> </lg> <lg> <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Г |
| чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> |
| и, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз у |
| и и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да је онда тек оно: кад ме до |
| или и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, и коме! -< |
| <li>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премеш |
| </li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, врат! проклет!{S} Проклет!</li> </lg> <lg> <li>Пили |
| li>Планина нас, долина кичевска, и грло то и гњат;</li> <li>И све то биће ропац мој: грло то, в |
| ва,</li> <li>Колико врућих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч бог |
| > <li>Али то није ништа,</li> <li>О баш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као к |
| i>Никакво оснажење!</li> </lg> <lg> <li>То притицала је брига из матере</li> <li>Кроз дубину та |
| вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатство из матере</li> <li>Кроз кратер |
| а о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <l |
| вака моторност друга: старија)</li> <li>То:</li> <li>Постоји револверски пуцањ изнутра</li> <li |
| </li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом своји |
| прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће |
| О, не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> < |
| ј са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио с |
| асадити му зелени врт по лицу;</li> <li>то крв из мене говори!</li> </lg> <lg> <li>Ситости, сит |
| шења, о мучна балканска клима</li> <li>Šто влада детињством и снегом, и ђоновима крваво;</li> < |
| оји револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са св |
| а гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониже своја курварства:</li> <li> |
| у наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, или они сами,</li> <li>Нађоше пут овуда за бескр |
| не из љубави, већ из беса;</li> <li>са тобом почиње животињство и канибалство,</li> <li>због т |
| <li>А по мокрим плећима твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</l |
| скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| ега највише волим да се опијем, а после тога још</li> <li>да путујем:</li> <li>Ко ти рече, приј |
| збегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима елект |
| хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' з |
| зе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим током до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада ро |
| <li>пред нама леже мртви вепар, ветар и толике звезде.</li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у |
| оћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толико варница,</li> <li>Кроз полудели подмлађени Млечн |
| својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодло |
| је зелени исток,</li> <li>И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Š |
| <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона бе |
| g> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај пок |
| им заносима</li> <li>растрзања; ја имам толико генија</li> <li>да би двадесет манекена постало |
| а:</li> <li>Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!</li> </lg> </div> <div> |
| јаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је тешка, тешка, и то од скора!</li> <li>Тежи је |
| ремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом лов |
| стаће без звука и без птица</li> <li>Та топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем |
| lg> <li>Тако заспи месече,</li> <li>Над топлом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туг |
| х очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да мегдан води?</li> |
| Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад преда визиткар |
| , као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, тер |
| је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ,</li> <li>То: грамоф |
| от,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мир |
| ми драг</li> <li>и данас би ми ево био траг,</li> <li>до колевке ми пуне крви,</li> <li>до пор |
| <li>Најужаснијим грцањем и да се снило, тражисмо зацењени:</li> <li>О, болно неко прапотопско м |
| i>Тек да се твоје беде домамим</li> <li>Тражићу од тебе опроштење,</li> </lg> <lg> <li>Да насме |
| е будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крво |
| на нога, једна глава, једно смејање без трајања,</li> <li>много злата, злата и распутаност част |
| он њима обавијен бежи јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' ле |
| могућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сни,</li> <li>И којим као да владају неки друг |
| ају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео св |
| болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гом |
| укове свих поморских напева.</li> <li>И трбух, гле, затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у же |
| мећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој трбух намагнетисани, твоје груди,</li> <li>На животворј |
| и;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га |
| и трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса.</li> < |
| у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рође |
| ћих небеса кусах то из тањира:</li> <li>Трбух још памти тежину и грч богова,</li> <li>Остатке ч |
| </li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури п |
| ега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно обв |
| /li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се |
| ем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче |
| очекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће |
| кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо забор |
| Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност своју из д |
| звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим пе |
| собе своје која нема прозора,</li> <li>Треба мишљу и вољом да их пробијем,</li> <li>Сад је доб |
| е би могла задојити такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као ба |
| планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне...</li> <li>Ваљда бејах и сноб...</li> <li>али п |
| ибалство,</li> <li>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао |
| к чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар само - далеко од ове земље,</li> <li>јер |
| та умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче да говори.</li> </lg> </div> |
| li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; уми |
| је, ти си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</l |
| ре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, |
| матизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револвера</li> <li>Дубина мокра која |
| станице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амр |
| бице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива стиха, историју:</li> <li>Однесе; а са тело |
| густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и на |
| се мучи на модрост вода,</li> <li>И на труд прелажења преко кривина.</li> </lg> <lg> <li>Сувиш |
| </head> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу дим |
| > <lg> <li>Јер рођен после седам месеци трудноће,</li> <li>Претурив све несреће, жели да се вра |
| Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања п |
| ике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљу,</li> <li>Не раздеру рођења сен |
| својим жуђасмо</li> <li>за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у |
| /li> <li>Злочинци! - тих неба,</li> <li>Трчало би да неким спасоносним световима одлазе:</li> < |
| екс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу |
| јам једну љубичасту варницу;</li> <li>А ту мишицу белу,</li> <li>И обливену крвљу и белу,</li> |
| <li>Материце, ја бих да здерем са себе ту патњу.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 130 --> <h |
| ађубрена мрачна њива,</li> <li>Међ ноге ту прима послану жену Боз, - и један месец жут,</li> <l |
| рпио сатима:</li> <li>Неће сварити нико ту кост!</li> </lg> <!-- p n = 134 --> <lg> <li>Из тела |
| :</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> <li>наста |
| че,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајд |
| li> <li>и варим, варим, подригујући сву ту збрку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште |
| li>Па не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li |
| су страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!</l |
| рећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li |
| <li>осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мо |
| сад ми доносиш?</li> <li>Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови;</li> <li>пробуђ |
| а,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечер |
| ад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li> </lg> <lg> <li>Огромност њена и туга.</li> < |
| ад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li> </lg> <lg> <li>О, ја слободом ништа нисам ст |
| детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.< |
| е окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну пси |
| .{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Беч |
| броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то |
| шао, очи склапам</li> <li>Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан</li> <li>Тамо, где будем био |
| о несрећним; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за |
| тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга,</li |
| тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и туга:</li |
| атерство тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и т |
| з дубину тањирног круга,</li> <li>И сав ће, сав ће склад да раздере</li> <li>Огромност њена и т |
| ј све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди;</li> <li>брише |
| </li> <li>Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове св |
| оплом супом детињства:</li> <li>Из мене ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог жи |
| вима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балкански во!</li> |
| ност га трза!</li> </lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он раз |
| паланке пролетњим ехом!</li> <li>И доћи ће на домак једном детету,</li> <li>Које бледо</li> <li |
| ством;</li> <!-- p n = 139 --> <li>Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима;</li> <li>Пролеће нос |
| већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тајном до места смртног кошмара,</li> <li>И неће |
| о; псовао ти по друмовима;</li> <li>Очи ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама к |
| е фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скадарлија!</li> <li>О, па дивна је та Скад |
| аљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод |
| си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где наћи?</li |
| то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li> <li>Ја не ра |
| г олакшања дочекати нећу,</li> <li>Смрт ће мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> < |
| које си негде живео,</li> <li>И којима ћеш опет пошумити</li> <li>Све провалије сна,</li> <li> |
| а премештање стварности:</li> <li>Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> |
| јући се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи |
| јем:</li> <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <l |
| Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li> <li>К |
| li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од љубави |
| животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај |
| рнем ли вам лице, на њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да ј |
| и врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месе |
| султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут!</li> <li>Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.< |
| ј хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање уб |
| Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту нове крви.</li> </lg> <lg> <li>Ако девојчица |
| вљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не својом мржњом: обо |
| i> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Драга, у које ћу ти време доћи</li> <li>Од љубави сам бон?</li |
| <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> |
| утаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да |
| > <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов коњ -</li> <li>Дра |
| тну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!< |
| head> <lg> <li>Бахћем се и дахћем, гле, у кошмару и сви снисмо</li> <li>Освајање простора нечим |
| иву</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li> |
| ;</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>Свуда зима |
| У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та није вајде, |
| </lg> <lg> <li>Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту,</li> <li>Заносу новом бегунац кад |
| /li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> <li>Та ни |
| а, свих морала:</li> <li>Гушим се, зар, у плазми досаде;</li> <li>Да је једна кап бар супе оста |
| /li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, ту бербу вечности:</ |
| и рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти рече Šар-п |
| затегнут као на бубњу кожа,</li> <li>А у желуцу је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављуј |
| прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg |
| косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја с |
| </head> <lg> <li>Тако опори морнар пада у море</li> <li>Стрмоглав,</li> <li>Отчепљујућег нагло |
| трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li>болничким кол |
| на мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз веков |
| вет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у просторима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у цикло |
| > <li>Једино због ових раздераних обала у рукама,</li> <li>Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!</li> |
| ни воз</li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 123 --> |
| о смета!).</li> <li>И та ребра савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> |
| дар:</li> <li>Тешка мисао, тек довршена у његовој глави,</li> <li>Стаде да, недоношљивошћу свој |
| Марту</li> <li>(Марта је девојче и дуња у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камб |
| ија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које |
| убље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући котур, |
| <head> Откровење</head> <head>Пустолов у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пр |
| ине сунца,</li> <li>О ви плећа гола сад у одмицању бегунца</li> <li>Šто кроз све постеље прониж |
| d> <lg> <li>Претворио је, гле, сав труд у густу песму, небу,</li> <li>И као кроз трубу димњак</ |
| ска путовања</li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом риб |
| i> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је |
| има, у Судану,</li> <li>Свуда зима дође у своје време,</li> <li>Свуда велике просјаке и сањалиц |
| ст</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходим кроз онај тмури |
| васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један ј |
| >И Атлантик је толико Šирок и дубоко је у нашој жудњи тако,</li> <li>Šарлоику и Одисеју да запе |
| вати арију,</li> <li>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без пти |
| lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> |
| исао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни јед |
| тење,</li> </lg> <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао не |
| дојку и грло бело:</li> <li>И зарије се у тебе сав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричк |
| <lg> <li>Стари морнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живо |
| рима,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз т |
| на дну кроз толико боја,</li> <li>Дрхће у Зодијаку Орион (ориона без броја);</li> <li>Толико је |
| дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна ми |
| ојом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Еск |
| <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић за Ма |
| <li>Груди су му длакаве као облаци сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрт |
| То доле играју радници и певају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> |
| ави сам бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на п |
| проклета!</li> <li>Ти кључеви виолински у јетри ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибал |
| ;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти повер |
| ња,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад нем |
| > <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О |
| head> <lg> <li>Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, ум |
| ња нашег одсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Нед |
| кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару,</li> <li>Žандар зазви |
| >Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li>А један једини воз</li> <li>Отхуктаће с |
| > <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да тамо заборави све песме</li> <li>И |
| сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трбуси и сн |
| > <li>Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу</li> <li>Дунав тече!</li> <li>Ко ти |
| е се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бе |
| ожче,</li> <li>Та није вајде, гледајући у ту огромну и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у га |
| li> </lg> <li>И који далека глад одбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> |
| li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зоре</li> <li>Тајанства, и распутаност, гле, мирише н |
| /head> <lg> <li>Скок је преклане кокоши у небо</li> <li>Крв точи,</li> <li>И револверски пуцањ, |
| песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засви |
| у и неумитну ротативу</li> <li>Засвирај у гајде, у дипле, у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S |
| !-- p n = 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> |
| уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, подриг |
| понора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље |
| проклињу!</li> </lg> <lg> <li>А ја сам у стању да пођем за пуком</li> <li>Из собе своје која н |
| </li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> <li>На проз |
| i> <li>Све је ипак - да л' проклетством у мени! - обећавало веће</li> <li>Освете за крв, за јед |
| оји пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који проклињу!</l |
| /li> <li>Одео си бескрај са подеротином у бесмртност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире |
| а удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лубање,</li> <li>А изнад псећег сна, ког |
| да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више измеђ борја,</li> <li>са њег ће на К |
| не!{S} Зар ипак само комад бога, бачен у свет,</li> <li>немајући никаквог сродства са оним што |
| у ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, ван себе да |
| /li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљена боца крваво вино точи у зор |
| i> <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад |
| <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељств |
| </li> <li>Која обвију главе у видике ко у саруке,</li> <li>А надму трбух трулом рибом по острвљ |
| крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> |
| </li> <li>Гле, сипам крв, звезде и сало у овај пехар;</li> <!-- p n = 112 --> <li>можда и прете |
| себе и бога,</li> <li>поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> |
| ;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод детињства којим нам сазре са |
| чела суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцеди |
| укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је дотицало богатст |
| у угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију квас;</li> <li>Бум, бум! у Тамбукту но |
| i>А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност,</li> <li>Био си пуста справа за премештањ |
| им о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој станици:</li> <li>О кокошци прже |
| Заспаше у куту ока ти?{S} Клокоће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду |
| </li> <li>Проширивања живота - из данас у сутра</li> <li>Прошивајући себе сунцем (својим; свака |
| стремље</li> <li>када сам се као Магбет у толикој журби родио;</li> <li>над реком а под небом л |
| > <li>Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могад |
| е да сам испио,</li> <li>Загњурио главу у крило драгане,</li> <!-- p n = 128 --> <li>Свој гнусн |
| убу димњак</li> <li>Однесе моју екстазу у облаке и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, |
| евају витлови у реци,</li> <li>И певају у трбусима жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео |
| ну,</li> <li>да свићу дани и да гледају у мене!</li> <li>Где сам то сада?</li> <li>Верујте да ј |
| дсуства;</li> <li>Не веруј ни у сумраку у млаз сунчани аорте.</li> </lg> <lg> <li>Недоглед, где |
| lg> <lg> <li>Ако девојчица понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошар |
| вотињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол |
| куршуми;</li> <li>Боже, спаси душу нашу у прашуми!</li> <li>Корачамо, а палац кроз подеротину о |
| има!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> |
| <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи у руци живину и смеши |
| у орману);</li> <!-- p n = 137 --> <li>У Индији, у Камбоджи, на Половима, у Судану,</li> <li>С |
| </li> </lg> <!-- p n = 127 --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво потк |
| неприкосновених стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлос |
| Но зашто, и коме! -</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи |
| младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ко |
| топла кућа селица.</li> </lg> <lg> <li>У стању да пођем за пуком,</li> <li>Банда кроз поља кад |
| и једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије заблуду;</li> <li>Но какво спасе |
| ош једном исцељење.</li> </lg> <lg> <li>У руци једној секс, у другој мозак,</li> <li>Гроздове, |
| а трулом плашћу иза манастира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство |
| бе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гаравокожче,</li> < |
| царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде</li> <li>Или |
| лице, сад тепаш именом Марата,</li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li |
| има твог младића и тог вранца,</li> <li>У огледању крећу звездана кола.</li> </lg> <lg> <li>Ту |
| li> <li>То: грамофонска плоча,</li> <li>У обртању, прстом својим изазвати арију,</li> <li>То: г |
| сам млад,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљ |
| > <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за ка |
| и сам бон?</li> <li>Од љубави,</li> <li>У пролеће или у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чуће |
| ој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо г |
| ноћи</li> <li>Он и његов коњ,</li> <li>У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон?</li> <li>Од |
| грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком иг |
| тмури простор где сваки лист,</li> <li>У сањању пориче да има један свет</li> <li>Који је ван |
| уд! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Д |
| Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-иде |
| носите ме далеко од ове земље:</li> <li>у мукама ме за бољи живот рађала мајка,</li> <li>ради в |
| /li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li> |
| li> <li>Где исцедити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснаже |
| слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Ули |
| аш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој станици.</li> <li>Те никад њеног |
| тур, како ме одвлачи све дубље</li> <li>У тајанствени живот тела!</li> <li>Ево: отисци последњи |
| њега бар знам да сања тај сан</li> <li>У трбуху своје матере.</li> </lg> <lg> <li>Тако тесно о |
| но, онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака |
| li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у времену пропињања ка савршенству,</li> <li>или да му |
| Дрхтању нашем као да си стресо</li> <li>У недра, са грана својих морнара -</li> <li>Ти, Океан! |
| револверски пуцањ изнутра</li> <li>Šто убија.</li> </lg> <lg> <li>НАЛИчЈЕ:{S} Опкољен са свих |
| <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> <li>Ја сања |
| е...</li> <li>Савладасмо понижење ... и убисмо! и убисмо!</li> <li>Као да то и ми нисмо!</li> < |
| > <li>Али пред зору, преко свих губера, убити треба</li> <li>Песника; да не потеже личност свој |
| <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</li> <li>место сенки за |
| li> <li>Од савести и мраза дрхћу озебле убице</li> <li>Са жудњом изгледајући жандаре.</li> <li> |
| ричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два-три сумњива ст |
| ња сенке, свирепошћу грања,</li> <li>Не ублаже опору пљувачку дубина</li> <li>Но још натопе све |
| руди побледе а трбух зажари;</li> <li>а увек сам тада у гужви неке гомиле, патећи сам,</li> <li |
| којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>измеђ вечери које не плаве и |
| ђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве,</li> <li>А а |
| е знам којим правцем из смрти: нисам ли увек</li> <li>Онако јак...!</li> <li>Из једног судара в |
| на и туга.</li> </lg> <lg> <li>А заспим увек пред крај вечере,</li> <li>Служавка свлачи небо, д |
| ш то није ништа;</li> <li>Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару:</li> <li>Сељанка носи |
| но усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишља |
| олудети први?</li> <li>Туп, туп! копају угаљ испод нас;</li> <li>Кло, кло! то у Бечкереку пију |
| око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивиј |
| </li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе ово д |
| да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> <li>Нема више љубави за ч |
| -> <li>па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно о |
| наићи притом на лик? спокојством да те угости,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> < |
| плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као најбеднијег скота |
| li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном корњачом кором у дно мраморне лу |
| > <lg> <li>Затим се пробуди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар |
| каљујем се, ево, по твом телу,</li> <li>Ударајући те бесомучно по лицу</li> <li>Избијам једну љ |
| лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад |
| сазнасмо за изнакаженост му лица... ал' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захв |
| рудву крви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо |
| ко негде сања Калифорнија.</li> <li>Кад уђе војник да се купа у реци по ноћи</li> <li>Он и њего |
| покој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа, у реци по ноћи -</li> <li>Он и његов ко |
| лубе,</li> <li>Зато смо бритвама кидали ужад живу са крви;</li> <li>Под катарком обореном здруз |
| ти кошмаре од јаве!</li> <li>никада!{S} Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!</li> <li> |
| винограду:</li> <li>Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене,</li> <!-- p n = 13 |
| сти,</li> <li>Да спречи онај крик опори ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне о |
| ојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <lg> <li>И то записах ја крај једне |
| олмен трајан,</li> <li>И брат разбојник ужасан,</li> <li>Крвопија, млад и ужасан.</li> </lg> <l |
| рви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,</li> <li>груди побледе а трбух за |
| и ће ти заувек остати заражене</li> <li>Ужасним збиљама које си негде живео,</li> <li>И којима |
| бљене ти дечице!</li> <li>Веруј, драги, ужасно је - манометар - срце моје</li> <li>Затрептало; |
| очи са слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> |
| тињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол б |
| које задрхћу рано,</li> <li>и којима је уз очи зелене дано</li> <li>да им ноћ односи глас као ш |
| ова воља.</li> <li>О јури, нек јури воз уз гроктање.{S} И ноћ.</li> <li>Ноћ. настаде савршени м |
| оно! свуд море!</li> <li>Ми смо се пели уз планине</li> <li>А кроз грање и кроз горе</li> <li>М |
| нску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им будем стао:</li> <li> |
| >за воћно твоје труљење и пад;</li> <li>Уз тајну тела кад загризосмо у океан,</li> <li>Тај плод |
| еђу негдашњу словенску господу</li> <li>уз села мирна или уз воду,</li> <li>када зборити им буд |
| ти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљивије од љубичица</li> <li>Мирише љуто млеко непо |
| зору протера,</li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох |
| ти,</li> <li>својом косом као венцем ме узвиси:</li> <li>да у пољима јелисејским којима будем ш |
| /li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> <li>Откинувши од притиска</li> |
| молити - кад леже?</li> </lg> <lg> <li>Узети га треба за руку па извести у поље,</li> <li>Да т |
| <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спустити у пас;</li> <li> |
| ата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више же |
| бон?</li> <li>Кад војник крепки у реку ујаше,</li> <!-- p n = 120 --> <li>Закуцаће на прозор т |
| > <li>Кроз планину!</li> </lg> <lg> <li>Ујед његовог генија: из тела</li> <li>Изазваће лучење н |
| , историју:</li> <li>Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.</li> </lg> <lg> <li>Зати |
| ужаса</li> <li>Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).</li> </lg> <lg> <li>И |
| li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li>А та жена била тако суморн |
| кад заструји</li> <li>Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li |
| </li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један мишић |
| о настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабрења;</li> <li>Да л' тобом, ил |
| {S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради: |
| снаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = 117 --> <li>На длану му енглеска |
| i> <li>Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.</li> </lg> <lg> <li>Осети се бескрајно несрећним |
| </li> <li>Мртав или жив; за њим његове Šуме плове.</li> <li>Опажаш ли: сјајних очију куну, опаж |
| се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа;</li> <li>Да л' знаш, брате, оне |
| /lg> <lg> <li>Да ли ће звецкати джепом; умирати од глади;</li> <li>И он разголитити речи да оср |
| <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно у |
| је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав |
| li> <li>Сад је доба мраза, ревматизма и умора;</li> <li>Тамо где кроз три облака пуца из револв |
| у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.</li> </lg> <lg> <li>Има оних који одлазе</li> <l |
| т,</li> <li>Да га као најбеднијег скота умори...</li> </lg> <lg> <li>Тек тог тренутка Он поче д |
| > <li>И обливену крвљу и белу,</li> <li>Умочили, мајку му! у апокалипсу.</li> </lg> <lg> <li>Не |
| еликоме путу,</li> <li>Да могу, као ти, умрети на друму,</li> <li>Кад точак разглиба глину жуту |
| i>због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети,</li> <li>мој трбух није могао још сварити грудв |
| i>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg> <lg> <li>Ту тај бол без смисла свег |
| аза најкраћа</li> <li>До спасења:{S} Но умрећу, видим, од прскања</li> <li>Дамара.</li> </lg> < |
| њеног порађања дочекати нећу:</li> <li>Умрећу.{S} Олакашаће се једним уздахом или смехом,</li> |
| е мене најзад растурити сутра;</li> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </l |
| е!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> <li>О слатки брате, засвирај ми виолон,</li> |
| е застрепих од раздражења.</li> <li>Али умрли већ дом где се не враћа</li> <li>Одвући ће ме тај |
| ,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</li> <li>Н |
| ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени,</li> <li>Морнару, твоје - несрећни:</li> <li |
| х, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се |
| јак</li> <li>Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ -</li> <li>Да л' лети мој воз?{S} О, толи |
| еди крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умора.< |
| понесе тајну у грлу</li> <li>Да јој по Šупљим грудима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми гу |
| к попови поје - то је још једино моје - упокој.</li> </lg> <lg> <li>А кад војник уђе да се купа |
| а њему осмех, туга и ћуди,</li> <li>али управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> |
| м црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у |
| i>Гарава бритва крива.</li> <li>Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова |
| /lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистин |
| ћења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће нас (и нас) тај покољ наћи...</li> <li>Где на |
| рт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова |
| ума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело тв |
| вета;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу ме ужасни болови и срам,< |
| зрела,</li> <li>Отпашће - ко смолом - с усних углова.</li> </lg> <lg> <li>Па деран који пронађе |
| у је једна арија,</li> <li>Њу слушајући успављује се велможа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о |
| аде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, |
| i>Оба мртва:</li> <li>Мајку му!{S} И не успесмо никада постићи ванмишићне екстазе!</li> <li>Већ |
| е будеш сматрао недостојним</li> <li>Да усред поноћне строгости и сумора</li> <li>Покушаш још ј |
| не љуби, кад смрт ти дође драгану ту на уста;</li> <li>Ускочи међ витле и међ кајише,</li> <li> |
| /lg> <lg> <li>Један пољубац дуг на њена уста</li> <li>која притиска на рђаве карте где је слика |
| мужи, на врелу,</li> <li>Не скидајући с уста мешину једа</li> <li>Прокључалу мишицу ти белу...< |
| е прикрадају са другога света;</li> <li>уста ми ево пуна крви, а усна напета,</li> <li>распињу |
| прикосновених стихова</head> <lg> <li>У устима још гадно од великих имена,</li> <li>И прошлост |
| мучи!</li> <li>Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе,</li> <li>И увек пред со |
| ва војника крај друма седе,</li> <li>Па усхићено гледам њина лица млада:</li> <li>Ко би рекао д |
| а шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми толико жртва;</li> <li>Да ускоро ће н |
| мајка,</li> <li>ради вишега отац је са усхићењем плодио;</li> <li>живот мора да је драг, а љуб |
| <li>И тако стара;</li> <li>И њој су са усхићењем говорили о пржењу на кајмаку,</li> <li>Не би |
| једног слова из једне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од св |
| ијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да ти поверим име једне звезде< |
| ивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Очи ме се јо |
| дајем уговорене знаке,</li> <li>већ се утапам у беспримерно отупљење,</li> <li>и варим, варим, |
| /li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања.</li> <li>Нема више жеље, већ да избришем посто |
| би крволиптење за сликом</li> <li>коју утисну тада ноћ и ловац Мач;</li> <li>пред нама леже мр |
| <li>И дрхтава!</li> <li>Његов мозак тек утиче у лобању:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чу |
| се кроз сан и љубави</li> <li>Како ћеш утонути у немогућности</li> <li>(Где неће више лећи трб |
| >Великом свемоћју укуса</li> <li>Пићем: утопише се вољно у њ славуји.</li> </lg> <lg> <li>То је |
| ени да само једно могу;</li> <li>све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири,</li> <li>мој |
| уди, погођен од удара,</li> <li>- Место утроба да га обавија, ето судар:</li> <li>Тешка мисао, |
| одлазе</li> <li>Под плотове да олакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li |
| а савијена у луке;</li> <li>Тајанствено учешће једног бедра;</li> <li>Дрхтај!{S} Пуна сала и зв |
| li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>Учи угласти костур камена и сарделе;</li> <li>Па узбудљ |
| <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> </lg> <lg> <li>Но зашто, |
| ! у очима електричну визију,</li> <li>У ушима звиждање убице-простора, локомотиве;</li> <li>Два |
| <li>Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.</li> <!-- p n = 121 --> <li>Па не љуби, кад см |
| То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li>радник, а пијаницом ће га звати Скада |
| > </div> <div> <!-- p n = 119 --> <head>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорође |
| ав без бола.</li> <li>Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим |
| ри кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игром оплакује свет.</l |
| 4 --> <li>Кад је за тебе и то настањено фантомима,</li> <li>Који не уливају наде већ обесхрабре |
| ј живот био животињски:</li> <li>једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!</li> </lg> <lg> |
| и празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеје,</li> <li>Одвратићемо главе.</li> </lg> </di |
| есох са себе поштење;</li> <li>Ни једне фикс-идеје.</li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи.{S} Радије |
| есено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, -</li> < |
| лакшају утробу</li> <li>Крај разбијених флаша, који пролазе</li> <li>И нађу се одједном у гробу |
| p n = 117 --> <li>На длану му енглеска флотила њише се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харан |
| i>У њ стресено ми поштење,</li> <li>У њ фосили и фикс-идеје;</li> <li>И учинићу им то за казну, |
| ми виолон,</li> <li>Свиђа л' ти се Žан Франсоа Вилон?</li> <li>Та он је умео да буде и лопужа; |
| ин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села ми с |
| ињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li>И села |
| од начела и каљача,</li> <li>Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!</li> <li>Та изађох из |
| са гроктањем ритмова!</li> <li>Смећу - ха, неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li |
| у зурле - сећаш се! ону песму живу.{S} Хајде!</li> <li>Засвирај у јареће гајде, па умри!</li> |
| ве:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо канибалике.</li> </lg> <lg> <li> |
| пажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу,</li> <li>Или Дмитра Јакшића да ме |
| неукротљивче!</li> <li>Да извучем и све хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди< |
| своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Уб |
| >за њом, о за њом, стихови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газим |
| ови моји, будимо хајка!</li> <li>Будимо хајка!{S} Ево друма по ком газимо пук људи,</li> <li>на |
| не - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци.</li> </lg> <lg> <li>Ал' залуд! у очима електричн |
| ми коте се, ко бакциле Кохове:</li> <li>Ханибале Каравађо, лопове, хајдмо мили да славимо каниб |
| ше се:</li> <li>Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона,</li> <li>Васиона растеже се.{S} Ак |
| их имена,</li> <li>И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући |
| е мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, мног |
| јан</li> <li>Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан,</li> <li>И брат разбојник |
| едне књиге о прашуми. Ćут!</li> <li>Али херој сам на друмовима:</li> <li>Од свега највише волим |
| <li>Које бледо</li> <li>Као васкрснути херој јак,</li> <li>Узеће је у беле руке своје па спуст |
| до болова - небесима;</li> <li>Šеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима,</li> <!-- p n = |
| lg> <lg> <li>Ситости, ситости, свуда на хиљаде!</li> <li>Та задовољење похоте само успе да ме н |
| а,</li> <li>И крепко тело још звучно од химни и покрета</li> <li>Побркаће ме код начела и каљач |
| i> <li>Умрећу.</li> <li>Кад?</li> <li>У хладна јутра.</li> </lg> <!-- p n = 122 --> <lg> <li>Дв |
| глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која гово |
| li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> <li>док су по теби барбарства моја |
| ано рубље:</li> <li>Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења;</li> <li>О, тај врући к |
| i> <li>Као случајни, замешени, канап из хлеба</li> <li>Ким неће нахранити никада себе, као ни з |
| нора страшна,</li> <li>Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао</li> <li>Лепињу од земље и |
| </li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам млад,</li> < |
| ишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на трулом плашћу иза манас |
| можа</li> <li>У аероплану.{S} Ко пева о хлебу и о глади!</li> <li>Улицама и крај биоскопа, пред |
| и над санджаке;</li> <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радн |
| > <li>Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!</li> <li>То доле играју радници и певају витлови |
| и пуне суза са огромних визија</li> <li>Хоризоната.</li> </lg> <lg> <li>Гле, јахач на коњу, ком |
| и;</li> <li>И, не излазећи више никада, хоће</li> <li>Да избегне - бар вечно - тој гнусној казн |
| оваквом апокалипса порекло!</li> <li>О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...</li> |
| о од њега духовима,</li> <li>па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме брига:</li> <li>историја |
| ,</li> <li>тај комад джигерице бачен за храну псима,</li> <li>и предаје се најзад неким величан |
| у кавезу</head> <lg> <li>Не личим ни на храст, ни на пропелер,</li> <li>друкчије прождиру пароб |
| е хајдуке</li> <li>Из помрчине где неки храст кашље луди</li> <li>Од дрхтања, па просипања, па |
| д језера,</li> <li>дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ< |
| авог ни планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огром |
| у међ конзервама је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија |
| ме, хркао сред олтара.</li> <li>Кад бих хтео испричати ноћ</li> <li>лова с ловцем мачем на дивљ |
| лица млада:</li> <li>Ко би рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Ук |
| > <lg> <li>Да насмеје се у мени остатак хумора</li> <li>Када се будеш сматрао недостојним</li> |
| ну жуту;</li> <li>Šибај кочијашу, терај царски у Струму,</li> <li>Ćут!</li> <li>У тајности да т |
| ,</li> <li>И тебе рад,</li> <li>У ње је цвет!</li> <li>У небо, у облак, у свет!{S} Љубљени гара |
| нице;</li> <li>На прозору саксија с три цвета, лице неке старице,</li> <li>На пољани из амрела |
| Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, тако дубоко ронио у бл |
| притиска на рђаве карте где је сликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <l |
| е све сољу горчине и јода;</li> <li>Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода,</li> <li>И н |
| i>То: гнездо ластије у виолини</li> <li>Целе зиме остаће без звука и без птица</li> <li>Та топл |
| поуздаћу се само у своје руке,</li> <li>целиваћу гору или хајдуке,</li> <li>комични поток што ж |
| такву моћ:</li> <li>требало би ишчупати целу ноћ ту из себе</li> <li>као баснословни мач;</li> |
| жена месеци:</li> <li>Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет:</li> <li>И ја сам |
| у да породи</li> <li>Будућим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> |
| е непрекидно каскадом -</li> <li>Излиће цео свод до зоре.</li> </lg> <lg> <li>Но ми остасмо - т |
| же мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак;</li |
| а осрамоћене беже:</li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању |
| о драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над албумом;</li> <li>Морнару мој, сав тај врт< |
| ма,</li> <li>Вртећи се, дубину заврће у циклон:</li> <li>Пепео и слама слежу се на дну кроз тол |
| li>Корачамо, а палац кроз подеротину од ципеле,</li> <li>А око кроз подеротину лица:</li> <li>У |
| а са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црвена светлост дома где се не враћа,</li> <li>И крепко |
| Коме се визија детињства враћа</li> <li>Црвени зрак мозак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шу |
| зи (закон непробојности);</li> <li>Мање црвенила на снегу после самоубице.</li> </lg> </div> <d |
| v> <head>Тајна рођења</head> <lg> <li>О црвенило ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из |
| лики вртлог страсти,</li> <li>све жуто, црвено, зелено пред очима;</li> <!-- p n = 114 --> <li> |
| енама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Црвенокожног поглавице односи леш:</li> <li>На таласима |
| арића;</li> <li>Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе,</li> <li>Ја вам нећу споменути ни |
| и сиви у зору</li> <li>Маље крију једну црвену модрицу... смрти.</li> <li>Коњи каскају и ја пла |
| астира!</li> <li>У стању да сања пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li |
| за нас рађало и рађало миријадама нових црви.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 132 --> <head> |
| ви и меса.</li> <li>Место врба, удове и црева простирати на Цвети.</li> <li>Тако високо пео, та |
| i> <li>Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први</li> <li>А већ се за нас рађал |
| и рече мор-доламу!</li> <li>Мор-доламу, црна хата, бесна свата, ах Коштано</li> <li>Многочисна, |
| оси леш:</li> <li>На таласима се таласа црна коса и мокро перје, боливијско зверје,</li> <li>Он |
| ту бербу вечности:</li> <li>Пијанством црним затетураћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чел |
| си Сибињанин Јанко!</li> <li>Не трзај, Црнко, ха, ха!{S} Не, ја сам Јовановић Ранко,</li> <li> |
| д засвира,</li> <li>Замишљено да живи о црном</li> <li>Луку, о хлебу и на сену:</li> <li>О, на |
| а јод.</li> </lg> <lg> <li>Од рођења је цртао драгане у смрт,</li> <li>Тако умирући цери се над |
| >Твог оца, радника фабричког, с прстију цури смола -</li> <li>А по мокрим плећима твог младића |
| д реком а под небом ловцу на домет лети чајка:</li> <li>за њом, о за њом, стихови моји, будимо |
| овољно усавршења,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко разм |
| i>Да тамо заборави све песме</li> <li>И чак бол свој који не беше дубок:</li> <li>Те ноћи би је |
| е свих великих екстаза,</li> <li>отупим чак и досаду да схватим.</li> <li>Не, не!{S} Зар ипак с |
| ност;</li> <li>То није као кад си плаве чакшире своје</li> <li>Крпио сатима:</li> <li>Неће свар |
| коће извор у</li> <li>Тами.{S} Ескимски чамци, који клизе низ воду,</li> <li>Отпрате ме својим |
| ој ноћи опет празан</li> </lg> <lg> <li>чанак из ког, ко дечко, не докуса,</li> <li>Но заспа ба |
| ће прелити туга довече,</li> <li>Као из чанка младог животињства.</li> </lg> <lg> <li>У овој но |
| дити то врење?</li> <li>У јутра су опет чанкови празни;</li> <li>Никакво оснажење!</li> </lg> < |
| i> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви су чанкови без дна:</li> <li>Где исцедити то врење?</li> < |
| n = 127 --> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни</li> <li>Никакво поткрепљење!</li> <li>С |
| </li> </lg> <lg> <li>У овој ноћи сви су чанкови празни,</li> <li>У овој ноћи ни једне фикс-идеј |
| а!</li> </lg> <lg> <li>Замесићу колач у чанку празну,</li> <li>У њ стресено ми поштење,</li> <l |
| > <div> <!-- p n = 126 --> <head>Сви су чанци празни</head> <lg> <li>Тако заспи месече,</li> <l |
| i>Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,</li> <li>мајко, ако и ти - моја колевко - не беше |
| еан! - толико сазнах:{S} ГО,</li> <li>И час преображења неодложног да удара:</li> <li>Једном ко |
| /li> <li>Отхуктаће свим правцима у исти час.</li> </lg> </div> <div> <!-- p n = 123 --> <head>Ј |
| лакује свет.</li> <li>Но љубав служи на част силним у возу, између две жељезничке станице;</li> |
| i> <li>много злата, злата и распутаност части,</li> <li>моћна узлетања, у крваве каше, утапања. |
| не джепове пиштоља;</li> <li>Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности);</li |
| л' ударци!</li> </lg> <lg> <li>Ударцем, чврстину неба захвативши руком,</li> <li>Комад плаветни |
| <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере;</li> <li>Проходи |
| о поткрепљење!</li> <li>Стресох са себе чедност,</li> <li>Стресох са себе поштење;</li> <li>Ни |
| те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело |
| > <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњавим песницама, па...</li> |
| да пођемо, будало, багро, иста нас смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке |
| с смрт чека,</li> <li>Иста нас баш смрт чека крај миле сељанке</li> <li>У војсци и железничкој |
| а на кошаре скочила моја жеља,</li> <li>чека; рогуши се, нигде нема никога.</li> <li>Збрисаћу с |
| d>Фабрички димњак у пејзажу и канибалац чекајући новорођеног</head> <lg> <li>Претворио је, гле, |
| да се у дивном оваквом мору</li> <li>И чекању не утапа ни једна визија стварности,</li> <li>Оч |
| ке полазе?</li> </lg> <lg> <li>Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе,</li> <li>Зато |
| раћу га наузнак,</li> <li>Упркос рујног чела суморности.</li> </lg> <lg> <li>Но у овој ноћи сви |
| /li> <li>А азур никад више,</li> <li>Ни чељуст твога длана никад више;</li> </lg> <lg> <li>Žелу |
| мишици "амблем клана"</li> <li>Змија у чељустима лавским; он долази кроз океане и кроз векове, |
| рнар стрмоглављује се у море -</li> <li>чеп мајке, с главом наниже као у живот,</li> <li>Отчепљ |
| ликано цвеће,</li> <li>пољубићу је тако често на прси,</li> <li>јер се сања о девојкама које за |
| а,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Радише,</li> <li>И разнеће то бело тело твоје, так |
| пучину црвену</li> <li>СУНЦЕ, одсуство четири месеца:</li> <li>Ево, приближује се зима!</li> < |
| це,</li> <li>На пољани из амрела извиру четири ноге голе...</li> <li>Бранко, мој Бранко, да ли |
| ди;</li> <li>брише песма моја: то облак чешља косу горја.</li> </lg> <lg> <li>Тренутак макар са |
| ером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чија пада сен</li> <li>на води.{S} О, понекад ми се зби |
| и тежину и грч богова,</li> <li>Остатке чије протера са мучног трбушног пира!</li> <li>Али црве |
| а је згрчен и један амор хром,</li> <li>чије су очи пуне суза са огромних визија</li> <li>Хориз |
| и први пут ноћас, месец жут</li> <li>(О чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћ |
| као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти,</li> < |
| --> <head>Зверства</head> <lg> <li>Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке,</li> <li>Твој тр |
| амо - далеко од ове земље,</li> <li>јер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> |
| а ниједан живота сан</li> <li>Није тако чист</li> <li>И од свега чедан, као да је у трбуху неке |
| аву бар, коју не делим.</li> <li>Од све чистијих обиља начиних план</li> <li>Проширивања живота |
| ,</li> <li>И сиромаштва чак уводих ли у чистине?</li> <li>Ко је постио, ко размишљао, кад немог |
| евојка, да ли крин, да ли мач,</li> <li>чистотом својом претходивши зору,</li> <li>Заспаше у ку |
| учалу мишицу ти белу...</li> <li>Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду</li> <li>Детелине, в |
| планине,</li> <li>само: кркати, хркати, чмавати и гроктати,</li> <li>бити гнусна, огромна, дрхт |
| > <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li> <li>К |
| ео, тако дубоко ронио у блато!</li> <li>човек,</li> <li>ком дадох пријатељство</li> <li>у време |
| ама, па...</li> <li>Нема више љубави за човечност, већ дахтање.</li> <li>Више држим до твог тки |
| арту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и један м |
| ,</li> <li>или да му се смејем кроз сва чуда заувек,</li> <li>нека се сети да сам ловио медведе |
| /li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже но куршуми;</li> <l |
| - p n = 116 --> <lg> <li>Гле, месец, та чудна свим стенама рима!{S} Због њега плима</li> <li>Цр |
| у:</li> <li>Тако му око свег тела кружи чудна мисао;</li> <li>О величанствено је да се у дивном |
| ер чини ми се да ми се опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са друго |
| li>на води.{S} О, понекад ми се збивају чудне ствари,</li> <li>као да се спуштају са другога св |
| и управљеном унапред значење мора да је чудно боље;</li> <li>бели се друм у бескрај све више из |
| ку</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! свуд море!</li> <li>Ми с |
| ad>Ово о једном песнику</head> <lg> <li>чудо Господе, велико чудо!</li> <li>Море: оно, оно! сву |
| а - рибља - вечера.</li> </lg> <lg> <li>чудо боже! огромног чуда!</li> <li>Речи нам звижде брже |
| ку која многе очарава,</li> <li>па иако чудовиште без облика, без склада, ја ипак надмашавам.</ |
| адовољење похоте само успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушно |
| где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</l |
| ми дотече из матере</li> <li>Светлост, чуј, из дома где се не враћа</li> <li>Пламени зрак, чуј |
| , онда сам опет стари Словен</li> <li>у чуну који језером сивим броди,</li> <li>и пун јунака чи |
| ли у јесен</li> <li>Смрти димњачке звон чућете;</li> <li>О баснословном његовом звуку крикнуће |
| а растеже се.{S} Ако те љубим под врат, шапнућу</li> <li>Клевету: ко ти рече мор-доламу!</li> < |
| о псујући показиваше ми прси од модрица шарене.</li> </lg> <lg> <li>Плаках од усхићења да си ми |
| li> <li>Пламени зрак, чуј! кроз пребеле шаторе</li> <li>За смешног младића</li> <li>(Коме се ви |
| гом, и ђоновима крваво;</li> <li>Сироти шегрт који ће ноћас заспати го,</li> <li>Сироти балканс |
| ћим јунаком за цео свет: све у броју од шест до девет:</li> </lg> <lg> <li>Земља је тешка у про |
| не! о не! то није од глади;</li> <li>То шести месец откуцава мој трбух: биће фабрички</li> <li> |
| li>да у пољима јелисејским којима будем шетао</li> <li>моја сенка увек мирна буде,</li> <li>изм |
| дано</li> <li>да им ноћ односи глас као шешире,</li> <li>као пад тешке хладне воде.</li> <li>Ти |
| ирина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li>Има такве неке моћи у мени да само једно |
| географију:</li> <li>нема више дужина, ширина; само ногу,</li> <li>руку; све се шири!</li> <li |
| ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену младост,</li> <li>Да га као н |
| им завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи,</li> <li>Извући гласне звукове свих поморских |
| </li> <li>У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Ист |
| а да мегдан води?</li> <li>Šест краљева шпиритуса?{S} Све то броди.{S} Ко ће полудети први?</li |
| i> <li>историја.</li> <li>Šта историја! шта Каледонија!</li> <li>Ретко да нисам други, да ми им |
| !-- p n = 118 --> <lg> <li>Ах боже мој, шта је то за мене!</li> <li>Зар цео свет, зар ће на њем |
| lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс миловања и |
| /li> </lg> <lg> <li>Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају?</li> <li>Ил' један рефлекс |
| </li> <li>Презриво се церећи, одбити ма шта да ради;</li> <li>Богохулити дању, под покривачима |
| рбушности и засићења:</li> <li>не знам (шта ме се тиче!) да ли природа онда мора да ме призна,< |
| вер</li> <li>та најдивљија, најдивнија, што је човек?</li> <li>Мајко, отац мој беше ли звер</li |
| </li> <li>И смејем се: на девојку неку, што погибе</li> <li>Разголићених бокова -</li> <li>Тако |
| им; опор и стар;</li> <li>И да ће ивица што се плави,</li> <li>Одвише широког света за угрожену |
| савршени мрак,</li> <li>А кроз варнице што из димњака бију,</li> <li>Из киклоповог ока излећу |
| рекао да ко хуље -</li> <li>Од старице што их примила -</li> <li>Украше осам динара!</li> <li> |
| ору или хајдуке,</li> <li>комични поток што жубори.</li> <li>Убићу каквога гнусног сањалицу,</l |
| <li>немајући никаквог сродства са оним што ме окружује,</li> <li>и кевће, и лаје, и тугује,</l |
| снисмо</li> <li>Освајање простора нечим што је без мере...</li> <li>Савладасмо понижење ... и у |
| кама и о сељанци,</li> <li>Затим о оном што се не једе -</li> <li>Бар у војсци и железничкој ст |
| зиткарту,</li> <li>Просјаку коме старом што чува улаз у порту</li> <li>Карту овога света! и јед |
| ко седи крај прозора,</li> <li>И пре но што упију га у поглед</li> <li>Налочу се опет сна и умо |
| Помиловати знале су</li> <li>Још пре но што се родише!</li> <li>Пробијајући се кроз сан и љубав |
| кап звезда издалека,</li> <li>и све оно што треба да се настави чека</li> <li>да је прво угњави |
| дбаци у наше крило.</li> <li>Тада и оно што би већ било</li> <!-- p n = 135 --> <li>Најужаснији |
| слике твоје на самрти,</li> <li>ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!</li> <li>ни |
| /li> <li>Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.</li> </lg> <lg> <li>Постигох ли дакле довољ |
| шљокицама свода,</li> <li>Загазиће реку што се зове Историја,</li> <li>Далеко негде сања Калифо |
| је:</li> <li>Помисли на њега, ову песму што крије</li> <li>Тајну наклоност; и збуњеност га трза |
| а.{S} Има!</li> </lg> <lg> <li>Има оних што, из спавања, пробуде се па виде</li> <li>Недоглед,< |
| опет збивају оне чудне ствари</li> <li>што као да се прикрадају са другога света;</li> <li>уст |
| о успе да ме начини чудовиштем</li> <li>што дрхће, дахће, звижди од трбушности и засићења:</li> |
| </li> <li>А загрокта ко свиња кад је ко штроји:</li> <li>О љубљена је локомотива;</li> <li>Та м |
| и међ кајише,</li> <li>Дочекаће те ова шума густа,</li> <li>Као трговца чежњива ускочка чета Р |
| озак да прободе!</li> <li>Дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића;</li> <li>Ја вам не |
| удима прстом добошари кадет,</li> <li>У шуми густој масној фазанку умрлу</li> <li>Козачком игро |
| твен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!</li> <!-- p n = 113 --> <li>Стихови, носи |
| >да испуним све собом, све размаке, све шупљине,</li> <li>нема више ни дубоко плавог ни планине |
| дахтања,</li> <li>жваћем облаке зелене, шуштаве,</li> <li>сва могућа друштва и славе</li> <li>к |